1. O PISCU

Jasmina Reza je francuski dramski pisac, glumica i scenarista, njeni najpoznatiji ko-madi su upravo “Art” i “Bog masakra”. Kao devojka, pohađala je univerzitet u parizu i “Jaques Lecoq” školu drame. Reza je počela da se bavi glumom na francuskoj sceni, ali se ubrzo okrenula dramaturgiji jer je smatrala da gluma nije dovoljno intelektualno iza-zovna za nju. Godine 1987. napisala je “Razgovori posle sahrane” za nastup u Fran-cuskoj za koji je dobila prestižnu Molijer nagradu za najboljeg autora, kao i mnogo drugih nagrada. Nakon nastupa u Francuskoj, drama je prevedena na više jezika i prikazivana je u Evropi i Južnoj Americi. Za dramu “Art” je dobila nagradu Molijer za najbolju predstavu, dramski tekst i produkciju. Takođe je osvojila nagrade u Londonu za najbolju komediju, a u Nemačkoj za najbolju stranu predstavu. Drama “Art” je prevedena na trideset jezika. Pored dramaturgije, Jasmina Reza je bila angažovana i kao scenarista. Roman Polanski je snimio filmsku adaptaciju njene drame “Bog masakra”.

2. TEMA KOMADA

Komad se odigrava u periodu kada moderna, konceptualna, apstraktna umetnost stupa na scenu i dolazi do sukoba između nove umetnosti i stare, klasične.Tema komada je naizgled spor oko tih estetskih vrednosti, a tema je zapravo pri-jateljstvo, koje, ako se ne neguje i ako nije iskreno, može da završi sa katastrofalnim posledicama.

3. SIŽE

U ovom komadu se radi o tri dugogodišnja prijatelja (Serž, Mark i Ivan) koji su vre-menom otišli različitim putevima, ali su nastavili da se druže. Sukob nastaje nakon što Serž kupi jako skupo umetničko delo i naiđe na neodobravanje od strane Marka. Sukob između likova kulminira i do samog kraja dolazimo do zaključka da problem ne leži u različitim estetskim vrednostima već u dugogodišnjim neizrečenim problemima i za-postavljenim prijateljskim odnosima.

4.FABULA

Jedan od tri prijatelja, Serž, kupuje sliku dobro kotiranog modernog umetnika, belu, na beloj pozadini, prošaranu belim linijama. Njena cena je oko 200 hiljada franaka, ali on smatra da za takvo umetničko delo cena nije bitna. Drama počinje tako što se Mark prvi obraća publici kratkim monologom u kom otkrivamo dve glavne teme a to su umetnost i prijateljstvo. Mark, kome prvom pokazuje delo, reaguje sa podsmehom, šokiran njegovom cenom. On kaže za tu sliku, da je sranje. Serž je prilično uvređen, ali to ne pokazuje. Nakon toga Mark odlazi kod zajedničkog prijatelja Ivana. Ivan još uvek nije video delo, ali je takođe šokiran Seržovim postupkom i slaže se sa Markom da on za takvo delo ne bi dao ni pet para. Međutim, pri susretu sa Seržom, Ivan (koji se pravi da za ovo nije čuo od Marka) reaguje sasvim drugačije. On se pravi da na toj beloj, sasvim beloj slici zapravo vidi šare i ne poriče njenu vrednost. Nakon toga, na sceni su Mark i Ivan, gde Ivan ubeđuje Marka da ta slika “nije nastala slučajno” i da iza nje pos-toji neki smisao. Kasnije te večeri, Serž i Mark čekaju Ivana da dođe kako bi otišli u bioskop. Mark shvata da je preterano reagovao i uvredio svog prijatelja i traži mu

oproštaj. Ivan, koji naizgled neopravdano kasni, napokon stiže, sav pod utiskom, nakon svađe sa svojom verenicom oko zvanica na venčanju. Iznosi svoj problem, a njih dvojica uopšte nemaju razumevanja, već se udružuju protiv njega, optužujući ga da je kukavica i mekušac. Onda na dnevni red ponovo dolazi slika, gde Ivan, sada i pred Markom izjavljuje kako on na njoj zapravo vidi boje i kako ga te boje “diraju”. Mark, koji zna da Ivan to ne misli i to govori samo da bi se dodvorio Seržu, počinje da se nervira. Sukob tu kulminira i iznose se problemi o kojima je trebalo ranije da se raspravi, ali nije, i zato ti problemi sada imaju mnogo veću težinu. U opštoj halabuci, Ivan zadobija povredu glave (i to ozbiljnu), ali na to niko ne obraća preveliku pažnju. Najzad Mark kaže kako ga je Serž “zamenio” tom slikom, gde se napokon otkriva da su svi povređeni zbog zapostavljenog prijateljstva. Da bi dokazao da mu je stalo do Marka više nego do slike, Serž uzima Ivanove flomastere i crta skijaša na svojoj 200 hiljada franaka vrednoj slici. Nakon toga odlaze na večeru. Slika dobija novi smisao - beli oblaci, beli sneg, blesak tla. “Jedan usamljeni čovek se spušta na skijama. Sneg veje. Veje, sve dok taj čovek ne iščezne, postavši opet nevidljiv.”

5. IDEJA, STAV, PORUKA

De gustibus et coloribus non est disputandum - o ukusima i bojama ne treba raspravl-jati. Zajedno sa citatom “Ako sam ja ja zato što sam ja ja, i ako si ti ti zato što si ti ti, ja sam ja i ti si ti. Ako sam, naprotiv, ja ja zato što si ti ti, i ako si ti ti zato što sam ja ja, onda ja nisam ja a ti nisi ti...” obuhvataju ideju, stav i poruku ove drame. Sukob između dugogodišnjih prijatelja oko jedne slike, zašto? Zato što jedan ne može da prih-vati da se njegov prijatelj uhvatio za ono što on nipošto ne odobrava, do skoro je liko-vao (Serž) i prihvatao sve što on (Mark) kaže a sada više ne može da ga prepozna! Njegov najbolji prijatelj Serž kupuje belo platno za 200.000 maraka? Mark ne može da prihvati to da se njegov prijatelj promenio i kupovinom te slike smatra da ga je izdao. Iako znamo da se prijateljstvo koncipira podosta na sličnosti karaktera ljudi, sebično je i egocentrično da od prijatelja tražimo da sledi naša mišljenja i stavove bez razmišl-janja. Ja mislim da je osnovni problem, a i iz toga se izvlači i poruka, njihova neiskrenost i prećutkivanje nekih vrlo bitnih stvari. Iako glavni problem nisu razlike u ukusu, različiti stavovi o umetnosti su često pokretači svađa i rasprava koje se posle pretvore, ako imaju potencijala, u nešto više.

6. SUKOB

Imamo sukob Serža i Marka, sukob Marka i Ivana, sukob Ivana i Serža i na kraju sukob trojice prijatelja.Predmet sukoba je slika, bela, sa belim linijama, plaćena 200.000 maraka koju je kupio Serž. Sa jedne strane imamo Serža, koji je veliki ljubitelj savremene umetnosti, troši veliku sumu novca na, u tom trenutku, umetničko delo dobro kotiranog umetnika. To je za njega velika stvar pa želi da čuje mišljenje svojih najbližih prijatelja; nalazi na burnu reakciju Marka, čije mu je mišljenje i najbitnije. Mark je vrlo iznerviran slikom i naziva je “velikim sranjem”, Serž smatra da nije kompetentan da je tako okarakteriše jer ne poznaje savremeno slikarstvo odnosno ne zna ništa o tome. Mark je razočaran jer čini mi se kroz tekst smatra da je njegovo vreme sa Seržom prošlo, da je prošlo vreme kada je sve merio po njemu. On ne može da voli Serža koji nije onakav kakav je bio kada je bio potpuno okrenut njemu. Ne može da prihvati drugačijeg Serža koji se osamostalio - to mu smeta, govori o njemu kao da je njegova svojina. Serž na to reaguje iznenađeno, ali verovatno namerno jer odmah posle toga se okreće Ivanu i na njega svaljuje svu krivicu. Ivanovo beskrajno plutanje između dve krajnosti navodi

Serža i Marka na preterivanja. Ivan nema svoje mišljenje o slici pa se složi i sa jednim i sa drugim prijateljem što ga na kraju dovede u situaciju u kojoj on nastrada i sva kriv-ica padne na njega. Na kraju najgore prođe baš on i to sa fizičkim povredama glave. Kada svi dublji problemi, koji su dugo bili zataškani, izađu na površinu, oseća se in-stant pad tenzije, da bi na kraju posle intenzivnog sukoba, svako za sebe shvatio da ništa nije vredno njihovog razilaženja i da moraju da spuste loptu i brzim postupkom reše situaciju. Kako njihovo prijateljstvo ponovo dobija smisao tako dobija smisao i bela slika sa belim šarama. Serž kako bi pokazao da slika ne vredi više od njihovog pri-jateljstva uzima Ivanove flomastere i crta po slici.

Nosioc glavne radnje: Serž

Radnja: Serž kupuje slikuCilj: Da prijatelji odobreMotiv: Jer mu se ta slika svidja, ili ipak želi da bude sav kolekcionarPostupci: Pokazuje sliku prijatelju

Nosioc protivradnje: Mark

Radnja: kada vidi sliku, ne odobrava reaguje sa podsmehomCIlj: da Serž prizna kako je slika bela bela, i kako je slika zapravo ništaMotiv: ne može da veruje da je njegov prijatelj postao takavPostupci: omalovažava kupovnu

Imamo Ivana koji sedi na dve stolice, ne iznosi iskreno svoje mišljenje.Predmet osnovnog sukoba: Umetničko delo.

5. LIKOVI analiza likova -unutrasnja , fizicki izgled

Mark - on je čovek srednjih godina, aeronautički inženjer, pojavljuje se kao lik sa na-jvećim unutrašnjim sukobima, njegova reč otvara i zatvara komad, i na taj način trans-formacije koje je iskusio imamo kao rezultat događaja koji se odvijaju tokom pred-stave. Počinje predstavu sa rečenicom “Moj prijatelj Serž je kupio jednu sliku. To je platno veliko otprilike metar i šezdeset sa metar i dvadeset, islikano belim”. On je čo-vek koji voli klasičnu umetnost i nije ljubitelj nove, konceptualne umetnosti. Povređen je jer je njegov najbolji prijatelj potrošio ogromnu sumu novca na nešto što on ne odo-brava i oseća se kao da ga je prijatelj izdao. Tokom celog komada njegova osećanja kulminiraju da bi na kraju potpuno pukao što je dovelo do fizičkog obračuna. On žali za “izgubljenim” prijateljem i ne želi da poveruje u to da se on voli nešto što je po nje-mu neprihvatljivo. Nije uredan, košulja mu je uvek malo izvučena iz pantalona a ako ima kravatu i odelo kravata je nepravilno nameštena, kosa mu je uvek razbarušena, prosto jer nikada ne obraća pažnju na svoj izgled i misli da mu nonšalantnost dobro stoji, što se mnogim ženama zaista i sviđa. Ima ženu koju sluša i čije savete sledi bez promišljanja, ne primećuje njene mane i potpuno joj se prepustio, ponekad pomisli da li je pogrešio, ali smatra da je kasno za dublje preispitivanje. Oseća da su joj pored nje ostali još prijatelji i da je kasno bilo šta tu da se menja. Tako mu odgovara, i promene

kod Serža na njega ostavljaju zato jak utisak, plaši se promena, i ne prihvata novo. Mark već 10 godina koristi istu pastu za zube.

Serž - oko 40ak godina, uspešan dermatolog, zanima se za modernu umetnost obilazi često galerije po gradu i prisustvuje otvaranju novih. Nema ženu, i nikada nije ni imao sreće u ljubavi. Čini se kao da je na to prestao da obraća pažnju i kao da je svoju ener-giju i ljubav preusmerio ka umetnosti. Iako se čini da za razliku od svojih prijatelja on pripada “krem de la krem” društvu zna ko su mu pravi prijatelji i veoma mu znače nji-hova mišljenja. Danas bi njega nazivali hipsterom. Jednostavno se oblači ali uvek ima brendirane cipele i naočare za čitanje, puši cigarilose i pije crno vino svakodnevno. Ne voli životinje ni filmove Kventina Tarantina. Voli Polanskog i Sofiju Kopolu. Smatra da je nasilje u filmu namenjeno da zabavi mediokritete. Istina je da se pomalo promenio od kad zarađuje dosta para, ali se promenio u ono što je oduvek želeo da bude, uvek se interesovao za kulturu i umetnost i želeo je da bude primećen u elitnim društvima. Ipak u momentu u kome je dao 200.000 dolara za jednu sliku shvatio je da je u krizi srednjih godina, i kada je naišao na neodobravanje svojih prijatelja preispitao se u sebi. Iako se možda umnogome razlikuje od Marka i Ivana smatra ih najboljim prijatelji-ma i njihova mišljenja najviše uvažava zato ga i boli Markova drskost. Kada je bio mlad nije imao puno prijatelja i nije odrastao u dobrostojećoj porodici, i sada kada se poslov-no ostvario i kada je postao imućan želi da to iskoristi. Smatra sebe obrazovanim i in-teligentnim čovekom, vodi se izrekom “znanje je moć”. Kada je bio mlad bio je zaljubl-jen u Debbie Harry.

Ivan - srednjih godina, bavi se preradom papira. Uvek je bio vrlo dobar učenik, iz vla-danja sa 4. Na kraju srednje škole razredni ga je upitao “kako se beše zoveš?”. Nikada nije bio mnogo ambiciozan, i uvek je želeo da samo bude srećan nekada u budućnosti, ta želja je konstantna godinama. Skriveni idoli su mu bili glavni muški likovi Nouvele Vague filmova Godara. Jednom se u srednjoj školi za svoj 18. rođendan napio i završio u bolnici, majka ga je kaznila te posle toga mesec dana nije mogao nigde da izađe. Njegova majka je sebe u njegovim očima uvek predstavljala kao nešto sveto i njemu najbitnije, sa njom je živeo do svoje tridesete godine a onda se preselio u mali stančić u koji je sobom doneo par ploča, ventilator i pročišćivač vazduha. Njegova tajna je da ponekad puši marihuanu, i to nikome nije priznao ne iz straha da naiđe na neodobra-vanje već jer smatra da je to nešto njegovo, intimno i posebno vreme koje ima za sebe. Trenutno je veren i planira se venčenje, njemu kao i uvek žena sedi na glavi za-jedno sa svojom i njegovom majkom, a on ne zna kako da iskontroliše situaciju i lupi šakom o sto. Pošto sam nije bio sposoban da zaradi novac pozitivna stvar u vezi tog braka je to što se zaposlio u fabrici hartije ujaka njegove buduće žene. U trenutku kada Serž kupuje sliku i kada kulminira odnos između njih trojice, Ivan kao i uvek pokušava da ostane pristrasan i smiruje situaciju između Marka i Serža. Ivan se kreće onim pu-tem kojim ga vetar odnese, a to u ovom slučaju pravi još veći problem jer time što ne iznosi iskreno svoj stav izaziva burnije reakcije i Serža i Marka. Ivana su uvek birali poslednjeg na fizičkom.

Mark - Bojan ŽirovićSerž - Gordan Kičić, bokišaIvan - Nebojša Ilić

6. SCENOGRAFIJA (ako os crtaj ako nes NE MORAS)

Ovako, zamislite potpuno praznu scenu. Potrebno je jedno platno, bele boje koje stoji na sredini (po širini) scene i visi odozgo sa plafona ili odakle već sa neke skele koja ga drži gore. Zamislila sam da se preko projektora u zavisnosti od toga ko je na sceni i ko priča smenjuju razne slike i simboli karakteristični za tog lika i njegov stav. Ostatak vrlo jednostavan, sve da bude bele boje, jedan veći nizak sto dve stolice i fotelja koja stoji negde sa strane. Fotelja udobna veća. Od rekvizite gramofon, knjige deblje, o umetnosti, jedna vaza staklena, bele boje koja će im uvek smetati i biti na putu a oni će paziti da je ne obore i ne slome.

7. KOSTIM (ako os crtaj ako nes NE MORAS)

Prilično jednostavan, svevremeno savremen - opušten prilagođen urbanom čoveku srednjih godina.

Serž: crna rolka, crne pantalone, naočare koje drži na glaviMark: Košulja bela, crne farmerke, sako sa zakrpljenim laktovimaIvan: majica na duge rukave, preko prsluk /džemper - ne na raskopčavanje, pantalone

8. MUZIKA

Mislila sam da na sceni bude gramofon i da oni sami puštaju muziku u nekim trenucima, npr kada Serž prvi put pokazuje sliku Marku, želeći da napravi atmosferu u kakvoj hoće da mu pokaže sliku. Mislila sam da muzika bude žanra džez ili fank, ali da bude u drugom, trećem planu, skoro da se i ne primećuje jer je akcenat najviše na di-jaloge.

9. OSVETLJENJE

Akcentovanje glumaca reflektorima u delovima kada imaju monologe i obraćaaju se publici, a svako od likova ima makar po jedan takav nastup. Inače želim da bude is-taknuta sredina scene gde se sve odvija i da bude izdvojeno time od ostatka scene.

9.MIZANSCEN JEDNE SCENE

Odlučila sam se za prvu scenu, jer su sve scene vrlo slične a ova je apsolutno reprezentativna, ovde započinje sukob.

Mark, sam stoji blizu ivice scene, osvetljen je reflektorom obraća se publici

MARK:

Moj prijatelj Serž je kupio jednu sliku. To je platno veliko otprilike metar i šezdeset sa

metar i dvadeset, islikano belim. Osnova je bela i ako trepćete, opazićete jedva pri-

metne poprene pruge. Serž je moj dugogodišnji prijatelj. To je momak koji je uspeo u

životu, on je lekar dermatolog ivoli umetnost. U ponedeljak sam išao da vidim sliku

koja je postala Seržovo vlasništvo u subotu, ali koju je on priželjkivao već mesecima.

Jednu belu sliku, s belim prugama.

posle monologa okreće se a reflektor sa njega se sklanja i osvetljuje se scena gde je

postavljen Seržov stan tj ono sve što sam navela u scenografiji.

MARK: (prilazi seržu ali stoji sa druge strane stola)

Skupa?

SERž: (izgovara jasno, ali ipak malo nesigurno, jer ne zna kakva ga reakcija čeka)

Dvesta hiljada.

MARK: (prilično šokirano, stane ukočeno)

Dvesta hiljada?...

SERž: (ubeđuje ga)

Hantington hoće da je otkupi za dvesta dvadeset.

MARK:

Ko ti je to?

SERž: (pravi se pametan)

Hantington?!

MARK:

Ne poznajem ga.

SERž:

Hantington! Galerija Hantington!

MARK:

Galerija Hantington hoće da je otkupi za dvesta dvadeset?...

SERž:

Ne, ne galerija. On lično. Sam Hantington. Za sebe.

MARK: (sedne)

A zašto je onda nije kupio Hantington?

SERž: (gleda u njega pa u sliku)

Zato što je svim tim ljudima u interesu da prodaju privatnicima. Tržište ne sme da mi-

ruje.

MARK:

A, tako...

SERž: (prilazi mu)

šta kažeš?

SERž: (pokazuje mu da ustane i namešta ga gde da stane prvo on proveravajući da li

je to dobro mesto)

Ne stojiš tu dobro. Pogledaj je odavde. Primećuješ linije?

MAKR:

Kako se zove...

SERž:

Slikar. Antrios.

MARK:

Jel poznat?

SERž: (klima glavom i rukama gestikulira )

Veoma. Veoma!

MARK: (sa rukama na bokovima gleda u sliku pa u njega)

Serž, nisi za tu sliku dao dvesta hiljada franaka?

SERž: (sve vreme pokazuje na nju i očekuje odobravanje)

Ali stari moj, to joj je cena. To je jedan ANTRIOS!

MARK: (okreće leđa slici)

Ti si za ovu sliku dao dvesta hiljada franaka!

SERž: (okreće se i seda )

Bio sam uveren da ćeš pasti na teme.

MARK : (levom rukom pokazuje na sliku i gleda ga u oči)

Kupio si ovo sranje za dvesta hiljada franaka ?