Bogoljub Boba Jovanovi(

Radovi na papiru / Works on paper

CRRrI(rI KOLEKTIV

Gallery

Beograd

2006.

ffiGalerija

Bogoljub Boba Jovanovi(

Radovi na papiru /Works on paper

60-te i 70te godine 20. veka /The 1960s and 1970s

lzbor / Selection

23. oktobar - 1 1. novembar 2006.

Galerija

GRAFI(KI KOLEKTIV

Gallery

Beograd

Hnnibrisu straino poboini, 1951.bYironi crtei, bojc

l{ifiove, mangupg blesavkq

mnogoboiig 5Ote godine

hvironi crtei, tui i mastilo

Povratak slikara

Povratak slikoro ili Koko je nastolo legendo o Bogoljubu Bobi Jovqnovitu

bioje radni naslov izloibe posve(ene Bogoljubu Jovanovi(u (1924, Beo-

grad), umetniku cije su dve samostalne izloibe, odriane 1953. godine

u Beogradu (ULUS1 i Grafitki kolektiv2), nagovestile znaiajne tokove u

beogradskom slikarstvu druge polovine 20. veka kao i iskorak iz tada

vladajudh ideoloikih shema. U istorizacijiepohe modernizma u kontek-

stu eksjugoslovenskog kulturnog prostora Jovanovi(evo deloje viie od

epizode - ono je izazvalo veliku painju (posebno ciklusi MadionifuriiPoslovice) u ondainjim struinim krugovima. lsto tako, njegovo delo je

izdrialo stroga kritiiarska prevrednovanja, reinterpretacije, kategoriza-

cije, klasifikacije i periodizacije srpskog modernizma, a u kasnijim stu-

dijskim tekstovima posve(enim umetnosti Seste decenije pominjana je

oua bitna autorsko pojova u srpskoj posleratnoj umetnosti iljije znafujon

ali usamljen doprinos, bez onalogije (1. Merenik).

0 Jovanovi(evom delu pisali su: Zoran Miiiq Pavle Vasi( Aleksa (elebo-

noviq Miodrag B. Proti( Vasko Popa, Aleksandar Saia Petrovi( Stojan(elic, Stanislav Vinaver, Dragoslav Dordevic, a u novije vreme Jerko

Denegri i Lidija Merenik. Ovi tekstovi i studije potvrduju utemeljenupoziciju Jovanovi(evog anticipatorskog.dela, a rekli bismo, tajnu slikaro

pojaialo je njegovo stvaralaiko (pa i personalno) odsustvo sa doma(e

scene. Sudeii po fragmentarno oiuvanom delu i nehomogenoj produk-

ciji, otito je rei o izuzetno senzibilnoj litnosti, Stroncu liienom velikih

druitvenih ambicija. Verovatno je, pored sasvim privatnih razloga,posledica Jovanovi(evog umetnitkog koncepta u znaku reke ponornice

idrastiino izmenjen socijalno-politiiki kontekst u Jugoslaviji posle 1945.

godine kao i njegova preseljenja iz Beograda u Pariz (1953. godina) i iz

Pariza u Njujork (1960. godina). Jovanovi(evo delo se nalazi u privatnim

l Zoranl{iii(, Bogoljub )ovonovi(,l)ljo, crteii,litogmfije,Predgouor,u: Galerija ULUS,januar 1953, Beograd. lzlagaoje slike/ulja (1951-52, kat. 1-37), litografije (1952,

kat. 38-43) i crteie (1952, kat.44-66).2 Vasko Popa, Bogoljub tovonovi(, CrteZi, ilustracije, predgovor za izloibu u GalerijiGrafiiki kolektiv, jun i953, Beograd. lzlagao je crteZe izciklusa Modionifuri(1951-53,

kat. 1-48) i Poslovice (1950-53, kat. 49-64), kao i ilustracije za Thais A. Fransa(1 953, kat. 65-70) i Dvlnlestoricu od A. Bloka (1 953, kat. 71-16).

i muzejskim kolekcijama - u kolekciji Muzeja savremene umetnosti uBeogradu iuvaju se njegovi crteZi iz 1953. godine, a u stalnoj postavci

ovog muzeja je slika (-51, nastala u Parizu 1955. godine, koja, kako se

navodi u istoriografskim izvorima, predstavlja kapitalno delo i nema

svojih pandana u srpskom slikarstvu tog vremena.

lz istoriografije

Predgovore za Jovanovi(eve izloibe 1953. godine pisali su knjiZevnici

Zoran Mi5i( i Vasko Popa iija poetizacija ovog ubedljivog umetniikog

sistema potencira njegov vitalni koncept, fluidne momente i matricu

neobiinog i uzbudljivog. MiSitevi i Popini predgovorisacuvalisu svoju

aktuelnost i anticipatorski karakter i danas.3 Jovanovi(je na samom

pocetku prepoznata umetniika liinost iiji rad je ondainja kritika pozi-

tivno ocenila.

Miodrag B. Proti( je kritikama u Ninua podriao obe izloibe Bogoljuba

J ova novi(a, a u svom obim nom delu Srpsko sli korstv o 20. yeko Jovanovi-

(a je svrstao u pretece fantastiinog slikarstva i Mediale5.5a Protiievim

tezama nije se sloiila Lidija Merenik koja smatra da je rei ogestu iskua-

ka i odvojonjo od aktuelnog umetni(ko-ideoloikog stonja i jedin*yma!

viziji art-bruta ronih 50-ih godino u Srbijf .Dragoslav 0orilevic je u Xata-

logu jugoslovenskog crteia 20. veka, iz Zbirke MSU, 1966. pasao: l*llnies e p o sv o m i sto r ij s ko m tr e n utku i zdv aj aj u gv oievi Bog o lj ubo lwwwiib b1953. godine koo datumski nojroniji primeri nodrealno intonirone ekspre-

sionistiike figurocije u poslerotnoj srpskoj umetnostiT . )e\aDenEil.ie u

3 (inlenica da se ovi tekstovi ne mogu ponovo nad i procitati navela ie da h ounprilikom ponovo publikujemo.

a Miodrag B. Protic, Prvo izloiba B. Jovonoviio, NlN,11.l 1951. Beoq-d- lthirdngB.Proti(, lzloiba B. Jovonovifu, NlN, 21 . Vl 1953.

5 M iod ra g B. P r otit, B o g olj u b l ov o n ov i fu: Sr p sko sti ko rstvo lil t*t m.JT. 8!o5ad-

1970, str. 522-523.6

L. Merenik, /deo toiki modeli: srpsko slikorstvo 1945-lgfi,8eopoe, nffi. E{s9rad,2001, str. 17.

i DragoslavDordevi(,lugoslovenskicrtei20.veko,izzbiixeMuzeia satrermrrurt-nosti, Beograd, jul 1 966.

6

U Ei o*a, 50-te godine

lwironicrtei, bojc

fryadmil,5Gtegodinefuiriotei

Davo nikad ne spava, 50-te godine

rui na popiru, 14,5 x 21 cm

A sda ovi njih, 50-te godine

wrranicrtei, bojc

Epizodio Bogoljubu lovanovifus pisao o putu slike (-55 kao i intenzivnom

delovanju radova sa izloZbi i21953, bez obzira 5to se ovom umetniku

izgubio svakitrag iz doma(e sredine. I u Maloj enciklopediji Prosvete iz

D86.e postojijedinica o Jovanovi(u i reprodukc i1a Madionitoro.

Legenda o slikaru

Bez ambicije da faktografski elaboriramo 0 tome kako nastaje legenda

o Bogoljubu Bobi Jovanovi(u, Mangelosova teza Najlepie je ne biti pri-

sutan kao da je imala svoj recidiv u Jovanovi(evoj iivotnoj i umetnitkoj

strategiji. Mada je Jovanovi(evo delo poznato najuiem krugu kolega i

prijatelja, tekst Stojana (eli(a objavljen 1970. u iasopisu Umetnostl},

uz reprodukcije iz ciklusa Madionitorii Poslovice, kod generacije tada

mladih umetnika i istoricara umetnosti izazvao je istinsku painju, pod-

sticaj, inspiraciju, a ovaj trag Iegende o slikaru doiiveo je kod nekih

naii h umetni ka i razliiite reinterpretacije. 5l ika K- 5 5, ustalnoj postavci

Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, po svojim estetskim, vremen-

skim i prostornim koordinatama godinama je jedna od repernih taiki

ove postavke.

Njujork-Beograd

Posle pedesettri godine Bogoljub Jovanovi( ponovo izlaie u Beogradu, u

Grafi ikom kol ektivu, a izloZba u istorijsko-umetn iikoj vizuri fokusi ra stva-

ralaikisegment iz 60-ih i70-ih godina, izbor radova kojisu nastalitokom

8 Jeia Denegri, Epizodo Bogoljuba lovonovifu, u'. Pedesete: teme srpske umetnosti,

Svetovi, Novi Sad, 1 993. str. 9B-1 03.

e Jovanovi( Bogoljub (1 924), slikar. Roden u Beogradu gde je zavrSio Akademiju li-

kovnih umetnosti. 1954. prelazi u Pariz, a zatim u Njujork gde i danas iivi. 5a dve

samostalne izloibe 1953. nagoveitava znacajne kasn'rje orijentacije u beogradskom

slikarstvu: teinju ka predmetnom i novim vidovima fantastike i nadrealizma. Dve ve-

like serije njegovih crteia (Madioniiarii Poslovke) iine celovita dela u kojima se svet

vidi u posebnom svetlu: maita seie do koimara, do ludila i sna i vra(a se preko uzdr-

iane ironije ka zagonetnim porukama u kojima se smenjuju optimizam i pesimizam.

Jovanovi( Bogoljub, Mala enciklopedija Prosveta, A-J, 1, Beograd, 1986. str.985.

10 S.(eli(, Naknadne beleike uz iztoibu Bogoljubo Jovonovifu u Gateriji Grafitki kotek-

tiv 1953. godine, u: Umetnost,21, januar-mart 1 970, Beograd, slr.29-32;ponovo objavljeno u knjizi lzmedu sveto i s/,ke, N0L|T, Beograd, 1981.

slikarevog gotovo tridesetogodiSnjeg boravka u Njujorku. Bez obzira na

izmenjen kontekst vreme-prostor, potpuno drugaiiju socijal nu i p0litiiku

atmosferu ovog megalopolisa i mogu(e uticaje nove sredine, Jovanovi(ev

retro obrazac ponovo ga vra(a ulozi posmatraia koji komentariie u lednoi

od tih noI (naziv jednog rada). Van svake sumnje, po svojim poetskim

osobinama ovi radovi predstavljaju jednu razvijenu formu i nastavak Jova-

novi(evih istraiivanja iz 50-ih godina. Naime, njegovu fazu apstrahnog

slikarstva iz druge polovine 50-ih i dela 60-ih godina, smenila je figuracija

u kojojsu narodne skaske, poslovice i sarkasticni komentari o madioniiori'

ma ovog svetometastazirale u fantasmagoriine pojave u kojima osujeieni

Posmatrac upu(uje apel Uiesniku. Figura - fragment scenskog ambijenta

- i njeni atributi mogu se citati kao enigmaticno, afektivno, ekspresivno,sugestivno, zavodljivo, mo(no, aluzivno. 0iito, ekspanzivni sistem Zapada

i mere civilizacije uspeha samo su pove(ale skepsu, nesigurnost, luzenku

distancu, izolaciju i otpor, Zivot izvan vode(ih modela, na periferiji u odno-

su na umetniiku produkciju i mo(nigalerijski sistem Njujorka.

Radovi na papiru paradigmaticnih naziva Prorok, Velemoistor, Soturn,

lne ofthose nights, Sin odTantolusoili Astrolog, predstavljaju prizore

pomo(u kojih autor materijalizuje stanje teskobe, koima ra, egzistencija l-

nog nemira ili anksioznosti. subverzivniton ovih nadrealnih, grotesknih

i gotovo karikaturalnih tovekolikih fizionomija, (elavih mesecara iskeie-

nih zuba, isplaienog jezika i usta koja zjape otvorena, nakaza skloplje-

nih ogromnih kapaka kao u Zapca, koji pruiaju ruke i kao vid spasenja

dodiruju predmete koji levitiraju u prostoru a tanak kanap o koli str ovi

razliiiti predmeti okaieni predstavlja i onu liniju koja razduaia fi[ttuno

i stvarno, no( i dan. U svom tematskom konceptu urbanih viztJra autql'

transponuje personal ne vizije u prizor-fragment-situacija a at'" : sftra

fantastiinog, zagonetnog i ironicnog deo su osetljivog karattera s'el'-r -

biliteta ouoghomoludensa. Sublimacija opsenarskog prostcra rJ nl'c'r *

seansama slikara, realno-fiktivno vreme, no(no svetlo, rr Eri'3i I i'81'!

obrisi megalopolisa, fl uidni momenti i krhko* usamljenog io I e€ u s'n e-

tu, u no(i, u neodredenom prostoru,lakonsko saopitavanle lliduhsl"ltl

crnohumorniton tek su neke od osobina Jovanoviievog f!3'a as:i a.

Unutrainji prostor crteia/slike situiran je kolorrtom 3'"r ' ::- . - - ,1 ';rr--va, akcentima crvene a premaz sloja voska preko papira I Di.i --'!5, i'"'!r,

dimenziju, graditeksturu, kvalitet povriine i ostavlja tragove svetla.

8

U crteiima i krokijima Lovca na gloveiziah-kluba (kako je Jovanovi(

imenovao tu situaciju), koji su nastalitokom 70-ih godina, kada je slikar

ostao bez ateljea, potvrduje se izraien crtacki nerv a studije karaktera

niiu se kao stripovane sekvence, istiiu(i individualnost u ljudima kao i

umetnikovu samorefleksiju odredenog fiziikog i mentalnog sklopa.

Oktobra 2006.

Kako tok stvari ne ide pravolinijski u ovoj posve neobiinoj biografiji ve(

se kao reka ponornica pojavljuje i nestaje, neujednaienog ritma i ispreki-

dane linije, viSe uniStenog/izgubljenog a manje sacuvanog dela, izloiba

Povratak slikaro ili Kako je nastala legenda o Bogoljubu Bobi Jovonovifu

predstavlja pokuiaj ponovn0g uspostavljanja kontinuiteta i hronologi-

je ovog formiranog (i diskontinuiranog) dela, omai izuzetnom slikaru

posve neobitnog umetnickog (i Zivotnog) modela i signal budu(im

istraZivaiima umetnosti druge polovine 20. veka.

Ljiljana 6nkul

Likovi iz Sah kluba, 70-te godine

hemijska olovko na popiu

K-55,1955.

ulje no plotnu,194,5 x113 cm

Razgovor sa Bogoljubom Bobom Jovanovi(em

povodom izloibe u Grafiikom kolehivul

Lj.(. Posle pet decenijo ponovo izlaiete. Ve( tq okolnost potencira vefu

odgovornost kao i nomeru orgonizotora da Vaio novo izloiba doprinese

povezivonju razliiitih stvaralqikih foza i upotpunjovonju postojefu slike,

one koja je formironq u strutnim krugovimo povodom Vaiih izloibi s

poietko ieste decenije. Rsdni noslov ove nove izloibe je Povrotok slikoro

ili Koko je nastala legenda o Bogoljubu Bobi Jovanovifu. 1voj razgovor

je i pokuioj do premostimo vremensku distoncu i kako-toko poveiemo

dogodoje u rosponu od pet decenija.

B.J. Da, izlaZem ponovo posle pedeset godina. Polaganje raiuna?...

Obraiun sa vremen0m?...Moj rad i izloZba danas su i u metaforiinom

smislu povrotok bludnog sina. Da li sam ja slikar?.. Moj kompromis sa

realnoS(u je moj posao. Ukratko, do 80-ih godina proilog veka sam

slikao, crtao. Mnogo radova je uniSteno. Malo je ostalo od onoga ito

mogu iSto bih hteo da pokaiem.0dlazio sam ivra(ao se. Kada sam se

80-ih vratio u Beograd (veliki poroditni problemisu me vratili), prestao

sam tada aktivno da slikam. Uradio sam samo nekoliko crteia. Trenutno

pokuiavam da napravim jedan exlibris.

Lj.(. Kako danas gledote no svoje dve izloibe odriane u Beogrodu 1953.

godine (u ULUS-ovoj goleriji i Grofitkom kolektivu)?

B.J. Te dve izloibe su me izvukle iz Jugoslavije. Dobio sam paso5. lzmedu

ostalog, put je bio u znaku moje radoznalostii potrebe da sam vidim i

upoznam svet iz neposredne blizine.

Lj.(. Po tekstovimo iz 1953. Vaie izloibe su bile uspeine. Do li se sefute

tog uspeha?

B.J. Ne znam 5ta znaii uspeh. Nisam bio u nekoj borbi za mesto. Roden

sam da ne uspem. Kad mije uspeh pri rucija ne pruZim ruku.

1 tlillono 1nkul razgovorolo so Bogoljubom tovonovikm u restlrlnu hotela Moie-

stik,2. ohobra 2006. godine u podne.

11

Lj.( .Kako ste se uklapali i razumeli novo vreme, dolozok komunisto? Do

li ste iili na radne akcije?

B.J. U naioj porodicise nije lagalo ija prosto nisam razumeo rei lai. Posle

sam bio prinuden da uiim da se pretvaram, da laZem. Ja stvarno nisam

bio pripremljen na tu promenu i moj moral i karakter su bili gotovo slo-

mljeni. Da, bio sam i na radnojakciji, na pruziSamac-Sarajevo.

Lj.(. Moie se reT da su tri grodo vaina za Vas - Beogrod, Pqriz, Njujork.B.J. Kada sam siSao iz voza u Parizu sreo sam slikara, meni poznatog kole-

gu sa Akademije.0dveo me je do hotela gde sam se nastanio i u kome je

ve( stanovao Bata Mihajlovi( Bata i Ljubinka su mi mnogo pomogli.

U Parizu je bilo kao sada u Beogradu, teiko je bilo na(i stan za malo

para. Sre(om, moj poznanik, kojije odlazio izPariza, ponudio mije svoj

stan (mislim negde kod Bastilje); bio je relativno konforan, imao sam

tu i deo ateljea u kome sam slikao nefigurativne slike (dekorativno). Te

slike sam poslao na Rijeiki salon.. I u Beogradu sam probao da radim

neito ito nije figurativno, cini mi se da je to bilo viie neko iaranje nego

izliv energije. Nefigurativno slikarstvo je viSe odraz naieg unutrainjeg

ose(anja nego nekih spoljainjih dogadaja.

Moj temperament nije m0ga0 da dotle do izraiaja u okolnostima pod

kojima sam iiveo u Beogradu. Nisam imao snage da razbijem te okove

(druitvo, vreme...), da pustim na volju nekoj originalnosti. Dolaskom

u Pariz neito se promenilo ija sam sa novim informacijama poceo daradim a to je i prokletstvo tog naieg posla. lnformacije o tome 5ta se

radi u umetnosti lako su se dobijale iz ameriikih i evropskih iasopisa;

u (e5koj sam video kako se formira ta scena po ugledu na Zapad, bez

obzira ito tada nisu imali hleba. Tako je i sa slikarima, kad imaju malo

bolje uslove, za ias predu u vrhunsku avangardu.

U Parizu nam je bio teZak iivot. Preiiveli smo, moja iena ija, kao i mno-

ge kolege, poslovima kao 5to je molerisanje, kasirisanje... Moj ose(ajje

bio da Pariz nije neka radionica, on je viSe kao berza na kojoj se slikari

rangiraju. Svako ima svoje mesto a ja ne volim umetnost koja ima iza

sebe autoritete. Umetnost nije viie druitveni produkt, umetnost je viSe

van zakona, ona egzistira uprkos svemu.

Njujork situacija gde na umetnike niko ne obra(a painju, gde oni rade

individualno, bez incestualnih odnosa (kao u Parizu), gde su slikarijedni

12

Portet Milete Andrejevi(a, 23.3.1 951.

olovko no popiru, 10,5 x 1 5 cm

lwacija za Dvanaestoriru od A. Bloka,'153.tui no popiru,17,7 x 13,5 cm

drugima krali ideje, poslove, Zene... U Njujorku nije bilo toga, atmosfera

mije mnogo viSe odgovarala. To su bila teika vremena za mene ito se i

odraiava u ovim radovima. Tu sam razumeo da svako slikarstvo mora da

potekne sa tla, iz tradicije, specificnih okolnosti, okruienja. U Njujorku

sam video daje apstraktno slikarstvojedna vrsta realnog slikarstva, te

slike na kojima se cede boje i prave naslage, potezi preko celog platna,

postoje u realnosti, na vratima, prozorima, fasadama...

U Parizu se sve iisti i doteruje, ljudi su svesni lepote grada. Toga u Nju-

jorku nema.Io je za mene predstavljalo 0gromno olakianje. Na donjoj,

istoinoj strani grada, Ziveli su razliiiti ljudi, uglavnom bez novaca, i

umetnici. Soho je liiio na radionicu spolja, ruian je a ima snagu, energi-

ju, iivo je. Meni se to mnogo svidelojer u Njujorku svako moie da nade

neko mesto koje mu odgovara.

Do1970.godine imao sam atelje istan, u ateljeu sam mogao da radim

velike formate slika, koristio sam industrijske boje ijedan broj tih slika

mi se svidao. Mislim da sam napravio interesantan skok u tim velikim

nefigurativnim platnima koje sam radio do 1970. godine. Originalno?...

lmitacija?... tih ljudi okolo. 5ahovske table su za mene bile lekcija iz

geometrije. Naialost, 1970. sam se preselio u obitan stan, hendikepiran

drugom vrstom prostora nisam mogao da slikam. Smanjio sam format

koji se u sobnoj verziji rada sam od sebe nametnuo. Tada sam radio ove

crteie sa raznim mastilima i bojama i materijalima koji se viSe ni ne pro-

izvode. Kada sam pokuiao kasnije to isto da reiim u velikom formatu,

nije mi poilo za rukom.

Lj.(. Sto se dogodilo sa slikoma koje su nostale u Pqrizu?

B.J. Sve sam ih uniStio kad sam krenuo za Njujork. Nije mi bilo Zao, nisam

cenio mnogo nisvoj rad nite slike. Takav je moj mentalitefi samouvere-

nje mije nedostajalo u iivotu.

11.(. Da li ste u Njujorku kontaktirali goleriste?

B.J. 0dneo sam crteie u jednu galeriju (slikar Mileta Andrejevi( mije

mnog0 p0m0ga0 i to je bila njegova inicijativa); galeriju je drZao rodak

Hrvata Stjepana Radi(a. Ova galerija je izlagala izabrane umetnike,

nisu bila iuvena imena ali su bili dobri umetnici. Galerista je video moje

crteie i rekao:

svoj iivot za umetnost. Galerista je voleo ljude bez padobrana, kojisami srljaju... Mene je t0... Da me Mileta Andrejevi( nije gurao ne bihto sam uradio.

Lj.(. Koko ste primiliovo odbijanje goleriste?

B.J. Znam da oni moraju da poituju standarde. Ja o sebi nemam neko miilje-nje ali imam odredene zahteve. Slikari se obiino ne obaziru na to. . .

Lj.(. tlmetnici stvoroju, izlqiu i otuduju svojo delo. Niste izlagoli. A da liste prodovali svoje radove?

B.J. Prodao sam nekoliko crteia ljudima koje je neko doveo u mojatelje.

Naia poznanica imala je ideju da kupuje slike od umetnika koje ona cenikao interesantne. Tako je 70-ih godina platila iezdeset dorara za jedan

moj crtei. Poito ja slede(e dve-tri godine nisam pokazao neki uspeh inapredak, predloiio sam da rad otkupim nazad, ito je gospoda kupaci prihvatila.

Lj.(. Mileta Andrejwi( je bio jedan od Voiih prijatetja u Njujorku?B.J. Mileta Andrejevi( je bio odliian slikar, jedan njegov portret ieneza mene je remek-delo. Da, on je poznat po slikama Central parka. Jasam imao dve njegove slike iz tog vremena, tzv. slike za poneti (rad

opremljen kao objekat sa ruikom za noienje). Jedna je kod moje mlade(erke a druga je ostala kod bivie iene.

Lj.(. Sto je sa Vqiim ostalim rodovima kojisu nastoli u Njujorku?B.J. Desetak mojih slika je ostalo u podrumu kod moje prve iene. Kadje ona umrla, slike su nestale. A to je bila ku(a-muzej, puna probranih

stvari, antikviteta isa ukusom opremljen prostor.

Lj.(. lndikotivni su nosloviVaiih radova. loi poktkom 50-ih na crteieste ispisivolitekst (ija poruka je pojohvolo ironiho-sarkqstihi kontekstceline. Koliko su Vam vaini naslovi?

B.J. Polazio sam od nekog dogadaja, izreke ili asocijacije. Toga sampostao svestan; rad na kojemje profil sa pruienom rukom nazvao samProrok.zelim da naslovi ne budu zahtevni; nisam izabrao naslov Lqiniprorok da ne bih oboga(ivao taj smisao sa druge strane, koja nije likov-

14

Kolikoje sati moli(u, oko 1955.

bojcna popiru,32 x 23 cm

Magitni kristal, oko 1 955.

bojc na popiru, 31,5 x 2j cm

Ena za Rajka kapa, oko 1955.t,ti,: no popiru, 23,5 x 32 cm

na. MoZda samo Prlfilhvekl.U trenutku lakog srca i opuitenosti, samo

Prorok, da ga ne zatrpavam znaienjem, bez dodavanja.

Kad gledam slike na Salonu zapaiam gradaciju u nazivima - od deskrip-tivnog do mistifikacije - 5to je zabuna i uvreda gledaocu i poruka dane razume dubinu umetniike inspiracije. Slika jeste ono 5to iovek vidi

- boje, linije.

Lj.(. tl istorifursko-umetnitkoj grodi o Vama povuuju Vos sa Goiom. Do

lije Goja jedon odVqiih umetni(kih uzora?

B.J. Volim Goju, ne toliko kao slikara ve( njegove Kapribse. Uvek su

me zanosili i voleo sam njihov crteZ i tehniku. Probao sam da imitiram

Kaprifuse u svojim crteZima. lpak, moja angaiovanost je neka igra,

druga verzija Kapritoso;neka vrsta tragedije koja se potom preobrati u

farsu. Goja mije uvek u glavi kao i ironije i surovosti ovog sveta, videne

iz njegovog ugla.

Lj.(. Smem li da koiem,liiite na osobu liienu velikih druitvenih ombiciia.

Pretpostovljom do ste se, uprkos svemu, osefuli koo slikar.

B.J. Pa,70-ih godina sam se vi5e ose(ao kao posmatrac, koji gleda, uii.

Njujork je pun tih invencija. Vitnimuzejstalno izlaie lokalne americke

umetnike gde covek moie svaita da vidi. Galerije po Sohou, 57. ulica,

izlagali su Rauienberga,Oldenburga... Galerije u 57. ulici davale su 5an-

su mladim, avangardnim umetnicima. Svakako, postojala je umetnost

koja se razvijala i van tih galerija i tog kruga, van umetniikih ambicija

i potrebe da se probije na scenu.

Bilo je aktivnosti ispod 14. ulice, tu je vrvelo od umetnickog Zivota koji

nije kanalisan, zabeleien. Zaista, iitav jedan svet iiveo je van tih ustalje-

nih puteva umetnosti po galerijama i muzejima. Ja sam u to vreme bio

u toku stvari, pratio sam dogadaje koji ne(e biti nikad nigde zabeleieni;

to je deo mog iivota ija sam bio viSe deo toga kao posmatrac nego ito

sam aktivno uiestvovao u dogadajima.

Lj.(.lo znoii do ste Vi viie voleli alternotivne verzije umetnikih prezen-

tocijo?

B.J. One su mi nekako i bile dostupne.

'15

Boba Jovanovic Boba Jovanovic 1Boba Jovanovic 2Boba Jovanovic 3Boba Jovanovic 4Boba Jovanovic 5Boba Jovanovic 6Boba Jovanovic 7Boba Jovanovic 8Boba Jovanovic 9Boba Jovanovic 10Boba Jovanovic 11Boba Jovanovic 12boba jovanovic 13boba jovanovic 14boba jovanovic 15boba jovanovic 16boba jovanovic 17boba jovanovic 18boba jovanovic 19boba jovanovic 20boba jovanovic 21boba jovanovic 22boba jovanovic 23boba jovanovic 24boba jovanovic 25boba jovanovic 26boba jovanovic 27boba jovanovic 28boba jovanovic 29boba jovanovic 30boba jovanovic 31boba jovanovic 32boba jovanovic 33boba jovanovic 34boba jovanovic 35boba jovanovic 36boba jovanovic 37boba jovanovic 38boba jovanovic 39boba jovanovic 40boba jovanovic 41boba jovanovic 42boba jovanovic 43