др Небојша Вељковић, дипл.инж.грађ.

Булевар Војводе Мишића, Београд, 16. април 2006.

NASSIM NICHOLAS TALEB - The Black Swan

Prolog

Izvod

Ljudi u Starom svetu, pre otkrića Australije, bili su

ubeđeni da su svi labudovi beli i činilo se da empirijski

dokazi sasvim potkrepljuju to uverenje. Prizor prvog

crnog labuda možda je bio interesantno iznenađenje za

nekolicinu ornitologa (i druge silno zainteresovane za

boje ptica), ali to nije poenta ove priče. Ona ilustruje

ozbiljnu ograničenost učenja zasnovanog na

posmatranju ili iskustvu i krhkost našeg znanja. Samo

jedan prizor može da poništi opšti zaključak izveden na

osnovu opažanja miliona belih labudova tokom celog

milenijuma. Dovoljna je jedna jedina (i, kako sam čuo,

prilično ružna) crna ptica.

Proširiću to filozofsko-logičko zapažanje i zaći u empirijsku

stvarnost, onu koja me opseda još od detinjstva. Ono što

ovde nazivamo Crni labud (i pišemo velikim slovom) jeste

događaj koji ima sledeće tri odlike:

Prvo, vanredan je po tome što ne spada u domen

uobičajenih očekivanja, jer ništa što se zbilo u prošlosti

ne može ubedljivo ukazati na to da je on uopšte moguć.

Drugo, uticaj mu je ogroman.

Treće, i pored toga što je vanredan ljudska priroda nas

nagoni da smišljamo naknadna objašnjenja za njegovu

pojavu usled čega on postaje objašnjiv i predvidljiv.

Zaustaviću se ovde i sažeti navedeni trojac osobina:

retkost,

izuzetan značaj,

i retrospektivna (iako ne i perspektivna) predvidljivost.

Mali broj Crnih labudova objašnjava gotovo sve u našem svetu,

od uspona ideja i religija, dinamike istorijskih događanja, do

važnih dešavanja u našim privatnim životima. Još otkako smo

izašli iz pleistocena, pre otprilike deset milenijuma, uticaj Crnih

labudova se povećavao. Naročito je osnažio tokom industrijske

revolucije, kada je svet bivao sve složeniji, dok su uobičajeni

događaji, oni koje izučavamo, pretresamo i nastojimo da

predvidimo na osnovu čitanja novina, bivali sve nevažniji.

Zamislite samo koliko bi vam u osvit dešavanja 1914. vaše shvatanje

sveta pomoglo da pogodite šta će uslediti (ne varajte koristeći

objašnjenja koja vam je u glavu usadio dosadni profesor u srednjoj

školi).

A u slučaju Hitlerovog uspona i novog rata koji je usledio?

Ili u slučaju naprasne smrti Istočnog bloka?

U predviđanju uspona islamskog fundamentalizma?

Ili u slučaju širenja interneta?

Ili kraha berze 1987. godine (i još manje očekivanog oporavka)?

Prolazni trendovi, epidemije, mode, ideje, novi umetnički pravci i škole

– sve to sledi dinamiku Crnih labudova, kao i, doslovno, gotovo sve

bitno čega biste se mogli setiti.

Lako je uvideti da je život kumulativan ishod nekolicine

značajnih potresa. Dok sedite u fotelji (ili na barskoj stolici),

zaista vam nije teško da utvrdite ulogu Crnih labudova.

Izvedite sledeću vežbicu. Razmotrite sopstveni život. Uzmite

u obzir značajne događaje, tehnološke promene i izume koji

su se desili u vašem okruženju otkad ste se rodili i uporedite

sve to s onim što se očekivalo pre nego što su se desili.

Koliko ih je bilo predviđeno?

Razmislite o svom privatnom životu, recimo o izboru

profesije, pronalaženju partnera, preseljenju iz rodne zemlje,

izdajama koje ste doživeli, neočekivanim dobicima ili

gubicima. Koliko često su se te stvari odvijale po planu?

Zaključak

Da sumiram: ja u ovom (ličnom) eseju stavljam glavu na panj

iznoseći tvrdnju, protivnu mnogim našim misaonim navikama, da

našim svetom dominira ekstremno, nepoznato i vrlo neverovatno

(neverovatno po merilima našeg trenutnog znanja) – a da mi,

istovremeno, provodimo vreme ćaskajući o sitnicama,

usredsređeni na ono što je poznato i što se ponavlja.

To ukazuje na potrebu da se kao polazište uzmu ekstremni

događaji, umesto što se tretiraju kao izuzeci koji se guraju pod

tepih. Takođe iznosim još smeliju (i još iritantniju) tvrdnju da će,

uprkos napretku i širenju našeg znanja – ili možda upravo zbog

tog napretka i širenja – budućnost biti sve manje predvidljiva, a

čini se kako su se i ljudska priroda i društvene „nauke“ urotile da

to sakriju od nas.

Volga

Slušalac pita: “Može li sovjetski auto Volga sa 110 km/čas

ući u punu krivinu?”

Radio Jerevan odgovara: “U načelu da! Ali samo jednom!”

Da li nam je neophodana „Procena ugroženosti - nedostatаk vode za

piće“?

5) Недостатак воде за пиће (квалитативан и квантитативан):

– Квалитативан –

да ли корисници обезбеђују информације о ризицима од

негативних утицаја воде за пиће на људско здравље;

да ли се врши систематска контрола квалитета воде од

стране надлежних санитарних органа;

– Квантитативан –

расположивост водом за пиће одговарајућег броја корисника.

ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА БОГАТА ВОДОМ?

Да ли је чаша до пола пуна или до пола празна?

Сопственa

специфичнa

расположивост

површинских

вода

У Србији она износи око 1500 m3

по становнику годишње

Каква је хигијенска исправност

воде за пиће?

Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci vode se uzimaju:

1) iz svakog izvorišta - ako su izvorišta direktno vezana na vodovodnu mrežu, ili iz

sabiranog voda, odnosno iz rezervoara sirove vode - ako su povezana u jedan

sistem;

2) iz rezervoara vode za piće;

3) iz vodovodne mreže, a broj tačaka se određuje zavisno od broja ekvivalentnih

stanovnika, i to:

Broj ekviv. stanov.(ES): do

10.000

10.001

50.000

50.001

100.000

100.001

200.000

200.001

400.000

400.001

600.000

Tačke na mreži 2 5 7 10 12 15

Član 2.

Pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:

8) izvorište je mesto na kome se zahvata voda radi javnog snabdevanja stanovništva

(izvor; kaptažni bunar; deo reke ili jezera, akumulacija ili njen deo);

Nivo/

Klasa % neispravnosti Opis

< 2 Neznatan

2,1 – 5 Mali

5,1 – 10 Umeren

10,1 – 25 Veliki

> 25,1 Ogroman

Tabela 1. Indikator rizika kvaliteta vode za piće u pogledu

mikrobiološke neispravnosti (Sl. glasnik RS, 37/2011)

Nivo/

Klasa % neispravnosti Opis

< 5 Prihvatljiv

5,1 – 10 Delimično prihvatljiv

10,1 – 20 Loš

20,1 – 50 Veoma loš

> 50,1 Alarmantan

Tabela 2. Indikator rizika kvaliteta vode za piće u pogledu

fizičko-hemijske neispravnosti (Sl. glasnik RS, 37/2011)

Tabela 3: (NOVI) Indikator uticaja snabdevenosti na sanitarno-higijenske uslove života

Indeks bezbednosti vodosnabdevanja predstavlja odnos broja dana bez vode

ili pod zabranom upotrebe za potrošače u odnosu na 365 dana u godini, kada je

merom obuhvaćeno istovremeno više od 1% potrošača iz vodovodnog sistema.

Sračunava se na ukupno trajanje vremena (u satima) u toku godine izraženo u

danima, ukoliko je bilo višekratnih prekida u vodosnabdevanju ili zabrane

korišćenja.

Nivo/

klasa

Indeks bezbednosti

vodosnabdevanja (%)

Indikator

snabdevenosti

Uticaj na sanitarno

higijenske

uslove

do 24

čas/god < 0,3 Prihvatljivo Neznatan uticaj

do 2

dana/god > 0,3 < 0,5

Delimično

prihvatljivo Mali uticaj

do 5

dana/god > 0,5 < 1,5 Loše Manji uticaj

do 10

dana/god > 1,5 < 3 Veoma loše Znatan uticaj

više od 10

dana/god > 3 Alarmantno Veliki uticaj

U Požarevcu je od 13. oktobra 2015. do 18. januara 2016.

rešenjem Republičkog sanitarnog inspektora bilo zabranjeno

korišćenje vode za piće iz javnog vodovodnog sistema zbog

prekoračenja sadržaja nitrata.

Indeks bezbednosti vodosnabdevanja

2015: 74/365x100 = 20%

2016: 18/365x100 = 5%

Tabela 3: (NOVI) Indikator uticaja snabdevenosti na

sanitarno-higijenske uslove života

Nivo/

Klasa % neispravnosti Opis

< 2 Neznatan

2,1 – 5 Mali

5,1 – 10 Umeren

10,1 – 25 Veliki

> 25,1 Ogroman

Nivo/

Klasa % neispravnosti Opis

< 5 Prihvatljiv

5,1 – 10 Delimično prihvatljiv

10,1 – 20 Loš

20,1 – 50 Veoma loš

> 50,1 Alarmantan

Indik

ato

r rizik

a k

valit

eta

vode z

a

pić

e u

pogle

du m

ikro

bio

loške

neis

pra

vnosti (

Sl. g

lasnik

RS

,

37/2

011)

Indik

ato

r rizik

a k

valit

eta

vode z

a

pić

e u

pogle

du fiz

ičko

-hem

ijske

neis

pra

vnosti (

Sl. g

lasnik

RS

,

37/2

011)

(NO

VI)

Indik

ato

r uticaja

snabdevenosti n

a s

anitarn

o-

hig

ijenske u

slo

ve ž

ivota

Nivo/

klasa

Indeks bezbednosti

vodosnabdevanja (%)

Indikator

snabdevenosti

Uticaj na sanitarno

higijenske

uslove

do 24

čas/god < 0,3 Prihvatljivo Neznatan uticaj

do 2

dana/god > 0,3 < 0,5

Delimično

prihvatljivo Mali uticaj

do 5

dana/god > 0,5 < 1,5 Loše Manji uticaj

do 10

dana/god > 1,5 < 3 Veoma loše Znatan uticaj

više od 10

dana/god > 3 Alarmantno Veliki uticaj

Акумулација Гараши – извориште за водоснабдевање Аранђеловца

http://w

ww

.danas.r

s/d

anasrs

/dru

stv

o/tera

zije

/i_neiz

vesnost_

mora

_da_se_pla

nira.1

4.h

tml?

new

s_id

=305199

------- Forwarded Message --------Subject: Re: Pismo gospodinu Baboviću

Date:Thu, 30 Mar 2017 14:54:36 +0200 From: zivko.babovic@mup.gov.rs

To:Office <office@sepa.gov.rs>

Poštovani gospodine Radoviću,

koristim priliku da Vam se zahvalim na vrlo konstruktivnom prilazu ovom

zaista značajnom (zajedničkom) zadatku koji je pred nama.

Početak rada obećava sjajnu saradnju i mi se radujemo tome.

Srdačan pozdrav i vidimo se.

Živko Babović

Sektor za vanredne situacije

načelnik Uprave za upravljanje rizikom

tel:011/2741-149

mob.064/8929-450

fax: 011/2282-940

e-mail: zivko.babovic@mup.gov.rs