Etika rata (za master).docx

Др. Јован Бабић, Философски факултет, Београд Ратни злочин као злочин пораза УДК 17.03(355.018) О АУТОРУ: Др. Јован Бабић (1951), редовни професор на катедри за етику Философског факултета у Београду; објавио књигу Kant и Scheler(1986). САЖЕТАК: Циљ чланка је да покаже да је од три врсте злочина који се третирају као "ратни" само "злочин против мира" такав да се издваја као начелно различит од скупа свих осталих могућих злочина. Код остале две врсте додатак "ратни" не додаје никакво релевантно ново морално или правно одређење. Злочин против мира састоји се у производњи узрока рата, његовом планирању и започињању. Али, са друге стране, природа рата као правила одлучивања по коме не може унапред да се зна ко је у праву онемогућава правно регулисање злочина против мира на један за право задовољавајући, конститутиван, начин пошто се победом успоставља ново право које амнестира кривицу за рат ако је страна која га је започела у њему победила. Отуда злочин против мира може да се у правном смислу заснује само преко пораза, и то само ако је страна која је започела рат – на један од два начина на који се то може учинити: нападом на другу државу и побуном – поражена. Ако је поражена она страна која се бранила (која је бранила status quo ante) онда би приписивање тог злочина тој страни значило да нема могућности да се успостави ново законито стање које се такође мора заснивати на забрани напада и забрани побуне као претпоставци саме могућности законитости неког стања. Али ни у моралном смислу не може да се заснује право на суђење пораженим браниоцима, јер би то повлачило да су нападачи или побуњеници од почетка имали право на победу, једно право које у рату не може постојати, а које такође ни у миру не може постојати јер би то значило да постоји нека инстанција која има право да додељује лиценце за (гарантовану) победу у неком ратном сукобу. То је противречно јер би таква инстанција сваку такву одлуку морала да објави, што би било довољно да спречи рат и што би она морала да уради из моралних разлога будући да се рат дефинише као једно изузетно рђаво стање ствари. Осим тога њена моћ да даје лиценце за победу морала би се заснивати на њеној моћи да победу гарантује, што би значило да је цео суверенитет код ње, па би опет била дужна да рат спречи уместо да га допусти. Међутим, право на победу у моралном

Documents

Etika rata (za master).docx