Fabrička Postrojenja 05 TOC Krace

7/25/2019 Fabrika Postrojenja 05 TOC Krace

1/42

TEORIJA OGRANIENJA

THEORY OF CONSTRAINTS (TOC)


2/42

Teorija ogranienja

Eliyahu (Eli) Goldratt, fiziar

OPT paket za planiranje proizvodnje

The Goal, poslovni roman


3/42

Litlov (Little) zakon

Stabilno stanje sistema koliina zaliha jetolika da se kompenzuju varijacije

Odnos zaliha, protoka i protonog vremena:

za e = proto r tam proto no vreme

Varijacije u proizvodnji se plaaju:

Zalihama

Kapacitetom Vremenom


4/42

Proizvodnja zasnovana na JITprincipima

ProcesA

ProcesB

ProcesC

TRANJANABAVKA

KANBAN

ALI, ta se deava ako:

Proizvodimo veliki broj razliitih proizvoda

Tranja nije repetitivna

Procesi i redosled operacija nisu standardni

elijska proizvodnja nije odriva

DA LI JE MOGUE ORGANIZOVATI PROIZVODNJU NA JIT PRINCIPIMA?


5/42

ta je teorija ogranienja (TOC)?

Posmatra sistem kao celinu

Propagira globalnu optimizaciju (lokalnioptimum moe dovesti do pogoranja)

Sva i sistem je ograni en ma im rojem us igrla

TOC se vodi pretpostavkom da je lanac jak

koliko i njegova najslabija karika Usko grlo (najslabija karika) ini ceo sistem

ranjivim


6/42

Osnovne pretpostavke TOC-a

Cilj svakog poslovnog sistema je da zaradi vie

novca... sada i u budunosti Ogranienje/a sistema odreuje izlaz sistema,

i spreava sistem da postigne svoj cilj


7/42

ta je ogranienje?

Fiziko ogranienje Opipljivo ogranienje; Lako se prepoznaje; Kapacitet maina, raspoloivost sirovog materijala,

raspoloivost prostora, ...

Trite Tranja za proizvodima je manja od raspoloivih kapaciteta; Tranja za proizvodima je vea od raspoloivih kapaciteta;

Politika kompanije Skup mera i metoda (ili kompletan nain razmiljanja) koje

utiu na donoenje stratekih i taktikih odluka ukompaniji;


8/42

Usko grlo je fiziko ogranienje

Usko grlo je bilo koja organizaciona jedinica,radna stanica ili operacija koja ograniavaprotok proizvoda kroz sistem;

Jedan sat izgubljen na uskom grlu je sat izgubljen

u itavom sistemu;

Jedan sat utede na resursu koji nije usko grlo

dodaje sat na ukupno vreme ekanja tog resursa;


9/42

Analogija sa izviaima

Sirov materijalGotovi proizvodi

Zalihe u procesu proizvodnje

Rairena grupa = vei nivo zaliha u procesu proizvodnje

Zbijena grupa = manji nivo zaliha u procesu proizvodnje Kako da spreimo da se grupa izviaa previe rairi?


10/42


Staviti bucka na elo kolone!

Staviti mainu sa najmanjim kapacitetom napoetak procesa?


11/42


Staviti doboara koji e zadavati ritam na elo kolone

ta ako ne mogu svi da prate tempo? Voa grupe vie da poure!


12/42

Doboar u fabrici...

Da li je ritam zasnovan na nekim nerealnimpretpostavkama, kao to su:

Unapred definisana protona vremena;

Fiksna, konstantna veliina serije;


13/42

Just-In-Case (push) sistem


os av o o ara o po e ne operac e; empoprve operacije odreuje tempo sistema

Posledice: Visok nivo zaliha u procesu proizvodnje

Obezbeen protok sada Ugroen protok u budunosti


14/42


Henri Ford pokretna montana traka Brzinu proizvodnje odreuje brzina kretanja trake

Taii Ono Kanban sistem Kanban kartice odreuju brzinu proizvodnje


15/42

Just-In-Time (pull) sistem


Trite vue proizvode onda kada su potrebni

Posledice:

Nizak nivo zaliha u procesu proizvodnje

Ugroen protok sada

Uvean protok u budunosti


16/42

Just-In-Time (pull) sistem

Rad je sinhronizovan

Nivo zaliha u rocesu roizvodn e e nizak Znaajniji poremeaji mogu zaustaviti ceo

sistem!!!


17/42


Bucko diktira tempo:

Vezati ue izmeu bucka i prvog izviaa

Kako bi se osigurao tempo cele grupe, ne zatezati


18/42

Dobo-Kompenzator-UeDrum-Buffer-Rope (DBR)

Dobo resurs sa ogranienim kapacitetom (uskogrlo); dobo odreuje protok diktiraproizvodnju;

Kompenzator titi usko grlo od izgladnjivanja;izraava se u vremenskim jedinicama; predstavljasav posao koji treba da stigne do ogranienja uposmatranom vremenskom periodu;

Ue signal koji govori kada materijal treba

pustiti u proizvodnju; postoji ue isporuke i ueogranienja;


19/42

DBR

Proces

C

Proces

D

Proces

F

Ue putanje materijala u proizvodnju

Proces

E

Tranja

Proces

A

Proces

B

ProcesD

Materijal

Dobo usko grlo

Kompenzator

ABC

Raspored

proizvodnje


20/42

Ciklus kontinualnog unapreenja uTOC

Utvrivanje ogranienja u sistemu

Odreivanje naina za eksploataciju ogranienja usistemu

Podreivan e sve a ostalo o ranien imaKako da budemo sigurni da ogranienja nisu gubici?

Podiiogranienja kako bi se dostigao vii nivorealizacije

Ako je ogranienje uklonjeno vratiti se na korak 1; Nedozvoliti da inercija postane novo ogranienje


21/42

Utvrivanje ogranienja

Identifikovanje fizikih ogranienja

z

vodnji

Proseann

ivoz

aliha

up

roi

R1 R2 R3 R4 R5 R6


22/42

Uobiajeni scenario za radne stanice saogranienim kapacitetom (X) i bez

ogranienog kapaciteta (Y)

Sno. Relacija Efekat

1 Y X Viak zaliha ispred X

2 XY Y ima slobodan kapacitet ili gladuje za predmetimarada kako bi ih obradio (to je prihvatljivo)

3 X MontaaY Montaa

Y predmeti rada se sakupljaju/gomilaju na montai

4 X Proizvod XY Proizvod Y

Kapacitet Y je vei nego to je potranja na tritu,gomilanje gotovih proizvoda, zalihe Proizvoda Y.


23/42

Eksploatacija ogranienja

Kako da bre dobijemo vie novca kroz ogranienje bezdodatnih trokova?

Ukloniti gubitke ogranienja

Vreme

Neprodati proizvodi

Rasipanja

Izmena alata

Nepotreban rad

Utvriditi i iskoristiti alternativne procese u cilju

rastereenja SMED, Poka-Yoke, TPM, SPC, Terminiranje, Cloud tehnika

Kako da odaberemo ono to je najprofitabilnije?


24/42

Podreivanje svega ostalogogranienjima (1)

Odstupanje od plana ako:

Ne radimo ono to bi trebalo da radimo;

Podreivanje je:

Raditi ono to treba da se radi;

Ne raditi ono to ne treba da se radi;


25/42

Podreivanje svega ostalogogranienjima (2)

Kako da obezbedimo da ostatak preduzea ne gubikapacitet ogranienja?

Obezbediti nesmetane tokove rada do ogranienjaputem lean principa npr. minimalne zalihe, male partije

Uvesti Drum-Buffer-Ro e u ravl an e roizvodn om

KOJE

Se koncentrie na zatitne kapacitete (kompenzatore) Proizvodi proizvode koje moemo prodati terminiranje

Obuhvata upravljanje kompenzatorima koje doprinosiusredsrevanju na unapreenje procesa koji utiu naogranienja


26/42

Podii ogranienje

Kako moemo da postignemo podnoljivi nivoogranienja?

Pitanje menadmenta

Gde bi ogranienja trebalo da budu locirana?

Da bi se najefektivnije primenili alati proizvodnihogranienja

Dodati kapacitet kroz prekovremeni rad, uvoenje

dodatnih smena, nabavku novih maina, ...

Spreiti inerciju!!!


27/42

Cilj poslovnog sistema je da...?

Protok (T) = nivo na kome sistem ostvaruje prihodprodajom

(prodajna cena trokovi materijala)/ jedinica vremena

Zalihe (I) = sav novac koji sistem ulae u nabavkustvari koje namerava da proda

Torkovi izrade (OE) = sav novac koji sistem troi napretvaranju zaliha u tokovenovca


28/42

Veza izmeu protoka, zaliha,opertativnih trokova i profita

Profit = T OE

Produktivnost = T/OETako jednostavno?


29/42

Direktni uticaj

Neto profitPovraaj

investicije Tok novca

Protok ZaliheOperativni

trokovi

Trokovi dranja zaliha


30/42

Problem u proizvodnji!?

Prema datoj vebi utvrditi miks proizvoda koji edati najvei profit (iz The Race)

se ispolji u smislu najveeg nivoa profita Utvrivanje ogranienja

Iskorienje ogranienja


31/42

D15 minutes/unit

D5 minutes/Unit

P$90/Unit

100Units/Week

Q$ 100/Unit

50 Units/Week

A15

minutes/unit

10minutes/Unit

B15

minutes/unit

5minutes/unit

A10

minutes/unit

15minutes/unit

Part$ 5/Unit

Raw Material1

$ 20/unit

Raw Material2

$ 20/unit

Raw Material3

$ 20/unit


32/42

Osnovni parametri

Potranja na tritu za proizvod P je 100 jedinica nedeljno po prodajnojceni od 90 po jedinici

Potranja na tritu za proizvod K je 50 jedinica nedeljno po prodajnoj ceni od$100 po jedinici

Proizvod P nastaje montaom jedne kupljene komponente, jednog delanastalog obradom materijala M1 i jednog dela obradom materijala M2

Proizvod Q nastaje montaom jednog dela nastalog obradom materijala M2 ijednog dela obradom materijala M3

U postrojenju rade etiri radnika

Oni rade 8h / dan, 5 dana nedeljno bez stajanja!

Operativni trokovi postrojenja su $6,000 / nedeljno. To ne ukljuuje trokovematerijala

Koji je maksimalni nedeljni profit (minimalni trokovi) koje ovo postrojenje moeda ostvari?


33/42

Rezultat?

Uzimajui P, 100 x (90-45) = $4,500

Uzimajui Q, 50 x (100-40) = $3,000

, Manje OE od 6,000 = $1,500

Pogreno!!!


34/42

Moemo li da napravimo ono to smoplanirali?

Koja je raspoloiva koliina vremena za svaki proces?

Vreme po jedinici na svakoj maini

Proizvod A B C D

Za A ukupno je 1500 (P) + 500 (Q) = 2000 minuta nemaproblema

Za B ukupno je 1500 svaki za oba P i Q = 3000 minuta

Mi imamo samo 2400 zato imamo ogranienje

C i D (1750) su u okvirima kapaciteta

P 15 15 15 15

Q 10 30 5 15


35/42

Odreivanje optimalnog miksa!

Osnove za donoenje odluke

Prodajna cena dobijamo vie za svaki Q

Sirov materi al troimo man e za svaki Q

Vreme P je due za izradu u odnosu na Q

Protok P = $45 i Q = $60

Fokusirajmo se na Q i koristimo preostalo

vreme za P


36/42

Novi rezultati!

Ako napravimo sve proizvode Q dobijamo$3.000 (50 x $60)

Sa reostalim vremenom za P 900 minuta toje isto to i 60 jedinica) prihod je $2.700 (60 x$45)

Ukupno moemo zaraditi $5.700

Oduzmeite OE i imaemo GUBITAK OD $300!!


37/42

Korienje rauna protoka

Bazirati sve odluke na realnim ogranienjima

Prihod je u funkciji vremena i ogranienja.

Q donosi $2 po minuti na ogranienju

($60/30)

Hajde da napravimo sve P-ove i da iskoristimopreostalo vreme za Q-ove.


38/42

Rezultat!!!

Napraviti 100 P-ova Potrebno je 100 x 15 = 1500 minuta na svim mainama

To ostavlja 900 minuta za izradu Q

Moe se na raviti 900 30 = 30 Q-ova

Ukupan protok = (100 x $45) + (30 x $60) = $6300

Profit je $300


39/42

TOC principi (1)1. Uravnoteiti tok, ne kapacitet; Kod nerepetitivne/raznovrsne proizvodnje e uvek biti

radnih stanica koje su bre, i radnih stanica koje susporije;

Podeliti serije na manje delove, kako se ne bi ekaoposao;

. odreeno njihovim kapacitetom, ve ogranienjem usistemu;

Maksimalno korienje kapaciteta na radnim stanicamakoja nisu uska grla dovodi do prekomerne proizvodnje;

3. Korienje i aktiviranje resursa nisu sinonimi; Za razliku od konvencionalne definicije, TOC smatra da se

resurs koristi samo ako doprinosi ciljevima sistema;Resurs treba da radi po uravnoteenom ritmu;


40/42

TOC principi (2)

4. Vreme izgubljeno na uskom grlu je vreme izgubljeno ucelom sistemu; Usko grlo diktira protok celog sistema; ako usko grlo

stane staje ceo sistem;

5. Uteda vremena van uskog grla je iluzija; Kako ovo utie na primenu Lean i Six Sigma principa?

6. Usko grlo upravlja protokom i zalihama u sistemu; Izlaz iz uskog grla je izlaz iz sistema; nove poslove treba

putati u sistem tempom koji usko grlo moe da prati;

7. Veliina transportne serije ne mora biti ista kaoveliina serije u kojoj se proizvodi;

Transportna serija je broj komada proizvoda koji se kreeod jedne radne stanice do druge; Korisno je podeliticelokupnu seriju na manje delove, posebno u momentukada proizvodi napuste usko grlo;


41/42

TOC principi (3)

8. Veliina serije treba biti promenljiva; Veliina serije na uskom grlu treba da bude velika

koliko god je mogue, kako bi se utedelo na izmenialata; veliina serija na resursima koja nisu uska grlamoe (i treba) biti manja;

. ,ne raunaju se kao prosek!!!10.Raspored treba da se uspostavi gledajui sva

ogranienja istovremeno; U tipinoj proizvodnji, neki proizvodi su ogranieni

kapacitetima, neki tritem, neki politikommenadmenta; ogranienja ne treba posmatratinezavisno jedna od drugih


42/42

Tekoe u implementaciji TOC

Usko grlo moe da se pomera ukoliko promenite scenario Miks proizvoda

Profit nije jedini faktor u prihvatanju i prioretizaciji radnihnaloga

Taktike, kao to je uzimanje naloga za iskoriavanje

apac e a e n ca o e n su na us om gr u re a o a u upaljivo razmatrane

Smanjenje zaliha moe da ima negativan uticaj na uinakzaposlenih

Znaajne paradigme moraju biti prevaziene, a stare prakse

teko umiru Uinak dolazi u sukob sa TOC logikom i teko je potkrepiti

kada se preispituje od strane vieg menadmenta

Documents

Fabrička Postrojenja 05 TOC Krace