E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 4 3 , ap r i l , 2 0 0 9 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUU[efica MisijeCrne Gore u

Briselu,Slavica Mila~i}

AAAANNNNAAAALLLLIIIIZZZZAAAABriselske

skrivene porukeu odluci da

razmatraaplikaciju

IIIIZZZZAAAAZZZZOOOOVVVVIIII UUUU EEEEUUUUDrvo podijelilo

Evropskiparlament i

interese ~lanicaTTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAAKako }e ekonomska krizauticati na evropskeintegracije Crne Gore

2Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Uvodn i k / Ka l enda r

RRIIBBAARRSSTTVVOONovinar Financial Times-a Tony

Barber nazvao je politi~kimkukavi~lukom odluku vlada dr`ava~lanica Evropske unije da, kako nebi privukla publicitet, crnogorskuaplikaciju odobri, ni manje ni vi{e,nego ministarski savjet za ribarstvo.

Prije bih rekao da je takvaodluka, u trenutku kada velikave}ina Evropljana ne podr`avapro{irenje, mudra.

Da u istoriji Evropske unije nijebilo sli~nih, samo na prvi pogledkukavi~jih poteza, okarakterisanihkao truli kompromisi, pitanje je da libi i u kakvom obliku Unija postojaladanas. Da li bi njeni dr`avljaniu`ivali, recimo, blagodeti zajedni-~kog i slobodnog tr`i{ta, bez obzirana sve mane i slabosti te iste Unije?

Za Crnu Goru je bitno da for-malna odluka Savjeta za ribarstvozna~i nastavak puta ka punopravnom~lanstvu u EU.

U ovom momentu pobjedni~kakoalicija u Crnoj Gori trebala bi {toprije da formira Vladu.

Evropska komisija najvjerovatni-je }e u julu poslati famozni Upitnikkoji }e biti veliki test za osporavanucrnogorsku administraciju.

Umjesto da o{tre pera zaodgovore na Upitnik, ~inovnici ovihdana uz kafu sastavljaju Vladu, dokministri, direktori brojnih uprava iagencija, uz ribu, grickaju i nokte,razmi{ljaju}i o tome da li }e opetbiti ministri i direktori.

U`e rukovodstvo vladaju}e ko-alicije trebalo bi da bude mudro -nije vrijeme za kadrovske kombi-nacije, brigu o svakom zaslu`nom~lanu partije i zatezanju oko svakefotelje. V.@.

Twinning projekat za policiju (2. april) - Predstavljen twinning projekat "Borbaprotiv organizovanog kriminala i korupcije" pod pokroviteljstvom Evropskekomisije vrijedan 1, 2 miliona eura. "Cilj twinning projekta, koji }e trajati 15mjeseci, je ja~anje operativnih, operativno-tehni~kih i profesionalnihkapaciteta crnogorskih institucija uklju~enih u borbu protiv organizovanogkriminala i korupcije i ja~anje me|uagencijske saradnje", kazao direktorUprave policije Veselin Veljovi}. Korisnici projekta su Uprava policije kaoglavni partner, te uprave za sprje~avanje pranja novca i za antikorupcijsku ini-cijativu.

Pregovori o zajedni~kom prevodu acquis-jja (6. april) - Potpredsjednica VladeGordana \urovi} saop{tila da Vlada pregovara sa dr`avama okru`enja oko"vi{e zajedni~kih projekata u oblasti prevo|enja propisa EU".

Zeleno svijetlo za aplikaciju (7. april) - Komitet stalnih predstavnika dr`ava~lanica EU (COREPER II) dao zeleno svijetlo za crnogorsku aplikaciju.

Revizija NPI (9. april) - Nacionalni program za evropske integracije (NPI) CrneGore bi}e revidiran do kraja godine, najavila {efica Sekretarijata za evropskeintegracije Ana Vukadinovi}. Ona je ukazalada na neophodnost tog posla upu}uje ~injeni-ca da EU uredno revidira svoje zakonodavst-vo i da samim tim i Crnoj Gori {alje novepropise na putu ka potencijalnom ~lanstvu.

Ukinuti vize (10. april) - [efovi diplomatijaosam zemalja ~lanica EU zatra`ili od EK da,bez odlaganja, donese odluku o ukidanju vizaza dr`ave zapadnog Balkana. To je navedenou pismu ministara spoljnih poslova Estonije,Ma|arske, Italije, Litvanije, Letonije, Poljske,Slova~ke i Slovenije, koje je upu}eno pot-predsjedniku Evropske komisije JacquesBarrotu, komesaru za pro{irenje EU OlliRehnu i {efu ~e{ke diplomatije KarelSchwarzenbergu.

Malo interesovanje za izbore (15. april) - Izbore za novi saziv Evropskog par-lamenta, zakazane za jun, moglo bi ih ignorisati rekordnih 66% Evropljana,pokazalo je istra`ivanje Eurobarometra. Najmanje Poljaka namjerava da iza|ena izbore, samo 17%, slijede Austrijanci sa 21%, Britanci sa 22%, uNjema~koj namjerava da glasa 43% gra|ana, slijede ih Francuzi i Holan|anisa 47%. Ve}ina bira~a na izbore za Evropski parlament iza}i }e samo samona Malti - 56%, u Danskoj, Luksemburgu 62% i Belgiji 70%. U Luksemburgui Belgiji glasanje je obavezno.

Idemo dalje (23. april) - Savjet za poljoprovredu i ribarstvo EU, u skladu saprocedurom definisanom ~lanom 49 Ugovora o EU, pozvao Evropsku komisi-ju da podnese mi{ljenje na crnogorsku aplikaciju.

Za mi{ljenje 12 do 16 mjeseci (24. april) - Evropski komesar za pro{irenjeOlli Rehn ocijenio da }e Mi{ljenje Komisije o crnogorskom zahtjevu za sti-canje statusa kandidata uraditi za 12 do 16 mjeseci. On je ocijenio da jeodluka Savjeta ministra da razmatra crnogorski zahtjev "rezultat velikog radanjenog naroda i lidera".

foto

VIJE

STI

3Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . S tav

Neke odz e m a l j a

~ l a n i c aEvropske unijevjeruju da jetrenutak za

pro{irenja nepovoljan. To ima vezesa neizvjesno{}u oko Sporazuma izLisabona, kao i sa neodlu~nimstavovima nekih ~lanica prema

daljim pro{irenjima. Te neodlu~ne ~lanice su zapetl-

jane u sopstvenim problemima. Ume|uvremenu, poruka koju {aljuzemljama zapadnog Balkana je:molim, ne sada!

Imamo ~injenicu da je sada uNjema~koj sve podre|eno kampanjiza izbore krajem godine i da se{kakljiva pitanja radije zaobilaze.Kampanja populisti~ke struje uNjema~koj je jasno protiv pro{ire-nja, ali su{tina problema nijepro{irenje ve} ilegalna imigracija,finansijska kriza itd.

Ja sam zadovoljan {to su zeml-je zapadnog Balkana uporne ipoku{avaju da idu naprijed usmjeru pristupanja EU, jer to stvarajedan zdrav pritisak. Te su zemlje usamom predvorju EU i sve zajednone predstavljaju tako veliki zalogaj -oko polovinu stanovni{tva Poljske.

Me|utim, najve}i problem je to

{to su po broja stanovnika ovezemlje manje od Poljske, ali upogledu broja glasova u Savjetu EUili mjesta u Evropskom parlamentunjihov }e uticaj biti znatno ve}i.

Li~no smatram da je najve}irazlog oklijevanja u pogledupro{irenja trenutni sistem raspod-jele glasova i nedostatak mehaniza-ma glasanja putem kvalifikovaneve}ine u velikom broju oblasti.

Napori i aspiracije ovih dr`avauti~u na to da se razmi{lja o prom-jeni sistema odlu~ivanja unutarEvropske unije.

To nema nikakve veze sa

regionom kao takvim, jer je ve}o~igledno da bi prije ili kasnije svezemlje zapadnog Balkana moraleda postanu ~lanice Unije.

Proces dono{enja odluka u EUpostao je u neku ruku te`i odmomenta pridru`enja biv{ih socija-

listi~kih zemalja. O~igledno je dapostoji velika razlika kada vas 12 ili27 sjedi za pregovara~kim stolom.

Ja, me|utim, smatram da jepitanje mnogo komplikovanije, jerEvropa nije jasno definisala svojuulogu nakon ujedinjenja. Ranije jebilo lak{e, postojala je podjela naistok i zapad. Sad moramo sami dadefine{emo sopstvenu ulogu, i svezavisi od nas. Treba, na primjer,

formulisati jasne stavove premaSjedinjenim ameri~kim dr`avama,Rusiji, u {irem kontekstu i premaKini…

Jedan od nedostataka Lisa-bonskog sporazuma je taj {to ne}ebiti velikih promjena u radu SavjetaEU.

Klju~no pitanje je: da li jeEvropa u stanju da djeluje kaoEvropa? Ili }emo uvijek biti podijel-jeni, da Velika Britanija uvijek stajena stranu Sjedinjenih ameri~kihdr`ava, da na drugoj strani imamonjema~ko-francusku koalicija i takodalje? U ovom trenutku je to za nasnajve}i problem.

Li~no smatram da bi, saizuzetkom Hrvatske, zemlje za-padnog Balkana trebale da u|u uEU u paketu, zato {to najve}aopasnost - i to bi trebali daizvu~emo kao pouku iz iskustva saHrvatskom i Slovenijom - le`i umogu}nosti da jedna dr`ava sprije~ipristupanje neke od susjednihzemalja zbog sopstvenih bilateralnih

problema. Time se samo stvarajubespredmetne komplikacije, i zatovjerujem da je najbolje da sve u|uzajedno.

IIzzvvooddii iizz iinntteerrvvjjuuaa zzaa EEuurrAAccttiivv((AAuuttoorr jjee ssppeecciijjaallnnii ssaavvjjeettnniikk zzaappiittaannjjaa pprroo{{iirreennjjaa pprrii ~~ee{{kkoomm pprreedd-ssjjeeddnnii{{ttvvuu EEUU ii bbiivv{{ii kkoooorrddiinnaattoorrPPaakkttaa zzaa ssttaabbiillnnoosstt jjuuggooiissttoo~~nneeEEvvrrooppee))

P O G L E D I Z E U

Pi{e: dr Erhard Busek

////////

SSaa iizzuuzzeettkkoomm HHrrvvaattsskkee,, zzeemmlljjee zzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa ttrreebbaallee bbii ddaa uu||uuuu EEUU uu ppaakkeettuu zzaattoo {{ttoo nnaajjvvee}}aa ooppaassnnoosstt - ii ttoo bbii ttrreebbaallii ddaaiizzvvuu~~eemmoo kkaaoo ppoouukkuu iizz iisskkuussttvvaa ssaa HHrrvvaattsskkoomm ii SSlloovveenniijjoomm - llee`̀iiuu mmoogguu}}nnoossttii ddaa jjeeddnnaa ddrr`̀aavvaa sspprriijjee~~ii pprriissttuuppaannjjee nneekkee oodd ssuussjjeedd-nniihh zzeemmaalljjaa zzbboogg ssooppssttvveenniihh bbiillaatteerraallnniihh pprroobblleemmaa

NNaajjvvee}}ii rraazzlloogg ookklliijjeevvaannjjaa uu ppoogglleedduu pprroo{{iirreennjjaa EEUU jjee ttrreennuuttnnii ssiiss-tteemm rraassppooddjjeellee ggllaassoovvaa ii nneeddoossttaattaakk mmeehhaanniizzaammaa ggllaassaannjjaa ppuutteemmkkvvaalliiffiikkoovvaannee vvee}}iinnee uu vveelliikkoomm bbrroojjuu oobbllaassttii

Ojkf!qspcmfn!v!Cbmlbov-!wf~v!tjtufnv!pemv•jwbokb!v!FV

4Evr op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . T ema b r o j a

Bez obzirana to koliki

}e uticaj glob-alna ekonoms-ka kriza imatina dr`avu,

crnogorska Vlada, po svemusude}i, mora}e da prona|erje{enje i nastavi sa reformamadru{tva, ako `eli da i dalje kr~iput prema Evropskoj uniji (EU).

Nedostatak novca, problemisa administracijom, briga o ion-ako krhkim nacionalnim pri-vredama dr`ava zapadnog Bal-kana ne optere}uje previ{ezvani~nike EU - oni poru~uju dafinansijska kriza ne smije bitiizgovor da se preobra`aj nastavi.

Brojni analiti~ari i politi~ari,me|utim, tvrde da upravo Unijakrizu koristi kao izgovor za zaus-tavljanje daljeg pro{irenja i danjeni funkcioneri ne smiju dapriznaju da to nije pitanje koje, uovoj godini, primarno zaokupljanjihovu pa`nju.

Zapadni mediji su tako naz-vali kukavi~lukom to {to su VladeEU, "nervozne od pro{irenja,odobrile razmatranje crnogorskeaplikacije na sastanku ministararibarstva", zbog, kako se navodi,"{to manje publiciteta".

Brisel, dodu{e, ne prestaje daohrabruje izjavama da ovaj dioEvrope nije zaboravljen, ali neko}e ve} morati da odgovori kakoda dr`ava, koja je najprije plani-rala da administraciju, zbog zaht-

jeva EU, pove}a za 18%, apotom donijela odluku da nemanovog zapo{ljavanja, istim inten-zitetom nastavi da se nosi saprocesom integracija.

Dr`avni sekretar Slovenije, drRRaaddoo GGeennoorriioo poja{njava da nijepitanje da li ekonomska krizamo`e usporiti evropske inte-gracije Crne Gore, ve} koliko }eona uticati na dinamiku procesaunutra{njih reformi.

On tvrdi da taj problem nijejednostavan, da se sa njimesuo~avaju druge zemlje zapadnogBalkana i Turska i da }e seodgovor, najvjerovatnije, znati nakraju godine.

"Pravila za ulazak u Evropskuuniju se nijesu promijenila.

Dinamika reformi se mora nas-taviti… To je za mene temeljnopitanje i njime se sada bavimo.A, na njega mo`emo, za sada,samo hipoteti~ki odgovarati. Jo{je prerano, mo`da }emo to vid-jeti krajem godine, mo`da sredi-nom idu}e godine", kazao jeGenorio za Evropski puls.

On je rekao da pojedinimdr`avama upravo ta ~injenicapredstavlja najve}i problem, jer"ne mogu nastaviti dosada{njomdinamikom reformi, od kojihzavisi put u Evropsku uniju".

"Vidite, sada je 'stand by'aran`man Me|unarodnog mone-tarnog fonda u Srbiji od tri mili-jarde eura, Bosna i Hercegovinarazgovara o tome, ho}e li I

K A K O ] E E K O N O M S K A K R I Z A U T I C A T I N A E V R O P S K E I N T E G R A C I J E C R N E G O R E

Pi{e: Danilo Mihajlovi}

////////Qvupwbokf!v!FV!ofnb!djkfov

Rado Genorio

5Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . T ema b r o j a

Hrvatska potra`iti pomo} odMMF-a to }emo vidjeti nakonturisti~ke sezone. Na dosta toganemamo odgovor, vidje}emo sveu septembru ili oktobru…Poznavaju}i dobro situaciju, nebih se sada usudio ni{ta tvrditi idavati jednozna~ajne odgovore",pojasnio je Genorio.

On je objasnio da se uvijek,kada razmi{lja o tom pitanju, sjetiprocesa koji je njegova zemljavodila sa EU izme|u 1998. i2002. godine.

"Tada smo ba{ generirali tuvisoku dinamiku. To smo mogliraditi, jer smo u ~itavom periduimali bruto dru{tveni proizvod od5%. Da smo imali minus,druga~ije bi bilo… Zato, ka`emda je sada te{ko odgovoriti na svata pitanja, ali mislim da }e mi useptembru ili oktobru stvari bitikristalno jasne", kazao je ~ovjekkoji je predvodio put svoje zeml-je u elitni evropski klub.

Crna Gora, kao i ostaledr`ave kandidati i potencijalnikandidati, u procesu pristupanja

Uniji mora da formira nove insti-tucije i da u njima ~esto zaposlibrojnu administraciju.

Prema Nacionalnom programintegracija (NPI), Vlada je plani-rala, za pet godina, od 2008. do2012. godine rast direktneuklju~enosti potoje}e adminis-tracije sa 6.400 na oko 7.600,odnosno od 18%.

Predstavnici izvr{ne vlasti, ume|uvremenu, donijeli su odlukuo mjerama {tednje, koja, izme|uostalog, podrazumijeva da dojuna nema novog zapo{ljavanja.

Potpredsjednica crnogorske

Vlade dr GGoorrddaannaa \\uurroovvii} ne-davno je rekla da ta odluka "jo{zna~ajnije ne remeti" planove zaproces evropskih integracija koji

je Vlada zacrtala u Nacionalnomplanu integracija.

Genorio je ocijenio da|urovi} nije pogrije{ila kada jerekla da takva odluka "za sada"

ne remeti planove Vlade."Ona je rekla za sada i dobro

je rekla. Imamo odluku SavjetaEU i pogleda}emo kako }e CrnaGora ispuniti Upitnik. Onda

}emo vidjeti sve. Znate, bezekipe, bez mno{tva se ne mo`esprovesti taj proces. Ali, rekla jeza sada", precizirao je Genorio.

Genorio je ocijenio i danijesu ta~ne tvrdnje da bi utrenutku dok kriza drma privreduUnije bojazan njenih gra|ana zao~uvanje posla, odnosno bojazanod vi{ka nove radne snage uslu~aju pro{irenja, dodatno moglausporiti i iskomplikovati putzapadnog Balkana, konkretno uUniju.

"Jedna Crna Gora na tr`i{turadne snege Evropske unije nezna~i ni{ta. Ako bi se ~itava CrnaGora preselila u Evropu iliAmeriku to ne bi bio problem

UU ppeerriidduu 11999988.. ddoo 22000022.. ggooddiinnee SSlloovveenniijjaa jjee ggeenneerriirraallaa vviissookkuuddiinnaammiikkuu uu pprroocceessuu pprriiddrruu`̀iivvaannjjaa.. TToo ssmmoo mmooggllii rraaddiittii,, jjeerr ssmmoo uu~~iittaavvoomm ppeerriioodduu iimmaallii bbrruuttoo ddrruu{{ttvveennii pprrooiizzvvoodd oodd 55%%.. DDaa ssmmooiimmaallii mmiinnuuss,, ddrruuggaa~~iijjee bbii bbiilloo,, kkaa`̀ee RRaaddoo GGeennoorriioo

@ivorad Kova~evi}

foto

VIJE

STI

EEUU }}ee iimmaattii uu vviidduu {{ttaa ssuu nnaacciioonnaallnnee vvllaaddee oobbee}}aavvaallee ddaa }}ee uu~~iinniittiiuu pprroocceessuu pprriiddrruu`̀iivvaannjjaa,, aa ssaaddaa nniijjeessuu uu ssttaannjjuu ddaa ttoo uurraaddee jjeerr ssuuppooggoo||eennee eekkoonnoommsskkoomm kkrriizzoomm.. ZZaattoo nnee vviiddiimm rraazzlloogg ddaa kkrriizzaaddiirreekkttnnoo uuttii~~ee nnaa bbrrzziinnuu pprriiddrruu`̀iivvaannjjaa ppoojjeeddiinniihh zzeemmaalljjaa,, sseemm {{ttoouuttiiccee nnaa pprroocceess ooddlluu~~iivvaannjjaa uu BBrriisseell,, oocciijjeenniioo @@iivvoorraadd KKoovvaa~~eevvii}}

6Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . T ema b r o j a

unutar tr`i{ta od pola milijardeljudi", objasnio je Genorio.

Biv{i diplomata Jugoslavije ipredsjednik Evropskog pokreta uSrbiji @@iivvoorraadd KKoovvaa~~eevvii}} smatrada ekonomska globalna krizanema poseban efekat na procespridru`ivanja Crne Gore EU, alida njen ukupan efekat mo`euop{te da ote`a generalno pitan-je pro{irenja Unije.

"U njoj se raspravlja o tome.Visoki funkcioneri Unije, pred-sjednik Evropske komisije JJoosseeMMaannuueell BBaarrrroossoo, predstavnik zaspoljnu politiku JJaavviijjeerr SSoollaannaa ikomesar za pro{irenje OOllllii RReehhnnsmatraju da proces pro{irenja EU

ne treba da bude `rtveni jaracglobalne ekonomske krize,odnosno da nema nikakvih razlo-

ga da se to usporava. Mislim dasamo u tom kontekstu trebarazmi{ljati", rekao je on.

On je za Evropski pulsponovio da ne smatra kako uticajkrize mo`e bitno uticati na tokako }e se stvari odvijati naunutra{njem planu u Crnoj Gori.

Kriza sama po sebi, premanjegovim rije~ima, ne}e uspora-vati proces integracije i njen uti-caj nema ni{ta specifi~no u poje-dinim zemljama.

"Taj proces ne mora da usporipridru`ivanje, jer, na kraju kraje-va, on iziskuje reforme koje sunu`ne na putu ka EU", kazao jeKova~evi}.

Kova~evi} je ocijenio da }eUnija imati u vidu {to sunacionalne vlade obe}avale da }eu~initi u procesu pridru`ivanja, asada nijesu u stanju da to uradejer su pogo|ene krizom, "sobzirom da su sve zemlje u istojsituaciji".

"Zato i ne vidim nikakvograzloga da kriza direktno uti~e nabrzinu pridru`ivanja pojedinihzemalja, sem {to utice na procesodlu~ivanja u Briselu", zaklju~ioje on.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogglliissttaa ""VViijjeessttii""

Globalna ekonomska kriza mogla bi pozitivno uticati na proces reformi ievropskih integracija Crne Gore. Crnogorska privreda vi{e ne}e mo}i da se

oslanja na strane investicije zbog ~ega se mora okrenuti razvoju privrede nasopstvenim snagama i izvorima. To bi moglo dovesti do pove}anja konkurent-nosti i fer tr`i{ne utakmice za {to se, samo po sebi, kao preduslovi name}uborba protiv korupcije, ja~anje administrativnih kapaciteta, ispunjavanjeekolo{kih i drugih standarda.

To je su{tina poruke Svjetske banke Crnoj Gori koju je diplomatskimrje~nikom saop{tio {ef kancelarije te institucije u Podgorici Jan Peter Olters.

On je kazao da Crna Gora, ukoliko su postoje}e projekcije ta~ne, ne mo`eizbje}i izradu novog modela ekonomskog rasta, koji se u potpunosti ne oslan-ja na strane investicije i kredite, kao i da }e ekonomski rast u Crnoj Gorinarednih godina morati da do|e iznutra i da bude zasnovan na inovaciji ipove}anoj produktivnosti.

"Ne postoji jedna politika kojom je to mogu}e ostvariti, ve} niz reformi zaunaprije|enje okru`enja u kojem se obavljaju aktivnosti privatnog sektora",naveo je Olters.

Prema njegovim rije~ima, ukoliko nova preduze}a ne budu ulazila natr`i{te, mora se u~initi sve da se pobolj{aju uslovi za ona koja su ve} prisut-na.

"Takav program u potpunosti je saglasan sa obavezama koje je Crna Gorapreuzela u realizovanju cilja evropskih integracija", dodao je Olters.

On je ocijenio da je najve}a prednost Crne Gore u odnosu na zemljeregiona usmjerenost na evropske integracije, jer se na taj na~in br`e mogu pre-vazi}i i preokrenuti komparativni nedostaci male zemlje.

"Na neobi~an na~in aktuelna kriza olak{ala je sprovo|enje odgovaraju}ihreformi, s obzirom na to da ja~anje javnih institucija, transparentna iujedna~ena primjena pravila i propisa, ali i podr{ka preduze}ima za uspjeh naevropskom tr`i{tu, imaju i jasnu ekonomsku dimenziju", objasnio je Olters.

SSVVJJEETTSSKKAA BBAANNKKAA VVIIDDIIDDOOBBRRUU SSTTRRAANNUU KKRRIIZZEE

7Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Ana l i z a

Sprema senova etapa

c r n o g o r s k e"trke" ka pote-ncijalnom ~la-nstvu u Evro-

pskoj uniji (EU) nakon {to je Savjetministara EU 23. aprila, bez rasprave,odobrio razmatranje zahtjeva CrneGore da stekne status kandidata za~lanstvo u Uniji.

Koliko god to bilo na dugom{tapu, podsticaj koji je iz Briselaposlat Podgorici, uprkos ranijimnajavama da }e Crna Gora ~ekatimo`da do kraja 2009, mo`e bitizna~ajan kako vladaju}im struktura-ma, tako i onima koji se za CrnuGoru kao modernu i ure|enu zemljubore kroz medije, nevladin sektor,sindikat, opoziciju...

Jer, upravo to {to su sve ~laniceEU prepoznale da se u Crnoj Gorine{to de{ava i da Crna Gora, neka-da{nja skoro najnerazvijenija ~lanicabiv{e velike Jugoslavije, napreduje,predstavlja ohrabrenje za one koji nepristaju da ~ekaju, ve} `ele dadoprinesu, svako na svoj na~in,sre|ivanju svog dvori{ta.

Prihvatanje da se aplikacija daljerazmatra je tek po~etak nove etape,ali i znak da bi ona mogla bitiuspje{no okon~ana prijemom CrneGore u "elitni klub". Prigovori da inije ba{ elitni imaju opravdanje, alije nesporno da je rije~ o klubu kojistremi vladavini prava, jasnim pravil-ima jednakim za sve i njegovanju

slobode govora. Da je crnogorsko dru{tvo, a ne

samo vladaju}a struktura, krenulo uEvropu, sve jasnije vide i u Briselu,{to je pokazao evropski komesar zapro{irenje OOllllii RReehhnn u prvoj reakci-ji nakon objave da je aplikacijapro{la pripremni test.

"Uspjeh Crne Gore je rezultatvelikog rada njenog naroda i lidera",bile su Rehnove rije~i.

Ovakva konstatacija u sebi nosi ijednu skrivenu poruku, koje bimorali biti svjesni nosioci vlasti -Crna Gora je malo dru{tvo kojemora objediniti sve svoje kreativnesnage ukoliko `eli da istinskereforme, od kojih zavisi njenabudu}nost, budu sprovedene opti-malnim tempom.

To zna~i, izme|u ostalog, davlast opoziciju, kriti~ki nastrojenemedije i nevladin sektor ne smijedalje do`ivljavati kao neprijatelje,ve} kao potencijalno korisne part-nere. To dalje zna~i i da vlast moraotvoriti svoje vidike i prestati da usvim istupima dru{tveno odgovornihgra|ana Crne Gore vidi teorije zav-jere ~iji je cilj "svrgavanje re`ima". Iu tome }e se ogledati spremnostonih koji su dobili mandat da vodeovu dr`avu koliko su zapravoposve}eni njenom prosperitetu i ost-varivanju svoja dva strate{ka cilja -~lanstvu Crne Gore u EU i NATO-u.Jer, kada bi se, mo`da, na jednommjestu sabrale sve ozbiljne politi~kestranke, univerzitetski profesori, nov-inari i NVO aktivisti, Crna Gora bimogla da ima potpuno kompetentnui vizionarsku Vladu.

Na neobi~nu va`nost saradnjeupu}uju sljede}i izazovi koji ~ekaju

Podgoricu u komunikaciji saBriselom, od ~ijeg uspje{nog pre-vazila`enja najvi{e zavisi da li }eEvropski savjet potvriti aplikaciju idonijeti odluku o otvaranju pristup-nih pregovora.

Dosada{nja nepisana pravilasugeri{u da }e Evropska komisija zatri mjeseca poslati Upitnik, na kojiVlada mora da odgovori za najdalje~etiri mjeseca.

U Upitniku se nalazi oko 4,500pitanja koja se odnose na stanje usvim oblastima ekonomije, politike,pravosu|a i dr`avne administracijeCrne Gore, a odgovori i njihovoslanje u roku }e fakti~ki biti pokaza-telj spremnosti dr`avne adminis-tracije da se sna|e u crnogorsko-evropskoj pri~i.

Ako mi{ljenje Komisije budezadovoljavaju}e, onda opet Savjetministara EU, pa Evropski savjet,odlu~uju da li }e Crnoj Gori dodi-jeliti status kandidata za ~lanstvo,kao i eventualno odrediti datumpo~etka pregovora.

U Briselu, na osnovu prethodnihiskustava (Hrvatska i BJRMakedonija), ocjenjuju da }e zapripremu mi{ljenja Komisije bitipotrebno 14 do 16 mjeseci, napom-inju}i da brzina pripreme zavisi i odkvaliteta i brzine rada Podgorice.

Potpredsjednica Vlade za evro-pske integracije GGoorrddaannaa \\uurroovvii}}upozorava da "ne}e biti lako": "Ve}idio posla oko upitnika ~eka nastokom jula, avgusta i septembra.Odmori }e biti vrlo reducirani zaljude koji }e biti zadu`eni da koor-diniraju najbitnija poglavlja ali mislimda smo mi svi vrlo motivisani da jeto bitno uraditi".

S K R I V E N E P O R U K E O D L U K E B R I S E L A D A P O ^ N E R A Z M A T R A N J E C R N O G O R S K EA P L I K A C I J E

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

Wsjkfnf!kf!{b!opwv!fubqv////////

8Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . I n t e rv j u

[efica Misije Crne Gore u Evro-pskoj uniji SSllaavviiccaa MMiillaa~~ii}} kazala

je da ne postoji unificirani modelupitnika, ve} da su pitanja uvijekprilago|ena situaciju u konkretnojdr`avi, ali da upitnici za Hrvatsku iMakedoniju predstavljaju dobruosnovu za pripremu Crne Gore.

Upitana da li na osnovu komu-nikacije sa zvani~nicima Komisijemo`e kazati koliko }e Crna Goradobiti identi~nih pitanja sa onimakoje je dobila Hrvatska i Make-donija, Mila~i}eva je u razgovoru zaEvropski puls pojasnila: "Sa kolega-ma u Evropskoj komisiji smo razgo-varali i o Upitniku. Bez namjere daprecizno kvantifikujem, upitniciHrvatske i Makedonije predstavljajudobru osnovu".

Prema njenim rije~ima, pola-ze}i od posljednjeg Upitnika,Evropska komisja }e pitanja zaCrnu Goru prilagoditi novoj struk-turi pregovara~kih poglavlja iuklju~iti evropsko zakonodavstvokoje je u me|uvremenu usvojeno ilirazvijeno, kao i pitanja, odnosnopreporuke razli~itih direktorataEvropske komisije.

"Ne postoji unificirani model

Upitnika, ve} su pitanja uvijek pri-lago|ena i situaciji u konkretnojdr`avi", podvukla je ona.

KKoojjaa }}ee bbiittii uullooggaa MMiissiijjeeCCrrnnee GGoorree uu BBrriisseelluu ttookkoomm pprroocceessaaooddggoovvaarraannjjaa nnaa UUppiittnniikk??

U najkra}em, Misija }e nastojati

da kroz intenzivnu komunikaciju sanadle`nim kolegama razli~itihdirektorata Komisije doprinese bol-jem razumijevanju zahtjeva koje

sadr`e pojedina~na pitanja, poseb-no ona komplikovanija ili ona kojase pro`imaju kroz vi{e oblasti. Toisto va`i i za proces odgovaranja naUpitnik, {to se mo`e odnositi nasadr`aj pojedinih odgovora ilipotrebu da se obezbijede dodatne

informacije i poja{njenja itd. U okviru standardne procedure,

Komisija }e nakon {to dobije na{eodgovore na Upitnik, sveobuhvat-no i dubinski analizirati cjelokupnostanje i kapacitete dr`ave da ispunipoliti~ke i ekonomske kriterijume,kao i da preuzme sve obaveze kojeproisti~u iz ~lanstva EU. Tako|e,da}e i procjenu budu}eg razvojakoji se od Crne Gore realno mo`eo~ekivati u predstoje}im godinama.Mi{ljenje Evropske komisije, tzv.avis, sadr`a}e i preporuku u pogle-du spremnosti dr`ave za otvaranjepregovora o ~lanstvu.

DDaa llii ssee,, oossiimm kkoommeessaarraa,,mmiijjeennjjaa ii ddiioo tteehhnnii~~kkoogg oossoobblljjaa uuEEvvrrooppsskkoojj kkoommiissiijjii,, ss oobbzziirroomm ddaa ssee

[ E F I C A M I S I J E C RN E GOR E U E U S L A V I C A M I L A ^ I ]

Ofnb!vojgjdjsboph!Vqjuojlb

Slavica Mila~i}

foto

VIJE

STI

OOpp{{ttaa jjee ooccjjeennaa ddaa jjee CCrrnnaa GGoorraa oossttvvaarriillaa ddoobbaarr nnaapprreeddaakk uuookkvviirruu ssvvaa ~~eettiirrii bbllookkaa MMaappee ppuuttaa ii ddaa ssmmoo ttookkoomm ssvviihh aakkttiivvnnoossttiiuu oovvoomm pprroocceessuu ddeemmoonnssttrriirraallii oottvvoorreennoosstt ii sspprreemmnnoosstt ddaa rraaddiimmoo nnaaddaalljjeemm ppuunnoomm uusskkllaa||iivvaannjjuu nnaa{{eegg ssiisstteemmaa ssaa ssttaannddaarrddiimmaa EEUU..SSttooggaa,, ssmmaattrraamm ddaa ssuu rreeaallnnaa nnaa{{aa oo~~eekkiivvaannjjaa ddaa CCrrnnaa GGoorraa bbuuddeemmee||uu pprrvviimm ddrr`̀aavvaammaa kkoojjee }}ee ssee pprreeddlloo`̀iittii zzaa uukkiiddaannjjee vviizznnooggrree`̀iimmaa

9Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . I n t e rv j u

pprriibbllii`̀aavvaa kkrraajj mmaannddaattaa ppoossttoojjee}}eemmssaassttaavvuu ii ddaa llii ttoo mmoo`̀ee ddaa uuttii~~ee nnaaddiinnaammiikkuu iizzrraaddee mmii{{lljjeennjjaa ooccrrnnooggoorrsskkoomm zzaahhttjjeevvuu zzaa ssttiiccaannjjeessttaattuussaa kkaannddiiddaattaa??

Po pravilu, sa promjenomkomesara, dolazi samo do promje-na ~lanova njihovih kabineta. Poredtoga, postoje}i sastav komesaranastavlja da obavlja sve poslove,dok se ne izaberu novi.

Prema tome, izbor novog sas-tava komesara ne bi trebalo dauti~e na dinamiku izrade mi{ljenjaEvropske komisije o crnogorskojaplikaciji za ~lanstvo u EU.

EEvvrrooppsskkii ppaarrllaammeenntt bbii mmooggaaoouu nnoovveemmbbrruu ddaattii ssaaggllaassnnoosstt zzaa uukkii-ddaannjjee vviizznnoogg rree`̀iimmaa ssaa CCrrnnoommGGoorroomm,, aallii jjee ii nnaakkoonn ttooggaa ppoottrreebb-nnoo ddaa pprroo||ee iizzvvjjeessnnoo vvrriijjeemmee zzbbooggtteehhnnii~~kkee pprroocceedduurree ddaa bbii ccrrnnooggoorrss-kkii ggrraa||aannii ppuuttoovvaallii bbeezz vviizzaa uuddrr`̀aavvee SScchheennggeenn zzoonnee.. KKaaddaa jjeerreeaallnnoo ddaa ccrrnnooggoorrsskkii ggrraa||aannii ssaammoossaa ppaassoo{{eemm uu dd`̀eeppuu pprree||uu ggrraanniiccuunneekkee ~~llaanniiccee EEUU??

S obzirom da proces jo{ traje,za sada, mo`e se re}i da postojerealne {anse da se do kraja godinezavr{e formalno-pravne procedure

za ukidanje viznog re`ima za dr`avekoje su najvi{e napredovale uispunjavanju uslova iz Mape puta.U tom slu~aju, odluka bi mogla dastupi na snagu po~etkom 2010.godine.

Naime, Evropska komisija }evrlo brzo finalizovati drugi izvje{tajo spremnosti dr`ave za uspostavl-janje bezviznog re`ima, nakon ~ega

slijede konsultacije sa dr`avama~lanicama u okviru radnih tijelaSavjeta. U okviru dalje procedure,na prijedlog Komisije, Savjet EUdonosi Odluku o ukidanju viznogre`ima. Prije nego {to doneseOdluku, Savjet mora konsultovatiEvropski parlament.

Dakle, proces jo{ traje, i trebanajprije sa~ekati izvje{taj, odnosnoprocjenu Komisije. Ipak, op{ta jeocjena da je Crna Gora ostvariladobar napredak u okviru sva ~etiribloka, i da smo tokom svihaktivnosti u ovom procesu demon-strirali otvorenost i spremnost daradimo na daljem punom uskla-|ivanju na{eg sistema sa standardi-ma EU. Stoga, smatram da su real-na na{a o~ekivanja da Crna Gorabude me|u prvim dr`avama koje}e se predlo`iti za ukidanje viznogre`ima.

U tom slu~aju, i pod uslovomda se formalno-pravne procedureunutar EU okon~aju do krajagodine, crnogorski dr`avljani bi ve}po~etkom idu}e godine mogli daputuju bez viza u zemlje EU.

VV.. @@UUGGII]]

Evropska komisija praktikuje da postavi i dodatna pitanja, uglavnomvezana za oblast koja je najosjetljivija za neku dr`avu. Primjera radi, u slu~ajuHrvatske najve}i broj dodatnih pitanja bio je vezan za saradnju sa Ha{kim tri-bunalom. Da li mo`ete u ovom trenutku identifikovati oblast koja bi EK moglabiti kao posebno interesantnu i kao razlog za dodatna pitanja Crnoj Gori?

U ovom trenutku ne bih mogla identifikovati neku posebnu oblast koja bimogla biti razlog za dodatna pitanja Crnoj Gori. Vjerovatno }e ih biti, jer topokazuje iskustvo ostalih dr`ava. Me|utim, u ovom trenutku, ne bih prog-nozirala na koju oblast ili oblasti bi se to moglo odnositi.

Naime, Komisija postavlja dodatna pitanja ako odgovori nijesu kompletni,jasni i precizni. U ovom smislu, sva pitanja su va`na i zahtijevaju podjednakostru~an i analiti~an pristup. Potrebno je, dakle, osigurati ujedna~en kvalitetodgovora na sva pitanja i preciznu statistiku.

No, ~injenica je da su neka pitanja, odnosno, oblasti komplikovanije, te`ei zahtjevnije. Generalno, to su pitanja koja se ti~u vladavine prava, reformepravosu|a, administrativnih kapaciteta, ali i `ivotne sredine, poljoprivrede.

Preporuke iz posljednjeg Izvje{taja Evropske komisije o napretku CrneGore i Evropskog partnerstva, kao i sa sastanaka zajedni~kih tijela Evropskekomisije i Crne Gore, tako|e, predstavljaju dobar orijentir.

SSVVAA PPIITTAANNJJAA SSUU JJEEDDNNAAKKOO VVAA@@NNAA

foto

VIJE

STI

10Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . P o l i t i k a

Jasna perspektiva~lanstva dr`ava

zapadnog Balkanau Evropskoj uniji(EU) otvorena jesredinom 2003.Na Samitu {efovadr`ava ili vlada

zemalja ~lanica EU i predsjednika dr`ava ilivlada zemalja zapadnog Balkana, koji je 21.juna 2003. odr`an u Solunu, usvojena jeDeklaracija o zapadnom Balkanu u kojoj jezapisano da dr`ave zapadnog Balkana,nakon {to ispune neophodne uslove, moguda postanu ~lanice EU. Zvani~nim stavom oevropskoj perspektivi ovih dr`ava, EU je`eljela da ohrabri gra|anstvo i politi~ke elitezemalja koje su dio regiona da efikasnijerade na uspostavljanju stabilnosti me|udr`avama u regiji, na utemeljenju vladavinezakona i na stvaranju funkcioni{u}e tr`i{neprivrede u svakoj dr`avi pojedina~no.

Od svih dr`ava koje su nastale na tlubiv{e SFRJ, jedino je Slovenija postalapunopravna ~lanica EU 2004, dok se pre-ostale zemlje nalaze u predvorju Evrope.

Hrvatska ima status kandidata za~lanstvo u EU, otpo~ela je pregovore opunopravnom ~lanstvu i o~ekuje se da }etokom 2010. ove pregovore i zaokru`iti.

Makedonija je, uprkos problemima,dobila status kandidata za ~lanstvo u EU2005. i priprema se za po~etak pregovoraza ~lanstvo.

Albanija i Bosna i Hercegovina imajupotpisan Sporazum o stabilizaciji ipridru`ivanju (SSP), i ~ekaju priliku da pod-nesu zahtjev za ~lanstvo, kako bi nakontoga stekle status kandidata. Srbija je pot-pisala SSP, ali se odredbe Ugovora jo{ uvi-jek ne primjenjuju zbog nedovoljne sarad-nje sa Ha{kim tribunalom. Procespridru`ivanja Srbije EU dodatno je usporennakon {to je 17. februara 2008. Skup{tinaKosova donijela odluku o progla{enju neza-visnosti. Time je pitanje na~ina na kojiSrbija treba da reaguje na progla{enjekosovske nezavisnosti potisnulo raspravu oevropskoj perspektivi Srbije i dovelo upitanje njenu integraciju u EU.

Tri godine nakon progla{enja nezavis-

nosti status evropske integracije Crne Goreje izvjestan. Crna Gora je jo{ 2007. potpi-sivanjem i stupanjem na snagu Privremenogsporazuma, potom i SSP-a postalapridru`eni ~lan EU. U decembru 2008.crnogorski premijer je francuskom predsjed-niku i tada predsjedavaju}em EU predaozahtjev za ~lanstvo Crne Gore u EU, nakon~ega se o~ekuje da }e tokom 2010. godineCrna Gora osigurati status kandidata.

Ovim tekstom poku{a}emo dauka`emo na najzna~ajnije ta~ke u procesukroz koji Crna Gora treba da pro|e kako bistatus pridru`enog ~lana unaprijedila u sta-tus kandidata za punopravno ~lanstvo u EU.

Kandidatura za ~lanstvo

Prema odredbama osniva~kih akataEU svaka evropska dr`ava mo`e postati~lanica EU, pod uslovom da ispuniodre|ene kriterijume koji se tra`e za

~lanstvo. Prije stupanja u ~lanstvo, dr`avanajprije dobija status pridru`enog ~lana, kaopripremu za slo`ene obaveze i prava kojajoj postaju dostupna nakon pristupanjadr`ave EU.

Zvani~nu kandidaturu za ~lanstvopodnosi pridru`ena dr`ava koja `eli dapostane punopravna ~lanica EU. Nakonpodno{enja zahtjeva za ~lanstvo, dr`ava od

EU dobija UPITNIK o mjerama koje trebada preduzme kako bi postala ~lanica Unije.Upitnik pokriva cjelokupno funkcionisanjejedne dr`ave i njegovo popunjavanje trajeoko {est mjeseci. Hrvatska je npr. dobilaupitnik koji je imao 4650 pitanja, a o~ekujese da }e Upitnik za Crnu Goru sadr`ati oko4000 pitanja.

Nakon {to dobije odgovore naUpitnik, Evropska komisija (EK) daje Savjetumi{ljenje (fr. avis) o sposobnosti te dr`aveda otpo~ne pregovore o ~lanstvu u EU.Po{to Savjet usvoji mi{ljenje Komisije, kojenije obavezuju}e, dr`ava dobija zvani~nistatus kandidata za ~lanstvo u EU.

Savjet potom zakazuje zvani~nipo~etak pregovora sa tom dr`avom i dajepreporuku EK da zapo~ne pregovore o~lanstvu dr`ave u EU. U me|uvremenu,Komisija izra|uje pregovara~ki okvir, koji,nakon analize u dr`avama ~lanicama, usva-ja Savjet ministara.

Prije otvaranja pregovora sprovodi setzv. screening, odnosno postupak ocjeneusagla{enosti zakonodavstva dr`ave kandi-data sa zakonodavstvom EU i definisanjeoblasti koje treba uskladiti sa propisima EU.Provjeru uskla|enosti sprovode zajednodr`ava kandidat i EK, a sastoji se u tome dapredstavnici Komisije opisuju norme komu-nitarnog prava u pojedinim oblastima, azatim ga u saradnji sa dr`avom koja prego-vara o ~lanstvu upore|uje sa njenimdoma}im pravnim sistemom. Sistem pravneprovjere predstavlja analizu uskla|enostidr`avnih zakona i propisa sa pravnimtekovinama EU (acquis communautaire), ~ijije rezultat pregled pravnih instrumenatakoje bi dr`ava kandidat trebalo da usvoji ilidoda postoje}im, radi uskla|ivanjadoma}eg zakonodavstva sa acquis-ijem.Sistem pravne provjere slu`i kao osnov zapregovore o ~lanstvu izme|u EU i dr`avekandidata. U poslednjoj fazi screening-a EUi dr`ava koja joj pristupa utvr|uju svojepregovara~ke pozicije, nakon ~ega se pris-tupa pregovorima o tempu i modalitetimaharmonizacije prava. U formalnom smisluEK se informi{e o pravnom sistemu dr`ave

Pi{e: Vladimir Pavi}evi}

////////

ZZvvaannii~~nniimm ssttaavvoomm oo eevvrrooppsskkoojj ppeerrssppeekkttiivvii oovviihh ddrr`̀aavvaa,, EEUU jjee `̀eelljjeellaaddaa oohhrraabbrrii ggrraa||aannssttvvoo ii ppoolliittii~~kkee eelliittee zzeemmaalljjaa kkoojjee ssuu ddiioo rreeggiioonnaaddaa eeffiikkaassnniijjee rraaddee nnaa uussppoossttaavvlljjaannjjuu ssttaabbiillnnoossttii mmee||uu ddrr`̀aavvaammaa uurreeggiijjii,, nnaa uutteemmeelljjeennjjuu vvllaaddaavviinnee zzaakkoonnaa ii nnaa ssttvvaarraannjjuu ffuunnkkcciioonnii{{uu}}eettrr`̀ii{{nnee pprriivvrreeddee uu ssvvaakkoojj ddrr`̀aavvii ppoojjeeddiinnaa~~nnoo..

S T A TU S E V RO P S K E I N T E G R A C I J E C RN E GOR E

\up!obt!•flb!qptmjkf!Vqjuojlb

11Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . P o l i t i k a

koja joj pristupa preko slo`enog Upitnika. Odluku o po~etku pregovora Savjet

donosi na konferenciji vlada dr`ava ~lanicaEU, na kojoj se razmatraju najva`nija,strate{ka pitanja u Uniji, uklju~uju}i i njenopro{irenje. Kada konferencija zaklju~i da jeodre|ena dr`ava, koja je podnijela molbuza ~lanstvo, spremna za po~etak pregovora,pokre}u se pregovori o punopravnom~lanstvu.

Hrvatska je dobila status kandidata za~lanstvo u EU u junu 2004, a pregovore o~lanstvu zapo~ela je oktobra 2005.Makedonija je zahtjev za ~lanstvo u EUpodnijela marta 2004, a status kandidatadobila je u decembru 2005. Tri i po godinenakon dobijanja statusa kandidataMakedonija jo{ uvijek nije zapo~ela pregov-ore o punopravnom ~lanstvu. Imaju}i u viduda po~etak pregovora o ~lanstvu ozna~avaonaj momenat koji dr`avu nepovratnovezuje za EU, to se za Makedoniju mo`ezaklju~iti da je njen proces integracije uEvropu usporen i neizvjestan, a crnogorskojVladi to treba da bude jasan znak da poreddobijanja statusa kandidata za ~lanstvo ukontaktima sa predstavnicima EU treba {tosna`nije da insistira na odre|ivanju ta~nogdatuma otpo~injanja pregovora o puno-pravnom ~lanstvu.

Pregovori o punopravnom ~lanstvu u EU

Tokom ovog procesa pregovaraju seobaveze koje nijesu uklju~ene u SSP, prijesvega rokovi u kojima }e dr`ava kandidatda ispuni uslove potrebne za sticanje puno-pravanog ~lanstva. Uslovi su unaprijed dati,a pregovara se samo tempo njihovog ispun-jenja koji zavisi od sposobnosti dr`ave kan-didata. Predmet pregovora su oblasti poputu~e{}a u radu zajedni~kih institucija (brojaposlanika u Evropskom parlamentu, brojaglasova u Savjetu ministara, itd) zatimzajedni~ka poljoporivredna politika, region-alne i strukturne politike, ekonomska imonetarna unija i bud`etske politike.

Pregovori o pristupanju ve}im dijelomse odnose na zadovoljenje tre}eg kriteriju-ma iz Kopenhagena, kojim se isti~e da kan-didati u potpunosti moraju da usvojepravne tekovine Zajednica (acquis commu-nautaire), odnosno prava i obaveze ~lanst-va koje proizilaze iz osniva~kih ugovora izakonodavstva. Pregovori o poglavljimaacquisa-a kre}u se u pravcu dogovaranjaprvo najmanje problemati~nih poglavlja, azatim se pregovara o onim osjetljivim, za~ije usvajanje je neophodno uspostavitiprelazni period. Pregovore vodi EK kojadaje godi{nje procjene o u~injenomnapretku kandidata u pogledu njihovesposobnosti usvajanja acquis-a.

Izraz acquis communautaire ozna~avapravne tekovine EU koji sadr`i prava iobaveze zemalja ~lanica EU i obuhvata:1. sadr`aj, na~ela i politi~ke ciljeve

osniva~kih ugovora; 2. zakonodavstvo usvojeno primjenom

osniva~kih ugovora i presuda Evropskogsuda pravde;

3. deklaracije i rezolucije koje je usvojilaEU;

4. mjere koje se odnose na zajedni~ku

spoljnu i bezbjednosnu politiku; 5. mjere koje se odnose na pravosu|e i

unutra{nje poslove; 6. me|unarodne ugovore koje je zaklju~ila

EU; 7. ugovore izme|u zemalja ~lanica na

podru~ju djelovanja EU (konvencije);8. svaka dr`ava ~iji je cilj ~lanstvo u EU, pa

tako i Crna Gora, mora da prihvatiodredbe osniva~kih ugovora i usvojiacquis communautaire.

Pregovore o punopravnom ~lanstvu uEU vodi Predsjedni{tvo EU (koje se mijenjasvakih {est mjeseci) u ime dr`ava ~lanica, au saradnji sa EK. Po{to se zavr{e pregovori,izra|uje se Nacrt ugovora o pristupanjuizme|u EU i dr`ave kandidata, koji morajuda odobre Savjet i Evropski parlament.Nakon toga se ugovor potpisuje. Da bi stu-pio na snagu, moraju ga ratifikovati dr`ave~lanice i dr`ava kandidat. Ustavno ure|enjedr`ave kandidata predvi|a da li je za rati-fikaciju potrebna odluka nacionalnog parla-menta, ili se sprovodi i referendum, kaojedan od instrumenata ratifikacije. Nakonzavr{etka procesa ratifikacije Ugovora opristupanju, dr`ava kandidat postaje puno-pravni ~lan EU.

Od trenutka stupanja u punopravno~lanstvo za novu dr`avu ~lanicu va`e svaprava i obaveze koje proizilaze iz Ugovora opristupanju i na dr`avu se primjenjuje op{tire`im koji va`i u okviru EU. Ovaj ugovorpredvi|a prelazne rokove za potpuno preuz-imanje odre|enih prava i obaveza, kao {toje slobodno kretanje radnika.

Iskustva dr`ava centralne i isto~neEvrope, ~ija je usmjerenost ka novim vrijed-nostima nakon ru{enja Berlinskog zida, bilajasno determinisana i inspirisana idejom o~lanstvu u Evropskoj zajednici (EZ), nudenam mogu}nost za predvi|anje vremenakoje je Crnoj Gori potrebno da stekne sta-tus punopravnog ~lana EU. Uz iskustvo ovihzemalja i uz pretpostavku da }e Crna Gorabiti veoma uspje{na u prilago|avanju svogpravnog i ekonomskog sistema sistemu EU,status punopravnog ~lana za Crnu Goru jemogu} najranije 2017.

Izostanak u~inaka u borbi protivkorupcije, odlaganje reformi u pravosu|u ijavnoj upravi, kao i nerje{avanje strukturnihproblema u ekonomiji mogu da pomjereovu granicu za jednu ili vi{e godina kasnije.

Sude}i prema izve{tajima o napretkuCrne Gore u procesu integracije koje EKpriprema svake godine i na osnovu kojihuvi|amo da evropske vrijednosti jo{ uvijeknijesu utemeljene u demokratiji u CrnojGori, data granica }e, izvjesno je, biti pom-jerena za period nakon 2017.

Autor predaje na Fakultetu politi~kihnauka Univerziteta u Beogradu

PPoglavlja acquis communautairekroz koja }e Crna Gora morati da

pro|e u procesu pristupanja EU su:1. slobodno kretanje roba;2. slobodno kretanje radnika;3. pravo poslovnog nastanjivanja i

slobodnog pru`anja usluga;4. sloboda kretanja kapitala;5. javne nabavke; 6. pravo trgova~kih dru{tava;7. pravo intelektualne svojine;8. tr`i{na konkurencija;9. finansijske usluge;10. informati~ko dru{tvo i mediji;11. poljoprivreda i ruralni razvoj;12. sigurnost hrane, veterinarska i

fitosanitarna politika;13. ribarstvo;14. saobra}ajna politika;15. energetika;16. porezi;17. ekonomska i monetarna politika;18. statistika;19. socijalna politika i zapo{ljavanje;20. preduzetni{tvo i industrijska

politika;21. transevropske mre`e;22. regionalna politika i koordinaci-

ja strukturalnih instrumenata;23. pravosu|e i osnovna prava;24. pravda, sloboda i sigurnost;25. nauka i istra`ivanje;26. obrazovanje i kultura;27. `ivotna sredina; 28. za{tita potro{a~a i zdravlja;29. carinska unija;30. spoljni poslovi;31. spoljna, bezbednosna i odbram-

bena politika;32. finansijska kontrola;33. finansijski i bud`etski propisi;34. institucije;35. ostala pitanja.

PPPPRRRREEEEGGGGOOOOVVVVAAAARRRRAAAA^̂̂̂KKKKAAAAPPPPOOOOGGGGLLLLAAAAVVVVLLLLJJJJAAAA

12Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Hvala budi mojoj dubokoj uro-njenosti u samo srce NVO sek-

tora u Crnoj Gori, sre}nom okol-no{}u i pa`njom organizatora jo{jednog seminara, obreo sam se uOslu, prijestonici koja nije uEvropskoj uniji jer Norve{ka imadovoljno nafte i ribe. Upravo samse vratio iz norve{kog Ministarstvainostranih poslova, gdje je uprili~ensusret sa ~ovjekom zadu`enim zaBalkan. Pored njega je sjedio ~ovjekzadu`en za Crnu Goru. Pola minu-ta je tom drugom trebalo da se sjetina koji na~in je crnogorska dr`avadiplomatski prisutna u Norve{koj.

Kada se sjetio da se konzularnepotrep{tine mogu obaviti u srpskojambasadi, hladna pauza je prekinu-

ta i mogli smo da idemo dalje, oenergetici. Naime, tu Norve{ka `eli,mo`e i ho}e da ulo`i i osje}a da uCrnoj Gori mo`e imati saradnika.Seminarska snishodljivost mi zabranida se upu{tam u raspravu o mati~nojmi dr`avi i njenom energetskom sis-temu. Ne volim takve diskusije nastranom terenu, pogotovo ako nas-tupa{ sa lai~kog i konzumentskogstanovi{ta, a nijesi dovoljno smirenjer se ne grije{ na drva, pa ti jeElektroprivreda Crne Gore kriva zasve i o~as postane{ kvisling kojizapljuje ro|enu zemlju i to u posto-jbini navedenog izdajnika.

Razgovor sa ministrima nastranu, obi~ni ljudi na ulici i ukafeu mogu dati onu pravu dijag-nozu jednog ustrojstva kojem makaragendama te`imo.

Na granici ludila je ~injenica dase dr`avna pomo} u Skandinavijishvata kao neka vrsta sramote.`ivjeti na dr`avnoj grba~i, taj san|edova na{ih, `itelji Osla smatraju

{porkarijom koju mogu da upra-`njavaju samo sumnjivi Somalijci,lirijske kraljice no}i, po neki Arapini tako dalje na istok.

Koliko treba da pro|e seminarada bi se odnos prema dr`avnoj svo-jini promijenio? ^ini mi se da tupomo}i nema i da u ovoj inkarnacijine}u do`ivjeti, da mi neki recep-cioner, nalik 20-godi{njem RRii~~aarrdduuiz hotela Anker u Oslu, ka`e kakovoli da radi, ho}e da radi i ne bimogao da `ivi sa parama bez posla.Oskudni engleski ne dozvoljava~ovjeku koji dr`i do sebe da upadau filozovske rasprave, ali morao sam

u kratkim crtama mladom Ri~arduradni~kog srca pojasniti da mi uCrnoj Gori obo`avamo nerad idr`avne pare i da najra|e to dvojene bismo odvajali, vi{e nego kafu ikisjelu. ^ak nam i najve}i pjesnik salov}enskih visina poru~uje da semije{ano najslasnije pije.

[ali na stranu, ako je Evropamjesto gdje mladi vole da rade, amogu da ne rade i izvaljuju se pobirtija i komuna o dr`avnom tro{ku,onda je to civilizacijski pomak odmakar 1000 godina, unaprijed iliunazad, ja ovdje ne}u da sudim, jernijesam filozof. Ono {to je lijepovidjeti, to su svi ti emigranti koji`va}u po Karl Johan ulici sre}ni {todr`ava ima para za njhov mentaliteti njihove bijele patike koje blijedo-likom nikada tako dobro ne mogupristajati. A para dr`ava ima zato{to je pivo 7 eura, lucky strike 10eura, a barel nafte, koliko je ve}, isve se to onako socijaldemokratski,a protestantski precizno, raspore-|uje posljednjih 50 godina.

Norve{ka je, opet, najboljiprimjer da se formalno ne mora biti~lanicom Evropske unije, a da bu-de{ kulturno i ekonomski superio-ran. Kao {to se Crna Gora mo`e

AAkkoo jjee EEvvrrooppaa mmjjeessttoo ggddjjee mmllaaddii vvoollee ddaa rraaddee,, aa mmoogguu ddaa nnee rraaddeeii iizzvvaalljjuujjuu ssee ppoo bbiirrttiijjaa ii kkoommuunnaa oo ddrr`̀aavvnnoomm ttrroo{{kkuu,, oonnddaa jjee ttoo uuooddnnoossuu nnaa CCrrnnuu GGoorruu cciivviilliizzaacciijjsskkii ppoommaakk oodd mmaakkaarr 11000000 ggooddiinnaa- uunnaapprriijjeedd iillii uunnaazzaadd,, jjaa oovvddjjee nnee}}uu ddaa ssuuddiimm

Npk!ejpqmbofuf

Pi{e: Brano Mandi}

13Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

formalno pridru`iti sjutra, ali nematog EULEX-a koji bi rastjeraokavopije iz Hercegova~ke ulice usvim radnim terminima od maja donovembra.

Ono {to je va`no jeste da tajkoncept odgovornosti koji se odmalena u~i u Crnoj Gori nije ni napomolu. U prevodu ako ima{dijete, reci mu da je najpametnije inajljep{e da ga svi mogu povu}i zaonu stvar i da ne smije nikome dapre}uti {to zna~i da nikad ne }uti,{to opet zna~i da nikad ne slu{asagovornika. Taj obrazovni metodCrnogorci prenose u svim djelatnos-tima, pa se tako regrutuju oni kojesu roditelji i mediji najvi{e odradiliparolama i tap{anjem po ramenu.Gospodin gra|anin, s druge strane,koji ne `eli da bude berzanski guruniti {ahovski velemajstor ve}mamiran porodi~an ~ovjek sa srednjom

platom i dugim vikendima, e ta jefela u Crnoj Gori najvi{e ugro`ena,a samim tim i normalan pogled nasvijet, sredina izme|u sirotinje ilopova... dok ja ovdje sad ba{ otkri-vam toplu vodu.

Da ne bi sve bilo crno, recimoda ima nade. Ukoliko svaki tre}icrnogorski student ode napolje,mo`e se re}i da imamo {anse.Povezivanje sa simbolima i jezikomevropske ulice, evropskih institucija,borba sa op{tim mjestima i pre-dradsudama koje treba ra{~ivijatidok te jo{ mama i tata {koluju, pre-sudan je impuls za budu}egzdravog ~lana na{e male dr`ave.Koliko svega toga fali bolno jevidljivo kada pogledamo mnogecrnogorske politi~are. Oni su po~eli

da putuju u petoj deceniji, {to jeljudski. Ipak, ako ta vrsta ljudi trebada govori o EU, onda bolje da sviza}utimo.

Jednim prostim odlaskom prekogranice stvari postaju malo jasnije.Prije svega, vidi ~ovjek da je vri-jeme mnogo skuplje i da niko ne

~eka Crnu Goru. Da se `ivot odvi-ja druga~ije, fundamentalno usidrenu jednoj pragmi {to je Crnogorci jo{ni ne naslu}uju. Osje}aj mo`e dabude i praznina i nepripadanje tomnovom svijetu. Deset godina trebada ~eka{ dozvolu da se slobodno{eta{ kontinentom koji ti uvaljujukao tvoj. Ispa{taju}i grijehe kolja~aiz devedesetih, cijele su generacije

balkanske oti{le do|avola i njihovstrah od putovanja i promjenamo`e{ da sje~e{ no`em na svakomstranom aerodromu, u redovima za~ekanje, pod dirljivom firmom "nonEU citizens".

Ukidanje viza jedna je odnajve}ih prekretnica koju Crna Goraima da ~eka. To se mo`e nazvati~ak i va`nijim danom od ulaska uEU, pa ~ak i od svetog referendu-ma. Jer to }e biti dan kada }e onibolji imati {ansu da se integri{u usvijet kome pripadaju od ro|enja.Za sada imamo Zajedni~ki aplika-cioni centar, kako li se zove tomjesto gdje se Crnogorcima izdajuvize za zemlje EU. To je mjesto saneljubaznim osobljem i nekolikoafera iza sebe. [to je opet slika EU.Malo ~udi {to oni nemaju nikakvupotrebu da nam tu sliku uljep{ajuna {alteru, ali, s obzirom da imsvakog dana pjevamo ode ispodprozora, mo`da nema ni potrebe...

Evo, grak}u galebovi Norve{ki imame terase, tako da se u balkan-skom maniru mora zavr{iti i ovokratko javljane, dakle, romanti~no inapre~ac. Jedva ~ovjek ~eka da sevrati u Crnu Goru i da }uti odo`ivljajima sa puta.

Nikome ne dati lijepe trenutkebliskosti sa drugim kulturama,mirisima i bojama. Dr`ati u sebisliku drugog svijeta koji te privla~i i

pla{i. Najljep{e je ku}i i ostala

stara~ka preseravanja, na kraju su ita~na.

U to ime pozdrav iz uliceAnker uz domoljubni slogan -Norve{ka, moj dio planete!

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

NNoorrvvee{{kkaa jjee nnaajjbboolljjii pprriimmjjeerr ddaa ssee ffoorrmmaallnnoo nnee mmoorraa bbiittii ~~llaanniiccoommEEvvrrooppsskkee uunniijjee,, aa ddaa bbuuddee{{ kkuullttuurrnnoo ii eekkoonnoommsskkii ssuuppeerriioorraann.. KKaaoo{{ttoo ssee CCrrnnaa GGoorraa mmoo`̀ee ffoorrmmaallnnoo pprriiddrruu`̀iittii ssjjuuttrraa,, aallii nneemmaa ttooggEEUULLEEXX-aa kkoojjii bbii rraassttjjeerraaoo kkaavvooppiijjee iizz HHeerrcceeggoovvaa~~kkee uulliiccee uu ssvviimmrraaddnniimm tteerrmmiinniimmaa oodd mmaajjaa ddoo nnoovveemmbbrraa.. OOnnoo {{ttoo jjee vvaa`̀nnoo jjeesstteeddaa ttaajj kkoonncceepptt ooddggoovvoorrnnoossttii,, kkoojjii ssee uu~~ii oodd mmaalleennaa,, uu CCrrnnoojj GGoorriinniijjee nnii nnaa ppoommoolluu

UUkkiiddaannjjee vviizzaa jjeeddnnaa jjee oodd nnaajjvvee}}iihh pprreekkrreettnniiccaa kkoojjuu CCrrnnaa GGoorraa iimmaaddaa ~~eekkaa.. TToo ssee mmoo`̀ee nnaazzvvaattii ~~aakk ii vvaa`̀nniijjiimm ddaannoomm oodd uullaasskkaa uu EEUU,,ppaa ~~aakk ii oodd ssvveettoogg rreeffeerreenndduummaa.. JJeerr ttoo }}ee bbiittii ddaann kkaaddaa }}ee oonniibboolljjii iimmaattii {{aannssuu ddaa ssee iinntteeggrrii{{uu uu ssvviijjeett kkoommee pprriippaaddaajjuu oodd rroo||eennjjaa

NNa parla-mentarnim

izborima odr-`anim 29. marta2009. KoalicijaEvropska Crna

Gora - Milo \ukanovi} koju ~ineDemokratska partija socijalista (DPS),Socijal-demokratska partija (SDP),Bo{nja~ka stranka (BS) i Hrvatskagra|anska inicijativa (HGI) osvojila je48 mandata. Socijalisti~ka narodnapartija (SNP) predvo|ena Sr|anomMili}em osvojila je 16 mandata,Nova srpska demokratija ~iji je liderAndrija Mandi} 8 mandata, Pokret zapromjene koji vodi Neboj{a

Medojevi} 5 mandata. Po jedanmandat su osvojile partije i koalicijekoje predstavljaju albansku nacional-nu manjinu: Demokratska unijaAlbanaca ~iju je nosilac liste FerhatDinosha, Forca ~iji je lider NazifCungu, Koalicija Demokratskogsaveza u Crnoj Gori i AlbanskeAlternative ~iji su lideri MehmetBardhi i Gjergj Camaj, kao i KoalicijaPerspektiva ~iju je listu predvodioAlmir Hollaj.

Demokratska partija socijalista jenasljednica Saveza komunista CrneGore. Sada{nji naziv nosi odKongresa 1992. DPS je, od 2008.godine, punopravna ~lanicaSocijalisti~ke internacionale. U dosa-da{njem sazivu, DPS je imao 33poslanika/ce u Skup{tini Crne Gore,Predsjednika i ve}inu ~lanova Vlade

Crne Gore. Pokret za promjene (PZP) je

osnovan u julu 2006.godine.Osniva~i partije su pripadali nevladi-noj organizaciji Grupa za promjene(GZP) koja je na javnoj sceni djelo-vala od 2003. do 2006. PZP je blizakEvropskoj narodnoj partiji. Poslijeizbora 2006. imao je 11 mandata uSkup{tini Crne Gore, a dio rukovod-stva i ~lanstva iza{ao je iz partije2009. i osnovao Demokratski centar(DC), partiju koja je na izborima nas-tupila u koaliciji sa Liberalnom parti-jom (LP) ali nijesu uspjeli da pre|uizborni cenzus.

Socijalisticka narodna partija jeosnovana februara 1998. nakon pod-jele jedinstvenog DPS-a. SNP je, dosada, imao 7 poslanika u Skup{tiniCrne Gore, a nastupao je u koalici-ji sa NS i DSS na izborima 2006.SNP je bio lider bloka stranaka za

zajedni~ku dr`avu Srbije i Crne Gore.Predsjednik SNP-a je i PredsjednikNacionalnog savjeta za evropskeintegracije (NSEI).

Socijal-demokratska partija CrneGore je osnovana na Kongresu ujed-injenja SDPR-a i Socijalisti~ke partijeCrne Gore juna 1993. Stranka jepunopravna ~lanica Socijalisti~keinternacionale od 1996. U prethod-nom sazivu SDP je imala 7 poslani-ka/ca u Skup{tini Crne Gore i niz~lanova Vlade.

Nova srpska demokratija (NOVA)je osnovana januara 2009. ujedinja-vanjem Srpske narodne stranke (SNS)i Narodne socijalisti~ke stranke (NSS).

Bo{nja~ka stranka (BS) kao parti-ja bo{nja~ke manjine sa sjedi{tem uRo`ajama nastala je politi~kimudru`ivanjem ~etiri politi~ke partije:

Internacionalna demokratska unija(IDU), Stranka demokratske akcije(SDA), Bo{nja~ki demokratski savez(BMS) i Stranka nacionalne ravno-pravnosti (SNR). BS je na izborima2006. nastupila u koaliciji saLiberalnom partijom i u prethodnomsazivu imala imala 2 poslanika.

Hrvatska gra|anska inicijativa(HGI) je politi~ka stranka osnovanamaja 2003. sa ciljem da vodi poseb-nu brigu o ostvarenju prava i slobo-da hrvatskog naroda u Crnoj Gori.HGI je na izborima 2006. nastupalau koaliciji sa DPS i SDP i imala 1poslanika.

Demokratska unija Albanaca jepartija albanske manjine osnovanajanuara 1994., a u prethodnomsazivu Skup{tine imala je 1 poslanika.Predstavnik DUA u Vladi bio je min-istar za ljudska i manjinska prava.

Nova demokratska snaga FORCA- politi~ka partija Albanaca sasjedi{tem u Ulcinju osnovana jeoktobra 2005. Na prethodnim izbori-ma nije u{la u Skup{tinu.

Koalicija albanskih partija -Demokratskog saveza u Crnoj Gori iAlbanske Alternative - su u prethod-nom sazivu Skup{tine pojedina~noimale po 1 poslanika.

Albanska koalicija - Perspektivapo prvi put ulazi u Skup{tinu.

Konstituisanje novog sazivacrnogorske Skup{tine prilika je i zakonstituisanje novog odnosa parla-mentarne ve}ine i manjine. U krugparlamentarne ve}ine }e, izvjesno,pored ~lanica velike pobjedni~lekoalicije u}i i DUA. Parlamentarnamanjina }e biti oli~ena u trima ve}imstrankama SNP, NSD i PZP, i tri malealbanske nacionalne stranke odnosnokoalicije DSuCG i AA, Perspektiva iForca.

Vladaju}a ve}ina se u Skup{tini

14Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . P o l i t i k a u f oku su

N O V I P A R L A M E N T I P O T R E B A Z A D E M O K R A T S K I M I S K O R A K O M

Pi{e: Stevo Muk

////////Wsjkfnf!kf!{b!esvhb•jkj!peopt!wf~jof!j!nbokjof!

VVrriijjeemmee jjee zzaa pprroommii{{lljjaannjjee ddrruuggaa~~iijjeegg ooddnnoossaa vvee}}iinnee ii mmaannjjiinnee uuccrrnnooggoorrsskkoojj SSkkuupp{{ttiinnii

15Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . P o l i t i k a u f oku su

ranije ~esto slu`ila raznovrsnim meto-dama pritisaka, opstrukcija iobesmi{ljavanja opozicionih prijedlo-ga, inicijativa i zahtjeva. Crnogorskaopozicija se, pak, ranije ~esto slu`ilabojkotom plenarnih zasjedanja kaometodom pritiska na parlamentarnuve}inu i Vladu, mahom povodomukidanja direktnih prenosa parlamen-tarnih zasjedanja od strane javnogservisa RTCG.

Vrijeme je za promi{ljanje druga-~ijeg odnosa ve}ine i manjine ucrnogorskoj Skup{tini. Poslanici bitrebali, prilikom kostituisanja novogsaziva, a posebno u pogledu izborapotpredsjednika Skup{tine i predsjed-nika skup{tinskih odbora, voditira~una o preporukama ParlamentarneSkup{tine Savjeta Evrope sadr`anim urezoluciji 1601 iz 2008. koja nosinaslov "Proceduralne smjernice opravima i odgovornostima opozicije udemokratskom parlamentu".

Imenovanje potpredsjednikaSkup{tine iz reda opozicije bilo binova vrijednost i zna~ajandemokratski iskorak u radu Skup{tineCrne Gore. Dogovor parlamentarneve}ine i manjine o ovom pitanju bio

bi prilog politi~koj kulturi, dijalogu ipo{tovanju usvojenih propisa.Poslovnikom Skup{tine Crne Gore jepropisano da se jedan potpredsjednikbira, na prijedlog opozicije, iz redaopozicije. Me|utim, u prethodnomsazivu Skup{tine, opozicija nije imalapotpredsjednika jer vladaju}a ve}inanije htjela da prihvati prijedlogopozicije da se na tu funkciju izabereposlanik iz redova Srpske liste i pot-predsjednik Srpske narodne stranke,pod obrazlo`enjem da ova koalicija ipartija ne priznaju dr`avu Crnu Gorui njene simbole pa je kao takav ovajposlanik neprihvatljiv za takozna~ajnu dr`avnu funkciju.

U prethodnom sazivu Skup{tine,predsjednik Odbora za ljudska pravai slobode bio je poslanik PZP-a, aOdborom za ekonomiju, finansije ibud`et predsjedavao je poslanikSNP-a.

Prilikom izbora predsjednikaskup{tinskih odbora u novom sazivutreba povesti ra~una o tome da jepomenutom Rezolucijom Parlame-ntarne Skup{tine Savjeta Evrope,izme|u ostalog, preporu~enosljede}e "Predsjedavanje stalnimodborima omogu}ava se parlamen-tarnim grupama na osnovu propor-

cionalne zastupljenosti; poslanikopozicije predsjedava makar jednimodborom; predsjedavanje odborimakoji su nadle`ni za nadgledanje radavlade, kao {to su odbor za bud`et ifinansije, odbor za reviziju ili odborza nadzor slu`bi bezbjednosti i obav-je{tajnih slu`bi, treba omogu}itiposlaniku iz opozicije".

Bilo bi od zna~aja da parlamen-tarna ve}ina ubudu}e, za razliku oddosada{nje prakse, obezbijedi ravno-pravan tretman i raspravu o opozi-cionim prijedlozima zakona, kao i oinicijativama opozicije za primjenomkontrolnih funkcija Skup{tine.

Na taj na~in bi se u~inio i

zna~ajan iskorak u pravcu pre-vazila`enja stanja u Skup{tini CrneGore. Podsje}anja radi, u Izvje{tajuEvropske komisije o napretku CrneGore za 2008, se navodi i da"Skup{tina nije dobro iskoristila radnatijela", kao i da "po{tovanje Poslo-vnika i dalje ostaje problemati~no.{tovi{e, mehanizmi nadzora i kontrolepredvi|eni Poslovnikom se ne koristena odgovaraju}i na~in. Rad Skup{tinejo{ nije dovoljno efikasan i trans-parentan, naro~ito u pogledu pravo-vremenog planiranja ta~aka dnevnogreda i dostavljanja dokumenata sku-p{tinskim odborima." Dalje Komisijaocjenjuje: " Skup{tina je zna~ajnounaprijedila nadzor nad odbramben-im i bezbjednosnim strukturama, {toje klju~ni prioritet Evropskog partner-stva. Me|utim, ima jo{ prostora zazna~ajnije unaprije|enje nadzora nadglavnim aspektima rada ovih tijela.Nadzorna uloga Skup{tine generalnoostaje i dalje slaba."

Usvajanje odnosno primjenanavedenih preporuka bilo bi i uskladu sa duhom izjava koje sunakon nedavnih parlamentarnih izb-ora date od strane predstavnikazajedni~ke posmatra~ke misijeOEBS-a i Savjeta Evrope, a u kojimaje nagla{ena va`nost inkluzivnosti upostizbornom procesu.

AAuuttoorr jjee pprreeddssjjeeddnniikk UUpprraavvnnooggooddbboorraa IInnssttiittuuttaa AAlltteerrnnaattiivvaa

IImmeennoovvaannjjee ppoottpprreeddssjjeeddnniikkaa SSkkuupp{{ttiinnee iizz rreeddaa ooppoozziicciijjee bbiilloo bbiinnoovvaa vvrriijjeeddnnoosstt ii zznnaa~~aajjaann ddeemmookkrraattsskkii iisskkoorraakk uu rraadduu SSkkuupp{{ttiinneeCCrrnnee GGoorree

Skup{tina Crne Gore

16Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Drug i p i { u

Ihave a dream- izgovorio jedr Martin LutherKing pred oko250 hiljada lju-di, 28. avgusta

1963. godine u Washingtonu. On je imao svoj san. Sanjao je o

ravnopravnosti crnaca i bijelaca. Danas, preko pola vijeka kasnije,

bez namjere da vu~em paralelu

izme|u sebe i Martina Lutera Kinga,ali sa `eljom da naglasim snagujednog sna, i ja vama ka`em da imamsvoj san. Sanjam da Crna Gora bude~lanica Evropske unije.

Mo`da moj san i nije toliko te`akza ostvariti kao onaj koji je vodioMartina Lutera Kinga. Ipak, mnogo jeizazova pred nama, a moramo da seborimo i sa predrasudama, sa samimasobom, sa svojim navikama i tradici-jom da bismo ostvarili taj san.

Kao student, sanjam da ulaskom uUniju budem gra|anin velike porodiceevropskih dr`ava, sanjam da imamjednak status kao moje kolege ikoleginice iz Milana, Pariza, Berlina,Madrida, Londona... Sanjam da mogu

putovati bez viza kao i studenti iz EU,sanjam da mogu aplicirati na nekomod priznatih evropskih univerziteta,zaposliti se u nekoj od EU institucija…

Ali, na`alost, moj san je, za sada,

zaista, samo san i neizvjesno je jo{kada }e postati java.

No, sre}an sam jer se ovdje, ipak,prepoznaju vrijednosti EU i ljudi `eleda se kre}u u pravcu Unije. Promjenaje, stoga, neumitna. Balkanske navikenam ne idu na ruku, a najve}aprepreka na na{em evropskom putusmo mi sami. Moramo da se `rtvuje-mo jer je mala cijena na{e `rtve, koli-ka je vrijednost cilja koji `elimo daostvarimo. Ako ho}emo da se na{adr`ava mijenja na bolje, ondamoramo mi da se mijenjamo, nemo`e se promijeniti dr`ava sama odsebe, a mi ostati isti.

Ulaskom u EU, otklanjamo sve

kulturolo{ke, ideolo{ke i brojne drugebarijere izme|u nas i razvijeneEvrope. Putovanjem i sticanjem novihpoznanstava van na{e domovine,

pro{irujemo sopstvene vidike, ostvaru-jemo nesmetanu komunikaciju sana{im vr{njacima, omogu}avamo dana razlikama u tradiciji i na~inu`ivota, steknemo nova iskustva, tj.dobijemo novu percepciju i otrgnemose od balkanskog jednoumlja inacionalnog ograni~enja koje nas jeko{talo bezbri`ne mladosti, a na`alost,i hiljada `ivota.

Na{e uklju~ivanje u procese

odlu~ivanja je temelj zdravog putakojim mo`e da ide na{a zemlja. Usuprotnom, na{a pasivnost nas mo`eodvesti u "dugo putovanje u jevropu",i vratiti nas decenije u nazad, ~ime

bismo osudili budu}e nara{taje daprolaze kroz agoniju 90tih godina i datrpe posljedice koje mi danas trpimo.

Zato, kolege student i studentkin-je, hajde da mi po~nemo da radimodruga~ije. Budimo primjer odraslimakako treba da se pona{amo, kakotreba da pristupamo poslu, ula`imo usopstveno znanje, usavr{avajmo se usvakom pogledu i ne dozvolimo danas bilo kakvo razo~arenje odvede upogre{an smjer.

Vjerujem da upravo mi treba da

vodimo ovu zemlju u Evropsku uniju,da budemo pokreta~ka snaga jervolimo ovu zemlju i `elimo joj najbol-je. Shvatili smo, valjda, da se svojadomovina brani ljepotom, ~a{}u iznanjem, `ivotom i lijepim vaspitan-jem, kako je to rekao pjesnikLjubivoje R{umovi}, a ne nacionaliz-mom i oru`jem.

Evropska unija je ideal svih nas,zvijezda vodilja u koju gledaju svimladi od Herceg Novog do Ulcinja,od Pljevalja do Ro`aja, od Podgoricedo Nik{i}a. `elimo da na{a zvijezdabude me|u onih 27.

EU nema alternativu!

Autor je student Fakulteta zadr`avne i evropske studije u Podgorici

SSaannjjaamm ddaa mmoogguu ppuuttoovvaattii bbeezz vviizzaa kkaaoo ii ssttuuddeennttii iizz EEUU,, ssaannjjaamm ddaammoogguu aapplliicciirraattii nnaa nneekkoomm oodd pprriizznnaattiihh eevvrrooppsskkiihh uunniivveerrzziitteettaa,,zzaappoosslliittii ssee uu nneekkoojj oodd EEUU iinnssttiittuucciijjaa……

BBaallkkaannsskkee nnaavviikkee nnaamm nnee iidduu nnaa rruukkuu,, aa nnaajjvvee}}aa pprreepprreekkaa nnaannaa{{eemm eevvrrooppsskkoomm ppuuttuu ssmmoo mmii ssaammii

NNaa{{ee uukklljjuu~~iivvaannjjee uu pprroocceessee ooddlluu~~iivvaannjjaa jjee tteemmeelljj zzddrraavvoogg ppuuttaakkoojjiimm mmoo`̀ee ddaa iiddee nnaa{{aa zzeemmlljjaa

Pi{e: Andrej Milovi}

////////

M L A D I U C R N O J G O R I N E V I D E A L T E R N A T I V U E V R O P S K O J U N I J I

FV-!npk!tbo"

Martin Luther King

17Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N I N E V R O P S K E U N I J E

Ro|en sam uCrnoj Gori. U

zemlji sa ne-procjenjivim pr-irodnim bogat-stvom, neumorn-im rijekama, pre-

lijepim planinskim masivima, istorijom, uduhu starog vremena koje je Crnu Goruizklesalo kao ekolo{ku divu, i mjestom ukojem svako mo`e na}i kutak za sebe.

Da li takva Crna Gora treba da budedio Evropske unije, a svi mi njeni puno-pravni gra|ani? Da li je Evropa zatvorendvorac bez kapija i mostova, gdje samoan|eo mo`e da dospije..?

Neko mi je jednom {apnuo da pos-toje mostovi svuda, ali da bi do njih sti-gao moram preplivati rijeku koja hranidvorac, rijeku koja je brza i nepresu{na izove se "rijeka evropske demokratije!"

Tokom svojih pedeset godina, kadaje poslije pomirenja i ujedinjenja ta rije-ka i nastala, Evropska unija je po~ivala naprevazila`enju svih briga kraja XX ipo~etka XXI vijeka. U tome su hrabrou~estvovali i svi njeni gra|ani, prkosnaekonomija, sigurnost koja ostavlja bezdaha i sloga koja se ~ak i "vi{oj sili"smije{i. Kao takva, Unija je postala svjet-ski igra~, dosljedna u svojoj ulozi iprivr`ena multinacionalnosti, etni~kojskladnosti, promociji ljudskih prava, slo-boda, demokratije, neoliberalnoj trgovini,pru`anja pomo}i i svim ostalim vrijednos-tima koje ovu tvorevinu danas ~ineuzvi{enom.

Takve vrijednosti ne treba da mibudu nametnute. Naprotiv, one postoje,tu su, nadomak mojih ruku. Ono {tomoram uraditi je da upoznam partnera sadruge strane koji mi pru`a ruku, dapreuzmem odgovornost, kako bi te vri-jednosti ve} sjutra prepoznao i unaprije-

dio. Siguran sam da u borbi za idejuuspostavljenja saradnje evropskih dr`avau svim kontraverznim oblastima, poputrazli~itih ekonomija, mnogo ljudi odusta-je. Neki od tih ljudi imaju svojevrsnikompleks ni`e vrijednosti, koji prikrivajunegativnim do`ivljajem vlastitih postupakaili pitanjima identiteta.

`elja da u`ivam prava, kao gra|aninEvropske unije, je ja~a od toga. Samapomisao na mnogobrojne mogu}nostikoja bih stekao, i otvarao ih kaoro|endanske poklone, a pri tome neu-moljivo i neprestano ~itao, prevazilazi temale i neva`ne stvari i okre}e me velikom

cilju. Svakog dana imao bih novezadatke, nova putovanja, nova osvajanja,ponekad i poziv za zajedni~ku pomo}preko nevidljivih granica.

Ali, {to mi zapravo donosi taodgovornost, da li je to previ{e za mene?Da li je dovoljno ostati i pomagati svojojporodici ovdje, izlaziti sa dru{tvom i

uzaludno provoditi dane ispijaju}i svakidan nade za bolje sjutra?

Mo`da je odgovor da zauvijek

ostanem da `ivim u om~i zapadnogBalkana koja nas vremenom sve vi{este`e. I nikad ne re}i "oprosti" za dio netako davne istorije koja je donijela samorat, razaranja i tu`ne uspomone.

Vjerujem da glavni odgovor le`iupravo u istoriji zemalja Evropske unije.Ona u meni budi smisao postojanja ijasno mi daje odgovor za{to `elim posta-ti njen gra|anin.

Znam, ispred mene su izazovi. Brodsa kormilarom koji me ~eka, vodi mene,gra|anina Crne Gore u vode Evropskeunije. Ovoga puta ne}u biti neodlu~an jerizvjesno je {to je na kraju. Posljedi~no,

kao gra|anin malene Crne Gore uEvropskoj uniji, evropski gra|anin,pro{iri}u svoja znanja i horizonte, a ondaih zagrliti i dijeliti dalje. Takva harmonijavi{e ne}e biti nevidljivi kompleks, ili jo{jedna bajka koju mi je neko davnopro~itao prije spavanja, ve} }e oblikovatimoj `ivot u svim sferama, a dru{tvo }eponovo disati punim plu}ima.

Sve ima svoje prednosti i mane, alina kraju bilans }e uvijek biti pozitivan.

Moj studentski `ivot upravo samproveo u toj Evropskoj uniji. Bio sam uprilici da imam jednake mogu}nosti, aopet da sa~uvam svoju razli~itost i jedin-stvenost.

Uvijek sam vjerovao da Crna Goraima {to da pru`i i da obogati kulturuevropske porodice ujedinjenih naroda.

Za status gra|anina u to ime vrijedi~ekati za vize ispred ambasada, biti istra-jan u redu za "non-EU" i jo{ malo skupi-ti snage i dovr{iti maratonsku trku.

!ivim taj san, ba{ kao jedan putnikkoji tra`i oazu za `edne karavane.Jednom kad na|em tu oazu, ne}e vi{ebiti san, ve} java, stvarnost koja nemadna, koja nema kraja, a razloga "za{to"nije malo.

AAuuttoorr jjee ppoollaazznniikk VVIIIIII ggeenneerraacciijjee[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa ii pprriipprraavvnniikk uuMMiinniissttaarrssttvvuu zzaa eekkoonnoommsskkii rraazzvvoojj VVllaaddeeCCrrnnee GGoorree

Pi{e: Marko Sekuli}

////////Npsbnp!qsfqmjwbuj!sjkflv

UUvviijjeekk ssaamm vvjjeerroovvaaoo ddaa CCrrnnaa GGoorraa iimmaa {{ttoo ddaa pprruu`̀ii ii ddaa oobbooggaattiikkuullttuurruu eevvrrooppsskkee ppoorrooddiiccee uujjeeddiinnjjeenniihh nnaarrooddaa

SSvvee iimmaa ssvvoojjee pprreeddnnoossttii ii mmaannee,, aallii nnaa kkrraajjuu bbiillaannss }}ee uuvviijjeekk bbiittiippoozziittiivvaann

18Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Idok gotovo svaki dio privrede EU opadazbog recesije, jedan sektor - crno tr`i{te

- po~inje se pove}avati, zaklju~ci su studi-je austrijskog stru~njaka Johannes Keplera.

Siva ekonomija - koja uklju~uje neo-porezovanu trgovinu robama i uslugama,kao {to je novac na ruke kod gra|evinskihradova ili popravki automobila, bezozbiljnog kriminala poput ilegalne trgovinedrogom i prostitucije - prema predvi|anji-ma studije trebala bi ove godine porasti za0,3 do 0,9% u 14 bogatih zemalja EU kojesu ~lanice Organizacije za privrednu sarad-nju i razvoj (OECD).

Najve}i rast, od 0,8 do 0,9%, o~ekujese u Irskoj, Velikoj Britaniji i [paniji, dok sena drugoj strani ljestvice s najni`im o~eki-vanim stopama rasta sivog tr`i{ta nalazeBelgija, Austrija i Njema~ka.

Rast sive ekonomije u biv{im komu-nisti~kim zemljama, sada ~lanicama EU-a,koje nijesu obuhva}ene istra`ivanjem, vrlo}e vjerojatno biti sli~nih razmjera, ako ne ive}i.

Ako se zaklju~i iz analize obistine,zaokret }e se dogodidi nakon 15 godinauzastopnog pada aktivnosti na crnomtr`i{tu.

DDoommaa}} iinnsskkoouupprraavv ll jjaannjjee

Vlade zemalja EU dobi}e nazad1,79 milijardi eura nepotro{enog

novca iz zajedni~kog bud`eta Unije za2008, objavila je EK.

Komisija je saop{tila da taj vi{akodra`ava "efikasnost upravljanja bu-d`etom i stalne napore da se od ~lan-ica tra`i da pla}aju samo ono {to jestriktno nu`no".

Njema~ka, koja i najvi{e izdvajaza bud`et EU, dobi}e natrag 356,7miliona eura, slijede Francuska (280,1),te Velika Britanija (270,7) i Italija(222,7).

Prema EU propisima, nepotro{eninovac iz bud`eta Unije, koji je u2008. iznosio oko 116 milijardi eura,vra}a se dr`avama ~lanicama.

SSttoopp ooppaassnniimmpprrooiizzvvooddiimmaa

Sevropskog tr`i{ta pro{le godinepovu~eno je 1.866 opasnih

proizvoda, 16% vi{e nego 2007,pokazuje godi{nji izvje{taj EK.

Me|u povu~enim proizvodimanajvi{e je bilo igra~aka (498),elektri~nih aparata (169), motornihvozila (160), te tekstilnih proizvoda(140). Me|u njima je bilo 909proizvoda iz Kine, a najvi{e opasnihproizvoda otkriveno je u Njema~koj(205).

II ss llaanndd `̀ee ll ii uu EEUU

Islandska premijerka JJoohhaannnnaaSSiigguurrddaarrddoottttiirr kazala je da }e ~lanst-

vo u EU biti vladin prvi prioritet, akopobijedi na op{tim izborima. Ona jepredvidjela da }e zemlja usvojiti euroza ~etiri godine od po~etka novogmandata.

~lanstvo Islanda u EU jedno je odglavnih pitanja predizborne kampanje,a islandski su bira~i vrlo podijeljeni jerse mnogi brinu da ne}e za{tititi rib-arsku industriju koja je trenutno temeljekonomije nakon kolapsa finansijskogsektora pro{le jeseni.

Najnovije istra`ivanje javnogmi{ljenja pokazalo je da je velikave}ina Islan|ana za po~etak pregovoras EU - 64,2%, ali se samo 39,7% `elii priklju~iti EU.

Tjwb!flpopnjkb!v!qpsbtuv

Velike multinacionalne kompanije, mala isrednja poduze}a, te nevladine organi-

zacije, nau~ni instituti i gra|ani podjednakosu dobro prihvatili evropski internet domen".eu", {to potvr|uje i podatak o vi{e od trimiliona registrirovanih korisnika, objavila jeEvropska komisija.

Time se domen ".eu" u~vrstio napetom mjestu ljestvice nacionalnih dome-na. Vode}e mjesto s registrovanih 13 mil-iona korisnika pripada kineskom nacional-nom domenu ".cn", na drugom je mjestunjema~ki ".de", na tre}em britanski ".uk", teholanski ".nl".

Najvi{e korisnika domena ".eu"registrovano je u Njema~kkoj koja pokriva30% udjela u ukupnom broju korisnika togdomena.

U me|uvremenu, [vedska je postalaprva ~lanica EU koja je povodom predsto-je}eg predsjedavanja Unijom odlu~ilapokrenuti slu`benu stranicu u krovnom

domenu ".eu". Ta adresa slu`beno }e glasiti"www.se2009.eu".

Registracija u evropskom internetdomenu ".eu" po~ela je 7. decembra 2005.i u po~etnoj fazi bila je dostupna samotijelima javne uprave. Od marta 2006. dos-tupna je i svim gra|anima EU i organizaci-jama osnovanim u EU.

Twf!wj|f!lpsjtojlb!#fv#

Csjubojkb!ojkf!sbk!{b!ekfdvEvropska djeca najbolje `ive u Holandiji i

u Skandinaviji, dok je Velika Britanija od29 zemalja obuhva}enim isra`ivanjemUniverziteta u Yorku na niskom 24. mjes-tu. Iza nje su su samo Rumunija, Bugarska,Litvanija, Letonija i Malta.

Istra`ivanje se odnosi na djecu imlade do 19 godina, a istra`iva~i su prim-ijenili 43 razli~ita kriterijuma, od stopesmrtnosti do kvaliteta stanovanja.

Lo{a pozicija Britanije, iako se tazemlja nalazi me|u vode}im svjetskihekonomijama, "uzrokovana je prije svegavisokim brojem djece koja `ive u porodica-ma u kojima ni jedan roditelj ne radi".

19Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

Dok je u Crnoj Gori akcijatokom koje je najavljeno da }e

se zasaditi 650 hiljada stabalamladice i dok afera za navodnimfinasijskim malverzacijama potresaUpravu za {ume i ministarstvopoljoprivrede, Evropska unija jenapravila va`an iskorak u borbiprotiv ilegalne sje~e drva.

Na sjednici Evropskog parla-menta 22. aprila izglasana sustro`ija pravila o trgovini gra|om uokvirima unutra{njeg tr`i{ta,uklju~ju}i te`e kazne protiv onihkoji ih budu prekr{ili.

Parlament je usvojio nova prav-ila na osnovu izvje{taja poslaniceZelenih iz Velike Britanije, CCaarroolliinneeLLuuccaass, kojim se podr`ava prijedlogKomisije o trgovini gra|om.

Prema ovom zakonu, odgov-ornost je svih u~esnika u lancutrgovine da osiguraju da gra|adobijena nelegalnom sje~om nedospije na evropsko tr`i{te.

Komisija je najprije predlagalajednokratnu provjeru novih operat-era koji se pojave na tr`i{tu.Parlament, me|utim, insistira naobavezi svih trgovaca i proizvo|a~ada jasno navedu porijeklo proizvo-da i snabdjeva~a kroz sistempra}enja porijekla.

Dvije godine nakon stupanja nasnagu ove uredbe sve dr`ave ~lan-ice }e biti obavezne da pru`eodgovaraju}e informacije o drvnimprera|evinama na tr`i{tu EU.

Ovom odlukom parlamentatrgovina nelegalnom sje~om izvani~no postaje krivi~no djelo,~ime se dr`ave ~lanice obavezujuda uvedu finansijske sankcije zatrgovce koji prekr{e zakon. Prije-dlog Parlamenta je da nov~anekazne trebaju biti "u vrijednosti naj-manje pet puta ve}oj od ukupnevrijednosti proizvoda".

Usvojena uredba, tako|e, pred-vi|a stro`iji nadzor i tra`i od na-dle`nih vlasti da kontroli{u ~itavtrgovinski lanac. U slu~aju prekr{ajavlasti moraju preduzeti "korektivnemjere" poput "momentalnog obus-tavljanja komercijalnih aktivnosti" i"konfiskacije gra|e i drvnih pro-izvoda", ka`e se u odluci Parla-menta.

Ovako strog pristup samoodra`ava rasprostranjenost proble-ma. Pro{logodi{nji izvje{taj Svje-tskog fonda za prirodu (WorldWide Fund for Nature - WWF) jepokazao da gotovo jedna petinagra|e koja dospije na evropskotr`i{te poti~e iz ilegalnih izvora.

Me|utim, dok je usvajanjepravila u trgovini u Parlamentupro{lo relativno lako i bezbolno, nadrugoj strani jo{ se ~eka na odgov-or 27 zemalja ~lanica. Predsje-davaju}i EU, ~e{ka, planira dapredstavi zajedni~ki stav ~lanica dojuna, nakon ~ega procedura prelaziu ruke {ve|ana koji dolaze na ~eloEU po~etkom jula.

Prema navodima EurActiv-a,rasprava u Savjetu napredujemnogo sporije zato {to je jedanbroj ~lanica zauzeo sasvim druga~ijistav u vezi sa ovim pitanjem odonog koji zagovaraju njihovi pred-stavnici u Evropskom parlamentu.Na Savjetu je da iza|e na kraj satehni~kim "detaljima", na primjer sapitanjem kako organizovati sistemnadzora i kako koordinirati radnacionalnih agencija ~ija }e du`nostbiti da nadgledaju trgovinski lanac.

"Stav Parlamenta je vi{e ideo-lo{ke prirode", tvrdi nezvani~niizvor, navode}i da bi obavezaprovjere porijekla gra|e od stranesvakog operatera predstavljalaogroman teret za industriju. Postojii potreba da se utvrdi da li EUuop{te ima prava da proglasikori{}enje gra|e dobijene iz nele-galnih izvora krivi~nim djelom ili je

E V R O P S K I P A R L A M E N T I D R @ A V E ^ L A N I C E R A Z L I ^ I T O G L E D A J U N A I L E G A L N US J E ^ U D R V A

Ipebokf!qsflp!cswob

Caroline Lucas, poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu ka`e da EU ve}godinama pridikuje drugima o problemima ilegalne sje~e dok je sama u

isto vrijeme jedno od najve}ih tr`i{ta za ovu vrstu robe. Prema njenim procjenama, izme|u 20 i 40% drvene gra|e u EU dolazi iz

ilegalnih izvora. "Tako se obaraju cijene gra|e i ugro`ava `ivotni standard osoba~ija primanja zavise od {uma, dr`avama se uskra}uju porezi, a {ume se nekon-trolisano uni{tavaju", ka`e Lucas.

II DDOO 44OO%% DDRRVVEENNEE GGRRAA\\EEIIZZ NNEELLEEGGAALLNNIIHH IIZZVVOORRAA

20Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . I z a z ov i u EU

to u nadle`nosti zemalja ~lanica.[vedski zvani~nici, me|utim,

tvrde da iako razlike u interesimapostoje, jer neke ~lanice uglavnomuvoze a druge izvoze gra|u, netreba preuveli~avati nesuglasice upregovorima.

"Sasvim je normalno da jepotrebno vrijeme da se formuli{u isprovedu potpuno nova pravila uoblasti koja ranije nije bila ure|ena.Bilo bi prili~no zabrinjavaju}e kadbi o takvim stvarima donosili ure-dbe preko no}i", tvrdi jedan odzvani~nika.

Izvor iz jedne druge dr`ave~lanice koja je va`an izvoza~drvene gra|e obja{njava da jeproblem u tome {to dr`ave proiz-vo|a~i gra|e uglavnom ve} imajusopstvenu legislativu u ovoj oblastikoja ve}inom dobro funkcioni{e ida su sada zabrinute da njihovapravila ne}e biti u skladu sa evrop-skim zakonom, a da bi sveobuh-vatne promjene bile i skupe ineefikasne.

Zemlje koje uvoze velike

koli~ine gra|e iz tre}ih zemalja,poput Holandije i Velike Britanije,se suo~avaju sa jo{ ve}im izazovi-ma. ~ak, iako regulisanje trgovinebude i{lo relativno lako unutar EU,jer u najve}em broju zemalja ve}postoji kakav-takav sistem nadzora,uvo|enje sli~nog sistema sertifikaci-je porijekla mo`e biti veoma kom-plikovano, pa i nemogu}e za tre}ezemlje, posebno za tropske oblastiu kojima je ilegalna sje~a veoma

rasprostranjena. Sa druge strane, ~ak i neke

~lanice EU, poput Rumunije iBugarske, imaju problema sa spro-vo|enjem zakona u ovoj oblasti iborbom protiv ilegalne sje~e.

{vedska se nada da }e uspjetida donese odgovaraju}e uredbe zavrijeme svog predsjedavanja, iakosu dalja odlaganja mogu}a jer }eParlament morati da sa~eka dapro|u izbori da bi u novom sastavupotvrdio neophodne administra-tivne procedure.

EU je po prvi put pokrenulainicijativu za borbu protiv trgovineilegalno sje~enom gra|om 2003.godine, Akcionim planom za prim-jenu zakona u upravljanju {umama.Ovaj dokument predvi|a takozvane"sporazume o dobrovoljnom part-nerstvu" izme|u EU i zemaljaizvoznica drvene gra|e kojim sepromovi{u politike javnog snabdije-vanja povoljne po trgovinu gra|omiz legalnih izvora.

No, sve mjere predvi|ene ovimakcionom planom su ostale na ~istodobrovoljnoj osnovi i pokazale suse prili~no neefikasnima.

Do sada je EU uspjela dapotpi{e samo jedan takav sporazu-mo o dobrovoljnom partnerstvu, saGanom.

VV..[[..-VV..@@..

EU, koja je obi~no ispred svih u dono{enju zakona vezanih za za{titu `ivotnesredine u ovoj oblasti kaska za Sjedinjenim dr`avama. SAD je pro{le godine pro{irila najstariji akt za{tite `ivotne sredine - tzv.

Lejsi Akt iz 1900. godine tako da obuhvata bespravnu sje~u. Njime se svakisubjekat umije{an u bilo koji stadijum lanca trgovine ilegalnom gra|om sma-tra pravno odgovornim.

U EU je pitanje ilegalne sje~e usko vezano za {iri problem propadanja{uma i deforestacije. Parlament je, tako|e, usvojio rezoluciju kojom poziva lid-ere EU da na narednom samitu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o kli-matskim promjenama koji }e se odr`ati u decembru u Kopenhagenu staviproblem deforestacije na dnevni red.

Grupe zelenih u EU, me|utim, isti~u da postoje ogromne razlike izme|uEU retorike i napora da zaustavi deforestaciju i nedostatka pravnog odgovorana problem ilegalne sje~e.

"Evropska unija ne mo`e ozbiljno zastupati problem deforestacije i propadan-ja {uma i u isto vrijeme zatvarati o~i pred problemom ilegalne sje~e", ka`eSebastien Risso, politi~ki direktor sektora {uma za Evropu pri Greenpeace-u.

On insistira da kredibilitet Evropske unije uop{te u pogledu za{tite `ivotnesredine u ovom trenutku zavisi od njene odlu~nosti da se pozabavi ilegalnomsje~om i reguli{e tr`i{te gra|e.

EEEEUUUU KKKKAAAASSSSKKKKAAAA ZZZZAAAA SSSSAAAADDDD

21Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Dokumen t i

Potrebno je "sa~uvati tempo inte-gracija" zemalja zapadnog

Balkana pri ~emu napredak svakedr`ave ka ~lanstvu u EU mora bitizasnovan na "pojedina~nimdostignu}ima i rigoroznom ispunja-vanju uslova u pogledu politi~kih iekonomskih reformi".

To se navodi u saop{tenju~e{kog Predsjedni{tva Evropskomunijom nakon neformalnog sastankaministara spoljnih poslova (GIMNIH)odr`anom 29. marta u zamkuHluboka nad Vltavom.

Tokom dvodnevnog sastanka sapredstavnicima Vlada EU mi{ljenjasu razmijenili ministri inostranihposlova zemalja kandidata i poten-cijanih kandidata sa zapadnogBalkana, generalni sekretar Savjeta,te i Evropski komesar za pro{irenje,

kao i specijalni izaslanici za Kosovo iBiH.

U zaklju~cima sastanka navodise da proces stabilizacije ipridru`ivanja ostaje osnovni okvirpolitike EU prema zemljamazapadnog Balkana sve do njihovogpristupanja Uniji.

"Napredak u ekonomskim ipoliti~kim reformama i ispunjavanjeneophodnih uslova i zahtjeva EU biu bliskoj budu}nosti trebalo dadonese status kandidata svim pre-ostalim zemljama potencijalnim kan-didatima u regionu - u skladu sapojedina~nim zaslugama i imaju}i uvidu ~lanstvo u EU kao kona~ni cilj",pi{e u saop{tenju.

Navodi se da je ja~anje kon-takata izme|u pojedinaca jedna odnajopipljivijih prednosti evropskihintegracija za gra|ane zapadnog

Balkana. "Neophodno je uspostaviti

bezvizni re`im sa svim zemljamazapadnog Balkana ~im ove ispune

zahtjeve zacrtane u mapama puta zaliberalizaciju viznih re`ima", navodise u saop{tenju i dodaje da je razm-jena studenata i mladih stru~njakaod posebnog zna~aja zaunaprije|enje harmonije i prevazi-la`enje predrasuda izme|u narodazapadnog Balkana i na tome trebadalje raditi.

Prema navodima iz saop{tenja,dobri odnosi sa susjedima i potrebada se na|u prihvatljiva rje{enja zasva preostala prekograni~na pitanjasu od velike va`nosti za dalji putregiona ka Uniji.

"Regionalna saradnja izme|uzemalja zapadnog Balkana jeosnovni ~inilac Procesa stabilizacije ipridru`ivanja, koji doprinosime|usobnom razumijevanju ipronala`enju rje{enja za pitanja odzajedni~kog zna~aja, poput borbe

protiv organizovanog kriminala ikorupcije, povratka izbjeglica igrani~ne kontrole. U tom kontekstu,u~esnici su istakli uspjehe postignuteu prvoj godini rada Regionalnog sav-jeta za saradnju i istakli da projektiregionalne saradnje moraju bitiotvoreni za sve u~esnike", zaklju~ilisu predstavnici Vlada EU.

Isti~e se da ekonomska kriza uEvropi zahtijeva solidarnost i bliskusaradnju izme|u EU, me|unarodnihfinansijskih institucija i zemaljazapadnog Balkana.

"Zemlje regiona }e i dalje imatina raspolaganju EU fondove zaunaprije|enje ekonomske stabilnostii razvoja, a bi}e im stavljena naraspolaganje i dodatna podr{ka uvidu kratkoro~nog Paketa za pre-vazila`enje krize u okviruInstrumenta za predpristupnupomo}", stoji u zaklju~ima inagla{ava se da su svi u~esniciizrazili zadovoljstvo saradnjom zavrijeme nedavne krize u snabdije-vanju gasom.

Govore}i o nedavnim inadolaze}im izborima u regionuzapadnog Balkana, Predsjedavaju}ije podsjetio na va`nost odr`avanjaslobodnih i fer izbora u skladu same|unarodnim standardima i prav-ilima.

Ponovljeno je da }e primjenaPrivremenog sporazuma i ratifikacijaSporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju sa Srbijom zapo~etionog trenutka kada Savjet zaklju~ida Srbija u potpunosti sara|uje saMe|unarodnim triminalom za ratnezlo~ine u biv{oj Jugoslaviji.

"Po`eljno je da se {to prije za-po~ne sa primjenom Privremenogsporazuma", preporuka je sa sastanka.

VV..@@..-VV..[[..

S A O P [ T E N J E ^ E [ K O G P R E D S J E D A V A N J A E U O Z A P A D N O M B A L K A N U

Tb•vwbuj!ufnqp!joufhsbdjkb

NNeeoopphhooddnnoo jjee uussppoossttaavviittii bbeezzvviizznnii rree`̀iimm ssaa ssvviimm zzeemmlljjaammaazzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa ~~iimm oovvee iissppuunnee zzaahhttjjeevvee zzaaccrrttaannee uu mmaappaammaappuuttaa zzaa lliibbeerraalliizzaacciijjuu vviizznniihh rree`̀iimmaa

Prag

22Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Centar za gra|ansko obrazo-vanje (CGO) zavr{io je upis V

generacije [kole mladog liderstva15. aprila, 2009. Novih 22polaznika/ca }e biti u prilici da unaredna tri mjeseca prate sesijerazli~itih formi na temedemokratije, liderstva, tolerancije,diskriminacije, konflikata inenasilnog rje{avanja istih, ljudskihi manjinskih prava, identiteta,aktivnog gra|anstva, rodne ravno-pravnosti, stereoptipa, odnosa sjavno{}u i evropskih integracija.

Nastava }e se odvijati jednomsedmi~no, a izvodi}e je trenerskitim CGO-a, kroz radionice iinteraktivno u~e{}e polaznika/ca.

Nakon zavr{ene {kole polazni-ci/ce dobijaju diplomu i sti~upravo da se dalje usavr{avaju.

[kolu mladog liderstva do sadje uspje{no zavr{ilo oko osamde-setak srednjo{kolaca koji }euskoro biti akteri dru{tvenih zbi-vanja i donosioci odluka, u ~emu}e im pomo}i i znanja i vje{tineste~eni u okviru [kole mladog li-derstva.

NNEEVVLLAADDIINNEE OORRGGAANNIIZZAACCIIJJEE UU EEVVRROOPPSSKKOOJJ UUNNIIJJII

IIIILLLLGGGGAAAA EEEEUUUURRRROOOOPPPPEEEE -- IIIINNNNTTTTEEEERRRRNNNNAAAATTTTIIIIOOOONNNNAAAALLLL LLLLEEEESSSSBBBBIIIIAAAANNNNAAAANNNNDDDD GGGGAAAAYYYY AAAASSSSSSSSOOOOCCCCIIIIAAAATTTTIIIIOOOONNNN

((((MMMMEEEE\\\\UUUUNNNNAAAARRRROOOODDDDNNNNOOOO UUUUDDDDRRRRUUUU@@@@EEEENNNNJJJJEEEE LLLLEEEEZZZZBBBBIIII JJJJKKKKIIII IIIIGGGGAAAAYYYY OOOOSSSSOOOOBBBBAAAA))))

ILGA Europe je krovna nevladina organizacija kojaokuplja vi{e od 200 organizacija koje zastupaju

prava LGBT osoba na nivou Evrope. ILGA ima konsultativni status u ekonomskom i

socijalnom savjetu Ujedinjenih nacija, a u~estvuje i uradu Savjeta Evrope. ~lanica je evropske platforme

socijalnih NVO-a. Osnovana 1978. godine i od tada ima sjedi{te u Briselu.Vizija ILGA Europe je svijet oslobo|en bilo koje vrste diskriminjacije, uklju~uju}i i onu koja

je zasnovana na seksulanoj orijentaciji, rodnoj pripadnosti ili na~inu na koji neko ispoljava svojuseksualnost. Drugim rije~ima, svijet ravnopravnih i slobodnih ljudi.

Misija ILGA Europe je:- da bude glas onih koji su na bilo koji na~in diskriminisani na bazi svoje seksualne orijentaci-

je ili rodne pripadnosti;- da bude promoter prava na ravnopravnost i slobodu od diskriminacije kroz lobiranje i zago-

varanje punog po{tovanja prava osoba druga~ije seksualne orijentacije;- da bude prenosilac informacija i edukator evropskih i me|unarodnih institucija, medija i

civilnog dru{tva o problematici prava LGBT osoba;- da obezbijedi stalno unaprije|ivanje kapaciteta organizacija i pojedinaca koji se bave za{titom

prava LGBT osoba;- da putem kampanja i drugih oblika javnog zastupanja radi na izgradnji svijesti o potrebi punog

po{tovanja ljudskih prava LGBT osoba;- da bude ta~ka susreta i umre`avanja srodnih organizacija koje djeluju na tlu Evrope i radi na

izgradnji zajedni~kih strategija i akcija.ILGA je tokom svog djelovanja uspjela da unese antidiskriminacione odredbe u tekst

Ugovora iz Amsterdama i Evropske povelje o ljudskim pravima.Aktivnosti ILGA Europe uslovile su uno{enje obaveze po{tovanja prava LGBT osoba u zaht-

jeve koje bi trebalo da ispune zemlje kandidatkinje za ~lanstvo u EU. Ova je mjera vrlo zna~ajnajer vr{i pritisak na zemlje kandidatkinje da zna~ajnije unaprijede LGBT prava.

Svojim aktivnostima lobiranja ILGA je uspjela da izvr{i pritisak na Evropsku komisiju da2004. smijeni evropskog komesara za pravdu i unutra{nje poslove koji je zagovarao vrlo konz-ervativne stavove po pitanju sloboda seksualnih manjina i rodne ravnopravnosti, {to je jedna odilustracija kredibiliteta organizacije u okviru institucija EU.

Organizacija ima vrlo razvijenu izdava~ku djelatnost, a pregled aktivnosti vezanih zapoliti~ka, ekonomska i socijalna pitanja polo`aja LGBT osoba mo`e se na}i u redovnom elek-tronskom mjese~niku.

Vi{e o organizaciji i njenim aktivnostima mo`ete prona}i na web stranici: www.ilga-europe.org

Priredio: Petar \UKANOVI]

Opwj!nmbej!mjefsj

Evh!qvu!lb!vtlmb}jwbokv!tb!ushpwjotlpn!qsbltpn!j!kfejotuwfojn!usaj|ufn!FV

Zavr{nom konferencijom u Be-~i}ima, 3. i 4. aprila, 2009,

oko~an je projekat TRIM MNE, vri-jedan preko 2 miliona eura, finansir-an iz evropskih fondova sa ciljem dapru`i podr{ku Vladi Crne Gore uubrzanju usagla{avanja zakonodavst-va i u izgradnji administrativnihkapaciteta u oblasti trgovine i jedin-stvenog tr`i{ta. U okviru predstavl-janja sprovedenih aktivnosti u okviru

TRIM MNE projekta, ali i budu}ihizazova i zahtjeva koji stoje ispredcrnogorske dra`avne administracijena putu ka Evropskoj uniji, izlaganjasu imali BBaassttiiaann VViieeggeell, direktorTRIM MNE projekta, LLeeooppoollddMMaauurreerr, ambasador DelegacijeEvropske komisije, GGoorrddaannaa \\uurroovvii}},potpredsjednica Vlade Crne Gore,kao i predstavnici projekta MMaattjjaa`̀LLooggaarr i ZZvveezzddaann ^̂aa||eennoovvii}}.

Na samoj konferenciji, posve-}enoj uskla|ivanju sa trgovinskompraksom i jedinstvenim tr`i{tem EU,organizovani su i okrugli stolovi nateme ,,Trgovina'', ,,Konkurencija'',,,Dr`avna pomo}'' i ,,Za{tita potro-{a~a'', na kojima su govorili doma}ii eksperti iz EU. Centar za gra|anskoobrazovanje (CGO) je na ovomskupu predstavljao MMiilloo RRaadduulloovvii}},saradnik na programima.

23Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . Ak t i vno s t i NVO

Centar za gra|ansko obrazovanje(CGO), u saradnji sa Centrom

za me|unarodne odnose iz Poljske,a uz podr{ku Evropske komisije,realizuje projekat pod nazivom"Balkan - izme|u Evrope i istorije" uokviru kojeg je od 21. do25.04.2009. u Varsavi odr`an skupza urednike pisanih i elektronskihmedija zemalja zapadnog Balkana iPoljske.

Cilj je bio da se omogu}iu~esnicima da steknu nova znanja orazli~itim fazama pristupanja EU,razmjene iskustva i znanja sakolegama/icama iz Poljske, kao i dase da doprinos stvaranju osnova za

kontinuiran protok informacija,razmjenu iskustava i dobrih praksimedijskih profesionalaca iz zemaljazapadnog Balkana i na~ina da seistaknu njihova pojedina~na do-stignu}a u dosada{njim aktivnostimakoje se ti~u ove oblasti.

U okviru ove posjete organizo-van je i niz susreta sa javnim li~nos-tima iz Poljske

Iz Crne Gore na skupu suu~estvovali Milka Tadi} Mijovi},direktorka nedjeljnika "Monitor",Rajko [ebek, urednik informativnogprograma IN TV i Petar Komneni},novinar radija "Slobodna Evropa" iurednik na TV Vijesti.

SSaa cc iivv ii llnn iimmddrruu{{ttvvoomm ddoo EEUU

Od 23. do 25.04.2009. CEDEMje u saradnji sa Euclid mre`om

iz Londona organizovao seminar zapredstavnike NVO "Ujedinjavanjesa Evropom kroz ja~anje i povezi-vanja sa tre}im sektorom" uzpodr{ku britanskog ministarstvainostranih poslova.

Fokus je stavljen na pitanjaizvora finansiranja NVO, ja~anjeme|usobne saradnje i kapacitetaradi organizacione i finansijskeodr`ivosti NVO sektora u CrnojGori, a predstavljene su najboljeprakse iz Velike Britanije u ovimoblastima.

U~esnici su bili u prilici da u~eo specifi~nim tehnikama i vje{tina-ma prikupljanja sredstava kroz pro-cedure koje se propisuju za EUfondove, ali i da steknu znanja osocijalnom preduzetni{tvu kaomogu}nosti finansiranja aktivnostiod op{tedru{tvenog interesa koji seu zemljama zapadne Evropepokazao kao veoma uspje{an.

Poslednjeg dana, odr`ana je ikonferencija "Razvoj civilnogdru{tva u Crnoj Gori" na kojoj suse, pored predstavnika NVO sekto-ra, u~estvovali i predstavnicidr`avnih institucija, politi~kih parti-ja i me|unarodnih organizacija uCrnoj Gori. Prisutnima su seizme|u ostalih, obratili: Kevin Lyne,britanski ambasador u Crnoj Gori,Nikola Bertolini, {ef operativnogsektora Delegacije EK u Crnoj Gori,Vanja Grgurovi}, zamjenica sekre-tara Sekretarijata za evropske inte-gracije, kao i Goran Djurovi},direktor CRNVO-a. Tokom ra-sprave, u~esnici skupa su bili umogu}nosti da iznesu svoja vi|enjao izazovima sa kojima se suo~avajulideri civilnog sektora u Crnoj Gori.

Centar za gra|ansko obrazo-vanje na seminaru i konferenciji supredstavljale Ana Vujo{evi} i IvanaTatar, saradnice na programima.

Izvr{na direktorka CGO-a DaliborkaUljarevi} u~estvovala je 21.04.2009.

na skupu "Perspektive stabilizacije iintegracije za zapadni Balkan" uDijonu (Francuska) koji organizujeBourgogne Balkans Exrpress uzpodr{ku renomirane francuske obra-zovne institucije Sciences Po Paris,Evropske komisije, NATO i drugihbrojnih partnera.

Skup je okupio ugledne istra-`iva~e i aktiviste koji u praksi rade uoblasti evropskih integracija radi razm-jene ideja, informacija i politi~kihmi{ljenja o klju~nim pitanjima obudu}nosti zapadnog Balkana, kako bise raspravljalo o realnim rje{enjima,

koja mogu biti odgovor na izazove sakojima se region zapadnog Balkansuo~ava danas. O ovim pitanjima serazgovaralo kroz prizmu evropskihperspektiva, stabilizacije i vrijednosnogokvira. Moderatori sesija bili su ~uveninovinari Le Monde-a, Economist-a iCourrier International-a.

Uljarevi} je imala izlaganje uokviru sesije "Fenomen korupcije ipravni okvir na Balkanu: klju~nereforme i crne ta~ke kroz izvje{tajeEvropske komisije".

Skup je otvorio Pierre Mirel ispredEvropske komisije i Francois Patriatispred Burgundy regionalnog savjeta,kao i predstavnici SciencesPo.

UPragu je 22. 04.2009. odr`anastru~na rasprava na temu

"Perspektive za neformalno gra-|ansko obrazovanje u centralnoj,isto~noj i jugoisto~noj Evropi", uorganizaciji njema~ke asocijacije

MitOst, a u saradnji sa NECE mre-`om.

U okviru prve sesije, iskustva uovoj oblasti u Crnoj Gori i susjednimdr`avama predstavila je DaliborkaUljarevi}, izvr{na direktorka CGO-a.

Cbmlbo!j{nf}v!Fwspqf!j!jtupsjkf

Qfstqflujwf!tubcjmj{bdjkf!jjoufhsbdjkf!{b!{bqbeoj!Cbmlbo

Blujwojn!hsb}botuwpn!ep!fwspqfj{bdjkf

24Ev r op sk i pu l s N o 4 3

ap r i l 2 0 0 9 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL MMAASSTTEERRIINN SSOOCCIIAALL SSCCIIEENNCCEESS,,BBEERRLLIINN AANNDD AANNKKAARRAAThe German Turkish Masters Program in SocialSciences at Humboldt-Universitä t zu Berlin,Germany (HU) and Middle East TechnicalUniversity Ankara, Turkey (METU) is acceptingapplications for the 2009/10 academic year. GeTMA is an international Masters Program in SocialSciences at two leading universities in theirrespective countries.Courses in Political Science, Sociology andInternational Relations offer students a specializedperspective on politics and society in Turkey andGermany, German-Turkish relations as well as theEuropean dimension of domestic and foreign pol-itics in both countries. Furthermore, students gainpractical experience through an internship ineither Turkey or Germany between their first andsecond year. Upon completion of the program, aDual-Master of Arts in Social Sciences is award-ed from both HU and METU. The GeT MA pro-gram prepares students for international careers ingovernment agencies, NGOs, administration, jour-nalism and research.Language of instruction both in Ankara and Berlinwill be English. Students are not expected to haveGerman or Turkish proficiency. Language courseswill be offered as part of the GeT MA program.GeT MA offers students from Germany, Turkey,and from around the world the opportunity toattend language courses either in German,Turkish, or a third language. To practice three lan-guages in one MA program is a unique feature ofGeT MA!All GeT MA students receive comprehensive aca-demic advising and have access to comprehensivestudent services. Students are assisted from themoment of acceptance, throughout their time inthe program as well as after graduation as pro-gram alumni.Application deadline: May 29, 2009For further information about the application,please visit our website or contact us!

Homepage: www.bgss.hu- berlin.de/masters/getma(Berlin)Homepage: http://www.gtss. metu.edu.tr/ (Ankara)Mail: infogetm@cms.hu-berlin.deTelephone: 0049-30-2093- 4456

IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL BBUUSSIINNEESSSSPPRROOGGRRAAMM SSCCHHOOLLAARRSSHHIIPP SSPPAAIINNThis is the opportunity for international studentsto acquire a multinational business culture and atthe same time improve their Spanish by living inSpain through our International Business Program.The Program is based on the same practicalmethodological approach that is common to allFUNDESEM programs and covers the key areasinvolved in running a successful company. On completion of the program, the students will: - Understand the full complexity of a company. - Be aware of how company departments are

interrelated and how they are affected by cor-porate decisions.

- Be able to apply leadership skills to implementcorporate renewal in a changing global businessenvironment.

There are five 100% scholarships available, thecandidates must write a motivation letter explain-ing why they would like to study this program andsend it to Enrico J. Ahrens ejahrens@fundesem.es,the scholarships do not include housing expenses. The deadline is July 31st 2009Website: http://www.fundesem.es/jr/ENGLISH_IBP.pdf

SSUUMMMMEERR SSCCHHOOOOLL IINNRREESSEEAARRCCHH OONN RREELLIIGGIIOONN,,CCUULLTTUURREE AANNDD SSOOCCIIEETTYYIINN EEUURROOPPEE LLEEUUVVEENN,,BBEELLGGIIUUMMDate: 17-26 August 2009The 2009 Summer School on Religion, Cultureand Society in Europe (1750-) offers its studentsa closer and refreshing look at the complicatedhistorical relationship between religion andmodernity. Participants will get a solid introductionto the very different domains in which religion hasinfluenced, (re)shaped and even embodied themodernisation process, but also to the continuousadaptation and transformation processes of thereligious domain itself, thus finding a clear con-temporary reflection in Europe's cultural identities.Participation in the summer school is limited to 40students.

The Board welcomes students, academics andprofessionals who are actively interested orinvolved in research on the subject. By way of amerit-based selection, preference will be given tothose with a Bachelor's, Master's or ResearchMaster's diploma in History, Art History, Theologyand Science of Religion. Graduates of other dis-ciplines will also be considered, depending ontheir research background. European and third country students will pay afee of 200 €. Ph.D-students and professionals will pay a fee of400 €.Website: http://kadoc.kuleuven.be/summer_school/Email: summerschool@kadoc.kuleuven.be

WWOORRKKSSHHOOPP // 1111TTHH

MMEEDDIITTEERRRRAANNEEAANNRREESSEEAARRCCHH MMEEEETTIINNGG((MMRRMM))ADRIATIC FRONTIERS: COMMUNICATIONSACROSS CULTURES, SPACE AND TIMEDate: March 24-27, 2010.Location: Montecatini Terme (near Florence).Keywords: Eastern Adriatic; Venice and theOttoman Empire; Bosnia, Dalmatia, Albania, andMontenegro; Muslim, Christian, and Jewish cul-tures in the Mediterranean; commerce and cul-tural exchange; frontiers and borderlands; regionand space.The workshop "Adriatic Frontiers: CommunicationsAcross Cultures, Space and Time" seeks to providea forum for the study of the multifaceted history ofa region that has remained on the margins, despitethe increased interest in the Mediterranean. Pleasealso see the full concept [3 pages] athttp://www.eui.eu/RSCAS/Research/Mediterranean/mrm2010/desc_pdf/MRM2010_Ds11.pdf)There will be no registration fee. Most selectedparticipants are eligible for a bursary. Participantsfrom SEE, Turkey and Middle Eastern countrieswill receive a lump sum of 550 euros to covertheir expenses (airfare, accommodation).Participants from Western Europe, the USA andCanada will receive a lump sum of 130 euros.Paper proposals must be submitted online beforeJuly 15, 2009.Abstracts of 500-1000 words are to be pasted in,CVs of max. 5 pages are to be uploaded to, theonline form at http://www.rscas.org/medform.aspThe workshop is directed by Maximilian Hartmuth(hartmuth@su.sabanciuniv.edu) and AmandaPhillips (amanda.phillips@orinst.ox.ac.uk) andhosted by the European University Institute(Florence).

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

NNee||eelljjkkoo RRuuddoovvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},, PPeettaarr \\uukkaannoovvii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; LLeekkttuurraa:: MMiilleennaa MMiilluunnoovvii}};; LLeekkttuurraa eenngglleesskkee vveerrzziijjee:: MMaajjaa MMuuggoo{{aa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}}

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366//II;; TTeell//ffaaxx:: 002200//666655-111122,, 666655-332277;; EE-mmaaiill:: eepp@ccggoo-ccccee..oorrgg,, iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrggEEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg