FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA POLJOPRIVREDU I HRANU

Project

GCP/FRY/001/NET

Development Assistance to Livestock Farmers in Mountainous areas of Prijepolje,Sjenica and Tutin in Sandzak region

Pomoć u razvoju stočarstva u planinskim oblastima Sand�ačkog regiona MEHANIZACIJA

Sjenica,2004.godina

1

SADR�AJ I MEHANIZACIJA 1. Su�enje sena------------------------------------------------------ 2 2. Linije ma�ina za spremanje sena----------------------------- 9 2.1 Kosačice----------------------------------------------------------- 9 2.2 Kondicioneri------------------------------------------------------12 2.3 Uređaji za rastresanje i sakupljanje---------------------------14 2.4 Prese za seno--------------------------------------------------------- 20 2.5 Linije ma�ina za spremanje sena na velikim nagibima----- 23 3. Sila�a i sena�a od trava---------------------------------------- 24 4. Linija ma�ina za spremanje travne sila�e ili sena�e--- 26 5. Sila�a od cele biljke kukuruza-------------------------------- 27 II PITANJA I ODGOVORI 1.Su�are za seno-------------------------------------------------- 31 2.Ma�ine za spremanje sena---------------------------------- 32 3.Ma�ine za spremanje sila�e--------------------------------- 34 4.Stajnjak i objekti------------------------------------------------ 35

2

SU�ENJE SENA

Spremanje sena je odgovoran zadatak pri čijem se izvođenju ne smeju dozvoliti veće gre�ke, koje kasnije mogu vrlo nepovoljno da se odraze na ukupnu uspe�nost rada. Čovek je taj koji najče�će iz raznih razloga načini propust, iz neznanja ili nedostatka opreme. Ukoliko su oba faktora prisutna onda je to najgora varijanta.

U procesu spremanja sena postoji nekoliko momenata koje treba dobro razmotriti kako bi se izbegle lo�e navike i nedostaci, a ujedno proizvelo kvalitetno seno.

• Najva�niji parametri pri spremanju sena

1. Vreme ko�enja (faza botunizacije, pre cvetanja, u formiranju klasova). Trave i leguminoze, svakako treba kositi pre cvetanja, odnosno u momentu vlatanja. Tada

imaju najveći sadr�aj proteina. Ranijim ko�enjem se stvaraju uslovi za porast jo� jednog otkosa. 2. Učestalost - broj ko�enja ( proteini pri dve kosidbe 9 � 12%, pri tri kosidbe 16 � 18%, pri četiri 21 � 23%).

Većim brojem ko�enja, u svakom narednom otkosu se dobija veća količina proteina, odnosno seno biva hranjivije i kvalitetnije.

3. Visina ko�enja (gajene livade oko 10 cm, prirodne ispod 10 cm).

: gubici belančevina mogu biti i do 50% kod travnjaka sa niskim travama. RazlogSuvi�e nisko ko�enje je nepo�eljno (slabi sposobnost rasta biljke, crpi rezerve korena, bez

zaostalog li�ća smanjuje se fotosinteza).

• Način proizvodnje sena

1. Su�enje poko�ene mase na povr�ini zemlje. Su�enje sena na povr�ini zemlje je najlo�ija varijanta, koja ne garantuje uspe�nost. Rizik od pojave gubitaka hranjivih sastojaka sena je veoma velik. Su�enje se ostvaruje pod uticajem temperature i relativne vla�nosti vazduha. Ukoliko odnos tih parametara nije u skladu sa potrebama travne mase, ne dolazi do su�enja, a boravak poko�enog materijala na zemlji se produ�ava.

2. Su�enje iznad povr�ine zemlje. (rozge, piramide, ograde, �vedski jahač, kozole i sl.)

Kori�ćenjem raznih naprava, travna masa se podi�e sa zemlje, stvaraju se uslovi za intenzivniji uticaj temperature vazduha na proces su�enja. Travna masa se vla�nija sakuplja i pola�e na pomagala, a time sprečava pojava mehaničkih gubitaka.

3

3. Su�enje u su�arama. Su�enje sena u su�arama sa prinudnim kretanjem vazduha je

najpovoljniji način su�enja, kada se znatno smanjuju rizici od gubitaka. Međutim, za izvođenje ovog načina su�enja potrebna je posebna oprema.

Uticaj načina su�enja sena na gubitke hranljivih materija

Način spremanja sena (lucerka) Ukupni gubici

(%)

Ostvareni prinos

(%) Dehidriranje lucerke Siliranje � sena�a Su�enje u ventilatorskoj su�ari Su�enje na �vedskim jahačima Su�enje na naslonima � �ator Su�enje na polju na zemlji uz dobro vreme Su�enje na polju na zemlji uz lo�e vreme

5 - 10 12 - 15 15 - 20 20 - 25 30 - 35 40 - 50 50 - 70

90 - 95 85 - 88 80 - 85 75 - 80 65 - 70 50 - 60 30 - 70

Iz tabele se jasno mo�e zaključiti koji je način najpovoljniji za su�enje sena. Prema

mogućnostima treba odabrati najprihvatljivije re�enje. Svakako to ne bi trebalo da bude su�enje na zemlji ni u jednoj varijanti.

1. Su�enje poko�ene mase na povr�ini zemlje Uticaj na brzinu su�enja imaju sledeći faktori:

temperatura vazduha, *

*

*

*

relativna vla�nost vazduha ( 20oC � 17,3 g H2O/m3, 25o C � 23,1 g H2O/m3), vetar (dobro i lo�e), upotrebljene ma�ine u toku kosidbe i tretiranja poko�ene mase (rastresitost otkosa, ujednačenost otkosa, ravnomerna debljina otkosa)

Pri su�enju na zemlji značajna je procena sadr�aja vlage u masi dok proces traje, ali ne samo

zbog toka. Procena sadr�aja vlage u masi je neophodna radi određivanja pravog trenutka za intervenciju i pravilnu manipulaciju sa senom:

* 80 � 75 % vlage, sve�e poko�eno, bez znakova uvenuća. * 75 � 60 % vlage, li�će vene, boja bledi, stabljike su jo� krte i zelene.

60 � 50 % vlage, li�će je meko, stabljika vene i bledi, masa se te�e zahvata. *

4

* 50 � 40 % vlage, li�će počinje da �u�ti, stabljike su jo� �ilave, boja ujednačena lak�e se zahvata.

* 40 � 30 % vlage, li�će je već suvo, �u�ti, stabljike jo� imaju soka, opasnost od gubitaka li�ća postoji.

* 30 - 25 % vlage, stabljike su jo� mekane, ali bez soka, veća je opasnost od gubitaka.

* 20 % vlage, stabljike su krte, pucaju, velika opasnost od gubitaka, seno je spremno za lagerovanje.

Tok prirodnog su�enja sena u periodu od tri dana

Tokom postupka su�enja travne mase na zemlji�tu, pod pretpostavkom da su uslovi su�enja odgovarajući, ( visoka temperatura, niska relativna vla�nost vazduha ) su�enje će trajati nekoliko dana.

U toku dana, vla�nost se smanjuje, a tokom noći, dolazi do povećanja sadr�aja vlage u travnoj masi (niska temperatura, visoka vlaga u vazduhu), �to sve zajedno produ�ava vreme su�enja i rizik da će doći do promene vremena i pojave gubitaka hranljivih materija u senu.

2. Su�enje travne mase iznad povr�ine zemlje Mehaničke naprave svakako treba koristiti sa ciljem da se travna masa �to pre odvoji od

zemlji�ta i pospe�e uslovi su�enja. Ovo mo�e biti re�enje ukoliko ne postoje uslovi za primenu novijih i boljih tehničkih re�enja.

Travna masa se provenuta sakuplja i sla�e na pomagala, odozdo na gore. Na jednu od ovih naprava mo�e stati oko 500 kg vla�ne travne mase sa oko 60 % vlage, �to dalje znači da se mo�e osu�iti oko 300 kg sena uz smanjene gubitke.

5

Sprave za su�enje sena na njivama

. Su�enje travne mase u su�arama

3 Prednosti: * Travna masa se sakuplja sa oko 45 % vlage,

6

*

*

Teh

a vrsta objekta, horizontalnog ili vertikalnog oblika sa nekoliko elemenata koji su međus

liko najva�nijih elemenata kao �to su:

Ventilator

Gubici ( mehanički ) se isključuju, Očuvanje hranljivih materija maksimalno. nički elementi su�are

Su�ara je jednobno povezani i funkcionalno zavisni. Mora se posebno istaći da je konstrukcija su�are

jednostavna, bez obzira o kojoj je reč. Svaka su�ara mora da ima neko * : Aksijalni sa adekvatnim statičkim pritiskom, kapaciteta 0,06 � 0,12 m3/sec/m2, odnosno oko

30.000 3 2 m /h/100 m poda su�are. * Difuzor: Difuzor slu�i da poveća statički pritisak vazduha i brzinu na 5 m/sec. U njega se ugrađuje

ventilator, obično se nalazi izvan su�are. To znači da se na njega ne sla�e seno koje treba su�iti. Izrađuje se od daske pune ili pocinkovanog lima. Treba da bude kru�nog poprečnog preseka. Prečnik mora odgovarati prečniku ventilatora.

* Glavni kanal: Glavni kanal povezuje difuzor sa podom su�are. Re�etkaste je građe , kao i pod su�are. Uloga

mu je 2da provede vazduh po celoj du�ini poda su�are. Dug je koliko i pod, konusnog profila, 1m poprečnog preseka kanala, mora da prihvati 20.000 m3 vazduha/h.

* Re�etkasti pod: Pod su�are se gradi od drvenih letvica. Na horizontalne grede postavljaju se letve, tako da se

formira

Vertikalni kanali

re�etkasti pod. On je pod nagibom od kanala ka krajevima, odnos otvora i punog dela je 45 : 55 %.

* : Uloga vertikalnih kanala je da pomognu sprovođenje vazduha u gornje slojeve kod su�ara koje

se koriste i kao lager prostorije.Vertikalni kanali se grade kao i glavni, od drveta i potpuno su re�etkasti. Jedan se postavlja na oko 8 � 10 m2, od povr�ine re�etke. Njihova visina je zavisna od buduće visine kamare sena. Obavezno su ni�i za oko 1 m od moguće visine kamare sena koju treba da su�e.

7

Horizontalna su�ara za dosu�ivanje sena

Vertikalna su�ara za dosu�ivanje sena

( kapacitet 500 � 1 torom do 15 kW)

abela 2. Potreban kapacitet ventilatora pri su�enju sena sa oko 40% vlage

Povr�ina Potrebna Snaga motora Ukupan

500 m3, ventilator od 70.000 m3/h, sa mo

T

poda su�are

(m2)

količina vazduha (m3/sec)

ventilatora (kW)

pritisak vazduha

(Pa) 40 4,0 3,0

550 550 5,5

7,5 7,5 75

100 550 10,0 20,0 550 15,0 200

horizontalnoj su�ari čija je povr�ina poda 100 m2 i visina mase sena oko 4 m, moguće je

smesti

�INA ZA SPREMANJE SENA

KOSAČICE

Uti i trajno čuvati oko 35 t sena. Visina kamare sena mo�e da bude proizvoljna, onoliko kolike su

potrebe. Svakako ne preko 5 m.

LINIJE MA

osačica je osnovna ma�ina u liniji za spremanje sena. Bez obzira na tip svaka kosačica mora da zad

ebe ( rad na ravnom i nagnutom terenu) *

* *

*

Kovolji sledeće zahteve: * Univerzalnost upotr

Čistoća reza ( za sve vrste trava, bez o�tećenja) Sprečavanje zagađenja poko�ene mase zemljomVelike radne brzine � učinci Lako jednostavno odr�avanje

8

Sav ogu da rade pod nagibom od 45o kako pri pozitivnom tako i pri ne

liteta o�tice no�a kod rotacionih kosačica, kao i njihove obimne brzine bitno se pop

sačica posebna pa�nja se mora posvetiti pode�avanju zazora između rezne

bolj�aju. Kada je u pitanju

tacione

remene konstrukcije kosačica mgativnom nagibu. Pobolj�anjem kvaravio kvalitet reza. Kod oscilatornih koi protiv rezne pločice, zatim pravilnom izboru tipa po visini reza ( broj palčeva po reznoj pločici)

i zaturu grede kose u odnosu na pravac kretanja i otpore koje pru�a biljna masa. Sve kosačice imaju relativno velike radne učinke, ukoliko se drugi faktori po pode�avanje i odr�avanje kosačica, ne postoje pote�koće, jer se sve vrlo jednostavno

pode�avaju i odr�avaju, bez obzira na tip i obučenost rukovaoca. Za ko�enje trava gajenih i prirodnih livada preporučuju se ro kosačice. Njihove osnovne

karakt rada slobodni rez.

* 5 m/sec. *

* , 4 i vi�e. * jče�će. * ostranim sečivom

eristike su: * Princip

Obimna brzina no�a 60 � 8Donji i gornji pogon. Broj nosača no�eva 2Broj no�eva na nosaču 2 � 3 naDu�ina no�eva je oko 90 � 96 mm sa ob

Rotaciona kosačica

9

Osnovne karakteristike rotacionih kosačica

Osnovne karakteristike Rotacione kosačice sa

bubnjem i diskom 1,2 � 2,9 m �irina radnog zahvata

Potrebna snaga Radna brzina Učinak Obimna brzina no�a

7 � 10 kW/m

60 � 80 m/sec

8 � 12 km/h 1 � 2,8 ha/h

a ko�enje lucerki i drugih leguminoza preporučuju se oscilatorneZ

kosačice.

jihove osnovne karakteristike su:

Rezni aparat čini rezna i protivrezna pločica sa normalnim , srednijm i niskim rezom *

*

*

* aktora oko 18 kW *

N *

Kvalitetno rezanje na principu makaza, gladak i ravan rez Lako se agregatiraju za traktor Radna brzina 4 � 8 km/h Potrebna snaga motora trUčinak 0,5 �0,7 ha/h

Oscilatorna b čna kosačica o

10

KONDICIONERI

ondicioneri su dopunska oprema savremenih kosačica. Uloga im je da mehanički trtetiraju poko�e

ilj upotrebe

Knu travnu masu, kako bi se ujednačio postupak prosu�ivanja grubljih i ne�nijih delova biljke.

Time se stvara mogućnost brzog su�enja sa značajnim očuvanjem sadr�aja hranjivih materija u senu.

C :

vanje postupka dehidracije stabla i lista biljaka. Stablo se ili gnječi ili cepa po

* koliko je vreme naklonjeno su�enju. * iji

* o postaje pokpornije za rad. Lako

ipovi kondicionera

* Ujednača

du�ini, a time stvaraju uslovi za brzi odlazak vlage. Skraćenje vremena prosu�ivanja za vi�e od 50 %, uPobolj�anje stepena iskori�ćenja sena u jaslama, kondicioniranjem se grublji i ne�ndelovi biljke izme�aju � protkaju međusobno, pa krave ne mogu da biraju, već su prinuđene sve da jedu. Gubitaka sena u jaslama nema. Lak�a manipulacija sa senom od njive do skladi�ta- sense skladi�ti i sla�e, meko je.

T

rema vrsti travne mase koja se korosti za proizvodnju sena bira se adekvatno re�enje uređaj

eguminoze - gnječilice

Pa za dopunsku obradu: * Za lucerku i druge l * Za sve druge trave rotoudarači � j za cepan e stabla biljke

blici kondicioneraO

ostoje uglavnom dva oblika ovih uređaja i to :

* a�ine

P* U sastavu kosačica

Posebne priključne m

11

a uslove brdsko � planinskih područja najprilkadnije re�enje je:

*

* motora od 22 kW, *

*

* a od 85 m/sec, *

UREĐAJI ZA RASTRESANJE I SAKUPLJANJE

Z* rotaciona kosačica �irine zahvata 1.65 m, sa kondicionerom,

sa učinkom 1,5 ha/h, sa potrebnom snagomsa dva nosača no�eva, sa 2x3 no�a na nosaču, sa obimnom brzinom no�sa �irinom otkosa od 0,75 m.

Rastresan

akon ko�enja, travna masa, ostaje u otkosu. U takvim obliku vreme su�enja kao i dinamika i ujedna

je poko�ene mase Nčenost su vrlo lo�i. Kao neophodna mera se nameće potreba da se otkosi ra�ire po celoj

povr�ini u tanke ujednačene slojeve.

12

Cilj upotrebe: postupka prosu�ivanja i ujednačenog prosu�ivanje svih delova biljke

*

* UbrzavanjaSmanjivanja rizika od pojave gubitaka

Rotacioni rastresač

Univerzalni rotacioni rastresač

13

Sakupljanje prosu�ene mase

akon prosu�ivanja travne mase � sada već sena, neophodno je ra�irenu masu nazad vratiti u trake i

ilj upotrebe

Nli zbojeve. Time se stvaraju uslovi za lako sakupljanje sena bez velikog rada i sa neznatnim

gubicima. C :

e prosu�ene mase nazad u zbojeve ili trake za utovar i transport ili presovanje. *

* SakupljanjSmanjenje gubitaka na najmanju meru

Univerzalni rastresač sakupljač

Trakaste grablje

14

Rotacione grablje sa zavijnim kući�tem

Zvezdaste grablje

Za brdsko planinska područja najprikladnije re�enje bi bio univerzalni rasrtresač sakupljač sena sa sledećim karakteristikama:

�irina zahvata 2,8 � 3 m, *

*

*

*

*

*

*

sa dva rotora, sa 5 nosača vila, sa 540 o/min, sa radnom brzinom i do 14 km/h sa potrebnom snagom motora od oko 15 kW, sa učinkom od 3 ha/h.

15

SAMOUTOVARNA PRIKOLICA Samoutovarne prikolice su ma�ine za vi�enamensku upotrebu. Shodno pratećoj opremi, one

mogu biti kori�ćene za veći broj radnih operacija u procesu spremanja kabaste hrane od trava.

Samoutovarna prikolica

Manipulacija zelenom i prosu�enom masom Kod sena ona se koristi za utovar transport i istovar sena u skaldi�te. Pri tome sve operacije

izvodi samo jedan čovek � rukovaoc traktorom Pri spremanju sena�e i sila�e, pored utovara i transporta, ona mo�e da seče travnu masu, čime se potpuno elimini�e upotreba sila�nih kombajna.

Konstrukciono veoma usklađena celina

Konstrukciono, to je jednoosovinska prikolica sa sandukom velike zapremine, a male nosive

moći. Pod sanduka je preveden u podni transporter sa lancima i letvama. Travnu masu ili seno sakuplja pik � ap uređaj. U tom delu od pik �ap uređaja do sanduka, u produ�eni transportni tunel ugrađuju se izmenljivi no�evi za sečenje travne mase. Agregatiranje sa traktorima malih snaga

Veoma su mali potro�ači snage pogonskog traktora. Traktor opterećuju za vuču i rad pick � ap uređaja.

16

Mogućnost kori�ćenja no�eva za prosecanje mase

No�evi su izmenljivi. Postavljaju se u jedan ili dva reda, sa du�inom sečenja od 40 mm, do 70

mm. Po potrebi se mogu potpuno izbaciti.

Prosecanje mase pri utovaru i dopunski uređaj za pra�njenje

Za uslove brdsko-planinskih područja najprikladinje re�enje je:

zapremina sanduka od 8,5 m3za zelenu masu � 15 m za seno, 3 *

*

*

*

broj no�eva za sečenje od 8 �16 komada u dva reda, nisko-podni sanduk, potrebna snaga traktora 10 kW.

PRESE ZA SENO

Seno u rastresitom stanju se ote�ano transportuje i skladi�ti uz neminovnu pojavu gubitaka. U

takvom rastresitom stanju ima malu zapreminsku masu, te to utiče na cenu ko�tanja transporta i vreme trajanja.

Iz navedenih razloga po�eljno je da se seno na njivi balira � presuje. Upotrebom presa ostvaruje se nekoliko ciljeva:

Sakupljanje prosu�ene travne mase *

*

*

Presovanje sakupljene travne mase Umotavanje balirane mase u rastegljive folije

17

Tipovi presa:

Za pravougaone bale Za cilindrične bale

*

*

Presa za pravougaone bale

Presa za cilindrične bale

Karakteristike presa za male pravougaone bale

Masa bale 10 - 30 10 - 20

kg sena kg slame kg sila�e 30 � 50

Zapreminska masa kg/m3 Broj bala ha

Do 130 180

Učinak ha/h 1 � 2

18

Potrebna snaga kW Utro�ak goriva kg/ha

do 30 5

Za uslove brdsko-planinskog područja najprikladnije re�enje prese za pravougaone bale je:

presa za bale dimenzija 0,30 x 0,40 x 0,5 � 1,2 m *

*

*

*

*

masa bale od 8 � 20 kg snaga traktorskog motora od 30 kW

Kada je u pitanju presa za cilindrične bale:

prečnik bale od 80 cm visine do 1 m

Omotavanje bala sena u rastegljive folije

Cilj upotrebe:

Obezbeđenje uslova kvalitetnog čuvanja sena *

* Eliminacija gradnje skupih skladi�tnih prostora za seno Način izvođenja

:

Pomoću posebnih traktorskih priključaka � motalica Ugradnjom motalica na prese za baliranje

*

*

Omotavanje bala u rastegljive folije Naprikladnije re�enje za uslove rada u brdsko-planinskim područjima je presa za cilindrične

bale čija masa ne prelazi 50 kg, sa sopstvenom motalicom.

19

LINIJA MA�INA ZA SPREMANJE SENA NA VELIKIM NAGIBIMA

Jednoosovinski traktor *

*

*

Frontalna oscilatorna kosačica sa niskim rezom ili sa dva pokretna pruta kose Trakaste frontalne grablje � rastresač sakupljač sena

: Tehničke karakteristike linije

Motor: dvo i četvorotaktni od 5,8 kW *

*

*

Kosačica: sa duplim reznim aparatom niskog reza, �irine 1,6 � 2 m Trakaste grablje: sa 12 nosača po 6 vila

SILA�A I SENA�A OD TRAVA

Spremanje sena�e ili sila�e od trava se nameće kao novija tehnologija, koja za cilj ima

očuvanje kvaliteta travne mase koliko je to moguće. Ranijim uklanjanjam travne mase sa livada, izbegava se pojava gubitaka i smanjenje njene vrednosti.

Nivo kvaliteta trava iz perioda vegetacije, moguće je očuvati samo ukoliko se u tom momentu konzervi�u, odnosno siliraju.

Da bi se moglo razmi�ljati o siliranju i pripremi sila�e ili sena�e neophodno je usaglasiti nekoliko bitnih proizvodnih parametara.

Osnovni proizvodni parametri:

20

Određivanje potrebne povr�ine za zasnivanje livade *

Za određivanje potrebne povr�ine pod travama koje će se silirati, presudnu ulogu ima prosečan biolo�ki prinos. Taj prinos se kreće od 15 � 30 t/ha . Na osnovu toga, a u saglasnosti sa potrebnom količinom sila�e, nije te�ko odrediti koja povr�ina će se silirati.

Izbor semena trava za zasejavanje *

Pre zasnivanja gajene livade, neophodno je izvr�iti analizu sastava zemlji�ta kako bi se odabrale najbolje kombinacije semena koje mogu dati svoj biolo�ki maksimum.

Primena adekvatne agrotehnike za podizanje livade *

Zasnivanje livade mo�e biti direktnim usejavanjem ili na klasičan način. U oba slučaja treba razmotriti mogućnosti kori�ćenja stajskog đubriva u čvrstom ili tečnom obliku.

* Ubiranje useva Kao i kod sena travna masa koja će se silirati ili se od nje sprema sena�a, treba da se kosi u

fazi pre cvetanja. Za siliranje treba sačekati nekoliko sati da provene na 70 % vlage, pa postupak nastaviti, a kod spremanja sena�e, provenjavanje traje do oko 50 % vlage, pa se proces spremanja nastavlja.

Siliranje ili spremanje sena�e *

Trave se te�ko siliraju bez konzervansa. Njihova namena je da se obezbedi kiselost sredine i dobra konzervacija. Mogu se koristiti konzervansi u sledećim oblicima: kiseline neorganskog porekla (sumporna, sona fosforna, sa 8-10% rastvora na 100 l vode, a u količini od 3-5 l rastvora na 100 kg mase), kiseline organskog porekla (mravlja, 12% rastvor, 85% koncentracije, u količini od 5 � 7 l na 100 kg mase), kukuruzna prekrupa u količini od 5 � 7 %.

Za preporuku je kori�ćenje prekrupe kukuruza ili drugih �itarica kao konzervansa. Kiseline treba izbegavati, jer se vrlo te�ko mogu precizno aplicirati po masi koja se konzervi�e, sa stalno prisutnom mogućnosti pre ili nedovoljno dozirane mase.

* Sabijanje i pokrivanje mase u objektu Sabijanje mase u silo objektu se izvodi traktorom, dovoljno intenzivno da se istisne sav

vazduh. Objekat se puni u slojevima koji se odmah gaze, sve dok se ne popuni raspolo�ivi prostor. Objekat se prekriva folijom, radi sprečavanja uticaja padavina i vazduha na sila�nu masu.

Kontrola kvaliteta pre upotrebe *

Sila�a od trava treba da posle fermentacije (oko 40 dana) ima svetlo braon boju, blagi miris i potpuno zdrave nerve lista. Sve �to je drugačije nije dobra sila�a.

21

LINIJA MASINA ZA SPREMANJE TRAVNE SILA�E ILI SENA�E

Liniju ma�ina za spremanje travne sila�e ili sena�e moguće je formirati na nekoliko načina. Za

svaku liniju zajenička ma�ina je kosačica i rastresač sakupljač travne mase. Promene nastaju kod izbora narednih ma�ina. To mo�e biti samoutovarna prikolica sa no�evima, presa sa motalicom u rastegljive folije ili sila�no kombajn sa sakupljačkim pik � ap uređajem.

Linija I:

kosačica *

*

*

*

rastresač sakupljač provenute mase samoutovarna prikolica sa no�evima za prosecanje mase silo objekt

Linija II

kosačica :

*

*

*

*

rastresač sakupljač mase presa za baliranje motalica za omotavanje u rastegljivu foliju

Linija III: *

*

*

*

*

kosačica rastresač sakupljač mase sila�ni kombajn sa pick � ap uređajem, silo objekat traktor za ga�enje sila�e

Prema mogućnostima korisnika linije, izbor mo�e biti različit. Bilo koja varijanta da je u pitanju, krajnji proizvod je po kvalitetu isti. Pravi izbor je onaj koji se mo�e platiti.

22

SILA�A OD CELE BILJKE KUKURUZA

Ukoliko postoje mogućnosti za gajenje kukuruza, svakako teba poku�ati sa siliranjem ove kulture. Za razmi�ljanje u tom pravcu treba imati u vidu sledeće mere:

određivanje potrebne povr�ine za setvu sila�nog kukuruza. Na ovaj parametar najveći uticaj imaju: prinos mase (30 � 65 t/ha), broj grla u staji, broj hranidbenih dana, količina hrane u obroku

*

*

*

*

*

*

*

izbor najpogodnije sotre semena za područje.Treba birati sorte kukuruza koje mogu po toplotnom bilansu uspeti na području primena agrotehničkih mera za gajenje kukuruza u potpunosti određivanje momenta ubiranja, kukuruz ubirati u momentu vo�tane faze zrelosti, kada ima optimalnu vla�nost za siliranje od 70% ubiranje sila�nog kukuruza. Najva�niji element su: du�ina seckanja, trajanje ubiranja, broj transportnih sredstava i sl. siliranje ( ga�enje, planiranje, pokrivanje) kontrola kvaliteta sila�e. Blago sladunjav miris, boja za nijansu promenjena od početne, zdrava tkiva lista, brzo su�enje dlanova kojima se utrlja sila�a

LINIJA MA�INA ZA SILIRANJE KUKURUZA

Jednoredni sila�ni kombajn sa adapterom za kukuruz *

*

*

*

Transportna sredstva sa povi�enim stranicama Traktor za ga�enje sila�e u objektu, dobro opran i opterećen dopunskim teretom Horizontalni silo objekat, pravilno kapacitiran prema potrebama

Jednoredni sila�ni kombajn za kukuruz

23

Određivanje kapaciteta silo objekata

broj grla *

*

*

*

*

dnevna količina sila�e broj hranidbenih dana način ga�enja način izuzimanja sila�e

Trajni horizontalni silo objekti

Provizorni silo objekti

24

Vertikalni silo objekti

Najoptimalnije re�enje izuzimača i distributera sila�e za male farme

25

PITANJA I ODGOVORI

SU�ARE ZA SENO

Koliko bi ko�tala izrada jedne su�are od 100 m ? 2

Cena izrade su�are za dosu�ivanje sena zavisi od vi�e faktora. Pre svega od cene materijala od kojeg se pravi. Najskuplja stavka je ventilator sa odgovarajućim elektromotorom. Za povr�inu od 100 m potreban je elektromotor od 7 kW. 2

Koliko vremena se su�i masa u su�ari?

U zavisnosti od temperature i relativne vlage u vazduhu, kao i intenziteta su�enja, taj proces traje nekoliko sati.

Da li i seno u balama mo�e da se su�i u horizontalnoj su�ari?

Vrlo te�ko, jer je balirano seno čvrsto zbijeno u balama te se uticaj vazdu�ne struje ne oseća u dubini bale.

Da li treba nekako sabijati masu kada se sla�e u su�aru?

Da ukoliko su�ara nema zidove. Tada se sa spolja�njih strana sabija svaki sloj. Time se sprečavaju gubici vazduha, a ukupna količina se usmerava na prolaz kroz masu.

�ta se de�ava kada otka�e ventilator u toku su�enja, pa poslednji sloj ostane mokar?

Te�ko je reći, taj sloj se mora skinuti i osu�iti napolju, na rozgama, ili nekoj drugoj mehaničkoj napravi, iznad povr�ine zemlje.

Da li je kanal u su�ari ravan ili ima pad? Glavni kanal ima konusan profil. Najveća povr�ina mu je na početku, a najmanja na kraju.

Time se posti�e ujednačeni pritisak vazduha po celoj njegovoj du�ini.

Da li je kanal u su�ari zatvoren na kraju?

Svakako, u protivnom bi vazduh iza�ao van su�are. Za�to se ne preporučuje dr�anje sena na tavanu �tale?

26

Prvi razlog je zbog izbegavanja eventualnog po�ara. Seno se te�ko ili nikako nemo�e ugasiti. Drugi razlog je vezan za adsorptivnu osobinu sena, upija vlagu. U stajskom vazduhu ima dosta vodene pare, a u njoj rastvorenog amonijaka. Kada dođe u dodir sa senom, ono poprima neprijatan miris, a krave ga nerado jedu.

Koliko slojeva sena se mo�e su�iti u su�ari? Vi�e, celokupna godi�nja proizvodnja. Pri tome treba dobro kapacitirati su�aru, da svo seno

stane. Kolika mo�e da bude maksimalno du�ina kanala u su�ari? Onoliko koliko je dug pod. Dimenzije određuje potreban kapacitet su�are. Nema posebnog

ograničenja. Svakako se mora usaglasiti sa podom. Kakav treba da bude oblik i dimenzije su�are? Nisu definisani, najpovoljnije re�enje je pravougaoni oblik.

MA�INE ZA SPREMANJE SENA

Kako kositi oscilatornom kosačicom po rosi, a da se ne zagu�uje vla�nom masom? Oscilatorna kosačica se mora podesiti na odgovarajući način, ne samo za te uslove. Prvo

treba, shodno gustini useva izabrati adekvatnu visinu reza. To znači da se za gust i polegao usev koristi veći broj palčeva na jednu reznu pločicu. Na primer na dve rezne pločice tri palca (srednji rez), ili na jednu reznu pločicu dva palca (niski rez). Pored toga treba dobro podesiti zazor između rezne i protiv rezne pločice. One se moraju dodirivati na vrhu, dok se na njihovim krajevima pojavljuje zazor od 0,5 mm. I kao treća mera, svakako treba na kliznim papučama grede kose, podesiti visinu ko�enja koja odgovara usevu.

Koje rotacione kosačice se preporučuju za na�e terene?

Rotacione kosačice sa bubnjevima, dva bubnja sa po tri no�a, i gornjim pogonom.

Da li se preporučene ma�ine mogu kačiti na traktor Tomo Vinković? Ne.

Kako izbeći me�anje zemlje iz krtičnjaka sa travom tokom ko�enja? Krtičnjake u proleće treba povaljati, pre toga treba u rupe ubaciti otrovne mamke.

Koliko vode sadr�i sve�e poko�ena trava?

27

Jedan kilogram poko�ene travne mase ima 0,8 kg vode i 0,2 kg suve materije. Seno sa 20% vlage ima 0,8 kg suve materije i 0,2 kg vode.

Kome da se obratimo za kupovinu sitne mehanizacije?

IMT FMO »Standard« Boljevac, tel: 030/ 63 � 848, AGRO�UMADIJA, �irovnica Kragujevac, 034/863 � 103, 863 � 202 DP »IMT« Knja�evac, 019/ 731 � 405, 019/733 - 013 Jugometal Svilajnac, 035/312 � 391

Da li rasipačem mineralnog đubriva mo�e da se seje �ito? Mogu da se seju sva strna �ita, ali se posle setve na taj način, njiva mora podrljati, da seme

nebi ostalo na povr�ini.

Kako rotaciona kosačica kosi poleglu travu? Dobro, samo treba podesiti visinu ko�enja. Ta visina treba da bude manja od visine pologa.

Kolika je te�ina rotacione kosačice?

Zavisi koja je u pitanju. Uglavnom mogu da ih nose traktori IMT 539.

Da li se na samoutovarnoj prikolici mogu skinuti no�evi? Da.

Koliki je pritisak na seno u samoutovarnoj prikolici? Zavisi od vla�nosti mase, oko 1 � 2 bara.

Za�to se izbacuju iz upotrebe zvezdaste grablje (»Sunce«)?

Tehnolo�ko - tehnički zastarelo re�enje.

Da li baleri i samoutovarne prikolice mogu da skupljaju rastureno seno ili mora da bude sakupljeno u otkose posle su�enja na livadi?

Mogu da sakupljaju masu i bez prethodnog sakupljanja u trake. Međutum, tada im je učinak vrlo mali, a njiva se nepotrebno gazi vi�e puta. Takođe treba istaći da su i gubici u nesakupljenoj masi kod ova dva uređaja izra�eniji nego kada se sakuplja nekim od grablji.

28

MA�INE ZA SPREMANJE SILA�E

Kako se kod kukuruza određuje vo�tana faza zrelosti? Izgledom biljke, prva tri lista treba da su sazrela prirodno, a zrna na klipu da su u vo�tanoj fazi.

Treba ih pritisnuti o�trim predmetom. Ukoliko ne teče mleko, a ostaje trag, lako se zare�e, kao vosak, onda je to vo�tana faza zrelosti.

Da li mo�e da se silira u drvenoj kaci?

Da, samo treba dobro sabijati.

Da li sila�a utiče na kvalitet mleka? Na neki način da, ali u pozitivnom smislu.

Kako se postupa sa folijom posle raspaivanja bale sila�e? Folija nije vi�e za upotrebu, odbacuje se i povremeno kontrolisano uni�tava spaljivanjem.

Da li se mogu silirati zob i ječam? Da, po posebnom postupku, koji se razlikuje od postupka sa travama.

Za koliko vremena treba spremiti sila�u u trenč? �to je kraće moguće, bez prekida za jedan dan, ukoliko su svi ostali elementi usagla�eni.

Da li se mo�e silirati lucerka? Da, ukoiko se upotrebljava kukuruzna prekrupa kao konzervans i to u količini od oko 7%.

Da li se okopava kukuruz za sila�u? Svakako, i do dva puta u toku vegetacije. Mo�e i da se tretira herbicidima, ako posedujete

prskalice, tada ne mora da se kopa.

STAJNJAK I OBJEKTI

Da li treba me�ati tečni stajnjak sa vodom? Ne. Time se samo stajnjak razređuje i povećava ukupna količina mase, a smanjuje vrednost.

29

Da li treba dodavati vodu u čvrsti stajnjak pre đubrenja?

Ne, ovo nema nikakvog efekta.

Kada da iznosimo stajnjak na livade? Pre početka vegetacije u rano proleće ili posle otkosa, kada se seno odnese.

Da li bazen za stajnjak treba da bude pokriven? Ne mora, ali ako je moguće ipak treba zbog bezbednosti pokriti. Tada svakako treba ostaviti

�aht za pra�njenje i ventilaciju.

Kakve pojilice koristiti da ne smrzava voda u otvorenim �talama zimi na � 40 °C? Automatske pojilice sa elektro grejačem.

Da li se i ovce mogu dr�ati u otvorenim objektima? Da, samo se deo za jagnjenje ovaca mora dobro izolovati.

30