Etika modernog življenja

Vuk Uskoković

2

Sadržaj:

Predgovor.............................................................................................................................3

1. O osećanju ĉuĊenja.........................................................................................................7

2. Svest Puta......................................................................................................................19

3. O uzajamnim promenama.............................................................................................35

4. O neosuĊivanju.............................................................................................................54

5. O znanju da svaki kvalitet je put...................................................................................66

6. O osvrtanju unatrag.......................................................................................................79

7. O povećanju broja opcija..............................................................................................89

8. O davanju……………………………………………………………………………100

9. O prihvatanju svega…………………………………………………………………107

10. O prihvatanju grešaka i raĊanju lepote iz disharmonija.............................................117

11. O kontekstualnom definisanju kvaliteta.....................................................................147

12. O srednjem Putu………………………………………………………………….....157

13. O temeljima………………………………………………………………………....177

Pogovor............................................................................................................................186

Literatura..........................................................................................................................189

3

Predgovor

U svakom ţivotnom dobu Prirode, poput mirisa posle kiše ili biblijskih »znakova

vremena« (Matej 16:3), moţemo prepoznati crte aktuelnog spektra etika ţivljenja kao

harmonija naših i društvenih najdubljih, temeljnih verovanja i vrednosti koje tiho i

neprimetno, direktno nesagledivo nahode naša razmišljanja, ţivotno esencijalna

rezonovanja, prosuĊivanja, odluke i izbore, te pravac plovidbe kako našeg malog,

odluĉnog remorkera u borbi za mirnim prosvetljenjem ĉitavog sveta, tako i dţinovski

nepreglednog broda naše civilizacije i ĉitavog Kosmosa. Svako vreme, takoĊe, poput

tananog kompasa u korenima našeg srca, nosi i ideale koji rešavaju aktuelne dinamiĉke

polaritete, polaritete u ĉijim finalno nerazmrsivim i neravnoteţnim susretima evoluira

svet, i koji pruţaju ţivotnim entitetima potencijal intelektualnog i duhovnog razvoja.

Suoĉavajući se sa »ponorima u kojima prebiva istina«59

, noseći svetiljku drevnih

religijskih misli u tajnovite dubine sopstvenog bića, svako vreme donosi i nove Mesije

koji, uoĉavajući greške u ponašanju i razmišljanju koje dominira tadašnjim društvom,

pronalaze duhovna rešenja, rešenja koja postoje na osnovama našeg viĊenja sveta i naše

neprekidno dejstvujuće egzistencije, kreativne otkljuĉke koji vode barku naše ekosfere u

smeru napretka ka novim, sve ĉudesnijim vodopadima inspirativnosti, rajskim

ambijentima, miloskim pogledima i duhovno ĉeţnjivim prostiranjima.

Plodonosna osnova na kojoj bi se gradila i spontano granala etika (= estetika)48,189

kreativnih puteva budućnosti opstaje upravo u tananom buĊenju osećanja zaĉuĊenosti

ĉinom samog postojanja i zaista svakom putanjom, svakim bićem i crticom našeg sveta.

Jer, umesto da traţimo ĉuda kao, paradoksalno, dokaze vere (ĉime bismo, podsetimo se,

izbrisali izvorni karakter vere, kao i tragalaĉki zanos i kreativne inspiracije koje se iz nje

raĊaju, s obzirom da se u »dokazane« modele prirodnih putanja ne mora više verovati),

dokaze koji spuštaju ĉudesnost i inspirativnost susreta sa nepoznanicama i celokupnost

mistiĉnog religijskog iskustva na nivo nauĉne empiriĉnosti - suštinski samo povećavajući

opseg bitke »protiv« nauĉne misli, ka ĉijem pobijanju su ovakvi porivi paradoksalno

usmereni, dok tiho i nevino spuštanje do temelja nauke i religije vodi njihovom

pomirenju, uviĊanju da obe, u svojim metaforiĉnim uobliĉenostima, stoje na

pijedestalima etiĉkog pruţanja bića prema svetu - hajde da kroz osećaj ĉuĊenja svaki

trenutak našeg ţivljenja postane ĉudo, da nam - sliĉno kao što je Plotin dokazivao

prisustvo Boga lepotom svakog cveta8, svakog daška vetra i svakog stiha jedne knjige -

svaki trenutak postojanja (= postajanja) postane krunišuće ĉudo na putu evolucije naše

duše, da nam postojanje svesti o postojanju samog osećanja ĉuĊenja predstavlja vrhunsko

ĉudo, otvarajući nam prostor uspinjanja na lestvicama ĉuĊenja nad ĉuĊenjem nad

ĉuĊenjem...budeći vrtoglavost srazmernu deĉijem putovanju iza iza iza iza... i najdaljih

zvezda i kraja Svemira, u svojoj mašti.

Jedan od osnovnih razloga izlaganja razmišljanja na temu etike razmišljanja,

ponašanja i posmatranja = stvaranja sveta, jeste negovanje duboko-ekološkog stava po

kome se svet ne menja modifikacijom eksternih putanja, već menjanjem suštine našeg

bića, tananih puteva misli, osećanja, temeljnih, implicitnih vrednosti i teţnji kojima se

pruţamo prema našem svetu. Jer, dok prividne promene sveta, odigrane bez promena na

nivou izvornih teţnji kao pokretaĉa naših misli, reĉi i dela, po pravilu ne uspevaju da

trajno promene svet, već samo privremeno pod površinu sakriju harmonije naših

raspoloţenja koje kasnije iznova isplivavaju na videlo u novim situacijama, kada se naše

4

biće svetlo pruţa prema bliţnjima, kada se naše srce ispuni predanom svetlošću i naši

dlanovi okrenu nebesima, sa mislima poniklim na deviĉanski viteškoj poklonjenosti

Gospodu, majci Prirodi u srcu, tada sva naša dela stvaraju puteve dobrote, milostivosti i

blaţenosti u našem svetu, na sasvim tih i neprimetan naĉin.

Premda je istorija naše civilizacije ispunjena morima zvezdanih etiĉko-estetskih

putokaza, ukljuĉujući Mojsijeve (Mojsije II 20) i Isusove (Matej 22: 37-40) zapovesti,

Budine vrline (ispravno razumevanje, mišljenje, govor, delovanje, zajedniĉko ţivljenje,

trud, samo-svest, koncentracija, znanje i osloboĊenje, koji svi, kao što ćemo videti,

predstavljaju posledice divnih ravnoteţa koje se pruţaju od saznajnih temelja ka

cvetovima i kreativnim plodovima našeg bića) koje nas oslobaĊaju od materijalnih

vezanosti, i etiĉke stupnjeve raĊa joge, »kraljevskog puta« - jame (uveţbavanja

nepovredivosti, iskrenosti, davanja (ne-uzimanja), umerenosti i uravnoteţenosti –

praćenja »srednjeg puta«, i nepohlepnosti) i nijame (negovanja ĉistote uma, zadovoljstva,

prihvatanja, navika duhovnog uĉenja, Svevišnjoj predanosti Prirodi) koji nas u sprezi sa

asanama (odgovarajućim fiziĉkim poloţajima), pranajamom (kontrolom disanja),

pratjaharom (postom ĉulima), dharanom (koncentracijom, usredsreĊenošću uma) i

dhjanom (meditacijom, Zen svešću, svešću Puta), vode put samadhija (uma sjedinjenog

sa Prirodom) - ĉijim usavršavanjima bi trebalo posvećivati ĉitave ţivote, sa razvojem

kompleksnosti, bogatstva informacija koje nosi svako od nas u svojim ţivotnim

strukturama i konceptualnim predstavama sveta, i naša misaona i delatna pruţanja prema

svetu nuţno dostiţu nivoe tananih suptilnosti, te namesto prostih i površnih etiĉkih

ukazatelja i normi, u svrhu oponašanja etike koja našem društvu otkriva prosvetljujuće

horizonte budućih napredaka, neophodno je naše odnose sa sredinom kontinualno

usavršavati »dubokom« etikom, negovanjem ĉistih misli i izvornih teţnji naših dela, reĉi,

dodira, te i samih misli, o kojima će ovaj rad priĉati.

Kao i moje prethodne knjige172,175

, i ovaj rad, ova nokturnalna meditacija o etici

ţivljenja, ĉuĊenja i traganja, još je jedan u nizu putokaza, malene zbirke znakova

ostavljenih na putu mog duhovnog napretka. Kada se dostigne jedan »znaĉajan« nivo

razvoja u ovom pogledu, osvrtanje unatrag i prisećanje toka naših razmišljanja,

nedoumica, sumnji i nekadašnjih izbora, biva nepotpuno opisano i preneseno drugim

bićima, dok gledanje unapred i ukazivanje na još nedoţivljene plodove i imanentne

izbore našeg ţivotnog i etiĉkog razvoja, biva osiromašeno na implicitnim korenima ovih

izraza, u kojima se krije i tajna uspešnog, harmoniĉnog prenosa suštine našeg bića i naših

saznanja našem svetu. Direktno prikazivanje naših malih otkrovenja, istovremeno

saznanje i opisivanje, zajedno sa svim sumnjama i greškama, iskreno biti ono što jesmo,

predstavlja iscrtavanje najuspešnijih putokaza. Ove znakove na putu druga bića mogu

susresti i udubljivanjem u njihovo razumevanje otvoriti nove perspektive u samostalnim

razvojima, malenim unapreĊenjima, ali koja ĉine beskrajno znaĉajne i kljuĉne deliće i

spiritualnog usavršavanja ĉitavog Kosmosa. Jer, svaĉiji pogled na svet, sada i ovde, moţe

prosvetljenjem postati ugaoni kamen, kamen temeljac na koji se oslanja evolutivna

graĊevina Prirode. I »kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen. Od Gospoda bi

ovo, i divno je u našim oĉima« (Matej 21:42), uĉio je, tako, Isus, pokazujući nam na male

i naizgled nevaţne, nerazumevanjem i kategorizujućom neprijemĉivošću odbaĉene stvari

našeg sveta kao na esencijalne oslonce postojanja ĉitave Prirode. Ulepšavanje sveta u

sopstvenim oĉima, uviĊanje zadivljujuće lepote i beskonaĉnih putanja traganja u njemu,

milostivo blagosiljanje svakog bića, svakog detalja, svakog cveta i svakog zrnca peska,

5

predstavljaće put razumevanja ovde izloţene i poput svega postojećeg, samo delom

vidljive etike savremenog ţivljenja.

Ĉitava ova knjiga je knjiga o temeljima. Sva velika umetniĉka, filosofska i

religijska dela ukazuju na epistemološke temelje našeg bića, posmatranja sveta, uĉenja,

kao i skrivene, ontološke temelje boţanskog, beskrajno, neuhvatljivo smislenog porekla

svake crtice Prirode. Lepota sveta skrivena na temeljima naših pogleda na svet, njegovog

razumevanja i etiĉkog saţivljavanja, razotkrivanje pretpostavljenih, verom sazdanih

premisa našeg rezonovanja kao osnova svakog vida intelektualnog prosuĊivanja, te

obelodanjivanje znanja da naše najdublje, skrivene teţnje nahode naš brod spiritualnog

napretka i sveopšte dobrote, moţemo respektivno sagledati kao primere ovih triju

dubokih premišljanja nad osnovama našeg razumevanja našeg sveta i bića.

Premda grane i plodovi razliĉitih ljudskih disciplina, polja interesovanja i

delatnosti – nauke, umetnosti, religije, isceliteljstva, sporta – mogu izgledati posve

razdvojenima, dubljim sagledavanjem nevidljivih, neeksplicitovanih osnova, »pravila

igre« u ĉijem preispitivanju leţe tajne svete mudrosti, dolazimo do zakljuĉka o

neraskidivoj povezanosti svih vidljivih puteva našeg sveta i delanja. Na kraju krajeva, i

nauka i umetnost potiĉu iz odnosa ljudskog uma sa Prirodom, i obe stoje na zajedniĉkim

osnovama koje ĉine naše etiĉke vrednosti i ĉistoća primarnog, jasnog, sistemskog, opšteg

razmišljanja. Svaki stupanj stvaranja i usavršavanja nauĉnih sistema rezonovanja, poĉev

od primarnog perceptivnog selektovanja opaţajnih razlika, njihovog uobliĉavanja do

produkata percepcije, izvoĊenja njihovih misaono-reflektovanih koncepata, pronalaţenja

opštih pravila i principa, »putanja koje povezuju« naizgled udaljene detalje našeg sveta,

individualne kamenĉiće na beskrajnoj plaţi našeg iskustva, te prihvatanja odstupanja

ishoda izvesnih prirodnih procesa od predviĊanja izvedenih posredstvom naših modela

sveta, do njihovog uzajamnog, temeljitog usaglašavanja, biva nahoĊen našim najdubljim

etiĉko-estetskim vrednostima koje umetniĉke, religiozne i opšte plemenite

komunikacijske teţnje pokušavaju da iznesu na površinu sveta posredstvom metaforiĉnih

izraza. Na dubokim osnovama našeg iskustva se, tako, pronalaze strune koje povezuju

naše intelektualne, redukcionistiĉke napore, i religiozno, holistiĉko sjedinjavanje sa svim

putevima sveta, u jedinstvenu, harmoniĉnu celinu. Stoga će spuštanje na polje

fundamentalne etike i estetike, zamišljeno i ĉedno posmatranje »odozdo«, sa nivoa mora

u koga se slivaju sve reke, sveprihvatajućeg mora koje je »kralj deset hiljada tokova«,

ĉiniti put spoznaje opšte povezanosti sveobuhvatnog stabla ljudskog znanja i neprimetnog

uspinjanja ka perspektivama najviših planinskih vrhova, oblaka i meĊuzvezdanih prostora

sa kojih nam se otvaraju divni horizonti jedinstva i blaţenosti.

I da, najvaţnije od svega je ţiveti ili barem pokušati da ţivimo ove etiĉke

principe, poruke i modove našeg pruţanja prema svetu, koje iscrtava ova knjiga. Ne

ostavljati ih da ih prekriju prašina i vetrovi modernih vremena, već stalno, poput

zadivljenih pogleda miloske Venere, postajati jedno sa njima, sve dok jednoga dana, ni

sami ne znajući kako, ne otkrijemo, poput ruţnog paĉeta, da smo prosvetlili direktno

nesagledive, epistemološke i ontološke temelje našeg bića, da naša nevidljiva aura sija

ĉistoćom i blaţenošću, da smo zaista postali jedan beli labud.

Prosvetljujuće razumevanje poruka koje ova knjiga - sliĉno kao i sve druge

mudre, religijske knjige sveta - prenosi jesu samo maleni i poĉetni koraci na putu našeg

postajanja svetlog i ĉistog provodnika Boţijih misli i draţesnog slavljenja lepote

postojanja, dok iskreno postajanje i ţivljenje ovih putokaza u našim saznajnim dodirima

6

sa malim stvarima i skromnim trenucima u veliĉanstvenoj kosmiĉkoj istoriji, ĉini najveći,

nepregledni deo našeg daljeg puta koji se pruţa u svetlu daljinu, u osunĉani nedogled

sveta našeg ţivljenja i saznanja.

Ĉitava ova knjiga opstaje na tragu mojih snova o igri staklenih perli, o

neraskidivom preplitanju razuma i poetiĉnosti, o istovremenim teţnjama ka ispoljavanju

jasnoće i lepote u svim našim izraţajima, razmišljanjima i pogledima na svet. Ţelje za

izraţavanjem jasnih putokaza koji nas vode smeru ţivotne sreće i duhovnih blagostanja

sa jedne, i za inspirisanjem bića sveta, sada i ovde, nevidljivim talasima na kojima plutaju

brodovi naših reĉi i misli, njihovim obasipanjem kapima mora poetiĉne lepote sa druge

strane, nalazile su svoja spletna ishodišta u ovoj knjizi. Poetski detalji koji obeleţavaju

svaku od ovde iskazanih misli predstavljaju, stoga, odraţavanje veza koje pletemo sa

svetom iz našeg srca, niti koje povezuju pojedinaĉne perle u divne ogrlice naše duhovne

posvećenosti, osećanja pruţanja prema svetu u ţelji za sjedinjavanjem, za postajanjem

Jednoga sa ĉitavom Prirodom. I u toj nevidljivoj, nedodirljivoj i neeksplicitujućoj niti

koja je isprepletala sva slova i reĉi jednog jezika u ovu pesmoliku knjigu, koja je

pojedinaĉne pasuse - koji predstavljaju svojevrsne izraţajne celine i koji su ponekada, u

cilju odrţavanja spontanosti izraţavanja i stvaranja naglih, uzbuĊujućih i znacima divnih

pitanja obasipajućih preskakanja, poreĊani poput individualnih pesama nekog albuma

moderne muzike, i koje, u svrhu podsticanja paralelnih i razgranajućih linija razmišljanja,

te u nedogled prostirućih idejnih izraţaja, saĉinjavaju dugaĉke (ne kratke i blago

umirujuće, već istovremeno blještavo inspirišuće i pokrećuće) reĉenice (od kojih svaka

ĉini putokaz ĉijoj samostalnoj kontemplaciji se moţemo etiĉki obogaćavajuće posvetiti)

sa ĉestim umetcima (znajući da, kao i u ţivotu, putevi mnoštva divnih zakljuĉaka, kukuna

iz kojih se raĊaju divni, lepršavi leptiri našeg razmišljanja, ne samo da uvek vode

»izmeĊu redova« sveta, te da se, poput misli ove knjige, ponavljaju u raznolikim

kontekstima našeg doţivljaja sveta, već se ĉesto kriju ispod neuglednih i opalih, jesenjih

listova Prirode, iza sporednih zagrada i tajnovitih, šćućurenih izraza našeg sveta) -

povezala u jednu celinu, krije se i izvorna, ali nevidljiva i nedodirljiva, poput »tišine

meĊu tajnama« (Gita 10:38), samo jezikom srca naziruća lepota i vrednost ovog dela.

Poetski element ove knjige, pa i svakog literarnog dela, pruţa se uporedo sa

odricanjem od logiĉki tradicionalnog definisanja svih upotrebnih pojmova, ĉuvajući tako

krajnje i kljuĉne lokomotive vozova logike našeg rezonovanja, skrivenim i tajnovitim,

ĉineći da i ĉitav rad svojom mistiĉnošću inspiriše ĉitaoce na sopstvena traganja za

esencijama ljudskog doţivljaja sveta. Put, temelj, Priroda, lepota i duša predstavljaju

neke od tih kljuĉnih pojmova koji, upravo usled njihove istovremene nedoreĉenosti i

eksplanatorne kljuĉnosti, odišu tajnovitom lepotom, ĉineći najbitnije i centralne reĉi ove

knjige. »Naš svet« predstavlja, takoĊe, ĉestu frazu u mojim izraţajima, koja oznaĉava sve

što znamo da postoji, i za razliku od »sveta« kao naznake objektivnog sveta, identiĉnog

za sva bića, ili »moga sveta« kao solipsistiĉkog ostvarenja koje ne zna za lepotu deljenja i

zajedniĉkosti, »naš svet« oznaĉava moj svet, ili uopšte svet subjekta, otvoren za svako

biće Kosmosa, svet kroz koga se tanano i neprimetno pletu veze zajedništva i

zajedniĉkosti, veze koje beskrajnu raznovrsnost pogleda na svet i saznajnih perspektiva

ujedinjuju u neraskidivu, boţansku celinu, svet koji, poput nedodirljivog blaga nebeske

duge, krije implicitne dragulje svakog bića sveta, ĉineći svaki pogled na svet belim

jedrenjakom iznad bisernog mora, brodom koji plovi na osnovama ĉudesnih, implicitnih

dubina postojanja, o kojima priĉa i ĉitava ova knjiga.

7

O osećanju čuđenja

»Putem cvetova i listova Plotin platonista

dokazuje da se od Svevišnjeg Boga, ĉija lepota

je nevidljiva i neizreciva, ProviĊenje spušta do

stvari na zemlji. On pokazuje da ove neţne i

smrtne stvari ne bi mogle biti obdarene lepotom

tako besprekornom i tako izvrsno skovanom da

ne proistiĉu od Boţanskosti koja svojom

nevidljivom i nepromenljivom lepotom

beskrajno proţima sve stvari«8

Sv. Avgustin

Osećanje ĉuĊenja je kljuĉ pronicanja u boţanske Tajne našeg bića i našeg sveta,

prvi korak na našem beskrajnom, ĉudesnom hodu ka osunĉanim horizontima dodira

našeg bića i Prirode, i pruţanju naših duhovnih dlanova ka otkriću novih, sve bogatijih,

raznovrsnijih i svetlošću skladne Jednote objedinjenih saznajnih sfera. Aristotel je

smatrao da »filosofija poĉinje sa osećanjem ĉuĊenja«, dok je G. K. Ĉesterton pisao da

»dostojanstvo umetnika leţi u prenošenju osećanja ĉuĊenja«6, u buĊenju »novih oĉiju«,

novih konteksta uobliĉavanja razlika našeg sveta u izvesne uzvišene, majestique

perceptivne i saznajne celine. Osećaj ĉuĊenja nad poretkom i harmonijama dodira

bezbroja putanja našeg sveta jeste prvi korak na putu religioznog pretvaranja senki sa

zidova pećine Platonove alegorije u lelujave boje Sunĉeve duge, znakova u oznaĉeno109

,

mapa u teritorije, površnih talasa stvarnosti u duboke uvide, u plodove ĉudesnih dodira

njihove ontološke suštine sa jedne, i naše, individualne, ljudske i prirodne epistemološke

srţi, osnove našeg vrednosnog rezonovanja sa druge strane, dodire u kojima poĉiva

svevišnje jezgro porekla i smislenosti našeg postojanja.

Iz osećanja ĉuĊenja proizilazi sveti tragalaĉki zanos i, zaista, esencija svake

istinske religioznosti je ne fiksno, nerazumno, netolerantno, kritiĉki zatvoreno i

nepreispitujuće prihvatanje izvesnih društveno-moralnih normi ponašanja, rasuĊivanja i

posmatranja sveta, već traganje, dolaţenje do izvesnih karmiĉkih uzroĉnosti i ne njihovo

veĉno drţanje na temeljima izgradnje naših saznajnih kula, već negovanje neprekidnih

otvorenosti na uvek novitetna obogaćivanja baza našeg rasuĊivanja i etiĉko-estetskih

odnosa sa svetom kroz ţivotni niz otkrića = ostvarenja, ko-kreaciju175

kvaliteta našeg

sveta na relaciji Um - Priroda. Dok nas fiksna pravila ponašanja postepeno uvode u stanje

uspavanog uvenuća našeg duhovnog sjaja - opisano Ajnštajnovim reĉima da »najlepše što

moţemo doţiveti je ono što je tajanstveno. To je temeljni osećaj koji stoji u zametku

svake umetnosti i nauke. Ko ga ne poznaje, ko se ne moţe više ĉuditi, ko se ne moţe više

diviti, taj je takoreći mrtav, a njegovo oko ugašeno...Spoznaja da postoji nešto što nam je

nedohvatljivo, prikazanja najdubljeg uma i najsjajnije lepote koja su našem razboru

pristupaĉna samo u najjednostavnijim oblicima, ta spoznaja i osećaj ĉine pravu

religioznost«2, ĉineći stanje koje se u savremenom društvu ĉesto pretvara u kratkotrajne,

maglovite zaĉuĊenosti posredstvom konzumacija raznolikih opijata -, stalno ĉuĊenje i

traganje ĉini da naše oĉi, poput odsjaja Sunĉeve svetlosti na površini mora, radoznalo,

deĉije nevino, ţivahno i draţesno ĉisto obasipaju optimizmom i jedrinom naš svet, da u

8

istovremeno sjajnim i blago suznim, veĉno radosnim i saosećajno tuţnim, mleĉnim

zvezdanim puteljcima naših oĉiju, odrazima boţanskih iskrica koje se koprcaju na

vodama tragalaĉke iskrenosti osnova naših pogleda, otkrijemo jednog dana svetlucavost

najraskošnijeg, biserno šuštavog zvezdanog neba. Traganje za Bogom, za izvornom

lepotom koja stoji u osnovi svakog cveta, svake pesme i talasa Prirode, ĉini da i ĉitav svet

neprimetno nahodimo na put opšte evolucije, radosnih saznanja, kao i da nekim tuţnim i

usamljenim bićima neprimetno pokazujemo na Put. I sliĉno kao što se nepredvidljivi

odbljesci svetlosti u našoj neposrednoj blizini pri posmatranju igre Sunĉevog sjaja i

talasastih refleksija mora sa pruţanjem našeg pogleda u sve veću daljinu pretvaraju u

konstantnu štraftu svetlosti, spontano i iskreno divljenje i prepuštanje talasima Prirode,

našeg vernog uĉitelja na našem i opštem duhovnom Putu, kroz nesigurnosti i nedoumice

vodi nas ka sigurnoj i pouzdanoj prugi svetlosti, blještavoj liniji koja nas vodi ka samom

Suncu, ka stapanju u sjajno jedinstvo našeg bića i celotne, boţanske Prirode.

Svako stvaranje je jedan oblik traganja za narušenom ravnoteţom, za

objedinjavanjem uviĊenih, ko-kreiranih disharmoniĉnosti u ponovni mir i blještavi sklad.

U odricanju od ovakvog odnosa koji proţima našu stvaralaĉkost poĉiva i lenjost uma koja

implicira nebriţno ostavljanje nezavršenih dela, dok nas sa druge strane proţetost svetom

tragalaĉkošću podstiĉe da se sa molitvenom posvećenošću predajemo kreativnim

ĉinovima. Jer, što dublje zalazimo u tajne Prirode, što se sa većom predanošću,

marljivošću i kraljevskim tragalaštvom (jer, »slava Gospodnja je sakriti stvar, ali slava

kraljeva je tragati za njom« (Priĉe Solomonove 25:2)) upuštamo u avanture malih, ali

nesagledivo velikih otkrića, naša zadivljenost ureĊenošću Prirode će biti veća. U filmu

»Blow Up«, Antonionijev heroj sa uvećanjem i udubljivanjem u najsitnije tajne svojih

slika sveta, otkriva nerazjašnjive misterije koje ga ispunjavaju ushićenjima, radoznalošću

i sve većim tragalaĉkim porivom, sve dok - sliĉno kao što se sa uvećanjem rezolucije

osmatranja kvantnih fenomena (ukljuĉujući pojave transformacija, integracija i

anihilacija »ĉestica«) došlo do uoĉavanja odstupanja od niza tradicionalnih,

materijalistiĉkih fiziĉkih koncepata, i sliĉno kao što se, uopšte, izuĉavanjem bilo kog

prirodnog sistema sa ciljem odgovaranja na izvesna temeljita pitanja, naše biće ispunjava

sve većim brojem novih pitanja - ne pronaĊe sebe uĉestvujući u igri tenisa sa zamišljenim

lopticama, zbunjen odlazeći da razmišlja na temu idealizma sveta, našeg suštinskog

uĉestvovanja, ko-kreacije u iscrtavanju celokupnog sveta sa svakom našom mišlju,

osećanjem i najdubljom teţnjom. »Ne vidiš u kreaciji Svevišnjeg nijedne nesavršenosti;

vrati svoj pogled, potraţi razdvojenosti. Pa vrati svoj pogled, opet i opet. Pogled ti se

vraća, zaĉuĊen i zasenjen«62

(Kur'an 67:3-4), religijski je stih koji nas poziva na vrednoću

i marljivost istraţivanja, podsećajući nas da svako ĉudo zahteva ulaganje dubokih ţelja i

trenutaka delatnog traganja, pokrenutih upitkivanjima na temeljima naše kraljevske

zaĉuĊenosti.

Sve što znamo, sve što vidimo nastaje kao posledica izvesnih razlika. I što su ove

razlike izraţajnije, i naš svet će biti iscrtan manje maglovitim, a više jasnim i preciznim

crtama. Sliĉno kao što se hologramska slika formira poreĊenjem dveju laserskih snopova,

jednog koji ima za cilj predstavljanje svih svetlosnih varijacija, i drugog koji ima za cilj

odrţavanje referentne ĉistoće, i meditativno poistovećivanje sa tišinom i mirnim morem

našeg bića, iskreno misaono isposništvo, predstavlja put dosezanja sve uzvišenijih

osećanja ĉuĊenja, put iscrtavanja sve preciznijih i finijih razlika koje grade svet naše

percepcije i saznanja, te sve veliĉanstvenijeg i religioznijeg vrednovanja svakog, i

9

najmirnijeg trenutka ţivljenja. Poredeći ih sa »niĉim«, u svim crtama, svim harmonijama,

svakoj muzici koju doţivimo, otkrićemo zvuke ljubavi, povode prosvetljujućih divljenja i

dostizanja deĉije nevine i prostodušne mudrosti koja u svakom zrncu Kosmosa vidi

oliĉenja boţanskog reda, izvore nepresušnih spoznaja; jer »dok se obiĉan ĉovek divi

neobiĉnim, mudar ĉovek je zadivljen obiĉnim stvarima«46

, kao što je smatrao Konfuĉije.

Navikavanje na poreĊenje naših opaţaja sa platnom ĉistog uma na kome su obrisane sve

a priori kategorije saznanja - oliĉene u sluĉajevima neprekidnog prepoznavanja

prethodno konstruisanih perceptivnih celina: bića i njihovih osobina, predmeta i njihovih

funkcionalnosti, prekoncipiranih tipova interakcija i komunikacija itd. – ĉini, stoga, put

dostizanja svesti deteta u ĉoveku, treće, prosvetljene faze Zen drvoseĉe, trenutka kada

»planine opet postaju planine i reke opet postaju reke«, Niĉeovog »natĉoveka«116

,

preobraţenog od kamile sveprihvatanja i poniznosti, obremenjene teretom znanja, preko

debaser lava rušenja prekoncipiranih i predrasudnih kategorija mišljenja, te odluĉnog i

voljnog »ja ću...« (nasuprot moralistiĉki pridikujućem i manipulišućem »ti ćeš...«),

prisebnog ţivljenja svakog svetog znanja do ĉistoće, radosne zadivljenosti i nevinosti

Boţijeg deteta. U jednoj sufijskoj priĉi186

, mudrac, odluĉivši da pomiri dva sukobljena

umetnika po pitanju uzvišenosti kvaliteta njihovog umeća, izaziva ih na takmiĉenje u

kome islikava referentnu ĉistoću srebrnog platna nasuprot rada svakog od dvojice

umetnika, ĉistoću u kojoj se, poput mirnog mora u kome samo poput cvetne prašine

nastaju blage talasaste harmonije, ogledaju lepote njihovih dela, pozivajući ih, kao

rezultat, na buĊenje dubokog znanja da »lepota poĉiva u oĉima posmatraĉa«, te na

spontano rasplinjavanje egocentriĉnih poreĊenja kroz otvaranje puta svetlosti ĉistog,

religijskog ĉuĊenja nad poretkom i lepotom sveta.

I ne samo perceptivne, saznajno izvorne razlike našeg sveta, već i sva odraţavanja

naših vizija prosvetljujućih lepota, tokova i harmonija od problematiĉno zavezanih i

blokiranih granica našeg sveta, sa intenzivnošću svojih inherentnih razlika pokreću sve

ĉudesnija morska strujanja našeg bića i divne, blaţene vetrove našeg duha koji će

razvijati nebeski ĉista jedra naše kreativnosti, dobrote i milostivosti, te usmeravati

brodove našeg bića ka novim i neotkrivenim zemljama, pogledima i idealima. Najdivnije

saznajne putanje sveta, raĊanje emergentnih kvaliteta u evoluciji ţivotnosti, pokrenuti su

susretom radoznalih, otvorenih i svetlih temelja bića i nerazjašnjivih puteva Kosmosa.

Iako je savremeni nauĉni ideal okrenut teorijama svega, razvijanju moći potpunog

predviĊanja evolucije svakog prirodnog procesa, neispunjavanje ovog cilja uprkos

dugotrajnom traganju ka njemu, predstavlja jedan od najlepših poklona Prirode,

omogućavajući nam plutanje u divnim osećanjima vere, ĉuĊenja, upitkivanja,

istraţivanja, otkrivanja, uĉenja i putovanja. Put, a ne cilj jeste vrhunski smisao postojanja,

i dok nas ţivotna dostignuća i samo-zadovoljne kontemplacije nad njima koĉe na putu

našeg i opšteg napretka, neprekidnim iskrenim traganjem, slobodnim zastajkivanjem i

preispitivanjem svrhe našeg puta, mi uĉestvujemo na Boţijem putu, idemo napred,

otvarajući nove perspektive razvoju celotne Prirode. Jer, posvećenost i duhovno

oplemenjavajuća predanost se gase u odnosima sa potpuno predvidljivim pojavama (jer,

tada nije potrebno ulagati našu veru i nadu u njihova ostvarenja), dok se dobrodušno

razvijaju u našim relacijama sa nesigurnim, krhkim pojavama i procesima,

karakteristiĉnim za sva istinski blagodetna društvena, biološka, saznajna, emotivna,

etiĉko-estetska i umetniĉka ostvarenja našeg sveta.

10

Iskreno se krećući na putu traganja, budnom saţivljenošću sa našim istraţivaĉkim

porivima, tiho i neprimetno i drugim bićima, ni sami ne znajući kako, otkrivamo vredne

putokaze na njihovim tragalaĉkim putevima. Dok zamrznutost naših nadanja i upitkivanja

Prirode jezikom srca ĉini da se ne samo naše oĉi prekriju velom beznaĊa, već i na ĉitav

svet deluje kreativno koĉeće i uspavljujuće, naša budna, intenzivna radoznalost ĉini da

svaka travka, svako drvo i svako biće sveta pored koga proĊemo, otvori oĉi svoga bića ka

bezbrojnim misterijama našeg sveta, ispunjavajući sebe izvornim putevima duhovnog

napretka i kosmiĉke evolucije.

Dokle god ĉovek istraţuje, dokle god je proţet ţeljom za uĉenjem i radoznalim

upoznavanjem temelja Prirode i svog bića, on je mlad, dete je, dete spremno da kroz

nevine i ĉiste poglede svoga uma uvidi kraljevstvo Boţije uspavano u najsitnijim

delićima našeg sveta. Jer, suštinska lepota bića ne poĉiva u onome što ona znaju, već u

onome što teţe da saznaju. I mudra, boţanska edukacija (Priĉe Solomonove 25:2) se

sastoji ne u izlaganju i insistiranju na doslovnom ponavljanju izvesnih pravila

razmišljanja, rezonovanja i ponašanja, već u inspirativnom obavijanju skrivenog »blaga«,

budućih dostignuća sadašnje nauke i evolutivnog puta osećanjima radoznalosti, ĉuĊenja i

tragalaĉkog zanosa. Upitan zašto bi se popeo na Maunt Everest, Dţordţ Malori je

odgovorio: »Because it is there«, dok su svi veliki uĉitelji kroz našu civilizaciju znali da

je buĊenje osećanja ĉuĊenja i svesti da postoji nešto skriveno iza horizonta naših

saznajnih i egzistencijalnih vidika, prvi korak ka kreativnom i zaista budnom

kormilarenju, ka plodonosnom pruţanju ka njima i samostalnim putovanjima na poljima

ljudskog znanja, otkrivanja novih zemalja, te uspinjanju ka novim prizorima, nebeskim

otkrovenjima i divnim perspektivama Kosmosa i nas kao njegovih »oĉiju«.

Predanost nevidljivim, skrivenim putanjama našeg razmišljanja, ţivljenja i

postojanja, ĉini nas dubokim i mudrim bićima. Pronicanje u skrivene korene postojanja i

razvojnog kretanja bića i ekosistemskih organizacija našeg sveta, a ne samo zaustavljanje

na površnim i vidljivim talasićima nepreglednog mora egzistencije i aktuelizovanog

potencijala naših opaţaja, sadrţi u sebi kljuĉ mudrosti. I u svemu što nam na prvi pogled

moţe izgledati nezanimljivo i isprazno, udubljivanjem u osnove egzistencije i razvojnog

puta datih sistema, prepoznaćemo beskrajne povode radoznalog upoznavanja sveta.

Osetljivost strastvenih ljubitelja fudbala se, tako, ne zaustavlja na površnim izgledima,

pokretima i kretnjama primetnim na terenu, već se karakteriše pronicanjem u nevidljive

putanje koncentracije i paţnje, borbenih ili prijateljskih osećanja, kao i sveproţimajućih

ţelja za golom koje sagorevaju u srcima igraĉa. S druge strane, dok će sa površnom

osetljivošću pri svakoj saznajnoj interakciji naša radoznalost ĉiniti da poput zapadnjaĉkog

heroja Tenisonove pesme, surovo išĉupkamo latice poljskog cveta u ţelji za njegovim

upoznavanjem, tanana i mudra Zen svest150

će, sklapajući putanje prijateljstva van

domena grubih, komadajućih i manipulativnih dodira, u vazdušastim, nevidljivim

talasima dobrote i poverenja, upoznati i poneti istinsko blago cveta na takoĊe nevidljivim

kontekstualnim osnovama svojih plemenitih pogleda na svet. I sve ove suptilne

sposobnosti pronicanja u skrivene osnove postojanja detalja našeg sveta - osnove koje

nam ponekada mogu pruţiti esencijalne znakove u daljim, budućim kretanjima kako njih

samih, tako i ĉitave Prirode koja se kontekstualno ogleda u posmatranom sistemu, te i

našeg bića koje ga saznajno ko-definiše - poniĉu na osećanjima duboke zaĉuĊenosti

svetom i našom egzistencijom, usled ĉega je na putu obasjavanja sveta duhovnom

svetlošću, naša odgovornost da neprekidno odrţavamo i uvek iznova budimo osećanja

11

novih ĉuĊenja. I tada, sa ovakvim osećanjima na neprimetnim korenima našeg srca, u

svakom i najmanjem oblaĉiću ili cvetu, šumu drveta ili kapi kiše, moći ćemo, poput

drevnih proroka, da oĉitavamo »znake vremena«, da znamo kuda ĉitav svet vode naše

najdublje teţnje tog trenutka, te koji su pravi putevi koji bi ĉitav naš svet vodili u smeru

harmoniĉnog, odrţivog i boţanski spoznajnog napretka.

Pretvaranje naših opĉinjenosti i bilo privuĉenosti ili odbojnosti površnim

detaljima našeg sveta u svest da se u nepreglednim dubinama, u prodiranjima od

slatkastog krema ka nevidljivoj srţi i obasipanju paţnjom Tajni našeg sveta, kriju putevi

mudrosti, jeste jedan od prvih saznajnih koraka puta našeg mistiĉnog i milostivog,

neosuĊujućeg, spiritualnog buĊenja. Sva osećanja privlaĉnosti ili odvratnosti u bliskim

susretima sa površnim, vidljivim detaljima sveta, mogu se tako preobraziti u eventualne

nagoveštaje istih osećanja samo kroz osetljivost prema nevidljivim reakcijama bića sveta,

te u mirnu i poput blagog mora koje upija sve talase uznemirenja, stabilnu, nikada ne

paniĉno ukoĉenu, već fleksibilno budnu svest, svest koja umesto površnih izgleda, u

ljudskim bićima vrednuje njihove najdublje teţnje koje nevidljivo, ali duhovnom

svetlošću sveobasipajuće proţimaju naš i njihov svet, koje indirektno i suptilno

neprekidno izlaze na površinu ko-kreacija našeg sveta, ali na koje samo tanana,

prosvetljena svest moţe biti osetljiva. Jer, ljudska bića i jesu upravo zvezde njihovih

najdubljih teţnji koje se poput sunĉanih zraka u beskraj šire i rasipaju Prirodom. Ali,

ipak, i pored toga moramo znati da »there's more to the picture than meets the eye«192

, te

da »there is a light that never goes out«163

, da najdivnije putanje bića našeg sveta ostaju

zauvek skrivene, pokazujući nam samo odsjaje Sunca svojih dubokih teţnji na površini

mora našeg sveta, odsjaje koji se koprcaju fluktuirajućom površinom našeg sveta i

pozivaju nas na zadivljenost svima njima, ĉineći zaista svakoga od njih beskrajnim

povodima divljenja i wondering opijenosti, nepresušnim bunarima ţelja i blagodetnih

inspiracija, u beskraj prostirućim vodoskocima boţanskih fontana stvaranja.

Na sliĉan naĉin kao što ĉitajući zapise poznatog nam jezika nismo svesni crtica

pojedinaĉnih simbola, već direktno proniĉemo u semantiku reĉi (što moţemo proveriti

ĉestom nemogućnošću da se, neposredno nakon ĉitanja teksta, prisetimo tipa korišćenog

pisma, ćiriliĉnog ili latiniĉnog, na primer), stvarajući pred nama ambijente potencijalnih

metafora koje one nose, i mudro razumevanje prirodnih situacija se karakteriše, poput

pronicljivosti Šerloka Holmsa, saznajnim prodiranjem od njihovih površnih, oĉiglednih i

direktno primetnih do suštinskih crta, ljudskih i prirodnih teţnji koje leţe u njihovim

osnovama. Sve nauĉeno u ţivotu, tako, pripada domenu našeg nesvesnog obraćanja

paţnje, dok sve ono ĉega smo svesni, sve što znamo da postoji, jesu uĉiteljski govori

Prirode i njeni putokazi u smeru našeg duhovnog napretka. Slušanje muzike neĉijeg

pripovedanja – kada prividno rasejano zaboravljanje imena u konverzaciji nije odraz

obraćanja paţnje na ostavljanje povoljnog utiska, orijentisanosti na sebe u oĉima drugih,

već predanosti pronicanju od površnih imena do implicitnih crta duboke etike i suštinskih

poruka koje nose bića - je, stoga, ponekada sporedan put upoznavanja govornikove

dobronamernosti i implicitne lepote izraţaja, sliĉno kao što je spuštanje u dubine našeg

srca i more naših htenja i teţnji put upoznavanja efektivne dobrote naših dela u svetu. Jer,

kada je jezgro našeg bića svetlo i sjajno, o ĉemu god priĉali, pisali ili mislili, šta god

radili, naša ostvarenja će odisati svetlom dobronamernošću, prostirući harmoniĉne talase i

dobre vetrove posvuda po svetu, dok kada je jezgro naših teţnji, nadanja i vere ugašeno i

tamno tinja, koliko god se trudili, koliko god eksplicitno svetim i plemenitim delima se

12

bavili, rezultati našeg truda će biti uobliĉeni u disharmoniĉnosti, neskladne tonove i tamu,

na sliĉan naĉin kao što uspinjanje ka planinskim vrhovima našeg ţivotnog puta

kontinualnog napretka sa egocentriĉnim osnovama naših teţnji, sa nošenjem jedne strane

našeg puta – našeg bića kao jedinog vaţnog i referentnog u našim pogledima na svet i

saznanjima, rezultuje u progrizajućim nezadovoljstvima i urušavanju svih naših samo-

veliĉajućih ciljeva i postignuća, dok odrţanje ravnoteţe, puta izmeĊu nas i veliĉanstvene,

boţanske planine Prirode na osnovama na kojima ćemo graditi naše korake, korake koji

će uoĉavati zadivljujuće detalje malenih trenutaka našeg puta, ovde i sada, dovodi nas do

predanog, lepršavog i putem opĉinjenog uspinjanja sa ĉarobnom svešću koja pronalazi

beskrajan smisao putovanja, savršeni cilj u svakom i najskromnijem detalju puta. Jer,

Priroda je ispunjena beskrajnim povodima divljenja na svakom koraku našeg postojanja,

ĉime se razoĉaravajuća svest, zavisna od površnog, eksternog, informativnog i

interaktivnog bogatstva i ispunjena strepnjama da prelasci iz predela više u oblasti niţe

kompleksnosti rezultuju odumiranjem naših potencijala, saznajnih kapaciteta,

koordinativnih i kreativnih moći, pretvara u svest ispunjenu radoznalošću i znanjem da

ĉitav Kosmos leţi uspavan u svakom zrncu pesku, i da se »uveliĉanjem« malenih detalja

sveta dolazi do beskrajnih izvora muzike Prirode, radosnih saznanja i zajedniĉkih

prosvetljenja.

I najdivnija ljudska dela se ne sagledavaju u propovedanju »o« suštinskim

putanjama kao esencijama tema i poruka datih dela (ĉega se ova knjiga, naravno, ne drţi,

tragajući za harmonijom ovih dveju pristupa), već se tiĉu spontanog stvaranja »sa« njima,

ĉineći da se kroz našu utopljenost u data dela, postepeno, poput obrisa obale novog sveta,

sveta koji poput Kolumbovog otkrića moţe iznedriti raĊanja novih renesansnih pogleda

na svet124

, u nama stvaraju nova plodna tla kreativnih stabala našeg istinski plodonosnog

pruţanja ka svetu. Umesto uzimanja u usta znakova najdivnijih putanja i kvaliteta našeg

sveta, nosimo ih duboko u srcu, odakle će nam oni, u trenucima teškoća i nedoumica,

poput sunĉanih kompasa ili zvezdanih putokaza, pokazivati na prave puteve, usmeravati

nas ka vodama harmonija i opštih blagodeti. I upravo nas oĉuvanje najdragocenijih bisera

ţivota u dubinama mora našeg bića, negovanje znanja da se galebovi mora (u priĉi Lie-

Cea)60

slobodno igraju sa stanovnicima obale sve dok neko ne kaţe: »Uhvatite nekoliko

od njih« i uĉini da oni odlete daleko na puĉinu, ĉini veĉno zadivljenima tajnama i

veliĉanstvenošću Prirode, veĉno zaĉuĊenim i radosnim bićima.

Najlepše stvari sveta moraju, poput naše indijanske senke ili nebeske duge koja se

uvek stidljivo odmiĉe od naših oĉiju kada joj se pribliţavamo i draţesno pribliţava kada

joj okrenemo leĊa, uvek ostati sakrivene i nedodirljive. Metafora drveta, odnosa njegovih

razgranatih listova i uzbirućih plodova sa njegovim nevidljivim korenima, moţe se

skladno preslikati na opise najraznovrsnijih prirodnih sistema. Tako, znajući da bi

ĉinjenje skrivenih, implicitnih i nedodirljivih korena drveta eksplicitnim, vidljivim i

dodirljivim rezultovalo u njegovom obeţivljavanju, i u nama se moţe probuditi svetla

svest o vaţnosti oĉuvanja temeljnih putanja i kvaliteta sveta, putanja na kojima poniĉu

sva oĉigledna ţivotnost i svi rezultati sveta naše percepcije, negde u dubinama

implicitnog, boţanskog mora Prirode, daleko ispod njegovih radosno lelujajućih ili briţno

uznemirujućih talasa, prostirući puteve divljenja našem svetu i otkrivanju boţanskih

ĉudesa u svakom cvetu i travki Kosmosa, u nedogled.

U svetu u kome bi svaka skrivenost i svaka Tajna bili poznati, u kome bi se

nepredvidljivost koju nosi svaki dodir kao osnova ko-kreacije sveta, pretvorila u

13

predvidljivu jednostranost, bilo sudbinskog determinizma, bilo solipsizma, sva suštinska,

a sa njom i vidljiva, lepota sveta bi tiho uvenula. S druge strane, naša posvećenost

razgranjivanju stabla našeg znanja i prirodne ureĊenosti sa vernim odrţanjem njegovih

korena u domenu skrivenog i nevidljivog, jeste put uporednih svetovnih i boţanskih

realizacija, s obzirom da se koreni i krošnje svakog drveta uporedo, uzajamno

potencirajuće razvijaju. Evapotranspiracija visokih stabala, davanje dragocenih kapi vode

svetu i oblacima koji će doneti kiše nekim drugim ţednim biljkama, inicira sve

intenzivnije crpljenje zemljišne vode od strane niti korena, dok njihovo ureĊivanje i

rasprostiranje, pruţanje suštinskih putanja koje nas povezuju sa drugima, rezultuje u

ojaĉavanju, stabilizaciji i lepotnoj graĊi ĉitavog stabla. Davanje našeg bića ĉitavom svetu,

tako, utemeljuje naše duhovne korene postojanja, dok nas posvećenost negovanju topline

i ljubavi na temeljima naših pogleda na svet ĉini plodno navodnjenima, spremnima na

raspršivanje lekovitih kapi vode posvuda. Vrhunska etika se, tako, sastoji u skrivanju

kako naših saznajnih osnova - osnova koje, vraćajući se, poput svega u Prirodi, u krug,

ĉine i svrhu našeg ţivljenja -, tako i ontološko-teoloških temelja, istovremeno poĉetnih i

finalnih uzroka našeg postojanja. Ljubav i naše najdublje vrednosti, naša temeljna

osećanja nikada se ne mogu u potpunosti eksplicitovati, iako neprekidno izlaze na

površinu, ĉineći da, udubljujući se u ĉitanje znakova Prirode, moţemo znati koliko naše

biće jeste divan provodnik beskraja implicitnih boţanskih potencijala, potencijala koji

nas mogu uĉiniti novim Mesijama, samo kada bismo duboko to zaţeleli, kada bismo

ĉitavo naše biće proţeli svetom ţeljom da pruţimo svetu dragocene mrvice dobrote i

isceljujućih (sa)osećanja. S druge strane, i eksplicitujuće diskusije o boţanskim korenima

našeg postojanja se u svetu negovanja duboke etike preobraţavaju u dejstvovanje za

uzajamne dobrobiti, nezavisno od tema našeg pripovedanja i osluškivanja, ali sa

negovanjem zlatne vere u sveprisutnost boţanskih osnova postojanja u svakom traĉku

igre svetlosti i tame našeg sveta, sliĉno kao i u naše temeljne teţnje koje ko-iscrtavaju

ĉitav naš svet, te, stoga i u sopstvenu odgovornost za ishod svakog prirodnog dogaĊaja,

za svaĉije naizgled sluĉajno saplitanje, zlatni gol u mreţi ţivota i suzu koja se sliva niz

jedne blage obraze.

Tajne naših najdubljih teţnji kao pokretaĉa izgleda našeg sveta u svakom

trenutku, i boţanske, sveosmišljene osnove postojanja svakog detalja sveta, ĉine, tako,

dve najveće misterije našeg tragalaĉkog ţivljenja, misterije koje, iz okvira duboke etike,

ne smeju postati predmeti ubeĊivanja drugih u njihovu istinitost, već zauvek moraju

ostati obuhvaćene našom verom i neeksplicitnošću, ĉineći da naše biće, duboko ispod

našeg daha, prosvetli tihi osmeh duha. Nesagledivo duboko jezgro našeg bića, naše duše,

suštinski mi sami sebi, jesmo jedna najveća tajna, dok drugu ĉini veĉna tajna boţanskih

osnova postojanja. Da li ispod naših grubih i oĉiglednih postupaka, ponekada neiskrenih

reĉi i osmeha, naše dobre, plemenite misli i temeljne orijentacije našeg bića u smeru

saosećanja, davanja i milostivosti zaista ĉine svet boljim, i da li iza ĉitavog vidljivog

sveta, mora sveta koje radosno vodi brodove ka novim zemljama i zaljubljenim

horizontima, ali ih i olujno razmrskava o oštre morske grebene, postoje osnove mirne,

sveproţimajuće boţanstvenosti, uzvišenog smisla koji ujedinjuje sve prividno nespojive

primetne crte u beskrajnu i iz ljudskih perspektiva nepojmljivu osmišljenost?; dva su

pitanja koja će predstavljati temu ĉitave ove knjige, dve uzajamno oribitirajuće zvezde

postavljene na nebeskom platnu naših zvezdanih, idiliĉnih upitkivanja, predmete naše

vere oko kojih će se do besvesti okretati naša satelitska pitanja i razmišljanja, rezultujući

14

u njihovom ujedinjenju u jedinstvenu ideju o Putu kao simbolu postojanja sveta, o

evolutivnom dodiru izmeĊu ţivih bića i boţanske Prirode u kome se neprekidno stvara,

ko-kreira ĉitav svet.

Da bismo odrţavali, razvijali i neprekidno obogaćivali naša osećanja ĉuĊenja i

zadivljenosti svetom, osećanja koja bi pretvarala svaki oblak, cvet, osmeh i ljudski susret

u najdivnija ĉuda Prirode - ĉuda koja bi kao malene, svetlucave zvezde obasipala nebo

našeg uma, ĉineći nas sve dublje religioznim bićima -, i koja bi mogla da predstavljaju

ostvarenja nekih od najlepših, temeljitih vilinskih ţelja za novoroĊenĉad sveta, moramo

stalno biti na putovanju, stalno i iznova menjati naše saznajne perspektive, gledati svet

uvek novim oĉima, znajući da »i Gospod je na putu, takoĊe« (kao što se osećala Tereza

Avilska), te da se najlepša pitanja i Tajne sveta ne trebaju rešiti, zapisati, fiksirati i

zaboravljati, već neprekidno, ushićeno ţiveti. Jer što smo prikovaniji za izvesne krute

stavove, ideje i implicitna saznajna stanovišta (iako smo prirodno predodreĊeni nicanju

sa izvesnih direktno nesagledivih ontoloških, bioloških, društvenih i ekosistemskih

osnova doţivljaja sveta, osnova koje nas ĉine predodreĊenima za neprevazilazeću

ljudskost naših pogleda na svet), to postajemo neosetljiviji i »otupljeniji« za nepregledne

tokove saznajnih priliva sveta, za šapat vetrova Prirode koji nas pozivaju da im predano

posvetimo paţnju mudrim osluškivanjem i poverljivo razgalimo jedra našeg bića u

njihovom smeru, za prirodne tokove koji nas obasipaju sa svakim trenutkom našeg

postojanja. »Ljudi putuju da bi se divili planinskim visoravnima, ogromnim talasima

mora, dugaĉkim tokovima reka, širokim prostranstvima okeana, orbitama zvezda, ali

prolaze jedni pored drugih bez imalo ĉuĊenja«4, išĉuĊivao se u ovom duhu sveti

Avgustin, podsećajući nas da ljudska bića kao neprevaziĊeni nama poznati sistemi

Prirode po pitanju kompleksnosti ureĊenosti, i ogledala nevidljivih, duhovnih osnova

našeg sopstvenog bića (jer, »ne vidimo svet onakav kakav jeste, već onakav kakav mi

jesmo«, kako nas podseća ĉuvena talmudska izreka), prirodno ĉine najdivnije povode

našim zadivljenostima, te i - sagledavši karmiĉku uzajamnost promena u svakom vidu

interakcije - poluzvezde, pruţajući ruke ka kojima i spleteno gradeći ĉudesne mostove, na

našim plećima prenosimo tragalaĉke oĉi ţivotnosti ka uzvišenim predelima Boţijih

spasenja.

Svako svetlo, svaki kamen na našem dlanu, svaki let ptice iznad nas i svaki šum

mora priĉaju o suštini našeg bića, šalju nam najdragocenije odgovore i putokaze –

odgovore koji, podsetimo se, nikada nisu da-ne karaktera, već uvek pokazuju na izvesna

raskršća, na spletove mnoštva ponuĊenih opcija, na širenje konteksta našeg razmišljanja i

doţivljavanja sveta, na zagonetke ĉije kljuĉeve moramo sami pronaći u bajci ţivota –

kada god ih obaspemo ĉulnom paţnjom i na molitvenom pijedestalu, sklopljenih

anĊeoskih krila, uznosimo naša spontana wondering osećanja, duboka, suštinska pitanja o

našoj svrsi, o poreklu, o misiju puta našeg ţivljenja. I sa ovakvom tragalaĉkom

uţivljenošću u jezgro našeg bića, svi naši pokreti, misli i osećanja pruţaće se iz centra

naše egzistencije i, za razliku od staklastih i površnih, egocentriĉnih pogleda,

orijentisanih na uoĉavanje i upijanje tuĊih divljenja našem biću, naše oĉi će, ozvezdane

svetim ĉuĊenjem, obasipati iskricama inspiracije i uzvišene lepote najrazliĉitije detalje

ţivotnosti našeg sveta, podstiĉući ih u trenucima tuge na duhovnu srĉanost i odluĉnost, te

sliĉno našem zastajkivanju iznad tajnovitog, šumećeg svoda veĉnosti iznad nas, paţljivo

obavijati ĉarobnim tepisima mistiĉne voljenosti.

15

Premda se u savremenom dobu egocentriĉnosti, u okviru koga se u cilju uzdizanja

sopstvenog bića svaka prirodna ţelja za divljenjem drugima – poput brisanja krpom koja

sve naše izraţajne linije i brazde pretvara u ništavilo ravnoće, ne pokazivanje niĉega,

duboko skrivanje naše suštine - pretvara u sumorne i bezizraţajne poglede koji kao da

nam govore: »Isuviše sam veliki za tebe da bih ti se obradovao«, ipak je naše doba posuto

duhovnim draguljima u vidu malenih pogleda na svet koji spontano ispoljavaju svoju

radost u susretima sa bićima sveta, znajući da se putanje radosti i inspirativnosti, ţivotne

sreće prostiru samo tamo gde opstaju vode uzbuĊenja na kojima mogu veselo i

razdragano ploviti brodovi naših spontanih izraţaja. UzbuĊenja i blage treme u susretima

sa raznoraznim ţivotnim susretima ne predstavljaju reke osećanja koje moramo presušiti i

uspavano, tromo se odnositi prema bliţnjim bićima, već divne tokove koji našim

dubokim vrednostima usmereni ka toĉkovima mlinova naše kreativnosti, raĊaju sjajne,

opĉinjavajuće osmehe i izraze koji svojom spontanošću, prirodnošću i lepotom

obasjavaju tamne šume ljudskih osećanja. Kada sve naše, i naizgled najmanje vaţne

postupke izvodimo kao da smo obasjani svetlošću najdivnije pozornice sveta - na primer,

duboko saţivljeni sa svešću o neponovljivosti svakog trena našeg ţivljenja ispod

plaviĉastog dnevnog ili svetlucavog, ozvezdanog neba naše planete i njenih satelita, ili

okruţeni ĉudesnošću Boţijeg konteksta postojanja -, prihvatanjem naših toplih

uzbuĊenosti i mirnim graĊenjem ispruţenih putokaza nad njima bićemo divan ţivotni

znak na putevima mnogih bića našeg sveta.

Dok je uzdizanje sebe u susretima sa drugim bićima – grubo odslikano u

berberinskoj sceni Ĉaplinovog »Velikog diktatora« - kroz naše samo-usmerene

hvalospeve i iskazivanja indikatora sopstvene vaţnosti i moći, usko povezano sa

manipulativnim teţnjama, okrenutošću ciljevima koji blokiraju potencijal našeg iskrenog

i nevinog divljenja bićima sveta i ĉudesnosti naših susreta sa njima, te našeg samog

postojanja, postavljanje u našim komunikacijama poput mora koje, sedeći ispod svih,

neprekidno veliĉa druga bića, vodi nas postajanju svesti od koje više ne beţe leptiri sveta

usled našeg neprekidnih pokušaja njihovog hvatanja, već mirno i poverljivo sleću na naša

ramena i dlanove, nalik rekama koje se radosno ulivaju u sveprihvatajuću svest mora. I ne

samo da tek kroz negovanje ovakvih stavova ţivljenja za druge, odraz suštine našeg bića

poĉinje da se odslikava u svakom detalju našeg sveta kao zagonetnom ogledalu naše duše

na putu njene beskrajne evolucije, već se sa ovakvom miloskom svešću i naše potrage za

jezgrom našeg bića od manipulativnog vrćenja zemaljskih globusa i ljudskih ţivota,

znajući da »ovakve teţnje ne mogu pomeriti divotne zvezde sa njihovih puteva«,

pretvaraju u nevina posmatranja plovidbe Prirode na mirnim talasima vremena sa

krovova našeg bića i zaljubljena divljenja ĉudesnim putevima Prirode, u negovanja svetle

ljubavi u dubinama našeg srca koje svojim temeljnim zavetima i toplim teţnjama, zaista,

neprimetno nahodi Zemlje i Sunca u njihovim radosnim kruţenjima.

Ipak, zastavši ponekad na našim putevima napretka, sa tuţnom ravnodušnošću se

ogledajući u Prirodi i zakljuĉujući ne da je »sve Jedno« i da Put celotne Prirode odzvanja

u osnovama našeg srca, već da je »svejedno« koliko duha i dubokih ţelja usaĊujemo u

naše ţivotne izbore, kreativne poduhvate, jer sve njih proguta duh vremena, ostavljajući

samo naše tragove na pešĉanim podlogama koje će blagi, šumeći vihori, poput

Arhimedovih, beskrajnom posvećenošću iscrtanih krugova, ravnodušno obrisati,

ĉinićemo da se vedri i sveţom rosom posuti cvetovi našeg sveta, tuţno poviju i

odraţavajući našu neradoznalost i nemarnost, ignorišuće okreću svoje savijene stabljike

16

od radosnih usklika sveta. MeĊutim, prisećajući se tada da duh traganja ĉini da nebeska

ptica naše duše dobije krila, te da sva naša divna osećanja koja plutaju našim bićem,

ĉineći da brodovi našeg razmišljanja mogu na njima divotno ploviti, bivaju neprimetno

nahoĊena koritima naših najdubljih ideja, najdubljih teţnji i horizonata ka kojima je

okrenuta naša svest, da naše tragalaĉke teţnje, stvarajući razlike izmeĊu potencijala

polova intenziteta našeg duhovnog doţivljaja sveta, pretvaraju naše naizgled sitne i

nebitne razlike i predstave sveta u ĉudesne, veliĉanstvene i beskrajno zadivljujuće

saznajne odbljeske, u sve dublje prodiranje u tajne našeg bića, u ostvarenje staro-grĉkog

ideala spoznaje »sebe samoga«, naše isceljujuće, ponovo sijajuće duboke teţnje i ideali

napretka, neprekidnog i neumornog unapreĊenja u ĉudesnosti naših susreta sa bićima i

detaljima sveta, ĉiniće i da svi cvetovi sveta, poput tananih periskopa, usprave svoje

vratove i ĉuperke, osetljivo pruţajući ponovo tihe radosti svoga postojanja ĉitavom svetu.

Ne pretvaranje bunara ţelja koji poĉiva u dubinama našeg srca u osušene, prašnjave i

ustajale podrume koji pohlepno ili uplašeno kriju naše dragocene vrednosti od ostatka

sveta, već ĉinjenja od njega sveobasjavajućeg Sunca koje usmereno ka bićima sveta,

ţiveći za druge svojim ţeljama i teţnjama, donosi pred stope bliţnjih bića poklone naše

Boţije predanosti, uz mudro, preispitujuće, tragalaĉko praćenje naših izvornih teţnji i

talasa koji nastaju njihovim odbijanjem od tajnovitih kontura sveta duha - poreĊenjem

kojih, poput brodskog sonara iscrtavamo skice duhovne ureĊenosti Prirode, puteva naših

uĉenja u boţanskim dodirima sa zvezdano uĉiteljskom Prirodom -, put je koji spontano

razbuĊuje navikama i beznadeţnim utopljenostima uspavana bića Kosmosa, ĉineći da se

sve zvezde na nebeskoj pozadini i radoznalim okicama blaţeno zatalasaju i blistavo

zatrepere.

I trenuci kriza, zapitkivanja u ispravnost naših puteva, nadanja i teţnji koje nas

pokreću u ţivotnim poduhvatima, ĉine prirodne pojave na svakom tragalaĉkom putu,

usled ĉega, znajući da svaka kriza jeste istovremeno i stepenica suštinskog napretka, ne

beţanja od njih skršenih ruku i skrušenih pogleda, oĉiju ĉiji je prirodni sjaj prekriven

mrljama straha i uzmicanja, već hrabra i mirna susretanja, niti umornih i neradoznalih, ni

usiljeno fiksiranih, već istovremeno blagih i opuštenih, kao i najsnaţnije odluĉnih i

voljnih pogleda, predana stajanja i poverljiva »gledanja u oĉi«, znajući da ljubav nije

beţanje i odricanje, već »ljubav je ostajanje«52

, raspletanja njihovih ĉvorova i pretvaranja

u ĉarobne niti koje će nas sve ĉudesnije povezivati u talasaste strune novitetnih muzika

Kosmosa, predstavlja odlike mudrosti i istinske, fleksibilne snage na putevima naših

duhovnih uzvišenja. Jer, »blaţeni su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko«

(Matej 5:3), podseća nas Isus prvim stihom divne besede na gori da ne samo beskrajno

davanje, pretvaranje srca našeg bića u nepregledno more dobrote i lepote koje što više

daje, što više kapljica sa njegovih dlanova prepušta nebesima, to više i ima kroz ţivotne

reke koje se kroz njega radosno ulivaju u jedinstva sa ĉitavom Prirodom, već i da tuţna

zapitkivanja »gde se izgubila ĉudesna, sveisceljujuća svetlost duha koja je nekada

obasjavala moje srce i slobodno se prostirala ka svim bićima sveta?«, srĉana, predana

traganja ne za zemaljskim, prolaznim i samo-slavećim vrednostima, već za inspirativnim

stopama duhovnih dodira i veĉnom svetlošću duha koja će uzdignuti naše biće u nebeske

visine, te izneti boţanstvena, duboka i skrivena morska strujanja na tanane talasiće

površine, odraţavajući biserni sjaj temelja našeg bića na vidljivim, sveprisutnim i

suptilnim detaljima našeg sveta, jeste put dobrote i znak ispravnosti našeg koraĉanja

putevima zemaljskim, znak koji nam poput daleke, nedodirljive duge u trenucima naših

17

kišnih tuga, moţe neĉujno pokazivati da »blaţeni su ţalosni, jer će se oni utešiti…blaţeni

ste vi koji sada plaĉete, jer ćete se smejati« (Matej 5:4...Luka 6:21), da negde iza

horizonata naših tragalaĉkih puteva, snaţna volja i vera našeg srca će nas izvesti na jasne

i obasjane puteve, puteve mira, zadovoljstva i ĉiste, blaţeno suzne sreće, puteve na

kojima će nam izgledati kao da ĉitavo bistro, svetlo i loptasto Sunce koje se raĊa ispred

nas, moţemo uvek dotaknuti i postati Jedno sa njim.

Svaki prirodni sistem krije beskrajne povode radosnog upoznavanja i predstavlja

neiscrpni bunar saznajnih otkrovenja, kladenac koji suptilno odgovara na svaku našu i

najmanju pomisao i sićušnu teţnju, ĉineći da svaki detalj veliĉanstvene Prirode zaista

jeste Svevišnji bunar ţelja. Gde god da postavimo granice izabranih sistema našeg

izuĉavanja, u koliko god uske okvire da ih obuĉemo, nikada nećemo presušiti

beskonaĉnost saznajnih izvorišta koje će nam oni blagomerno nuditi. UreĊenost svakog

prirodnog sistema nam, takoĊe, moţe pruţiti harmonije metafora koje moţemo upotrebiti

u kontekstu opisivanja bilo kog drugog sistema Prirode, kao i njene celine (što i jeste put

prirodnog, sistemskog rezonovanja). Istovremenost vrednovanja beskrajno malog kao

ogledala beskrajno velikog sa jedne, i znanja da i u beskrajno malom poĉiva nepresušna

beskonaĉnost saznajnih potencijala sa druge strane, ĉine nas duboko zadivljenima,

prostirući vrtoglave zvezdane orbite duţ puteva naših misli i stvarnih kraljevskih kruna,

unutrašnjeg duhovnog sjaja koje raĊaju rojevi naših plemenitih misli, gradeći svetle

košnice medenih ideala. Beskrajna tragalaĉkost i svest da se ne samo-zadovoljnim

refleksijama i samo-dokazivanjima, već neprekidnim zadivljenostima, zaĉuĊenostima,

samo-otkrivanjima i radoznalim saznajnim pruţanjima spontano prostiru putevi

duhovnog napretka u našem svetu, razvijaju se iz ovakvih, istinski kraljevskih pogleda na

svet. »Ja sam došao na ovaj svet za sud, da vide koji ne vide i da postanu slepi oni koji

vide…kad biste bili slepi, ne biste imali greha; ali sad kaţete: vidimo; vaš greh ostaje«

(Jovan 9:39...9:41), uĉio je Isus, podsećajući nas da se putem prostiranja divnih, etiĉkih

putokaza i zvezdanih vodilja prostranstvima sveta, u bićima ĉiji su misaoni svetovi

zaokruţeni konaĉnim i finalno iskrojenim idejama, stavovima i sudovima rasplamsavaju

sveta osećanja ĉuĊenja i neznanja, otvarajući im vrata spoznaje beskrajnosti ĉudesa

ljudskosti i Kosmosa, dok se bića koja ĉeznu za spoznajom boţanskosti ţivljenja,

duhovnih vrednosti i osluškivanjem otkucaja srca lepote u svakom kamenĉiću, tihom

ţuboru vode i glasu Prirode obasipaju odgovarajućim spoznajama, prostirući toĉkove

evolucije lepote i sjaja ţivota ka horizontima beskraja. »RĊavo je drţati za sigurno da

boravimo u svetlosti«38

, smatrao je Đordano Bruno, podsećajući nas da se putanje

iskrenih prosvetljenja raĊaju ne kroz misli o finalnim pronalascima, fiksne ubeĊenosti i

krute samouverenosti, već kroz traganja, trenutke vere, zapitkivanja, nesigurnosti,

molitvenih iscrtavanja horizonata naših nadanja i svesti da ne postoje unapred dizajnirane

mape misionarskog ţivljenja i prezadate formule duhovnih uspona, već da svaka nova

generacija ţivotnosti mora novim stopama i neprekidno obnavljajućim shvatanjima

dograĊivati svete monumente nekada takoĊe plodno novitetnih i revolucionarnih, premda

sada moţda već tradicionalnih ideala i temeljnih etiĉko-estetskih vodilja. Umesto samo-

ubeĊivanja i pokazivanja da smo »u pravu« ĉime zatvaramo latice našeg radoznalog i

poverljivog upijanja dragocenih impulsa sveta, neprekidnim pruţanjima ĉitavog našeg

bića u smeru raĊanja uvek novih puteva, misli, ideja i tokova zvezdanih sanjanja, delajući

zaradi uzajamnog pospešivanja sjaja duha u našim srcima i srcima voljenih bića, ĉineći

da se svaki naš pogled na svet pretvori u beskraj zlatnih mostova poverenja koji spajaju

18

naše srce sa srcima bliţnjih bića (spontano otvarajući ograde koje štite njihove

najskrovitije, najdragocenije i paţljivo ĉuvane osobine, i prosvetljujuće otvarati njihova

saznajna pruţanja u smeru razdraganih poverenja), talasajući more divnih, isprepletanih

harmonija implicitnog govora jezika srca, naših najdubljih teţnji i ţelja u dodiru sa

bićima sveta (nezavisno od znaĉenja naših eksplicitnih reĉi i izraza), putujemo stazama

mudrosti, postepenog raĊanja kraljevske krune saznanja na obodima našeg uma i jednog

sjajnog Sunca na prelivajućim, ka drugima svesrdno pruţajućim granicama našeg srca,

srca koje što više daje, to više biva obasjano unutrašnjom, boţanskom svetlošću duha.

Teţnje ka tvrĊenjima i ubeĊivanjima stoje poput malenih prepreĉujućih utvrĊenja

i gušećih brana na putevima pruţanja sjaja prijateljskih putanja i reka uistinu svetih,

razdraganošću ispunjavajućih komunikacija. Poput divnog bića koje je, otputovavši na

usamljeno ostrvo, pismo voljenog prijatelja danima ĉuvalo na srcu pre nego što ga je

otvorilo, i pred nama se prostire ideal ĉistote ne hitrog, brzopletog otkrivanja, rešavanja,

razumevanja i finalno zakljuĉujućeg duhovnog zakljuĉavanja, već lepote otkljuĉavanja i

otvaranja, sporog, mirnog i gracioznog traganja, duboke uţivljenosti u misterije stvaranja,

postojanja i igranja na putevima raĊanja briljantnih prijateljskih dodira, te perlasto

zvezdanih putanja ljubavi, ljubavi koja se, kao što nas podseća Antoan de Sent-Egziperi,

»ne sastoji u piljenju jedno u drugog (jedan savršeni izlazak Sunca posmatra drugi!), već

u prostiranju naših pogleda u zajedniĉkom smeru«97

, ne u unakrsnostima,

sukobljavanjima, te zajedniĉkoj izolaciji i otuĊenju od ostatka sveta, već u uzajamnim

otvaranjima naših srca prema ĉitavom svetu, u ulivanju naših malenih suza poverenja,

milostivosti i toplih, plemenitih teţnji u zajedniĉke vode poverenja i nadanja, malene

tokove koji, prostirući se ka horizontima našeg sveta, ĉudesno i neprimetno grade divotne

i blagodetne izvore nebeske lepote, nevidljive esencije celotne ţivotnosti Prirode.

Ipak, uoĉavanje kosmiĉkog beskraja, vrtoglavih, zvezdanih orbita i virova

nepreglednog divljenja u oĉima bliţnjih bića sa jedne, te uviĊanje nebeske lepote i

beskrajnog znaĉaja malenih detalja našeg sveta u zvezdanim tokovima i grandioznim

skicama kosmiĉkog reda sa druge strane, ĉineći da se beskrajno suptilni detalji ko-

kreacije našeg sveta neprekidno preslikavaju na tok celovite Prirode i obrnuto, da vidimo

veliko iscrtano u malom i malo iscrtano u velikom, ĉini nas mudrim ljudskim bićima.

UviĊanja beskrajne vaţnosti najfinijih i najneprimetnijih misli, poriva i dela na

usmeravanje toka ĉitavog Kosmosa sa jedne, i uoĉavanje veliĉanstvene ureĊenosti

Prirode preslikane na svim, i najsitnijim, prividno nasumiĉnim i beznaĉajnim delovima,

ivicama i putanjama našeg sveta sa druge strane, predstavlja povode raĊanja divnih,

saznajno osunĉanih pogleda na svet i srce našeg bića, istovremeno i nerazluĉivo. I na

ovom putu, znajmo da poput mora koje nikada ne kopa i nasilno, paniĉno i hirovito traga

za dragocenim saznajnim školjkama, već ih mirnim talasićima, spontano i blago, u pravo

vreme izbacuje na svoje pešĉane obale97

, i naše biće, prepušteno oĉitavanju tananih

znakova Prirode sada i ovde, otkrivanju boţanskog znaĉaja i svetog govora svakog delića

sveta našem duhovnom jezgru, prepušteno istinskom toku ţivotnosti - jer »ja sam put,

istina i ţivot« (Jovan 14:6), kako je uĉio Isus -, harmoniĉnom toku odzvanjanja talasastih

dodira našeg bića i Prirode, od svih, neposredno prisutnih detalja, od svake crtice našeg

sveta će, namesto oĉajavanja nad zavaravajućim predstavama da se uvek na nekom

drugom mestu, iza nekog drugog horizonta i u neĉijim tuĊim oĉima krije vrhunsko blago

sveta, metaforiĉnim, sistemskim rezonovanjem graditi divne zakljuĉke, skice ĉudesnih

odnosa i putanja koje poĉivaju na raznovrsnim nivoima ureĊenosti sveta, te blaţene

19

puteve ko-kreacije, pruţene izmeĊu boţanske Prirode i njenih voljenih bića, budućih

zvezdanih svetlosti i milostivih putokaza koji vode od tamnih, zemaljskih noći, od

zamraĉenih umova i srca kroz mostove divotne etike ţivljenja ka perlasto zvezdanim

treperenjima, ka sjajnoj, duhovnoj ĉistoti i nebeskoj veĉnosti naših bića.

Svest Puta

»Put koji se moţe oznaĉiti nije Tao, veĉni Put«

(Tao Te Ćing 1)

Negovanjem osećanja ĉuĊenja, duboke zadivljenosti svakim detaljem našeg sveta,

sada i ovde, svrsishodno bremenita i planski opterećujuća usmerenost naše svesti se

postepeno, blago produhovljavajuće preobraţava u ĉistu, meditativnu, reflektorsku

svesnost, u blaţenu svest Puta koja i u najsitnijim detaljima našeg sveta prepoznaje

najdivnije i najdragocenije poruke naših skrivenih, boţanskih i anĊeoskih vodilja. Jer,

dok bezglavo, nesmotreno jurišajuće i smušene socijalne interakcije proţete mnoštvima

samo-uzdiţućih ciljeva koji »preskaĉu« vrednovanje predanosti ispletanju svake, i

prividno najmanje znaĉajne putanje našeg sveta, zaboravljajući da »ko je veran u

najmanjem – veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem – neispravan je i u

velikom« (Luka 16:10), spontano razvijaju disharmoniĉnosti u nama i našoj sredini,

bezbroj malenih ciljeva koji nas poput zvezdane prašine blisko okruţuju, ulepšavajući naš

svet, ĉineći odraze potpunih posvećenosti ĉitavog našeg bića svakom trenutku našeg

postojanja, neprekidnog ulaganja svakog delića naše prisebnosti u molitvene susrete,

unutrašnji govor našeg svetlog srca sa celotnom Prirodom, zaista iscrtavaju radosne

putanje u dodirima našeg bića i ĉitavog sveta. Poput Ĉo Tana, mudrog seljaka iz Tao

priĉe o belom konju110

, ili Sunca koje, ne zahtevajući ništa zauzvrat, pruţa svoju

oţivljavajuću svetlost voljenim bićima, prosvetljena svest ne zavisi od rezultata na putu

svojih nastojanja ka vrednom, marljivom i predanom, za nagradama i plodovima rada

nevezanom delanju, nebeski ĉistom stvaranju za dobrobit i prosvetljenje drugih bića.

Predano, svepoistovećujuće posmatranje prirodnih putanja, saţivljavanje sa

bojama i zvucima prirodne raznolikosti, u kome su rastopljeni svi ciljevi, sebiĉne ţelje i

htenja, oduvek je inspirisalo razmišljanja ljudskih bića i budilo dragocene putokaze

prevazilaţenja izvesnih, u suštini naših bića i temelja razmišljanja nošenih, evolutivnih

problema. Nauĉne, religijske i poetiĉne predstave stvarnosti su nastale i razvijaju se

metaforiĉnim preslikavanjima uoĉenih prirodnih ureĊenosti svakodnevnog iskustva na

sve suptilnije i prefinjenije detalje sveta ljudskog iskustva. (Albert Ajnštajn je tako, na

primer, vozeći se u tramvaju sa pogledom na bernsku sahat-kulu bio inspirisan na

preoblikovanje koncepata kretanja i vremena u svojem spletu ideja koji je kroz nekoliko

nedelja rezultovao u skladnoj teoriji relativnosti.)79

S obzirom da iskljuĉivo logiĉko

razmišljanje na osnovama zadatih pravila nije pogodno za sagledavanje samih datih

pravila razmišljanja i pronalaţenje novih72

, uvoĊenje analogija uoĉenih u prirodnim

putanjama svakodnevnice, u sprezi sa holistiĉkim, intuitivnim okvirima njihovog

uobliĉavanja, raĊa bogatije temelje naših spoznaja sveta, koje nas, korak po korak, vode

ogledanju celotne Prirode u našim misaonim konceptima i osnovama perceptivnog i

misaono-reflektivnog uobliĉavanja razlika našeg sveta. Reflektovanje odnosa ĉitave

Prirode prema našim bićima - pokazivanja zvezdanog neba, muzike ţivota, mnoštva

20

ravnoteţa i ne maksimizirajućih, već optimalnih odnosa kao putokaza napretka, kroz

uĉenje putem nenametljivog otvaranja uvek novih perspektiva i pruţanja mogućnosti

samostalnih izbora - predstavljalo je oduvek mudri ideal ponašanja i posmatranja sveta u

jedinstvu svepoistovećenosti i nevezanosti. Uĉenjem kroz posmatranje kretanja beskrajno

malih stvari i pojava u Prirodi se, stoga, moţemo prosvetliti opštim, sistemskim znanjem

o putevima prirodne celine, otvarajući vrata radosnih saznanja da »small is beautiful«140

,

da u malenosti, mirnoći, krotkosti i tihoći poĉiva blaţena lepota sveta. Tako, na primer,

poreĊenjem savremenih sintetiĉkih i prirodnih hemijskih sinteza177

lako moţemo steći

uvid u potencijalne kreativne modifikacije i ne samo na nivou hemijskih postupaka

sinteza i procesovanja materije, već i opšteg razmišljanja. Naime, dok se sintetiĉke

hemijske metode karakterišu upotrebom relativno sloţenih »gradivnih elemenata«, te

relativno jednostavnim sredinama i indukovanim procesima, linearnom reaktivnošću

(jedna po jedna reakcija u vremenu), površnom, duplikacijskom reproducibilnošću (koja

ne prilagoĊava suptilne modifikacije aktuelnim sluĉajevima) i baratanjem sa molarnim

koliĉinama, ţivotnost Prirode stvara putem korišćenja relativno jednostavnih gradivnih

elemenata, sloţenih sredina i procesa, paralelnog procesovanja, nereproducibilnosti

(savršenosti u nesavršenosti)178

, relativno sporog dostizanja finalnih stanja i sub-

pikomolarnih koliĉina, odakle moţemo sagledati i kreativni put budućeg, biomimetiĉkog

razvoja ljudskog razmišljanja, u smeru upotrebe jednostavnih ideja u što širim,

veliĉanstvenijim i sveobuhvatnijim, osmišljavajućim kontekstima, u smeru istovremenog

stvaranja i uĉenja na razliĉitim poljima delovanja, uvek novitetnog prilagoĊivanja naših

ostvarenja neponovljivim okolnostima, ne ţurenja, već usporenog (sve u svoje vreme),

promišljatog kreiranja, te saţivljavanja sa malim, piko- stvarima, uviĊanja lepote ne u

glomaznosti, golemosti, površnoj i plitkoj snazi, već u talasastoj fleksibilnosti,

izdrţljivosti, malenosti i skromnosti.

Svaka naša i najtananija misao nalazi svoj put do najdaljih kutaka Kosmosa, a

ogledajući se od Prirode, pronalazi svoje odredište, poput bumeranga, na temeljima našeg

bića. Dobre, ĉiste misli i uviĊanje (tj. stvaranje u dodiru sa Prirodom = ko-kreacija)

lepote u svim detaljima i bićima našeg sveta tako stvaraju svet ispunjen lepotom i

boţanskom gracioznošću, dok vibracije nezadovoljstva, ljutnje i straha – straha koji je

najveće zlo, kao što nam kaţe drevna egipćanska izreka – odašilju valove nemira i

disharmonija ĉitavom svetu. Pre svake burne misli koja će imanentnim razlikama i njima

pokrenutim vetrovima uzburkati more našeg bića i ĉitavog Kosmosa - ţrtvujući blaţenost

Nirvane (koja doslovce oznaĉava stanje »bez vetra«67

) našeg bića i ĉistotu monistiĉkog,

meditativnog uma, osloboĊenog misaonog razlikovanja i prebiranja putem izgradnje

kreativne razboritosti -, i moţda konstruktivno pogurati brod naše civilizacije na svom

putovanju ka ucrtanoj destinaciji, moţemo se prisetiti T. S. Eliotovog stiha: »Do I dare,

do I dare, disturb the Universe«37

, kao i pomisli da upitkujuće traganje, radoznalo i

nedogmatsko istraţivanje tokova reke, hodanje mostovima i plaţama ispunjeno

osećanjima ĉuĊenja prema poreklu i poruci svakog detalja Prirode, tako, predstavlja naše

uvode u sve ĉudesnija stapanja u Put Prirode, u sve veliĉanstvenije doţivljavanje verom

obasjanog spontanog praćenja Taoa, reke ţivotnosti koja nas, poput oblaka u pustinji,

vodi ka moru jedinstva uma i Prirode, duše i boţanskog Izvora. Jer, Sunce jedinstva uma

i Prirode, u ţelji za oploĊavanjem, stvaranjem i unapreĊenjem ţivotnosti, maštovitosti,

tehnologija, saznanja i bogatstva komunikacija, puteva koji nas povezuju i

oplemenjavaju, moramo ponekada poţrtvovano prekriti oblacima koji će nam u svom

21

rastapanju u ponovnom duhu sveopšteg jedinstva uputiti ka zemlji dragocene kapi kiše,

suze radosnice prosvetljujućih spoznajnih trenutaka.

Naša bića plutaju u supstratu naših misli, osećanja i temeljnih ţelja koje ĉine ko-

kreativne strane muzike atoma, super-struna i sveopšteg kretanja talasa (razlika) sveta,

usled ĉega ĉistoća naših misli zaista ĉini ĉitav svet boljim. »Kada ĉovek sozercava unutra

veĉnu svetlost, onda um njegov nema u sebi nikakvu ĉulnu predstavu, nego je sav utonuo

u sozercanje veĉne lepote...Upamtite, radosti moja, Carstvo Boţije, nalazi se unutra u

nama«54

, pisao je Serafim Sarovski, u duhu radosnog i spontanog praćenja toka Prirode

nam ukazujući na ogledanje i postajanje Carstva Boţijeg kroz ĉiste misli, te na post

mislima kojim se rasvetljava svetlost naše duše. »Sve što jeste po Prirodi, nosi u sebi

nešto boţansko«176

, smatrao je Aristotel, pokazujući nam da nas osluškivanje sopstvene

prirode i ispunjenje našeg bića našim misionarskim Putem, ĉini boţanstvenim bićima,

ĉini jednim sa finalnim uzrokom Kosmosa, carstvom Boţijim, dok je nasleĊe stoiĉkog

pogleda na svet to da bivstvovanjem u saglasnosti sa sopstvenom prirodom, spontano

stvaramo i u skladu sa opštim zakonima boţanstvenog Kosmosa. »Moramo upoznati sebe

same...Neprirodna je zaslepljenost ţiveti, a ne tragati za onim što jesmo«, smatrao je Blez

Paskal, sliĉno kao i da »poslednji korak koji um treba da naĉini jeste da prizna da postoji

beskonaĉnost stvari koja ga nadilazi...Mi sebe uistinu moţemo spoznati samo kroz

skromno pokoravanje uma...Srce je to koje oseća Boga, a ne um; to je vera: osetiti Boga

srcem, a ne umom. Jer, srce ima svoje razloge koje um ne poznaje«176

. I naše misli i

najdublja osećanja - zaradi susreta sa kojima je nuţno zaroniti duboko u »srce tame«85

,

zaći u najveću avanturu našeg bivstvovanja, odakle se moţemo vratiti sa mnoštvom

dijamanata, jasnih i ĉistih uvida u jezgro našeg bića, sveproţimajućih i sveprostirućih

Boţijih puteva i proţivljenih putokaza - nahode brod našeg bića u ţivotnom toku, bilo ka

stenama destrukcije i netrpeljivosti, bilo ka mirnim gejzirima i vodopadima mira,

prihvatanja i ljubavi, ka izvorištima boţanskog znanja.

Vrednovanje i moć odrţanja ĉistog uma, uma nedirnutog disharmoniĉnim,

pohlepnim, zavisnim i mrţnjom, besom i pohotnošću razarajućim orijentacijama,

iskrivljenom i vulgarnom unutrašnjom muzikom, muzikom koju ĉini i koja jeste naš um u

svakom trenutku svoje egzistencije, predstavlja stepenicu na nadolazećim putevima

evoluiranja ljudske svesti. Jer, harmonije koje ĉini naš um u sopstvenim mislima,

htenjima, ţeljama i usmerenostima paţnje, neprimetno penetriraju kroz naš svet, poput

svetlosti zvezda ili radio-antena, šaljući svoje signale do najudaljenijih i nikada ne

saznatljivih predela Kosmosa. Poznato je da deca ponekada bivaju tmurna i depresivno

raspoloţena samo zato što roditelji neguju analogne disharmonije u svojim odnosima

prema svetu, dok sa druge strane, euforiĉno skakuću naokolo124

od neobjašnjive sreće

kada se u srcu roditelja probude mir, staloţenost, kreativno i bivstvujuće zadovoljstvo.

Svi strahovi, nemiri, nelagodnosti i hirovitosti, prividno prekrivene pokretima i reĉima

smirenosti, ipak nalaze svoj put do supstrata u kome plutaju misli i osećanja ţivotnosti

celokupnog sveta, a uoĉavanje refleksija implicitne prirode našeg bića u detaljima našeg

sveta jeste prvi, ĉesto krizni korak ka upoznavanju temelja naših misli i osećanja u

kojima se krije tajna muzike koja sa antena našeg bića biva emitovana posvuda duţ

zemaljskih, kosmiĉkih i duhovnih prostranstava. Dobrota našeg uma ĉini, tako, zaista

svet dobrim, dok ga loše misli razaraju. Strasti i pohlepne ţelje koje negujemo, bilo na

temeljima ili na talasima površine supstrata našeg uma, uznemiravaju bića oko nas,

suoĉavajući ih sa istim harmonijama talasima, sa istom uzburkanom muzikom kroz koju

22

ona moraju nalaziti sopstvene puteve, dok sa druge strane, mir i ĉistoća misli, negovanje

misli dobrote, uviĊanja ĉiste, boţanske svetlosti u srcima i korenima uma drugih bića,

ĉini da i ona budu obasjana neshvatljivim morem blaţenosti i poverenja, dubokim

znanjem da ih jedna boţanska voljenost preplavljuje svud oko njih.

Najdublja suština našeg bića je kontinualno obasjana našom jezgrovitom,

implicitnom i direktno nesagledivom voljom, našim ţivotnim drvetom ţelja,

elementarnim orijentacijama našeg bića u vidu dubokih teţnji koje ĉine pokretaĉe svih

naših aktivnosti, ukljuĉujući i perceptivne i apstraktne interpretacije i ko-kreacije putanja

sveta. Ono što ţelimo, to i postajemo, a naša duboka paţnja prodire u supstrat globalnih

misli i osećanja, ĉineći da naše temeljite i površne orijentacije i druga bića, na neprimetan

naĉin, pozivaju na okretanje ka objektu naših suštinskih usmerenosti. Okrenutost Suncu i

lepoti drugih bića, tako, ĉini da se svet zagleda u njih, da izaĊe iz ĉaura sopstvene

egocentriĉnosti, i obogaćujuće se sjedini sa delićima Prirode. S druge strane, usmerenost

na muziku našeg sopstvenog bića, utonjenost u slušanje poruka koje nose naše srce i

jezgro uma, ĉini put ka »magnetnoj osobenosti«, dok, opet, posvećivanje paţnje našoj

odeći, na primer, poziva druga bića ka obraćanju paţnje na iste, minorne detalje naše

pojavnosti. I kada smo u komunikaciji sa bićima našeg sveta orijentisani na zavidno

pronalaţenje grešaka u tuĊim izraţajima, spontano ćemo koĉiti inspiraciju sagovornika,

svestrano našim teţnjama povlaĉeći nadole sve uĉesnike komunikacije, dok će naše

svetle ţelje za uzvišenim zajedniĉkim izrazima, za prihvatanjem i pronalaţenjem korisnih

misli i odraza boţanstvenosti u svaĉijim ekspresijama, ĉiniti i da sva bića koja nas

okruţuju spontano obavijamo inspirativnim tokovima prirodnih putanja. Mete ka kojima

ciljaju strele našeg uma, tako, postaju talasaste brazde uzrokovane našom »veslaĉkom«,

misaonom aktivnošću, te kljuĉni talasi u moru suštinske muzike na kojoj plutaju brodovi

bića našeg sveta. Put koji se pruţa izmeĊu nas i našeg sveta, stoga, moţe ĉiniti

uravnoteţeni »predmet« orijentacije, tiho pozivajući i druga bića na vrednovanje pruţanja

naše prisebne odgovornosti i unutrašnje osmišljenosti ka utapanju posebnosti našeg bića

u toplo jedinstvo sa raznovrsnim detaljima našeg sveta.

Poput puta sa kraja Ĉaplinovih »Modernih vremena«, i svaki put i svaki trenutak

naše svesnosti se iza odreĊenih granica gube »iza ugla«, iza horizonta naših misli i

saznajnih opsega. I upravo to što u sprezi naših oĉekivanja (jer, sama naša snalaţljivost i

veština koordinacije kretanja i ponašanja u svetu implicira izvesna oĉekivanja u skladu sa

izjednaĉavanjem trenutnih perceptivnih putanja sa izvesnim a priori, prethodno

konstruisanim perceptivnim kategorijama) i nadanja vidimo »iza ugla« naših pogleda na

svet odslikava unutrašnju bistrinu naših vidika i zvezdanost našeg »kosmopolitanstva«

kao radovanja raznovrsnostima našeg sveta. Jer, svaki perceptivni trenutak pokazuje na

skrivene osnove našeg i njihovog postojanja, ĉineći more tajanstvenih znakova na putu

naše duhovne evolucije, pronalaţenja suštine postojanja Prirode i našeg bića. A kada iza

presijavanja svetlosti na našim trepavicama i iznad plutajućih oblaka vidimo ĉista Nebesa

koja se otvaraju i ĉekaju nas »iza ugla«, ĉineći da naš svet odiše verom i radošću

otkrivanja, i ĉitav svet našom temeljnom radoznalošću spontano nahodimo u smeru

napretka. Jer, u nedogled pruţajući, naši saznajni horizonti moraju, analogno muzici

Prirode, odraţavati ravnoteţu smirujućih i sigurnošću obavijajućih periodiĉnosti, znanja i

vidljivih puteva sa jedne, i radosnih nepredvidljivosti, noviteta, intuicije i horizonata sa

druge strane.

23

Put predstavlja simbol uravnoteţenog meĊuodnosa ţivih bića. Naime, dok nas

potpuna obuzetost sopstvenim bićem vodi ka vodama sebiĉnosti, mentalne izolacije,

»sadistiĉkog« neprijateljstva i duhovne osiromašenosti, potpuna zaslepljenost drugima

nas vodi u vode pasivnosti, »mazohistiĉke« nekreativnosti, inertne povodljivosti,

zanemarivanja mora lepote sakrivene u Prirodi i drugim bićima, i redukovanja duboko

osmišljavajućeg osećanja odgovornosti. Stoga se upravo u ravnoteţi svesnosti sopstvenih

temelja posmatranja i ko-kreacije sveta iz naših oĉiju, i saţivljavanja sa tuĊim oĉima,

krije tajna hegelovske sinteze u ljubavi, raĊanja novih, divotnih perspektiva ţivljenja, do

kojih put vodi kroz tanani balans teze – samodovoljnosti i sopstvenosti, i antiteze –

zaljubljene stopljenosti sa voljenim bićem (ili obrnuto). Ovakva ravnoteţa u kojoj ne

dolazi niti do izolacije i gubitka svakog uzajamno treperućeg kontakta izmeĊu

ĉvorova/bića, niti do stapanja u njihovo nepovratno jedinstvo praćeno izgubljenim

osećanjem odgovornosti nad sopstvenim izborima i inertnim uzajamnim plutanjem, već

se stvara zadivljujuća muzika, saĉinjena od talasa naizmeniĉnog udaljavanja i

pribliţavanja, odlazaka u raznovrsnost i stapanja u jedinstvo, muzika meĊusobnog

potenciranja individualnih kreativnosti kroz istraţivanja puteva ka nerazluĉivim

jedinstvima i tajnama lepote sveta, odraţava igru »srednjeg Puta« ovozemaljske Ljubavi.

Namesto krajnosti ogledanih bilo u neizvodljivosti usamljenih introspekcija i analitiĉko-

sintetiĉkih promišljanja, u nuţnosti svesnog opstajanja u gomili ţivotnosti i zavisnosti od

mnenja drugih ljudi u svrhu izgradnje sopstvenog karaktera (što jeste osnovna crta

egocentriĉnosti: divljenje sebi u oĉima drugih), ili u mogućnosti traganja za jedinstvom

sa drugim bićima samo kroz monašku usamljenost, jedinstvom koje se rasplinjuje sa

prvim trenutkom pribliţavanja drugom biću52

, kroz znanje o negovanju optimalnog,

»srednjeg Puta«, veţbamo se za istovremeno neizvodljivo opstajanje osećaja

samostalnosti, pri-sebnosti i posebnosti sa osećanjem blaţenog jedinstva, naizmeniĉnih

trenutaka ovih dveju stanja koji u svojoj smeni prave divnu, boţansku muziku sa

zemaljskih plavetnila.

Jedan od najvećih izazova savremenog doba jeste kako u našim odnosima sa

drugim bićima prebroditi talasanje izmeĊu krajnosti obeleţenih sa jedne strane

objektivnom manipulacijom i dominacijom nad bićima sveta, proizilazeći iz našeg

nepoistovećivanja sa njima, a sa druge strane slepim plutanjem i pasivnim

zaboravljanjem na sebe, na prisebno i kreativno ispoljavanje jezgra teţnji našeg bića, te

pronaći savršenu ravnoteţu ljubavi, ne gubeći, već nalazeći sebe u drugima, ne

potlaĉujuće ĉiniti druga bića sobom, niti potlaĉeno dezintegrisati kreativno jezgro našeg

bića u drugima, već stvarati uzajamno integrišuće, briţne, odgovorne i poštujuće puteve

izmeĊu našeg svestranog srca i drugih bića, puteve koji će nas za-jedno ne zatvarati, već

sveobasjavajuće otvarati ĉitavom svetu. I s obzirom da ne pozitivnosti ili negativnosti,

već harmoniĉne i disharmoniĉne vibracije (= naizmeniĉno pribliţavanje i udaljavanje)

predstavljaju slike blaţenosti i rascepljenosti, sreće i nezadovoljstva, respektivno,

prekomerni otkloni ka jednoj strani opisanog polariteta povlaĉe za sobom i otklone

srazmernog intenziteta ka drugoj strani, usled ĉega prekomerno utonjavanje u sopstvene

koncepte i ideje sa zanemarivanjem bliţnjih bića i detalja sveta povlaĉi i izgubljeno,

slepo utonjavanje našeg bića na drugim nivoima ţivotnosti, bilo da su to druga bića, naše

navike, naša istorijska tradicija, tam-tam zvuci Kosmosa, slike Prirode i sliĉno.

Dominantan, manipulativni odnos prema neĉemu, tako, nuţno povlaĉi zaslepljen,

potĉinjen, zombirani odnos prema neĉemu drugome. Potĉinjenost drugim bićima i

24

prirodnim organizacijama (ukljuĉujući, naravno, i društvene), tako, povlaĉi

manipulativan, veštaĉki odnos prema sopstvenoj prirodi, prema unutrašnjem glasu našeg

bića, prema našem Taou, i obrnuto: podreĊenost našoj instinktivnoj prirodi bez

otvorenosti na njena svesna unapreĊenja kroz otvorenosti u susretima sa bićima sveta

povlaĉi surovi, manipulativan odnos prema našem ţivotnom okruţenju, na sliĉan naĉin

kao što potĉinjena privrţenost našoj istorijskoj ili religijskoj tradiciji ĉesto povlaĉi sa

sobom dominantan, otuĊeni odnos na nivou direktnog kontakta sa ljudskim bićima, i

obrnuto. I premda bismo mogli argumentovati stav da, sliĉno kao što akrobata na ţici u

svrhu kretanja unapred neprekidno mora naizmeniĉno padati u strane koje same po sebi

vode padanju sa ţice, put ove tanane ravnoteţe - koja ĉini centralni praktiĉni

epistemološki problem koji iscrtava ova knjiga – izmeĊu naše prisebnosti i predanosti

osluškivanju sopstvenog Puta u srcu sa jedne, i potpune posvećenosti i saţivljavanja sa

bićima sveta sa druge strane, biva odrţavan iskljuĉivo kroz naizmeniĉnosti suptilnih

trenutaka naše paţnje kada utonjeni u jezgro našeg bića zaboravljamo na bliţnja bića sa

jedne, i trenutaka kada naša paţnja zadivljeno, svepoistovećeno utone u bića našeg sveta,

sa druge strane (a iz ove perspektive prekomerno padanje u jednu stranu rezultuje u

sadistiĉkim, manipulativnim odnosima u kojima teţimo da potĉinimo, osvojimo i

privedemo sebi bića sveta u svrhu upoznavanja njih i nas i ĉitavog ţivota, dok

prekomerno padanje u drugu stranu dovodi do mazohistiĉkih, inertno i besplodno

utopljenih odnosa u kojima teţimo da na tuĊa pleća prenesemo naš, suštinski duboko

oplemenjavajući osećaj odgovornosti, te da se potĉinimo izvesnim bićima sveta), te da

retki trenuci savršene ravnoteţe koji - kao u sluĉaju akrobate predstavljaju trenutke u

kojima on samo moţe sabrati svoju paţnju i koncentraciju, da bi se uvek kroz sledeće

naizmeniĉne padove kretao unapred (kada, takoĊe, zna da neke plodove grana drveća oko

njega moţe dohvatiti, ali samo po cenu pada sa ţice, usled ĉega na sliĉan naĉin i mi

ponekada moramo ţrtvovati bliske i neposredne, bilo biserne uvide u suštinu našeg bića,

bilo trenutke našeg praktiĉnog davanja i pomaganja bićima sveta, u svrhu naše dugoroĉne

odrţivosti, kreativnosti i plodnosti mišljenja i delovanja) – predstavljaju prosvetljujuće,

meditativne trenutke koji nas samo duhovno i voljno obogaćuju da bismo se nastavili

plodno kretati unapred kroz uzajamno potencirajuće trenutke fokusiranosti na naše jastvo

sa jedne i saţivljavanja sa bićima sveta sa druge strane, postizanje savršenog puta

Ljubavi, buberovske24

ravnoteţe, susreta bića Prirode u kojima se prostiru putanje

odgovornosti, poštovanja i zaĉuĊenog duha istraţivanja, predstavlja najveći izazov na

putu blagodetnih društvenih interakcija budućih vremena. I na putu ka ispunjenju ovog

izazova ljubavi, znajmo da se ne na površini, na vidljivim i eksplicitovanim putevima

pruţanja našeg bića svetu, već u implicitnom moru naših najdubljih, bisernih teţnji,

odigravaju suštinske promene, spontano nalazeći svoje puteve ispoljavanja svud oko nas.

Jer, najdublje konstelacije našeg bića se ne mogu direktno sagledati, i naša mišljenja o

našim osnovnim teţnjama i orijentacijama nisu nikada potpuno verno odraţavajuća, a

ĉesto drastiĉno razliĉita, pa i dijametralno suprotna u odnosu na naše istinske, izvorne

teţnje. Iza vidljivog ili samo-svestnog vela naše velikodušnosti, briţnosti,

blagonaklonosti i dobrote se tako ĉesto skrivaju temeljne netrpeljivosti i obuzetosti

sebiĉnog slavljenja sebe u oĉima drugih, i obrnuto. Najveća avantura našeg ţivljenja,

unutrašnje hodoĉašće ka kome se svako biće na putu ka Bogu mora upustiti, jeste stoga

putovanje u »srce tame«, u jezgro našeg bića, doticanje temelja konstrukcije sveta naših

saznanja, istinsko upoznavanje sebe samoga, put sa kojega se vraćamo obasjani znanjem

25

da »planine su opet postale planine, i reke su opet postale reke«, poklapajući »unutra« i

»spolja«, putanje naših jezgrovitih teţnji i esencija bića sa prirodnim putanjama našeg

sveta, i raĊajući radosnu ozarenost svesti da ĉitav svet jeste uistinu oduvek bio slika naše

duše.

Ni samo ja, ni samo Ti, već Put prema Tebi, stoga, mora postati centar

referentnog sistema našeg opšteg doţivljaja sveta. I kada god primetimo da nam je

objekat naše misaone orijentacije u komunikaciji sa bićima našeg sveta postao preĉi u

odnosu na njihovu ljudskost, kada kroz vizir naših potreba zaboravimo na postavljanje

pouzdanja, poverenja i herojske, svesrdne spremnosti za pomoć i duboke ţelje da našim

dejstvima uĉinimo druga bića svecima, na temelje našeg bića, na jezgro Sunca relacija

kojima se pruţamo prema našem svetu, kada god nam se uĉini kao da priĉamo »o«

nekome ili neĉemu umesto »sa« nekim ili neĉim122

, moţemo otkriti da smo na putu

mentalne izolacije i nereligioznosti, gubitka veza jedinstva sa našim svetom, jer,

podsetimo se, religiju, u skladu sa svojim korenom u latinskom glagolu »religare« sa

znaĉenjem »povezati«, moţemo sagledati kao umeće dubokog povezivanja našeg bića sa

svetom, sintetiĉko umeće komplementarno izvornom smislu nauke kao veštine

razlikovanja i razdvajanja, uvećanja informacija i grananja stabla našeg znanja, ĉitljive

kao takve sa sagledavanjem izvornog indo-evropskog korena skei (»razlikovati«) latinske

reĉi za nauku - scientia. Kada svaki delić našeg sveta doţivimo kao odraz nas samih (jer,

na kraju krajeva, sve što znamo da postoji smo mi, u sprezi sa prirodnim inicijacijama –

ali ne i determinantama – i našom »Bogom-danom« ljudskošću, stvorili), znaćemo da je

svaki naš kontakt sa svetom, svaki trenutak postojanja, efektivno uzajaman, da su toplina

i paţnja koje negujemo prema bliţnjim bićima - i ponekada prividno, neţivom svetu, ali

zapravo poput mora Solarisa96

duboko osetljivom i odgovarajućem na naše najtananije

impulse i pitanja - jednake istim osećanjima upućenim prema osnovama našeg bića (i

obrnuto), zalivajući ih i podstiĉući na spiritualni rast.

Svest Puta ne predstavlja negiranje i brisanje putanja naših misaonih refleksija,

informacionog vajanja naše imaginacije, već samo odricanje od maštanja lišenog

stabilnih temelja koji ĉine naše duboke vrednosti i plemenite, nereĉite teţnje našeg srca i

konstruktivne racionalne usmerenosti. Svest Puta je, tako, odraz uma koji u svojim

beskrajnim maštanjima, u hrabroj plovidbi morima Maje, ne zaboravljajući na ko-

kreativnu moć našeg uma, ni na boţansku osnovu stvari, skrivenu duboko iza i najdaljih

horizonata naše svesti, naših u daljini nazirućih saznajnih i opaţajnih puteva, »iz sna

izlazi, ali blago nosi«, blago koje ĉini blaţena kontekstualna svetlost našeg svesnog

boravljenja i divljenja svetu, sada i ovde. I sa ovakvom, ĉistom svešću, iskrenom,

posvećenom i prijemĉivom, otvorenom na promene, postajemo novozavetna deca, deca

ĉistog uma, ne besna deca savremenog doba uzajamnih osuĊivanja i povlaĉećih

manipulativnih odnosa prema drugim bićima - opisanog Isusovim reĉima: »S kim ću,

dakle, uporediti ljude ovog naraštaja? I na koga liĉe? Oni su kao deca koja sede na trgu i

dovikuju jedni drugima: svirali smo vam i niste igrali, kukali smo i niste plakali« (Luka

7:31-32) – već deca koja vide carstvo Boţije i u najskromnijim kutcima sveta, deca svetlo

okrenuta budućnosti sa blagom nesvesnih uspomena, kamenĉića na usponima našeg

duhovnog uĉenja, sazdanih na temeljima svoga bića.

I na tom putu postajanja ĉiste, deĉije svesti, Sunce će nam pokazati Put. Pratimo

Sunce, stazu koja vodi jedinstvu uma i Prirode da bismo jednoga dana i mi sami postali

jedno novo Sunce koje će na sliĉan naĉin pokazivati drugima put, uĉeći nova bića na

26

odslikavanje celokupnosti Prirode u svojim osećanjima, inspirativnim mislima i dodirima

sa svetom. Voleći svaki detalj našeg prostora, umesto doţivljaja drugih bića i materije

kao neĉega što nam stoji na putu, nećemo se spontano zlovoljno saplitati o krajeve stvari,

već, stopljeni u jedinstvo sa njima, nalazeći sebe u svemu i sve u sebi, u svakom detalju

Prirode ćemo pronalaziti beskrajno smislene, kljuĉne boţanske putokaze na duhovnom

putu našeg bića, a »anĊeli će nas nositi na rukama, da ne zapnemo nogom svojom o

kamen« (Luka 4:11). A do tada, znajmo da mi smo svi deca Kosmosa12

. I znajući to,

otvoriće nam se novi horizonti ĉudesnih pogleda na svet jednog blaţenog deĉijeg uma za

koga je kraljevstvo Boţije skriveno u svakom deliću sveta, koji svojom nevinošću,

ĉistotom - nezaprljan prašinom prekomernih misaonih refleksija, mislima koje poput

krilatih fantoma lete hodnicima našeg uma153

– i jurodivskošću svojih dubokih teţnji,

spontano dodiruje temelje vidljivih grana, cvetova i plodova našeg sveta, prepoznaje

slona u zmijskom caru135

i divne misli dragih bića u svakom traĉku zvezdane svetlosti,

neuznemiren egocentriĉnim i strastvenim sukobima našeg sveta, uviĊa korene Boţijeg

mira u svim stvarima sveta, duhovnu braću i sestre, Sunce duše i povode beskrajnog

divljenja u svim, zaista svim bićima sveta.

Stoga, nikada ne sukobljavajuće interferiranje sa našim svetom, odašiljanje

disharmonizujućih vibracija osećanjima ljutnje, mrţnje i zavisti, već mirno, neĉujno

prihvatanje Puta Prirode i neprimetno postajanje prosvetljene sveprihvatajuće i

sveosmišljavajuće svesti, svesti ispunjene poverenjem u Prirodu kao našeg vodiĉa na

stazi duhovnog napretka, jeste put konstruktivnog prebroĊavanja problema savremenog

sveta. »Budi slobodan ispovedati svoje greške i ne sili tok reke« (Sirah 4:26), smatrao je

Sirah, ukazujući nam ne na formalno, reĉito ispovedanje, već na pokajanje jezikom srca,

iskreno pokajanje kojim opuštamo brane siljenja prostrte duţ tokova ispoljavanja našeg

bića (koje, podsetimo se, izvorno oznaĉava pridev »satanskog«152

) i obasjavamo svaku

travku i cvet, svaki detalj i šum našeg bića i sveta, pokajanje koje u sprezi sa

prihvatanjem sveisceljujućeg Puta Prirode ĉini da, poput zamišljenog Sunca, celovitost

našeg duha, sume putanja kojima se prostiremo prema našem svetu, integriše mnoštvo

radosnog, pevajućeg rada patuljastih ćelija našeg bića, bezbrojne kreativne dodire

malenih, inherentno inteligentnih jedinica i sićušnih putanja koje, poput pešĉanih dina

koje uzvišuju zrnca peska, proţimaju naše biće, raĊajući svetlo celote i jedinstva i šaljući

sjaj našeg bića duţ najdaljih prostranstava sveta.

Svi uzvišeni kvaliteti ţivotnosti, ljubav, vera, nada, sveta saznajna otvorenost, ne

ogledaju se u kontinualno fiksiranim zracima naše paţnje, već u blagim i budnim aurama

koje nas u potpunosti sveprijemĉivo okruţuju, usled ĉega nikada usmerenost ka ciljevima

našeg bivstvovanja, već neprekidno radoznalo prebacivanje naše paţnje od zvezde do

zvezde, od znaka do znaka, sledeći tajanstvene putanje i poruke Prirode, ĉini put buĊenja

ovih svetlih aura vrhunske kreativnosti. Jer, dok nas okupiranost ciljevima kad-tad

susreće sa hladnim planinskim zidovima njihovih postignuća, podsećajući nas – iako

planinski vrhovi definišu plodne boĉne padine124

, na sliĉan naĉin kao što duboke finalne

vizije koje nosimo u srcu ĉine oslonce svih naših plodnih delanja - na blago osvrtanja

unatrag, na lepotu ţivljenja koja poĉiva u malim, neoĉekivanim iznenaĊenjima otvorenih,

radoznalih, saznajno vrtećih u krug i sveupijajućih trenutaka naših putovanja,

sokratovsko zastajkivanje i pronalaţenje savršenstva postojanja kroz prosvetljujuće

utapanje u jedinstvo našeg bića i Prirode, sada i ovde, pomera nas od visoko

manipulativnog i planskog odnosa sa svetom do blaţenog prepuštanja spontanom razvoju

27

prirodnih procesa našeg sveta, sa uronjenošću u more naših najdubljih teţnji, u srce našeg

bića i sveta naših saznanja, koje jeste istinski kormilar broda našeg bića i celotnog

Kosmosa. Idiliĉni prirodni predeli koji na dubokom, nesagledivom, temeljitom planu

ostavljaju divne impresije u našim bićima i pogledima na svet, nikada ne pokazuju na

slepe, klimaktiĉke ciljeve, već nas uvek, ovde i sada, ispunjavaju veĉnošću postojanja,

tiho nas, šapućuće obasipajući najdubljim porukama postojanja, samo jezikom srca

razumevajućim putokazima našeg ţivljenja.

Sedeći pored jednog ĉempresa ili ţbuna, i osluškujući njihov pireći šum i skrovite

pesme koje ispevaju ĉitavoj Prirodi, moţemo se obogatiti njihovom vitalnošću koja

potiĉe od sleĊenja Taoa, Puta Prirode. »Ako oni što vas vode kaţu 'Gle, carstvo (Boţije)

je na nebu', ptice nebeske će vas prestići. Ako vam kaţu ' U moru je', ribe će vas prestići.

Umesto toga, carstvo (Boţije) je u vama, i izvan vas. Kada spoznate sebe, postaćete

spoznati, i otkrićete da ste vi ti što su sinovi ţivog Oca. Ali, ako ne spoznate sebe,

obitavaćete u siromaštvu, i vi ste to siromaštvo« (Toma 3, ≈ Luka 17:21), uĉio je Isus,

pokazujući nam da, spontano se prepuštajući reci našeg bića, našoj imanentnoj ţivotnosti

i Bogom-danim temeljima postojanja, zaista nahodimo ĉitav svet na postajanje poput

gorskog potoka bistrog, sveprihvatajućeg toka ka moru kraljevstva Boţijeg. Šetajući se

šumom, bezbrojne harmonije se sudarajući susreću u našem biću, ispunjavajući nas

nesvesnim mirom, sveisceljujućim bogatstvom koje ćemo tek jednoga dana moţda

upoznati i zavrednovati. Jer, najvrednija dela nikada ne ostavljaju neposredne blagodetne

uĉinke, već u dugim opsezima, polako i neprimetno prolepšavaju naš svet.

Sve što znamo da postoji, ĉitav naš svet, svaka njegova crtica i kvalitet raĊaju se u

dodiru prirodnih, ontoloških razlika i naših saznajno uobliĉavajućih, epistemoloških

struktura, u dodiru izmeĊu sfera objektivizma i subjektivizma. U dodiru izmeĊu uma i

Prirode se, tako, stvara ĉitav svet, ĉineći svaki njegov kvalitet putem, dok Put postaje

treći elementarni entitet teologije sveta, sveto Trojstvo, Duh koji se pruţa izmeĊu

boţanske Prirode i naše duše. I misaono opstajanje upravo na ovim putevima, trenucima

raĊanja kvaliteta sveta, trenima koji su samo sada i ovde, koji pripadaju iskljuĉivo

domenu konceptualno nedosegljive i neuhvatljive sadašnjosti, ĉini esenciju svesti Puta,

meditativne poistovećenosti sa putevima stvaranja našeg sveta, spontanog raĊanja vrlina

indijske dharma (spontanog primenjivanja znanja nastalog mudrom spoznajom poruka

naše karmiĉke knjige sveta, knjige ne stranica i slova, već svakog šuma i razlike Prirode,

knjige ţivota koja je za svako biće jedinstvena, knjige u ĉijem uĉenju ĉitanja, strpljivosti i

osetljivosti prouĉavanja, te odluĉnosti primene se krije smisao duhovnog puta našeg

ţivljenja) i staro-grĉke herojske aretê, te prosvetljene, religiozne, sveobuhvatne budnosti,

budnosti koja poput širokog i svetlog mora moţe primiti sve usko uokvirene,

konceptualne, flaširane vode saznanja. Sve dileme, susreti parova premisa sveta našeg

razmišljanja se, tako, prebroĊuju pronalaţenjem puteva koji ih skladno objedinjuju,

povezuju u trojstvo, znajući da »kvalitet jeste proces u kome se ostvaruje svesnost kako

objekta (Prirode, Boga, prim.a.), tako i subjekta (uma bića, duše, prim.a.)«124

, proces u

kome se beskrajnim upoznavanjem bića i Prirode okreće toĉak napretka ţivotnosti i

sveta. Sve što postoji moţemo, tako, opisati i doţiveti kao komunikaciju, govor našeg

bića i Boga, jer, podsetimo se, opisivanje i definisanje bilo kog sistema u Prirodi

podrazumeva povlaĉenje granica izmeĊu sistema i njegove interaktivne sredine, usled

ĉega širenje naših granica ukljuĉuje i neizostavno pomeranje druge interaktivne strane

koja uslovljava egzistenciju sistema, podsećajući nas na posezanje za hvatanjem

28

sopstvene senke, te na reĉi koje otvaraju drevni Tao Te Ćing: »Put (kvalitet) koji se moţe

oznaĉiti (definisati, opisati, prim.a.) nije apsolutni put (kvalitet)«, reĉi koje nam ukazuju

da reĉi, naši intelektualni koncepti i misaona uokviravanja nikada ne mogu doseći i

obuhvatiti suštinske crte sveta, ĉudesni Duh sveopšteg postojanja, ĉineći da se samo

meditativnom utopljenošću moţemo pribliţiti i doţiveti Jednim sa putevima nastanka

našeg sveta. Tiha, predana poklonjenost trenutku sadašnjosti vodi nas ka rasprostiranju

beskrajnih svetlih horizonata kroz najmanje detalje našeg sveta, jer svaki od njih jeste

neprekidni šumeći govor jezgra našeg bića i Prirode.

Dok pokušaji unapreĊenja našeg bića i sveta kroz svest o njihovoj temeljnoj, bilo

objektivistiĉkoj uzajamnoj, suštinskoj izolovanosti ili solipsistiĉkoj manipulativnosti,

rezultuju u frustrirajućim razoĉarenjima i obaznaĊenostima, predanost Putu, znanju da

sve što postoji izranja iz dodira našeg bića i Prirode, dovodi nas do prisebnog

pronalaţenja skladnih rešenja u raznoraznim egzistirajućim nesuglasicama i izazovima. U

stajanju na ĉelu voza naših saznanja, voza koji se kotrlja prugom Puta, Duha sveta,

odakle ćemo moći i najlepše da ţivimo divni putokaz Gertrude Štajn po kome »dopada

mi se pogled, ali više volim da sedim okrenuta leĊima ka njemu«46

(gledajući unatrag,

znajući da se u ĉistoti našeg puta krije tajna blagodeti naših odredišta, kao i da je gledanje

oĉiju koje gledaju divne predele još lepše i ţivopisnije od njihovog direktnog

posmatranja) - susrećući se direktno sa vrednosnim ko-kreiranjem sveta, a ne uglavnom

saznajući za njegove rezultate iz misaono-reflektivnih, a priori kategorizujućih,

uspavanih vagona naših misli -124

, direktno utopljeni u trenutak sadašnjosti, u neposredno

raĊanje kvaliteta našeg sveta, elementarnih razlika i putanja koje zatim uobliĉavamo u

izvesne prepoznatljive celine našeg iskustva, krije se tajna pretvaranja kvaliteta kao

kakovosti naših delatnosti u svetu od stilskih ukrasa na poseĉenim jelkama do izvornih

šišarki iz kojih će se spontano iznedriti ĉudesna boţićna drvesa naših pogleda na svet.

Umetniĉko stvaralaštvo izvoĊeno sa svešću Puta ĉini da naše najdublje vrednosti -

dugo klesane sa znanjem da se upravo one spontano preslikavaju na tihe i naizgled

neprimetne, implicitne, ali sveobasjavajuće osnove svih naših izraţaja i dela –,

nezadrţane preprekama mentalnih, emotivnih i fiziĉkih napregnuća, isplivavaju na

površinu sveta i bivaju trajno ugravirane u temeljima naših dela. Jer, divne, boţanske

vrednosti su uzajamno spregnute i potencirajuće sa ĉistinom uma, sa svešću Puta, na

sliĉan naĉin kao što nas stvaranje sa negovanjem odgovorne briţnosti i nenarušivog mira

u umu i srcu našeg bića dovodi do ostvarenja dela koja će na neobjašnjiv naĉin odašiljati

skladnost i harmoniju duţ celotnog Kosmosa, dela koja će potencirati rasprostiranje sve

širih ĉistina i briţnih sveobuhvatnosti našega uma. Naše biće i naš svet kroz igru

zajedniĉkog stvaranja, ko-kreacije sveta, uzajamno bilo padaju od boţanske milostivosti

ili se zajedno obasjavaju boţanskom svetlošću, svetlošću duha. Uniţavanje i destrukcija

usmereni ka našem svetu i drugim bićima na nama ostavljaju svoga traga, na sliĉan naĉin

kao što veliĉanje drugih bića, nalaţenje iskrica boţanske, sveobasjavajuće lepote u

bliţnjim bićima i prizorima sveta, na tih i neprimetan naĉin prosvetljuje vrednosno jezgro

našeg bića, osunĉavajući kontekste naših pogleda na svet, ĉineći da njihova veĉna

radosnost i sveoplemenjavajućost, poput vile koja sve što dodirne pretvara u zlato, veselo

titrira sve na šta se ko-kreativno usmeri, da neprekidno blago uskomešava stvari našeg

sveta poput talasa koji kriju implicitne dubine morskih blaga, sveproţimajuće boţanske

lepote postojanja.

29

Svaka naša zamisao, svaka kretnja, svako prebiranje linija Prirode na našim

dlanovima i svaki trenutak postojanja predstavljaju put pruţanja srca našeg bića ĉitavom

svetu. Postavljanje puta kao referentnog centra svakog našeg izraţaja, svake naše

interakcije – tada istovremeno prisebne i samostalne, ali i stopljene sa bliţnjima u

vodama predanog zajedništva - stoga ĉini ravnoteţnu i istinski harmoniĉnu temeljnu

orijentaciju, srednji Put svake naše delatnosti u svetu. Jer, negraciozna nelagodnost svake

samo-svestno izvoĊene radnje, pokreta koji odišu preteranom samo-kontrolom,

samovoljnošću i svesnom orijentisanošću na njih, suštinski potiĉe od preteranog

obraćanja paţnje na ostavljanje povoljnog utiska naših ekspresija, odnosno od trenutnog

zanemarujućeg zaboravljanja na druga bića i detalje Prirode ka kojima su izvorno naša

dejstva bila ili bi trebalo da budu usmerena. S druge strane, preterana opijenost i inertna,

povodna uronjenost u putanje Prirode i druga bića - poploĉana zaboravljanjem na vaţnost

odrţanja paţnje na Suncu naših izvornih teţnji sa kojih će spontano proklijavati naši

slobodni pokreti, naša draga pruţanja ruku bićima sveta - rezultuje u našem slepom i

neodgovornom lelujanju talasima sveta. Ravnoteţa izmeĊu slobode i volje, izmeĊu

spontanosti koja izranja iz predanosti našoj inherentnoj prirodi, Taou našeg bića sa jedne,

i voljnog usmeravanja, prevashodno naših najdubljih teţnji, ĉvrstih temelja sa kojih se

rascvetavaju divni, fleksibilni i ĉeţnjivo lelujavi pogledi na svet, ĉini vrhunski izazov na

putu dostizanja mudre gracioznosti, spleta lepršavog plesa i kristalno ĉvrste, logiĉke

bistrine, neuhvatljive, leptirske radosti i sjajne odgovornosti prema dobroti i blagostanju

celotnog sveta. Na sliĉan naĉin kao što će, negujući veliku ţelju ne da odbranimo

sopstvene pozicije mišljenja (što je, uglavnom, osnovni poriv savremenih predavanja),

već da duboko obogatimo ljudske poglede na svet našim prisustvom i izraţajima, bez

obzira na to o ĉemu eksplicitno priĉamo, nevidljiva srţ naših teţnji ĉiniti da nas bliţnja

bića napuštaju istinski, ponekada nesvesno obogaćenih pogleda na svet, i prisebno

ĉuvanje paţnje na temeljima našeg ţivotnog plesa, svakog udisaja i ţivotnog trena,

neprekidno negovanje jezgra najdubljih teţnji našeg pruţanja ka svetu ĉiniće da naši

nesamo-svestni, spontani pokreti odišu lepotom, prijemĉivošću i divotom radoznalim

oĉima Prirode, da svi cvetovi i svaki delić »mrtve« Prirode oko nas oţive i ispune se

sveproţimajućom ţivotnom melodiĉnošću, talasima sveisceljujuće muzike sveta.

Svaki pogled na ţiva bića sveta, svaki, zaista svaki trenutak ţivljenja jeste susret

jezgra našeg bića sa bilo malim kamenĉićima, ţivim bićima, delima njihovih ruku,

ĉitavim ekosistemima – koji se u našoj civilizaciji najĉešće ne smatraju celovitim

organizmima – ili celotnom Prirodom, Bogom. I u svakom od tih susreta, orijentisanost

na put koji spaja naša bića, te na jednu kreativnu stranu ovog puta koja pripada našoj

temeljnoj postavci - koja moţe biti bilo izolujuća i odbacujuća ili isusovski

blagosiljajuća, sveprihvatajuća, otvorenih dlanova i svetlog srca - ĉini put prisebnosti,

aktivne kreativnosti, gracioznosti i duhovite snalaţljivosti u našim odnosima. Naĉin na

koji doţivljavamo i iscrtavamo ovaj put koji se pruţa izmeĊu nas i bića sveta, definiše i

našu religioznost (jer, »kada kaţem 'on veruje', mislim 'on se susreće'«24

, kao što je pisao

Martin Buber), sliĉno kao i suštinsku lepotu našeg doţivljaja sveta. Poštovanje

autonomnosti u sprezi sa briţnošću i spremnošću za svetom zaštitom dovodi do tanane

ravnoteţe jednakosti, izbegavanja manipulativnog doţivljavanja drugih bića kao igraĉaka

našeg ega, kao i pasivnog utonjavanja našeg osećaja odgovornosti u svet drugih

autoriteta. MeĊutim, znajmo da kao što se sunĉani, oblaĉni, kišni i drugi vremenski uslovi

smenjuju u danu i godini, gradeći divotne ţivotne organizacije, tako i odstupanja od

30

savršenih ravnoteţa ponekada ĉine preduslove raĊanja zadivljenih i prosvetljenih

saznanja o vaţnosti i dragocenosti praćenja sveprihvatajućih ravnoteţa i jednakosti našeg

sveta. I da bi se zbunjena bića sveta, bića izgubljena u lavirintima i ĉvorovima prirodnih

puteva, u dodirima sa našim saznajnim svetom probudila u jasnoći pokretaĉkih vizija,

neophodno je ne sa solipsistiĉke, uobraţene visine razlagati uzvišene ideje i istinske

puteve, niti povodljivo i zombirano se povinovati stanovištima i ponašanjima zalutalih

bića, već se dotaći puteva njihovog razmišljanja i posmatranja sveta, spontano se

prilagoditi njihovim pogledima na svet, te odatle pokazati na nebeske visine, što,

primetimo, samo svest susretanja, toplog i poverljivog pruţanja ruke, implicitnog šapata

»ja i Ti jedno smo«, moţe izvesti.

Postajanje našeg bića poput boţanskog provodnika koji neprekidno, neumorno i

uvek novitetno, duhovnom svetlošću zaliva bića sveta moguće je samo kroz ravnoteţu

srednjeg Puta ljubavi, ravnoteţu prisebne uronjenosti u jezgro svoga bića i predanog,

svepoistovećujućeg i ujedinjujućeg pruţanja ka bićima sveta. Jer, dok solipsistiĉka

obuzetost samo sobom uz zanemarivanje bića sveta kao ravnopravnih ko-kreirajućih

svetova, bića koja moramo ljubiti isto onoliko koliko i same sebe (Luka 10:27) - što je

jedna od dve osnovne hrišćanske zapovesti koja, u sprezi sa ukazivanjem na ljubljenje

Gospoda svoga, orijentisanošću na misiju našega puta koja izbija iz jezgra našeg bića,

stabiliše i utemeljava sva naša kreativna delanja u svetu na ovoj ravnoteţnoj struni Puta

ljubavi: bivanja duboko u sebi (»ljubljenja Gospoda svoga«), otkrivanju najlepših

dragulja našeg bića i njihovog neprekidnog davanja (»ljubljenja bliţnjih poput sebe

samoga«) bliţnjim bićima sveta; a »druge zapovesti, veće od ovih, nema« (Marko 12:31),

kako je uĉio Isus -, rezultuje, kao u bajci o malom princu, u našoj usamljenoj zatvorenosti

na sopstvene »planete« doţivljaja sveta, potpuno utonjavanje u druga bića kroz našu

goreću ţelju za davanjem sebe, ali u sprezi sa zaboravljanjem na oĉuvanje paţnje na

centru naše egzistencije, na sferama naših najdubljih teţnji, Suncu duše i putevima naših

ţivotnih misija koji se poput njenih zraka rasprostiru posvuda oko nas, rezultuje u

izgorevanju vatre naše kreativne predanosti i njenom pretvaranju u pepelasti prah usled

našeg gubljenja sebe - koje lako moţe proizaći iz svoĊenja dve Isusove temeljne

zapovesti na samo jednu, na ljubljenje bliţnjih kao samoga sebe, što ĉini jezgro mnoštva

savremenih moralistiĉkih, ateistiĉkih, ali i hrišćanskih uĉenja (Rimljani 13:9) - i

kreativnog pustošenja, pustošenja usled zaboravljanja na veĉno iznalaţenje kreativnih

podsticaja i iznošenje naših plodonosnih dodira pravo iz srca našeg bića. Samo se u

ravnoteţi Puta i susreta postiţe maloprinĉevsko, kreativno, otvoreno i radoznalo

skakutanje sa jedne planete na drugu - sa jedne saznajne perspektive na drugu, ne gubeći

pri tome misiju i koordinate našeg puta -, ujednaĉeno plamtenje i beskrajno sagorevanje

svetlosti našeg srca koja, neprekidno pronalazeći nova rešenja i nove, spontane puteve

obasjavajućih ekspresija, isceljuje ĉitav svet i prepliće ga divnim povezujućim putanjama

i mostovima, strunama boţanske muzike ţivota.

Dobre, ĉiste, blaţene i inspirativne misli ĉine da mleĉno bele, lekovite i

sveisceljujuće vode ţivota, niti ustajale, niti ţurno i silovito virovite, već blago nabujale,

protiĉu našim bićem, donoseći mir i sklad, povezujući pokidane i rastegljene strune

ţivotnosti, naših inherentnih i u svet pruţajućih komunikacija u divotno harmoniĉne

akorde, poput plime i oseke se ritmiĉki uzdiţući i spuštajući sa svakim našim uzdahom i

izdahom, naizmeniĉnim ĉitanjem lepote sveta i beskrajnim davanjem sebe svima. S druge

strane, misli ljutnje, ţelja za razaranjem i kidanjem tananih struna ţivota rezultuju u

31

munjevitim prascima koji se disharmonizujuće prostiru mentalnim, emotivnim i fiziĉkim

domenima našeg bića, zavijajući unutrašnje Sunce našeg bića u tamne, neprozirne i

prezirne oblake naših misli koje samo tihi vetrovi, talasi vazduha srca našeg bića ili

snaţne kiše iza kojih se promaljaju nove duge nade i vere u boţansko misionarstvo i

beskrajnu smislenost našeg ţivljenja, mogu pobediti. Dok proţetost našeg bića bilo

Suncem jedinstva ili zvezdanim svetlucanjima koja vode tihom povezivanju ĉitavih

udaljenih svetova, kroz inspirativne, tragalaĉke zadivljenosti raĊajući ĉudesne

komunikacije izmeĊu ćelijskih, makromolekulskih i kvantnih entiteta ţivota, deluje

integrišuće, podrţavajući ĉistu muziku duha ţivota, ljutiti, munjeviti bljeskovi koji

gromoglasno cepaju blage putanje ţivota, dezintegrišuće deluju na stvaralaĉke susrete

ţivotnih entiteta, sliĉno kao što tok kosmiĉke prane nesmetanim koritima ţivota vodi

njenom spontanom bujanju kroz otvorena vrata naših izraza, i blagodetnom obasipanju

ĉitavog sveta, dok njeno neprekidno prepreĉavanje branama ega i drugih svesnih

ambicija, brana koje spreĉavaju slobodan tok voda ljubavi, vodi njenoj barskoj,

muljevitoj ustajalosti. I pitajući se: »Ali, ideja o gnezdu u ptiĉijem umu, odakle ona

dolazi?«46

, znaćemo da se ovakva kreativna svest Puta, ĉistoće toka voda ţivota širom

našeg bića, raĊa ne nasilnim htenjem njenog ispoljavanja, već slobodnom, poverljivom i

spontanom prepuštenošću našim biološkim i ontološkim osnovama postojanja i

postajanja. Jer, na sliĉan naĉin kao što lepota naših osmeha nikada ne bi bila toliko

draţesna ukoliko bismo znali zašto se osmehujemo, ukoliko bi naši izraţaji imali svoje

svesne razloge, najdivniji pokreti i misli se raĊaju baš na korenima naše spontanosti i

prirodnosti, ĉineći celokupne kreativne, pragmatiĉno-estetski ravnoteţne putanje naše

ljudskosti plodovima tananog hoda na osunĉano lelujavim granicama azurnih mora budne

sanjivosti i pešĉanih obala razumske volje.

Najdivnija umetniĉka, sliĉno kao i fundamentalna nauĉna dela nisu nastala

kreativnim nahoĊenjima u okvirima ciljeva prezadatih od strane tuĊih autoriteta, niti kroz

teţnje ka njihovom impresioniranju, te slavljenju sopstvenih dela u njihovim oĉima, već

kroz spontano osluškivanje jezgra sopstvenog bića, drţeći se Budine norme da »budimo

luĉi sebi samima«51

, da naše kreativne vodilje traţimo ne u tuĊim pohvalama i

pokudama, već u glasu najvećih dubina bunara ţelja našeg srca i bistre ĉistote uma našeg

bića, da se samo kroz svest Puta, neĉujnog osluškivanja muzike svog bića, poput klizećih

vihora nošenog plemenitim teţnjama ka prosvetljenju celotnog sveta – ţiveći tada

ĉudesnu ravnoteţu Puta, isusovskog voljenja bliţnjih kao i samoga sebe -, stvaraju divna,

zaista trajna i uticajna dela. Osnove kvantne mehanike, teorije relativnosti i molekularne

biologije koje su pruţile nepregledno i nepresušno izvorište tehnoloških pronalazaka i

širenja saznajnih perspektiva ţivotnosti, nisu bile izgraĊene pod pritiskom eksternih,

investicionih ciljeva i trţišne potraţnje, već su se razvili out of the blue, usled ĉega nam

upravo »blue skies« istraţivanja18,19

, sticanje saznanja o dodirima našeg bića i Prirode ne

kroz unapred zadate ciljeve i mora oĉekivanja, već kroz spontanu, deĉije nevinu svest u

kojoj se svi pritisci svrsishodnosti pretvaraju u slobodno-kreativnu ĉistoću plavog neba, u

stanju su, tako, da iznedre zaista duboke, paradigmatski-obrćuće zakljuĉke o ureĊenosti

sveta, zasnivajući se na temeljitim ispitivanjima sveta, osloboĊenim elementa

aplikacionog takmiĉarstva, ne samo inkrementalno, već suštinski unapreĊujući polja

ljudskog znanja. Suštinska crta edukacije, stoga, treba biti ne slepo sleĊenje programskih

pravila i praćenje obeleţenih puteva na nauĉnim mapama sveta, već slobodno istrĉavanje

u neoznaĉene predele na mapama Prirode, uz, naravno, razvijanje duboko ukorenjenog

32

osećanja odgovornosti bića prema njihovom svetom Putu koje tiho poĉiva u njihovim

srcima. »Ja sam put, istina i ţivot« (Jovan 14:6), govorio je Isus, »ovo je sada moj put, a

gde je vaš?«116

, uĉio je Niĉeov Zaratustra, i zaista, buĊenje odgovornosti prema jezgru

našeg bića poruka je svih religija sveta, nasuprot idejama o slepim povinovanjima

dogmatskim, ne veĉno tragalaĉkim i preispitujućim, već površno fiksiranim, kreativno-

gasećim normama ponašanja, idejama koje su mnogi sledbenici ovih divnih primarnih

putokaza, zaboravljajući na razvijanje osećaja odgovornosti u odnosu na srce svog bića,

kroz istoriju osuĊujuće, manipulativno i potlaĉujuće proteţirali.

Svaka naša nebeski plodna molitva koja talasastim harmonijama ispunjava naše

biće i ĉitav svet, prosipajući mora svetlosti širom kosmiĉkih prostranstava, uvek jeste Put;

ne pasivno padanje naše svesti u srca druga bića, traţeći zaštitu u njima i ĉineći da se

svetli sjaj naše molitvene prisebnosti, poput prekrivanja tamnim kapcima, zaklopi i ugasi,

niti razmišljanje samo o sopstvenoj celovitosti, usklaĊenosti i snazi, već prostiranje

svetlih mostova divnih ozvezdanih ţelja i isceljujućih Sunĉevih štrafti, »ljubljenja

bliţnjih koliko i nas samih«, istovremenog prisebnog odrţanja paţnje na sjaju našeg srca

i briţne predanosti pruţanju puteva dobrote i divotnih saznanja bićima sveta. Jer, nijedna

molitva sveta ne odiše iskrenošću kada svojim tokom rezultuje u redukovanju sopstvenog

osećanja odgovornosti, prisebnog poverenja u govor srca našeg bića, kao ni u suprotnom

sluĉaju, kada su njeni ishodi vezani sa opsednutošću sopstvenošću na raĉun gubljenja

divnih veza koje nas povezuju sa bićima sveta i na kojima jedino moţemo zaista ugledati

lepotu naše duše i uspeti se ka planinskim vrhovima naše duhovnosti, raštimovanja gitare

našeg bića, gitare ĉije strune su tanane, svetlo vibrirajuće, ne srceparajuće, već

blagodetno pribliţavajuće i udaljavajuće putanje kojima se naše biće sa svakim trenom

ţivljenja prostire ka ĉitavom svetu, već samo kada se naša sveta briţnost i meditativna

prisebnost plodno usaglase u svetlim mostovima naših molitvi, ne samo naši trenuci

duhovnih posvećenosti i meditativnih premišljanja, već i ĉitavo naše ţivljenje, svaka naša

misao postaju odrazi pruţanja veĉne, dţinovske molitve našeg srca. Sprega meditativne

utonjenosti u sopstveno biće i svesno pruţenih ruku ka ĉitavom svetu, odslikana u ikoni

Hristovog raspeća, jeste put ka divnim molitvama kroz koje zaista, neprimetno, pred bića

sveta postavljamo puteve koji nas uzajamno istovremeno uspinju ka zvezdanim

posvećenostima, beskrajnom miru i zadovoljstvu boravljenja u sebi samima, kao i

duboko spuštaju, integrišu u celotni biosferiĉni i kosmiĉki poredak, ĉine da harmoniĉno

nalazimo savršenstvo svoga mesta, sada i ovde, u celokupnoj kreaciji postojanja, da

sagledamo divotu dodira istovremenosti veĉne boţanstvenosti i prolazne ţivotnosti našeg

bića.

MeĊutim, u hodu naših vizionarskih snova ravnoteţe Puta, pred nama neprekidno

opstaje divno pitanje da li - poput akrobate na ţici koji samo padanjima na jednu ili drugu

stranu svog srednjeg Puta moţe zaista hodati njime, dok su trenuci savršene ravnoteţe

praćeni njegovim statiĉnim nenapredovanjem - svaka kreativnost našeg bića mora

neprekidno oscilovati, stvarati muziku naizmeniĉnog padanja u komplementarne polove

dinamiĉkih ravnoteţa Puta Prirode, kako bismo zaista prostirali puteve evolucije ispred

nas i bića sveta, dok opstajanje u ĉistoj svesti Puta, svetlom sjaju naše savršene ravnoteţe

prisebne, meditativne samo-uronjenosti i osluškivanja glasa sopstvenog bića sa jedne, i

svedavanja, molitvene posvećenosti bićima sveta sa druge strane, predstavlja eksterno

neplodne, nedelujuće trenutke, ali u kojima ipak jezgrovito sabiramo naše unutrašnje

snage, usklaĊujemo potencijale našeg bića koji će se sa narednim kretanjem unapred i

33

finim, ali hrabrim odbacivanjima savršenih ravnoteţa, lepotnim naizmeniĉnim

zabacivanja ka neravnoteţnim stanjima našeg duhovnog i kreativnog koraĉanja,

rascvetati u divne plodove širom našeg sveta. Moţda trenuci savršenih ravnoteţa

predstavljaju odsjaje Tao beskorisnosti, centra vrtećeg toĉka, praznine sobe ili šolje za ĉaj

(Tao Te Ćing 11), prazne, meditativne beskorisnosti ĉistog Uma, ali u kojoj poĉiva srce

korisnosti ĉitavog kreativnog obrtanja sveobasjavajućih mlinova našeg srca i naših ruku,

te embrioni raĊanja zlatnih ţitnih polja na kojima će bića sveta pronaći isceljujuće reĉi

Boţije i utoliti svoje ĉeţnje za duhovnom hranom sveta. Moţda, tako, i ne ukrućujuća

uzdrţavanja od svakog našeg izraţaja za koji nam izgleda da ga ne proţima ravnoteţa

Puta, ĉini put njenog istinskog odrţanja, već spontano prepuštanje izraţavanju našeg bića,

ali kroz suptilna osluškivanja odgovora našeg bića i Prirode, kroz koja nam se raĊaju

inicijacije zabacivanja u drugu stranu i povratka ka putu ravnoteţe, ĉine tajne kretanja

srednjim Putevima Prirode. Tople utonjenosti u srce našeg bića i traţenja pravog puta u

nama, praćeni svepoistovećujućim davanjem ĉitavog našeg bića i stapanjima u jedinstvo

sa njihovim srcima, da bismo opet hitro svest sveujedinjenja zamenili osluškivanjem

sopstvenog srca, odakle ćemo ponovo utonuti u blaţena jedinstva, iz ove perspektive ĉine

puteve naših kreativnih kretanja srednjim Putevima ţivota, duha i ljubavi. I takoĊe, dok

uzdrţanosti pri blagim amplitudama naših krećućih oscilovanja mogu ĉiniti odraze bilo

trenutaka naše blagosti i tihoće ili uplašenosti i sputanosti, široke amplitude naših

talasanja, uporedno se pruţajući sa uvećanim rizikom od padanja, mogu predstavljati

ogledala naše lepote u hrabrosti i veliĉanstvene lakoće postojanja, dok nam

disharmoniĉnost naših oscilovanja, ne prirodna, suptilna, vedra i lepotna odskakanja od

uniformne ujednaĉenosti naizmeniĉnih amplituda oscilovanja, već gruba, mraĉna i

paniĉna neujednaĉenost koja podseća na teškoću odrţavanja ravnoteţe, moţe nam biti

indikator izrazitih neusaglašenosti dodira našeg bića i Prirode, neusaglašenosti koje, kao i

uvek, moramo ispravljati silaskom na same temelje našeg saznajnog prostiranja prema

svetu, njihovim iskrenim, tragalaĉkim prosvetljenjem i ponovnim uspinjanjem u nesamo-

svesne vode postojanja i spontanog izraţavanja, slobodnog naizmeniĉnog i unakrsnog

padanja, dopuštajući da, ponovo, ĉisti temelji pruţanja našeg bića pronaĊu svoje slobodne

puteve ka ĉitavom svetu.

U blaţenoj ravnoteţi Puta, sve posesivne teţnje dominirajućih i odgovornosno-

utopljavajuće teţnje samo-potlaĉujućih neravnoteţa ustupaju svoja mesta istovremenom

pruţanju samostalne slobode odluĉivanja i bivstvovanja, kao i osećanja tople zaštite

bićima sveta, ĉineći da se i sve sukobljavajuće tenzije izmeĊu polova koje proţimaju

ljudska društva kroz ĉitavu istoriju naše civilizacije – ogledane na primerima

patrijarhalnih crkvenih (ne izvorno religijskih, već institucionalizovanih) tradicija,

paradoksa muškobanjastog feminizma67

i animalnih, ĉesto podrazumevajućih istopolnih

neprijateljstava izazvanih teţnjama ka impresioniranju bića suprotnih polova i njihovom

pretvaranju u satelite našeg ega - od disharmoniĉnih otklona u teţnje ka veliĉanju sebe i

slamanju tuĊih srca sa jedne, i u pasivna povinovanja tuĊim idejnim vodiljama sa druge

strane, pretvaraju u tople, osunĉavajuće ravnoteţne teţnje, u otvorenosti ljubljenju drugih

koliko i sebe, i sebe koliko i drugih, u teţnje koje, korak po korak, grade divne temelje

izvornih prijateljstava sa kojih ne samo da niĉu cvetovi bratstva i sestrinstva, već se i

uzvišuju sve duhovno snaţne i uzajamno oplemenjavajuće zaljubljenosti našeg sveta.

Kada je naše biće proţeto ravnoteţom Puta, kada smo istovremeno meditativno udubljeni

u izvorne temelje našeg srca - u Put Prirode koji neprekidno struji rekama našeg bića,

34

pokazujući nam put ka moru jedinstva uma i Prirode, doţivljaju sveta u kome sve stvari

ne beţe od nas i izmiĉu nam u dodirima, već svaki naš ozvezdani pogled ĉini da se sve

crtice, razlike i divotne impresije našeg sveta ulivaju u more našeg bića, ĉineći da

otkrivamo sebe u svemu i sve u nama – i unutrašnjim zavetom duboke posvećenosti

usmereni ka bićima sveta, sve nelagodnosti i osramoćenosti u našim upoznavanjima sveta

sa idejama egocentriĉne dominacije, sliĉno kao i sve zaslepljenosti drugima koje ĉine da

nam izgleda da »two's a crowd and three's a company« (kao što je Endi Vorhol smatrao)

se pretvaraju u istovremene otvorenosti i predanosti bićima u direktnom kontaktu i

ĉitavom svetu, svim kosmiĉkim prostranstvima i ţivotima koji pulsiraju u samo

naslućenim daljinama, kao i udubljenosti u osluškivanje sopstvenog Puta koji se raĊa u

intimnom, jezikom srca proţetom dodiru izmeĊu našeg bića i boţanskih temelja Prirode,

temelja koji opstaju u svakom dašku vetra, svakom biću i svakoj putanji našeg sveta,

ĉineći da zvezdanim šumom ĉitavog Kosmosa prelivamo ne samo Nojeve duge koje se

raĊaju u zadivljenim oĉima sveta, već i sva malena i beskrajno vredna, uplašena kucanja

srca bića Prirode.

Imperativ »biti, ovde, sada«, stoga, ne znaĉi fiksirano utapanje u crtice našeg

sveta sa nestajanjem naše prisebne introvertnosti, niti zanemarivanje bića sveta i

dragocenih putokaza Prirode kroz blještavu uronjenost u samoga sebe, već istovremeno

boravljenje u dubinama našeg srca, na temeljima naših teţnji i izvornih poriva svih naših

kreativnih poduhvata i prostiranja, kao i radoznalo, zadivljeno oĉitavanje znakova

Prirode, saosećajno uranjanje u poglede na svet iz oĉiju drugih bića, i neprekidno

pruţanje zlatnih, sveobasjavajućih puteva poverenja i posvećenosti ka bliţnjim bićima i

ĉitavom svetu. I svako naše isceljenje, ponovna integracija ĉitavog našeg bića i Prirode,

buĊenje osećanja nalaţenja savršenog ishodišta Sunca izvornih teţnji koje neprekidno

sjajno izbijaju iz našeg srca, odigravaju se ne kroz povinovanja objektivistiĉkim

pravilima i procedurama koje, ne dotiĉući se temelja našeg pruţanja ka svetu i susretanja

sa bićima Prirode i ehom talasa naših izvornih teţnji, samo trenutno prekrivaju simptome

naših izvornih neravnoteţa, suštinskih odskakanja od harmonije Puta, niti kroz samo-

spasavajuće sklupĉavanje u spirale (koje oliĉavaju tok koji je u svom razvoju

istovremeno usmeren ka središtu, ka poĉetku i ka ĉitavom svetu) izvornog jezgra našeg

bića, već spoj briţnosti, posvećenosti, velike ţelje i ĉvrste odluĉnosti da plodove naše

celovitosti i delatnog postojanja pruţimo bićima sveta, i meditativnog, paţljivog

osluškivanja sebe i usklaĊivanja neravnoteţnih tokova u skladnu muziku kojom zraĉi

naše biće, krije tajnu buĊenja celovitosti našeg bića, pretvaranja oblaĉnog neba našeg

uma u Sunĉano jedinstvo i osećanje savršenosti, svega na svom mestu i svega kao

ogledala Boţijeg uma u predivnoj raznovrsnosti prirodnog reda.

Ravnoteţa istovremene duboke, meditativne i prisebne uronjenosti u srce našeg

bića i saţivljavajućeg duhovnog sjedinjavanja sa bićima sveta i celotnom Prirodom, ĉini

vrhunski ideal našeg putovanja stazama ove knjige. I kada sa svakim našim udahom

budemo samo-utonjeno, isceljujuće popravljali i nadograĊivali duhovni oreol našeg bića,

a sa svakim izdahom davali ĉitavog sebe svetu, pruţali sveujedinjujuće i poistovećujuće

mostove sa temelja našeg srca ka drugima, ĉineći da oni predstavljaju ĉvrste i stabilne, ali

istovremeno fleksibilno nadasvud odzvanjajuće predivnom muzikom Ljubavi, poput

Sunĉevih duga velelepne orijentire bićima sveta, na jedan od bezbroj naĉina ćemo ţiveti

sjaj lepote ove ravnoteţe Puta, puta istinske mudrosti i veĉne, nikada ne umiruće,

sveobasjavajuće, isusovske ljubavi.

35

Boraveći u svetloj ravnoteţi Puta, harmoniji unutrašnje utonjenosti i saosećajne,

saţivljavajuće posvećenosti, iako nas hrabre prepuštenosti saznajnim impulsima sredine i

povodima našeg predanog delanja poput zvezdane prašine rasipaju u svim pravcima,

sunĉana dijamantnost jezgra naših plemenitih teţnji nas, sliĉno mirnom vodoskoku na

kome se i pored stalnog toka vode odraţava pruga sunĉeve svetlosti, te poput zalazećeg

Sunca koje povlaĉi svoju podnevsku, hirovito raspršenu svetlucavost i svepruţajuću

iskriĉavost ka sveĉanoj, mirnoj, predveĉernjoj, beskrajno lepoj, istovremeno jasno i

precizno iscrtanoj, ali i bronzano tajnovitoj liniji jednote, odrţava sjajno usredsreĊenim,

bistrim i divotno blistavim u našim malenim, tananim i suptilnim ţivotnim

posvećenostima.

I na kraju krajeva, znajmo da Put kao simbol ureĊenosti sveta, istovremene

spojenosti i razdvojenosti kroz koje se odvija neprekidni spiralni, osvrtanjem

unapreĊujući tok evolucije ţivota, podrazumeva i inkonstantne zaljubljenosti, poput

plime i oseke, udisaja i izdisaja ili draţesnih titraja struna koje iznedruju isceljujuću

muziku prostranstvima Prirode, periodiĉne smene trenutaka naših ushićenih, ekstatiĉnih

zadivljenosti, ĉistih suza toplih posvećenosti koje kapaju na naše pruţene dlanove bićima

sveta i trenutaka naših mermerno hladnih apstrakcija, udaljenih ĉeţnji za lepotom

ponovnog iskrenog i istinskog stapanja u jedinstvo sa delićima našeg sveta i toplog

doţivljaja vedrih i budnih talasa mora naših osećanja, radosnog plesa naše vere i

praskozorja naših blaţenih vizija. Najdivnija umetniĉka dela odslikavaju upravo

nepregledne nizove trenutaka dugotrajnog i mukotrpnog lutanja, traganja i tame, na

samom koncu preobliĉenih u divotna pitanja, optimistiĉni sjaj, isceljujuće suze radosnice

i ĉudesno otvaranje nebeskih prostranstava anĊeoskih uzvišenja, beskrajnih polja

radoznalosti i povoda našeg kreativnog, svesrdno posvećenog delanja, pretvaranja

svakodnevnih i obiĉnih detalja sveta u idiliĉne predele obasjane Suncem duše koje

tajanstveno, mirno i udaljeno sveĉano obasjava svet, ostavljajući veĉne i blago skrivene

tragove, poput veĉernjeg odsjaja na suptilno talasastoj, mirno uzdišućoj površini mora, u

svakom, zaista svakom deliću Prirode.

O uzajamnim promenama

»Ţeliš li pronaći sebe, menjaj se«

Hajnc fon Ferster

U intro-retro-spektivnim preispitivanjima našeg odnosa sa svetom, sa drugim

bićima, poput ptice koja jede ĉas slatke, ĉas gorke plodove drveta iz indijskih Upanišada,

bivajući ĉas srećna i ushićeno radosna, a ĉas tuţna i melanholiĉna, i mi se ĉesto pitamo:

»Kako da se postavimo u odnosu sa drugima, šta da budu osnove naše saznajne i osećajne

orijentacije prema drugima da bismo zaista bili dobri prema svetu, a sa time i srećni i

zadovoljni?«. I tada, znajmo da sva fiksna pravila ponašanja i kontakta sa drugima

donose zadovoljstvo samo neko vreme, da bi zatim postalo neophodno njihovo

evoluiranje, fleksibilno menjanje, uvek novo pronalaţenje prosvetljujućih puteva kojima

ćemo se pruţati prema bliţnjima. Najvaţnije pravilo je, zaista, nemati pravilo, ali,

naravno, ukljuĉujući i ovo pravilo. »Ţeliš li pronaći sebe, menjaj se«80

, smatrao je Hajnc

fon Ferster, i to sa svakim trenutkom postojanja, sa svakim udisajem, sa svakom mišlju,

sa svakim susretom sa bliţnjim bićem. Poistovećivanje sa ljudskim bićima na nivou

36

temelja njihovih bića i komunikacijskih teţnji, predstavlja put kreativnog zbliţavanja,

uzajamnog usavršavanja i istinske ljubavi.

Jedinstvo ka kome se naše biće pruţa u interakciji sa našim svetom, sa drugim

bićima, tihi stav u svakom našem pogledu ka bliţnjem biću, koji kao da iz jezgra našeg

srca govori: »ja i Ti jedno smo«, takoĊe, moraju biti probuĊeni na samim temeljima. Jer,

sve u Prirodi raste od svojih temelja: drveća od svojih korena, ljudi od svojih najdubljih

teţnji, a ĉitava Priroda od svoje vizije finalnog uzroka i krajnjeg odredišta, carstva

Boţijeg koje »neće doći tako da bi se spoljni znaci mogli opaţati, niti će se kazati: evo ga

ovde, ili onde; jer, gle, carstvo Boţije je meĊu vama« (Luka 17:20-21), carstvo Boţije

koje je »sliĉno gorušiĉinom zrnu, koje ĉovek uze i poseja na svojoj njivi; ono je doduše

manje od svih semena, ali kada izraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske

doĊu i gnezde se na njegovim granama« (Matej 13:31-32), jer klica boţanskog izvora iz

koje klijaju stabla i cvetovi nebeske lepote i religioznosti našeg bića, povezujući temelje i

vidljive kupole, nevidljiva semena i ukusne plodove našeg kreativnog postojanja,

predstavlja ishodište svih naših zaista uspešnih i prosvetljujućih delatnih nadgradnji,

pokazujući nam da ne u trĉanju za blagom duţ predela sveta – jer, »reći će vam: eno ga

onde, evo ga ovde; ne idite onamo i ne trĉite za njima. Jer kao što munja - kad seva -

svetli od jednog kraja pod nebom do drugoga, tako će biti Sin ĉoveĉiji u svoj dan« (Luka

17:23-24) -, već u predanosti nadanjima u svetlosti našeg srca i izgradnji temeljne

dobrote našeg bića, sada i ovde, poĉiva put mudrosti. I saznajno-perceptivno stapanje u

Jedno sa svakim bićem Prirode mora, stoga, poći od probuĊenog jedinstva ĉitavog našeg

bića sa korenima njihove egzistencije kao temeljima osunĉanog pruţanja njihovog duha

ka ĉitavom svetu, dok uzajamne promene u komunikaciji našeg bića sa drugima i

celotnim svetom moraju postati odraz našeg saţivljavanja sa osnovama: kako ontološkim

– osnovama našeg i drugih bića i uzajamnog postanka, tajnom našeg susreta i postojanja

jednog pored drugog, tako i epistemološkim – našim i tuĊim teţnjama, vrednostima i

saznajnim korenima. Jer, suštinske, temeljne vrednosti našeg bića tiho i neprimetno

iscrtavaju svet u spiritualno evolutivnom, boţanski uĉiteljskom dodiru sa Prirodom.

Duboka, istinska vera i religioznost našeg bića su, tako, oliĉeni ne u kamenitoj i

manipulativnoj, eksplicitno propovedaĉkoj orijentaciji našeg bića prema drugima, već u

spremnosti na promene najdubljih suština našeg bića u susretu sa drugima, što i jeste

ljubav koja »sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi« (Korinćani I 13:7). Misleći da

»verujemo« podsećanjem na same reĉi o veri – reĉi koje u svom doslovnom ponavljanju

ĉine odraze krutih dogmi i fiksnih stavova, potpuno suprotstavljene izvornoj veri -,

zaboravljajući da »zna Otac vaš šta vam treba, pre no što ga zamolite« (Matej 6:8), da

jezgro našeg srca neprekidno svojom skrivenom muzikom odašilje svoje najdublje teţnje

i ţelje koje nalaze svoje boţanske odgovore u svakom deliću našeg sveta, podsećamo na

ţednog ĉoveka koji umesto da krene u potragu za vodom, neprekidno ponavlja »H2O,

H2O«121

, iako znamo za priĉu u kojoj sveštenik, dolazeći na pusto ostrvo i šapućući na

uvo usamljenom pustinjaku reĉi Gospodnje molitve, te otišnjavajući se na puĉinu, ugleda

pustinjaka koji trĉi po vodi ne govoreći molitvene reĉi, već radoznalo upitkujući

sveštenika da mu ih ponovi, jer ih je zaboravio, priĉu koja nam pokazuje da ne

ponavljanje prekoncipiranih šablona, već traganje ĉini put ĉinjenja boţanskih ĉuda46

.

Ovakav površni stav religioznosti - stav zaboravljanja da je jezik srca i naših osećanja

sveprostirući jezik našeg bića, da osećanja hvale u srcu, a ne samo na našim usnama ĉine

temeljite, implicitne struje blaţenih komunikacija, ogledajući u našim shvatanjima opštu

37

situaciju u skladu sa kojom savremeni tok religijske tradicije ĉesto postaje rob površnog,

»materijalistiĉkog« viĊenja sveta od koga se ona sama nekada davno otrgla, na koga je,

inspirisana nevidljivim, spiritualnim korenima našeg postojanja i postojanja sveta,

izvorno pronalazila duboke odgovore i putokaze - moţemo skladno opisati mišlju Alfreda

Korzibskog po kome »mapa nije teritorija«8, kao i reĉima proroka Isaije da »ovaj narod

me poštuje usnama, ali je srce njihovo daleko od mene. Uzalud me poštuju uĉeći nauke

koje su ljudske zapovesti« (Matej 15:8-9). Traganje, adekvatno spremnošću na naše

temeljne promene u dodiru sa svetom, preduslov je kretanja na putu »vere«, putu iskrene

religioznosti. Jer, upravo se kroz radoznalo prihvatanje raznolikih saznajnih i ţivotnih

perspektiva produbljuju i usavršavaju naši sopstveni koncepti, naše slike prirodne

ureĊenosti. Glumaĉka i umetniĉki-izvoĊaĉka iskrenost, razvijena poistovećivanjem sa

raznovrsnim emotivnim i saznajnim perspektivama, sliĉno kao i nemerljivo dragocenije

vrednovanje našeg ţivotnog konteksta sa ne samo prvim susretom sa fotografijom naše

planete iz bliskog Kosmosa, već i sa svakim toplim otkucajem srca u probuĊenom

saosećanju sa bliţnjim bićima, mogu nam predstavljati primere usavršavanja sopstvenih

pogleda na svet kroz spontano menjanje u susretima sa drugaĉijim razmišljanjima, u

saţivljavanju sa svetom iz oĉiju drugih bića. Jer, ljudska bića, a ne uglaĉane površine

jezera ili stakala, jesu ogledala suštine našeg bića. Dok, sliĉno kao i kada nauĉno-

redukcionistiĉke, metaforiĉne predstave sveta pogrešno poistovetimo sa vernim odrazom

stvarnosti (zaboravivši da su one samo putanje razmišljanja kojima usklaĊujemo,

ureĊujemo i na društvenom planu koordiniramo naša iskustva), doţivljaj našeg lika u

ogledalu kao stvarne slike našeg bića biva propraćen suoĉavanjem sa prazninom i

ambisom besmislenosti postojanja, zadubljujući se u ljudska bića oko nas, diveći se

pogledom na svet iz njihovih oĉiju, dubokom etikom i izvornom lepotom iz koje su

sazdana, postajemo zadivljeni i suštinom našeg bića, vidimo koliko smo zaista i mi sami

divni.

S obzirom da se kroz otvorenost na promene u komunikacijama sa drugim bićima

sveta, kroz ne propovedanje unapred smišljenih fraza i ideja, već spontanu prepuštenost

iznalaţenju uvek novih zakljuĉaka i putokaza (jer »ne brinite se kako ćete ili ĉime ćete se

odbraniti ili šta ćete reći; jer će vas Duh Sveti nauĉiti u taj ĉas šta treba da kaţete« (Luka

12:11-2), poduĉavao je Isus spontano prilagoĊavanje naših divotnih, istinski razbuĊujućih

izraţaja neponovljivim trenutnim okolnostima, nasuprot osećanja distanciranosti,

slabašne iskrenosti i uspavanog poverenja kojima odišu unapred pripremljene ekspresije),

otvaraju vrata sveopšteg napretka, Gregori Bejtson je dijalozima odslikavao put evolucije

ţivotnosti9, sliĉno kao što je smatrao da »ako je svet povezan...tada razmišljanje kroz

priĉe dele (ceo Um ili) svi umovi, bilo naši ili oni od šume jasika ili morskih sasa«8,

osmišljavajući nas sa priĉom u kojoj upitan da li će ikada razmišljati kao ljudsko biće,

kompjuter, nakon iscrpnog raĉunanja, odgovara: »Pa, to me podseća na priĉu...«8.

Suptilna, velom tajnovitosti obavijena lepota poetskih izraza opstaje u nadahnutim

asocijacijama na puteve našeg iskustva, te tako, na primer, umesto da nam etiĉko-

filosofski kaţe da u nedogled širimo kontekst naših razmišljanja, pogleda na svet i

doţivljavanja prirodnih pojava, da naši pogledi u saosećanjima i poţrtvovanosti otkrivaju

svetlost lepote postojanja, da saznajno i osećajno jezgro našeg bića postane proţeto deĉije

nevinom fleksibilnošću i oiviĉeno veĉno mladom ljubavlju prema svetu, te da naše reĉi

kroje jednostavne, ali svojom vanvremenskom dragocenošću, pod tekom modernih doba,

trendova, civilizacijskih razdoblja i evolutivnih eona nepresušne misli, Vasko Popa,

38

premda sa blago melanholiĉnim negacijama, piše: »Ulice tvojih pogleda nemaju kraja,

laste iz tvojih zenica na jug se ne sele, sa jasika u grudima tvojim lišće ne opada, na nebu

tvojih reĉi Sunce ne zalazi«. I bez hrabre spremnosti na suštinske promene našeg bića, na

postajanje neĉega potpuno novog iza prvog ugla našeg upoznavanja sveta, i svaki

metaforiĉni putokaz koji proţima našu civilizaciju, svaka poema i nauĉna veza, ostala bi

samo kap na mapi Kosmosa, ali ne i oţivljena i konstruktivno nahodeća misao,

evolutivna iskra koja se raĊa u dodiru bića ispunjenih uzajamno dubokim teţnjama ka

prenošenju lepote koju smo videli, i nevinom, poverljivom zaĉuĊenošću, dodira

odslikanog na drevnim freskama koje opisuju kontakte duhovnih uĉitelja sa njihovim

apostolima.

Boţanska veĉnost dolazi do izraţaja upravo kroz neprekidne i neponovljive

tokove ţivotnih postojanja. Naime, sliĉno kao što leteći sa balonom ne primećujemo vetar

jer letimo sa njim, kada ĉistog i sa strujom ţivota, sa Taom plutajućim umom postanemo

jedno sa promenama, rastapa se referentna taĉka poreĊenja i registrovanja prolaznosti, i

veĉnost postaje svaki trenutak postojanja = postajanja. Posmatrajući zastavu koja se vijori

na vetru, jedan Zen monah primeti drugome:46

»Gle, zastava se pomera«, na šta drugi

odgovori: »Ne pomera se zastava, već vetar«, dok iz blizine doviknu Zen patrijarh: »Ne

pomeraju se ni zastava, ni vetar, već um putuje«, podsećajući nas delom i na nuţnost

neprekidnih menjanja perspektiva, putovanja u svrhu ogledalskih samo-spoznaja Prirode i

njenih bića, sa odredištem u nepomiĉnoj i nepromenljivoj veĉnosti uma koji postaje jedno

sa prirodnim promenama, koji ogleda more prirodnih talasa u svakoj svojoj spontanoj

misli, pokretu i izrazu. »Menjajući se, svet kao Jedno se odrţava«176

, smatrao je Heraklit

i, zaista, ne u vezanosti za stabilne norme rezonovanja i struktuiranja sveta, već upravo u

neprekidnim promenama i transformacijama, u boravljenjima na stalnom putu traganja za

novim dinamiĉkim ravnoteţama, za novim harmonizujućim rešenjima nesuglasica u

našim konceptualnim modelima Prirode, u stalnom koraĉanju na ivicama suprotstavljenih

polariteta - sa sve neizbeţno imanentnim rizikom da poput Talesa iz Mileta, tragajući za

dubljim, novitetnim i fundamentalnijim temeljima, izgubimo tlo pod nogama i zagledani

u zvezde upadnemo u jarak - krije se i tajna odrţanja sveta. MeĊutim, kroz ovakve

trenutke neizvesnosti se otvaraju vrata potencijalu izgradnje ĉudesnih gradbi saznanja, u

skladu sa razmišljanjem Serafima Sarovskog po kome »uĉiti druge – to je lako, kao kad

se baca kamenje s kule na zemlju. Ali, primenjivati u ţivotu ono što drugima predajemo –

to je kao kad ĉovek iznosi kamenje sa zemlje na vrh kule«54

, jer tiho ţiveći najveće,

religiozne ljudske vrednosti, ljubav, lepotu, predanost i posvećenost, a ne samo glasno

priĉati, pisati i promišljati o njima, glaĉamo puteve Gospodnje duţ podijuma celotnog

Kosmosa.

Ljubav, temeljna Boţija zapovest (Jovan 13:34, 15:12) ogleda se u

svepoistovećivanju i menjanju suštine našeg bića i naše svesti sa svakim pogledom i

osećanjem bliţnjih bića, sa svakim daškom Kosmosa. Molitva za bića našeg sveta jeste

upravo naše praštajuće menjanje u pravcu negovanja, vrednovanja i postajanja svetog

mira. A obasuta našim osećanjima paţnje i briţnosti, oiviĉenima našom spremnošću na

promene, na davanje i razmenu lepota naših bića u tihom i suptilnom, molitvenom,

nedodirujućem dodiru, bića našeg sveta i sve što postoji - naviknuto na orijentisanost ka

samom opstanku u svetu nemarnosti, uzajamnog ne pokazivanja i prostiranja puta, već

stajanja jednih drugima na putu, u svetu nebrige i kainovskog odbacivanja tajnovito

oplemenjavajućeg osećanja odgovornosti prema svakom cvetu i crtici sveta, prema

39

svakom bratskom biću – zaĉuĊeno se okreću za našim dobrim, zvezdanim ţeljama, toliko

dubokim da ponekada ni sami nismo svesni da one jesu u nama, da one jesmo mi. Jer,

kao što svaka biljka odraţava negu baštovana, toplih suznih kiša majke Zemlje, u

otvaranju svojih cvetova i blaţenosti postojanja, i svako biće sveta poĉinje da vene

jezgrom svojeg bića kada ne biva zalivano vodom Ljubavi, molitvenih, svetlih poruka

koje poput svemirskih portala svetlosti i jasnoće prolaze kroz zvezdane zagonetke

Kosmosa, nalazeći svoja svetla utoĉišta u radosnim srcima voljenih bića.

S obzirom da kako sve poetske, prozne i uopšte lingvistiĉke, tako i sve nauĉne i

religijske predstave sveta - ukljuĉujući »atome« i »kvarkove« koji su ne entiteti koji

opstaju nezavisno od naših bića, krećući se inertno u skladu sa prezadatim prirodnim

zakonima, već ljudski koncepti koji rezultuju u beskrajnim mogućnostima postojanja

njihovih predstava u svakom trenutku Kosmosa (kao što nam opisivanje Prirode

posredstvom formalizma kvantne teorije pokazuje), kao i »Boga« koji ne predstavlja

uveliĉani ljudski um koji stoji iznad sveta, već izraz ljudskog zamišljanja ĉudesnog

temelja ĉitavog postojanja, temelja ka kome sve putuje i iz koga se sve raĊa, osnove koja

je posvuda, nahodeći svet u svakom trenutku kroz duhovna uĉenja i putešestvija bića

Kosmosa - predstavljaju ne istinite odraze univerzalne, za svakoga identiĉne stvarnosti,

već metafore koje opstaju u svrhu uzajamnih ureĊenja ljudskih iskustava, koje su

orijentiri na putevima naših duhovnih prosvetljenja, kako interpretativna lepota njihovog

poverljivog preslikavanja na naše slike sveta i pretvaranja u sjajne dragulje naših

razmišljanja, tako i kreativni izbor preslikavanja putanja nedokuĉive, uvek tajnovite

ureĊenosti sveta u iscrtane metaforiĉne orijentire, znajući da je sistemsko zakljuĉivanje,

rezonovanje asocijacijskim skakutanjima metaforiĉnim nivoima razmišljanjima -

nasuprot slepom praćenju logiĉkih, induktivno-deduktivnih niti rezonovanja -, crta kako

šizofrenog7, tako i proroĉki inspirativnog i prirodno inteligentnog razmišljanja, krije tajnu

istinske lepote i nepresušnog bogatstva naših iskustvenih doţivljaja. Tako, dok

savremene slike ţivih bića u vidu redukcionistiĉkih mašina (koje se kvare lokalno i

nasumiĉno, a nikada celovito, i koje se popravljaju eksternim manipulacijama,

nezavisnim od unutrašnjeg kosmosa bića, iako znamo da jedino bića sama sebe mogu

isceliti, prosvetljenjem svojih najdubljih teţnji i vrednosti, te izgradnjom svetih mostova

poverenja i ljubavi ka bliţnjim bićima, mostova sazdanih na temeljima vere i uzdanja u

sopstvenu boţanskost, o ĉemu nam svedoĉe, izmeĊu ostalog, i sva Isusova isceljenja:

»tada dotaĉe njihove oĉi govoreći: neka vam bude po veri vašoj. I otvoriše se njihove

oĉi...Zato vam kaţem: sve što molite i traţite, verujte da ste primili, i biće vam« (Matej

9:29-30...Marko 11:24)), mehanizama koji se, poput pokretaĉkim gorivom, hrane bilo

»pozitivnom energijom« ili »kalorijama«, kriju u sebi nepotpune i mentalno izolujuće

doţivljaje ţivotnosti, predstavljanje ţivih bića u vidu muzike, harmonija interakcija

izvesnih elemenata i putanja, celovitih simfonija Kosmosa, Boţijih instrumenata koji

neprekidno sviraju u igri evolutivnog stvaranja, i holistiĉkih bioloških sistema,

nerazluĉivih na svoje sastavne »delove«, izaziva ostvarenja toplih, nasmejanih, spontano

ujedinjujućih pogleda na svet. Naime, dok se sa osnova mehanistiĉkog doţivljaja

ţivotnosti ĉesto razvijaju ideje u skladu sa kojima neĉiji energetski »dobitak« biva

propraćen energetskim iscrpljivanjem drugog bića, u svetu holistiĉkih doţivljaja,

doţivljaja bića kao muzike znamo da uvek opstaju uzajamnosti, te da naše

harmonizovanje u dodiru sa drugim bićima biva propraćeno harmonizovanjem našeg

sveta, i obrnuto. Tako, oĉajavajući nad sopstvenim susretima sa disharmoniĉnostima

40

uviĊenim u ljudima, i naše biće će poĉeti da zvuĉi paniĉno raštimovano, dok posvećeno,

vizionarski, ozvezdano našim dubokim ţeljama uviĊajući ĉudesno, isceljujuće prelivanje

disharmoniĉnih putanja u bićima u nove, ĉiste i skladne harmonije, i naše biće (kao i svi

delovi sistema u kontaktu) će postajati sve ispunjenije svetlom ravnoteţom, uĉestvujući

na putu postajanja boţanskog, isceljujućeg provodnika boţanskih misli i (sa)osećanja. I

poput mudrog vodiĉa simfonijskog orkestra koji neusklaĊenost individualnih izvoĊaĉa i

instrumentalnih sekcija neće rešavati smenom sviraĉa, popravkama i zamenama

instrumenata ili nasilnim, manipulativnim menjanjem inherentnih i eksplicitovanih crta

konstitutivnih sviraĉa, već će, pruţajući dirigentu lepše i divnije kompozicije, spontano

kreativno uzdignuti i ujediniti u cilju sve delove orkestra, i mudro biće neće pokušavati

lokalnim, mehanistiĉkim intervencijama da indukuje razvoj sopstvene celovitosti, već će

negovanjem svetlih, sjajnih misli, okrenutih svojom dobrotom i blagodetnim teţnjama

bliţnjim bićima, uzvišujućih, veliĉanstvenih misli poniklih na korenima dubokih

saosećanja, spontano usklaĊivati delove svoga sistema i celotne Prirode, ko-kreirajući kao

rezultat divne harmonije, prostirane duţ najdaljih kosmiĉkih puteva.

»Radujte se s onima koji se raduju i plaĉite s onima koji plaĉu« (Rimljani 12:15),

podseća nas apostol Pavle ne na inteligentno, osuĊujuće »merenje« uviĊanih osobina bića

našeg sveta u odnosu na apstrahovane ideale, već na krotko i jurodivsko, nevino

postajanje suštinama teţnji bića koja nas okruţuju, bez straha da ćemo poistovećivanjem

sa eventualno destruktivnim namerama i naše delovanje jednako obeleţiti, već sa

znanjem da sa ovakvim stavom postajemo saosećajna ogledala - ĉista i uglaĉana ĉistoćom

naših misli - u kojima bliţnja bića nalaze svoje odraze i dobijaju jasne slike u odnosu na

koje mogu popravljati svoje greške, dok sa druge strane, i saţivljavanje sa raznovrsnim

ţivotnim teţnjama, u sprezi sa osetljivim osluškivanjem na to kuda ovakve teţnje nahode

brod našeg bića, ĉini da suptilnim odgovorima i blagim pogreškama, ipak, uvek i iznova

preusmeravamo naše kormilo u smeru Sunca jedinstva našeg bića i Prirode, mudriji nego

pre. I znajući za komplementarnu ureĊenost Prirode u okviru koje u najširem mogućem

kontekstu ne postoje pogrešni i neispravni izbori, već svako biće u svetlu celine

neminovno sledi Put Prirode, sva sujeverna, odbacujuća i izolujuća, »ne ovo, ne ono«

izbiranja ćemo preobraziti u poverljiva sveopšta prihvatanja i spontane promene u dodiru

sa svakim trenutkom postojanja, u znanje da plemenitost naših najdubljih teţnji moţe i

najgrublje crte sveta upotrebiti za izgradnju najlepših fresaka ţivotnosti, ĉime ćemo u

svakom kamenĉiću i svakom biću sveta umeti da prepoznamo ĉitave saznajne kosmose,

neponovljivo bogatstvo svetlećih dijamanata stvarnih i potencijalnih saznanja.

Temeljna ogledanja drugih bića, sliĉno kao i imitacije celotne Prirode u našim

razmišljanjima, stavovima i pruţanjima prema svetu, predstavljaju ne samo

uspostavljanje opšte umirujućih i harmonizujućih relacija našeg bića prema svetu, već

ĉine i jedini naĉin upoznavanja lepote raznovrsnih pogleda na svet, te, stoga, i suštinskog

obogaćivanja sopstvenih perspektiva kontekstualnog uobliĉavanja putanja našeg sveta, s

obzirom da su temeljne, paradigmatske promene našeg bića - na sliĉan naĉin kao što

moţemo pomeriti kamen na kome stojimo tek kada se uzmaknemo od njega i sagledamo

sa novitetne perspektive - uslovljene našim sopstvenim promenama perspektiva. Na

sliĉan naĉin, svako duboko, suštinsko uĉenje se ne sastoji u imitiranju površnih i

oĉiglednih izraza, već u pronicanju i spontanom saţivljavanju sa temeljnim teţnjama, sa

morem osećanja i izvornih teţnji na kojima plutaju bilo šumovi prirodnih putanja ili

ljudska dejstva i dela (usled ĉega za vešto uĉenje jednog jezika, na primer, nije dovoljno

41

samo imitirati eksplicitnu fonetiku reĉi, već prodreti u muziku jezika i izvorne teţnje

izraţaja kroz njega (a deĉija spontana moć saţivljavanja i iskrenog imitiranja putanja

Prirode se u ovom sluĉaju direktno odraţava na lakoću uĉenja novih jezika, u suprotnosti

sa krutim bedemima opreznosti i ega koji odraslim bićima ĉine uĉenje suptilne muzike

novih jezika teškim poduhvatom) – i obrnuto, za divno komuniciranje kroz jezik je,

umesto zaustavljanja na eksplicitnim jeziĉkim preprekama i uzimanja njihovih,

subjektivno formiranih znaĉenja kao vernih prikaza teţnji, osećanja i ideja koje je drugo

biće pokušalo da iskaţe, neophodno uţiveti se u implicitne teţnje i orijentacije, u izvorne

osnove ovih izraza -, dok je za uĉenje briljantnog pevanja i muziciranja neophodno

napraviti dubinski korak od obraćanja paţnje na precizno, tonalno inkorporiranje naših

vokalnih izraţaja u dati zvuĉni ambijent do zaboravljanja na vaţnost uglaĊenosti naših

izraza, do buĊenja znanja da moramo »voditi raĉuna o smislu, a glas će voditi raĉuna o

sebi«26

, do oĉuvanja paţnje na kvalitetu našeg potpunog davanja sebe bićima sveta i

stvaranja blaţene svetlosti posvuda oko nas), što nas pomera od ponavljajućeg,

nerazumevajućeg i programskog uĉenja ka dubokom, jezgrovitom razumevanju koje

povlaĉi fleksibilne poglede na uĉenjem razvijene temelje i njihove slobodne i mudre

modifikacije.

U trenutku prosvetljujućeg razumevanja da praćenje Puta Prirode, ţivljenje u

harmoniji sa naĉinima na koje Sunce, Gaja, godišnja doba, vetrovi, vodeni tokovi, mora,

biljke i zvezdane svetlosti, hraneći i inspirišući, pruţajući nam hleb i reĉi Boţije, neguju

planetarnu ţivotnost i pokazuju joj puteve samostalnih evolucija, beskrajnog

umnoţavanja duhovno zvezdanih, divnim teţnjama oplemenjenih bića kroz neprekidne

cikluse nastajanja i nestajanja, raĊanja i umiranja, ujedinjenja i rastajanja, jeste pravi Put,

Jao shvata da »ono što sam se trudio bilo je da budem u skladu sa ljudima, kada je trebalo

da budem u skladu sa Nebom«157

. I zaista, ne konformistiĉko inkorporiranje sopstvenog

bića, pogleda na svet i ponašanja u prihvatljive i neuznemirujuće društvene okvire, ne

površno oponašanje plitkih uglaĊenosti, ljubaznosti i reĉitosti, već paţljivo osluškivanje

jezgra sopstvenog bića i tananih »znakova Prirode« koji nam se neprekidno pruţaju kao

odgovori na svaki talasić naše i najmanje teţnje u srcu, ĉini put mudrosti i beskonaĉno

kreativne, neiscrpne i veĉno svetleće ljubavi. Prisebna usidrenost u dubokom, iskrenom

govoru našeg srca (govoru koji, primetimo, ĉesto biva pometen priĉom) i svestrano

pruţanje naših ruku ka prihvatanju, spasenju i uzdizanju bića našeg sveta, ocrtava put

harmoniĉne kreativnosti puta Ljubavi. Dok zaboravljanje na osluškivanje jezgra

sopstvenog bića i odnošenje prema drugima iz srca naše egzistencije, rezultuje u

gubljenju stabilnosti i kompasa naših pogleda na svet, ĉineći da brod našeg bića biva

uztalasan i zabaĉen u predele širokih, uznemirujućih oscilacija sa jedne strane, a

uzdrţavanje od oplemenjujućeg kreativnog pruţanja ka bićima sveta i prigušena

saosećanja vode u neplodne predele krute i ĉvrsto zakopane saznajne egzistencije sa

druge strane, ravnoteţa osluškivanja temelja našeg srca i radoznalog saznajnog

upoznavanja crta sveta i drugih bića ĉini da naš brod vedro, fleksibilno radosno sa

lepršavim belim jedrima i uzvišeno mašući plovi duţ mora sveta. Imitacija Prirode u

našim pokretima, delima, mislima i pruţanjima prema drugim bićima i celom svetu (što i

jeste prirodni, deĉiji put uĉenja i obogaćivanja sopstvenih pogleda na svet), znajući da se

najdivnija prirodna dela stvaraju ne putem utonjenosti u sopstveno biće i manipulisanjem

ostatkom sveta, niti putem fanatiĉne, samo-gubljeće i nemisleće zatopljenosti u izvesne

religijske, društvene ili, uopšte, prirodne predstave, već kroz uzajamnu, istovremeno

42

samostalno prisebnu i ujedinjujuće plutajuću kreativnost na relaciji izmeĊu bića i Prirode

– podsećajući nas na reĉi Kinga, Tao majstora klesanja drveta, da »sve što radim jeste da

dozvolim svojoj nebeskoj moći da saraĊuje sa nebeskim kvalitetima drveta« - predstavlja

put postajanja našeg bića ĉitavom Prirodom, budnog, neprekidno inovativnog i duboko

usrećujućeg nalaţenja sebe u svakom deliću sveta, i obrnuto, ĉitavog sveta u otkucajima

našeg srca.

Ne samo da ne mogu postojati posmatraĉ bez posmatranog (ţivljenje bez saznanja

i uĉenja, evolucije) ili posmatrano bez posmatraĉa (objektivno posmatranje, osloboĊeno

od ko-kreativnog elementa saznajnog bića), već i svako posmatranje (kao glagol,

suštinska crta postojanja) nuţno podrazumeva obostrane promene kako posmatraĉa, tako

i posmatranog. Svuda oko nas, ĉak i kada to ne primećujemo, odigravaju se neprekidne,

uzajamne promene bića i prirodnih putanja u interakciji. Upoznajući se i predajući se

entitetima i putanjama Prirode, uzajamno mi postajemo oni, obogaćujemo crtice i

najdublja mora našeg bića, dok se i stvari sveta zauvek obogaćuju suštinom našeg bića,

jer naše biće, poput Sunca, neprekidno »šalje svoj veseli glas preko stotinu leta«156

,

osvetljavajući ĉitavu veĉnost Vasione. Gledajući jedan ĉempres, mi mu predajemo

suštinu najdubljih teţnji našeg posmatranja, i kada su one divne, poštovanjem intrinsiĉne

lepote bića i obavijanjem, grljenjem ga našom svešću, postaćemo i sve divne crte tog

bića. Premda, tako, sa jedne strane moţemo sagledati razvoj kompjutera u smeru

njihovog oponašanja ljudskosti razmišljanja uporedo sa robotizovanjem ljudskog

razmišljanja i ponašanja (vodeći degradiranju dugotrajnom evolucijom steĉene moţdane

lateralizacije viših sisara, igre razuma i intuicije)72

, sa druge, optimistiĉnije strane

moţemo primetiti da Priroda u svojoj evoluciji ţivotnosti postaje sve humanija, dok ljudi

postaju sve prirodniji, u sve većoj meri ogledajući savršenosti prirodnog reda u sebi,

svojim razmišljanjima i pruţanjima prema svetu.

U uzajamnoj uzroĉnosti sveta, u egzistenciji povratnih i uzajamnih uzroĉnih veza

svuda gde izgleda kao da postoje samo jednosmerni uticaji, u simetriĉnom deljenju na

komplementarne delove prilikom svakog povlaĉenja razlike, svakog informativnog i

saznajnog obogaćenja našeg sveta, krije se i tajna karmiĉkog, neprekidnog nalaţenja sebe

u idealnom svetu kao savršenom odrazu naše duše na putu njene zvezdane evolucije.

Naša ţivotna sredina, bića koja nas okruţuju, te i svaki detalj, svaka crtica u svakom

informativnom pejzaţu naših opaţaja predstavlja jedini mogući, idealni odraz suštine

našeg bića, otvarajući nam more putokaza za duhovnim napretkom i duševnom

evolucijom. Stoga je jasno da se samo kroz teţnje ka spasenju ĉitavog sveta i svakog

njegovog bića, moţemo uzvinuti na putu sopstvenog spasenja. TakoĊe, smatramo li sami

sebe lošim, i ĉitav svet će postepeno poĉeti da se zaoblaĉi u boje tame i neraspoloţenja,

dok ukoliko sebe smatramo dobrim, ukoliko vidimo svetlost duše u dubini svoga srca, i

ĉitav svet ćemo neĉujno obasjavati svetlošću mira i ljubavi. S druge strane, vidimo li u

svetu imanentnu propast i ponore besmisla, i naše biće će postajati zaodenuto tmurnim

oblacima misli, odašiljajući nesreću duţ svih predela sveta, a ukoliko smo neprekidno

zabljesnuti lepotom sveta u svakom njegovom deliću, zaboravljajući na posebnost našeg

bića, i naši temelji duše će postajati tiho prosvetljivani svetlošću implicitne

boţanstvenosti.

Sva temeljna osećanja i ideje koje ĉine naše nevidljive, implicitne, ali efektivno

suštinske relacije sa svetom, uzajamno deluju na svet i na jezgro našeg bića, na sliĉan

naĉin kao što briţna ljubav roditelja prema deci rezultuje u prosvetljujućem usmeravanju

43

razvoja njihovih perceptivno ko-kreirajućih pogleda, istovremeno osvetljavajući put

roditeljskih bića ka sopstvenoj duši, ka jasnoći dodira sa našom boţanskom zvezdom-

vodiljom i isceljujućeg poĉivanja u Putu Prirode. Tako, strepnja koju negujemo u

dubinama našeg srca u odnosu na druga bića, obasipaće i njih sliĉnim talasima, dok će

naša tiha, nevezana radost uzdizati obostrano i naše izvorište ovih relacija i efektivne

zrake kojima one kupaju ţivotnost našeg sveta. MeĊutim, bitno je primetiti da, na sliĉan

naĉin kao što su suštinske, temeljne teţnje - koje za razliku od površnih, eksplicitovanih

reĉi i dela, zaista utiĉu na ĉitav svet – skrivene, i njihovi efekti su najĉešće neprimetni. I

upravo se u odricanju od vrednovanja oĉiglednih i neposrednih blagodetnih odgovora na

naša dejstva krije jedna od tajni mudrog razmišljanja. Naime, dok malo vredni postupci

ţivljenja ponekada izazivaju trenutne satisfakcije, to nije sluĉaj sa našim najvrednijim

odlukama i izborima. Dobra dela i plemenite misli tiho i neĉujno nalaze svoje mesto u

globalnoj sferi osećanja i ideja, u kolektivnoj svesti ĉoveĉanstva i naših ekosferiĉnih

osnova. Mudri gradinar, zasadivši drvo danas i posejavši seme svoga rada, ne oĉekuje da

plodovi njegovog truda odmah obaspu zemlju, već zna da ponekada ĉitave ţivotne

generacije moraju proći pre nego što deca novih naraštaja ne ugledaju plodove rada

njihovih predaka. I sliĉno kao što drvo ne konzumira sopstvene plodove89

, i mudri

gradinar zna da njegova dela ne sluţe njegovom sopstvenom zadovoljstvu i koristi, već

spontanom, ne traţećem ništa zauzvrat, davanju i obasjavanju bića sveta. A strpljivim

doĉekivanjem plodova drveća Prirode u našim naruĉjima, umesto brzoplete seĉe njihovih

stabala da bismo što pre došli do plodova, raĊamo temeljni stav mudrog gradinarstva iz

koga se rascvetavaju tihi osmesi uzajamnih briţnosti, oĉuvanja i odrţivosti naših bića i

Prirode.

Na sliĉan naĉin kao što sa termodinamiĉkog stanovišta, apsorpcija stresa i

njegovo ne otpuštanje, već konstruktivno osmišljavanje, predstavlja preduslov

informativnog i evolutivnog napretka bilo kog prirodnog sistema, otvorenost sistema na

priliv novih uticaja i njihovo prijemĉivo osmišljavanje ĉini preduslov njegovog

inherentnog razvoja, te razvoja sredine iz koje su potekli dati uticaji, oznaĉavajući nam

neprekidni krug uzroĉnih efekata izmeĊu individue i njegove sredine, pozivajući nas i na

razmišljanje kako se prihvatanjem bilo plemenitih i harmoniĉnih ili razarajuće usmerenih

uticaja i njihovim dobronamernim prihvatanjem uporedo oplemenjujemo i mi sami, kao i

ĉitav svet. Eksplozivan razvoj Interneta kao društveno-tehnološki samo-organizacionog

sistema moţemo sa razlogom potraţiti u njegovoj otvorenosti na modifikacije

individualnih ideja i konstrukcija53

, bilo posredstvom dobronamernih poruka, bilo

posredstvom kompjuterskih virusa koji, podsetimo se, na sliĉan naĉin kao što ne

boravljenje u sterilnim (besprekorno ĉistim, te stoga i neplodnim) sredinama, već susreti

sa »greškama«, sa prirodnom raznovrsnošću, sa stranim mikrobiološkim agentima,

ojaĉavaju i razvijaju imune sisteme ţivih bića, takoĊe, putem njihovog savladavanja,

dovode do razvoja bogatstva globalne informativne mreţe kompjuterskih podataka i

potencijala njenih oplemenjavajućih efekata na ljudske umove. Wikipedia, open-source

Internet informacijska svaštara danas poseduje pribliţno jednaku koliĉinu i proporciju

zvaniĉno korektnih podataka kao i enciklopedija Britanica,187

podsećajući nas da je

carstvo nebesko ogledalo svesti bića koje ne razdvaja kukolj od pšenice, puštajući i jedno

i drugo da porastu do dana ţetve, ĉineći da lepota pšenice postane još draţesnija

odraţavanjem od »neprijateljskog« kukolja (Matej 13:24-30) tokom svoga rasta, da se

revnosne osnove naših ideala i kreativnog delanja zvezdano rasplamsaju uznoseći

44

plodove našeg truda u blagodetne nebeske visine i poput kapi kiše ili dragulja

nepreglednih zadivljenosti ih, ĉesto vekovima kasnije, blago spuštajući duhovno ţednim

bićima Prirode, bićima ĉiji su vratovi neţno i ĉeţnjivo usmereni prema nebeskim

ogledalima svojih uzajamnih veliĉanstvenosti.

Da gašenje osetljivosti na odgovore sredine pri dejstvima bića podseća na slepo

kretanje ka jamama ţivota (Matej 15:10-20), moţe nas podsetiti i istorijsko pretvaranje

originalne, uzajamne radio-komunikacije u jednosmerni medij informisanja, pretvaranje

koje je u periodu od nekoliko decenija iniciralo kulminaciju višestrukih diktatorskih

politiĉkih sistema. Transformacija tradicionalne dominacije jednosmernih medija

informisanja (tipa televizije, radija, klasiĉnih, amfiteatarskih predavanja i konferencijskih

izlaganja) u odnosu na dijaloške i umreţene, participatorne i interaktivne, open-source

putanje komunikacije istovremenih ekspresija i apsorbovanja, davanja i primanja, do

njihove meĊusobne uravnoteţenosti (ĉineći da se savremene komunikacije kao, najĉešće,

skupovi monologa ĉesto pretvore u vatromete slobodnih, razbuĊujućih, improvizujućih,

sveprijemĉivih, zajedniĉkih, trubadurskih, veselih i vedrih »u glas« komunikacija),

predstavlja, stoga, kroz spontani razvoj kooperativnih teţnji nad dominirajućim i

manipulativnim, put obogaćivanja potencijala uĉenja i napretka u našim delatnostima,

neprimetno uvek utopljenim u izvesne komunikacione mreţe beskrajno prostirućih

efekata. Jer, svako naše saznanje opstaje samo usled toga što je sa-znanje, znanje koje

stiĉemo zajedno sa nekim, znanje koje nije slika stvarnog, objektivnog sveta (a mnoštva

tragiĉnih istorijskih ĉinjenica vezanih za religijske misli, od Isusovog progona preko

inkvizicijskog gonjenja »jeretika« do savremenih fundamentalistiĉkih religijskih ideala,

te uopšte pozivanja na površne, potpisane zavete, sa zaboravljanjem na negovanje

neeksplicitujućih zaveta srca i znanje da »sila greha je zakon« (Korinćani I 15:56), potiĉu

od pogrešnog poistovećivanja pisanog znanja sa ne metaforama, već slikama stvarnog

sveta) identiĉnog za sve nas, već skup kontekstualno oblikujućih metafora koje opstaju u

svrhu uzajamne koordinacije naših iskustava. Temeljitim produbljivanjem naše

perceptivne i misaono-reflektivne ko-kreacije sveta, doticanjem osnova našega znanja i

odbacivanjem ka svetloj površini, noseći radosne vesti o prirodno imanentnoj

subjektivistiĉko-objektivistiĉkoj ravnoteţi, o Putu kao simbolu ko-kreacije sveta, te o

ljubavi kao korenu svake mudrosti i uzajamno uzdiţućoj interakciji kao svrsi svakog

našeg znanja i ĉitavog postojanja, objavljuju nam se i apostolske reĉi: »Jer ovo je vest

koju ste ĉuli otpoĉetka: da volimo jedan drugoga« (Jovan I 3:11).

Kroz saosećanje sa drugim bićima sveta, kroz ljubavlju obasjana spontana

menjanja u susretima sa njima, mi zaista tonemo u suštinu sopstvenog bića, otvarajući

kristalne poglede na naše unutrašnje more, otkljuĉavajući vrata drevnog grĉkog ideala

spoznaje »sebe samoga«. I tada, poput idealnog ţiroskopa koji svaki momenat sile

sprovodi u neuništivu ravnoteţu obrtanja, stabilna i tiha muzika ĉigre našeg srca, u svom

beskrajnom obrtanju, budi u nama osećanja nenarušivog mira, ljubavi koja budno,

lepršavo i otvoreno, ali i snaţno utemeljeno, širi posvuda, sa osmesima koji obuzimaju

celokupno naše biće, vibracije radosti i istraţivaĉke radoznalosti.

Na sliĉan naĉin kao što se unutrašnja radost, svetlost radoznalosti i lepota sveta iz

saznajnih perspektiva drugih bića, ne mogu dokuĉiti njihovim eksternim posmatranjem –

što ĉini temeljnu, premda izrazito zavaravajuću ideju behavioristiĉke psihologije, ideju

koja sa sobom nosi niz pogrešnih posledica, od prividnog otvaranja mogućnosti

manipulativnog uĉenja do naizgled pravovernog osuĊivanja ljudskih bića na osnovu

45

njihovog izgleda i ponašanja –, i donošenje kljuĉnih zakljuĉaka o stanjima i eventualnim

putevima napretka bilo kog prirodnog sistema nije moguće na osnovu njihovog

distanciranog posmatranja i merenja. U svrhu pronalaska istinski konstruktivnih i

harmoniĉnih razvojnih puteva sistema u pitanju, neophodno je saţiveti se sa njima,

spustiti ili podići se na njihov nivo kompleksnosti, prilagoditi naše saznajne perspektive i

postati jedno sa njima. AnĊeli silaze na Zemlju i ţive kao bića Gaje, zajedno sa ĉitavom

ţivotnošću, da bi usmerili kormila broda naše civilizacije u smeru harmonije i mira.

Hipotetiĉki kartezijanski Bog, izolovan od svoje kreacije, ne moţe postojati, jer je svaka

Ljubav sjedinjena sa objektom svoje zaljubljenosti, ĉineći suštinski put povezivanja u

mreţe kreativnog, evolutivnog jedinstva svega i svaĉega u Prirodi. Priroda je, tako, jedno

sa svakim svojim bićem i zrncem peska, nikada ih ne ostavljajući na cedilu, zauvek ih,

poput vilinske muze, drţeći u vidu dragocene kapi vode na svojim uzvišenim, otvorenim,

svedajućim, ali i sveĉuvajućim dlanovima.

MeĊutim, odmicanje i udaljavanje od stvari i bića našeg sveta, ponekada ĉini

najbolji put njihovog upoznavanja. Posmatranje detalja sveta neprekidnom saţivljenošću

sa izvesnim bilo kontekstualnim ili imanentnim crtama uobliĉavanja datih entiteta, ĉini

nas slepim na mnoštvo suštinskih crta kako epistemološkog jezgra našeg bića, tako i

ontološke tajne posmatranih sistema. Gledajući svet uz pomoć samo jednog oka, mi ne

vidimo »slepu mrlju« našeg vidnog polja, krug koji odgovara rasponu duţ koga se optiĉki

nerv susreće sa mreţnjaĉom106

, s obzirom da taj nevidljivi opseg jednostavno ne vidimo

da ne vidimo. Put kao simbol ureĊenosti sveta, simbol istovremene povezanosti i

udaljenosti, sliĉno kao i muzika kao temeljna, sveproţimajuća predstava sveta, muzika

koja nastaje neprekidnim treperenjima, pribliţavanjima i udaljavanjima sistemskih

ĉvorova, skladno nam opisuju ovakav put suštinskog upoznavanja kako stvari našeg

sveta, tako i nas samih, esencija naših pogleda na svet, kroz neprekidno naizmeniĉno

saţivljavanje i svesrdno poistovećivanje sa jedne, te odmicanje i udaljavanje od predmeta

naših interesovanja sa druge strane. »Ko zna samo Englesku, zna malo o njoj«, pisao je u

ovom duhu Radjard Kipling, iznoseći pred nas stav nuţnosti kako teţnji ka postajanjem

Jednoga, tako i uzmicanja od voljenih bića i putanja našeg sveta u svrhu rasplamsavanja

naše ljubavi prema njima, stav koji moţemo uopštiti na proces upoznavanja i istraţivanja

svakog odabranog, ko-kreiranog sistema u Prirodi, ukljuĉujući i teološko shvatanje

egzistencijalnog preplitanja svesti o sveprisutnosti boţanske Prirode i našoj prividnoj

napuštenosti i samoći kao puta vrhunskog i suštinskog upoznavanja duše i Boga.

I ne samo da uzajamne i povratne, a ne jednosmerne i linearne uzroĉnosti

karakterišu sve prirodne interakcije, bez obzira na kompleksnost sistema u pitanju, već

nam celovita isprepletanost i svepovezanost i najudaljenijih prirodnih procesa ukazuju na

menjanje celokupne Prirode sa svakim našim i najsuptilnijim porivom, upućenim bilo

kojoj, i najintimnijoj i naizgled samo nama poznatoj interakciji našeg sveta. Dok se

eksperimentalna ispitivanja sveta od strane ljudskih bića, bilo u primerima nauĉnih

ogleda ili svakodnevnih saznajnih situacija, zasnivaju na linearizujućem opisivanju

odnosa naših delovanja i promena sveta u vidu menjanja vrednosti iskljuĉivo izvesne

odabrane varijable sistema u odnosu na aproksimatizovano, prividno odrţanje

konstantnosti svih ostalih, prirodne promene se karakterišu ne samo uvek obostranim

menjanjima izvora i prijemnika tokom svake njihove interakcije, već i inherentnom

povezanošću svih, i najudaljenijih varijabli postuliranih u svrhu opisivanja izvesnog

prirodnog sistema. Sa promenama vrednosti jedne od varijabli, i sve druge se menjaju,

46

onemogućavajući nam savršene proraĉune u svetu enormnih kompleksnosti prirodnih

veza, ostavljajući nas same sa našom zadivljenošću i temeljima vere i dubokih teţnji kao

osnovama svakog našeg logiĉkog znanja o svetu. I najudaljeniji atomski dodiri sveta se,

tako, menjaju, odgovaraju na svaku našu misao, na svaki baĉeni oblutak u beskonaĉno

more Prirode.

Deca Prirode u prvim trenucima svoga ţivljenja doţivljavaju ĉitav svet iscrtavan

pred njihovom oĉima kao njihovo biće, da bi zatim, postepeno, uoĉavajući razlike izmeĊu

voljno direktno pokretljivih, voljno indirektno pokretljivih i voljno naizgled

nepokretljivih segmenata sveta, suţavali i sve finije doterivali granicu izmeĊu njihovog

bića i »ostatka« sveta, stvarajući svojevrsni interfejs koji moţemo smatrati egom bića, i

ĉija funkcionalnost odslikava manipulativne moći koje egzistiraju duţ njega. Interakcija

izmeĊu strana razdvojenih granicama je u Prirodi - kao što nam moţe pokazati, na

primer, Njutnov zakon akcije i reakcije (dok se i naizgled jednosmerna, iskljuĉivo

privlaĉeća, Njutnova sila gravitacije moţe sagledati kao odbijajuća sila iz perspektive

sveprisutne, ad infinitum kosmiĉke ekspanzije, beskrajnog informativnog rasta i grananja

u svakoj taĉki kosmiĉkog toka)120

- uvek uzajamna, te, stoga, naĉin delovanja našeg bića

na svet biva uzvraćen jednakim delovanjem sveta (odnosno, našeg bića) na nas same.

Cirkusant koji ţonglira pomorandţe i finansijski magnat koji svojim odlukama

preusmerava globalne tokove novca, mogu nam izgledati kao da efikasno kontrolišu

izvesne detalje svojih svetova, iako sagledavši iste interakcije sa druge strane granice,

moţemo primetiti da pomorandţe kontrolišu cirkusanta, kao i da dirigovane monetarne

putanje kontrolišu magnata, ukrućavajući njihove potencijale slobodnih kretanja. Svaki

vid komandovanja predstavlja, stoga, istovremeno i pokoravanje. Tako ćemo se, misleći

da efikasno manipulišemo našim svetom, jednoga dana moţda probuditi sa svešću da

smo ĉitavo vreme zapravo bili robovi sopstvenih zarobljavajućih teţnji, da je ĉitava naša

svetovna aktivnost, usled toga što smo bili predmeti naših slepih, nesvesnih motivacija,

zapravo bila istinski kreativna pasivnost52

, prisećajući se moţda Isusovih reĉi da

»nemojte da se radujete tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša

imena zapisana na nebesima« (Luka 10:20), dok će nas, sa druge strane, pruţanje slobode

i beskonaĉnih opcija svim detaljima i entitetima našeg sveta tiho dovesti do predela

spontanih, radosnih prijateljstava, duhovne slobode i harmoniĉnog, detinjeg jedinstva

našeg uma i Prirode. Jer, dok kontrolišući i manipulišući svetom Prirode zapravo

ukrućujemo sebe u uske granice naših manipulacija, tiho i nenametljivo verujući u

Prirodu, i ona će verovati u nas, poput boţićnih pahulja obasipaće nas boţanskom verom

i suptilno nam pokazivati Put. A do tada imajmo na umu stav savremenih standarda

ekonomiĉnog delanja da »kvalitet ne zna za granicu«, stav koji moţemo uopštiti i na

filosofsku perspektivu doţivljavanja kvaliteta ne kao indikatora potrošaĉkog (vrednosno

interpretatorskog, kritiĉarskog, sudijskog) zadovoljstva, već kao svake osobine sveta, te

suštinski razlike, granice. Sama granica nikada ne zna za granicu, s obzirom da ona spada

u domen njene saznajne implicitnosti, »slepe mrlje«, neĉega što ne vidimo da ne vidimo,

a na sliĉan naĉin, samo-svestno utonjavanje u isprepletane niti naših misaonih refleksija

ili zaslepljeno praćenje objekata našeg sveta u svetlu divljenja sebi i uzdizanja sebe kroz

oĉi drugih bića (što smatram skladnom definicijom ega172

), rezultuju u svesti o

razdvojenosti našeg bića i sveta, dok se aktivnim boravljenjem na samim granicama, na

srednjem Putu, sa divljenjem bićima sveta i njihovim uzdizanjem kroz naše oĉi, sa

postavljanjem puta naše predanosti svetu kao centra referentnog sistema naših

47

razmišljanja i doţivljaja sveta, i ova razlika u našoj svesti postepeno briše, donoseći nam

beskrajnu harmoniju jedinstva našeg uma i celotne Prirode, uzajamnih promena i mirnih

blagodeti koje njihova radosna prihvatanja posvuda raĊaju. S druge strane, samo kroz

neprekidne promene perspektiva, kroz stalno menjanje kako površnih grana našeg

razumevanja i viĊenja sveta (odslikanih na prirodnom toku promena), tako i osnova

našeg rezonovanja i interpretiranja rezultata percepcije, produbljujemo upoznavanje tajni

našeg bića, Prirode i svetog puta koji povezuje naš um i celotni svet.

Kroz znanje o uzajamnosti promena u svakoj prirodnoj interakciji - od sudara

dveju elementarnih ĉestica preko dodira zaljubljenih bića do uzajamnosti prosvetljenja i

samo-spoznaje našeg bića i celotne Prirode -, znaćemo i da se u aktivnoj, ne osuĊujućoj,

već nevino oplemenjavajućoj predanosti menjanju sopstvenog bića i prosvetljenju drugih,

iscrtanoj u molitvi Franje Asiškog »da ne traţimo toliko da budemo utešeni, već da

tešimo; niti da budemo shvaćeni, koliko da shvatimo; niti da budemo voljeni, već da

volimo«, krije tajna istinskog prosvetljenja celokupnog sveta, da se ne kroz manipulišuće

teranje bića sveta da nas obasipaju paţnjom i divljenjem, već u našem nesujetnom i

nesamo-svestnom divljenju bićima sveta pronalazi put ţivotne sreće i zadovoljstva, da se

kroz naše nevino obgrljavanje svakog bića Kosmosa aurama spasenja i boţanske zaštite –

sa ĉistim umom koji ne oĉekuje ništa zauzvrat i ne obazire se na sopstvene površne utiske

u oĉima drugih bića, znajući da »vaš ukras da ne bude spolja: u pletenju kose, u stavljanju

zlata ili oblaĉenju raznih haljina, nego: skriveni srdaĉni ĉovek s nepropadljivim ukrasom

krotkog i mirnog duha; to je skupoceno pred Bogom« (Petar I 3:3-4), ali i da »krvoţedni

mrze ispravne: ali pravedni traţe (osluškuju, prim.a.) svoju dušu« (Priĉe Solomonove

29:10), kao i da »neiskrena (površna, prim.a.) ureĊenost mrska je Gospodu, ali istinska

ravnoteţa je njegova divota. Kada ponos doĊe, dolazi i sram: a sa njima i niska mudrost.

Isceljujuća nevinost vodi pravednike, dok bezboţnike upropašćuje izopaĉena sujeta«

(Priĉe Solomonove 11:1-3) - zaista krije put proţimanja sveta putanjama ljubavi. Videći

u bićima sveta ĉistu lepotu, more zvezdanih vrednosti i izvorišta beskrajnih povoda

spoznajnih radovanja, i naše biće se preplavljuje sliĉnim mirnim vodama osećanja koje

nas jasno vode tokovima spontanih boţanskih saznajnih krunisanja, dok sa druge strane,

uviĊajući bezvrednosti, hadski besmisao tuţne prolaznosti i svaĉije koraĉanje na

putevima propasti, patnje i samo-uništenja, i naše biće će postajati zamraĉeno

obesmišljenošću, vodama ogorĉenja, ĉineći da su samo krici u tami i nasilne i razarajuće

teţnje u stanju da uskomešaju i razbude naš svet (jer ljutnju i ljubav moţemo sagledati

kao jedine modove, u prvom sluĉaju naglog i privremenog, a u drugom blagog i

dugotrajnog psihofiziĉkog integrisanja)100

, vodeći ga sve dublje u talase rascepljenosti i

jada. Dok se naše paniĉne napetosti, kreativne ukoĉenosti i uspavljujuće nezanimljivosti

pri svakoj ţivotnoj komunikaciji odraţavaju na sva bića-uĉesnike, naše budno obasipanje

paţnjom, širom otvorenih, duboko zaĉuĊenih saznajnih oĉiju, naše zadovoljstvo i

uţivajuće plovljenje vodama divnih saznanja i uvek uporednog i uzajamno podstiĉućeg

isceljenja sveta i isceljenja našeg bića, integrisanja prirodnih putanja duţ celotnog sveta i

integrisanja našeg bića i naših pogleda na svet, ĉiniće da ista kreativno pobuĊujuća

osećanja šaljemo i prelivamo vodama duţ kojih plove naša bliţnja bića.

Svako merenje u Prirodi podrazumeva interakciju izmeĊu mernog, posmatraĉkog

i merenog, posmatranog sistema, i to tako da emisija informacija od strane posmatraĉkog

sistema, inicirajući njihov susret uzajamnih promena sa posmatranim sistemom, uvek

prethodi prijemu rezultujućih informacija iz kojih posmatraĉki sistem proraĉunava

48

osobine posmatranog sistema. Ţelimo li da otkrijemo poloţaj tela u tami, moramo najpre

aktivirati svetlosni izvor, odaslati svetlosne impulse ka pretpostavljenom nalazištu

traţenog tela, i primiti svetlosne informacije koje proizilaze iz interakcije predane

svetlosti i istraţivanog objekta. Davanje, tako, u Prirodi uvek prethodi svakom viĊenju,

što ĉini jednu od poetskih i etiĉkih suština Hajzenbergove relacije neodreĊenosti. I

detaljno poznavanje osobina našeg svetlosnog izvora, emitovanih svetlosnih talasa, kao i

osetljivost pri detekciji najfinijih promena pri prijemu rezultujućih signala nuţni su

preduslovi preciznog hipotetisanja o uzajamnim promenama inicirane merne interakcije,

te o osobinama ispitivanih entiteta. Dakle, duboko poznavanje pitanja koje naše biće

odašilje oko sebe svojom zaĉuĊenošću sa svakim ţivotnim trenutkom ĉini preduslov

razumevanja odgovora Prirode na njih. Jer, s obzirom da davanje prethodi prijemu u

svakom vidu fiziĉkog merenja, ĉitav svet kakvim ga doţivljavamo jeste neprekidno

odgovaranja na najdublje teţnje, ţelje i nedoumice koje potiĉu iz dubina našeg srca, a

drugi element, neophodan u svrhu preciznog merenja, naša osetljivost na najmanje

promene, predano i budno stajanje na moru supstrata naše osetljivosti i primanje svih i

najmanjih talasića koji stiţu do obale, prouzrokujući naše svesne i dalje misaono

obraĊujuće promene, ĉiniće da – kroz, naravno, otvorenost na promene kao suštinski

preduslov aktivnosti ove osetljivosti – mudro ĉitamo znake Prirode na svakom našem,

koliko god prividno malenom i nevaţnom koraku na putu ţivljenja.

Da bi dodiri uzajamnih promena našeg sveta odisali potencijalom divnih i

suštinski enormnih napredaka, neophodno je ne samo povinovati se Šopenhauerovom

»zakonu gravitacije« po kome »misli lakše padaju na papir nego što slova prelaze u

misli«138

i unapreĊivati element našeg razumevanja tananih poruka Prirode i što

jednostavnijim reĉnikom formulisati naša osećanja i ideje, već znati da izazov poĉiva u

uzajamnom (jer, »saznaćemo tek ako kaţemo reĉi iskrene, istovetne...«114

, kako je pisao

Mika Antić) razvijanju umeća davanja i uzimanja, iskrenog izraţavanja svoga bića i

sijanja posvuda oko nas sa jedne, i mudrog oĉitavanja ne uvek vidljivih i

konvencionalnih, već i dubokih znakova koji proţimaju najraznovrsnije prirodne i

meĊuljudske komunikacije sa druge strane. Jer, kada bismo nauĉili zaista iskreno da

dajemo sebe svetu, ĉitavo naše biće bi se pretvorilo u slobodnu baletsku predstavu

rascepljenu najrazliĉitijim ekspresijama, od ushićenog, svedajućeg poskakivanja i

umiljatog rasipanja svog srca svud naokolo preko tihog jecanja do blagog plovljenja i

meditativne tišine, sve praćenih prirodnim, nezadrţavajućim udisajima i izdisajima, dok

bi se mudro, predano usavršavanje elementa razumevajućeg primanja impulsa naših

interakcija ogledalo u mudrom, širom otvorenih oĉiju, sveišĉuĊavajućem ĉitanju

najrazliĉitijih poruka i »znakova vremena« na našem prirodnom putu, ĉineći oba

poduhvata nesagledivo veliĉanstvenim, isusovskim izazovima savremenog doba.

Ĉitava ova knjiga je izgraĊena na osnovama inspiracije savremenim susretima

empirijsko-materijalistiĉkih i metafiziĉko-teoloških predstava sveta, susreta u kojima se

krute, nauĉno-ateistiĉke slike sveta menjaju u smeru njihovog obogaćivanja mistiĉnom

toplinom skrivenih boţanskih uticaja sa osnova prirodne ureĊenosti, dok se bukvalno

prihvaćene religijske metafore usloţnjavaju i prevode u bezbrojne potencijalne etiĉko-

estetske interpretacije našeg sveta. Sudar linearnog optimizma nauĉnog progresa i

implicitne mudrosti religijskih i umetniĉkih tradicija naše civilizacije se odraţava i na

vizije koje su stajale u osnovi ovog rada, slike moje vere u beskrajni evolutivni napredak

ostrvaca ţivota i zadivljenih pogleda na svet širom kosmiĉkih prostranstava. Stojeći

49

izmeĊu sveta nauke i sveta umetnosti, lepote i religije, i pruţajući im, poput krilima ptice,

svoje ruke, otvarao sam nebeske perspektive pogleda na svet, odišuće vedrinom i

bezbriţnošću u blagodetni smer evolucije ţivota. I zaista, gde god naiĊemo na jednostrani

smer razvoja, neophodno je udruţiti ga sa njegovom komplementarnošću u svrhu

odrţivog leta kroz prostore ţivotnih organizacija, i znati da se samo njihovim uzajamnim

fleksibilnim promenama omogućava harmoniĉno letenje. Gde postoji subjekat, postoji i

objekat, gde postoji red, postoji i haos, gde postoji logika, postoji i intuicija, gde postoji

filosofija, postoji i poezija, i gde postoji duša, postoji i Bog, sveproţeti uzajamnim,

dinamiĉkim, evolutivnim promenama, što je, na primer, Artur Šopenhauer zanemario,

pesimistiĉki uviĊajući svet kao pasivno i inertno ogledalo slobodne volje jezgra našeg

bića154

, a ne boţansku, uĉiteljsku silu na putu naše duhovne evolucije, sveti Put i

uzajamno osetljivi i neprekidno obogaćujući dodir izmeĊu bića i Prirode. Na sliĉan naĉin,

u nadahnutoj, trubadurskoj Niĉeovoj basni o pustinjaku Zaratustri (delu koje predstavlja

kritiku nekreativne, potlaĉene pasivnosti pre svega mnogih religijskih tradicija, kritiku

svesti koja potĉinjavanjem pravilima i normama ponašanja redukuje oplemenjujući

osećaj unutrašnje odgovornosti prema svetu, pri ĉemu, ipak, jezgrovita ideja dela odskaĉe

na drugu stranu klackalice, na potpunu utopljenost u sebe uz zanemarivanje bliţnjih bića,

ĉineći da ovakva odgovornost postane zapravo enormna, sveprostiruća neodgovornost, i

zaboravljajući na srednji Put spoja dve temeljne Hristove zapovesti, uronjenosti u glas

sopstvenog bića i predano pruţanje celoga sebe bliţnjima i svetu), tek uviĊanjem lepote

samo-poţrtvovanja, saosećanja i saţivljavanja sa bliţnjim bićima, Zaratustra dostiţe

krunu svoga puta, ĉineći kako plašljive ptice, tako i opasnog lava svojim prijateljima koji

mu sleću na ramena i brišu suze pokajanja sa njegovih dlanova, te poput svetlog mosta se

pruţajući iz svog samo-utonjenog doţivljaja sveta (sa kojim je nekada negovao ideju ne o

svepoistovećujućoj ljubavi, već o nevezanom, udaljenom prijateljstvu kao »putu

nadĉoveka«, a nedostatak elementa saosećanja na raĉun elementa prisebnosti u putu

Ljubavi, skladno u svojoj gospodarskoj strogosti i oštrini odslikava duh ĉitavog Niĉeovog

dela) ka ĉitavoj Prirodi i svakom njenom biću (ostajući pri tome, naravno, utemeljen na

osluškivanju unutrašnjeg puta sopstvenog bića), »napuštajući pećinu, svetao i snaţan,

poput jutarnjeg sunca koje dolazi sa tamnih planina«116

, te umesto distanciranog

propovedanja po trgovima – kao prilikom svog prvog silaska sa planine – odlazi da se

saţivljava i dela sa bliţnjim ljudskim bićima, spuštajući se ka osnovama svoje ljudskosti i

ujedno se uzdiţući ka crtama novih evolutivnih stupnjeva uzvišenih bića Kosmosa.

Ni samo ja: utonjenost u jezgro sopstvenog bića sa zanemarivanjem puteva

dobrote, saosećanja i saţivljavanja sa svetom iz oĉiju drugih bića; ni samo Ti: slepo

povinovanje tuĊim autoritativnim putokazima; već za-jedno ja i Ti, kreativni put koji se

prostire izmeĊu nas i drugih bića, sa odrţanjem kreativne aktivnosti osluškivanjem svoga

srca i prisajedinjavanjem i saosećanjem sa svakim bićem sveta koje nas okruţuje, jeste

put duhovne ravnoteţe, put mira i Boţije radosti. I svaki put iznova, novim putevima,

znajući da ne postoji dizajn produhovljavajućih ţivotnih interakcija, da nema veĉnog

algoritma za raĊanje sreće i uzajamnih zadovoljstava u našim saznajnim i kreativnim

dodirima sa bićima sveta, moramo iznositi na svetlo dana blaga naše duše, našom

dobrotom i milostivošću rušiti brane slobodnog toka našeg duha i pokrećući vodenice

ljubavlju ţednih bića Kosmosa. Ali, kada se naĊemo tuţni i bezvoljni, uviĊajući svako

naše delanje bez svrhe, sedeći zamišljeno skrštenih ruku na poljima Prirode, znajmo da

nismo sami, da nisu samo naše najdublje teţnje usmeravaĉi našeg sveta, već da nas

50

Boţija ruka neprekidno vodi kroz tamne puteve sveta kojima moramo prineti svetla mira

i dobrote, te da malo, malo pa eto divnih putokaza Prirode, anĊeoskih bića koji će se

ljubopitljivo iskreno zagledati u naše tuţne oĉi i kroz kapi kiše sa tmurnih oblaka našeg

uma nam otvoriti beskrajne nove horizonte, išarane Sunĉevim dugama i srećnim

drţanjima za ruke, budeći u nama nepresušne izvore novih vera da uzajamnost molitveno

sklopljenih dlanova i dlanova istovremeno otvoreno pruţenih ka svim bićima sveta,

dlanova sa kojih teku vode mizirske, predstavlja srednji Put, boţanstvenu tragalaĉku

zadivljenost kroz koju se bude i najsnovitiji kapci, raspleću i najspletenije koprene u

svojim dubinama svetlih, radoznalih i toplih, iskrenih pogleda na svet, pogleda koji će

svojom duhovnom znatiţeljom zaista iskricama, malenim zvezdama koje raĊaju ĉitave

nove svetove interesovanja u malim detaljima i bićima, ponovo poĉeti da obasipaju svet.

Jer, naše oĉi, inspirisane vodama radoznalosti, duhovne ĉeţnje i sveprostiruće dobrote,

zaista plivaju u svetlosti zvezda.

I kada naše oĉi zaista zapoĉnu da izgraĊuju puteve dobrote izmeĊu bića sveta,

kada umesto bilo upijajućih, vakuumskih ili odbojno zaklapajućih, prostreljujućih i

osvajaĉkih pogleda prema bićima sveta, naše oĉi poĉnu da stvaraju mostove sa drugim

oĉima, zlatne lukove poverenja, znaćemo da smo na putu ravnoteţne mudrosti, mudrosti

koja ĉini da našim jednostavnim pogledima uzajamnog, prisebnog davanja srca svoga

bića i zadivljujućeg prihvatanja bića i poruka sveta ne podstiĉemo bića ni na razjarenu

agresivnost, niti na potlaĉenu pasivnost, već da i njih spontano ĉinimo uravnoteţenim,

aktivnim i uţivajućim u sopstvenim slobodnim izrazima, kao i paţljivim i poverljivim pri

uzimanju dragulja sveta svojim pogledima. Ali i ovi mostovi naših pogleda, kada bi ĉinili

unapred isplanirana pravila našeg ponašanja, našeg pruţanja prema svetu, tokom vremena

bi se pretvorili u jalove, krhke i neprivlaĉne izraze neiskrenosti, usled ĉega se moraju u

novom obliku otkrivati, uvek poput ĉarobnih otelotvoravanja u vazduhu sa novim

dobronamernostima u srcu i radošću njihovog otkrovenja, prostirati prema bićima sveta

kako bi zadrţali veĉnu veliĉanstvenost i divotu.

Umesto samo-svestnog posmatranja sebe u pruţanju mostova pogleda prema

drugim bićima, ili pasivnog i zaslepljenog utonjavanja u druga bića, ĉineći da nekada

zlatni i velelepno ukrašeni mostovi metalno posive i propadnu pod teretom naših stresnih

neravnoteţa, paţljivim ĉuvanjem ravnoteţe uzajamnog podsticanja na samostalne

odgovornosti i saosećajna ujedinjenja, stojeći na sredini ovih divnih mostova, blistavim

treptajima šaljući šarolike senke duţ njegovog luka, ne nametljivo i pohlepno se

pruţajući ka drugim stranama, niti uplašeno i konsternirano se zatvarajući iza kapija

naših kapaka, već otvorenih dlanova i, poput sveprihvatajuće ptice širom raširenih krila,

molitveno odrţavajući sebe na nekada vetrovitoj, a nekada sunĉano lepršavoj sredini,

ĉekajući da nam se tuţni i zbunjeni pogledi sveta upuste u radosne susrete, uĉestvujemo u

putevima iscrtavanja zaista divnih, kreativno uzajamno podstiĉućih i obogaćujućih,

zaljubljenih i dirljivih prijateljstava. Poput bratskog dobacivanja šarenom loptom na plaţi

mora, na susretima obala i horizonata naših znanja, postojanja i blistavih dodira, ili kraja

divnog filma »Boja purpura«, na kome se zaljubljena bića naizmeniĉno molitvenih ruku

zapljeskuju da bi pruţili jedno drugome svoje dlanove, opet ih sklopili u molitvene

krovove, uzneli njihove nevidljive plodove ka voljenim bićima, vratili se na krošnje svog

zamišljenog posmatranja zvezdanog neba, silazili i davali sebe ĉitavom svetu,

naizmeniĉno tonući u svoje srce i budno se predajući bliţnjima, uĉestvujući u beskrajnoj

ravnoteţnoj muzici prisebnog, meditativnog plovljenja unutrašnjim morem duha i

51

dodavanja zlatne lopte našeg bića drugima u zajedniĉkim potragama za boţanskim

harmonijama isprepletenih struna i radosnih mreţa ţivotnosti.

I ne odbacivanje i dopuštanje slamanja mostova ţivotnosti, zaboravljanje i

zanemarivanje bića sveta na raĉun predanosti voljenim bliţnjima, sliĉno kao ni površne

predanosti individualnim bićima na raĉun orijentacije ka opštem skladu, već istovremeno

razumevanje celotne »šume« i zadivljenosti njenim pojedinaĉnim »stablima«, nalaţenja

nikada ne stabilne, već uvek naizmeniĉno oscilujuće, dinamiĉke harmonije izmeĊu naše

posvećenosti graĊenju divnih mostova poverenja u unakrsnom šaranju pogledima sa

najbliţim bićima sveta, kao i istovremenom pletenju struna ovih sijajućih, elastiĉnih

mostova sa svim saznajnim svetovima, sa svim oĉima koje slušaju i stvaraju svetove oko

nas, ĉini srednji Put zaista mudrih, istovremeno deĉije razdraganih i duboko promišljenih

modernih komunikacija.

I na sliĉan naĉin kao što ne utabavanje zemljišta, već njegovo oranje i ĉinjenje ne

krutim i stamenim, već rastresitim i fleksibilnim predstavlja put uvećanja njegove

plodnosti, predanost putanjama saznanja koje ne dokazuju i potvrĊuju naše aktuelne

stavove i ideje - stvarajući ĉvrsta utvrĊenja na relaciji izmeĊu našeg bića i Prirode - već ih

slobodno dovode u pitanje, poput upregnutih plugova do najvećih dubina šarajući

zemljištem našeg uma i modifikujući paradigmatske osnove naših shvatanja i pogleda na

svet, ĉini put pripremanja tla našeg uma za oploĊenje divnih novozavetnih klica (Luka

8:5-8) duhovnih stabala znanja. Spremnost na promene, tako, predstavlja prvi korak na

putu raĊanja prosvetljenog i sveprosvetljujućeg uma, spremanje bašte naših saznanja za

sletanje nebeskih ptica i golubova pismonoša boţanstvenih, Gospodnjih poruka.

Kako naša saznajna fleksibilnost, otvorenost na prihvatanje i postajanje

raznovrsnih pogleda na svet, ideja i temeljnih stavova, tako i naše krutosti,

neprijemĉivosti u odnosu na razliĉite perspektive doţivljaja sveta i strah od pomeraja od

naših osnovnih stavova sa kojih se raĊaju naše misli i zakljuĉci o svetu, uzajamno utiĉuće

se odraţavaju na svim poljima našeg doţivljaja sveta i ţivotnih izraţaja, od kognitivnih

preko osećajnih i inherentno biomolekulskih do pokretno interaktivnih polja u susretima

sa novim bićima i situacijama našeg sveta. Teškoća i prividno hladnokrvna ukrućenost sa

kojima prilazimo novim ţivotnim situacijama indikatori su ĉvrstog drţanja izvesnih

tautologija razmišljanja i straha od napuštanja njihovih osnova stabla naših idejnih i

telesnih koordinacija u svetu, iako je jedino saţivljavanje sa novim perspektivama

ţivljenja u stanju da obogati naše osnovne stavove rezonovanja i direktnog, ko-kreativno

perceptivno-vrednosnog iscrtavanja našeg sveta, usled ĉega ne pribojavanje, već

radovanje susretima sa nepoznanicama i novitetima našeg sveta, predstavlja korake na

putu mudre kreativnosti. »Zubi ispadaju, jezik ostaje«, uĉio je ĈuangCe direktnu

srazmernost odrţivosti i fleksibilnosti, a poput savitljive, Zen trske koja se povija na

vetru, i naš um se nasuprot tvrdih, krtih i lako lomljivih stavova, u svrhu razvoja široke

adaptivnosti karakteristiĉne za put ţivotne evolucije, mora pretvoriti u lako perce koje leti

na talasima vaz-duha, ali koje ipak duboko u sebi prati i osluškuje svoj put, verujući -

snaţno, ali ne dogmatski, već otvoreno preispitujući, veĉno menjajući i iznova gradeći - u

boţansku smislenost svojih ishodišta i odredišta.

Poput harfinih ţica koje iznedruju divne, inspirativne kosmiĉke tonove, ţica koje

nisu ni previše labavo rastegnute, niti ĉeliĉno ukrućene, već istovremeno ĉvrsto privezane

za ĉivije instrumenta i opušteno fleksibilne, i ĉitavo naše biće na putu postajanja

boţanskih instrumenata, obasipanja razliĉitih polja prirodnih ostvarenja isceljujućim

52

harmonijama, mora postići sliĉne tanane ravnoteţe izmeĊu kamenite ĉvrstoće i teĉne

lelujavosti, ravnoteţe kroz koje se raĊaju i obnavljaju disipativne ţivotne strukture,

spontano evolutivne fontane koje utiĉu u same sebe, nebeski plodonosni spojevi

ureĊujućih ograniĉenja i haotiĉnih sloboda. Poput skladno zategnute ţice, spoj naše

ĉvrste utemeljenosti u spontanim, zemaljskim, biološkim osnovama našeg postojanja sa

jedne i nebeskim zvezdama-vodiljama i etiĉko-estetskim idealima sa druge strane, sliĉno

kao i odrţanje ravnoteţe Puta, negovanja istovremene budne prisebnosti, duboke

usamljenosti našeg bića i osećanja saţivljavajućeg jedinstva sa svakim bićem, svakim

zvukom i šumom Kosmosa, predstavljaju jednu stranu raĊanja divotne muzike našeg bića

prirodnim prostranstvima, dok njenu drugu stranu, analognu fleksibilnoj rastegljivosti

ţice, ĉine spontana prepuštanja promenama našeg bića sa svakim trenutkom ţivljenja,

prihvatanja promena naših najdubljih saznajnih i osećajnih sfera sa svakim dodirom,

novim pogledom, shvatanjem, idealom, putokazom i zaljubljenim oĉima našeg sveta. I

kroz spojeve ĉvrste utemeljenosti na zemaljskim i boţanskim osnovama našeg postojanja,

na verom iscrtanim etiĉkim idealima sa jedne, i fleksibilnosti, poput ptice lakog

prihvatanja promena na raznovrsnim poljima našeg doţivljaja sveta sa druge strane,

otvaraju nam se putevi raĊanja divne muzike Kosmosa sa tišinom našeg uma, sa svakim

trenom našeg postojanja, ĉineći da u trenucima meditativnog mira, poistovećenosti sa

svakim detaljem našeg sveta, dolaţenja do blještavih predela Jednote našeg bića i Prirode

laganim istovremenim tonjenjem u dubine našeg bića i poput Sunca prostiranjem našeg

duha prema ĉitavom svetu (jer, skladno ravnoteţi Puta, meditativno udubljivanje u

suštinu našeg bića, traţenje odgovora na pitanje »ko sam ja?«, rasplamsava sunĉane

izvore našeg duha, šireći našu svetlost ka sve daljim predelima našeg sveta), pronalazimo

savršene i precizne rezonance, suptilne i tihe zvuke koji proţimaju u nedogled prostiruće

predele Prirode, neprimetno donoseći puteve mira, harmonije i neĉujnih rajskih

zadovoljstava.

Samo kroz naša otvorena menjanja u dodirima sa bićima sveta, saţivljavanja sa

raznovrsnim ţivotnim i saznajnim perspektivama bića Prirode, otvaraju nam se vrata

prosvetljujućih spoznaja, mudrog, istovremeno objedinjujućeg i jednostavno

sveproţimajućeg, kao i beskrajno granajućeg rasprostiranja tananih niti naših saznanja.

Umesto doţivljavanja bića sveta kroz naše stamene i krute stavove, distanciranu orlovsku

pronicljivost skrštenih ruku i potcenjujućeg, »ispod oka« procenjivanja drugih kroz ideale

veliĉanja našeg sopstvenog ega, kao istinski put obogaćivanja polja našeg znanja se

postavlja, tako, milo, saosetljivo i saţivljavajuće pruţanje naših vedrih i širom otvorenih,

ne paniĉno razrogaĉenih i ukoĉenih, već toplo i mekano ĉeţnjivo sveupijajućih i

svedajućih, sijajućih oĉiju, usmeravanje tokova naših sudbinskih reka i leta divnih belih

golubova, pismonoša boţanskih poruka sa naših dlanova, te prostiranje ĉitavog našeg

bića poput mostova i divnih tepiha na virovitim, uskovitlanim i ţuljevitim duhovnim

putevima bliţnjih bića, te nevino, nesamo-svestno postajanje Jednog sa svim stvorenjima

i saznajnim temeljima našeg sveta. Put znanja, ne površnog i enciklopedijskog, već

dubokog, istinskog znanja, sazdanog i uklesanog na temeljima našeg srca, stoga, postaje

jednak putu saosećanja sa bićima sveta, saţivljavanja sa sve novijim i raznovrsnijim

saznajnim perspektivama, dok put mudrosti postaje poistovećen sa putem Ljubavi. Jer,

ţivljenjem za bića našeg sveta u skladu sa svetim isusovskim idealom da »niko nema

veće ljubavi od ove: da neko poloţi svoj ţivot za svoje prijatelje« (Jovan 15:13) (u

suprotnosti sa bezbednosnim, ali i kreativnim, te i odgovornosnim sklupĉavanjem našeg

53

bića – kojim se degradiraju kako svetle prisebnosti našeg bića, tako i naše sjajne

spremnosti za poţrtvovanim pomaganjem, ĉineći, kroz istoriju, divne ljudske snove, od

idela hrišćanstva do komunizma, u tragiĉne predstave njihovih površnih, samo

eksplicitovanih, ali ne i implicitnih oţivljavanja – kao suštinskom crtom »filosofije

ĉopora«133

, priklonjavanja tuĊim idealistiĉkim vodiljama u svrhu prividnog oĉuvanja

sopstvene uglaĊenosti i komfora), saţivljavanjem i postajanjem Jednog sa divnim

pogledima na svet koji nas okruţuju, otvaraju nam se vrata spoznaje jezgra našeg bića,

najvećih tajni naših saznajnih i egzistencijalnih temelja, dok se meditativnim

produbljivanjem saznajnih osnova našeg doţivljaja sveta dotiĉu sveta otkrovenja, tajni

hijeroglifi zapisani na osnovama našeg srca, putokazi koji nam otvaraju perspektive

saznanja da svako saznanje jeste sa-znanje, da svako »ljudsko biće jeste ljudsko biće

zajedno sa drugim ljudskim bićem«127

, da svaka mudrost poniĉe na osnovama delatne

briţnosti i iskrenih saosećanja, sejanja cvetnih pahulja našeg duha širom sveta, ĉineći da

kroz ovakva uzajamno potencirajuća stapanja u Jedno sa bliţnjim bićima sa jedne strane,

i odgovornosnog osluškivanja neĉujne muzike sopstvenog srca sa druge strane, veliĉamo

divotne ravnoteţe Puta i spretno gradimo svetle mostove duha duţ kojih se prostiru blagi

koraci ţivotnih puteva našeg i naših bliţnjih bića, puteva koji uvek jednako vode u srce

našeg bića, u sjajno Sunce naše duše, kao i ka svetlim, beskrajno prostirućim horizontima

i nedodirljivim Sunĉevim dugama našeg sveta.

Evolucija svakog prirodnog sistema i svi duhovni napretci koji se prostiru duţ

tananih ravnoteţa Puta, dubokih meditativnih prisebnosti i usamljenosti i radosnog

davanja ĉitavog našeg bića Prirodi, podrazumevaju ne bilo dominirajuća i potlaĉujuća ili

konsternirana i preplašena zatvaranja naših kreativnih i saznajnih pruţanja u oklope i

odbojne štitove naših stavova i bilo uzmiĉućih ili sevajućih pogleda, zaklapajućih ili

krutih kapaka i uspavanih ili ledenih oĉiju, već otvorena prepuštanja promenama sa

našim blagim i kristalno jasnim, svetlo budnim i sanjivo lelujavim, širom otvorenim i

prijemĉivo opuštenim pogledima, uzajamna i blagotvorna uzimanja i davanja,

istovremena neprekidna traganja za izvorištima kaplji duhovnih baština našeg sveta na

kojima ćemo utoliti naše saznajne ţeĊi, kao i uzgajanja stabala velikih ţelja da se našim

postojanjem i ostvarenjima ne nametljivo i samo-uzvišujući, već samo-uniţavajući, blago

i neprimetno prosvetljuju pogledi bliţnjih bića. Egzistencija svakog ţivotnog sistema je

uslovljena neprekidno menjajućim, ne stameno nepokretnim i statiĉnim, već slobodno

dišućim i kontinualno komunicirajućim interfejsima sa odgovarajućim ţivotnim

sredinama, a divotne evolucije prirodnih sistema se raĊaju upravo kroz neprekidna

slobodna menjanja i obogaćivanja ovih saznajnih interfejsa. Velike ţelje da se ispriĉaju

bajne priĉe, da se našim postojanjem otvore duhovne oĉi bliţnjih bića u sprezi sa našom

predanom tragalaĉkošću, neprekidnim upitkivanjima o ţivotnim Tajnama i samostalnim

otvaranjima zakljuĉanih i nepristupaĉnih riznica temelja našeg srca, ĉine pokretaĉe

ĉudesnih toĉkova evolucije. Ipak, ne zaboravljanje na tradicije sa kojih je poniklo naše

biće u ovim neprekidnim prepuštanjima talasima promena, već istovremene prisebne

otvorenosti saznajnih latica ĉakrastih cvetova našeg vizionarskog uma, umetniĉki

predanog, u lepoti zagrcujućeg grla, svetlog srca naših herojskih proţrtvovanja, stomaka

na kome zalazi i izlazi Sunce našeg ţivotnog sjaja, bezbriţnosti i zadovoljstva, kiĉmenog

repa kupanja u vodama naše karmiĉke ĉistote i sedećeg cveta naše indijanske bliskosti sa

svetim tlom naše planete sa jedne, i oĉuvanje tajanstvene arhaiĉnosti naših shvatanja i

pogleda na svet, mirisanje na drevne, antiĉke, dorske stubove, predanosti nošenju

54

himalaja saznajnih i inspirativnih uzvišenja naše prošlosti u dubinama našeg srca,

zavetima da ćemo sve divne predele našeg sveta sa kojima smo se susreli i koji su nam

neprimetno udahnjivali struje ţivota, sve divne trenutke ispunjene ĉarima zaljubljenosti,

briţnosti i veĉne ljubavi, nositi zauvek svuda sa nama, da ćemo sve snovite trenutke

našeg radosnog ţivljenja, trenutke koje smo morali napustiti, ali ĉija smo blaga poneli i

koja ćemo spontano sa morem naših ĉistih osećanja i pogleda na svet rasipati širom sveta,

blagosiljajući ţivote bliţnjih bića sa druge strane, ĉini tananu ravnoteţu pogleda unazad,

uzdizanja temelja našeg postojanja i svetih okrenutosti napred, hodanju ka svetim

ciljevima i vrhovima naših misionarskih putešestvija.

O neosuđivanju

»Jer ja nisam došao da sudim svetu, nego da spasem svet« (Jovan 12:47)

Biblijska norma o neosuĊivanju (Luka 6:37, Jovan 8:15) predstavlja jednu od

najdubljih poruka hrišćanskog i svakog svetog uĉenja. MeĊutim, i pored toga što je sama

perceptivna stabilnost našeg sveta zasnovana na neprekidnim malim osuĊivanjima u vidu

poistovećujućeg afirmisanja poput reke neponovljivih putanja Prirode u izvesne opaţajne

kategorije, putem ĉega naše ponašanje dobija potencijal kreativne koordinacije, ne-znanje

predstavlja nuţan, komplementaran polaritet svake mudre ţivotne spoznaje. »Mislim,

nadam se, verujem, volim«, stoga, predstavljaju komunikativno pruţajuće pijedestale na

kojima stoje svi lepotom oiviĉeni ljudski izraţaji. Jer, raĊanje svakog traĉka ljudskog

znanja, svake prosvetljujuće, poput lego-slagalice uklapajuće ideje, uslovljeno je

egzistencijom pretpostavljenih, nedokazivih i nepotvrĊujućih tautologija na osnovama

našeg razmišljanja i rezonovanja. Sliĉno kao što se u sferama umetnosti radujemo

drugaĉijim i novim pogledima na svet i doţivljajima sveta, znajući da svaka nauka, svaka

realna ili potencijalna fizika potiĉu na osnovama nedokazivih, nereĉitih i metafiziĉkih

implicitnih pretpostavki, nepodloţnih bilo kakvom vidu istinitosnih preispitivanja i

apsolutistiĉkih vrednovanja, saznajne crte našeg bića će se radoznalo i sveprihvatajuće

otvoriti ka drugim interpretativnim i deduktivnim sistemima razmišljanja i rezonovanja sa

produbljivanjem znanja da svaki temelj ĉine putanje vere, poverljivog pruţanja prema

bliţnjim bićima, i u kolikoj meri su ove nevidljive, verom izgraĊene teţnje svetlo

pruţene, u tolikoj meri će i zgrada naših dela dostići nebeske visine.

Put etike budućnosti divno iscrtavaju moderni konstruktivistiĉki pogledi na svet u

okviru kojih sve »istine« bivaju zamenjene poverenjem, dok ĉvrsta tla dogmi, fiksnih

tvrdnji i predrasuda bivaju pretvorena u toplo i poverljivo drţanje za ruke. Jer, »milost

slavi pobedu nad sudom« (Jakov 2:13), a dokle god se budemo zagledali u ljudske oĉi,

bića i putanje našeg sveta sa mišlju da »znam ja sve to...odavno mi je to poznato...sve o

tebi znam, znam šta misliš i osećaš«, i ĉitav naš svet će biti preplavljen osećanjima

razoĉarenja, zidovima mentalno-emotivne izolacije i nesreće, a tek kada se neosuĊujuće,

nevino i predano radoznalo zagledamo u tuĊe oĉi, i naš svet će postepeno poĉeti da

obasjavaju prijateljske spoznaje, radosne otvorenosti, briţne bezbriţnosti i harmonije. U

svim galebovima koji kruţe nad morskom površinom videćemo deliće ţivotne celine

Kosmosa, esencijalne segmente kosmiĉkog Uma, a u ljudskim bićima ćemo videti uistinu

svece i mudrace, postavimo li ih u kontekste društvenih okruţenja prošlosti, odakle lako

moţemo izvesti zakljuĉak o prirodnoj evoluciji svesti okruţenih i poput nesvesno ţednih

55

biljki zalivanih plemenitim teţnjama, i spontano razvijanih u uslovima sloţenih

informativnih pejzaţa. Jer, sve ţivotne rasprave se prebroĊuju ne proteţiranjem

»istinitosnih« argumenata, već probuĊenim poverenjem u najvećim dubinama našeg srca.

Ne reĉi koje isplivavaju na površinu naših komunikacionih dejstava, već nevidljive,

biserne dubine mora naših osećanja - u kojima se kriju bilo teţnje ka povredivosti burnim

talasima i vetrovima, ili ukazivanje blaţenog poverenja umirujućom bonacom našeg bića

- ĉine osnove putanja kojima se pruţamo prema bićima našeg sveta, korene na kojima se

razvijaju plodovi našeg bivstvovanja u svetu. A kada svaka naša komunikacija sa bićima

našeg sveta bude zasnovana na svetlosti prihvatanja i jedinstva koja potiĉe iz jezgra našeg

srca, sa epistemoloških temelja našeg bića, i mir i radost saznanja ćemo rasprostirati,

zaista, posvuda.

Sliĉno kao što u svrhu odrţavanja maksimalne odrţivosti i dugotrajne plodnosti

ljudske zemljoradnje, jedan deo prirodnih zemljišta mora ostati neobraĊena, zarasla

površina prepuštena spontanom i nekultivisanom razvoju, i naš um u svrhu odrţanja

široke razgranatosti opcija evolutivnog puta, idejne kreativnosti i egzistencijalne

pragmatiĉnosti, mora sadrţati preciznu ravnoteţu izmeĊu konceptualnih misaono-

reflektivnih modela prirodnog reda, svesno usmeravajućeg i kultivišućeg misaonog

kopna, i mora intuicije i nepoznanica, »divljine u kojoj poĉiva oĉuvanje sveta«166

, kao što

je smatrao Henri Dejvid Toro. Logiĉke veze i racionalne putanje našeg uma moraju

neprekidno ostati u kontinualno iznova pronalaţenim harmonijama sa intuitivnom

ĉistoćom i nepreglednom meditativnom svetlošću. Negovanje ĉistoće uma,

transparentnosti ideja i informacija – oliĉeno u stavu Endija Vorhola po kome »mnogi

ljudi pokušavaju da što više zapamte, ali sve što moj um izvodi je 'obriši', 'obriši',

'obriši'«134

- tako, predstavlja komplementarnost pronalascima »putanja koje povezuju«,

analogijama i metaforama kao putokazima zakljuĉivanja i odluĉivanja, na putu buĊenja

anĊeoskog uma modernih vremena. Jer, najviša, metafiziĉka dostignuća uma ne poĉivaju

na poljima prividno plodnog delovanja, već na prividno neplodnim i nepristupaĉnim, ali

širinom otvarajućih perspektiva neprevaziĊenim planinskim vrhovima (a podsetimo se da

se razlozi opšteg unazaĊivanja izvesnih društava kroz istoriju naše civilizacije mogu

pronaći upravo u gubitcima interesovanja za ove naizgled neplodne, metafiziĉke predele,

polja beskonaĉnosti181

, i to od Rimskog carstva140

preko islamskih drţava62

do aktuelnih

ekoloških i vrednosnih kriza savremenog doba), ĉije spoznaje pripadaju domenu docta

ignorantia, znanja o neznanju (o kome je priĉao Nikola Kuzanski), ravnoteţi oratio

mentalis, mistiĉne ćutnje pred neizrecivim sa jedne, i skeptiĉne nesigurnosti kao puta ka

otvorenoj zadivljenosti u susretima sa ĉudesnom veliĉanstvenošću Prirode sa druge

strane, ravnoteţi isihastiĉke (hésychia – apsolutna i sveta tišina)54

, istoĉnjaĉke mistike

osloboĊenosti od ţelja, poriva i predstava sa jedne, i sveprijemĉivog i otvorenog,

lepotnog neo-antiĉkog intelektualizma sa druge strane, ravnoteţe izmeĊu uma i srca,

razuma i vere, mudrosti i ljubavi.

Biblijska priĉa o Jovu predstavlja divan primer ne-znanja kao Puta ĉovekovog u

ostvarenju opštih dobrobiti i blagostanja. Jer, dok nam suoĉavanje sa istorijom ljudske

civilizacije moţe iscrtati mnoštvo primera tragiĉnih posledica negovanja i proteţiranja

sveznajućih, netolerantnih stavova i ideja, kroz rascvetavanje suptilnog, tananog u svojoj

nesigurnosti znanja na stubovima stidljivog i blaţenog ne-znanja, na stajanju ispred

horizonata i puĉina mora nepoznanica i išĉekujućih otkrića, oduvek su se raĊale

ulepšavajuće i opšte oplemenjavajuće ideje. Prelasci od vere u dogme u poljima religijske

56

tradicije razmišljanja su - sliĉno kao i prelasci iz demokratska u autokratska politiĉka

ureĊenja ili aktuelni prelasci od otvorene, svepreispitujuće klasiĉne nauĉne tradicije u

redukcionistiĉkim »istinama« ukrućene nauĉne stavove i predstave sveta - bivali praćeni

narušavanjima slobodnog toka prirodno evolutivnih harmonija i koĉenja toĉkova

napretka naše civilizacije. U divnom filmu »12 gnevnih ljudi«, porotniĉka većina svojim

osuĊivanjima nahodi uništenje jednog ĉitavog sveta koga, ipak, svojom upornošću i

blistavom racionalno-emotivnom harmonijom, pokazujući ne na iskljuĉivo zakljuĉivanje

i krutu samouverenost, već na fleksibilnost mišljenja, ne-znanje i nesigurnost, porotnik

Dejvis uspeva da saĉuva. U priĉi o Jovu, Gospod prividno odstupa od Boţijih zakona u

skladu sa kojima dobrota i pravednost saznajnih temelja bića raĊaju divne, ĉiste i nebeske

poglede na svet, izazivajući salve osuda upućenih ka Boţijoj nepraviĉnosti sa Jovove

strane, te ka Jovovoj neĉistoći od strane Jovovih prijatelja, osuda koje reflektuju tuţna

zaboravljanja da naspram doţivljavanja bića sveta u skladu sa prekoncipiranim

istinitosnim sudovima, obasipanje svih njih talasima ljubavi, bez obzira na zlonamernost

ili divotu njihovih dela i teţnji, ĉini zaista Boţiji put. »Hoćeš li mene osuditi da bi sebe

opravdao?« (Jov 40:3), upitao je Gospod Jova, podsećajući nas na tragiĉno

zanemarivanje našeg bića i ĉitavog našeg sveta kao Boţijeg poklona, te i svakog trenutka

ţivljenja kao dubokog, predanog naklona našem Stvoritelju, u cilju formiranja krutih,

nepromenljivih koncepata ureĊenosti sveta kojima, naravno, opravdavamo sebe, odriĉući

se od sveosmišljavajuće odgovornosti našeg bića za stanje svakog detalja sveta,

podsećajući nas na Kainovo tragiĉno pitanje za Gospoda: »Zar sam ja ĉuvar moga

brata?« (Mojsije I 4:9). Nakon Gospodnjeg pokazivanja Jovu beskraja povoda

išĉuĊivanja nad poretkom sveta, nad putanjama prirodnog stvaranja, molitvene nade

usmeravanja naših brodova u mora novih otkrića, svetle hrabrosti odrţanja i nebeske

lepote nestajanja, Jov, pokajavši se, odgovora: »Gle, ja sam malen, šta bih Ti odgovorio?

Mećem ruku svoju na usta svoja. Jednom govorih, ali neću odgovarati; i drugom, ali neću

više...Znam da sve moţeš, i da se ne moţe smesti šta naumiš. Ko je to što zamraĉuje svet

nerazumno? Zato kaţem da nisam razumevao; ĉudesno je to za me, te ne mogu znati«

(Jov 38: 37-38... Jov 42:2-3), razumevajući da komunikacija poĉiva u srcu, u toploti,

briţnosti i poverenju koje gajimo prema bićima Prirode, u skromnim, tihom verom

proţetim stavovima, u ĉistoći uma, a ne u istinitosnim, potencijalno sveznajuće

prepotentnim idejama i zakljuĉcima. Nevino, sudovima i kategorizacijama neugroţeno

divljenje lepoti sveta, zajedno sa svepraštajućim stavovima u odnosu na manipulativne,

sebiĉno uzdiţuće teţnje koje dominiraju savremenim svetom, oliĉenima Isusovim reĉima:

»Oĉe, oprosti im, jer ne znaju šta ĉine...ljubite svoje neprijatelje« (Luka 23:34...6:27),

predstavlja, stoga, religijski ideal trenutaka deviĉanski zadivljenog ţivota na zemlji,

stvaranja ĉitavog jednog sjajnog sveta kroz naše nebeski ĉiste poglede.

Sa znanjem da nikada ne moţemo znati da li je neko crtice svog sveta i

emanencije umetniĉkog stvaralaštva povlaĉio sa mirom u srcu, sa blaţenim iskrenim

teţnjama ka ulepšavanjem svakog detalja Prirode sa njima, ĉineći da nas moţda one

neprekidno obasipaju isceljujućom dobrotom, namesto strogih kritiĉkih osuda koje uvek

potiĉu na našim sopstvenim, jedinstvenim vrednosnim kontekstima, raĊaju se

sveprihvatajuće teţnje, orijentacije ĉitavog našeg bića ka pronalaţenju ljudske i boţanske

lepote u svakom zrncu dela bića Prirode. Premda nas Isus uĉi da »se svako drvo poznaje

po svom plodu. S trnja se ne beru smokve, niti se groţĊe bere s kupine. Dobar ĉovek iz

dobre riznice svoga srca iznosi dobro...po plodovima njihovim poznaćete ih« (Luka 6:44-

57

5...Matej 7:20), istinska blagodetnost i boţanstvenost naših dela se nikada ne moţe

direktno oceniti, i ĉesto neugledna, neprimetna, malena i krahirajuća dela su u stanju da

podjednako neprimetno, suptilnim efektima uĉine svet nesagledivo boljim (poput ţivota

Dţordţa Bejlija u filmu »It's a Wonderful Life«), dok prividno, površno dobronamerna,

milujuća i slatkoreĉiva dela ĉesto njihovih prikrivenim razarajućim osnovama progrizaju

harmonije sveta na mnogo dubljim nivoima njegove organizacije, usled ĉega istinske

dobronamernosti naših dela mogu spoznati samo najveće dubine našeg sopstvenog srca;

jer najdublji i nesagledivi impulsi, klice našeg srca koje iniciraju naša kreativna

delovanja, kriju tajnu i suštinske uspešnosti i dobrote naših dejstava u svetu.

Premda nas zaista rastapanje naših fiziĉkih, mentalnih i vrednosnih napetosti u

tiho more našeg bića, u svest Puta, ĉini osetljivima na najfinije vodene brazde i najmanje

šumove našeg sveta, ĉineći da poput najveštijih samuraja moţemo detektovati opasnost

»na daljinu«150

, empiristiĉki ideal tabula rasa je nedostiţan, s obzirom da naše biološke

strukture nuţno ko-kreiraju svaku putanju, svaki kvalitet našega sveta. Ideali mogućnosti

pronicanja u istinite teţnje i vrednosne porive bića sveta, »onakvima kakvi oni jesu«, na

osnovu njihovog posmatranja se, stoga, pokazuju neodrţivima, jer se u svakom ishodu

naših prosuĊivanja »objektivne« osobine posmatranih sistema i preslikani naši najdublji,

direktno nesagledivi vrednosni koncepti, prepliću na nerazmrsiv naĉin, ĉineći da nikada

nismo u stanju da razluĉimo objektivno od subjektivnog, posmatrano od posmatraĉkog. U

svakom deliću našeg sveta se osim poruka celotne Prirode i mnogih drugih bića koji nas

ĉuvaju u mislima, krije i tajna jezgra našeg bića, naših temeljnih vrednosti i uroĊene

ljudskosti. Svest o osuĊivanju i opravdanosti iznošenja bilo kakvih istinitosnih i

apsolutnom sigurnošću uokvirenih sudova na svetlost dana se, stoga, u duhu etike ovog

rada, zamenjuje svešću skromnih, verujućih mišljenja i otvorenih stavova, uokvirenih

blagim ne-znanjem i prirodnim nesigurnostima. I podsetimo se da dok u misaonom svetu

striktne podele na subjektivne i objektivne karakteristike našeg saznajnog sveta,

postepeno išĉezava svaka osetljivost svetog Duha, boţanskih puteva koji se raĊaju na

mestima ko-kreativnih dodira bića i Prirode, svest o neraskidivom preplitanju udela bića i

Prirode u iscrtavanju svake putanje našeg sveta ĉini nas budnima na duhovno obogaćenje

jezgra našeg bića uţivljenošću u tanane poruke prirodnih promena, u tihi, ali i

gromoglasan govor Prirode, i stopljenošću našeg uma sa raznolikim detaljima našeg

sveta.

Svako biće sveta dobija neprekidne odgovore Prirode na najdublje teţnje koje se

kontinualno i neprimetno, poput nevidljive fontane duha, izlivaju iz najvećih dubina

njegovog srca. Ishodi ko-kreacije sveta bića uvek idu korak uz korak sa njegovim

direktno nesagledivim temeljnih teţnjama i ţeljama, usled ĉega svet iz perspektive

svakog bića u svakom trenutku predstavlja svojevrstan sud ili poĉetak suda njegovoj

implicitnoj dobroti, zagonetno ogledalo lepote koja se krije u njemu samom. Jer, što su

naše duboke teţnje prosvetljenije, briţnije okrenute saţivljavajućem unapreĊenju sveta,

to će i ĉitav svet u našim oĉima izgledati ispunjeniji skrivenim blagodetima i povodima

našeg predanog delanja i saznajnih otkrića, dok se u nezainteresovanim, neišĉuĊavajućim

oĉima postepeno gase radoznala ushićenja o ĉitavim nebesima koja nas ĉekaju iza svakog

ugla našeg ţivota. Svi oĉajavajući emotivni pritisci izazvani idejama o nuţnosti našeg

sudioniĉkog uĉestvovanja u unapreĊenju, donošenju pravde i jednakosti na poljima ţivota

se, u duhu ovakvog shvatanja, preobraţavaju u zadivljeno posmatranje i vedrim nadama

obasipanje puteva bića sveta, u našu odgovornost prema ne krivljenju i usmeravanju

58

njihovih puteva, već pozivanju na pronicanje u dubine mora sopstvenih teţnji, u

predrasudno jezgro naših ko-kreacija sveta. Sve osude, stoga, moramo prihvatiti ne kao

povode uzvraćanja, već kao povode radovanja (Luka 6:22-23), posebno kada su one

podstaknute ţeljama ka našim uniţavanjem, jer, podsetimo se, svaki poriv ka poniţavanju

drugih i uzdizanju sebe tim putem, poniĉe na temeljima sopstvenih slabosti i ţelja ka

njenim nasilnim pobeĊivanjima. I svako biće je prosvetljenoj svesti povod ne osuĊivanja

i finalizovanja mnenja, stavljanja taĉke na naše predstave o njima, već neprekidnog,

veĉnog traganja ka otkrivanju divnih vodoskoka i fontana putanja ljubavi koji bi se

pruţali meĊu nama, i samo sa ovakvim stavom na osnovama našeg upoznavanja i

komuniciranja sa bićima sveta, sa dubokim molitvenim ţeljama ka buĊenju zaljubljenosti

u svaki kosmiĉki detalj, i naša najdublja savest će, usled odricanja od osuĊivanja, otvarati

brane sopstvenih konceptualnih zaklona, dopuštajući spontanim osmesima, pokretima i

reĉima da nesmetano radosno isplivavaju na površine naših izraza.

U prirodnim susretima i borbama, uvek su, na kraju krajeva, ne drugi već sama

bića ta koja sebe pobeĊuju ili poraţavaju, s obzirom da »se u svetu kao predstavi pojavilo

volji njeno ogledalo u kojem samu sebe saznaje na sve višim stupnjevima jasnosti i

potpunosti«154

, te da, stoga, »kakva je volja, takav je svet...sam svet je sud sveta«154

, kao

što je smatrao Šopenhauer. Sudeći drugima, usled toga, zapravo sebe osuĊujemo, o ĉemu

nam svedoĉe kako Isusove reĉi da »ne sudite, da ne budete osuĊeni; jer kakvim sudom

sudite, sudiće vam se« (Matej 7:1-2), tako i reĉi LaoCea da »ko god pokuša da uradi

posao glavnog drvodelje, retko kad da bradvom ne poseĉe ruke« (Tao Te Ćing 74).

Aţdaje sveta, proţete manipulativnim i osuĊujućim ne »ja ću...«, već »ti ćeš...«116

izraţajnim osnovama, ne pobeĊuju se teţnjama ka njihovom proburaţavanju i destrukciji,

već znanjem da će svetlo, sa spremnošću za pomoć stojeći pored njih sa našim maĉem i

oreolom dobrote i nepovredivosti, one ili same sebe uništiti (kao u hrišćanskim

tradicijama) ili se pretvoriti u naše verne prijatelje (kao u orijentalnim tradicijama) ili

našim tragalaĉkim porivima za pronalaţenje povoda ljubljenja i divljenja njima biti mirno

pretvorene u mefistofelovske sile Prirode, sile koje »teţeći zlu, ipak nezaustavljivo ĉine

dobro«25

. I sve dok ne uspemo da pobedimo sebe u susretima sa zmajevima našeg sveta,

da pretvaranjem naših nasilnih ogorĉenja i osuĊivanja u sveta prihvatanja i

sveobasjavanja dobrotom uĉinimo neke od divnih spiritualnih trijumfa našeg ţivljenja,

zmajevi Prirode će nas upornim stajanjem na mostovima našeg ţivota podsećati na

neizbeţnost susreta sa njima na putu našeg duhovnog napretka, istinski hodoĉasniĉkog

putovanja koje uvek vodi u srce našeg bića. Ali kada se naše osude sveta pretvore u

deĉije nevine, zaĉuĊene poglede ka nebesima, i naše ruke duha će postepeno od

skrušenih, tuţnih i gušeće poplavljenih brana, sa spontanim dopuštanjem da harmoniĉna

reka ţivota preplavi i svoje tokove izlije duţ naših dlanova, toplih dodira i pogleda,

posvuda budeći izvorno jedinstvo uma i Prirode, biti trijumfalno uzdignute u vis ka

neprimetno nasmejanom Suncu sveopšte jednote172

. Jer, ne postoji pogrešan put kada se

temelji naše saznajne orijentacije u svetu prosvetle dobrotom, poverljivošću (koja sve

znake Prirode i njenih bića moţe pretvoriti u korisne i blagodetne putokaze), radosnim

prihvatanjem i dubokim vrednovanjem zaista svega, svake putanje i bića sveta. I kada su

temelji našeg saznajnog pruţanja prema svetu ne sivi, strastveno disharmoniĉni, pakleni i

huleći, i samo spolja prekriveni »izveštaĉenim« omotima prijemĉivosti, blagonamernosti

i sklada, već kada postanu ĉisti poput miloske suze i svetli poput najprozirnijeg nebeskog

plavetnila, svaki naš pogled će spontano doprinositi prostiranju talasa blagodeti, mira i

59

suštinske, neshvatljive dobrote svetom. Poput široke reke koja svojom grandioznom

gracioznošću nezaustavljivo huji ka svome moru, sa pretvaranjem svih osuda koje su

poput zmijskih ĉegrtaljki zakaĉene za strune ţivotnih putanja muzike dodira našeg bića i

Prirode u biserno svetlucave izraze nevinih divljenja, ĉitavo naše biće postaje neranjivo

na dejstva Prirode i drugih bića, na najmoćnijim vetrovima razdragano stojeći, raširenih

ruku, podsećajući na let ptice duha predano spremne na skok u vazdušno more naših i

celotnih duhovno evolutivnih putešestvija, prihvatajući sve sporedne izvorske tokove i

smelo se upuštajući u talase ljubavi sa najviših grebena ţivota, sa najširih i najbogatijih

perspektiva doţivljaja sveta donoseći divotne saznajne plodove dolinama ţivota.

Utemeljenošću na jezgru Sunca naših najdubljih teţnji, na gracioznim konturama

našeg duha, prisebnim i paţljivim osluškivanjem finih talasića ĉistoćom uma meditativno

umirenog mora našeg bića, ni najglasnije pohvale i pokude sveta nas neće moći skrenuti

sa staze našeg misionarskog putovanja. Naše oĉi će tada postati ĉedne i blage poput

Meseca koji neĉujno koraĉa zvezdanom pozadinom, svetlucavim morem naše zadivljene

sanjalaĉkosti, ĉineći da svaki naš pogled prosipa mleĉno sjajne puteve posvuda oko nas, i

da bića sveta spontano ugledavaju jasne i divne galaktiĉke staze na njihovim uzvišenim

saznajnim poljima, enigmatski posutim mnoštvima zvezdanih putokaza.

Praštanje, a ne osuĊivanje, proĉišćenje naših pogleda na svet i bliţnjih bića

suzama mira i radosti, a ne sveukrućujuće, zaslepljujuće i ograĊujuće osude, ĉine put

istinske mudrosti. Jer, sliĉno kao što u pauzama izmeĊu tonova muzike i prazninama

naslikanih pejzaţa (u japanskom »ma«: prazninama u našim kreativnim ostvarenjima, ali

koje pruţaju smisao celini dela)46

poĉivaju tajne njihovih lepota, i ne samo veština

pamćenja i bistrog, inteligentnog prosuĊivanja, već pre svega zaboravljanja, praštajućeg

brisanja prašnjavih (na)ĉela osuda belim oblacima ĉistote, ĉineći da naš um postane poput

glatke i jasne reke, nedirnute impulsivnim mentalnim pritiscima, uzburkujućim

preprekama i nekontrolisanim, fantomski krilatim vizijama. G. K. Ĉesterton je smatrao

svetla Brodveja ĉarobnim vrtom za svakoga ko ne zna da ĉita njihove neonske znake, a

da »viĊenje je zaboravljanje imena viĊene stvari«46

smatrao je Pol Valeri, i zaista, svako

mudro posmatranje sveta karakteriše se pronicanjem od mapa do teritorija, od opisa

saznanja, osećanja i interakcija ka njihovom iskrenom ţivljenju, ka nevinom stapanju

našeg bića i Prirode, sa koga divne opise, nezavarani njihovim preslikavanjem na crte

stvarnosti, moţemo pragmatiĉno, sa orijentacionim namenama, za voljena bića iscrtavati

na nebesko ĉistim platnima našeg uma.

»Ljubite svoje neprijatelje« (Luka 6:27), govorio je Isus, dok je Niĉeov Zaratustra

uĉio da »kada imate neprijatelja, ne uzvraćajte mu samo dobro za zlo... već dokaţite da je

uĉinio nešto dobro za vas«, ukazujući nam da svete ţivotne interakcije ne predstavljaju

samo inertno, blaţeno prostiranje dobrih puteva pred bića našeg sveta, nezavisno od

dobronamernosti kojom su ona okrenuta prema nama (ĉime se neprijateljska bića ĉesto ne

susreću sa vodama razumevanja i ogledanja svojih pogrešaka), već i uoĉavanje dobrih,

obogaćujućih puteva koji će se izroditi iz neprijateljski orijentisanih poteza, uviĊanje

zajedniĉkog izvoĊenja na Boţiji Put kroz prevazilaţenja najĉešće uzajamno otkrivenih

zabluda u našim pogledima na svet, ĉime se, zaista, naši i njihovi putevi svepraštajuće

ĉisto obavijaju. TakoĊe, dokle god najpre vidimo »neprijatelje«, pa ih obasipamo

dobrotom, podsetimo se da našim delima prethode osuĊujuća razmišljanja, uviĊanja bića

u svetlu nepravde i greha ĉime se obostrano putevi prostiranja naših bića prekrivaju

prašinom i maglom osuĊivanja i neprijateljstva (jer »ĉistima je sve ĉisto, a opoganjenima

60

i nevernima ništa nije ĉisto« (Tito 1:15)), a kada uvidimo tuĊe postupke kao dobre,

Bogom-dane kljuĉeve koji nam kroz naša prosvetljena razumevanja otvaraju ĉudesna

vrata ka novim granama našeg znanja i opšte evolucije ţivljenja, tada zaista iscrtavamo

puteve sveopšte dobrote, i to niti našim »neprijateljima«, niti »bićima u zabludi«, već

bićima u ĉijim srcima doţivljavamo izvorno prisustvo Bude, boţanskog jezgra

postojanja.

I premda je neosuĊivanje preduslov rascvetavanja boţanstvenih drvesa poverenja

sa temelja naših srca, sa temelja koji kriju naše prisebne odgovornosti za raĊanje

dobrodušnosti bića našeg sveta i zadovoljstava njihovih doţivljaja sveta, u svakom putu

Ljubavi su uzajamno potencirajuće isprepletane krajnosti buĊenja svetog poštovanja,

milovanja poput mora Solarisa, vulgarno nedodirujućeg i neremećućeg, već prelivajućeg

tananim talasima dobrote i milostivosti sa jedne, i ţudnje za saznanjem i otkrićima puteva

koji se raĊaju kroz poglede voljenih bića sa druge strane. Stoga, ne prividno

nezainteresovano i ignorišuće prelaţenje pogledima preko oĉiju bića u susretu pod

parolama intime i »neosuĊivanja«, već blago i milo, istovremeno aktivno budno i

prijemĉivo, ali i nenametljivo pruţanje puteva naših pogleda u divne mostove poverenja,

milosko posmatranje, utopljeno u srce sopstvenih teţnji koje rasipa svoje cvetove duha

posvuda po svetu, ĉini odraze toplih ljubavi, blaţenih vrtloga u moru našeg srca, vrtloga

koji boţanskom radošću i duhovnim uzbuĊenjima kotrljaju dijamante naših zenica. Jer,

što više ĉeznemo da saznamo, što se više pitamo o nedodirljivim putevima koji se

iscrtavaju i odslikavaju iza duginih horizonata tuĊih pogleda na svet, to su intenzivniji

tokovi reĉnih strujanja našeg bića na kojima plutaju revnosni brodovi naših nadanja,

svetlih poverenja i zvezdanih trenutaka ĉiste ljubavi. Osećanja briţnosti prema bićima

našeg sveta divno usmeravaju naše saţivljavajuće saznajne uspone, ĉineći da zaista svi

plodovi našeg znanja poniĉu na korenima briţnosti, da se svako herojsko i viteško srce

dugo vaja ne pod oblacima zaštite i sigurnosti, već pod zvezdanim krovovima

nepredvidljivosti i potraga za uvek novim balansima našeg hoda ka otkrovenjima sveta u

svetlu opšte dobrobiti i posvećenosti bićima sveta, našeg neprekidnog kretanja duţ

ravnoteţnih ivica izmeĊu svetlih predanosti bliţnjim bićima, menjanju u svakom

sveprihvatajućem dodiru sa njima sa jedne, i naše meditativne uronjenosti, budnog

osluškivanja muzike našeg srca odakle izranjaju Gospodnji putevi naših ţivotnih staza sa

druge strane, vodeći nas u svojim plodnim dodirima ka novim morima i obalama

ispunjenim letom radosno cvrkućućih ideja kao okrilaćenim perspektivama i glasnicima

ĉudesnih, vedro osunĉanih i nasmejanih saznajnih horizonata našeg sveta.

S obzirom da se ĉitava perceptivna ko-kreacija našeg sveta zasniva na neprekidno

disipativno graĊenim postavkama naših epistemoloških i ontoloških osnova, na

prosuĊujućem klesanju vrednosnih mermernih statua saznajnih temelja našeg bića sa

kojih se uzdiţu sva naša oĉigledna iskustva, te da sama koordinacija informativnim

pejzaţima našeg sveta podrazumeva »osuĊujuće« prikovljavanje izvesnih neponovljivih i

jedinstvenih iskustvenih tokova našeg doţivljaja sveta u prekoncipirane, a priori

perceptivne kategorije, kao i s obzirom da estetika doţivljaja sveta predstavlja estetiku

selekcije, uzajamnog uzdizanja jednih i utonjavajućeg zaboravljanja drugih detalja našeg

sveta, pa i, na kraju krajeva, usled toga što suština ĉitavog Kosmosa poĉiva u Putu, u

susretu našeg bića i boţanske Prirode u svakom deliću našeg ko-kreirajuće iscrtavanog

sveta, dok suština naše ţivotnosti poĉiva u ko-evolutivnom dodiru sa eksplicitovanim

odrazima naših nevidljivih, tajnovitih konstelacija u drugim bićima Prirode, naša

61

posvećenost uĉenju razvoja izvorno mudrih postavki saznajnih temelja našeg bića u

svakom našem pogledu ĉini preduslov napretka našeg bića na opštem putu evolucije

duha. Ipak, bitno je znati da ćemo uvaţavanjem eksplicitovanih znaĉenja naših izraţaja i

negovanjem površnih pohvala, pokuda i slatkoreĉivih fasciniranosti, te prevashodno

ekspresija naspram utihnutog, paţljivog i nenametljivog osluškivanja - poput bića koje

ţeleći da ne nevidljivom i duhovnom, već veštaĉkom i oĉiglednom svetlošću obasja i

bolje sagleda zvezdana nebesa, zapravo još zatamnjenijim uĉini objekte svoga

posmatranja i predele svojih znatiţelja – samo potiskivati u sve veću tamu i

nerazjašnjenost zvezdane, bilo spoljašnje ili unutrašnje horizonte naših traganja, dok će

naše stvaranje ne rogobatnih i bastionskih temelja našeg saznajnog odnošenja prema

svetu, već saznajnih i vrednosnih osnova na kojima poput mirnog mora mogu ploviti svi

brodovi bića sa kojima se susrećemo, neprimetno nahoĊeni ka dobrim vodama putem

nevidljivih, podvodnih morskih struja koje im prinose naše temeljne etiĉke orijentacije i

duboke molitvene, sveblagosiljajuće teţnje, ĉini put takoĊe neprimetnog dolaţenja do

duhovno inspirativnih predela naših ţivotnih putovanja, taĉkama paradigmatskih prelaza

na kojima ćemo uoĉiti da smo kroz tihu reku vremena, ni sami to ne primećujući u

prividnom platou, ali zapravo sinusoidnom i rezultujuće kontinualno uzdiţućem toku

našeg napretka, iskristalisali dijamant naše duše u najvećim dubinama našeg bića, dragi

kamen koji je neprimetno obasjavao ĉitav svet svojom boţanski reflektorskom svetlošću,

ispunjavajući ga suštinski sve prosvetljenijim i blaţenijim dodirima i saznajnim

eurekama. Stoga, naša predanost ne grubo osuĊujućem utvrĊivanju naših stavova sa

idejama rušenja svih shvatanja koja im modifikujuće prilaze, već tihom i radoznalom

osluškivanju na mudro prosuĊujuće iscrtanom moru naših nadanja, biserne vere, sirena i

talasića ljubavi, ĉini put blagodetne mudrosti. Jer, ne u utvrĊivanju naših stavova sa

idealima rušenja tuĊih ideala na granitnim stenama podnoţja naših kamenitih teţnji, već

podsticanje razvoja raznovrsnosti pogleda na svet kroz fleksibilnost naših shvatanja i

ideala, uz uoĉavanja stabla i korenova jedinstva koji ĉitavu ovu raznolikost stapaju u

boţansku Jednotu, jeste put prosvetljenog, neosuĊujućeg razmišljanja.

Ţeleći da sagledamo tajanstvena znaĉenja zvezdanih konstelacija i izvornih,

temeljitih poruka detalja našeg sveta, nevidljive »znake vremena« koje oni neprekidno

raĊaju u ko-kreativnim dodirima sa jezgrom našeg bića, stoga, naspram njihovog

doţivljavanja na ogromnim zamcima naših prekoncipiranih shema prosuĊivanja

(veštaĉke svetlosti koja će zatamniti radosno trepćuće, ozvezdane nebeske sfere),

silaţenjem do temelja naših saznajnih i ontoloških osnova, skidanjem slojeva naših

zaštitnih materijalnih, saznajnih i vrednosnih oklopa - kao nakon doţivljaja Isusove

besede na gori (Matej 5–7) - i doţivljajem crtica našeg sveta ne na golemim logiĉkim

spletovima, već na golim podlogama naše iskrene otvorenosti, u susretu sa njima ne kroz

naše svesno osmišljene postavke, već putem naših bića onakvim kakvi jesmo, spontano

izraţavajući dugo klesane vrednosti miloskih Venera saznajnih osnova našeg bića pred

licem sveta, pred nama će se otvarati ĉudesne boţanske poruke i »znaci vremena« na

svakoj kapi kiše, na ivici svakog plutajućeg oblaka, u pogledu svakog bića sveta i u

svakom traĉku svetlosti koja isplivava iz našeg duhovno ozarenog srca.

Sa verom da svaki detalj našeg sveta, takvim kakav jeste, bez potrebe za našim

interferiranjem i prividno sveznajućim ispravljanjem, sam po sebi sledi Put Prirode, te da

svako delo bića Prirode i ĉitav njen tok sadrţe mora dragocenih putokaza koje samo naša

poistovećujuća i saţivljavajuća poverenja mogu prepoznati i izneti na plodonosnu

62

površinu, u svim zvucima muzike sveta, doţivljavajući je na osnovama svetih voda našeg

poverenja, uoĉavaćemo divne anĊeoske poruke, harmonije zvezdanih usklika na našim

zadivljenim ĉelima i ka nebeskim tajnama usmerenim pogledima, stojeći na krovovima

naših kuća prijateljstava i drugarskih drţenja za ruke, obasjani muzama boţanskih, deĉije

mudrih, nevino zadivljenih, sveprijemĉivih i uzbuĊeno otvorenih, miloskih i blagodetnih,

spontano nebeskom lepotom, ĉistoćom i mistiĉnošću, Suncem i zvezdama obasipajućih

oĉiju, sve detalje i bića našeg sveta ćemo videti u prosvetljujućim, ka nebesima

pruţajućim i veĉno radosnim okvirima.

Umesto oĉiju koje bilo poput sove, iz prikrajaka i »špijunskih« rupica našeg sveta,

skrivajući suštine sopstvenog bića, osuĊujuće pokušavaju da upiju srţi posmatranih bića,

i poput obrćućih klikera skreću poglede sa strane u susretima sa potencijalnim ukrštanjem

pogleda, ili bezosećajno, uspavano i primitivno tupo promatraju svet bez tananih tragova

zaĉuĊenosti, uzbuĊenja, poštovanja i radovanja, raĊaju se blaţene okice koje ne osuĊuju

bića sveta kroz prikrivene poglede upućene ka njima sa strane, već uronjene u suštinu

saznajnih osnova koje neprimetno isplivavaju na površinu talasastih uzbuĊenja naših

okica, stopljene sa suštinom naše duše, sa svetlim temeljima našeg postojanja, veĉno

iznedrujući blaga duha sa njihovih riznica, predano pruţaju sebe u face-to-face susretima

sa drugima. Jer, najdublje suštine bića i detalja našeg sveta se ne mogu spoznati prividno

»objektivnim« ili »neutralnim« posmatranjem sa strane, već predanim susretima celote

našeg bića sa njima, posvećenim stajanjima u ravnoteţi Puta, ravnoteţi istovremene

utonjenosti u jezgro našeg duha, u srce našeg bića i saţivljavanja sa bićima i stvarima

prema kojima obgrljavajuće prostiremo Sunce našeg duha.

Svako uĉenje našeg bića u dodiru sa Prirodom zasniva se na paţljivom

promatranju odgovora koje nam odašilje naš svet sa suptilnijim inicijacijama naših

dejstava na njega. Mudro prosuĊivanje, paţljivo poklapanje naših dejstava, naših

najsićušnijih teţnji i pomisli sa izgledima našeg sveta i njegovim porukama kao

dobronamernim odgovorima i orijentirima kojima nas obasipa uĉiteljska Priroda,

imanentno je u svakom vidu saznajnog progresa na našim ţivotnim putovanjima,

putovanjima koja u potrazi za skrivenim blagom i zlatnim Tajnama sveta vode ka

otkljuĉavanju tajanstvenih riznica blaga našeg srca i naših pogleda na svet. Jer, »u

prirodnim naukama, objekat istraţivanja više nije priroda sama po sebi, već priroda u

susretu sa ljudskim pitanjima, i u tom smislu ĉovek susreće sebe«, pisao je Verner

Hajzenberg, i zaista, svaki eksperiment bilo u vidu svakodnevnih mudrih istraţivanja

preseka skupova naših temeljnih teţnji i rezultata naše percepcije - unutrašnjih

konstelacija našeg duha i naših saznajnih temelja sa jedne, i vidljivog kosmosa našeg

sveta, te zvezdane lepote oĉiju bliţnjih bića sa druge strane -, ili u vidu nauĉnih ogleda

kao ogledanja temeljnih, tautoloških postavki teorijskog modela opisivanja istraţivanih

prirodnih pojava u formulisanim eksperimentalnih ishodima, predstavlja susret bića-

istraţivaĉa sa najdubljim, implicitnim pitanjima koja ĉesto neprimetno tinjaju u

njegovom duhu. Svaki oblak, svaka latica cveta, svaki šum borova i ples svake senke u

mirnim veĉerima naše duše, sliĉno kao i svaki pokret i ideja bliţnjih bića, svaki pejzaţ na

displejima modernih komunikacijskih ureĊaja, ĉine mora zvezdane prašine bezbroja

malenih, sjajnih putokaza na stazama našeg duhovnog napretka. I zato ne pasivno i

uspavano tonjenje u njih sa zaboravljanjem suštine našeg bića, već pronalaţenje

ravnoteţe Puta, uzajamnog i istovremenog budnog odrţanja paţnje na temeljima naših

saznanja i našeg posmatraĉkog doţivljaja sveta sa jedne, i saţivljavajućeg stapanja sa

63

predelima naših posmatranja, postajanja Jednog sa svakim bićem, sa svakom suzom,

oblakom i dugom našeg sveta kao jedinim boţanstvenim naĉinom njihove spoznaje sa

druge strane, ĉini put zaista mudrog uĉenja, suptilnog, nemanipulišućeg i blaţeno

blistavog doţivljaja sveta i spontane izgradnje stopa evolucije Prirode, sve divnijeg

eksplicitovanja mora njenih skrivenih potencijala i izvorne, tihe boţanske suštine.

I na putu prepuštanja svih samo-uzdiţućih osuda potpunim posvećenostima našeg

bića prosvetljenju bliţnjih, znajmo da se ne naše eksplicitne osude, izrazi i stavovi, već

naše najdublje, skrivene teţnje i neĉujni govor našeg srca neprekidno preslikavaju na

istinsko stanje našeg sveta, posredstvom naših implicitnih etiĉko-estetskih vrednosti ko-

kreirajući svaki njegov detalj. »Ĉovek moţe izgledati tih, ali ako njegovo srce osuĊuje

druge, on neprekidno brblja; ali moţe biti i ĉovek koji priĉa od jutra do veĉeri, a ipak je

zaista tih«160

, uĉio je Aba Pimen, dok je Isus smatrao da »ništa nije skriveno što se neće

otkriti, ni tajno što se neće doznati. Stoga će se ĉuti na svetlosti ono što ste rekli u tami, i

propovedaće se sa krovova ono što ste kazali na uho u sobama« (Luka 12:2-3),

podsećajući nas ne samo da površni izrazi ljubaznosti koji plivaju na moru netrpeljivosti,

nezadovoljstva i mrţnje nalaze metaforu u noju koji zabada glavu u pesak u susretu sa

opasnošću, već i da i najsuptilnije niti naših misli, najneĉujniji ţubori, talasići i otkucaji

muzike naših osećanja i blagodetnih teţnji nalaze svoje opšte oplemenjavajuće mesto u

simfoniji Prirode, noseći poruke našeg srca ka najdaljim prostranstvima sveta,

podjednako tiho, skriveno i neprimetno ga nahodeći ka sve ĉudesnijim, sve

prosvetljenijim i duhovno uzvišenijim bićima u grandioznoj priĉi kosmiĉke evolucije

ţivota i odvijanja putanja Boţijih otkrovenja, poput razvijajućih tepiha kraljevskog hoda;

znajući, naravno, da »koji hoće meĊu vama da bude velik, neka vam sluţi« (Matej

20:26), »da bio bio glavni meĊu ljudima, ĉovek mora govoriti kao oni koji mu nisu ravni;

da bi bio meĊu prvima, mora uvek ići iza njih« (Tao Te Ćing 66), te da, poput

sveprihvatajućeg mora, spuštanjem ka bićima našeg sveta i saţivljavanjem sa njihovim

pogledima na svet, sliĉno duhovnom strelcu koji saţivljavanjem sa metom svoga ciljanja,

postajanjem Jednog sa njom, odapinje strelu i pogaĊa njeno središte, naše divne teţnje

tada kroz rezonantne harmonije blagodetno titraju strune divotnih osećanja koje spajaju

srca bića u komunikaciji, ĉineći da se ona pretvore u divne glasnike boţanske muzike sa

plavih i ĉeţnjivih zemaljskih prostranstava.

Znajući za polaritetnu ureĊenost Prirode u okviru koje se kroz neprekidna

prevazilaţenja problematiĉnih interakcija sveta našim predanostima pronalaţenju

njihovih prosvetljujućih i blagodetnih rešenja otvaraju putevi prirodne evolucije, sve bilo

dobrotom obgrljavajuće ili sukobima izazivajuće talase našeg sveta ćemo gledati oĉima

nevinosti, tople miline i utonjenosti u lepotu svakog posmatranog predela, oĉima u

kojima se ogledaju ne stroge i munjevite uzdrţanosti od kritiĉkih osuda, već blagi talasi

temeljne ljubavi, s obzirom da nikada ne moţemo znati u kolikoj meri svaki od njih zaista

doprinosti iscrtavanju sve šarolikijih i uzvišenijih crtica prirodnog reda. Površni znaci

blagonaklonosti, sazdani na temeljima ravnodušnosti, uzdizanja sopstvenog ugleda ili

pukih navika ne prostiru svetom talase odgovarajuće kvalitetu njihovih površnih

znaĉenja, već duboka strujanja najdubljih teţnji, temelja njihovog porekla, dok

disharmoniĉna dela ĉesto razbuĊuju etiĉki uspavana bića Kosmosa predstavama »kako ne

treba«, spašavajući ih od sliĉnih sopstvenih pogrešaka i ĉineći da obaspu sebe zavetima

svetih puteva ka kojima će se samostalno usmeravati. »In a many dark hour, I've been

thinking about this, that Jesus Christ was betrayed by a kiss; but I cannot think for you,

64

you'll have to decide, whether Judas Iscariot had God on its side«36

, pevao je Bob Dilan,

podsećajući nas na neizvodljivost dolaţenja do finalnih prosuĊivanja sveobuhvatne i

istinske dobrote i blagosti izraţaja bića našeg sveta, ĉineći da se uistinu obasjamo

otkrovenjem da sve, zaista sve sledi Put Prirode, da svi ljudski izraţaji i teţnje,

blagodetni ili destruktivni, bivaju u reci vremena upotrebljeni kao korisne stepenice u

našoj gradnji veliĉanstvenih saznajnih i evolutivnih kula, ostvarenja sve ĉudesnijih i

mudrijih perspektiva i pogleda na svet.

Dok osuĊujuću svest moţemo odslikati neprekidnim koĉenjem i postavljanjem

brana slobodnom, prirodnom toku naše percepcije, iskustva i poteza kiĉice naše

imaginacije na platnu našeg uma, te zamrzavanju i ukrućivanju bistrine naših pogleda na

svet, neosuĊujuća, slobodno prostiruća, nejureća, ali i nezadrţavajuća svest jeste

analogna postajanju našeg bića i naših pogleda na svet vodopadno jasnih i poput perceta

na vetru, anĊeosko laganih, osloboĊenih samo-pritisaka i tereta naših, ĉesto sitnih i

neprimetnih osuda. Sa nestajanjem ovakvog osuĊujućeg zadrţavanja tokova našeg

iskustva, ĉitavo naše biće postaje poput mirnog vodopada koji, iako se neprekidno menja

i kreće, zahvaljujući nedostatku silovitih modulacija, odslikava smirenu i trajnu Sunĉevu

dugu na svojoj površini. Blagosiljajući svaki tren puta koji ostavljamo iza nas, ĉineći da

svi njegovi beskrajno vredni detalji potonu u boţanski sjaj spasenja, okrećemo se ĉistog

uma ka putu koji se pruţa pred nama, u svakom novom trenutku postajući novo biće i

isijavajući sveti mir posvuda oko nas. »U svakom trenutku biram ko sam«50,127

, smatrao

je Hajnc fon Ferster, podsećajući nas na lepotu svesti koja namesto osuda, koĉenja i

neprirodnog zadrţavanja prirodnog slivanja naših ideja i reka razmišljanja, u svakom

ţivotnom trenu, budno i prisebno, iznova postaje novo, celotno biće, radosno ispunjeno

veĉnim mirom, sjajem i boţanskom dobrotom, znajući da u svakom trenutku postajemo

novo stvorenje, sa našim jasnim, ka nebesima usmerenim pogledima odraţavajući

neponovljivi boţanski sjaj sa plavetnih zemaljskih prostranstava. Svest Puta ispunjena

vodama prirodnosti, izvornom, mirom ovekoveĉenom radošću i »satori« hrabrošću,

spontano se rascvetava sa temelja našeg odricanja od postavljanja samo-svestnih, malenih

osuda i brana na putešestvijima našeg razmišljajućeg ţivljenja. Ipak, zaista neosuĊujuća,

svepraštajuća svest, svest koja »ne uraĉunavajući zlo« (Korinćani I 13:5) anĊeoski

lepršavo orijentiše bića ka divnim horizontima lepote i boţanskog sjaja, karakteriše se,

naravno, odricanjem od istinitosti i univerzalnosti svake tvrdnje, ukljuĉujući i podelu na

»povoljne« i »nepovoljne« tipove svesti izreĉenu u ovom pasusu, ĉineći da poput

radosnog, sveotvorenog cveta prihvatamo svaku ţivotnu normu, misao (a svaka misao

predstavlja svojevrsni sud), ideal i etiĉku zvezdu-vodilju našeg sveta kao podjednako

vaţnu i istinsku, da ih duhom prihvatanja sve spontano pretvorimo u divne, sjajne

podsticaje na našem duhovnom letu ka uzvišenim, nebeski jasnim pogledima i predelima

budućnosti.

I naša samo-svest, egocentriĉno odstupajući od ravnoteţe Puta, balansa unutrašnje

prisebnosti i saosećajne predanosti (neprekidno kao da se upitkuje: »Da li ću ostaviti

povoljan utisak i opĉiniti bića oko sebe?...Ovaj izraţaj je bio nepovoljan da izrazi moju

vaţnost u oĉima drugih, zašto mi ne odstupa paţnja od njega?«), te ukoĉeno zadrţavajući

prirodni, nesamo-svestni i lepotni tok našeg izraţavanja, predstavlja sliĉno more suptilnih

osuda koje namesto svetog praštanja sebi i drugima, te okrenutosti radovanju i uzvišenju

svih naših krhkih i nesavršenih ljudskosti u nebeske, anĊeoske visine, nelagodno

ukrućuje našu paţnju na izvesnim detaljima našeg izraţavanja, zaboravljajući na vaţnost

65

negovanja ravnoteţe Puta, briţne, prisebne posvećenosti bliţnjim bićima našeg sveta. Jer,

kada smo briţno okrenuti bliţnjima, kada zaista ţivimo za duhovna uzvišenja drugih

bića, sliĉno kao i kada ispunjeni vodama poverenja odraţavamo naše izraţaje sa temelja

bezbriţnosti i veĉne ljubavi (u koje uvek moţemo uroniti i utoliti našu ţeĊ nastalu

koraĉanjem pustinjama usamljenog, izolovanog, nesaosećajnog i emotivno zadrţavajućeg

ţivljenja), postajemo poput malenog morskog plovka koga ni najjaĉi talasi ne mogu

porinuti, te koji uvek spretno pronalazi nove, veselo poigravajuće ravnoteţe u uslovima

uvek novih i neoĉekivanih uticaja sredine. I kada obasjamo naše biće ĉistom,

neosuĊujućom svešću koja, poput neumuljavljene, izvorske kapi vode iz pesme Dţona

Dona, »poljubi obalu i nastavi dalje« (podsećajući nas i na stihove Vilijema Blejka, »He

who bends to himself a joy doth the winged life destroy, but he who kisses the joy as it

flies lives in Eternity's sunrise«97

), svi detalji našeg sveta postaće povodi ne koĉenja,

uspavljivanja, ignorisanja i osuĊujućeg razaranja našeg sveta, već negovanja svete

tolerancije, divotnih radovanja, mirotvornog uĉenja i nesagledivo prostiruće evolucije

ţivotnosti i duha.

Umesto vraćanja natrag i merkajućeg poreĊenja povoljnosti opcija našeg kretanja

i izraţavanja, raĊa se svest da negovanje jezgra poverenja, blaţeno obasjavajuće volje i

veĉne radosti kojima odzvanja srce našeg bića ĉini sve staze sveta Boţijim, pravim

putevima koji vode našem duhovnom razvoju, kao i celotnom napretku ţivotnosti sveta.

Drevni indijski i budistiĉki ideal nevezanosti u odnosu ne samo na zemaljska bogatstva,

periodiĉne ekspresije našeg sveta i ĉulna zadovoljstva, već i u odnosu na raznovrsne

suptilne detalje sveta naše percepcije, spontano se razvija iz svesti neosuĊivanja, ĉineći

da se naspram pritiskajućih tuga prolaznosti u nama rasplamsa bezbriţno osunĉano

znanje o Kosmosu kao u beskraj prostirućoj raznovrsnosti ţivota, planetarnih domova i

zvezdanih davanja, veĉno obasjanih Boţijim mirom i nebeski osmehujućom srećom.

Meditativna smirenost, blaţena dobrota, te povrh svega »idemo dalje« optimizam, znanje

da su svi tragovi ucrtani na našim putevima, sagledani mudrim osvrtanjem unatrag,

povodi divotnih uspona ka oblacima izvorne radosti i duhovnog sjaja, otelotvoravaju se iz

svesti o neprekidnom praštanju kako našim malim i suptilnim pogreškama, tako i

disharmoniĉnim mislima i delima bliţnjih bića, i sve mudrijem nastavljanju ka putevima

bezbriţnog sjaja iza horizonata našeg postojanja.

Dok nas naša osuĊivanja ĉine preopterećenima, bremenitima i nelagodno

pritisnutima - s obzirom da »je svaki - ko greši – rob greha...ne sudite, pa vam se neće

suditi« (Jovan 8:34...Luka 6:37) -, naša praštanja i utapanja mora ĉudesnih detalja našeg

sveta iza nas u talase blagonamernosti i vodiljne dobrote ĉini nas blaţeno laganima, poput

ptice koja svoje nebeski ĉiste poglede, uprkos boravljenjima u prašnjavim predelima

osuda sveta, moţe uvek uzvisiti ka blistavom, lepršavom letu jedinstva uma i Prirode; jer

»saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi...opraštajte i biće vam oprošteno« (Jovan

8:32...Luka 6:37), kako nas je uĉio Isus. A na ovom putu uzvišenja našeg duha, znajmo

da se iskrenost saţivljavanja sa bićima sveta, ĉinjenja da i mi »ţivimo i patimo dubokom

i silnom strašću ljudi«3, te uvid u unutrašnji sjaj našeg bića i znanja da »stvari imaju

onakav izgled kakav im dadne naša duša«3, u divnoj, himniĉnoj pesmi u prozi »Sunce«

Jovana Duĉića raĊa tek kada kroz veselu, bezbriţnu i lepršavu plovidbu radosnih

spoznaja našeg bića i sveta dostignemo vode teškoća, krhkosti i neuklapanja naših snova

u zemaljske predele, tihe vode prolaznosti, nemira, sumnje i nedoumica koje ponovna

buĊenja svetlosti duha i utonjenosti u unutrašnji, veĉni sjaj bića, poput trenutka kada Zen

66

drvoseĉa, prouĉivši Zen, opet prepoznaje reke kao reke i planine kao planine, uistinu

prosvetljuju u svetlu veĉne dobrote, milostivosti i nebeskog sjaja. Svaka telesna nemoć i

umanjenje naših mladalaĉkih sposobnosti hitrog razlikovanja se, stoga, znajući da »oštar

vid moţe biti opasnost za oko, oštar sluh moţe biti opasnost za uho, brzo osuĊivanje i

zakljuĉivanje moţe biti opasnost za um«28

(kao što je smatrao ĈuangCe), te da »ko sve

brzo razume, ima priliku da previdi zaista vaţne stvari u ţivotu«67

(kao što je smatrao

Aleksander Poup), nadomešćuju intuitivnim sposobnostima, bogatstvom u vidu beskrajno

dragocenih tragova i vrednih zapisa našeg iskustva na biološkim osnovama našeg

postojanja, te istinskom, duhovnom snagom. TakoĊe, sa iscrtavanjem brazdi, suptilnih

korita i razlika na ontološkim temeljima sjaja našeg bića i naših pogleda na svet, sve veća

i ĉudesnija svetlost duha je potrebna da obasja naš um i srce, ĉineći da sjaj duhovnog

blaţenstva i sunĉane snage ljubavi, odraţavajući se od tamnih i teških tokova našeg bića i

sveta našeg saznanja, uporedo raste i razvija se sa našim starenjem. I paralelno sa

Duĉićevom alegorijom, lepota mirnog, meditativnog, neosuĊujućeg uma, postajanje

našeg uma poput nevinog deteta koje se, okupano u moru ĉistote i Ljubavi, nevino igra

pešĉanim plaţama, bivaju spoznati i ostvareni kroz nepregledne trenutke naših

zaokupljenosti malenim osuĊivanjima, kategorizacijama i ograniĉavanjima prirodnog

beskraja, osuĊivanjima koja, ipak, predstavljaju ponekada i divna ţrtvovanja sjaja

jedinstva uma i Prirode u svrhu pragmatiĉnog ostvarenja ĉudesnih snova bliţnjih bića i

unapreĊenja evolutivnog uzdizanja duhovnosti i celotnog sveta.

O znanju da svaki kvalitet je put

»Stajah izmeĊu Gospoda i vas, da vam

javim reĉi Gospodnje« (Mojsije V 5:5)

Iz dubokog, temeljnog znanja da svaka saznajna i perceptivna informacija, svaka

crtica sveta iz perspektive svakog bića nastaje u dodiru saznajnih, idejnih i fiziĉkih

osnova bića i Prirode, boţanskog uĉitelja na putu duhovne evolucije bića, proizilazi

mnoštvo divnih, inspirativnih i istinski usrećujućih harmonija. Zahvaljujući nenarušivom

elementu subjektivnosti svakog opisa, spoznaje, razmišljanja i pogleda na svet, znaćemo

da je svaki pokušaj uvoĊenja kriterijuma istinitosti i objektivnosti, opisa sveta nezavisnog

od naših ţelja, htenja i najdubljih teţnji, adekvatan prikovljavajućem ukrućivanju sveta

slobode naših saznanja, kreativnih verovanja i puteva traganja. Zatim, znaćemo da radost

i slavljenje putanja našeg sveta ne pripada ni solipsistiĉki, našem idejnom svetu oko koga

se okreću druga bića i ostale zvezde, svetu koji je naša manipulativna igraĉka - jer »ako

ja proslavljam samoga sebe, ništavna je moja slava« (Jovan 8:54) -, niti objektivistiĉki,

svetu iz koga je suština našeg bića izolovana, svetu koji se mehaniĉki, neumitno,

ravnodušno, inertno i besmisleno, poput unapred navijenog ĉasovnika, kreće u skladu sa

inicijalno ustanovljenim, deterministiĉkim fiziĉkim zakonitostima, već ćemo znati da sve

što postoji pripada dodiru izmeĊu bića i Prirode = Boga na putu evolucije bića, putu

njihovog postajanja novih Sunaca, novih zvezdanih izvora inspiracije i kretanja na istim

putevima posredstvom bilo njihovog veliĉanstvenog treptanja na platnu nebeskog svoda,

ili davanja oţivljavajuće i isceljujuće svetlosti nekim novim Gajama, izvorištima novih

zvezdanih, spiritualnih puteva, novih bića, novih putanja ĉuĊenja nad zvezdama

Kosmosa...

67

Svaki detalj našeg sveta ne predstavlja sliku univerzalne stvarnosti nezavisne od

našeg bića, niti samo ogledalo naše usamljene saznajne i ontološke suštine, već ishod ko-

kreativnih dodira ovih dveju nedodirljivih saznajnih polova, Puteva Prirode i srca našeg

bića. NovoroĊenom detetu rezultati percepcije izgledaju poput haotiĉne i nesreĊene reke

utisaka koja se, ipak, postepeno, poput lego-slagalice u kojoj, pošto se izvesni opaţajni

podsticaji prepoznaju kao ponavljajući i kategorišu u odreĊene podsvesne klase,

individualno konstruisane perceptivne celine se slaţu do kompleksnih, stabilnih izgleda

našeg sveta u kojima tada opstaju ĉvrste, ustaljene predstave objekata, konstantnosti

našeg i drugih bića, te raznovrsnih graniĉnih uslova u kojima moţemo planski i spontano

koordinirati našim ponašanjem i kreativnim izraţajima. Svaki vid ĉulne percepcije se,

stoga, poput svakog drugog konvencionalnog znanja i ţivotne veštine, uĉi, i dok se ĉista

novoroĊena saznajnost karakteriše potpunom zbunjenošću i neprekidnom

nepredvidljivom novitetnošću u susretu sa izgledima našeg sveta, saznajna i perceptivna

ukrućenost jedne saznajne ostarelosti - koju prati kategoriĉko prepoznavanje perceptivnih

celina našeg sveta u okviru koga nas krute predrasudne saznajne i perceptivne osnove

ĉesto ĉine izrazito ignorišućim i slepim kako u odnosu na novitetne, tako i familijarne

putanje, što je i razlog zašto deĉiji dani, ispunjeni novitetnim iskustvima, prirodnom

tragalaĉkom radoznalošću i zvezdano rasutim povodima išĉuĊivanja, u svesti bića traju

znatno duţe od dana odraslog doba - predstavlja drugu krajnost naših doţivljaja sveta u

ĉijem srednjem Putu, deĉije nevinoj mudrosti, poĉiva nepredvidljivo-ponavljajuća,

novitetno-periodiĉna, evolutivno-umirujuća harmonija našeg iskustva. Iako se svako

posmatranje i rezonovanje nuţno zasnivaju na izvesnim pretpostavljenim, tautološkim

vezama i tvrdnjama, sa osećanjem ĉuĊenja i traganja, umesto uglavnom potvrĊivanja

naših predrasudnih oĉekivanja u našim interaktivnim posmatranjima, stvaraćemo

novitetne zakljuĉke i impresije, uistinu ne samo uspavljujuće pre-poznavati, već zaista

budno i radosno u-poznavati bliţnja bića i ĉitav svet.

Ne samo da su svako ĉulo i svaki senzor osetljivi iskljuĉivo na razlike8, na

modulacije neprekidnih cikliĉnih tokova koji poput reke protiĉu »talasovodima« naših

opaţajnih sistema - ĉineći da nas umirenost našeg bića moţe ĉiniti duboko osetljivim za

najfinije šumove Prirode -, već, na primer, naš vizuelni ĉulni sistem još na nivou

mreţnjaĉe zapoĉinje sa »kompresovanjem« interpretiranih eksternih impulsa, ĉineći da su

poruke koje stiţu u odgovarajuće moţdane centre već redundantne, spontanim, prirodnim

kategorizovanjem zbijene strukture46

koje se, zatim, u skladu sa epistemološkim,

vrednosnim kriterijuma individue dodatno kategorizuju. Ne samo da, tako, prirodne

putanje koje ĉine izvorne inicijacije ţivotnih opaţaja, oblikuju ţiva bića, dok ţiva bića

svojom kreativnom aktivnošću oblikuju ove prirodne inicijacije - oliĉavajući nam

povratno spregnutu, neprekidno evolutivnu interakciju izmeĊu Prirode i njenih oĉiju -,

već i naše biološke osnove oblikuju naše vrednosne koncepte i porive, dok naše temeljne

vrednosti oblikuju naše biološke organizacije, ĉineći dragulje naših srca kreativnim

središtima iz kojih zraĉi svetlost evolutivnog produhovljenja celokupne ţivotnosti. I kao

što se u legendarnom filmu »Rašomon«, sa promenom perspektiva posmatranja naizgled

identiĉnog, »objektivnog« dogaĊaja, suštinski menja njegova slika, i svako biće sveta

poseduje jedinstvenu, u svakom trenutku neponovljivu predstavu sveta u skladu sa

neponovljivom kako sopstvenom fiziĉkom i saznajnom strukturom, tako i tokom

prirodnih procesa, »jer se zvezda razlikuje od zvezde po sjaju« (Korinćani I 15:41), te

»niko ne moţe u istu reku dva puta ući, jer ni ĉovek ni reka nisu nikada isti«, kao što je

68

smatrao Heraklit. Naše biće, stoga, neprekidno stvara, iscrtava svoj svet u dodiru sa

prirodnim podsticajima. Svaki put kada neko izgovori da »svet je divan«, moţda ćemo

kroz znanje o ko-kreaciji uvek jedinstvenih i neponovljivih svetova iz perspektive svakog

bića Kosmosa, u daljini ĉuti odzvanjanje ne samo »Ti si divan«23

, već i »dodir izmeĊu

Tebe i Prirode je divan«, jer subjekat i objekat predstavljaju nerazluĉivo spojene polove

ko-kreacije svakog detalja bilo kog saznajnog sveta.

Svet, tako, nije ni solipsistiĉki izum našeg uma, niti skup objektivnih fluktuacija

prostorno-vremenskog supstrata, nezavisnog od suštine našeg bića i naših htenja, već sve

što postoji jeste evolutivni dodir izmeĊu najdubljih konstelacija bića i boţanski uĉiteljske

Prirode, na putu razvoja nebeske ĉistoće našeg duha i kraljevstva Boţijeg uspavanog u

celini Kosmosa. Stoga se svaki vid »magijske« manipulativnosti – odslikane bilo

objektivistiĉkom ljutnjom deteta kada se saplete o kamen i okrivi ga za loše namere147

, ili

solipsistiĉkom razdraţenošću kada se putanje njegovog sveta ne kreću onako kako im

ono naredi - te svaki vid osećanja usamljenosti i mentalno-emotivne izolacije od ostatka

našeg sveta, sliĉno kao i svaka druga finija manipulativna igra prema crtama našeg sveta i

drugim bićima, preobraţavaju u prosvetljene saznajne crte sa shvatanjem da je svaki naš

doţivljaj i svaki traĉak našeg iskustva putokaz u uĉenju sa boţanskom Prirodom (te da

svaki kosmiĉki kamenĉić poseduje svoj smisao za nekoga, kao što je cirkuski pajac

hrabrio tuţnu Đelsominu u filmu »La strada«, pozivajući nas umesto razarajućih ljutnji

ili depresivnih obeznaĊenosti na blistavu, kreativnu zaĉuĊenost prema tajanstvenim

porukama i poreklu putanja izbrazdanih u svakom kamenĉiću na našem dlanu), Prirodom

koja nas svojom beskrajnom ljubavlju uĉi kako da postanemo nova Sunca, da ispunimo

zvezdane ideale bića koja dajući i ne išteći ništa zauzvrat stvaraju, hrane i obnavljaju

ĉitave svetove ĉudesnih saznanja, praveći nove zvezde i prostirući put boţanskog

stvaranja u beskraj. Sliĉno kao što se uspešno putovanje morima na brodu sa jedrima

zasniva na usklaĊenoj veštini jedriliĉarstva i uzdanju u puteve vetrova, oblaka, zvezda i

morskih struja, i ispunjenje puta evolucije poĉiva u tanano oploĊenoj igri najdubljih

teţnji saznajnog bića i nauĉene snalaţljivosti sa jedne, i putanja prirodnog supstrata sa

druge strane.

Svaki put poseduje dve strane, i kroz igru prirodnih polariteta se razvija svet. Put

predstavlja divan simbol ureĊenja sveta, jer istovremena razdvojenost i spojenost koju

oznaĉava svaki put predstavlja divnu metaforu nuţnosti razdvojenosti bića Prirode od

Boga u svrhu postanka sveta raznolikih putanja, sveta informacija i saznanja. U prirodi

ţivotnosti je stvaranje novoga, pretvaranje jedinstvenih celovitosti u nove razlike, u nove

grane i pupoljke novih plodova Prirode, da bi se svi oni usrećujuće ponovo vratili u

svetlost jedinstva. Simbol evolutivnog razvoja, informativnog bogaćenja sveta i grananja

svetskog stabla znanja, ogleda se u morskoj zvezdi koja napušta zadovoljnu druţinu

(hegelijanska teza) u potrazi za svojim putem, stvarajući tako Put razdvojenosti

(hegelijanska antiteza), ali i ĉeţnjivo, duboko u srcu nošeno jedinstvo ka kome će ona

svojim kreativnim postupcima budućnosti teţiti, i u dostizanju koga (hegelijanska

sinteza) će dovoditi sebe i svet do novih, lepotnijih stanja ţivotnosti.

Sve što postoji je put, i suština svakog vida religioznosti je put pruţanja našeg

bića prema Bogu, ĉitavom svetu, svakom njegovom biću. Ne postoji, stoga, ništa što je

objektivno, odvojeno i nezavisno od nas. »...Never send me to know for whom the bell

tolls; it tolls for thee«, podsetio bi nas Dţon Don, i svaki zvuk, svaka informacija

pokazuju na relaciju sa Tobom, koja tako postaje prosvetljujući centar referentnog

69

sistema subjektovih saznanja. I tada, naša odgovornost za kako nezgodne situacije, tako i

stvaranje lepote svuda oko nas, prestaje da bude uĉaurena i ograniĉeno lokalizovana, već

se pretvara u put našeg dodira sa svetom, put koji se prostire na sve postojeće, ĉime naše

misli i postupke moţemo mudro i prosvetljujuće smatrati duboko odgovornima za

dogaĊaje u najudaljenijim delovima sveta i u naizgled najmanje povezanim ţivotima

bliţnjih bića, ĉineći nas blaţeno zamišljenima nad svakim listom deteline koji se odcepi u

more, nad svakim zvonom i šumom vetra ĉije melodije, noseći poruke srcu našeg

duhovnog puta, prolamaju vazduh na putu ka nama.

Svaki vid evolucije postaje time ko-evolucija, uzajamno unapreĊivanje svesti i

osetljivosti ţivih bića i oplemenjujuće vajanje njihove ţivotne sredine, sliĉno kao i uvek

uporedno i zajedniĉko evoluiranje bića uronjenih u bliske ekosistemske interakcije.

Dobrota kojom se odnosimo prema svetu i drugim bićima odraţava se, tako, na

oplemenjivanje i sopstvenog bića, dok, sa druge strane, briţno usavršavanje sopstvenih

pogleda na svet, jezgrovitih vrednosti i bliţnjima okrenutih ţelja i pruţanja ruku, dovodi

do spontanog ulepšavanja celokupnog kako ţivog sveta, tako i najudaljenijih kamenĉića

koje tada neka daleka mora radosno talasaju, odzvanjajući Kosmosu biserno pešĉane

dodire harmonija ko-kreacije sveta. Istraţivanja sveta »oko nas«, tako, postaju identiĉna

spuštanjima do suštine našeg bića, dok nam produbljivanje tajni predrasudnih i bioloških

osnova naših pogleda na svet, u beskraj otvara nove predele i horizonte prirodne

ureĊenosti. Neo-darvinovsko shvatanje evolucije kao procesa transformacije koji se

odigrava u nama, nezavisno od naše sredine, i neo-lamarkovsko shvatanje po kojem se

evolucija odigrava kroz adaptaciju bića sredini, dakle suštinski nezavisno od saznajnog

jezgra samog bića, stapaju se tako u isprepletenu celinu. Evolucija postaje put, dodir

izmeĊu naših najdubljih teţnji i nevidljive, tajnovito boţanske Prirode, Prirode koja »voli

da se skriva«176

, kao što je smatrao Parmenid.

I u tom Putu, naše najdublje ţelje, poput ozvezdanog neba, uvek se ispunjavaju,

naši snovi kao najdublje vizije našeg bića postaju stvarnosti i kakve snove gajimo, takvi i

postajemo. Naši talenti, inteligencija i intuicija ne predstavljaju »uroĊene« i same-po-sebi

ostvarujuće kvalitete, već ishode susreta naših sopstvenih teţnji i ţelja sa bezbrojnim

voljama drugih bića, u mikrokosmosu našeg uma. »Gde nema vizije, ljudska vrsta

nestaje« (Priĉe Solomonove 29:18), pisao je car Solomon, podsećajući nas na

kontinualnu samo-kreaciju i isceljenje naših bića kroz naše vizije, dok je Hajnc fon

Ferster govorio: »Neka bude vizija: i bi svetlost«50

, slaţući se sa Isusovom porukom da

»vi ste svetlost sveta« (Matej 5:14), da naša dobrota i plemenite teţnje ka obasjavanju

ţivotnosti našeg sveta svetlošću, ĉine da nas sve Sunce zaista obasipa svojom svetlošću.

Jer, zaista, ono što vidimo, to i postajemo: mi koji jesmo naš svet, svet koji ko-kreiramo

sa svakim ţivotnim trenutkom. Golgeter koji stremi ka golu obasjan ţeljom za njegovim

postizanjem, stvarajući u sebi predeo koji podseća na Sunĉev zalazak i mio ples sambe na

uzavreloj pešĉanoj plaţi, zna da je buĊenje finalne vizije postignutog gola u srcu preĉe od

svake promišljene trenutne analize povoljnog naĉina šutiranja lopte i gaĊanja mete.

Sliĉno tome, predanošću viĊenju, odnosno stvaranju duhovne svetlosti u drugim bićima,

na tihi naĉin prosvetljujemo suštinu njihovih i sopstvenog bića. Iz okvira autopoietiĉke

teorije znamo da se ţivotni sistemi karakterišu neprekidnom samo-generacijom, cikliĉnim

procesima u kojima svaki element neprekidno gradi ostale elemente bića, i analogno

tome i mi sa našim posmatranjem i interpretacijama (nerazdvojivim od procesa

posmatranja, jer nema ĉulnog opaţanja bez implicitne interpretacije u kojoj uĉestvuju

70

naša svesna i podsvesna oĉekivanja, navike i saznajne, fiziĉke i biološke strukture)

stvaramo naš svet. Jer, ako zaista »vidimo sebe oĉima drugih«, kao što je smatrao Viktor

Frankl, tada uviĊanjem nebeske lepote i izvorne mudrosti u bićima našeg sveta, tiho i

neprimetno sledimo Boţiji, krotki i jurodivski put stvaranja sveta sreće, radosti i mira. I

upravo zato je nuţno prosvetljivati korene sopstvenih pogleda na svet, znajući da

osuĊujući svet podsećamo na »majmuna koji se ruga sopstvenom odrazu u ogledalu«117

,

te da »ĉulni organi jesu svojevrsne teorije«128,147

(kao što je smatrao Karl Poper) koje ne

primaju impulse objektivnog sveta, već ga neprekidno implicitno interpretiraju i stvaraju.

S obzirom da sve nauĉne, umetniĉke, filosofske i svakodnevne jeziĉke predstave

sveta predstavljaju - kao posledica neponovljivih jedinstvenosti sveta iz svake saznajne

perspektive i neizvodljivosti dosezanja stvari-po-sebi, već samo ishoda naših spoznajnih

dodira sa Bićem sveta – samo metafore, ali ne i istinitosne odraze stvarnosti (a primetimo

da se sa intenzitetom kriterijuma istinitosti koji neka društvena ideja propagira, uvećava i

tragiĉan opseg njenih dejstava), i prosvetljena razmišljanja budućnosti vidim – sliĉno

Aristotelu, utemeljivaĉu savremene logiĉke analize, lišene metafiziĉkog elementa, koji je

smatrao da »što sam više upućen na sebe i što sam usamljeniji, utoliko više postajem

ljubitelj mita«176

, i Martinu Hajdegeru koji je pisao da »mišljenje u budućnosti više neće

biti filosofija. Ono treba da siĊe do siromaštva svoje prethodne suštine. Mišljenje sabira

jezik u jednostavne priĉe«176

– u povratku na »igru staklenih perli«, na tanano pletenje

poetskih, inspirativnih sa jedne, i racionalnih izraţajnih putanja sa druge strane, u

neraskidivo isprepletene, harmoniĉne celine. Jer, vera i znanje, lepota i razum moraju biti

nerazluĉivo uzajamno proţeti i meĊusobno potencirajući u svakom obliku duboko-

etiĉkog vida ljudskog znanja. A znajući da svaki oblik eksplicitovanog ljudskog znanja

predstavlja skup isprepletanih metafora, metafora koje nastaju u dodiru horizonata

interpretirajućeg bića i stvaralaĉkog bića188

, moći ćemo u svakom ljudskom ili

civilizacijskom delu zanemariti njihov eventualni prepotentni implicitni imperativ

istinitosnog kazivanja (a »istina je rat«167

, kako je imao obiĉaj da kaţe Hajnc fon Ferster)

i pronaći povode divljenja u njihovom sistemskom, opštem karakteru koji ih, poput

Isusovih i svih drugih, mudrih religijskih priĉa, moţe ĉiniti relevantnim opisom i etiĉko-

estetskim putokazom u svakoj aktuelnoj ili zamišljenoj ţivotnoj situaciji.

Odrţavanje znanja da svaki kvalitet je put, ko-kreativni plod na relaciji izmeĊu

našeg bića i Prirode, spontano i naše telesne, jeziĉke i mislene izraţaje nahodi u smeru ne

egocentriĉnosti, dominantnosti, ali ne ni gubljenja dubokog osećaja odgovornosti i

aktivne kreativnosti, već skromne uravnoteţenosti, »srednjeg Puta« koji nas vodi kroz

prihvatanje kako realizma i uvaţavanja tuĊih iskustava, tako i duboko ukorenjenog

konstruktivistiĉkog osećanja odgovornosti, jer mi, našim mislima i temeljnim ţeljama

zaista stvaramo svet u dodiru sa uĉiteljskom Prirodom. Tako se i objektivistiĉki stavovi

tipa: »Ova muzika je dobra«, preobraţavaju u skromne izraţaje tipa: »Dopada mi se ova

muzika« (iako naš jezik ne moţe izbeći objektivistiĉku eksplicitnost i postaviti referentne

centre izraţaja na relacije, glagole, skromno skrivajući krajnje taĉke ovih odnosa iza

naših saznajnih horizonata), a referentni centri svakog našeg izraza se pomeraju od

solipsistiĉki zamišljenog jezgra našeg bića ili hladnog i nasumiĉnog, objektivnog sveta,

na put koji spaja naše saznajne svetove sa boţanskom Prirodom. Iako strogi

objektivistiĉki stavovi zvuĉe autoritativno, prividno snaţno, znalaĉki i emotivnim

pritiskom pozivaju na promene u saznajnim svetovima drugih bića, istinska snaga leţi u

skromnim, tihim izjavama, jer tiha voda je ta koja breg roni. Nakon pozivanja Nebeske

71

vatre i trijumfa nad Valovim prorocima (Carevi I 18:37-39), prorok Ilija, osećajući se ne

ushićeno, već tuţno (jer, »u svakoj pobedi ima mnogo suza« (Tao Te Ćing 31)), odlazi u

divljinu, seda ispod krošnje drveta smreke i, poput Dţordţa Bejlija u filmu »It's a

wonderful life«, u vrhuncu sopstvene tuge i beznaĊa, inicira pojavljivanje anĊela koji ga

ohrabruje, ĉineći da Ilija krene na put ka Planini Horeb na gori Sinajskoj gde će se

susresti sa Gospodom. »I reĉe on, idi napred i stani nad planinom pred Gospoda. I gle,

Gospod proĊe, i veliki i snaţni vetar rascepi planine, i razlomi stene pred Gospodom; ali

Gospod ne beše u vetru: i nakon vetra, zemljotres; ali Gospod ne beše u zemljotresu: i

nakon zemljotresa, vatra; ali Gospod ne beše u vatri: i nakon vatre, doĊe glas, miran i

tih«37

(Carevi I 19:11-12). I zaista, iako smo danas okruţeni vrednovanjima

gromoglasnih izjava i raspirujućih pokliĉa, prava snaga i iskrene zvezde-vodilje poĉivaju

u malim, tihim glasovima, u skromnim i nenametljivim porukama i mirnim, idiliĉnim,

impresionistiĉkim pogledima na svet, prirodnim ambijentima i pejzaţima.

Iz teorije igara se mogu izvesti zakljuĉci da dok teţnje ka hitrim i hirovitim

postizanjima koliko god mirotvornih i harmoniĉnih rešenja, rezultuju u buĊenju

dugotrajnih nesklada i nerazumevanja, dopuštanja polaganog i prirodnog rascvetavanja

naših ideja u vidu divnih, oplemenjavajućih ostvarenja dovode do uobliĉavanja ĉitavih

sistema u pitanju u istinski harmoniĉne konture22

. Istraţivanja na osnovama sistemske

teorije su sliĉno pokazala da ekonomski projekti sa idealom »get big fast« predstavljaju

dugotrajno uspešne i odrţive sisteme samo u retkim uslovima, kada se niz sistemskih

efekata spontano povoljno usaglasi119

, a sa dubokim znanjem da naše najdublje teţnje,

naša duša, poput Sunca, okruţena planetama vere, temeljnih teţnji, nadanja i

priţeljkivanja, uĉestvuje u ko-kreaciji ĉitavog sveta u dodiru sa Boţijom, uĉiteljskom

Prirodom, sa svim postojećim, raĊa se i znanje da nije nuţno našom glasnoćom,

eksplicitovanom, propovedajućom etikom, već tihom i neprimetnom, implicitnom

dobrotom, menjati svet u smeru napretka i jednake dobrote. Umesto eksplicitovane

dobrote, dobrote koja se krije samo u reĉima i plitkim delima koja oliĉavaju našu

uglaĊenost i pristojnost, neophodno je negovati dobrotu i herojstvo na nivou naših

najdubljih, implicitnih teţnji i izraza, na nivou jezika našeg srca. Jer, reĉi prijemĉivosti i

blagonaklonosti u osnovi kojih se kriju teţnje ka odricanju i odbacivanju, osećanja

nezadovoljstva susretanim bićima i strah koji emitujemo u našim susretima naspram

radosti i slobodnih istraţivaĉkih, ali suptilnih, nemanipulativnih i nedodirujućih poriva,

samo na površini doprinose harmoniĉnom usklaĊivanju globalne ţivotnosti, dok korenite

putanje nastavljaju da progrizaju ĉitav svet na mnogo dubljim nivoima, neprimetno

prouzrokujući nezadovoljstva, disharmonije i sukobe. Jer, »kada se lovac ustremi na svoj

plen, peva slatku pesmu da ga oĉara«, ali »sva dela budalastih su nalik brzo izbrisanim

brazdama na vodi, a dela svetaca su poput ugraviranih linija na kamenu. Premda mogu

biti mala, ostaju trajna (podsećajući nas na reĉi cara Solomona da »kako uragan (a

»uragan je vihor kome se ţuri«, kako nas podseća jedan aforizam) proĊe, tako i rĊavih

nema više: ali pravedni su veĉni temelj« (Priĉe Solomonove 10:25), prim.a.)...Iako

moţemo ţiveti u visokoj društvenosti, ne mora postojati bliskost poput vode i lotosa.

Sveti ljudi mogu ţiveti daleko razdvojeni, a ipak biti radosno sjedinjeni poput meseca i

vodenih ljiljana«101

, kako nas je uĉio drevni ratnik NagarĊuna. Poznato je da – s obzirom

da plamen koji se brzo rasplamsa, brzo i ugasne - dok se intenzivno reklamirana,

eksplozivno popularizujuća ljudska dela nakon odreĊenog vremena gase i postaju

zaboravljena, tiha i neprimetna, nenametljiva dela, godinama i vekovima polako nalazeći

72

svoje mesto u istoriji ljudske civilizacije, postaju duboko uticajni i znaĉajni izvori

inspiracije, zaista menjajući ĉitav svet. Za razliku od meteorita koji samo prohuje

nebeskim svodom ili heliocentriĉnih planeta i drugih satelita koji, sijajući reflektovanjem

Sunĉeve svetlosti, brzo zamaknu iza horizonta, zvezdani, iz dubine svoje egzistencije

sagorevajući izvori, ĉijoj svetlosti je potrebno puno, puno vremena da pristigne do nas,

dugotrajno i poverljivo konzistentno obasjavaju naše duhovno ĉeţnjivo nebo svojim

divnim znaĉenjima138

.

I sa druge strane, mudro posmatranje sveta nikada ne postaje trenutno i

eksplozivno fascinirano susretima sa bićima i putanjama sveta, već je okruţeno znanjem

da razumevanje svih velikih i vaţnih ţivotnih ideja zahteva njihova dugotrajna glaĉanja,

preispitivanja i graviranja ne samo duţ pešĉanih dina puteva po kojima hodimo, već i

širom reka ţivota koje struje u nama i u Suncima koja se svakog dana raĊaju u dubinama

našeg stomaka i svetim jedinstvom obasjavaju naše mirno i prisebno, neĉujno

meditativno biće. »Samo se na pijaci ĉovek presreće sa Da? ili Ne? Sporo je iskustvo svih

dubokih fontana: dugo moraju one ĉekati dok ne saznaju šta je zapalo u njihove

dubine«116

, pisao je Fridrih Niĉe, podsećajući nas na fuzzy prirodu svakog prirodnog

odgovora, rešenja i putokaza, kao i ne na brzinu i lakomislenost, već radosnu dubinu i

budnu, hitru sporost kao na puteve mudrih razmišljanja. Ipak, ponekada sa dubokim

intuitivnim osećajem drţeći na dlanu izvesne putokazne linije, u nama se moţe razbuditi

neobjašnjiva, prosvetljujuća impresioniranost, ĉiji se razlozi tek kasnije, kroz mnogo

proteĉenih voda, pojave, podsećajući nas na vaţnost mudrog i paţljivog, poverljivog i

jezgrovitog, poput veštine Tao konjušara Jina157

, dodirivanja i upoznavanja prirodnih

putanja.

Na sliĉan naĉin kao što ţeleći da plivamo neĉujno, neprimetno, ne praveći

nijednog vala, poput Tao plivaĉa, namesto teţnji ka maksimiziranju brzine našeg

kretanja, namesto nestrpljivosti i cilja na našem umu, moramo se nauĉiti da upravo u putu

ka vrhovima planina opstaju njeni plodni predeli, te da svaki naš zamah i pokret moraju

odisati mirom i predanošću datom trenutku postojanja, i rukovoĊenje našim ţivotnim

postupcima moţe dostići savršenu harmoniju sa Prirodom, harmoniju »zlatnih« vremena

o kojoj se sanjalo u doba procvata Tao filosofije, u kojoj bića »ne ostavljaju traga«, samo

kada naše ideale brzine i neprekidnog rasta zamenimo ravnoteţama, optimalnostima i

srednjim putevima. Jer, tajna lepote doţivljaja sveta nikada ne poĉiva u samo jednoj, bilo

stvaralaĉkoj, bilo interpretativnoj strani saznajnih interakcija, već u njihovim susretima, u

obogaćujućem, evolutivnom razumevanju koje se raĊa u preseku horizonata dubokih

teţnji koje nevidljivo sveobuhvataju vidljive crte i dela, kao i skrivene misli i osećanja

bića u dodiru. Umesto objektivnih, materijalistiĉkih pristupa i kvaliteta, ili solipsistiĉkih,

subjektivno idealistiĉkih izuma crta sveta, tako se postavlja put, dijalog, dodir, aktivno

upoznavanje i uzajamno istraţivanje kao potencijal beskrajnih kreativnih iskri na putu

evolucije ţivotnosti. Jer, svaka evolucija je ko-evolucija, i sve što je zaista dobro i

odrţivo za celotnu Prirodu, dobro je i za nas, i obrnuto: ono što je zaista, dugoroĉno i u

holistiĉkom, sveobuhvatnom kontekstu zaista dobro i prosvetljujuće za naše biće, dobro

je i za ĉitavu Prirodu, Prirodu koja crta pravo krivim linijama, ĉineći da su ĉesto duţi,

krivudavi, teţi i naporniji putevi stvaralaĉkiji i zaista pravi, da su »uska vrata i stešnjen

put koji vode u ţivot« (Matej 7:14), da naši skromni izbori predstavljaju najbogatije

izbore, da putevi prašine vode vodama ĉistote, da putevi beskrajnog davanja vode

plodnom izobilju, i obrnuto.

73

Sa znanjem da naš svet predstavlja plod igre uma i Prirode, i naša odgovornost i

smislenost sveta se paralelno prostiru, donoseći nam nove koloseke znanja i divljenja.

Jer, danas je odricanje odgovornosti kroz prihvatanje sveta objektivnosti i nezavisnosti od

naših saznajnih, emotivnih i opšte-temeljnih perspektiva egzistencije, postalo toliko

popularno da se u većini izraţaja moţe nazreti implicitno prebacivanje sopstvenih

odgovornosti za izgled našeg sveta na druga bića, na Prirodu, na sudbinu, Tvorca, na

inertne i nasumiĉne fiziĉke zakone, na deterministiĉku, kompjutersku prirodu sveta, na

socijalna pravila ponašanja, visoke politiĉke odluke i stavove i sliĉno. Savremene

objektivistiĉke ideje na osnovu kojih se u eksternim dogaĊanjima krije tajna ţivotnih

zadovoljstava - doprinoseći stvaranju savremenih zavisti ne prema tuĊim unutrašnjim

doţivljajima, već prema eksternim okruţenjima u kojima plutaju bića, te nastanku

mnogobrojnih sukoba, iniciranih idejama da se menjanjem sveta, a ne njegovog

subjektivnog doţivljaja postiţe sreća – ĉine, takoĊe, suštinska prebacivanja odgovornosti

za stanje našeg sveta, i to od svesnog oblikovanja naših etiĉko-estetskih temeljitih

stavova na kojima se grade ĉudesne ispunjenosti u susretu sa najskromnijim putanjama

sveta, do zaboravljanja na unapreĊenje suštine naših pogleda na svet i zamišljanja tuĊih,

udaljenih i inertnih svetova kao prividnih kljuĉeva sreće. Današnja pozivanja na

eksplozije na Suncu kao na uzroke klimatskih promena, umesto na temeljne vrednosti

savremene potrošaĉke kulture i sledujuće pozivanje na modifikovanje prvenstveno

sopstvenih stavova i teţnji, pa tek potom i ureĊenosti sveta, predstavljaju tipiĉne primere

ovakvih objektivistiĉkih prebacivanja odgovornosti, i pored toga što je optimalni put

uvek srednji Put, put koji se pruţa izmeĊu, za-jedno sa nama i Prirodom, nama i svim

postojećim. Sunce koje raĊa nove dane u oĉima planetarnih bića samo u objektivistiĉkim

predstavama sveta predstavlja inertno kosmiĉko telo koje nezavisno od našeg doţivljaja

sveta, priĉa svoje priĉe, slepo obavlja svoj osvetljavajući posao, dok u svetom, ko-

kreirajućem doţivljaju stvarnosti znamo da je ono, sliĉno kao i svaki detalj Prirode,

metafora jednog dubljeg, analognog Sunca u nama samima, da je ono divan znak koji

vodi u srce našeg bića, u jezgro svetlosti duha i da, stoga, upravo vera i plemenite teţnje

koje nosimo u nama ĉine da se ono svakodnevno raĊa i blagosilja svojom svetlošću

ţivotnu raznovrsnost našeg sveta. »Obsodijansku pahulju i silicijumski ĉip pogaĊa

svetlost iste logorske vatre koja se prenosila od ruke do ruke od kada se ljudski um

zaĉeo«46

stav je Dţordţa Dajsona koji nam odslikava Sunce i ĉitav svet poput olimpijske

baklje koju su neĉije duhovne briţnosti i saosećajna poţrtvovanja postavila u naše ruke,

ĉineći nas neizmerno odgovornima da ovaj veĉni plamen ţivota odrţimo i u još divnijem

obliku predamo futuristiĉkim i sve spiritualnijim svetovima ka kojima se krećemo.

S obzirom na uzajamnost uticaja boţanske Prirode i naših temeljnih teţnji u

svakom ostvarenju, raĊanju svake informacije našeg sveta, ne samo relaksirajuće

prepuštanje našem biću da zamahuje mirne talasiće, harmoniĉne uzdahe i izdahe širom

mora našeg bića, niti samo prepuštanje tajnama, skriveno realistiĉnoj Prirodi, nosi sa

sobom put savršene harmonije, već istovremeno prepuštanje i sopstvenom biću i Putu

Prirode, njihovom iskrenom, srce-otvarajućem, predanom dodiru tokom, na primer,

svakog umirujućeg utonjavanja u san, predstavlja put divnog, adaptivno-evolutivnog

utapanja u jedinstvo uma i Prirode. Molitveni, iskreni dodir jezgra našeg bića i tajnovite

Prirode, otvara nam puteve plodonosnog mira, radosnih otkrovenja i boţanskih saznanja.

Tajna našeg duhovnog uspinjanja, boţanskih iskri i plodova duhovnog

ovaploćenja, poĉiva ne samo u divnim eksternim putanjama sveta i našem pasivnom

74

predavanju njima, već u aktivnoj interakciji izmeĊu saznajnog uma, ĉitavog našeg bića

ispunjenog tragalaĉkim pitanjima i mistiĉnom otvorenošću sa jedne, i putanja Prirode sa

druge strane. Dobre i zle, povoljne i narušavajuće putanje i harmonije sveta nikada ne

postoje nezavisno od naših, bilo direktnih, perceptivnih ko-kreacija ili indirektnih,

misaono-reflektivnih interpretacija. Ko-kreacija svakog detalja našeg sveta je uslovljena

našim najdubljim teţnjama i saznajnim osnovama, a svaki vid sujevernog demonstva,

primitivnog, magijskog verovanja u egzistenciju potlaĉujućih, bilo »zlih« ili »dobrih« sila

u svetu se, kroz otkrovenje stvaranja sveta u dodiru naših saznajnih teţnji i skrivenih,

boţanskih temelja Prirode, pretvara u poverljivu i svetlu svest, prosvetljenu znanjem da

mi, naše najdublje teţnje i htenja, u sprezi sa nevidljivom, boţanskom Prirodom, jesmo

gospodari naše sudbine, slobodni da prividno bilo otkrivajuće ili izumljujuće, ali zapravo

uvek ko-kreirajuće, kroz dodir naših saznajnih teţnji i Puta Prirode, uĉeći stvaramo svet.

Traganje za našom srećom koja, poput zakopanog blaga, postoji u nekom ambijentu

Prirode, nezavisno od naših suštinskih, trenutnih teţnji, nas moţe samo podsetiti na

Sunĉevu dugu i ćup sa blagom koji se krije u njenom podnoţju, ćup neuhvatljiv jer

Sunĉeva duga uvek opstaje u relaciji izmeĊu naših oĉiju, naše perspektive posmatranja

sveta i poloţaja Sunca. Sliĉno tome, kroz dodir Prirode - boţanskog ideala odslikanog

metaforom Sunca koje stvara ţivot, ne išteći ništa zauzvrat – i saznajnih bića, raĊa se

ĉitav svet, svaka putanja, linija i nota muzike Kosmosa. U svakom predelu Prirode i u

svakoj ţivotnoj situaciji, stoga, moţemo podešavanjem kompasa našeg srca, doţiveti

prosvetljujuću sveprisutnost našeg bića, trenutke beskrajne radosti i stapanja u prirodnu

celinu, trenutke znanja da sve stvari, dobre i loše, i mi sa njima, neumitno pratimo Put

Prirode, Prirode za koju tada znamo da je »beskrajna lopta ĉija je površina nigde, a centar

posvuda«.

Svaka crtica sveta, svaki njegov kvalitet, sve što moţe pod bilo kojim uslovima

postojati predstavlja ishod dodira, puta izmeĊu dveju saznajnih polova. S obzirom da ne

samo da razliĉite fiziĉke metode opisivanja prividno istih predela stvarnosti rezultuju

ĉesto u drastiĉnom uzajamnom odskakanju dobijenih vrednosti i »stanja stvari«105

, već i

da, uopšte, razliĉita bića ne vide slike istog, objektivnog sveta, već svako od njih

kontinualno stvara, ko-kreira u dodiru sa Prirodom svoj posebni svet, i svaki opis Prirode

se mora pozivati na dve strane, posmatraĉku, epistemološku i prirodnu, ontološku, te

moramo biti svesni merne aparature, naše biološke strukture i saznajnih predrasuda pri

razumevanju opisa svakog nauĉnog rezultata i zakljuĉka. Svaka definicija, stoga, mora

biti izvedena iz relacija saznajnog entiteta i Prirode – te tako informacija moţe biti

»(ontološka) razlika koja pravi (epistemološku) razliku« (premda bih, postavljajući

referentni centar na samu relaciju, informaciju pre definisao kao »pravljenje

(epistemološke) razlike (ontološkom) razlikom«), putanja moţe biti »pruţanje paţnje duţ

granice koja ĉini primarnu, perceptivnu razliku« itd. - pri ĉemu, naravno, jezgra našeg

bića i Prirode, duša i Bog, u krajnjim sluĉajevima, ostaju nedefinisani, skriveni u našim

jeziĉkim ekspresijama, otelotvoravajući tako biblijsku zapoved da »ne uzimajmo uzalud

imena Gospoda Boga svojega« (Mojsije II 20:7). Premda je savremeno nauĉno-filosofsko

razmišljanje i izraţavanje zasnovano na tradiciji eksplicitovanja i definisanja svih

upotrebnih pojmova, neprirodnost ovakvog prilaza i ukazivanje na nuţnost egzistencije

elementa mistiĉnosti u svakom vidu filosofije, nauke i ljudskog znanja, na nuţnost

uravnoteţavanja vere i razuma, intuicije i logike, raĊa se iz izranjanja niza cirkularnih

definicija ili zatvorenih lanaca definicija, sa iole produbljenim osnovama našeg znanja, sa

75

istraţivanjem saznajnih i racionalnih temelja na kojima stoje zakljuĉci svakog oblika

ljudskog rezonovanja. Znanje da se srca lepote, boţanske esencije našeg postojanja i

duhovno-društvenih putokaza, ne mogu eksplicitovati, već uvek moraju opstajati na

nevidljivim temeljima davanja našeg bića svetu, ĉini nas uistinu mudrim ljudskim bićima,

ovenĉanima u tajnovitim i mistiĉnim osmesima koji pozivaju na ĉuĊenje i traganje za

enigmom ţivljenja, za skrivenim blagom religioznog traganja.

Prihvatanje relativnosti iskustava i ne-znanja koje uokvirava naše posmatranje i

predviĊanje efekata odreĊenih prirodnih pojava i ponašanja na tuĊe saznajne svetove,

znaci su ogledanja duboke etike na našim saznajnim temeljima. Jer, dok su takmiĉarski

duh, egocentriĉnost, odvaţnost i uzdizanje sopstvenog bića u našim društvenim

odnosima, usko povezani sa apsolutistiĉkim »poznavanjem« (šta je »dobro« za druga

bića) i manipulativnim doţivljavanjem drugih bića poput lutaka vezanih za kruto drvenu

dršku našeg ega, znanje da ono što je dobro za nas, ne mora biti dobro za sva druga bića u

svakom drugom iskustvenom kontekstu, pruţa se ruku uz ruku sa ne takmiĉarskim, već

blagodetno uzajamno uzdiţućim doţivljavanjem bliţnjih bića kao naše braće i sestara,

oĉeva i majki, sinova i kćerki. I sa ovakvim stavom mora, mora u koje se ulivaju sve reke

u potrazi za zaštitom, duhovnom potporom, utehom i osnaţenjem, današnja rutinska

ogovaranja i pokazivanja na sopstvena nezadovoljstva, kao naĉina da se spuštanjem

drugih pokaţu sopstvena veliĉina i vrednost, pretvaraju se u uzajamno uzdizanje,

podizanje, ĉedno posmatranje sveta sa vratom ţirafe usmerene ka svetlucavim zvezdama.

Umesto zaslepljujuće fiksiranog, ratobornog ubeĊivanja bliţnjih bića u iskljuĉivu

istinitost i ispravnost sopstvenih stavova, ideja, te vrednosnih kriterijuma i orijentacija,

umesto insistiranja da se svi povinuju našim pogledima na svet, našim shvatanjima i

kreativnim vodiljama, sa prihvatanjem jedinstvenosti i neponovljivosti iskustva iz svake

saznajne perspektive Kosmosa, postavlja se susret sa pruţenim rukama budne

odgovornosti, sveprihvatanja i ne predrasudnog potvrĊivanja, već nepredvidljivog i

otvorenog, radoznalog upoznavanja, proţetog milim treptanjem toplih oĉiju u kojima

teku blage vode poverenja i radosnih saţivljavanja, oĉiju koje duboko znaju da pošto

svaki kvalitet, svaka crtica svaĉijeg sveta predstavlja ko-kreativni put izmeĊu duše i

Prirode, sve zaista poĉiva u svemu; cela Vaseljena proţima ţivotom svako zrnce peska,

svaki naš mio pogled ili pomisao veselo, u talasima plove Vasionom, svaka naša temeljita

pretpostavka i boţanskost duše se ogledaju u svakom deliću našeg sveta, dok prisustvo

Boga pulsira veĉnošću u svakom zrncu Kosmosa. Temelji naše duše i Boga se nikada ne

mogu direktno sagledati, već se njihovi neprekidni evolutivni, ko-kreativni dodiri u

kojima se raĊa i razvija ĉitav svet našeg iskustva, mogu oĉitavati u svakoj, i najmanjoj

crtici našeg sveta. Tada, u ravnoteţi Puta, ne samo da se sve obeznaĊene usamljenosti

koje nose jednostranosti bilo solipsizma ili objektivnog realizma pretvaraju u beskrajno

plodonosne dodire, već i svaka naša društvena i ekološka razmena saznajnih i ontoloških

temelja sa bićima sveta prestaje da bude monološko priĉanje sebi, kao i ulagujuće

povinovanje tuĊim autoritetima - ne razvijanje novih, kreativnih podsticaja bićima sveta,

već pasivno potvrĊivanje njihovih stavova, ideja i puteva - i pretvara se u graĊenje

mostova jednakosti, u svete, budne, istovremeno prisebne i duhovno obgrljujuće,

prisajedinjavajuće susrete sa bićima sveta, omogućavaju nam da se naša isceljujuća

kreativnost, kroz svetle snopove naše imaginacije, kroz zamišljanje voljenih bića u

oblicima svete ĉistote, isusovske blagosti i draţesne dobrote, rascvetava obasipajući ĉitav

svet cvetnim semenima saznajnih, zvezdanih divota.

76

»Neko se pruţa ka bliţnjima jer traţi sebe, a neko da se izgubi«116

, uĉio je Niĉeov

Zaratustra, opisujući nam krajnosti dominirajućeg solipsizma i odgovornosno-

redukujućeg objektivizma u muzici svete ljubavi, ali sa odrţanjem tople ravnoteţe Puta,

sa svakim našim istovremeno prisebnim i poverljivim pogledom, dodirom i sjajem naših

vrlina, poniklima na mostu jednakosti koji spaja tanano osluškivanje našeg srca sa jedne,

i predano pruţanje našeg bića ĉitavom svetu i bliţnjima sa druge strane, otkrivaćemo

kako najdublje suštine našeg bića, tako i jezgra Prirode, boţanske osnove našeg

postojanja, pletući usput divne strune ko-kreacije sveta u dodirima naše duše i Boga, i

draţesnih harfi koje povezuju bića Kosmosa u istovremeno duhovno budno i sanjalaĉki

opijeno, istovremeno svesno i prisebno, u sebi utonjeno stvaranje i spontano, slobodno

prepuštanje melodijama i harmonijama sveta, te istovremeno dopuštanje da nas dirljive

pesme kroz našu umirenost, stresno-apsorbujuće preplave inspirativnim osećanjima,

suštinski nas uzdiţući na putevima naše evolucije i evolucije ĉitavog sveta, kao i ne

propuštajući da nas povremeno lelujave melodije navedu na spontani, sveispoljavajući i

opuštajući ples. Jer, tek kada dopustimo da nas suze u grlu preplave naših budnim i

mirnim uţivljenostima u muziku sveta, iz našeg grla će moći da poteknu spontani glasovi

osunĉanih, ptiĉijih usklika, odraza ĉiste radosti i boţanske blagosti.

I s obzirom da je ĉitav naš svet posledica neprekidnog ko-kreativnog dodira

izmeĊu naše duše i Gospodnje Prirode, te da je nastao iz sveobasjavajuće ţelje za samo-

spoznajom i samo-realizacijom koja se - s obzirom da svest o postojanju bilo ĉega nuţno

podrazumeva nesavršeno spoznajnu podelu na posmatraĉa i posmatrano - proteţe u

beskonaĉnost divnih ţivotnih opcija postojanja sveta, putanja saznanja i svetlih osećanja

radosti, ogledanje celokupne Prirode u našoj svesti, u našem susretu sa njom kao

ontološkim temeljima koji u sprezi sa našim najdubljim epistemološkim teţnjama grade

strune sa kojih se prostire ko-kreativna muzika ĉitavog našeg sveta i raĊanje svakog

njegovog delića, predstavlja srednji Put našeg duhovnog razvoja, ĉinjenja svake ko-

kreativne putanje našeg sveta, svake granice koja istovremeno spaja i razdvaja našu dušu

i Prirodu u ovim uzajamnim, molitvenim ogledanjima, svetim Duhom.

Iz svesti o iscrtavanju svakog delića našeg sveta putem dodira saznajnih temelja

našeg bića i boţanskih osnova Prirode, izmeĊu bezbrojnih divnih, opšte prosvetljujućih i

oplemenjavajućih posledica, rascvetava se i znanje da se samo besna i razmaţena, deĉije

manipulativna delanja karakterišu idealima direktnog, savršeno preciznog i vernog

preslikavanja naših kreativnih ideja na prirodne supstrate našeg sveta, te da je svako

istinski divno, spontano i neshvatljivo prosvetljujuće stvaranje proţeto spletom naših

samostalnih kreativnih ideja i prepuštanja spontanom toku Prirode, osluškivanju njenih

znakova i suptilnih ograniĉavajućih putokaza pri ispunjenju naših zamisli i

otelotvoravanju draţesnih, nevidljivih muza naše duhovne inspirativnosti. Svako zaista

divno, boţansko stvaranje podrazumeva predavanje naše potpune kontrole i predvidljivog

reda putanjama zajedniĉkog, uzajamnog stvaranja i evoluiranja, a raĊanje novitetnih ideja

kroz blještave susrete razumnih, logiĉkih ĉvorova i lavirinata sa inspirativnim,

intuitivnim vodiljama ka njihovim rešenjima i osunĉanim izlazima, te ĉudesni trenuci

replikacije ţivotnosti, izvornog postajanja dva od jednog, sliĉno kao i Boţije stvaranje

sveta kroz prihvatanje slobodne volje ţivih bića (ali i obrnuto, stvaranje i evoluiranje

sveta ţivotnosti kroz prihvatanje boţanske emanencije i duhovno dragocenih putokaza u

svakom deliću Prirode), predstavljaju primere divotnih kreativnosti obeleţenih ne

manipulativnim drţanjem svih konĉića lutkastih i beţivotnih pokreta i dodira naših dela,

77

već davanjem i poput zvezdanog neba rasipanjem ĉitavog sebe, svojih najdubljih

izvorišta kreativnosti i plemenitih teţnji na briţne i zadivljene dlanove bića sveta. Ideja o

mogućnostima antropocentriĉnog dizajniranja materijala i ureĊaja budućnosti »atom po

atom«, bez obaziranja na samo-organizacijske vodilje Prirode, stoga, izmeĊu ostalog,

prepušta mesto harmoniji naše logiĉko-intuitivne kreativnosti i negovanja pragmatiĉkih

zvezda-vodilja u srcu našeg bića sa jedne, i osluškivanju suptilnog govora Prirode, njenih

sićušnih putokaza sa druge strane, evolutivnom koraĉanju ka poljima budućnosti kroz

drţanje za ruke naše zadivljene ljudskosti i boţanske Prirode171

. I svako naše prebiranje

po kosmiĉkim tonovima koje naše biće spontano iznedruje sa svakim trenom našeg

ţivljenja, u svojoj zasenjujućoj lepoti biva proţeto harmonijom izmeĊu ponovljive,

kristalne ureĊenosti naših kreacija i spontane, meditativne i vodene prepuštenosti

neĉujnom govoru našeg srca, dopuštanju da se kako jezgro našeg jedinstvenog bića, tako

i Put celotne Prirode istovremeno izraze kroz nas. Naša duboka odgovornost izgraĊena na

temeljima vere da sa svakim našim tonom isceljujemo bića Prirode, da na neprimetan

naĉin pred njima prostiremo zlatne puteve koji vode ka spoznajama njihove duše, ĉini da

poput Sunca duboko uronjeni u sagorevanje sopstvene boţanske suštine, iznedrujemo

nadaleko pruţajuće zrake svetlosti, zlatne i poverljive, putokazne odsjaje duţ staza na

kojima se prostiru briţni i paţljivi koraci tanano osetljivih i draţesno ljubopitljivih bića

Prirode.

I kada se susretnemo sa objektivistiĉkim stavovima negiranja ko-kreativne prirode

sveta, iscrtavanja svakog njegovog detalja kroz dodir najdubljih vrednosti našeg duha i

neprimetne, boţanski uĉiteljske Prirode, ukazujući nam da se vidljivi i opipljivi kvaliteti

svakog zajedniĉki dostupnog objekta sveta mogu usaglasiti kao jednaki za sva ljudska

bića, setimo se ne samo da ravnoteţa zajedniĉkosti i posebnosti ĉini jednu od suštinskih

ţivotnih tajni (tajni ţivota u kome znamo da samim tim što naš svet postoji, postoji nas

barem dva), te da jedinstvene biološke strukture iscrtavaju u sprezi sa prirodnim

inicijacijama nuţno jedinstvene perceptivne svetove, već i da, premda se izvesne

oĉigledne osobine zajedniĉki doţivljenih objekata mogu uvrstiti u jednake (implicitnim

dogovorom usaglašene) kategorije, njihove nevidljive crte, oreoli duha koje oni prostiru

oko sebe su jedinstveni za svako biće Kosmosa, ĉineći da u jednakim predelima, svako

od nas vidi razliĉite priĉe, uspomene, ideale prošlosti, krasotne snove i crte nedokuĉive

lepote. Premda se za loptu u našem naruĉju moţemo usaglasiti da je ona okrugla, da

poseduje izvesnu boju, šarolikost i veliĉinu, njen unutrašnji sjaj, neopisivo more osećanja

i internih ţivotnih putanja koje svako od nas vidi u njoj, ne mogu se usaglasiti upravo jer

pripadaju suštinskim putevima naših doţivljaja sveta, putevima koji su poput ljubavi,

vere, radosti, duha i Boga uvek skriveni i neeksplicitujući, ali istovremeno sveprisutni i

sveproţimajući. Otkrivajući moć temeljnih, nevidljivih i suptilnih putanja našeg

razmišljanja, doţivljaja sveta i etiĉkih stanovišta koji rasprostiru svetli sklad ĉitavim

našem bićem i svetom, u nama se budi i znanje da se blistavim mislima i ĉistoćom

razuma, proĉišćenjem najdubljih vrednosti našeg bića, svetlom dobrotom našeg srca,

iscrtavanjem raznolikih detalja bića našeg sveta u konturama duševni prozirnog,

osunĉanog sjaja, privoĊenjem svih bića sveta u zajednicu našeg svetlog srca uistinu

usavršavaju putevi našeg boţanskog misionarstva.

Informativna i spiritualna evolucija Prirode se odigravaju paralelno, uzajamno

potencirajuće, ĉineći da se temeljito produbljivanje jezgra našeg razmišljanja odraţava i

na bogatstvo naših kreativnih poduhvata, dok šarolikost informativnih pejzaţa našeg

78

sveta podstiĉe iscrtavanje sve uzvišenijih, boţanstvenijih i milostivijih stepenica duha

naših bića. Evolucija duha i sveta se, stoga, odigrava upravo na nivou ko-kreativnih

putanja raĊanja sveta u oĉima bića Prirode. Sunce koje pozdravljamo na svom izlasku

našim toplim mahanjem, tako, predstavlja mudri putokaz u jedno veliko Sunce duše koje

gori u našim bićima, a naša bića i Priroda se kreću korak po korak, ruku uz ruku,

uzajamno se ogledajući i zaljubljeno tonući u oĉi jedna drugih na putu naše zajedniĉke

evolucije. Naš stupanj karmiĉkog uzvišenja, evolucije duha, ostvarenja sve ĉudesnijih,

milotvornijih i ĉednijih saznajnih talasa, horizonata i boţanstvenih dodira na nebesima

našeg uma i srca, moţemo oĉitavati kako na lepoti organizacije našeg bića, tako i na

harmoniĉnosti prirodnih i društvenih ureĊenosti, stepenima prijateljstva, ljubavi, sreće i

zadovoljstva kojima odišu putanje koje se pruţaju izmeĊu bliţnjih bića našeg sveta. I na

putu našeg duhovnog napretka, ĉinjenja našeg bića i sveta, ĉudesnog drveta saznanja koje

se uzdiglo iz karmiĉki umreţenog ţivotnog supstrata sveta, blistavim i nebesko ĉistim,

setimo se da »se zla karma neutrališe teţnjom ka dobroti«58

, kao što je smatrao Milarepa,

pokazujući nam da ne samo u prividnim korisnostima i isplativostima našeg delanja u

svetu, već na tananim temeljima naših najdubljih teţnji, u milostivosti uma, sjaju

srdaĉnosti i boţanskoj sreći kojima obasjavamo sve naše, i prividno najmanje znaĉajne

kreativne poduhvate, poĉivaju tajne uspešnosti, trajnosti i celivanja vodama dobrote i

duhovnog rasta celotnu Prirodu i njena bića. Poput šumskih slonova ili livadskih pĉela

koji, utabavajući prašumsko šipraţje i srkajući cvetni nektar, neprimetno i nehotiĉno

raznose biljna semena iz kojih će izrasti nove, sjajne krune ţivota173

, i naša bića širom

prostranstava sveta tiho i neprekidno seju semena naših najdubljih teţnji, temelja naših

nadanja i naše vere u raĊanje Sunca dobrote i boţanskog sjaja u srcima bliţnjih bića i

ĉitave Prirode.

Apokrifno jevanĊelje po Filipu sadrţi sledeće redove: »Vladari misle da se putem

njihove moći i volje izvode njihova ostvarenja, ali Sveti Duh u tajnosti postiţe kroz njih

sve onako kako ţeli. Istina, koja postoji odvajkad, seje se posvuda. I mnogi je vide

posejanu, ali je malo onih koji je vide poţnjenu...Niko ne moţe videti išta od postojećih

stvari ukoliko ne postane poput njih...Isus je postao veliki, ali je uĉinio svoje sledbenike

velikim, kako bi ga mogli videti u njegovoj veliĉini...A ono što vidimo, to i

postajemo...Vera prihvata, ljubav daje...Ţetva se prikuplja u ambaru kao rezultat

prirodnog dejstva vode, zemlje, vetra i svetlosti. Boţije uzgajanje sliĉno poseduje ĉetiri

elementa – veru, nadu, ljubav i znanje. Vera je naša zemlja u kojoj uzimamo korene.

Nada je voda u ĉijem toku se navodnjavamo. Ljubav je vetar kroz koji rastemo. Znanje,

stoga, jeste svetlost u kojoj sazrevamo...Većina stvari u svetu, dokle god su njihovi

unutrašnji delovi skriveni, stoje uspravno i ţivotno. Bivajući otkrivene, umiru...Dokle

god je koren rĊavosti skriven, snaţan je. Ali prepoznat, rastvara se. Otkriven, nestaje.

Stoga je zapisano: 'Već sekira leţi kod korena drveća' (Matej 3:10). Ona neće samo iseći

– jer što se iseĉe, klija ponovo – već će zaći duboko, dok ne izvadi celi koren...'Svaki sad

koji ne posadi Otac moj nebeski, biće iskorenjen' (Matej 15:13)...Tada će savršena

svetlost poteći ka svima...To biva otkriveno samo onima, skrivenim ne u tami i noći, već

u savršenom danu i svetoj svetlosti«, pokazujući nam da ne u oĉiglednim i

konvencionalno vrednovanim postignućima našeg delanja, već u skrivenim klicama naših

najdubljih plemenitih teţnji, nadanja i snova poĉivaju tajne istinske uspešnosti i

blagodetnosti naše kreativnosti, te na sveti trougao sa osnovom koja se pruţa na relaciji

preciznog balansa izmeĊu vernog prihvatanja i ljubavlju pokrenutog davanja, i temena

79

naših svetlih nadanja, obasjanih poistovećivanjem sa bićima i predstavama našeg sveta,

blistavim, stapajućim treperenjem skrivenih i nedokuĉivih krajnosti duše i Prirode u ko-

kreaciji svake putanje i crtice našeg sveta, trougla kome moć vodilje mistiĉnog,

unutrašnjeg oka pruţa svetlost svetog znanja koje gradi temelje našeg etiĉkog prostiranja

prema ĉitavom svetu. Naša ljubav, ĉistoća koju gajimo na temeljima našeg srca ĉini da se

neprimetna semena naših divnih teţnji prostiru talasima vetra duţ najdaljih predela našeg

sveta, raĊajući sve bajnije talase saznanja i duhovne inspiracije oko nas, dok lepota

skrivanja i tajnovite milostivosti obasjava naše tople, iskrene osmehe, poput blagodarnih

poljupĉića, poslatih u vetar, pahuljasto pruţenih prema svetu.

Tonjenje u dubine srca naših teţnji, pronicanje u klice zaĉeća naših kreativnih

poduhvata u svetu, te svetla spoznaja, tanano doticanje i spontano preobraţavanje temelja

našeg srca jeste meditativni put prosvetljenja ĉitavog našeg bića, iscrtavanja svakog

našeg strpljivog pogleda u svetlu najdivnijih pejzaţa veĉernjeg Sunca iznad horizonta,

obasipanja bliţnjih bića radosno bronzanom, mistiĉno isceljujućom, istovremeno

beskrajno starom, zlatastom i prašnjavom, kao i ĉistom, blještavo novom svetlošću duha,

te istinskog ulepšavanja svake crtice našeg sveta. »Revnost za tvoj dom poješće me«

(Jovan 2:17), zapisano je u vidu Gospodnjih reĉi, podsećajući nas da se ne u teţnjama ka

postizanju površne usklaĊenosti, te ostavljanju utisaka spoljašnjeg sklada, prividne ĉistote

i uglaĊenosti, već u negovanju sjaja lepote i duhovne svetlosti na nivou naših unutrašnjih

teţnji, na nevidljivim temeljima pruţanja ĉitavog našeg bića svetu krije tajna procvata

duhovnosti sveta i istinskog prosvetljenja celotne Prirode, podjednako skrivenog,

tajanstvenog i neprimetnog kao i temelji sa kojih se izvori duhovnog prosvetljenja

prostiru. Jer »vetar duva gde hoće i fijuk njegov ĉuješ, ali ne znaš odakle dolazi i kuda

ide. Tako je sa svakim koji je roĊen od Duha« (Jovan 3:8), uĉio je Isus, pokazujući nam

na ne oĉiglednu, eksponirajuću i opšte-priznatu, već skrivenu, skromno nevinu i tajnovitu

prirodu svakog svetog delanja, svake reke duha koja istinski utoljava i oplemenjuje ţedna

polja ţivota. I znajući za vaţnost prosvetljenja izvorišta naših misli, reĉi i dela, u skladu

sa Isusovim uĉenjem da »ko pije od vode koju ću mu ja dati - neće oţedneti doveka, nego

će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u veĉni ţivot« (Jovan

4:14), doticanje temelja našeg srca predstavlja blaţeni dodir srca olovke koja ko-

kreirajuće, u dodiru sa boţanskom Prirodom, iscrtava ĉitav naš svet, poput doticanja tople

granitne stene u miru osunĉanog podnevnog morskog pejzaţa, sklapanje ruke mira i

harmonije u neprekidnom ko-kreativnom govoru našeg bića i Prirode, tonjenje u ĉistotu i

svetlost mira veĉnosti u neprekidnoj spirali evolucije duhovnosti i ţivotnosti, igri

iscrtavanja sve ĉudesnijih i uzvišenijih saznajnih pogleda, anĊeoskih dodira i miloskih

suza, izvorišta novih i sve ĉudesnijih reka i bunara koji će navodnjavati bića Kosmosa

vodama duha, prostirući u nedogled tokove divne priĉe Boţijeg stvaranja.

O osvrtanju unatrag

»And the end of all our exploring

Will be to arrive where we started

And know the place for the first time«

Tomas Stern Eliot

80

Udubljivanjem u epistemološke tajne, u puteve naših saznanja i temeljne strukture

razumevanja sveta, otkrivaju nam se i ontološke tajne, razbistrava se mesto našeg bića u

boţanskoj strukturi Univerzuma, dok se postajanjem Jednoga sa našom dušom,

uranjanjem u verom okupano jedinstvo sa celim svetom, razvijaju naše moći saznanja.

Spuštanjem do temelja našeg rezonovanja, naših pogleda na svet, vraćanjem unatrag duţ

vagona voza naših misli, otvaraju nam se divni pogledi na nebesa, ĉudesne, u nedogled

pruţajuće perspektive doţivljaja sveta i našeg bića. Na kraju krajeva, odnosno na poĉetku

poĉetka, temelji i nebesa se stapaju u nerazluĉivu celinu, podsećajući nas na niz

simboliĉnih putokaza, pojavljivanih u spletu mistiĉnih tradicija naše civilizacije, od

Tabule smaragdine - sa poĉetnom porukom da »ono što je dole, jednako je onom što je

gore, i ono što je gore jednako je onom što je dole« - i Tai-ći-tu dijagrama preko

alhemiĉarskog simbola zmaja koji grize sopstveni rep do milostivih »baci pogled preko

ramena«-prikaza mnoštva savremenih umetniĉkih dela. Osvrtanje unatrag i pruţanje ruke

bićima sveta u trci ţivota, a ne zaslepljeno, laktajuće trĉanje unapred ka sopstvenom

trijumfu, ĉini sliku savremene lepote, cveta bratstva naspram ideala ega i takmiĉarstva.

U osvrtanju unatrag i pozivanju na osvrtanje unatrag kao putu kretanja unapred,

kriju se lepote draguljastih, svakodnevnih i poetskih izraţaja naspram jezika prava61

i

krutih uverenja, ĉiji se stavovi po pravilu nikada ne vraćaju unatrag, nikada ne preispituju

sopstvene premise, srljajući ĉesto u ambise disharmoniĉnosti. Divne komentare koji

proţimaju svakodnevnu jeziĉku komunikaciju oliĉava spoj vedrine finalne vizije našeg

puta i pozivanja na mudro osvrtanje unazad, na premišljanje kuda to ide naš brod, te na

male, ali u svetu tananih ravnoteţa, u kome poput akrobate na ţici neprekidno moramo

blagim pokretima i mislima usklaĊivati našu stabilnost, nuţne korekcije pravca plovidbe.

Osvetljavajući staze ispred nas, osvrtanje unatrag predstavlja, tako, put unapred. Iako

jedna od karakteristika filosofskih pristupa opisivanju ljudskog znanja poĉiva u

uklanjanju poda – oslonca ljudskim idejama, u pokazivanjima da sve ljudske ideje

opstaju na osnovama ne ĉvrstih i veĉnih istina, već krhkih pretpostavki, stabilnost

predstavlja jednu od osnovnih crta inteligentnog pogleda na svet, jer se i naše uĉenje na

nivou telesnog kretanja i konceptualnog uobliĉavanja zasniva na uĉvršćivanju i fiksiranju

kvalitativno poput reke promenljivih putanja u odreĊene prepoznavajuće »stvari«,

kategorije, predele i sl. Stoga smo, poput vrapca koji skakućući neprekidno preispituje

svoj put152

, prirodno predodreĊeni za zbunjenost pri našim kretanjima, za radoznalo

zvrjanje unaokolo i art of looking sideways46

, nasuprot aktuelnoj stamenoj, srljajućoj i

plenski-fiksiranoj zapadnjaĉkoj paradigmi ponašanja i razmišljanja, i pored toga što se

napredak ljudske svesti, tihe vode koja breg roni i fleksibilnog uma koji klade valja,

oliĉava upravo u hrabrom dopuštanju modifikovanja naših tautologija odslikavanja sveta.

Ipak, kao i uvek, srednji Put predstavlja put blaţene i opšte harmonije, i usklaĊivanje

ĉvrste, stenovite vere, odslikane biblijskim ĉvrstim temeljima (Matej 7:24-27), i rastresite

zemlje koja donosi stostruki plod (Luka 8:8), predstavlja kao i uvek u Prirodi, pravi,

istinski Put.

Osvrtanje unatrag preduslov je istinskih, temeljitih modifikacija naših programa

rezonovanja i ponašanja u smeru kreativnog napretka. Posmatrajući samo unapred, sve

promene u svetu našeg saznanja se odigravaju na površini, po pravilu ne praveći

suštinske razlike u ishodima naših eksperimenata i upoznavajućih poduhvata u svetu. S

druge strane, osvrtanje unatrag ĉini i put napretka od inertno, programski nahoĊene nauke

ka njenim mudrim filosofskim preispitivanjima i savesnim preusmeravanjima, s obzirom

81

da se tek kroz vraćanje unazad do naših temeljnih pretpostavki u okvirima nauĉnog

rezonovanja, i postavljanjima pitanja »zašto...?«, otvaraju vrata suštinski novih

perspektiva, novih nivoa razmišljanja i pogleda na svet. U osvrtanju unatrag se kriju

kreativna rešenja mnoštva savremenih problema izazvanih opsesivnošću linearnim,

neprekidnim, neodgovornim i neosetljivim na odgovore Prirode rastom, oĉiglednom na

primerima aktuelnih ekoloških kriza, raslojavajuće, a ne ujednaĉavajuće globalne

ekonomije, besmislom uobliĉenog umetniĉkog delovanja, programskog napretka nauke,

lišenog suštinski usmeravajućih, temeljnih filosofskih, etiĉkih i svrsishodnih uvida,

vrednosnog negovanja teţnji ka sopstvenoj slavi i zadovoljenju ega, te usko iscrtanim

krugovima odgovornosti i kontekstima naših dejstava. Istinski odrţive vrednosti

savremenog upravljanja na svim poljima ljudskih delatnosti pripadaju opreznosti,

proraĉunljivosti, prihvatanju odgovornosti, briţnosti i zaista razumskom delovanju, a ne

trĉanju unapred, bez osvrtanja unazad, tako ĉestom idealu savremenog društva, iako -

sliĉno kao što su se hemijski ekstrakti voća sukcesivno obogaćivali sa vitaminima,

mineralima (kada se uoĉilo da je za konstruktivnu apsorpciju vitamina neophodno

prisustvo minerala) i celulozom (kada je prividno nepotrebna, samo digestivno protoĉna

funkcija biljnih vlakana uviĊena kao esencijalna za zdravu probavu), da bismo preko

shvatanja da se ĉak i ceĊenjem voća u vazduhu oksiduju mnoštva hranljivih supstanci,

došli do ideje da savršena raspodela raznovrsnih hranljivih materija postoji u sirovom,

nepreraĊenom voću as-it-is, pokazujući nam da su odgovori Prirode na sve naše najdublje

teţnje i potrebe, sada i ovde, nepojmljivo savršeni, te sliĉno kao što nas jedna od vizija

savremenog razvoja nanostrukturnih mašina vodi (kao posledica imitiranja cikliĉne

ureĊenosti prirodnih pandana ovih ureĊaja, te nuţnosti uvoĊenja fluidnog, vodenog

kretanja entiteta nalik enzimima u svrhu savlaĊivanja problema neizvodljivosti

mehaniĉke manipulacije atomskih i molekulskih entiteta)11

ujedinjenju savremenih bio- i

nano- nauĉno-istraţivaĉkih polja, dovodeći nas do otkrovenja da ideali našeg nano-

dizajna predstavljaju odavno postojeće, prirodno formirane strukture, a to smo mi,

podsećajući nas i na divan put koji prelazi drevni, nezadovoljni kamenorezac67

, vraćajući

se sebi i otkrivajući savršenstvo svoga bića i postojanja, sada i ovde, te obasjavajući pred

nama ideju da ĉitavo savremeno planetarno jurcanje za »sve brţim, sve snaţnijim, sve

moćnijim« tehnologijama i infrastrukturama jeste, zapravo, samo odraz našeg traganja za

sopstvenim bićima, za duhovnim vrednostima i kvalitetima, oduvek prisutnima u nama

samima - znamo da nas upravo vraćanje unatrag, kroz galaktiĉke spirale evolucije ţivota

zaista harmoniĉno vodi unapred. »Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, neće prvo sesti i

proraĉunati trošak – da li ima da dovrši? Da ne bi, kad postavi temelj a ne moţe da

dovrši, svi koji gledaju poĉeli da mu se rugaju govoreći: ovaj ĉovek je poĉeo da zida, ali

nije mogao da dovrši« (Luka 14:28-30), uĉio je Isus reĉima posebno aktuelnim u

kontekstu savremene ekološke neodrţivosti industrijskih stvaralaĉkih putanja111

, iako nas

stavom da »za carstvo Boţije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrće natrag«

(Luka 11:62), podseća da ravnoteţa verom proţete volje i odluĉnosti sa jedne, i budne,

refleksivne obazrivosti sa druge strane, pri svakom našem delanju, ĉini put istinske

mudrosti. I svi veliki duhovni i filosofski uĉitelji naše civilizacije su znali da se ne

nametanjem suštinskih odgovora bićima, a da ona pri tome ne moraju skrenuti pogled sa

horizonta svoga razmišljanja i kretanja, već u izazivanju osećanja ĉuĊenja nad samo-

ostvarenim suštinskim pitanjima, pozivanju na preispitivanje sopstvenih pogleda na svet i

samostalnom razvijanju odgovora koji dolaze iz dubine subjektovog srca, krije tajna

82

prosvetljujuće edukacije. Jer, »ţivot bez preispitivanja za ĉoveka nije vredan

ţivljenja«176

, kako je smatrao Sokrat, svojim uĉenjem nam pokazujući da ne odgovori,

već pitanja pokreću toĉkove etiĉkog i duhovnog napretka individue i celokupnog

Kosmosa.

Dokle god stojimo na kamenu, ne moţemo ga pomeriti i konstruktivno upotrebiti,

već tek sa upitkivanjem i preispitivanjem našeg poloţaja, sa temeljitim promenama našeg

shvatanja sveta, tj. uzmicanjem sa kamenitog podnoţja naših implicitnih idejnih

pretpostavki, moţemo uzeti kamen u ruke, diviti mu se i moţda ga pokloniti nekom

voljenom biću ili ga neprimetno ostaviti na temeljima nekih novih kuća Prirode. Potpuno

sagledavanje sopstvenih kljuĉnih, temeljitih pretpostavki rezonovanja i konstruisanja

izgleda našeg sveta i njegovih interpretacija u datom trenutku, sliĉno kao i potpuno

eksplicitovanje svih implicitnih pretpostavki jednog sistema rezonovanja u okviru

njegovog sopstvenog jezika, predstavlja neizvodljiv zadatak, usled ĉega je jasno da stalna

promena perspektiva ĉini nuţan preduslov svakog intelektualnog, duhovnog i emotivnog

napretka. Posmatranje »istih« stvari iz drugaĉijih uglova otvara prostor obogaćivanja

spektra naših saznajnih opcija u okvirima kretanja oko datih stvari i u njima, na sliĉan

naĉin kao što nas posmatranje sveta iz oĉiju drugih bića ĉini mudrima, i sliĉno kao što je

u staroj hebrejskoj priĉi, kralj koji se jednom obukao kao prosjak, otišao u svoj narod i

zatim vratio u svoju palatu, postao bolji kralj108

. »Siromah i koji daje na dobit sretaju se;

obojicu je Gospod stvorio...Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod

prosvetljuje oĉi« (Priĉe Solomonove 22:2...29:13), podsećaju nas biblijske reĉi, a

prirodno uĉenje, sliĉno kao i superiornost inteligencije ţivotnosti u odnosu na

kompjutere, ogleda se u menjanjima temeljnih perspektiva i znanju da neprekidno

moramo »ĉitati« beskrajno fine refleksije Prirode u odnosu na naše najtananije teţnje i

osnove posmatranja i doţivljavanja sveta, u svrhu našeg suštinskog, temeljnog napretka,

što i jeste kljuĉna poetiĉna poenta Gedelove teoreme. I poznato je da inter-, multi- i trans-

disciplinarnost nauĉnom prilazu obogaćivanja sveta predstavlja preduslov pronalaţenja

rešenja aktuelnog problema neodrţivosti razvoja naše civilizacije. MeĊutim, ovakvo

prekoraĉivanje pragova ĉvrsto i kruto utemeljenih epistemoloških, paradigmatskih

osnova odreĊenih nauĉnih disciplina, podrazumeva i otišnjavanje u puĉine istraţivaĉke

nesigurnosti – kako po pitanju individualnog, profesionalnog ugleda, tako i po pitanju

uspeha na nivou istraţivaĉkog objekta16

- koje nose istovremeno nepredvidljive, ali i

prepune potencijalnih novitetnih bogatstava, veze koje ćemo stvoriti hrabrim pruţanjem

ruku našeg znanja ka novim perspektivama, ka novim temeljima rezonovanja.

Ipak, bitno je uoĉiti da - premda savremena istraţivanja sveta sa polja hemije,

nauke o transformaciji materije, traţe kljuĉne veze celovitih objašnjenja na podruĉjima

fizike, nauke elementarnih prirodnih promena, fiziĉka udubljivanja u kretanja i evolucije

najfinijih opservabilnih sistema danas rezultuju u jasnoj neophodnosti ukljuĉivanja

posmatraĉa i njegovih suštinskih pitanja upućenih Prirodi u svakom njenom opisu, te u

nuţnom traţenju kljuĉnih odgovora u podruĉjima filosofije, pri ĉemu filosofska

premišljanja u sve većoj meri uviĊaju svoju zavisnost od naše imanentne ţivotnosti, od

putanja naših bioloških struktura, dok su savremena biološka ispitivanja orijentisana na

izuĉavanje kljuĉnih hemijskih procesa koji inherentno usmeravaju naše ţivotne procese,

kao i obiĉno zatvarajući krug naše radoznalosti i dovodeći nas na poĉetak naših

zamišljenih pitanja - sve ljudske saznajno-nauĉne discipline koje u modernim vremenima

intenzivno pruţaju ruke jedne drugima i konstruktivno prodiru u meĊusobne teritorije,

83

opstaju na temeljima etike ljudskog aktivnog, delatnog pruţanja prema drugim bićima u

svrhu pomaganja, ukazivanja na potencijalne greške i prave smerove u našim

zajedniĉkim kretanjima na putevima informativne i duhovne evolucije. Svako znanje

potiĉe sa temelja ljubavi, naše ţelje za pomaganjem i uzvišenjem drugih bića našeg sveta,

za uzajamnim uzdizanjima kroz koja mi zaista postajemo Jedno sa našom najdubljom

suštinom.

Svaki oblik rezonovanja zasniva se na odreĊenoj temeljitoj strukturi pretpostavki,

koja se modifikuje pri suštinskim, paradigmatskim promenama stabla našeg znanja.

Drugi smer napretka, opisan u knjizi »Strukture nauĉnih revolucija«92

Tomasa Kuna,

pripada »normalnom« progresu nauke koji se tiĉe dostignuća koja, pospešujući grananje i

cvetanje stabla našeg znanja, utemeljuju valjanost aktuelnih osnovnih, bilo eksplicitnih ili

implicitnih pretpostavki datog sistema rezonovanja. MeĊutim, ove temeljite strukture

našeg znanja ne samo da se, naravno, ne mogu izvesti iz eksperimenata, već se ne mogu

potpuno sagledati posredstvom eksplicitnih putanja datog sistema rezonovanja, te

njihovom modifikovanju pripadaju trenuci intuitivne inspiracije, ĉiste, duhovne

predanosti Prirodi iz koje se rascvetavaju analoška preslikavanju njenih putanja na naše

misaone i nauĉne koncepte. Karl Poper je, tako, u svom ĉuvenom radu »Logika nauĉnih

otkrića« zakljuĉio da u suštini ne postoji logika koja vodi do nauĉnih otkrića, podsećajući

nas kako na misao Anrija Poenkarea da »posredstvom logike dokazujemo, ali putem

intuicije otkrivamo«72

, tako i na stav Alberta Ajnštajna da »intuitivni duh je sveti dar, a

racionalni duh verni sluga. Mi smo stvorili društvo koje slavi slugu, a zaboravlja sveti

dar«15

. Konformistiĉki i/ili dogmatski se predajući unapred prihvaćenim osnovama našeg

znanja, pretvaramo se u robotizovane nastavljaĉe programske tradicije razmišljanja i

delanja, dok nas divergentno razmišljanje kroz heuristiĉki spoj racionalne analitiĉnosti i

holistiĉke, umetniĉke intuitivnosti, unutrašnjih bljeskova svetlosti72,92

, vodi kreativnom

upoznavanju i neprekidnom unapreĊenju temelja našeg znanja. Deca stara svega nekoliko

meseci prirodno poseduju ovakve crte genijalne kreativnosti, okarakterisane

neoslanjanjem na prethodne logiĉke putanje otkrića (koje potiĉu od socijalne tradicije, na

koju se kasnije dete oslanja, zamenjujući sopstveni uroĊeni heurizam sa indoktriniranim

metodološkim prilazima), a istorija nauke nam moţe pruţiti nebrojeno puno primera

esencijalnih otkrića nastalih nakon ispoljavanja hrabrosti da se radoznalo pogreši na

putevima koje je tradicija prethodno odavno odbacila71

. »Detinjost se ne konformira

nikome«81

, smatrao je Emerson, i zaista, naši detinje iskreni izraţaji, spontana,

neskrivena ispoljavanja ĉitavih nizova koncentriĉnih saznajnih orbita oko srca

sagorevanja naših najdubljih teţnji, bez ţelja za veliĉanjem sebe u oĉima drugih

fascinirajućim prikazivanjem sopstvenog znanja, odišu i spontanom harmonijom Puta,

ukazivanjem toplog poverenja bićima u saznajnim dodirima sa njima, ali i istovremenim

dobronamernim, razbuĊujućim pomeranjem tepiha ispod njihovih ĉvrstih stanovišta

(znajući da uspavanost u tvrdim predrasudnim dogmama i gašenje naših tragalaĉkih

otvorenosti – sliĉno morskim tulipanima koji, našavši kamen za koji će se doţivotno

priĉvrstiti, apsorbuju polovinu sopstvenog nervnog sistema46

– rezultuje u tinjanju

kreativne lampe i mućenju bistrine oĉiju našeg bića), pozivajući ih na preispitivanje i

produbljivanje njihovih shvatanja i ideja, te time i obogaćivanje zajedniĉkih polja znanja.

Ne bacanje prašine u oĉi komplikovanim izrazima, izrazima koji niti plodonosno

razgranavaju, niti suštinski razotkrivaju, već zabašuravaju naše suštinske nejasnoće u

kojima poĉivaju grane i putevi najznaĉajnijih napredaka, te koji u najvećoj meri teţe da

84

kreativno utonjavajuće iskaţu naš konformitet sa aktuelnim stvaralaĉkim

mediokriterijumima i sakriju naše prirodne mane i neznanja, već hrabro, iskreno

iznošenje deĉije jasnih i nevinih izraza na svetlo dana, ĉineći da bića sveta slobodno

progledaju i postanu perfektno osetljiva na utiske sredine, videći u njima otiske Sunĉevih

tragova posvuda, budući istovremeno široko otvorena i sjajna, ĉini put ekspresije zaista

snaţnih i bogatih crta mudrosti. Dok prekrivanje naših prirodnih nesigurnosti

autoritativnim izrazima gasi blage traĉke trepćućih poverenja koji se raĊaju u direktnim,

spontano pribliţavajućim, uzajamno menjajućim i srce-oplemenjavajućim kontaktima,

naše kreativno ispoljavanje koje u harmoniji stamenog hoda ka svetlim, produhovljenim

vizijama i neprekidno preispitujućeg, otvorenog pristupa trenucima ne prepoznavanja,

već veĉnog upoznavanja sveta, podseća na hod duţ ivice provalije, hod koji u bićima-

slušaocima, za razliku od uspavljujućih priĉa i izlaganja ĉije ishode unapred poznajemo,

kroz utiske tipa »pašće, neće pasti«, rasplamsava osećanja ţivotne neizvesnosti i nuţnosti

dubokog nadanja i vernog uzdanja u uspešnost finalnih ishoda (jer se samo ne znajući

odgovore na kljuĉna ţivotna pitanja raĊaju sveti, duhovni kvaliteti ţivljenja; dobijanje

odgovora na pitanje tipa: »da li će naš trud uroditi plodom, da li će zaista prosvetliti

svet?«, bilo sa »da« ili »ne«, u oba sluĉaja bi delovalo kreativno uspavljujuće, ĉineći da

se samo kroz obasjavanje ĉitavog našeg bića svetlom verom i ĉitav svet okreće u smeru

dobrote i prosvetljenosti, ĉineći da se sve prividno nekreativne kontradikcije pretvore u

plodne višesmislenosti)141

, osvetljavajući puteve poverenja koji se raĊaju u našim

dodirima sa drugim bićima, ĉini da naše oĉi postanu milo i blago budne i otvorene,

prihvatajući i obasipajući sunĉanim poverenjem sve pulsirajuće ţivotnosti u susretu, da

mi i bića koja nas okruţuju zajedno pronaĊemo ravnoteţu Puta = ravnoteţu Sunca,

istovremenost unutrašnjeg sagorevanja vatre naše ljubavi prema svetu, boţanske

predanosti, i beskrajnog davanja ĉitavih nas bićima sveta, da poput fudbalera koji

izvodeći dribling ili penal na travnatoj, ţivotnoj podlozi sveta, ne razmišljamo samo na

svoje, unapred isplanirane pokrete, zaboravljajući na blaţenost saţivljavanja sa bićima

sveta, niti postajemo upijeni u pokrete igraĉa u susretu, zaboravljajući na osluškivanje

sopstvenog bića, već se predajemo putu koji se pruţa izmeĊu nas i bliţnjih bića, spontano

nalazeći prave odgovore na njihove pokrete, reĉi i misli, otvarajući vrata trenucima

sjajnih uĉenja i postizanja divnih, uzajamno oplemenjavajućih golova duhovno

trijumfalnog ţivljenja. Stoga, iako »mnogi ljudi kaţu da je intelekt taj koji ĉini velike

nauĉnike, u krivu su: to je karakter«72

(kao što je smatrao Albert Ajnštajn, a »karakter«, u

skladu sa svojim izvornim znaĉenjem, predstavlja oruĊe, proces i kvalitete graviranja46

),

to su osnove našeg saznajnog odnošenja prema našem svetu, jer »nije bogatstvo, već

karakter taj koji traje«139

, kao što je mislio Aristotel, pozivajući nas ne na inertno i samo-

zaboravljajuće utonjavanje u putanje našeg sveta, putanje koje doĊu i odu, već na

prisebno odrţavanje paţnje na epistemološkim temeljima našeg bića koji kriju tajnu

lepote i bogatstva doţivljaja najrazliĉitijih crta našeg sveta, ĉuvajući naš sluh nad tihom i

neĉujnom muzikom, vodiljom našeg srca duţ koga se prostiru putevi naših ţivotnih

misija.

Gledajući samo unapred, usmeravajući se na zamišljene plenove sa orlovskom

fokusiranošću, zanemarujući tople, periferne i direktno kontekstualne predele našeg

vidnog polja, zaboravljajući na traţenje smisla i istinskih vrednosti naših ciljeva i

kretanja ka njima u zvezdama, oblacima i ĉitavoj nebeskoj sferi koja se nadvija nad

nama, postajemo zbunjeni i duboko uzdrmani, ĉineći da jasnoća našeg izabranog puta

85

poĉne postepeno da tone, dok sa druge strane, osvrćući se unazad i upoznavajući temelje

na kojima stojimo, poput Zen strelca koji, ovladavši sopstvenim suštinskim, najdubljim

vrednostima, zna da odapinje pogodak, i mi ćemo u jasnoj svetlosti videti »kuda to

idemo«, moći ćemo u samom putu da vidimo cilj, jer naše najdublje teţnje i more

(sa)osećanja koje nosimo u srcu su u stanju da svaki prirodni predeo pretvore u boţanske

izvore sveobuhvatnih spoznaja.

Otvorenim, nedogmatskim, skeptiĉnim premišljanjem uspešnosti sopstvenih

metoda - poput Froda Baginsa koji u svojoj avanturi Gospodara prstenova nikada nije

siguran u ispravnost sopstvenog niza istorijskih odluka – za-jedno sa ĉvrstom, kamenitom

verom da svet koji stvaramo sa datih temelja zraĉi lepotom i dobrotom svud oko nas,

zaista ĉinimo svet boljim. Sprega neprekidnih unutrašnjih pitanja, zadivljene zaĉuĊenosti

sa jedne i vere sa druge strane, ĉini kreativnu igru polariteta kroz koju se rasplamsava

blaţeni plamen naše istinske ţivotne blagotvornosti. I na sliĉan naĉin kao što se uvek

samouverene i sveznajuće, nikada ne osvrćuće i preispitujuće, već uvek unapred

marširajuće, galopirajuće i svegazeće mraĉne, pokoravajuće sile Mordora pobeĊuju

nesigurnošću i otvorenim, zajedniĉkim preispitivanjima izabranih puteva kroz

raznovrsne, hobitovske, vilenjaĉke, patuljaste i ĉarobnjaške perspektive, spregnutima sa

zajedniĉkom vizijom uništenja prstena »nevidljivosti« koji nosi moć kartezijanskog,

voajerskog, distanciranog posmatranja sveta, proţetog skrivanjem naših suštinskih,

ljudskih crta, mana i pogrešaka u saznajnim dodirima sa bićima sveta, i ĉitav naš svet

postaje proţet divnim saznajnim crtama kada se u oĉi drugih bića zagledamo našom

iskrenom ljudskošću i otvorenošću na promene, ne skrivajući se iza reflektorskih stakala,

već iznositi sebe takvim kakvi jesmo, uz oĉuvanje naše svetle paţnje na temeljima našeg

srca, naših teţnji i pruţanja prema svetu kao korenima blaga koje iznosimo i granamo

površinama našeg sveta.

Iz naših otvorenih preispitivanja, iz širenja saznajne prijemĉivosti i potencijala

fleksibilnih promena našeg uma poput latica radosno otvorenog prolećnog cveta,

proizilazi i naĉin izraţavanja i formiranja ideja u okviru koga se na platnu našeg uma

uvek iscrtavaju novitetni izrazi, uvek novim putevima dolazi ponekada do sliĉnih

zakljuĉaka i veza, ali ponekada u takvom, ne slepo pratećem, već neprekidno

otkrivajućem karakteru našeg razmišljanja i ţivljenja, i do osvetljavanja novih predela

razuma i tajni ţivota, ĉime smo u stanju da iscrtavamo originalne putokaze drugim,

voljenim bićima, putokaze koji neće poput eksplicitno reprodukovanih ideja podsećati na

blede i jalove mape, već će uvek izgledati sveţe, tek izronjeno iz implicitnog, bisernog

mora našeg razumevanja sveta, šireći sveţe mirise tajnovitih morskih dubina najdivnijih,

suštinskih kvaliteta ţivljenja, te svojom ţivotnošću, ponikloj na lakoći i otvorenosti

njihovog modifikovanja, ali i dragocenošću, ogledanoj u njihovoj krhkosti, postojanju

samo u datom trenutku njihovog izraţaja, pleniti paţnjom, iskrenošću i vitalnošću,

pozivajući bića sveta na njihova duboka promišljanja. Ponavljanje istih ideja i izraza jeste

ogledalo ĉvrstog, dogmatskog »impresiranja«, sujetnog, samo-ubeĊivaĉkog i samo-

opravdavajućeg karaktera našeg saznajnog sveta, dok, sa druge strane, blaţena

otvorenost, sve-dajuća i svepoistovećujuća usmerenost našeg bića ĉini naše izraze nikada

ne ponavljajućim, već uvek veĉno novima i ţivotno otvorenima. Jer, dok orijentacija ka

sopstvenom pravdanju u našim razmišljanjima ĉini da se nasukamo u plitkim vodama

neprijemĉivosti i kamenite krutosti na promene, naša svest orijentisana ka uoĉavanju

grešaka našeg odnosa sa svetom, ka ispravljanju i usklaĊivanju nakrivo postavljenih

86

opeka u kući naših saznanja i svetionika naših pogleda ka moru Prirode, ĉini ne samo da

odrţavamo brod naših spoznaja i otkrivanja novih predela sveta - novih otkrovenja u

procesima boţanske samo-spoznaje celokupne Prirode - celovitim i stabilnim, već i da

ĉitavo naše biće, ĉitava brodska kuća našeg ţivotnog puta, poput veštog Tao plivaĉa28

,

postane Jedno sa morem, da u spontanoj, veĉno tragalaĉkoj svesti, dolazi do fleksibilnih,

poput vode promenljivih, ali - s obzirom da nijedan maĉ ne moţe preseći vodu, niti

zaustaviti tok reke84

- neranjivih, suštinski snaţnih i odluĉnih stavova i ideja.

Svaki naš trenutni izbor, svaki tren ţivljenja, svako sada i ovde predstavljaju

preseke enormne evolucijske tradicije našeg postojanja, bezbrojnih ukrštenih puteva koji

su vodili do nastanka našeg bića sa jedne, i nesagledivih, u beskraj prostirućih

informacionih »auto-puteva«, sci-fi tunela i transmisionih vodova budućnosti i sve

bogatijih i ushićenijih doţivljaja sveta sa druge strane. Odgovornost prema ĉitavom toku

evolucije, usaĊenom u nama, nas stoga podstiĉe na mudro i paţljivo kretanje unapred sa

neprekidnim osvrtanjem unatrag, sa usaglašavanjem naših izbora sa korenima naše

tradicije na kojima poniĉemo, sa celokupnom divnom antiĉkošću i ţivotnom

raznovrsnošću na skrivenim temeljima naših pogleda na svet. I pri tome, znajmo i da

razvoj ţivotnosti u smeru ne uvećanja neo-darvinovskog, animalnog, borbenog i

mišićavog fitnesa bića i njihove samo prividne snage i odrţivosti (na šta nam, izmeĊu

ostalog, pokazuje obrnuta srazmernost dimenzija polnih organa i kompleksnosti

moţdanog tkiva kod sisara)10

, već evolucije svesti, bogatstva duha, unutrašnje osetljivosti

na tanane impulse i poruke glasa Prirode, uĉenja i usaĊivanja u sebe impresivnog

doţivljavanja umetniĉkih dela i moći saţivljavanja, blistavog spleta intuicije i razuma,

ĉini put istinskog podsticanja unapreĊenja planetarnog ţivota ka sve radosnijim i

ispunjenijim doţivljajima sveta.

Boţanski odgovorno stvaranje se karakteriše neprekidnim osvrtanjem unatrag, ne

samo kako bi se naizgled najmanje znaĉajni, najskromniji i najmanje upeĉatljivi detalji

sveta, »poslednji naĉinili prvima« (Matej 19:30, 20:16), već i radi preispitivanja kvaliteta

i blagougodnosti našeg rada, o ĉemu nam svedoĉe trenuci biblijske priĉe o stvaranju

Zemlje u kojima se Gospod, posredstvom misaonih refleksija, kroz plodove drveta znanja

usaĊenih i u ljudska bića, ĉesto osvrće unatrag i uviĊa »da dobro je« (Mojsije I

1:4,10,12,18,21,25,31). Inertno, bezglavo jurišanje se, stoga, sa prihvatanjem ovakve

odgovorne, zaista kraljevske kreativnosti, pretvara u mudro, promišljato susretanje naših

temeljitih korena i vizija budućnosti na našim dlanovima i slobodnim, neprisvajajućim

puštanjem, poput golubova mira ili nasukanih riba, u vazdušna i morska prostranstva

ţivota za dobrobiti i šaptajuće pismonošenje poruka mira i blagodeti nekim budućim

zadivljenim, paţljivim i briţnim ušima Prirode. Ne jednostavno, inertno, mehanizovano

stvaranje, već neprekidno preispitivanje kroz koje se obogaćuju ne samo putanje objekata

naše kreacije ka kojima je naša paţnja usmerena, već i mi sami, ĉineći da se kroz

stvaranje lepote u svetu, u lepoti prosvetljava i suština našeg bića, da se kroz stvaranje i

podsticanje razvoja samo-spoznajnih svetova, odigrava i naša sopstvena samo-spoznaja,

jeste put svakog boţanskog stvaralaštva.

Svi veliki putevi ţivota se karakterišu u njihovom tihom voĊenju ka poĉetku, u

otvaranju uzvišenih perspektiva sa kojih moţemo sagledavati naš poĉetak novim oĉima, i

ponekada se suzama zaslepiti uviĊajući draguljaste izvorne teţnje koje smo, poput ptica

iz poeme179

Farida ad-Dina Atara, sejali putevima ţivota u trenucima naših traganja i

dvoumljenja na raskršćima ţivota. Jer, putevi evolucije ţivota se rasprostiru svetom kako

87

u emotivno produbljujućim trenucima vizionarskog kuplovanja naših plemenitih teţnji i

ţelja sa putanjama našeg sveta, tako i u zadivljujućim trenucima osvrtanja unatrag i

susretanja sa misterijom nerazumljive kompleksnosti našeg bića (a podsetimo se da je i

posmatranje zvezdanog neba svojevrsno putovanje u istoriju Kosmosa iz perspektiva

svetlosnih teorija informacija); nerazumljive jer »kada bi naš um (mozak, svest,

organizam, prim.a.) bio dovoljno jednostavan da se razume, tada bi bio i isuviše

jednostavan da se razume«46

, usled ĉega nas neprekidno tragalaĉko susretanje sa

nerazrešivim paradoksima, kroz njihova ne prividna finalna razrešenja i stavljanje taĉke

na pruge naših beskrajno tragalaĉkih vozova, već neprekidna usloţnjavanja uz oĉuvanje

duha smislenog jedinstva, vodi sve bogatijim nivoima ureĊenosti ţivota i sveta saznanja.

Ne zakljuĉavanje vrata koja nas vode novim povodima radoznalog upoznavanja

sveta i suĉeljavanja sa njegovim misterijama, niti spuštanje zavesa na tragalaĉke

predstave sveta naših saznanja, već pruţanje zlatnih kljuĉeva koji otkljuĉavaju kapije

svetih znanja, ulaze u divne bašte ispunjene slapovima mudrosti i otvaranje novih

horizonata saznajnog i egzistencijalnog prostiranja našeg bića, odslikava poruke najlepših

ljudskih, umetniĉkih, religijskih, filosofskih i nauĉnih dela, kao i svakodnevnih

komunikacija. Otvaranje našeg uma, srca i ĉitavog bića, te dopuštanje da oni istovremeno

obasjavaju duhovnom svetlošću puteve sveta, kao i da u svojoj morskoj prostranosti

prihvataju nepregledne tokove ţivotnih utisaka i preobraţavaju u svesti o jedinstvu u

divnim, kompleksno kruţećim raznovrsnostima, spontano izvire iz ovakvog, tragalaĉkog

duha na temeljima naših saznajnih, emotivnih i svih vidova stvaralaĉkih, komunikativnih

putanja. I neprekidna osvrtanja unatrag, na temelje naših teţnji koji kriju tajne suštinskih

odredišta i oplemenjavajućih efekata naših akcija u svetu, posebno u trenucima kada

programski zaslepljeno nahodimo naše ponašanje u skladu sa prezadatim ciljevima (jer,

kada smo se našom aktivnošću zatekli u »rupi«, umesto upornog inertnog »kopanja«,

valja zastati, osvrnuti se i pogledati unaokolo), ĉini put mudrog, poput jednog goluba

povremeno zastajkujućeg i preispitujućeg kretanja na putu odrţanja Anri Bergsonove

harmonije »promišljanja u duhu delanja i delanja u duhu promišljenosti«46

, kao i

harmonije spontanog, nesamo-svestnog kretanja unapred sa odrţanjem prisebnosti na

temeljima našeg srca. Jer, »boj ne bije svijetlo oruţje, već boj bije srce u junaka«117

, kako

nas podseća Njegoš, i zaista, ne sa površnih reĉi i prividne, uĉtive dobronamernosti naših

izraţaja, već sa jezgra naših teţnji u našim dodirima i delima se preslikava istinski

dobronamerna lepota na celokupni svet, na sjajnost saznanja i ozarenost pogleda bliţnjih

bića. I kada sa ovakvom molitvenom udubljenošću u osnovne teţnje iz kojih izviru naši

pokreti, postupci i dela u svetu, ĉak i obiĉno zrnce ţitarice bacimo u vazduh, moći ćemo

da verujući znamo (jer svako duhovno, zaista harmoniĉno znanje opstaje u ravnoteţi sa

elementom vere) da će golubovi sveta od tog malog, neprimetnog zrnceta, u skladu sa

efektom leptira, naĉiniti stostruke plodove u predelima i dobima koji se pruţaju daleko

izvan horizonata našeg postojanja, ĉineći i ĉitavo naše biće duhovnim semenom iz koga

će jednog dana proklijati informativne i spiritualne lepote i bogatstva.

Divni putokazi koje, poput kamenĉića koji nas navode na put kuće, spontano

posipamo stazama i zabitima sveta, nikada se ne karakterišu nasilnim šĉepanjem i

voĊenjem unapred, ne insistirajući na samostalnom razumevanju i biranju puteva od

strane bića sveta, već tajnom zagonetnošću koja, podstiĉući bića na udubljivanja u

njihove poruke, inicira samostalne kreacije analogija koje pruţaju bićima osnove za

izgradnju samostalnih, suštinski edukujućih puteva. I u svrhu izgradnje ovakvih

88

putokaza, neophodno je naspram samo programskog gledanja unapred i inertne

nadogradnje naših stabala znanja, sići sa njihovih raštrkanih, bogatih, gnezdima (bića

koja se nalaze na sliĉnim, uzvišenim, vaz-dušnim stupnjevima razvoja) obasutih grana na

naša zajedniĉka tla i, saţivljavanjem sa oĉima bića sveta, vraćati se blago unazad i

postavljati suptilne inicijacijske zvezde na njihovim putevima, zvezde koje će ona, drţati

zaĉuĊeno na svojim dlanovima, pretvoriti u kompase svojih putešestvija ka otkrivanju

blaga sopstvenog duha, blaga koje kao u drevnoj priĉi Dţelala ad-Dina Rumija, poĉiva

uvek u srcu bića-tragaoca, ali za ĉiju spoznaju je neophodno upoznati raznovrsnosti sveta,

jer nas samo traganje i izgubljenost mogu dovesti do prosvetljujućeg stapanja sa ciljem

našeg puta, sa boţanskom klicom jezgra našeg postojanja, odakle i opstaje divna

analogija Puta, istovremene razdvojenosti i spojenosti kao metafore ureĊenosti ĉitave

Prirode.

Kada su temelji naših saznanja i postojanja, sve ono što ostavljamo »iza«, sve ono

što ĉini background sa koga polazimo u naša tragalaĉka putovanja i ka kojima se

vraćamo, svetli, harmoniĉni i blistavo ureĊeni, nalik horizontima ovenĉanim Sunĉevim

zalascima i tihim veĉernjim zvezdama, i naši putevi, pogledi i sve spontane misli i

otkrovenja će odisati prijateljstvom, poverenjem i radošću. Briţnost prema svemu što je

pozadi, svemu što ostavljamo iza nas na našim putevima - poput posvećenog okopavanja

zemljišta u svrhu cvetanja biljaka boţanskih saznanja, ulaganja našeg dobronamernog

truda i sklapanja divnih veza poverenja i mirotvornosti koje će, neprimetno, kroz traĉke

vremena iznositi pred nas svoje lepotne plodove -, znajući takoĊe i da svako naše sveto

traganje uvek polazi od poĉetka, ne noseći sa sobom bremena naših postignuća, slave i

ponosa, ĉini put svete mudrosti, dostizanja svenalaţećeg i sveprihvatajućeg mira u sred

srca naše tragalaĉkosti, veĉnog pronalaţenja novitetnih puteva pristizanja do svetih

saznanja u svakom trenu našeg ţivljenja.

I poklapanje, razumevanje na nivou ovih nereĉitih i neeksplicitujućih pozadina

našeg doţivljaja sveta u dodirima sa drugim bićima, predstavlja osnovu divnih, ljubavlju

obasjanih komunikacija nad kojima se grade mostovi poverenja i kule radosnih, ptiĉijih

perspektiva na beskrajnu evoluciju sveta. »U planinama su najkraći putevi od vrha do

vrha, ali za takve rute moraš imati duge noge. Izreke bi trebalo da budu vrhovi, a oni

kojima se govori veliki i visoki«116

, uĉio je Niĉeov Zaratustra, premda je ne samo za

razumevanje ĉudesnih mantri i orijentira koje »ne ĉitamo, već uĉimo srcem«116

, ţivimo

ĉitavim bićem, neophodno usaglasiti naše implicitne saznajne pozadine sa dubokim,

nevidljivim autorovim teţnjama koje stoje »izvan redova« njegovih izraţaja (jer svaki

oblik komunikacijskog razumevanja jeste upravo »susretanje saznajnih horizonata« dveju

bića)188

, ĉineći da upravo one, a ne površni izrazi samih redova, suštinski obasjavaju ĉitav

svet talasima svete dobronamernosti, već nas duboke teţnje ka poklapanju naših

saznajnih osnova sa ĉitavom istorijom bića sa ĉijim pogledima na svet se saţivljavamo,

pretvaraju od marširajućih paunova u svete, nebeske ptice koje, nalazeći oplemenjavajuće

i blaţeno sjedinjavajuće susrete na nivou neba našeg duha, nevidljivih, implicitnih

temelja sa kojih se uzdiţu sva naša razmišljanja, razumevanja i izraţavanja, draţesno lete

od vrhova do vrhova, saţivljavajuće menjajući perspektive doţivljaja sveta i obogaćujući

svoje miloske suze postajanja Jednog sa ĉitavim svetom. Jer, pretvaranje ĉitavog našeg

bića u temeljne, plemenite orijentacije koje svetom snagom sijaju iz našeg srca i

obasjavaju talasima nevidljive dobrote ĉitav svet, nezavisno od naših površnih reĉi, izraza

i stavova, jeste put divne, duboke etike koju iscrtava ova knjiga.

89

Negovanje tople paţnje, obgrljavanje bića sveta talasima ljubavi i blagodetnih,

sjajnih ţelja ĉini da se u njima postepeno razbuĊuju tanane moći osvrtanja unatrag,

paţljivog koraĉanja predelima sveta naspram krajnosti bilo inertnog i bezglavog jurišanja

ka prezadatim ciljevima ili besciljnog i bezvoljnog plutanja prirodnim prizorima. Kroz

divotne crte roditeljske briţnosti se u voljenoj deci razvijaju sposobnosti misaonog

reflektovanja107

, ĉineći da se namesto polja nepaţnje, nepromišljenosti i neobzirnosti u

novoroĊenoj svesti postave temelji obazrivosti, savesnosti i paţljivosti. I ne

odbacivanjem naših prirodnih moći misaonih refleksija, moći posmatranja i usklaĊivanja

sopstvenog ponašanja na raĉun ideala iskljuĉive, misaono ispraţnjene, meditativne svesti,

već prihvatanjem naših prirodnih nesigurnosti, smotanosti i izraţajne stidljivosti

dolazimo do predela zaista srećnih pogleda na svet i svezadovoljnog ponašanja u kome

odiše ravnoteţa Puta, ravnoteţa istovremene meditativne samo-uronjenosti, posvećenosti

horizontima našeg iskustva koji se prostiru pred nama sa jedne, i blagog,

nezaboravljajućeg i briţno preispitujućeg osvrtanja unatrag pri stvaranju naših stopa koje

nas vode napred. I samo kroz ovakvu ravnoteţu u kojoj je imanentno prihvatanje

opreznog osvrtanja unazad moţemo doći do briljantne, uzvišene svesti koja predano,

poput nebeskih oblaka, plovi prirodnim nebesima, prihvatajući misionarsku ulogu svoga

bića, i usput gradeći ĉudesne svetlosti duha, plodova dodira blistave vere u istovremenost

postojanja svake putanje sveta i svakog poteza našeg bića kao odraza njihovog sleĊenja

bajkovitog Puta Prirode sa jedne, i postojanja skrivenih klica na temeljima najdubljih

teţnji našeg bića, klica iz kojih izrasta ĉitav svet u svetlu iskrene divote i blaţenosti sa

druge strane.

O povećanju broja opcija

»Etiĉki imperativ: Delaj uvek tako da povećavaš broj opcija;

Estetski imperativ: Ako ţeliš da vidiš, nauĉi da ĉiniš«

Hajnc fon Ferster

Etiĉki imperativ Hajnca fon Ferstera, govoreći nam da »uvek se ponašajmo tako

da povećavamo broj opcija«48

, moramo uvek sagledavati u svetlu što većeg Geštalta, što

šireg konteksta i što boţanskije celine. Jer, povećanje fleksibilnosti, broja opcija pod-

sistema u uskim okvirima moţe ĉesto podrazumevati ukrućivanje celine sistema (kao što

je to danas sluĉaj sa uvećanjem kratkotrajnog komfora ljudskih bića na raĉun pada

kapaciteta planetarne odrţivosti), te se, stoga, ovaj imperativ mora uvek odnositi na put

koji spaja naše biće sa Prirodom. Svaki prirodni sistem, od kvantnih, atomskih i

molekulskih do ćelijskih, ţivotnih, ekosistemskih i kosmiĉkih entiteta se karakteriše

harmonijom izmeĊu centralizujuće ureĊenosti i fleksibilne haotiĉnosti, te je, stoga, put

optimalnosti uvek put vrhunske etike. Ali, ipak, povećanje broja opcija bića koje drţimo

na dlanu, odslikava se ne na nametanju eksternih normi ponašanja, već na negovanju

slobodnog rasta i tihom usmeravanju ka beskonaĉnom broju opcija, ka potpunoj

spiritualnoj slobodi. Zamišljanje divote odnosa koji vodi do stalnog povećanja broja

opcija voljenih bića, ĉini kontemplacije koje nas neĉujno pozivaju na kreativnu,

hrišćansku predanost bićima našeg sveta, koja se, naravno, dograĊuje fon Fersterovim

komplementarnim, estetskim principom: »Ako ţeliš da vidiš, nauĉi da delaš«.

90

Povećanje broja opcija sistema je adekvatno njegovoj evoluciji u negentropijskom

smeru, u smeru informativnog grananja i obogaćenja. A svako istinsko grananje stabla

ţivotnosti se odigrava uvek na korenima, na temeljima naših saznanja i putanja pruţanja

prema svetu. Jer, sve crte ţivotnosti koje primećujemo na sebi i drugim bićima su samo

simptomi, posledice dubokih motiva i teţnji bića. Stoga, mudri Otac neće nemarljivog

sina eksplicitovanim stavovima nahoditi na uĉenje, već će, putem otvaranja novih

perspektiva na svet voljenom biću, indirektno i suptilno ga pozivati na prosvetljenje

svojih najdubljih teţnji u kojima se krije tajna i razvijanja sopstvene vrednoće. Jer, znanje

se nikada ne uliva u ţiva bića kroz proteţiranje »objektivnih informacija«, već se

najvrednije uĉenje odigrava kada uĉitelj i uĉenik zagrljeni posmatraju zajedniĉke

horizonte, neprekidno radoznalo uĉeći na svojim uzajamnim koracima ka njima.

Religijske knjige nas, tako, bilo posredstvom interpretacija priĉa (Novi Zavet) ili

direktnih putokaza (Tao Te Ćing) pozivaju na usaglašavanje naših najdubljih teţnji,

nevidljivih pokretaĉa svih naših misli, reĉi i dela u smeru dinamiĉke ravnoteţe, hitre i

budne smirenosti, okrećući kompase našeg unutrašnjeg bića, ponovo razvijajući našu

osetljivost na suptilne znake Puta Prirode i evolucije našeg bića i naše duše.

U miru našeg bića poĉiva put isijavanja naše duše, pretvaranja svih naših dejstava

u svakom trenutku u uzroĉno Sunce koje u nedogled, na neobjašnjiv naĉin, stvara

prosvetljujuće posledice u našem svetu. I najmanji detalj Prirode sa kojim smo postali

Jedno, u koji smo uneli tihu svetlost našeg srca, na ĉudesne naĉine će pokazivati puteve

novim bićima na novim raskršćima opcija odluĉivanja. Jer, dok svi ratovi sveta ne potiĉu

iz objektivnih razloga, već uvek nastaju iz klica nezadovoljstava u našem srcu, dela, reĉi i

misli koje stvaramo, putevi koje gradimo, neprimetno će nahoditi putnike na srećne

destinacije kada sa mirom, plemenitom, svetlom predanošću u srcu izlivamo njihove

tragove. Delajući sa odbojnim, razarajućim i vulgarnim mislima i teţnjama, raspirujući

snagu našeg bića u netrpeljivost i ljutnju, zapravo sejemo seme sopstvene propasti, dok

kada upravo u trenucima osnaţenosti negujemo mir i harmoniju, kada su naše misli

proţete paţnjom, briţnošću i zaljubljenošću u sve oĉi sveta, u svaki talasić na površini

jezera, tada sejemo mir, ljubav i nove, nad nebeskom dugom u svakom zrnu peska,

zadivljene oĉi. Jer, »kaţem vam, ako ovi ućute, kamenje će vikati« (Luka 19:40), uĉio je

Isus, i zaista, spomenici i tragovi drevnih vremena koji nas podsećaju da smo nastavljaĉi

duge tradicije ljudskog truda, da smo »loza na ĉokotu« (Jovan 15) tradicije religioznih

pogleda na svet, ne postoje samo u oĉiglednim Šaolin kapijama i eksplicitnim

podsetnicima koje susrećemo širom sveta, već i u nepreglednim cvetnim poljima, u

mirisu vetra i nevidljivim tragovima vremena koji nam neprekidno, tiho šapuću najdublje

tajne celokupnog postojanja.

U duhu etiĉkog povećanja broja mogućih opcija, potencijala raznovrsnosti

grananja sistema, i svaki oblik dokazivanja, kao i fiksiranja, bilo premisa našeg

rezonovanja, bilo puteva razmišljanja ili zakljuĉaka naših dedukcija, predstavlja manje

etiĉko delovanje u odnosu na proţimanje verom beskrajnih mogućih opcija svih naših

stavova i putanja razmišljanja. MeĊutim, sloboda beskraja negovanih opcija predstavlja

samo zaĉetak na putu ka predanosti i osluškivanju Boţijeg glasa u svetlom jezgru našeg

srca, u vrhu piramide bivstvovanja, u središnjoj taĉki Sunca, ruku pruţenih svud oko

sebe. Filosofski put Johana Fihtea, krećući se od apsolutne, solipsistiĉke slobode svoga

Ja, preko uvaţavanja jednakosti sopstvene slobode sa slobodom drugih bića, te njenog

ograniĉavanja koje ovakav stav prouzrokuje, zatim uviĊanja nuţnosti kao korena stabla

91

svakog oblika slobode, pronicanja do temelja slobode odluĉivanja i stvaranja sveta, i

pronalaţenje Gospodnjeg izbora na njemu, i stapanja u Boţije jedinstvo, religioznu

predanost i odricanje od svoga Ja u svetlu sveprisutnog kosmiĉkog Uma, odslikava

ovakav put traganja od sebe ka ugledavanju sebe u svemu postojećem i vice versa,

otkrivanju prave, duhovne slobode u postanju Jednog sa Putem Boţijim. A kada shvatimo

da je ovaj temelj slobode i temelj veĉnosti, izvorište same spiritualne beskonaĉnosti, tada

dostiţemo i treći, »religiozni stupanj« ţivotnog puta Serena Kjerkegora, koji prati

»stadijum estetskog« uţivanja u mnoštvu opcija stabla sistema kome pripadamo i koji

jesmo, i »stadijum etiĉkog«, hrabrog biranja, odluĉnosti i dominacije izbora nad

misaonim refleksijama, poreĊenjima i povuĉenim, sanjivim maštanjem.

MeĊutim, bitno je znati da je uvek ravnoteţa izmeĊu ograniĉenosti i slobode,

restrikcija i potencijala, nemogućnosti i mogućnosti optimalan put razvoja svakog

prirodnog sistema, na sliĉan naĉin kao što je svaka granica, svaki put, svaka informacija

kao »razlika koja ĉini razliku«, istovremeno i aktuelizovana mogućnost i nemogućnost

neaktuelizovanih potencijala. Stoga, sliĉno kao što šahovske figure bez postavljanja

pravila njihovog kretanja duţ šahovske table, ostaju samo isklesana telesa82

beskraja

otvorenih mogućnosti kretanja, dok sa ograniĉavanjem njihovih opcija kretanja

posredstvom uvoĊenja pravila i restrikcija, one »oţivljavaju« u igri šaha, pruţajući nam

potencijal raznovrsnih shematizacija, apstraktnog povezivanja i radosnog, kreativno

ispunjavajućeg igranja, i ĉitav Kosmos, singularitet beskraja potencijala iscrtavanja

putanja ţivotnosti, analogno, ostaje samo eksplicitna praznina sve do ostvarivanja prvih

razlika, granica i puteva u njemu, sve do hrabrog i odluĉnog razluĉivanja onoga što

»jeste« od onoga što »nije«. I savremene teţnje ka slobodi kao primarnom cilju

novodolazećih generacija doţivljaja sveta, predstavljaju, tako, puteve izgradnje labilnih,

nestalnih i neuravnoteţeno hirovitih, raĊas identiteta, podsećajući nas na pokušaje

izgradnje kuće ne polazeći od njenih temelja, već od prozora, dok utemeljenost na našim

ţivotnim vezanostima, prihvatanja ograniĉenosti naših opcija odluĉivanja zaradi

dobrobiti voljenih bića sveta, jesu put izgradnje boţanstvenih vidika na panoramu

Kosmosa, divnih, satviĉnih pogleda na polja Prirode i nebeski slobodnog leta ptice našeg

duha.

Prvi korak svakog mudrog, kreativnog dizajna i planiranja jeste uviĊanje

graniĉnih uslova u kojima ćemo definisati i izabirati opcije naših kretanja46

, ograniĉenja

koja će pruţiti formu bezgraniĉnom (kao što je smatrao Pitagora), konaĉnim linijama

koje će iscrtati lepotu beskonaĉnosti, ĉineći da ploveći od bove do bove, od ostrva do

ostrva i od luke do luke, brodovi naših saznanja u svojim ograniĉenostima dotaknu polja

beskrajne sreće, što i jeste put svake divne, religijske umetnosti. Sliĉno kao što nas

suoĉavanje sa problemima i pitanjima našeg sveta navodi na pronalaţenje puteva

njihovih rešenja, te time i do suštinskih, evolutivnih napredaka na putu razvoja ĉoveĉije

misli, i prostiranje naše paţnje duţ granica, limita, ivica, okvira (koji, naravno, ĉine

»esenciju svake slike«46

, kao što je smatrao G. K. Ĉesterton, jer »slika mora oţiveti

prostor koji je okruţuje«46

, kako je mislio Anri Matis, a sanjanjem na ovim ivicama polja

naše kreativnosti, naše ograniĉenosti koje ko-kreiraju perspektive doţivljaja našeg bića i

sveta - poput pijaniste koji, sa ograniĉenim spektrom frekvencija koji iznedruju dirke

klavira, postaje prozor ka ugledanju veĉne slave Prirode – postaju naše kreativne vodilje

u raĊanju veliĉanstvenih, inspirativnih duhovnih plamenova), krajeva i horizonata našeg

sveta i neprekidne, upitkujuće, filosofske kontemplacije nad njima ĉine da - poput

92

drevnih moreplovaca koji su se, ţeleći da ispitaju ivice Zemljine »ploĉe«, u traganju za

njima vratili na poĉetak svojih putovanja, te doneli znanje o njenoj loptastosti i otvorili

nove dimenzije u predstavljanju i doţivljaju našeg planetarnog doma – se razbude mašta i

inspiracija kao kreativni tokovi kroz koje ćemo uspeti da sagradimo anĊeoska krila i

dotaknemo nebo beskonaĉnosti postojanja.

I poput preciznog strelca koji svoju strelu odašilje ciljajući ne pravo u metu, već

blago iznad nje, postiţući savršen pogodak, i idejne strele luka našeg uma, jeziĉki

formulisane ideje i drugi izraţaji - namesto krajnosti oliĉenih ponavljanjem oĉiglednih i

dobro utvrĊenih tvrdnji sa jedne, i upotrebom prekomerno sloţene terminologije i

logiĉkih veza koje bića ka kojima su usmereni naši izraţaji neće moći da isprate sa druge

strane, u oba sluĉaja suštinski vreĊajući bića u komunikaciji – moraju gaĊati ni ispod, ni

daleko preko, već suptilno iznad naših ciljeva, blago preko nivoa razumljivosti naših

slušalaca, susrećući ih pri tome sa blagim nejasnoćama i suptilnim zbunjenostima koje će

oni sa malenim koracima uma, produbljujući njihove smislenosti, prevazilaziti i rešavati,

prosvetljujuće razumevati, ĉineći da ih naše ideje istinski vode na putevima razvoja misli,

idejne kreativnosti, kapaciteta razmišljanja i evolucije uma. Sliĉno tome, i ne samo naši

jeziĉki izraţaji, već i ĉitava etiĉka postavka našeg bića u susretima sa drugima mora

odisati sliĉnom, poput Sunca koje se raĊa iznad planinskih vrhova, usmerenošću

prostirućih zraka saznajnog i boţanskog jezgra našeg bića. U skladu sa Kantovim etiĉkim

imperativom, bića sveta moraju uvek biti ne sredstva zadovoljenja naših ciljeva, već

ciljevi sami po sebi, pri ĉemu, ipak, istovremeno moramo u sebi nositi vizije horizonata

koji se pruţaju na putevima bića sveta, ĉineći da se zajedno kreativno usmeravamo i

orijentišemo ka divnim zamišljenim ishodištima naših duhovnih putovanja. Jer, namesto

pozivanja bića sveta da se zagledaju u naše unutrašnje kvalitete, da postanu oĉarani našim

osobinama, kao temeljnih i najĉešće neprimetnih teţnji koje proţimaju savremene

komunikacije, put ostvarenja lepotom i duhovnom slobodom obasjanih interakcija raĊa se

iz teţnji našeg srca koje govore ne »pogledaj me kako sam lep, velik i moćan«, već

»pogledaj svet kako je lep«, obasipajući bića sveta ne magnetnim privlaĉenjima i

orbitiranjima oko Sunca našeg bića (ili obrnuto, našeg pasivnog orbitiranja oko drugih, u

sluĉajevima suprotnih odskakanja od ravnoteţe Puta), već divnim vizijama samostalnih

puteva, proţetih leptirima i mehurovima od sapunice65,116

, peskovitim trakama svetlosti i

utonjavanjima u blaga Sunĉevih horizonata.

Mudra pitanja i komentari, po pravilu, dotiĉući se samih temelja na kojima stoje

tvrdnje i izraţaji ka kojima su oni usmereni, ne teţe da jednostavno ponove iskazane

ideje, iskazujući time sopstvenu sposobnost razumevanja, već pokušavaju da otvore nove

perspektive na razumevanje aktuelnih problema, na nove prozore sa kojih se moţda

rasprostiru vidici njihovih pragmatiĉnih rešenja. I uopšte, briljantni izrazi se nikada ne

mogu »razumeti« u smislu njihovog metaforiĉnog, preslikavajućeg uklapanja u

zamišljenu situaciju iz prve ruke, već svojom »sistemskošću« uvek nude razumevajuću

primenu na bezbroju raznovrsnih ţivotnih primera, razliĉitih domena naših apstrakcija ili

tipova ţivotnih interakcija, pretvarajući se od jednostavnih, unidirekcionih parabola u

divne, semi-sferiĉne kupole od kojih nam se reflektuju i prikazuju slike jezgrovitih teţnji

i lepote razumevanja našeg bića. Na sliĉan naĉin kao što budna, radoznala svest skakuće

svojom paţnjom i pogledima sa crtice na crticu, sa praćenja jednih na zadivljenost

drugim krivudavim linijama našeg sveta – znajući da Priroda crta pravo krivim linijama -,

upijajući njihove tajnovite poruke, i sistemsko rezonovanje u svom traganju za opštim

93

metaforama i inspirativnim priĉama, primenljivim na bezbrojne aktuelne situacije

ljudskih dvoumljenja na taĉkama raskršća, zasnovano je na »hitrom, ali polakom«136

skakutanju – poput bistre, ne muljave vode, vode koja »poljubi reku, i nastavi dalje« (kao

u pesmi Dţona Dona) - od primera do primera, od priĉe do priĉe, od jednog do drugog

slikovitog odnosa, stavljajući pred nas putokaze zamišljanja velelepnih opštih zakljuĉaka

i predstava koje zaokruţuju sve prirodne sisteme vezama našeg razumevanja. »Ko sve

brzo razume, ima šansu da nikada ništa pravilno ne razume«67

, smatrao je Aleksander

Poup, podsećajući nas da postavljanje budne, radoznale hitrosti naše paţnje na osnove

strpljivosti, smirene, nenarušive odluĉnosti i znanja da dug put prati dolazak do

razumevanja svih zaista vaţnih ideja i stavova, predstavlja kljuĉ uspešnosti našeg

mudrog, sistemskog razmišljanja.

Otvaranje novih perspektiva skromnim pozivanjima na samostalne refleksije i

promene taĉki gledišta, predstavlja osnovu holistiĉkog pristupa uĉenju naspram

redukcionistiĉkog, lokalnog i manipulativnog modifikovanja bića u skladu sa našim

namerama. Umesto nasilnog »ulivanja u glavu« znaĉajnih informacija i secirajućeg

traţenja lokalnih uzroka odstupanja od naših zamisli celovitosti, kao puteva edukacije i

isceljenja, holistiĉki pristup bi se karakterisao uzajamnim uĉenjem i buĊenjem

radoznalosti i ĉuĊenja - kao prvih koraka na putevima samostalnih razvoja i ostvarenja ne

slepih sledbenika tradicija razmišljanja i ponašanja, već hrabrih istraţivaĉa novih,

sopstvenih teologija i mudrosti (s obzirom da su najplodotvornije teologije one koje se

kontinualno iznova raĊaju sa duhom vremena, prihvatanjem i re-interpretiranjem

aktuelnih predstava sveta, proţimanjem svih njih korenima religioznosti i duhovne

osmišljenosti) - te traţenjem uzroka poremećajima ţivotnosti na što širim, psihološkim,

društvenim, klimatskim, ekosistemskim, kosmološkim planovima integrisanosti bića i

Prirode, nudeći time duboka i trajna rešenja ispitivanih problema. Pronalaţenje efekata

naših dejstava na što širim planovima, otkrivanje da ponekada i mali, iskreni osmejak

moţe zatalasati ĉitavu Vasionu, ĉini da naše oko, osim stvari našeg oĉiglednog okruţenja,

u kontekstu njihovog sagledavanja sadrţi i daleka Sunca, predele iza i najdaljih planina i

pesme davnina, otvarajući nam potencijalni prostor beskonaĉnih zadivljenosti u naizgled

istim predstavama našeg sveta.

I ĉitav naš svet, svaki trenutak našeg ţivljenja, svaki prirodni detalj kriju u sebi

beskrajan potencijal doţivljaja, molitvenih putokaza i blistavih prosvetljujućih

praskozorja naše duše, na sliĉan naĉin kao što iz perspektive kvantne teorije svaki

prirodni entitet poseduje u svakom trenutku mogućnost postojanja u bilo kom kutku

Kosmosa, okruţen najraznovrsnijim prirodnim kontekstima. Jer, ne u strukturalno

inherentnom, već u kontekstualnom karakteru prirodnih sistema se krije tajna kvalitativne

beskonaĉnosti postojanja, neponovljive jedinstvenosti svakog beat-a muzike Prirode,

svake naše misli i osećanja, ulivajući nam znanje o blagodetima ne uspavanosti i

potonulosti u lavirinte sopstvenih misaonih koncepata, već budnog divljenja svakom

trenutku Kosmosa u svom beskrajnom putovanju, iscrtavanju evolutivnih staza na našim,

blaţenom radoznalošću uokvirenim dlanovima. Skidajući kacige misaonih refleksija,

konceptualnih traganja za finalnim odgovorima na zagonetke sveta naših saznanja i

prepuštajući se svesti Puta Prirode, budnoj zadivljenosti svakim trenutkom postojanja,

nalaţenju beskrajnih izvora saznajnih unapreĊenja u svakom detalju sveta, i u potpunosti

prihvatajući svoju ljudskost i svoje biće, oslobaĊajući se laţnih šlemova i ograda ega,

ograda koje nas spreĉavaju da budimo ljubav posvuda u svetu, autor knjige »Zen i

94

umetnost odrţavanja motorcikla«124

- pokazujući nam da se ne kroz orijentaciju ka

menjanju sveta iz hijerarhijskih, top-to-bottom perspektiva, već u usavršavanju u malim

stvarima, u malim postignućima i ostvarenjima, u menjanju suštine našeg bića krije tajna

ulepšanja ĉitavog sveta – uspeva da samom kraju zapisa o svom putovanju, svog sina

podstakne na uzdizanje iznad njegovog ramena, po prvi put ugledanje puta kojim se

zajedno kreću, budeći osećanje revnosti za saţivljavanje sa ĉitavom tradicijom, sa

korenima svoga postojanja, pobeĊujući sopstvenu izolovanost spontano uzrokovanu

neprekidnim zatvaranjem pogleda oĉevim leĊima, i polako postajući Jedno sa celotnim

svetom.

Kada umesto doţivljavanja ĉitavog našeg sveta kao ogledala naših najdubljih

teţnji i htenja, Sunca koje se ne raĊa svako jutro unapred predodreĊeno i mehaniĉki, već

koje svetlosti vere i nadanja u korenima našeg srca - divnih ţelja da zvezdane, putokazne

i duhovno razbuĊujuće luĉi obaspu sve, i najskrivenije kutke sveta - pokreću duţ nebeske

sfere, ĉitav svet pretvorimo u objektivistiĉku predstavu inertnih i uzajamno nezavisnih

kretanja, tada i divna, vodoskokna izvorišta vere sa kojih širom sveta otplovljavaju

brodovi našeg ĉuĊenja, svetih zapitkivanja i traganja, postepeno presušuju sve dok se

ĉitava kreativnost nepredvidljivosti, budnosti i neobiĉnosti našeg postojanja, razmišljanja

i ponašanja ne pretvori u monotone vode, tupe, neţivahne i nezainteresovane poglede i

ideje o nuţnosti ne usklaĊivanja srca našeg bića, putanja naše vere, nadanja i ljubavi koje

prostiremo neĉujno posvuda oko nas, već surovog, biĉujućeg i oĉevidnog manipulisanja

kao naĉina unapreĊenja bića sveta. Upravo vera u mogućnosti voljenih bića ĉini da se

opcije njihovih odluĉivanja i raznovrsnosti doţivljaja sveta, ogledala aktivne, unutrašnje

snage bića, poput ţbunastog stabla, skladne slike moţdane strukture, gusto razgranaju.

Jer obasipanje verom u našim relacijama sa svetom je znak ţivotnih odnosa, s obzirom da

robotizovane, programske putanje, sliĉno kao i sve što se automatski, nezavisno od nas

kreće i ponavlja, ne zahtevaju veru u svrhu njihovog »vernog« funkcionisanja, i upravo u

ovom neprekidnom ulaganju vere u svrhu polaţenja putanja našeg sveta harmoniĉnim

tokovima se i kriju tajne duhovnog napretka i najvećih blaga ţivotnosti. I kada

eksplicitno, istinitosno pokazivanje »kako treba« bićima sveta zamenimo molitvenim

ulaganjem vere i duboke ţelje u raĊanje tihih Sunaca odgovornosti, pri-sebnosti i

upitkujućih, wondering ĉeţnji, vizije zajedniĉko-samostalnih pronalazaka skrivenih blaga

na ţivotnim, tragalaĉkim putevima saznanja će unapred trepereti u našem srcu, govoreći

nam da »sve je u redu, na dobrom smo putu«.

A dobri putevi su samo ponekad, i to najĉešće na samom kraju našeg boţanskog

putovanja, ravne, osunĉane staze, prave linije napretka duţ kojih nisu potrebna naša

neprekidna preispitivanja i nedoumice, već samo radosna sleĊenja Jednote sa Suncem

ispred nas, dok su njihove crte duţ našeg ţivotnog i duhovnog razvoja uvek prepune

razgranatih mreţa krivudavih puteva, susreta sa bezbrojnim raskršćima i dumanja nad

njihovim otvorenim opcijama. Simbol ţivota jeste susret sa raskršćima, kao što nam

Hristovo raspeće pokazuje, i za razliku od robotizovanog, kompjuterskog razmišljanja i

ponašanja koje uvek pravi naredne korake u skladu sa jedinim mogućim rešenjima

izvesnih, unapred postavljenih formula, sledeći tako slepe, linijske tokove progresa,

ţivotna, slobodno-voljna sanjarenja nad bezbrojnim raskršćima našeg sveta su jedina u

stanju da stvore nove evolutivne grane i pravce razvoja. Morska zvezda koja odstupa od

svoje zadovoljne druţine u potrazi za sopstvenim putem zna da se samo odricanjem od

instinktivnog praćenja najprirodnijeg mogućeg puta i uspinjanjem u bogatija stanja

95

ţivotnosti na lestvicama stresnih nivoa sopstvenog doţivljaja sveta (usled ĉega glagoli

supress i surpass predstavljaju dve strane istog novĉića prirodnog napretka, u suprotnosti

sa osnovnim stavovima behavioristiĉke psihologije), svetu pruţaju nove ţivotne opcije,

novi izvori i divni tokove evolutivne priĉe Prirode. I samo kroz mirno, oĉarano

zastajkivanje nad otvorenim opcijama razmišljanja i kretanja, uviĊanjem beskraja lepote

u svakoj od njihovih produţenih grana, ne ţeleći da ikada ostavimo ijednu od njih, veĉno

ih grleći i obasipajući talasima zahvalnosti, zadivljenim, veĉno mladalaĉkim sanjarenjem

ispod mora zvezdanih nebeskih opcija u našim oĉima se, tako, zaista pokreće svet u

smeru razvoja novih grana stabla ţivotnosti, neprimetnih nosilaca novih pupoljaka,

plodova, ptićih gnezda i igre veverica kosmiĉke bajke.

Decu sveta, stoga, treba uĉiti ne da »porastu«, da se poslušno i konformistiĉki

uštoglje nesamostalno koncipiranim graniĉnim uslovima doţivljaja sveta i predvidljivim

opcijama ponašanja, već da se »probude«, da osvetle dubine sopstvenog bića i postanu

samostalno, pred svojim srcem odgovorna za stanje ĉitavog njihovog sveta u svakom

trenutku. »Drţeći palĉeve« bićima sveta prilikom njihovog osluškivanja, ne distanciranim

kritiĉkim osuĊivanjem njihovih izraţaja, neprekidnim egocentriĉnim merenjem naših

vrednosti u odnosu na njihove, te njihovim spuštanjem, a ne uzdizanjem, već graĊenjem

puteva jednakosti našim pogledima i zracima paţnje, budimo blagodetne ravnoteţe Puta,

budnosti i koncentracije prilikom sopstvenih izraţaja, kao i blaga, neprimetna lepršanja

dobrim vetrovima koji vode bića sveta ka novim, divnim zemljama u našim tihim i

predanim osluškivanjima.

I kada naši izraţaji budu ispunjeni ne prikrivanjem naše prirodnosti, već ĉistom

iskrenošću, i klišei i fraze naše izraţajnosti će se pretvoriti u nepatvorene ekspresije,

ispunjene obogaćujućim novitetima, ĉesto usput kršeći blokade raznovrsnih prezadatih

pravila izraţavanja na putu evolucije i obogaćivanja opcija potencijalnih kreacija i

saznanja u okvirima datih sistema izraţavanja. Naime, dok su komunikativni klišei, s

obzirom na direktnost i efikasnost njihovog »razumevanja« i ispunjavanja njihovih

poruka, karakteristiĉni za komandujuće, povinovajuće, autoritativne odnose46

, ĉineći bića

sveta inertnim, pasivnim i nekreativnim, reproduktivnim, a ne produktivnim, susretanje

bića sveta sa novitetnim izrazima indukuje izvesnu introvertnost prilikom pokušaja

njihovog razumevanja (što je jedan od razloga zašto Zen i druge religijske priĉe i bogate

parabole, razumljive na mnoštvo jezgrovito razliĉitih naĉina i nudeći bezbrojne ţivotne

pouke, obogaćuju naše razumevanje naših pruţanja ka svetu), obogaćujući horizonte

njihovih samostalnih kreativnih pogleda. TakoĊe, s obzirom da se svako uĉenje odigrava

na primerima, ne na kopijama površnih putokaza, već na ogledanjima celokupnih bića u

dodiru (usled ĉega dok voljenje samo bića u dodiru naspram ostatka sveta navodi

izabrana bića u vode zavisnosti i prebacivanja osmišljavajuće odgovornosti, opĉinjenost i

posvećenost zaista ĉitavom svetu navodi edukovana bića sliĉnom svestranom otvaranju

cvetova inherentne kreativnosti), i naše traganje ka novim opcijama izraţaja, ka novim i

sve bogatijim putokazima edukacije će neprimetno udahnjivati u bića sveta tragalaĉku ĉar

ka novim evolutivnim stazama, otkrićima, izumima i pronalascima. MeĊutim, bitno je

primetiti da klišei i fraze postoje samo u sluĉajevima njihove inertne upotrebe,

nesaţivljenosti sa njihovim znaĉenjem, nepostajanja ĉitavog našeg bića vibracijama

njihove semantike, dok se izvoĊenje svih »šablonskih« izraza našeg sveta u svetlima

njihovog iskrenog drţanja na našim dlanovima i srcima, pretvara u divne putokaze koji

spontano skidaju velove odbojnih zaslepljenosti nad suštinski lepotnim izrazima našeg

96

sveta, i buĊenju njihovih dubokih vrednovanja u srcima bića sveta. Teţnje ka

originalnosti po svaku cenu, postavljene na osnovama naših kreativnih pruţanja svetu su,

stoga takoĊe, poput teţnji ka slobodi savremenih mladalaĉkih ideala, adekvatne

površnom i neodrţivom graĊenju naših saznajnih pogleda i našeg izraţajnog bića od

prozora (ĉineći da se jednoga dana upitamo »what's your freedom without love?«104

), a ne

od temelja ljubavi, boţanske tragalaĉkosti i beskrajnih davanja.

Ipak, ne ponavljanja naših već utvrĊenih i ĉesto oguglalih i okoštalih ideja i izraza

u komunikacijama sa najrazliĉitijim bićima sveta, od ljudi preko šumaraka i šišarki do

ĉitavih bisernih mora, već traganje za uvek novim zakljuĉcima i idejama kroz naše

fleksibilne, ne fortifikujuće, već otvoreno preispitujuće stavove, kretanje ka plodnim

idejama uvek iz ĉistih poĉetaka, iz otvorenih mora naše sveprijemĉivosti i dopuštanje da

nas spontane struje kreativnih komunikacija dovedu do novih, neotkrivenih uvala i luka

našeg razumevanja sveta = sebe, ĉini put duboko-etiĉkog ţivotnog odnošenja našeg bića

prema svetu. Jer, ne krutim nametanjem naših stavova i ideja, već neprekidnim

zajedniĉkim traganjima za novim horizontima i pogledima na svet, za novim idejama,

kreativnim izrazima i putokazima, šire se grane stabla cvetnih opcija naših saznajnih

sistema i prirodne celote.

I znajući da, usled naše prirodne ograniĉenosti pri pokušajima uviĊanja celotnog

toka Prirode i naših dejstava u njima, nikada ne moţemo odrediti uticaje koji bi sa

savršenom pouzdanošću navodili bića sveta ka divnim otkrovenjima i putevima napretka,

sva pravila koja bi nahodila naše kreativne edukacije, odrţive informativne i spiritualne

gradnje i sve druge komunikacije, pretvaraju se u duboku utonjenost u naše srce i

predanost pronalaţenju uvek novih puteva izraţavanja našeg bića, buĊenja uvek novih

voda poverenja, radosti, divljenja, opĉinjenosti i saznajnih podsticaja prema uvek

neponovljivim i jedinstvenim bićima sveta. Sa znanjem da s obzirom da celoviti

interaktivni konteksti ĉine dragulje u jednim, a prividno smetajuća zrnca prašine u

drugim sluĉajevima idealnim uticajima koji navode bića sveta ka skladnim vodama, ka

moru opcija njihovih doţivljaja sveta, sva fiksna pravila našeg ponašanja ustupaju mesto

sjaju vere našeg srca, neprekidnih nadanja, drţanja palĉeva i bivanja uz voljena bića

našeg sveta na njihovim ponekada dalekim putovanjima, znajući da i milionima milja

udaljene, naše misli mogu imati efekte divnih ukazatelja smerova dobrote i blagodeti

voljenim bićima u trenucima nedoumica i zbunjenosti. I zajedno sa ovakvim stavom

doţivljaja prosvetljujuće vere i nadanja kao temelja svakog našeg zaista plodonosnog

dela, i raznorazne privlaĉnosti i odbojnosti izazvane našom zaĉaranošću prividnim,

oĉiglednim crtama sveta, zamenjuju se mirnom radošću sa našom utonjenošću u

nevidljivu muziku našeg srca i drugih bića, sa ispunjenošću nitima komunikacije koje

povezuju nevidljive kvalitete našeg sveta i naših bića, sa putevima koji titraju od srca do

srca. »Jer mi ne mislimo na ono što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer vidljive stvari

su privremene, a nevidljive su veĉne...A nada koja se vidi - nije nada; jer, kad neko nešto

gleda, zašto da mu se nada?« (Korinćani II 4:18...Rimljani 8:24), uĉio je apostol Pavle, a

viĊenje bića sveta u divnoj svetlosti duha i slanje radosnog sjaja koji se rasipa iz našeg

srca ka njima, stoga, ĉini istinski put prostiranja blagodetnih puteva pred bića sveta i

njihovih ĉudesnih isceljenja, bez obzira na fiziĉke crte dela koja se promaljaju sa temelja

ovih toplih i svetlih teţnji. Svaka skladna crta kojom obasipamo bića sveta tada će

predstavljati divan povod njihovog radovanja kroz ĉesto obeznaĊeno suzne prozore u

svet, dok će se sve neĉistoće sa naših dlanova pretvarati u inicijacije jaĉanja samostalnih

97

imuniteta, adaptivnosti, fleksibilne odrţivosti, snage volje i odluĉnosti, dobrote

prostiranja prema svetu, u oba sluĉaja ĉineći njihove saznajne svetove zaista

harmoniĉnim i celovitim. MeĊutim, i u ovakvim plemenitim teţnjama ka pruţanju

istinskog sklada i dobrote bićima sveta, znajmo da naše putokaze samo poverenje bića

koja ih drţe na dlanovima moţe pretvoriti u povode napretka i inicijacije skladnih samo-

organizacija, dok će isceljujuće teţnje ka prosvetljenju sveta, praćene mudrom

utonjenošću u sopstveno biće i punoćom sjaja našeg srca, kao i oduvek kroz istoriju naše

civilizacije, biti praćene uviĊanjima snage, lepote i dragocenosti dobronamernosti bića sa

jedne (Luka 4:31-2), kao i njihove uobraţenosti, praznoverja i bezvrednosti sa druge

strane (Luka 4:28-9). Jer, ne u uspešnom dizajnu jednosmernih uticaja, već u blagim,

dvosmernim susretima - koji se u svojim plodonosnim dodirima pretvaraju u iskre koje

posvuda šire svetlosti duha –, poploĉanima mozaikom poverenja, kriju se tajne sjajnih i

uzajamno unapreĊujućih komunikacija ţivljenja. Na mesto manipulativno nahodećih,

kormilarskih moći kao temelja uspešnosti naše edukacije se tada postavlja uvek nova,

molitvena zamišljenost nad zvezdanim putevima, obasjana ţivotnim, suzno ĉistim

ţeljama ka prosvetljenju ĉitavog sveta, ţeljama koje ĉine da se ĉitave nove zvezde

rasplamsaju u svojim beskrajno dajućim sjajnostima.

Ne kroz intelektualne dijaloške spekulacije sa ciljevima uzajamnog ispravljanja

prirodno krivih i asimetriĉno nesavršenih dolina i reka našeg umovanja »peglama«

istinitosti, već uzdizanjem svih naših izraza, ideja i zajedniĉkih konceptualizacija sa

temelja briţnosti, poverenja i svetle posvećenosti bićima sveta, te negovanja duboke,

vizionarske vere u lepotu kojom će isijavati jezgra njihovih teţnji i teţišta ideja i

milostivog Sunca duha, ĉini put uzajamno obogaćujuće edukacije, uzajamnog nahoĊenja

put svetaĉkih puteva, ĉiste i sjajne aure naših bića. I bitno je znati da se namesto

potencijala neutralnog ili »objektivnog« posmatranja, ulaţenja u srca teţnji drugih bića

kroz kljuĉaonicu naših posmatraĉkih vizira i puškarnica zamandaljenih tvrĊava koje

skrivaju najmilije crte našeg bića, putanje koje su u stanju da spontano oplemenjavaju

svet (jer upravo blage, prirodne nesavršenosti, iskazane sa temelja dobronamernosti i

lepote, ĉine svet blistavim, a saznajne perspektive bića sveta svestrano bogatijim),

postavlja svest o uzajamnosti pronicanja u jezgra teţnji bića i njihovih dela, i tonjenja u

tajne koje nose temelji naše neprekidne ţivotne interpretativnosti. Upoznavanje sveta je,

tako, uvek istovremeno i upoznavanje direktno nesagledivih tajni našeg bića, i obrnuto, a

tonjenjem u srce drugih bića i nalaţenjem blaga ĉistote i sjajne lepote na njihovim

osnovama, ĉesto nismo svesni da u velikom delu tada ugledavamo sopstvenu lepotu,

interpretativnu dobronamernost našeg bića koju nikada ne moţemo direktno iscrtati ili

promeniti, već dugim ţivljenjem, morima plemenitih osećanja, vetrovima duha i

marljivim strpljenjem ih neprimetno klešemo na našim saznajnim temeljima, odakle oni,

spontano, bez obzira na naše plitke teţnje, dejstva i izraţaje, nalaze svoje jezgrovite,

implicitne puteve širom Prirode. I premda se Jeremija pita: »Moţe li Etiopljanin

promeniti koţu svoju ili ris šare svoje? Moţete li vi ĉiniti dobro nauĉivši se ĉiniti zlo?«

(Jeremija 13:23), podsećajući nas da – s obzirom da svaki trenutak našeg ţivljenja

predstavlja uĉenje, neprekidno, tiho i neprimetno graviranje brazdi na temeljima našeg

bića, brazdi koje se pretvaraju u korita koja nose spontane tokove reka izraţaja našeg bića

i naših prirodnih ţivotnih talasa - duboko, u jezgru našeg bića iscrtane etiĉke vodilje

spontano nahode naše biće bilo u smeru pokajajućih prekrivanja naših lica haljinama

(Jeremija 13:26) ili ĉinjenja da se najdublje teţnje, »semena« naših dela radosno »utvrde«

98

pred ozarenim »licem Boţijim« (Psalm 102:28), i iako znamo da se lepota interpretacije u

kojoj poĉiva izvor etike našeg ţivljenja, ne moţe jednostavno preneti i uliti u bića sveta,

već samo samostalno probuditi i iznutra negovati, naša ljubav, naši talasi svete predanosti

koji se prostiru iz mora našeg srca ka bliţnjim bićima, u stanju su da obaspu divotnim

putevima voljena bića, da ih neĉujno, na nevidljivim dlanovima prenose preko burnih

voda sveta, te da sve Budine otrovne, osuĊujuće strele, odapete iz potajka, destruktivne

putanje egoizma i mrţnje koje Buda savlaĊuje ne istinitosnim intelektualnim

spekulacijama, već oĉišćenjem temelja naših misli i ĉinova151

, isceljujuće pobeĊuju149

, te

radosnim susretanjem i obasjavajućim širenjem naših anĊeoskih krila ka

sveprihvatajućim zagrljajima, pretvaraju u glatke i milostive mostove prijateljstva i

ljubavi.

Pruţanje osećanja slobode, odgovornosti naših postupaka i misli koje polaţemo

prema srcima naših bića, stoga, ĉini put svake svete edukacije. Ne razvijanje krutih

pravila ponašanja i redukovanje našeg unutrašnjeg osećanja odgovornosti kroz slepo

pokoravanje autoritativnim nivoima organizacija kojima pripadamo, Pontije-pilatovsko

»pranje ruku« (a u skladu sa biblijskom priĉom o postanku52

, ljudska bića bivaju

»isterana« iz raja kao posledica prebacivanja Adamove odgovornosti za kušanje plodova

drveta znanja, raĊanja misaonih refleksija, na Evu (Mojsije I 3:12), te sa Eve na zmiju

(Mojsije I 3:13)) već buĊenje svetog osećaja odgovornosti na temeljima našeg srca sa

koga se svako naše ponašanje rascvetava kroz uvek novitetne grane i listove, jeste put

dobrotnog vas-pitanja, fleksibilnog postavljanja svega pojavnog u pitanje i inovativnog

graĊenja našeg sveta i naših ideja u skladu sa svetlim vizijama, veĉnog bivanja nevine

detinjosti na temeljima naših pogleda na svet. MeĊutim, ovakva savršena sloboda

razmišljanja, delanja, prostiranja našeg duha i ostavljanja tragova na površinama i

jezgrovitim, suštinski blagodetnim dubinama našeg sveta, se ipak tako ĉesto doţivljava

kao nepodnošljivo breme odgovornosti47,49,150

, usled ĉega se u današnjem društvu

zamenjuje našim privrţenostima raznovrsnim principima, doktrinama, normama,

naredbama, standardima, zakonima i ideologijama. Ipak, putevi hrabrosti i istinske snage,

istovremenog nošenja stenovitih misionarskih zaveta i osećanja duhovne slobode, ptiĉije

nesputanog leta nebeskim prostranstvima, poĉivaju u uzajamnom osluškivanju

sopstvenog srca kao vodilje naših krstarenja i otkrivanja novih zemalja, novih podruĉja

znanja i egzotiĉnih ostrva idiliĉnih vizija kraljevstva Boţijih, kormilarenja brodovima

naše civilizacije ka novim horizontima ĉistih, odrţivih i blago evolutivnih putešestvija, i

pletenju tapiserija nebeskih ptica i Sunaca pomoću niti poverenja i vezova kao izraza

prisebnog davanja dragulja dobrote bićima sveta na dlanovima našeg srca.

Sliĉno kao što sva osećanja majke, poput talasa prvog mora našeg ţivljenja i prvih

zvezdanih sfera našeg zaĉuĊenog posmatranja sveta, prenose na maleno biće u njenom

stomaku, i sve najsuptilnije i najskrivenije teţnje našeg srca neprekidno ostavljaju trajne

tragove u svim doţivljenim, ko-kreiranim putanjama našeg sveta, u mislima bića sveta i

delima koje ostavljamo u amanet putevima ljudskosti Prirode. Kada je naš um ĉist,

prosvetljen i smiren, poput glatke površine mora koja je na svojim paţljivo i budno

osluškujućim obalama u stanju da prepozna i pojedinaĉnu kap slivenu na njega,

doţivljavajući ĉitav sveta kao u reĉima Bude: »Smatram poloţaj kraljeva i vladara istim

kao i ĉestica prašine. Posmatram zlato i drago kamenje kao mnoštvo opeke i šljunka.

Gledam na najlepšu svilenu odeću kao na rite pomame. Vidim mirijade svetova vaseljene

kao sitno semenje voća, i najveće jezero Indije kao kap ulja na mom stopalu. Osećam

99

nauk sveta kao varku ĉarobnjaka. Razabiram najuzvišeniju misao osloboĊenja kao zlatni

brokat u snu, i gledam sveti put prosvetljenih kao cvetove što se pojavljuju u ljudskim

oĉima. Vidim meditaciju kao potporu planine, nirvanu kao snoviĊenje dana. Gledam na

sud o dobru i lošem kao na vijugavi ples zmaja, i na bujanje i pad uzdanja samo kao na

tragove koje za sobom ostavljaju ĉetiri godišnja doba«195

, doba koja »dolaze i odlaze, a

sve raste« (kao što nam kaţe drevna konfuĉijanska izreka150

, pokazujući nam na ne

dezintegrišuće, već uzajamno uzvišujuće susrete polariteta Prirode u kojima se odigrava

njena beskonaĉna evolucija), pozivajući nas na uviĊanje beskrajnog uvećanja Boţije

slave i ĉudesnosti Kosmosa u svakom trenutku ţivljenja, sa svakim našim udisajem i

pokretom, ĉineći da se talasi harmoniĉnosti i beskonaĉne radosti prostiru posvuda oko

nas, neprimetno i suptilno gravirajući brazde puteva Gospodnjih duţ svih naših dela i

ĉitavog sveta.

I da bi se putevi prostiranja, granĉice, cvetni pupoljci i kreativne opcije voljenih

saznajnih svetova divotno uraznovršćavali ka poljima beskonaĉnosti, zaista rasli u dugim

vremenskim razdobljima, neophodno je ne samo razvijati njihove fascinacije ĉudesima

sveta neumornim »gle lepote tamo, gle lepote ovde« obasjavanjem putokazima

radoznalog, otvorenog pruţanja ka mirisnim cvetovima sveta u svrhu buĊenja osećanja

nesputane, lepršave slobode (koje u svom prevazilaţenju ĉvrste utemeljenosti na duboko-

etiĉkim idejama, moţe nositi bića ka povodljivom, nepromišljenom lebdenju oblacima

sveta, bez neprekidnog mudrog sagledavanja naših kretanja u odnosu na paţljivo

osluškivane puteve našeg srca), niti samo utabanavati saznajno i etiĉki temeljite

pretpostavke njihovog razmišljanja i doţivljaja sveta u svrhu rasta bezbednosti kretanja,

pouzdanosti ponašanja i prisebne stabilnosti (premda koji u svom prevazilaţenju

komplementarnog doţivljaja beskraja slobode, rezultuju u pasivno ukrućenim, kreativno

prikovljavajućim i odgovornosno-privrţenim ţivotnim vezanostima), već uzajamno,

uravnoteţeno, istovremeno buĊenje osećanja boţanstvene radoznalosti, naslućivanja

neizmerne raznovrsnosti koja poĉiva u svakom detalju sveta kroz ukazivanja na beskrajne

povode i izvore saznajnih, sveprosvetljujućih radosti koje nam pruţaju ruke odasvud, kao

i stabilno uzemljenje na osnovama kako njihove boţanske ljudskosti, tako i duboko-

etiĉkih saznajnih premisa rezonovanja i iscrtavanja, ko-kreacije sveta, ĉini put zaista

odrţivog, beskonaĉno trajnog uvećanja broja opcija saznajnih svetova voljenih bića.

Svest o otvorenim vratima saznanja iza kojih nas ĉekaju ĉudesni susreti sa nepreglednim

povodima radovanja, etiĉko-estetskim i duhovnim bogatstvima, u sprezi sa budnim

osluškivanjem koraka i znakova našeg malenog srca prilikom njihovog paţljivog

odškrinjavanja, ĉini da bića postaju nalik divnim, ĉisto semantiĉkim cvetovima,

cvetovima koji u svojim spoznajama, poput malog princa koji vidi slona u zmijskom

caru135

, direktno prodiru od linija i crtica sintaksi sveta, od prividnih granica našeg sveta

ka njihovim suštinskim znaĉenjima, istovremeno duboko i ĉvrsto usidrenih korena u

etiĉkim, estetskim i religijskim vodiljama duhovno evolutivnih posmatranja i ponašanja,

noseći otvorene, sveprijemĉive i nebeski radoznale latice ka Suncima sveta.

Obasipajući svetlošću zemaljske puteve i pruţajući ţivotnosti sveta izvore

evolutivnih uspona, Sunce otvara bogatstvo perspektiva, prostranstvo potencijala i opcija

ţivljenja našim saznajnim svetovima, ali nas nikada i ne vodi za ruku ĉineći da se

oslobodimo sopstvenih odgovornih izbora, samostalne kreativne aktivnosti i

domišljatosti, već i pored divote i beskrajne dobronamernosti prirodne strane ko-kreacije

kvaliteta, svake crtice i putanje našeg opaţajnog sveta, druga strana njihovog stvaranja i

100

lepotnih, sjajnih ostvarenja pripada vodiljama naših najdubljih vrednosti, teţnji i htenja,

usled ĉega je uvek u našim rukama, mislima i temeljnim osećanjima odgovornost za

uobliĉavanje našeg i svih saznajnih svetova u prozirne koprene lepote i draţesnosti. I

svaka sveta edukacija odraţava prirodno vas-pitanje Sunca, ne odlikujući se ĉinjenjem

bića sveta nesamostalnima kroz naše upravljanjem njihovim postupcima, kreativnim

inicijacijama i zamasima, već negovanjem srednjeg Puta, dubokim ţeljama ka njihovom

postizanju ravnoteţe Puta, uzajamno potencirajuće udubljenosti u lepotu unutrašnjih

saznajnih i duhovnih konstelacija sopstvenog bića i briţnog, svedajućeg, saosećajnog

kreativnog pruţanja ka drugima. Otvaranjem perspektiva i divnih pogleda na svet

voljenim bićima, prostiranjem traĉaka svetlosti vedrinom našeg srca i duhovnih ideala, ali

buĊenjem njihove sopstvene odgovornosti, neprekidno negovanog poverenja u snagu

duhovnih temelja srca i duboke posvećenosti sopstvenim ţivotnim izborima, naše biće

spontano rasipa zvezdana semena novih izvora duhovnog sjaja Kosmosa, sa mekog i

rastresitog, fleksibilnog i prijemĉivog, ali istovremeno i dijamantski sjajnog, u boţanskoj

veri utvrĊenog, temelja našeg srca.

Sa predanim vizijama usmerenim ka nebeskim horizontima našeg postojanja,

poput fudbalera koji pogleda ĉvrsto usmerenog u daljinu, osloboĊen samo-svesti i

sujetnog dokazivanja, znajući da »...nemoj da se ponosiš nad granama. A ako se ponosiš,

znaj da ne nosiš ti korena, nego koren tebe« (Rimljani I 11:18), poţrtvovano sa svešću da

ţivljenje za druge ĉini naše biće natprirodno celovitim i svestranim20

, zaboravljajući na

sopstvenu krhku ljudskost, hrani svoje biće himniĉnim zavetima spremnosti na predanost

ĉitavog svog bića idealima veliĉanstvenog igranja, sada i ovde, i pobede srca, ili sliĉno

smernom karatisti koji duboko utonjen u srce svoga bića ne vodi borbu protiv drugih, već

borbu sa sobom, i naše biće budno osluškujući himnu svoga srca, odriĉući se vrednovanja

našeg ugleda u oĉima drugih bića, meditativno rasplamsavajući plamen ĉistoće duha u

jezgru srca, spontano zraĉi svetom ĉvrstinom, snagom i dobrodušnošću. Poput Sunca koje

udubljeno u sebe, sagoreva svoju suštinu, spontano pruţajući svojim usamljenim i

bespomoćnim satelitima oţivljavajuće talase svetlosti, a dalekim zvezdanim oĉima

plutajuće usmerenosti ka obalama spasenja za njihove brodove, ĉesto izgubljene na

puĉinama Kosmosa, i naše biće u oţivljenoj ravnoteţi Puta, nesamo-svestno udubljeno u

srce našeg bića, neprekidno negujući zavet srca, potpune predanosti bićima sveta, pruţa

ravnoteţne mostove, ĉvrsto utemeljene na našoj meditativnoj prisebnosti i osluškivanju

Puta Prirode našeg srca sa jedne, i iskreno predanoj ljubavi prema bliţnjima sa druge

strane, mostove duţ kojih mnoga bića sveta mogu prevazilaziti virove teškoća i

pronalaziti puteve boţanstvenih pruţanja ruku i isceljujućih dodira.

O davanju

»Ako zrno pšeniĉno, baĉeno na zemlju, ne umre, ono će

ostati samo, ali ako umre, doneće mnogo ploda« (Jovan 12:24)

Dok se u kvantnoj teoriji ĉestice predstavljaju ne kao lokalizovani gradivni

elementi Kosmosa u prostorno-vremenskom kontinuumu, već kao putanje kojima se one

pruţaju ka ostatku sveta, iz perspektive teorije kompleksnosti ţivog sveta, ţivotnost se

moţe sagledati kao ples koji neprekidno daje i iznova raĊa sopstvene gradivne elemente,

kao komunikacija bezbroja miliona interaktivnih jedinica zvezdanog porekla koje se

101

kontinualno stvaraju i predaju ĉitavom svetu, ĉineći Kosmos i ţivot poput talasa ili vira

koji uvek ostaje isti iako se njegova sastavna materija neprekidno menja, raĊa, samo-

ostvaruje i rasipa širom prostranstava sveta. Davanje i neprekidno raĊanje, uzajamno

stvaranje postaju tako svete crte ţivotnosti, a sliĉnom idealu davanja nas mogu pouĉiti i

nebeska Sunca koja »traju veĉno, stoga što ţive za druge« (Tao Te Ćing 7), što daju sebe

drugima, ne zahtevajući ništa zauzvrat.

U drevnoj orijentalnoj priĉi, mudri uĉitelj suoĉava svoje uĉenike sa uvredom i

posmatra kako će je svako od njih otrpeti121

. Prvi uĉenik se najpre zacrveni od

probuĊenog besa, a zatim utihnu i oćuta, a uĉitelj primeti: »Nije još pobedio sebe«. Drugi

uĉenik se, opet, slatko i glasno nasmeja, na šta uĉitelj pomisli: »Pobedio je sebe, ali nije

pobedio i svet. Nije postao Jedno sa njim, nije sagradio most Ljubavi prema bliţnjima«.

MeĊutim, treći uĉenik u susretu sa uvredom, iz dubokog saosećanja sa nesrećom bića iz

koga poniĉu takve reĉi, tiho zajeca. Uĉitelj se radosno osmehnu, znajući da uĉenik,

sagradivši sjajne, religiozne temelje sopstvenog bića, pruţa sada, kroz miloske suze koje

ĉiste prašnjave puteve sveta, i duhovne mostove davanja i ĉudesnih ţelja za pomaganjem

bićima sveta, poput zraka Sunca, svud oko sebe. Ţelja za bezmernim davanjem

predstavlja jezgro Sunĉevog uma, blistave isusovske ĉistoće, odraz vrhunske snage našeg

bića. »Blaţeni su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko« (Matej 5:3), jedan je

od najlepših novozavetnih stihova, savetujući nam da i sa zrncima sakupljene mudrosti i

sa srcem našeg bića, našom boţanskom klicom postojanja, budemo beskrajno

velikodušni, da dajemo, rasipamo i sejemo blago našeg znanja i naše dobrote poput

cvetne prašine ka u nedogled pruţajućim, spiritualno plodnim nebesima.

Prepuštanje promeni, prateći svaki ĉin davanja, znak je duboke vere u naše

boţanske temelje, te odraz naše dobrodušne predanosti i jedinstva sa celotnim svetom.

Julija Kapuleti sa jednog veronskog balkona govori da je njena duša kao more, da što više

daje, to više i ima, dok nas LaoCe uĉi da »sveti ĉovek ne prikuplja (za sebe): on ţivi za

druge, a postaje sve bogatiji; on daje drugim ljudima, a ţivi u sve većem izobilju« (Tao

Te Ćing 81). Jer, ako ĉinimo bića u našem prisustvu srećnim, i mi ćemo blistavom vodom

duha zalivati temelje našeg viĊenja sveta. I dubokim razumevanjem i ţivljenjem znanja

da »ono što je dobro za drugog, dobro je i za mene«, ĉinićemo da beli golubovi mira

uzleću iz našeg srca, šaljući poruke ljubavi i mira, neĉujno nahodeći ĉitav svet ka

predelima harmonija i sreće.

Etika ciljeva naših delatnosti u svetu se moţe oĉitavati i u svetlu kvaliteta

davanja. Tako, osnivanje kompanije, podstaknuto ţeljom za davanjem i duhovnim

obogaćenjem ljudi, predstavljaće u najširem mogućem kontekstu bezmerno uspešniji i

blaţeniji cilj u odnosu na upravljanje preduzećem sa primarnim ciljem o ostvarivanju

sopstvenih profita. Sliĉno tome, uĉenje u svrhu misaonog razvoja radi pruţanja lepote i

znanja drugim bićima, neuporedivo je etiĉkije u odnosu na uĉenje radi dobijanja visokih

ocena školovanja, dok je i nauĉno-istraţivaĉki rad podstaknut stvaranjem i otkrivanjem

za dobrobit ljudskih bića i ĉitave ekosfere, prosvetljeniji i istinski, u širokom,

sveobuhvatnom opsegu, uspešniji od nauĉne kreacije pokrenute ciljevima objavljivanja

nauĉnih radova u cenjenim ĉasopisima i sticanja liĉnog ugleda u nauĉnoj javnosti. Tako, i

teţnje ka dokazivanju Boţijeg porekla sveta predstavlja manje etiĉki cilj u poreĊenju sa

primarnim ţeljama ka davanju, ka ljubljenju bliţnjih bića, iz kojih se raĊa istinski

religijski osećaj, iz kojih duboko, van svih reĉi i izraza sveta, znamo da sve što postoji

vodi poreklo od Boţijih misli. Za sva ova poreĊenja je, takoĊe, karakteristiĉno i da

102

prihvatanje i slobodna, spontana i iskrena objava naših grešaka, nedoumica i ne-znanja,

ĉini blagotvorniji put u kontekstu opšteg informativnog i spiritualnog napretka naše

biosfere, u poreĊenju sa prividno sveznajućim, zido-kreirajuće samopouzdanim i kruto

ograĊenim, fiksnim ţivotnim i saznajnim odreĊenjima.

Tako, umesto branjenja sebe, sopstvenih postupaka i sopstvene tradicije

razmišljanja i etike doţivljavanja sveta, u svim našim izraţajima, a prevashodno onima

profesionalnog karaktera, moramo teţiti ka prenošenju suštinskih, izvornih inspiracija na

kojima su i ponikle date tradicije ljudskog delanja. Celovito isceljenje, delanje u svrhu

oplemenjujuće koordinacije našim iskustvima, stvaranje imanentne lepote sa svakim

našim uzdahom i pogledom i buĊenje znanja da temelji našeg znanja bivaju odslikani u

svakom eksplicitovanom detalju našeg sveta, kao i svakoj našoj apstrakciji, tako moraju

postati osobine koje ćemo implicitno stvarati i davati drugim bićima, sagledano sa polja

medicine, nauke, umetnosti, saznajnih nauka i filosofije, respektivno ili sveukupno. Jer,

samo sa plemenitim teţnjama orijentisanim ka davanju u dubinama našeg srca, ka

drţanju i ĉuvanju svakog bića našeg sveta poput dragocene kapi vode na dlanu, bivajući

time implicitno, za nas same nevidljivo, prava Sunca koja - naspram crnih rupa koje

gutaju sve postojeće u svojim destruktivnim teţnjama ili planeta koje odrţavaju

ravnoteţu dobra i zla (pasivnih, upijajućih i utonjavajućih »voli me« pohotnosti i

sunĉanih, aktivnih, svedajućih i prisebnih »volim te« pogleda) u svakom svom delu –

svojim sjajnim ţeljama davanja predano obasipaju duhovnom svetlošću naš svet, moći

ćemo i u svim drugim bićima videti sliĉna Sunca duše, te slobodno, bez odbojnog straha

se susresti sa njihovim oĉima, pretvarajući obostrane staklaste, odbojne i ledene poglede

u prijemĉive, srneće, tople i lelujave okice, stvarajući nove mostove prijateljstva,

pouzdanja i radovanja.

Ne samo da nas svest orijentisana ka beskrajnom davanju ĉini bioenergetski

usklaĊenima - harmoniĉno celovito integrisanima i fleksibilnima, svetlo stenovitim i

sanjivo lepršavim - kroz rastapanja stresnih taĉaka naših fiziĉkih i saznajnih struktura, i

ponovno omogućavanje slobodnog Ći energetskog toka, već nas kroz odricanje od naših

površnih teţnji i ţelja, od volje usmerene ka svetovnim objektima, ĉini osloboĊenim i od

našeg bivstva okarakterisanog trĉanjem ka plodovima sveta, budeći nas u samo

praskozorje Ekhartovog »temelja duše«, izvorne dobrote našeg srca, sjajne, intuitivno

osnaţene praznine analogne proĉišćenoj, satori Zen svesti, stopljenoj sa sveproţimajućim

morem apsoluta. Na sliĉan naĉin kao što je Da Ju, osnivaĉ kineske dinastije Ćia,

odluĉnošću, marljivošću i spojem logiĉkog znanja i enormne ţelje za postignućem

plemenitog cilja, napravio ĉitavu reku koja je sprovela nagomilanu vodu velike kineske

poplave od pre pribliţno 4 milenijuma, u more, i naša dobrota stresom pritisnute sukobe i

probleme našeg sveta, mora - poput veštog Tai Ći ili Aikido borca koji samo pretvara ka

njemu usmerenu razarajuću silu u pokretaĉ sopstvenog energetskog štita, i koji zna,

naravno, da njegova borba nikada nije borba protiv nekoga ili neĉega, već borba sa

samim sobom, ĉineći da njegov sluh, kao što nam pokazuju kineski Jang i Jin ideogrami,

neprekidno bude usmeren na paţljivo osluškivanje sopstvenih ravnoteţa »Sunca i

Meseca« - rešavati putem pronalaţenja puteva koji vode ka stapanju u jedinstvo sa

morem Prirode, ka pronalaţenju Boga i sveprisutnosti sopstvenog bića u svaĉijim

pogledima na svet, ka proţimanju svih neujednaĉenih i destruktivno nabijenih

suprotstavljenosti vodama davanja i preobliĉavanja u svest o svepreplićućim vezama

jedinstva koje nas sve za-jedno drţe na okupu.

103

Kroz svest o beskrajnom davanju kao putu duboke, zvezdane etike kojom

skromni, lepotom obasjani pogledi nadole postaju adekvatni ĉednom posmatranju

uzvišenih, nebeskih predela – ĉineći da se temelji i kontekst stope u nerazluĉivu celinu –

u stanju smo da povećavajući broj opcija voljenih sistema, svet naših saznanja

ograniĉavamo, postepeno otkrivajući da se upravo u ovakvom, svojevoljnom prihvatanju

ograniĉenja raĊa sloboda duhovnog beskraja. Jer, ako postoji nešto lepše i uzvišenije od

wondering posmatranja zvezdanih putanja, od opĉinjenosti kosmiĉkim pitanjima smisla,

porekla i misije našeg bića i celotnog sveta, te treperećeg istraţivanja ureĊenosti Prirode,

onda je to wondering posmatranje zaĉuĊenih oĉiju koje posmatraju zvezde. I tada zaista

znamo da poţrtvovano sputavanje sopstvenog bića u uske granice u svrhu raĊanja

ĉudesnih drveća saznanja na drugim mestima – poput ukroćivanja nabujale, lepršave i

virovite reke u tokove vodenica142

koje melju ţito, stvarajući hranu informativne i

duhovne evolucije – jeste put stvaranja novih zvezdanih oĉiju. »Ţeliš li da vidiš, nauĉi da

deluješ«, jeste fon Fersterov estetski princip, komplementaran etiĉkom principu koji se

tiĉe povećanja broja opcija sistema, i zaista, premda je uĉenje mnogih religija sveta

orijentisano ka viĊenju, ka postizanju transcendentalne veĉnosti našeg bića i posmatranja,

dobrota i saosećajnost u našim voljnim postupcima predstavlja korene ovakvih

prosvetljenih viĊenja. Jer, ţelimo li da ceo svet postane naš, te da istovremeno naše

ţivljenje bude proţeto svešću o nerazluĉivoj pripadnosti našeg bića ĉitavom svetu,

moramo najpre dati sve što imamo, moramo se našom predanom dobrotom pruţiti prema

bićima našeg sveta, moramo sve, celog sebe dati svetu i duhom postati uistinu siromašni,

ĉime nam se rasvetljuje stav da etika temeljne orijentisanosti našeg bića prema svetu i

drugim bićima ĉini osnovu svakog vida prosvetljenog pogleda na svet.

»Vaţno je, moţda, i to da znamo: ĉovek je ţeljen, tek ako ţeli. I ako celoga sebe

damo, tek tada i moţemo biti celi. Saznaćemo, tek ako kaţemo reĉi iskrene, istovetne. I

samo onda kad i mi traţimo, moći će neko i nas da sretne«114

, u ovom duhu bi nas divnim

reĉima podsetio Mika Antić na cirkularne uzajamnosti koje proţimaju prirodnu

ureĊenost, na neprekidno zaljubljeno ogledanje duše bića i Prirode u svakom trenutku

postojanja. Duboko znanje da su zabadava sve naše nauke i umetnosti ukoliko ih ne

proţmemo dubokom ţeljom da pokrenemo planine našim radom i izraţajima, da

probuĊenom svetlošću našeg srca ispremeštamo gore i obaspemo boţanskom radošću

setne poglede bliţnjih bića, da spasimo svaku trunku našeg listopadnog sveta, sliĉno kao i

prevashodno aktivno, delatno pruţanje ka bićima našeg sveta, otkrivaju nam se iz ovih

poetiĉnih reĉi kao putokazi raĊanja u našim oĉima Sunca koje će svuda prosipati

duhovnu lepotu i koje će, u skladu sa staro-grĉkom vizijom oka koje svojim unutrašnjim

izvorom svetlosti osvetljava svet i omogućava vid, ĉiniti svaki naš pogled sunĉanom

stazom, pruţenom u nedogled nepreglednog, boţanskog mora postojanja. »Srce znanja je,

jednom kad ga imaš, da ga primeniš«105

, smatrao je Konfuĉije, i neprimenjivanjem

etiĉko-estetskih principa i naših duhovnih i umetniĉkih, opšte prosvetljujućih vizija i

ideala koje nosimo u sebi, gradimo samo jednu stranu mosta našeg hrišćanskog, svetog i

isceliteljskog pruţanja prema bićima našeg sveta, samo jednu stranu pruge na kojoj mora

proći voz evolucije ţivota, ljudske svesti i lepotne radosti ponašanja, ostajući neprekidno

»na pola puta«, samo jedna polu-zvezda, hujeći ka nostalgiĉnim i setnim snovima T. S.

Eliotovog Alfreda Prufroka, Ingmar Bergmanovog Isaka Borga ili Dţejms Dţojsovog

Gabriela Konroja77

o bićima poput Isusa, Gautame Bude ili Majkla Fjurija77

, o istinski

blagodarnim bićima našeg sveta, bićima kojima su blaţena dela i davanje ĉitavog sebe

104

bili preĉi od moralnih, propovedniĉkih reĉi, bićima kojima su trenutni kontakti srca i

poverenja i briţno pruţanje ruku prema drugima bili ispred analitiĉkih premišljanja i

razumskih prosuĊivanja, kao i oštroumnih monaških kontemplacija neponiklima na

sveobasjavajućoj ţelji za pomaganjem i spasenjem svega postojećeg.

Sve što postoji, tako, suštinski ne predstavlja samo lokalizovana unutar-graniĉna

tela, izolovana od ostatka sveta, već more beskrajnih putanja kojima se ona neprekidno

prostiru prema svojoj sredini. Sve što imamo je, stoga, ono što dajemo, i što više budemo

davali, više ćemo i imati. »Kad se toliko lepote u sebi ĉuva i ima, umeti, da niko ne

sazna, bar komadić tog neĉeg umotati u snove i dosanjati svima...I svaki put kad budeš

komadić sebe dao i svoje snove svetu po vetrovima slao, liĉiće jutro na tebe više nego na

druge«114

, kako je pisao Mika Antić, pokazujući nam da sve što imamo jeste naša ljubav,

jeste jezgro Sunca naših najdubljih ţelja kroz ĉije sagorevanje se talasi duha našeg bića

prostiru ka ĉitavom svetu.

Ono što se trudimo iz sveg srca da dajemo, to i postajemo: duhovna Sunca kada iz

svetlog jezgra našeg bića vadimo dragulje ĉistoće, dobrote i milostivosti, i pruţamo ih

bićima našeg sveta; crne rupe kada sebiĉno i pohlepno otrgavamo lokalizovane

(zaboravljajući da je ne u lokalnom, već u kontekstualnom, u beskonaĉno prostirućem

tajna lepote i bogatstva našeg sveta) entitete i putanje sveta; ili moţda samo planete kada

bivstvujemo u ravnoteţi ovih dveju modova naše interakcije sa svetom. Ipak, ne samo da

putanje koje dajemo postepeno usaĊujemo u srţ našeg bića, već i ono što teţimo da

postanemo, menjajući vrednosne, etiĉke i estetske temelje naših pogleda na svet,

usmeravajući ih ka putevima Sunca, neprimetno, sa svakim trenutkom ţivljenja

odašiljemo posvuda, neprekidno dajemo ĉitavom svetu, ĉineći naš put duhovnog traganja

i tumaĉeće zagledanosti u kompas srca našeg bića, nevidljivim putokazima i dobrim

morskim strujama za bezbrojne barke ţivotnosti sveta.

Svako ţivo biće Prirode i svaka ekosistemska, simbiotiĉka prirodna organizacija

karakterišu se dinamiĉkom cikliĉnom ureĊenošću u okviru koje ne samo da se svi, i

naizgled najbeznaĉajniji uticaji sprovode duţ ĉitavog sistema, pronalazeći kad-tad svoje

odredište u taĉkama njihovog kreativnog polazišta, istim blagodetnim teţnjama

obasjavajući njihove stvaraoce, već i u okviru koje svaki element sistema neprekidno

gradi sve ostale elemente, odslikavajući nam proces kontinualne samo-generacije,

autopoietiĉnosti, osnovne crte svih ţivotnih procesa u Prirodi. Kroz ĉudesnu ljubav i ţelju

za davanjem, »od jedan, nastaje dva, od dva nastaje tri, od tri nastaje ceo Kosmos (...jer

biće dobija gubeći i gubi dobijajući)« (Tao Te Ćing 42), i svaki evolutivni trenutak u

istoriji sveta sadrţao je u sebi magiĉnost davanja, raĊanja neslućenih noviteta kroz

uzajamnu simbiotiĉku dobrotu treperavih ĉvorova muzike Kosmosa. Uzajamnost

napretka našeg bića, ulepšavanja temelja naše ko-kreacije sveta sa jedne, i opšteg,

zajedniĉkog istinskog progresa, otvaranja puteva radosnim evolucijama ţivota sa druge

strane, postaje, tako, oĉigledna sa ovakvog, autopoietiĉkog pogleda na ureĊenost Prirode.

Nigde u Prirodi, takoĊe, ne postoje fiksne, unapred postavljene hijerarhijske strukture,

prezadati skeleti našeg stvaralaštva, već se nevidljivi temelji i njima uzrokovane vidljive

predstave, eksplicitne i implicitne crte, pojavni i duhovni putevi uvek uzajamno grade,

modifikuju i podrţavaju. Genetske forme usmeravaju procese formiranja proteinskih

molekula koji usmeravaju procese formiranja genetske forme, pojedinaĉne misli, strofe i

pasusi knjige spontano grade njen skelet koji usmerava nadgradnju misli i izraţajne

konciznosti ĉitave knjige, a umetniĉka, duhovna inspiracija pretaĉe se u skladne metafore

105

prirodnih veza i putanja koje suštinski – na sliĉan naĉin kao što je Sunce metafora jednog

velikog Sunca u nama - jesu metafore dubokih, duhovnih crta ko-kreativnih dodira našeg

bića i boţanske Prirode. Stoga se odrţanje ţivotnosti i njeno prevoĊenje u sve bogatije

stadijume evolucije sastoji ne u orijentisanosti ka sebiĉnom, malignom odrţanju i

napretku, već u davanju, u preusmeravanju poplave znanja i duhovnih ushićenja našeg

bića kroz reke naših plemenitih teţnji i pruţene dlanove sa kojih, poput Isusove svetlosti,

mogu teći svete vode Jordana i Ganga, neprimetno navodnjavajući bića našeg sveta,

znajući da »neće ĉovek ţiveti od hleba samog, već od svake reĉi Gospodnje« (Matej 4:4),

znajući da je ljubav, poput kiše koja pada na ţedne listove biljke u savremenom sušnom,

otuĊenom, pustinjskom dobu, neophodna svakom biću da bi ono raslo i jednoga dana

ispruţilo svoje, duboko u sebi skrivene, implicitne cvetne lepote i radosti postojanja.

»Praveći muziku, imao sam za cilj da pruţim ljudima osećaj da su voljeni«, ţelja je bila

Brajana Vilsona, ovenĉana u divnoj ploĉi »Pet Sounds«159

, u muzici koja odiše

zvezdanim zadivljenostima, toplinom, susretima sa tajnama ţivota u tami igliĉastih

podova ozvezdanih ĉempresovih šumaraka, tihom šumu vetra, talasima mora i neĉijim

bisernim oĉima. Jedini put stvaranja sebe, iz ovakve biološke perspektive, zaista jeste

kroz neprekidno stvaranje drugih, kroz davanje našeg znanja, toplih ţelja i blaţenih

kreativnosti drugima, kroz briţnost da drugi postanu sveci, ĉista i savršena bića, ogledala

lepote Kosmosa, najlepši znaci divote Prirode i njihovog boţanskog porekla.

Sve naše delatnosti u svetu opstaju na nevidljivim temeljima naših teţnji i ţelja

koje ĉine i kljuĉ uspešnosti našeg truda. Prividno plemenite delatnosti, izvoĊene na

temeljima jalovih, mlakih (Otkrovenje 3:16) teţnji, ţeĊi za slavom, profitom ili sa

inertnom beţivotnošću, sliĉno kao i suve reĉi, odseĉene od pruţanja našeg srca zajedno

sa njima u svakom našem jeziĉkom odnošenju, ostavljaju tragove u svetu u skladu ne sa

njihovim prividnim i površnim znacima, već dubokim i skrivenim motivima osnova

njihovog porekla. I ne samo sva dragocena umetniĉka dela, već i sva vredna i

revolucionarna nauĉna otkrića nisu predstavljali posledice programskih razvoja, već

dubokih ţelja za otkrivanjem novih plodnih teritorija ljudske interakcije sa Prirodom i

uznošenjem blagih plodova našeg znanja svim bićima sveta. »Praktiĉno polje je još

veliko, i još puno toga nam treba za uzdignuća ljudi. Ali, pisati takve knjige je teška

stvar, potrebni su ljudi koji imaju nauĉnost u glavi i ljubav u srcu«30

, pisao je Joţef Štefan

u duhu ideala pragmatiĉnog nicanja nauĉne egzaktnosti i jasnoće na osnovama našeg

milostivog pruţanja prema svetu. Nikola Tesla je svojim trudom sa temelja plemenitih

teţnji uspeo da donese ĉari svetlucavog zvezdanog neba na Zemlju, uzdigne svetleće

lustere koji nam neprimetno razbistravaju vode naših razmišljanja, te osvetli puteve do

savremenih zadivljenih upitkivanja i zaĉuĊenosti ţivih bića koja odraţavaju city lights u

svojim oĉima, pronalaze refleksije svetlucavih iskri u srcu svoga bića i sveproţimajući se

pitaju je li to »Heaven or Las Vegas«29

, obogaćujući se znanjem da elektriĉne svetlosti i

celokupni nauĉno-tehnološki, informativni razvoj jesu komplementarni delovi etici i

duhovnosti našeg puta ka Carstvu Boţijem na Zemlji.

Iskreno postajanja Sunca u jezgru naših teţnji, na osnovama našeg srca sa kojih se

pruţamo prema svetu sa svakom našom mišlju, reĉju i pokretom, uslovljeno je

bezuslovnim davanjem ĉitavog našeg bića svetu, nošenju našeg srca na dlanovima i

predavanju ga svima, jer »što više dajemo, više zaista i imamo«. Za razliku od fariseja,

knjiţevnika, grešnika i laţnih proroka koji »vole one koji i njih vole« (Luka 6:32-38),

koji su u stanju da svesrdno i posvećeno obasipaju paţnjom i svetlim ţeljama samo bića

106

koja im uzvraćaju sliĉnom merom, koje doţivljavaju kao »svoje«, bića-Sunca, viteška

srca, ne traţe odgovore prihvatanja u svrhu svog davanja, već su njihove teţnje

bezuslovne (oni se saginju za ispalim novĉićem ne kalkulišući sa da-ili-ne opcijama,

stvarajući tako neuništive temeljne etiĉke orijentacije u srcu svoga bića), poput dobrog

baštovana koji negujući svaki cvet i biće Kosmosa, ne oĉekuje da mu oni ikada pruţe

primetne ruke paţnje, znajući da nas samo prostiranje puteva Gospodnjih ispred svakog

bića sveta, moţe uĉiniti celovitim i beskrajno duhovno srećnim, da samo bezuslovno

davanje dobrote, boţanskih harmonija i svetlosti ispred nas moţe otvoriti u beskraj

prostiruće horizonte naše duše.

Briţnost i davanje, tako, kao u primeru oĉuvanja deteta iz Solomonovog kruga i

raĊanja ĉitavih novih svetova saznanja, pobeĊuju pohlepu i svaki vid sebiĉnog sticanja i

uzimanja. I jedan od centralnih problema savremenog ţivljenja, problem razdvojenosti

svesti o onome što jesmo od svesti o onome što stvaramo kroz naše ţivljenje124

, tako se

rešava stapanjem ovih dveju kategorija – našeg bića i putanja koje odašiljemo ka našem

svetu – u jedinstvenu celinu, rasprostirući ispred nas vizije o stvaralaĉkim delatnostima

budućnosti koje će biti proţete saţivljenostima, zadovoljstvima i vanvremenskim

radostima. Poput Tai Ći umetnika, cveta koji neprestano, blago uvija svoje latice oko

talasa vazduha ili ruku zaljubljenih bića koje se kontinualno preplićuće dotaĉinju,

neprekidno dajući sebe, nalaţenjem srednjeg Puta izmeĊu prehitrog i ukoĉenog

postojanja - koji oboje grade trajne otpornosti, suštinski blokirajući kontinuitet i

dugoroĉnost našeg kreativnog prostiranja i realizacije – u blagom, kontinualno

pokrećućem, plutajućem plesu našeg kretanja, pronalazimo savršeni mir postojanja,

savršenu statiĉnost centra obrćućeg toĉka, disipativnog, našim najdubljim vrednostima

sveobasipajućeg vira naše ţivotnosti.

Sliĉno kao što su pokazivanja sopstvene snage i moći uniţavanjem drugih bića

znaci istinskih slabosti i nemoći (koje biće pokušava da pobedi), te sliĉno kao što je

buntovno ponašanje znak unutrašnje teţnje ka pokoravanju (protiv koje se biće bori), i

štednja i strah da se naši najdragoceniji kvaliteti ne izgube, znaci su istinskog siromaštva

njima, dok sa druge strane, beskrajno davanje, zalivanje voljenih bića sveta dragocenim

kapima vode u dobima suša, znak je neizmernog, iskrenog bogatstva našeg duha. Ne

samo sanjanja o divoti putanja briţnosti, ljubavi, davanja i istinski kreativnog pruţanja

prema bićima sveta, puteva pruţanja kroz koje se raĊaju beskrajni novi putevi ţivotnosti i

povodi radoznalih osvrtanja naših blistavih pogleda, već i ţivljenje ovih snova, aktivno

pruţanje plodova naših briţnih ţelja za duhovnim rastom bićima našeg sveta,

predstavljaju put istinskog uzajamnog bogaćenja putanjama duha kako voljenih bića, tako

i nas samih, jer »ţelih li da vidiš, nauĉi da delaš«. I znajmo da osećanja stida, krivice i

teskobe (Mojsije I 2-3) na ovom putu predstavljaju prirodne odgovore našeg bića na našu

delatnu mlakost, na mlakost naših dubokih teţnji ka predanom krojenju niti jedinstva

izmeĊu našeg i bliţnjih bića, putanja jedinstva kojima se prebroĊuju posledice kušanja

biblijskog ploda drveta znanja, odnosno buĊenja samo-svesti, moći misaonih refleksija, a

sa njima i znanja o prividnoj sopstvenoj posebnosti i odvojenosti od ostatka sveta. Kada

se naše duboke teţnje raspu poput zraka Sunca na ĉitav svet, kada naše isusovske ţelje za

isceljivanjem tuga, usamljenosti i oĉajavajućih izolacija našeg sveta – kitovih utroba

Joninog putešestvija, tami izolacije, nereligioznosti podstaknutih odbijanjima predanog

sluţenja i pokazivanjima puta izgubljenim bićima sveta (Jona 1-4) -, za briţnim

podsticanjem svaĉijeg duhovnog rasta, kao u trenutku faznog prelaza kada je kosmiĉka

107

svetlost nakon trenutka velikog praska obasjala ĉitav Kosmos, zabljesnu posvuda, tada u

našoj svesti postoje samo predani putevi pruţanja našeg bića prema drugima, putevi koji

zaista i jesu strune kosmiĉke ljubavi.

O prihvatanju svega

»Duh i nevesta rekoše: doĊi. I ko sluša neka

kaţe: doĊi. I ko ţedni neka doĊe, ko hoće neka

uzme vodu ţivota badava« (Otkrovenje 22:17)

Dok nas svest o neprekidnom davanju ĉitavog našeg srca - pruţanja svakog traĉka

našeg paţnje, ĉitavog svetlog oreola naših molitvenih misli, misli vedrih nadanja i vodilja

ka sjajnim ţivotnim i saznajnim putevima, predanosti »drţanju palĉeva« bićima sveta,

obasjanosti ţeljama da oni »moraju uspeti«, da njihove misli moraju jednoga dana postati

poput leta galebova nad ĉistim plavim morem mira i predelima ovenĉanim blještavom

srećom postojanja – u sprezi sa predanim osluškivanjem i polaganjem venaca naše

odgovornosti boţanskoj klici našeg bića spontano odrţava u ravnoteţi Puta,

komplementarna orijentacija našeg bića u ovoj izgradnji »srednjih Puteva« našeg

duhovno prostirućeg ţivljenja, mostova Ljubavi, divotnog treperenja tananih struna koje

se pruţaju izmeĊu našeg i bliţnjih srca, jeste duh sveprihvatanja, neodbacivanja nijedne

putanje i nijednog izraţaja bliţnjih bića, te traganje za boţanski izvornom lepotom u

crtama svakog bića, svakog lista, svakog daška vetra i talasića Prirode, svakog zvezdanog

odsjaja radosti, tanane uplašenosti ili toplog poštovanja u pogledima i saznajnim sferama

bića Kosmosa.

Dok je Sokrat smatrao da »ko ima najmanje potreba, najbliţi je bogovima«176

,

Epikurovo mišljenje je bilo da »sloboda samodovoljnosti ĉini filosofa bogom meĊu

ljudima«176

, Šopenhauer je put ka Nirvani, ka »okeanskoj tišini duše«, ka savršenom miru

i blaţenosti video kroz poništenje volje kao osnove svih naših teţnji i ţelja154

(u sprezi sa

saosećanjem koje vodi do ukidanja egoizma i shvatanja da je sve Jedno), sveti Jovan

Lestviĉnik je pisao da »apatheia nije ništa drugo do Nebo u unutarnjosti duha«54

, a u

shvatanju da »nezadovoljstvo predstavlja koren svakog zla«, sloţni su Tao mudraci74

,

iako se, sa druge strane, moţda moţemo sloţiti i sa shvatanjem da jedan vid blaţenijeg i

kreativnijeg »nezadovoljstva« poĉiva u stvaralaĉkoj osnovi najvećeg dela ljudskih izuma

i civilizacijskih putanja informativnog napretka. Harmonija duha prihvatanja i kreativnog

stvaranja putanja raznolikosti na nivou naše svesnosti, stoga, moţe predstavljati blistavi

toĉak ravnoteţno-dinamiĉkog vira sa koga se rasipaju boţanstvena cvetna prašina

zemaljske evolucije.

Ne suprotstavljanje bilo kojoj sagledanoj mani ili prepreci, već upravo prihvatanje

datih zamišljenih kvaliteta – straha, treme, nelagodnosti, tuge, ukrućavajućih refleksija80

-

predstavlja put iznalaţenja prolaza do ponovnog povratka zadovoljstva našim sopstvom i

radosnih harmonija u svetu naših saznanja. A znajmo da naše sopstvo i jeste naš svet, s

obzirom da sve što postoji predstavlja našu kreaciju u sprezi sa prirodnim inicijacijama,

usled ĉega se disharmonije na nivou naših temeljnih vrednosti uvek samo preslikavaju na

slike našeg sveta, na naše zakljuĉke, osude i vizije sveta »oko« nas, te tako videći fašizam

u shvatanjima i ponašanjima drugih bića, isti fašizam moţemo dovoljno dubokim

pronicanjima sagledati u srţi našeg bića u vidu izvesnih laţnih pripadnosti i netolerancija

108

(te, uopšte, ţelja za povreĊivanjem drugih bića uvek potiĉe od nezadovoljstva koje

proţima srţ našeg doţivljaja sveta, i predstavlja teţnju ka razaranjem upravo sopstvenih

pogleda na svet, sopstvenog bića), dok nas, s druge strane, uviĊanje dobrote i boţanske

lepote u drugim bićima navodi na ogledanje lepote i harmoniĉnosti na nivou suštinskih

kvaliteta i verovanja našeg bića, sliĉno kao što pokušaji menjanja sveta u pravcu

ostvarivanja veće »slobode« nastaju na osnovi krutosti sopstvenih pogleda na svet, dok

usmeravanja sveta u vode ozbiljnosti, logiĉke racionalnosti i objektivistiĉkih klasifikacija

niĉu kao posledice straha od neureĊenosti i haotiĉnosti na našim saznajnim temeljima,

odnosno putanjama koje vidimo = stvaramo u svetu. Jer, kada su naši temeljni stavovi

iskljuĉivog i odbijajućeg karaktera, i u bićima najsvetlijih teţnji ćemo videti sebiĉnost i

destruktivnost, dok kada su osnove našeg bića osvetljene Suncem ljubavi, i u

najstrašnijim stavovima prema nama ćemo prepoznati dobrotu jedne uspavane i oblacima

misli nezadovoljstva zamraĉujuće prekrivene duše. Sa svetlih temelja našeg bića, sa

spiritualnih vrednosti na osnovama našeg bića, svaka harmonija putanja našeg sveta,

stvorena sa bilo plemenitim i konstruktivnim ili razarajućim teţnjama, preobraţava se u

hranu naše duhovne evolucije. Oĉuvanje naše svesnosti ne na površini naših reĉi, misli i

dela, već na saznajnim temeljima, našim najdubljim porivima i ţeljama, ĉini put buĊenja

ovakve spontane Sunĉeve svesti koja svaku nesuglasicu u našem svetu, ni sama ne

znajući kako, pretvara u zrake veselja i puta Gospodnjeg.

Kada naša svest pluta na temeljima mira i sveopšteg prihvatanja, tada su i sve

atomske sile, svi mikroorganizmi i sve crte sveta materije naši prijatelji, delujući za

dobrobit nas i naših voljenih bića. Poput mornara koji neprekidno moţe posmatrati more,

i mi tada moţemo, bez da ikada dotaknemo prag dosade, biti zaljubljeno zagledani u

ţivotnost našeg sveta - ţivotnost koja se iz perspektive Gaje, našeg planetarnog doma kao

ţivog bića, proteţe od individualnih bioloških entiteta do zemaljskih voda, stena i zrnaca

peska - otkrivajući uvek nove povode divljenja. Jer, dok naše odbijanje bilo ĉega, detalja

sveta, ljudskih bića, poruka ili sopstvenih misli, kainovske teţnje ka njihovoj destrukciji i

išĉezavanju (ĉesto, kao u biblijskoj priĉi o Kainu i Avelju - kada uspeh i profesionalno

zvanje zamraĉe uviĊanje izvornog bratstva, putanja izvornog jedinstva - izazvane

poistovećivanjima mape sa teritorijom, uviĊanjem apstraktnih kategorija u koje

postavljamo produkte našeg razmišljanja i opaţanja, kao preĉih od naše zajedniĉke

ljudskosti i duhovne osnove) uzrokuju tragiĉne posledice, teţnje ka bezuslovnom

prihvatanju nose sa sobom susrete sa problematiĉnim situacijama, ali nam i otvaraju vrata

duhovne evolucije, ĉineći nas i naš svet postepeno sve bogatijim.

Jer, nisu suprotstavljanje, odbijanje i sebiĉno uzdizanje putevi ka našem

duhovnom napredovanju, već se upravo prihvatanjem svih detalja i bića našeg sveta kao

nas samih, zajedniĉkim drţanjem za ruke na putu ka zajedniĉkom cilju, utvrĊuje naš i

opšti put duhovne evolucije. Sliĉno tome, i ne sukob protiv straha, već njegovo

prihvatanje ĉini put ka preobraţavanju strahovima ukrućenog ponašanja u tihim

osmehom obavijenu spontanost naših pogleda i dejstava, dok prihvatanje sebe kao

ljudskog bića sa svim našim trenutnim nedostacima i manama - u skladu sa mišlju

Terencija Afera da »homo sum: humani nil a me alienum puto« (»ĉovek sam, i ništa

ljudsko nije mi strano«) – vodi dosezanju anĊeoske topline i transcendentalne uzvišenosti

u našim odnosima sa svetom, postajanju našeg bića kao konteksta prostiranja ka svetu,

ĉistog i svetlog poput Sunca. I kada pred vaţan nastup, naš organizam posredstvom

misaonog uzbuĊenja poĉne da se »puni« stresnom energijom, ne pokušaji odbacivanja

109

ovakve treme (jer, odgovaranje na strah strahom od straha rezultuje u pozitivno povratno-

spregnutom iniciranju paniĉnih klimaksa), već njeno prihvatanje, skladno rasporeĊivanje

i konstruktivno emitovanje kroz naše uţivljeno izlaganje, ĉine put pretvaranja mlakih i

suvoparnih diskursa u radijantne i kreativno podstiĉuće, ţivotno intenzivne i našim

dubokim vrednostima - koje tada isplivavaju na površinu, ĉineći da, umesto da samo

meditativno, bez osetljivosti na tanane odgovore publike, posmatramo zamišljene sveće u

prostoriji, izbegavajući susret oĉima, kroz ravnoteţu ovakve mirne misaone

usredsreĊenosti i otvorenosti koju nosi temeljni stav, opisan biblijskim reĉima da »vi ste

svetlost sveta. Ne moţe se sakriti grad koji leţi na brdu; niti se pali svetiljka i stavlja pod

mericu, nego na svećnjak, i svetli svima u kući« (Matej 5:14-15), dodir unutrašnjeg mira i

vatrene ţelje za prenosom duhovnih vrednosti i nebeske lepote, zaista obasjaju poglede

bliţnjih bića - ispunjene putokaze.

Dok nas odbacivanje uoĉenih disharmonija našeg sveta i drugih bića, neprimetno

vodi u vode izolacije, usamljenosti, neispunjenosti i razoĉarenja, prihvatanje svih

neusklaĊenosti, pogrešaka i nemira u zajednicu našeg srca, poistovećivanje sa svim

okolnostima, naspram odricanja i beţanja od njih, jeste put buĊenja iskrenog zadovoljstva

našim postojanjem. Postajanje Jednog sa svim, koliko god uznemirujućim okolnostima

našeg sveta, obgrljivanje svih ljudskih, unesrećujućih misli, i pronalaţenje puteva

preobraţavanja ovakvog jedinstvenog sistema sa temeljima našeg bića u središtu, u nova,

bogatija i prosvetljenija stanja organizacije, ĉini put duboke etike. Morska školjka, ţeleći

da iznedri bisernu sferu, mora se susresti sa iritirajućim zrncem peska koga neće odbaciti,

već će ga prosvetljujuće obgrliti svojom draguljnom, implicitnom, u dubini svoga bića

sakrivenom kreativnošću. I svaka zemaljska teĉnost na temperaturama bliskima njenoj

taĉki mrţnjenja u atmosferskom ambijentu, kristališe tek kada se fluidni ples njenih

atoma i molekula poremeti susretima sa stranim telima, sa mikroskopskim ĉesticama

prašine, podsećajući nas da su nepravilnosti i susreti ĉistoće našeg bića i uma sa

tragovima prljavštine, sa putevima nesklada i neĉistoće sveta neophodni u svrhu

kristalizacije našeg znanja i celotnog bića u nove stupnjeve organizacije mikrokosmosa

naših ideja i implicitne ko-kreacije sveta, iscrtavanja svake crtice, granice i informacije

našeg sveta pomoću kiĉice i palete koje zajedniĉki drţe ruke (= kreativne putanje naših

najdubljih teţnji kojima se pruţamo prema svetu) našeg bića i uĉiteljske Prirode.

U pronalaţenju putanja jedinstva kroz detalje sveta raznovrsnosti poĉiva lepota

ţivljenja i saznanja, i premda mnogi smatraju da se Budina priroda svakog bića moţe

podjednako diviti šumu drveća i brujanju motora124

, tišina koju doţivimo kada zaronimo

u more, potiĉući od bezbroja nevidljivih stvorenja i njihovih poruka, neuporedivo je

bogatija u odnosu na mehaniĉke pogone modernih bazena. Ipak, ne osuĊivanje okolnosti,

već orijentisanost na pronalaţenje boţanskih rešenja u aktuelnim graniĉnim uslovima,

ĉini iskrenu religioznost i put opšteg zadovoljstva, zadovoljstva i unutrašnjeg mira kojima

ćemo sami biti preplavljeni i koje ćemo tiho buditi u drugima. Jer, putnik koji u susretu sa

tigrom u šumi ne oĉajava nad okolnostima i ne oĉekuje natprirodna rešenja, već predlaţe

uspinjanje na drvo svojim saputnicima, zaista voli Boga, kao što nam kaţe drevna

indijska priĉa60

. Jer, »što su prilike više protiv vas, to se više ispoljava vaša unutarnja

snaga...Svako moţe ukazati na zlo, ali prijatelj ĉoveĉanstva je onaj koji pronalazi izlaz iz

teškoće«76

, smatrao je Svami Vivekananda, ukazujući nam na duhovni put kao ne na

besciljno i obeznaĊeno oĉajavanje nad okolnostima sveta, sliĉno kao i ne na negovanje

radosnih osećanja kroz zaboravljanje na zemaljski imanentnu tugu i nesreće, već na

110

ravnoteţu izmeĊu prihvatanja tamnih problema našeg sveta i njihovog vedrog i

pragmatiĉnog obasjavanja finalnim vizijama dobrote i osunĉanog mira, ĉineći da sve

nesuglasice i sukobe u svetu kreativno objedinjujemo, otvarajući nove evolutivne

perspektive i puteve.

Susrete sa ljudskim manama i postavljenim preprekama na našim izabranim

putevima, stoga, moţemo sagledati ne kao povode oĉajavanja, obeznaĊivanja i

ozlojeĊenosti, već upravo kao znake otvorenih puteva našim suštinskim duhovnim

napretcima kroz rasplamsavanje saosećajnih ţelja za pomaganjem ljudskim nesrećama.

Jer, ţivotna iskušenja predstavljaju Šaolin kapije na ulazima u bašte svakog divnog

unapreĊenja kako našeg, tako i opšteg doţivljaja sveta, a ko pobedi sebe, zaista odnosi

pobedu, pobedu bez iĉijeg poraza, vodeći sve sukobe u opšte harmonije, drţeći se reĉi

ratnika NagarĊune da »u ţelji za povreĊivanjem neprijatelja, uoĉi njegove dobre

unutrašnje osobine; zle misli nauĊuju tebi, a ne neprijatelju«101

. I susreti sa paradoksima,

nesuglasicama i nerešivostima kiše Rašomon kapija se prevladavaju sveprihvatanjem,

briţnošću i davanjem, preuzimanjem odgovornosti za dojenĉad sveta, za siromašne i

unesrećene poglede na svet, i njihovim predanim odgajanjem do novih, ĉudesnih ţivotnih

radoznalosti. »Pridruţi li ti se stranac u tvojoj zemlji (susretnemo li biće proţeto

osećanjem izolacije u svetu jedinstva našeg uma i Prirode, prim.a.), ne ĉini mu krivo. Ko

je stranac sa tobom, neka ti bude kao onaj koji se rodio sa tobom; ljubi ga kao sebe

samoga...jer poznajete srce stranca, jer ste bili stranci u zemlji Egipta« (Mojsije III 19:33-

4...Mojsije II 23:9), podsećaju nas biblijske reĉi na tugu stranaca, bića koje se osećaju

otuĊenima i odbaĉenima od svog sveta, tugu opisanu divnim stihovima 137. psalma, »Na

vodama vavilonskim seĊasmo i plakasmo sećajući se Siona. O vrbama sred njega

vešasmo harfe svoje. Onde iskahu oni koji nas zarobiše da pevamo, i koji nas oboriše da

se veselimo: 'Pevajte nam pesmu sionsku'. Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju u tuĊoj

zemlji?« (Psalm 137:1-4), tuge i poplavljenosti stresnim branama koje samo naše duboke

posvećenosti mogu prevesti do neţnih tokova i voda blaţenih radosti. Jer, svuda oko nas

su tuţna, usamljena bića, ĉijim zanemarivanjem sejemo seme otuĊenosti i sneveselosti,

osvetniĉkih ţelja da »blago onome ko tvoju decu razbije o kamen« (Psalm 137:9) i

krutim navikama uĉaurenih ţivota na koje će svetla deca budućih vremena gledati sa

dubokom tugom. Samo sa prihvatanjem svakog ţivog bića kao dela nas samih, sa svešću

da sve postoji jesmo mi, i da smo stoga odgovorni za zvezdano obasipanje srećom

svakoga od njih, i naše biće postaje celovito; dajući sebe svetu, i ĉitav svet postajemo mi.

Usled samo-organizacione, emergentne prirode ţivotnosti, naše znanje se ne

povećava samo inkrementalno102

, već i neposrednim, spontanim dodirom sa Prirodom,

kada se naše interne putanje harmonizuju i postaju blagodetno oploĊene. Ne odbacivanje

problematiĉnih i paradoksalnih susreta – nakon kojih se, poput bumeranga, srazmerno

intenzitetu odbacivanja, ponovo vraćaju44

– već njihovo prihvatanje i otkrivanje

»duhovitosti« sopstvene interakcije u odnosu na njih, te, na kraju krajeva, prihvatanje

sopstvene ljudskosti, ĉini put duboke etike. Dok nas beţanje od naizgled neprijatnih i

intenzivnih osećanja vodi u vode nerazrešivih problematiĉnosti i paradoksalnih

ukoĉenosti, njihova prihvatanja nas, ponekad kroz stanja krize i nestabilnosti, pratioce

svih duhovnih napredaka i prirodnih evolucija, uvodi u bogatija stanja unutrašnjih

organizacija. Upoznavanje sa novim objašnjenjima ureĊenosti Prirode, novim

umetniĉkim delima, prirodnim i urbanim predelima, društvenim i logiĉkim situacijama,

kao posledica odstupanja od naših implicitnih oĉekivanja i otvaranja vrata uĉenja i

111

napretka, ispunjava nas osećanjima zbunjenosti, istovremeno pred nama otvarajući stranu

upitkivanja »zašto mi je trebalo ovo?« i stranu novih, uzvišenih stanja naše unutrašnje

organizacije i evolucije celokupne Prirode. Jer, neizvesnosti i krize ĉine nuţna stanja

svakog pupoljka Prirode, bilo na stablu znanja, duha ili naše biološke ureĊenosti.

Ĉitava evolucija ţivotnosti se karakteriše neprekidnim prihvatanjima novih, ko-

kreiranih uticaja sredine i njihovim konstruktivnim uklapanjima u nove i bogatije

biološke i saznajne strukture. Sliĉno kao i svako uspinjanje u bogatije forme ureĊenosti, i

ovakvi postupci prihvatanja nose sa sobom osećanja zbunjenosti, nedoumica,

preispitivanja naše vere i nesigurnosti, ali iz kojih se raĊaju novi, ĉisti i sjajni oblici

ţivota. Endosimbiotiĉko unapreĊivanje bogatstva ćelijskih organizacija kroz asimilaciju

stranih cijanobakterija i njihovu funkcionalizaciju u vidu hloroplastnih i mitohondrijskih

organela (biljnih i kako biljnih, tako i ţivotinjskih ćelija, respektivno)99,103

, predstavljalo

je proces koji je bio fatalan u mnogim primerima, sve dok se ĉudesno, uzajamno uzdiţuće

i oţivljavajuće prijateljstvo nije iznašlo, neslućeno otvarajući vrata razvoju nesagledivo

veliĉanstvenih formi ţivota. Razvoj eukariotskih od prokariotskih ćelija, pretvaranje

jednoćelijskih u multicelularne organizme, te unapreĊivanje ĉitavih ekosistemskih

organizacija, ljudskih društava, saznajnih opsega, bogatstva i jasnoće naših pogleda na

svet, karakterišu se simbiotiĉkim pruţanjem ruku, prihvatanjem i zajedniĉkim, uzajamno

podrţavajućim kretanjima ka novim horizontima evolucije ţivota. Niĉeov stav sveopšteg

prihvatanja, amor fati - oliĉen reĉima: »OsloboĊeni duh stoji nasred svemira...verujući da

se u celini sve oslobaĊa i potvrĊuje – on više ne negira«176

, postajući »dete koje je

nevinost, praštanje, novi poĉetak, igra, samo-obrćući toĉak, prvi pokret, sveto Da«116

- u

sprezi sa »nihilistiĉkim« odricanjem objektivne, za svakoga vaţeće istinitosti, i morala

kao za svakoga u svakom trenutku vaţećih i odgovornosno oslobaĊajućih pravila, u

zabljesnutosti ne-znanjem i verom, ĉineći »sjajnu napetost duhova. Tako napetim lukom

se moţe ciljati na najudaljenije ciljeve«176

, ĉini i put ka novim morima, novom

»natĉoveku«, inteligentnim bićima budućnosti ĉije odnose sa svojim kako misaonim, tako

i pojavnim svetovima, danas samo moţemo naslućivati.

Ne odluĉna »borba protiv...«, već prihvatanje talasa naših osećanja i dopuštanje

njihovog spontanog isplivavanja na površinu mora naših kreativnih misli, ideja, pokreta i

pruţanja ka svetu, jeste put pretapanja svesnih strahova, nelagodnosti, potištenosti i

ukoĉenosti u toplu, iskrenu i svetlu ljudskost. Niti »zapadnjaĉko« maskiranje naših

iskrenih osećanja i stavova prividno vedrim frazama i ukoĉenim, fasadnim osmesima, niti

»orijentalni«100

izgled bezizraţajnog spokoja, naizgled nedirnut prirodnom plimom

osećanja, nisu putevi dosezanja prirodne i spontane veze izmeĊu naših temeljnih teţnji,

izmeĊu saznajnog srca našeg bića i našeg delatnog, eksplicitnog ponašanja i postojanja.

Identifikovanje ega sa eksplicitovanom vedrinom, dok naša stvarna osećanja neprekidno

suptilno isplivavaju na površinu našeg ponašanja, put je razbijanja celovitosti našeg bića,

stvaranja ambivalentnih neuroza - koje uvek podsećaju na upravljanje kretanjem našeg

bića pomoću dva konja Sokratove alegorije126

, jednoga koji kaţe: »hoću« i drugoga koji

kaţe: »neću«, nasuprot celovitog voĊenja koĉije Kata Upanišade sa ĉistim umom koji,

poput bistre reke koja sabira pojedinaĉne kapi vode u zajedniĉki tok ka moru jedinstva

uma i Prirode, ujedinjuje pojedinaĉno zapregnute usmerenosti u brilijantnu celinu (dok,

podsetimo se, sliĉno kao što jahanje dva konja istovremeno ĉini preduslov iskazivanja

cirkusantske veštine, i umeće stapanja raznorodnih ideja u zajedniĉke celine, ne

razdvajajućeg i rascepljujućeg, već harmoniĉno nadopunjujućeg karaktera, celine

112

usmerene ka zajedniĉkim horizontima na putu našeg srca, ĉini srţ kreativnog

razmišljanja) - i poremećaja pulsiranja kosmiĉke muzike ţivota, skladne muzike koja se

raĊa sveopštim prihvatanjem i postajanjem, identifikovanjem sa svakom našom

emocijom, jeziĉkim izrazom i idejom, i dopuštanjem da oni slobodno, iskreno izlaze na

površinu našeg bića, znajući da bili oni pogrešni ili ispravni, predstavljaće uvek

najdivnije, iskrene putokaze bićima našeg sveta. Dok odbacivanje i skrivanje iskrenih

temeljnih teţnji i osećanja koji se neprekidno kovitlaju u nama, vodi ka praznim

pogledima i izgradnji otuĊenih društvenih odnosa u kojima, znajući da svako krije svoje

slabosti i mane, poštujemo prećutno pravilo nezadubljivanja u tuĊe oĉi, u »gorska jezera«

duše, prihvatanje naših osećanja vodi pretvaranju prozirnih i nezainteresovanih oĉiju

»mrtvih duša« u tople, sveprihvatajuće, zaĉuĊene, širom otvorene, meke i natopljene

ljubavnim uzbuĊenjem100

poglede na svet. Sve hroniĉne napetosti i ukrućenosti, izazvane

našim orijentisanostima ka odluĉnim »bitkama protiv...«, sa verom u prihvatanje svega i

blagodeti prepuštanja prirodnom toku našeg boţanskog bića, poput hujeće reke koja

svojom veliĉanstvenošću rastapa sve virove i vrtloge psiho-fiziĉko-emotivno konfliktnih

prepreka na njenom putu, preobraţavaju se u glatki tok reke, enormno snaţne u svojoj

lakoći prihvatanja, uspostavljanja veza iskrenosti i poistovećivanja sa esencijama našeg

bića.

Prihvatanje i ko-integracija naše ţivotnosti, imanentne biološke osnove sa jedne,

razuma i samo-svesti sa druge, i topline milostivih osećanja, blage pokornosti i ljubavi sa

treće strane, jesu put postizanja potpune harmonije u interakciji našeg bića i celotnog

sveta. I ove tri strane našeg bića skladno su odslikane braćom Karamazovih Fjodora

Dostojevskog: Dimitrijem, Ivanom i Aljošom. Dok njihov rascep raĊa ţivotne sukobe,

neprijateljstva, nezadovoljstva, oĉajanja i tuge, u njihovom nikada dostignutom jedinstvu,

istinskom, dubokom bratstvu se krije tajna oĉuvanja sveta i njegovog poploĉavanja

»ţutim ciglama« koje bi nas vodile na putu ka povratku našoj Boţijoj kući iz sveta Maje i

zanosnog ţivljenja. I primetimo još da dok je ĉitavo društvo uvereno kako su Dimitrijeva

strastvenost i prepuštenost ĉulnim uţitcima, neukroćeni Ivanovom racionalnom

skeptiĉnošću i »objektivnošću«, i neoplemenjeni Aljošinom verom i religioznom

briţnošću, uzrok ubistva njihovog oca, prekidanja veze religioznosti, milostive vertikale

koja spaja naše srce i Tajne Prirode, direktni uzrok ubistva leţi u nerazumevanju

subjektivnosti, posebnosti sveta koji se raĊa iz svaĉijih oĉiju, u razgovoru Ivana i sluge

Smerdjakova, odnosno u razumu Ivana Karamazova, razumu u ĉiju moć je on sam

neprekidno poljuljan, kao, na primer, nakon divnog sna o prelasku puta od bezbroj milja

u jednom jedinom trenutku32

. Nastanku ĉoveka na našoj planeti je prethodila evolucija

bez razuma, evolucija na bazi prirodnih spontanosti i instinkta, dok je sa zagrizanjem u

plod biblijskog drveta znanja, sa ĉudesnim raĊanjem misaonih refleksija, moći ogledanja

sopstvenih misaonih koncepata i moći razmišljanja o sebi samome, ĉovek dobio moć

divnih, boţanskih saznanja, ali i oruţje potencijala neprevaziĊene destrukcije, globalno

gradeći puteve i konstrukcije vredne boţanskih divljenja, ali i ĉineći ljudsku vrstu

jedinstvenom u svetu ţivotnosti po pitanju samo-razaranja, s obzirom da danas nismo

samo jedina planetarna ţiva vrsta sa kapacitetom kreativnog mišljenja, već i jedina vrsta

ĉiji su ĉlanovi u stanju da se meĊusobno namerno uništavaju. Prihvatanje naše prirodne

ţivotnosti, prepuštanje Taou našeg bića, spontanoj struji osećanja, unutrašnjih uvida i

radosnih gracioznosti, na temeljima kojih ćemo postavljati odluĉnost razuma i toplinu

113

religioznih osećanja koja će tada, poput talasa koji se odbija izmeĊu nebesa i zemlje,

spontano ĉiniti naše osmehe, dodire i poglede na svet iskreno ozarenima i sjajnima.

Umesto zapadnjaĉkog ideala »sreća, a ne tuga« koji vodi iscrtavanju maski

neiskrenosti i rascepima kosmiĉki ispunjujuće celovitosti našeg bića, i orijentalnog ideala

»ni sreća, ni tuga«158

koji vodi kreativnim ukoĉenostima i postavljanjem brana na reke

naših osećanja (brana koje, doduše, ili poplavljuju naše biće ili se mogu iskoristiti za

uspinjanje u nova, bogatija stanja ţivotnosti13,17

), ideal »i sreća i tuga«, ideal prihvatanja

potpunosti našeg bića kao savršenog putokaza bićima sveta, ideal dopuštanja svim našim,

i najdubljim osećanjima da isplivaju na površinu našeg bića, vodi nas ka obasjavanju

naših radoznalih pogleda na svet ĉudesnom toplinom, pruţajući svetu spontane reke

saosećanja i milosti sa naših dlanova.

Mudraci iz davnina su oduvek znali da se ne odbijanjima, odricanjima i

negiranjima u dodiru sa bićima sveta i Prirodom postiţu preobraţaji i harmonizacije

njihovih puteva, već prihvatanjima i saţivljavanjima sa njihovim postupcima i

razmišljanjima, pretvaranjima svih naših nedoumica u jedno veliko jurodivsko i krotko,

poverljivo, sveprihvatajuće i sveobgrljavajuće »Da« na osnovama našeg bića, te ne

osuĊivanjima okolnosti, već predanošću pronalaţenju (= stvaranju) blistavih izbora,

grana i pupoljaka u izvesnim graniĉnim uslovima evolutivne egzistencije sistema u

pitanju. Jer, samo proţetošću duhom milostivog sveprihvatanja moći ćemo u svakom

šumu Prirode da ĉujemo potvrdne, dirljivo pokretaĉke poruke toplih, anĊeoskih glasova

koji nas okruţuju. MeĊutim, i ovde primetimo da se stare indijske mantre »tat tvam asi«

(»to si ti«; pronalaţenja sebe kao boţanske klice postojanja u svakom detalju

Univerzuma) i »atat tvam asi« (»to nije to«; negiranja smeštanja Boga i naše duše u

malene stvari svakodnevnog sveta) stapaju u identiĉne ishode, da kontinualno »da« i

kontinualno »ne« vode jednakim prosvetljujućim ishodištima, ĉineći da je neizvodljivo

razluĉiti potpune vezanosti za svaki detalj sveta i nevezanosti, duhovne slobode našeg

bića, sliĉno kao ni odgovornosti za stanje svakog delića našeg sveta i neodgovornosti

prema svima njima, ili krajnja stanja utonjavanja u jezgro našeg bića i utapanja u ĉitav

svet (sliĉno kao što će produbljivanja materijalistiĉkih i spiritualistiĉkih, duhovno

imanentnih i duhovno transcendentalnih stanovišta rezultovati u njihovom susretu i

naznakama identiĉnosti suštinskih ishoda njihovog razvoja na izvesnim mentalnim

ravnima ljudskog doţivljaja sveta). Sliĉno tome, tragalaĉka svest koja nije nahoĊena

glomaznim i slepo obuzimajućim ciljevima, već koja u svakom trenu ţivljenja biva,

poput zvezdanog svoda, obasuta malim ali beskrajno dragocenim povodima traganja,

postaje ekvivalentna poput mora svezadovoljnoj, spontano plovećoj, ništa ne ištećoj,

sveprihvatajućoj svesti. Svi putevi, tako, kuda god krenuli, vode u srce našeg bića i Boga,

u naše izvorno polazište, a svaki tren ţivota, svaka naša malena obuzetost jeste

neprekidno i nezaustavljivo koraĉanje na našem hodoĉasniĉkom putu ka spoznaji

boţanstvenosti sopstvenog bića, ka utapanju našeg uma u prirodnu celotu.

Prihvatanjem bića sveta u naruĉja našeg duha i obasipanjem svih njihovih dela i

nama pruţenih orijentira blago vodopadnim, radosnim vodama poverenja, za razliku od

sumnjiĉavog, odbijajućeg i fiksirano ukoĉenog (kroz nespremnosti na poverljive promene

u dodiru sa raznovrsnim pogledima na svet), sve crtice na putevima našeg ţivljenja

preobraţavamo u divne putokaze koji istovremeno vode u centar našeg bića, ĉineći da se

ponekada, u našim zaĉuĊenim i radoznalim upoznavanjima sveta, izgubljene ravnoteţe

Puta, od istovremenih budnih, meditativnih prisebnosti i gorećih teţnji ka pruţanjem

114

dobrote bićima sveta, neprimetno preobraţene u svoje suštinske suprotnosti, u

istovremeno gubljenje i osećanja odgovornosti prema temeljima našeg srca i osećanja

divljenja ĉudesnosti ţivota koji nas okruţuju u našoj posvećenosti njihovim duhovnim

usponima, ostavljajući nas tuţno i beznadeţno usamljenima u gungulastim predelima

sveta, ipak iznenada, poput uspavanih zvezda oţivljenih skokom uzdignutih ruku

sazveţĊa Oriona, probude i sunĉanim, sveujedinjujućim okom jedinstva zaĉnu

neprimetnom svetlošću mira, harmonija i divne kosmiĉke muzike duha obasjavati tuţne,

nelagodne i usamljene puteve sveta.

Sa znanjem da prosvetljena, sveprihvatajuća svest sve kamenujuće osude (Jovan

8:7-8), odbaĉene kamene, »kamene spoticanja i stene sablazni« (Rimljani 9:32-33)

pretvara u ugaone kamene (Matej 21:42), u kljuĉne (s obzirom da su predodreĊeni da

izdrţavaju najveće pritiske) i temeljite podrške uzdizanju veliĉanstvene vere naših

pogleda na svet, i sva površna, »fuj i bljak« osuĊivanja, gadljivosti i odbacivanja usled

neslaganja zvezdanog neba naših svetlećih vrednosti sa tuĊim kreativnim idealima,

preobraţavaju se u izvorno mudre svesti da se i u najtrivijalnijim, temeljito plitkim i

otaljavajuće izvoĊenim izrazima i delima našeg sveta kriju beskrajni, suptilni i zvonki,

metaforiĉni putokazi na putevima našeg ţivljenja. Slobodnim uzimanjem ovih znakova u

naše ruke, predanim upoznavanjem suptilnih znaĉenja njihovih linija, brazdi i samo

srcem našeg bića pojmljivih poruka, otvaraće nam se novi horizonti, sjajni predeli

duhovnih spoznaja i radosnih traganja na poljima ko-kreativnih dodira našeg bića i

celotne Prirode. Naspram tvrdoće srca i krutosti naših vrednosnih ideala postavljaju se

divotne vizije otvorenog, milog cveta duha koji sa svakim daškom vetra i talasom

nevidljivih, sveproţimajućih osećanja Kosmosa lelujavo pokreće svoje latice, malo se

bezbriţno radujući, malo briţno kašljucajući135

u svojim saţivljavajućim dodirima sa

bićima sveta, blistavo verujući da se kada je srce bića ovenĉano svetlim teţnjama za

spasenjem ĉitavog sveta, »govoriće novim jezicima, zmije će podizati, ako i popiju što

smrtonosno - neće im naškoditi« (Marko 16:17-18) – ipak, u sprezi sa znanjem da iako

nas anĊeli nose »da gde ne zapnemo na kamen nogom svojom« (Matej 4:6), »i to je

napisano: ‘Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga’« (Matej 4:7) - blaţeno rasprostiru krila

našeg duha i srca širom ĉitavog sveta. Jer ravnoteţu Puta ĉini uzajamno potenciranje

aktivnog, samostalnog stvaranja i pasivnog praćenja Puta Prirode, ravnoteţa inspirativne

vere koja poput gromoglasne planine odzvanja talasima našeg srca i mudrog uzdanja u

imanentnost prirodnih ograniĉenja, osluškivanja glasa našeg srca i ne prebacivanja

odgovornosti na tuĊa pleća, već polaganja odgovornosti za naše ţivotne odluke i izbore

iskljuĉivo na temeljima našeg srca - znajući da »ako svedoĉim za sebe samoga, moje

svedoĉanstvo je istinito, jer znam odakle sam došao i kuda idem; a vi ne znate odakle

dolazim niti kuda idem. Vi sudite po spoljašnosti, ja ne sudim nikome« (Jovan 8:14-15) -

sa jedne, i poverenja u putokaze svakog, i najmanjeg bića našeg sveta sa druge strane,

ravnoteţe ponašanja u skladu sa impulsima našeg srca sa jedne i sveopšteg prihvatanja,

objedinjavanja ĉitavog sveta, svakog glasića i pogleda na svet u zajedniĉku kućicu našeg

srca i ţivljenja za sve njih, ĉinjenja puteva razvoja našeg duha istovremeno putevima

ovenĉavanja unutrašnjom lepotom ĉitave civilizacije i svakog bića sveta sa druge strane.

Prihvatanje naše ljudskosti, ĉitave tradicije našeg postojanja i izgradnje naših

pogleda na svet, interpretacijskog uobliĉavanja rezultata perceptivne ko-kreacije našeg

sveta, te, na kraju krajeva, prihvatanje jezgra lepote i ţivotnosti naših roditelja, njihovih

poruka, putokaza i saveta naspram odricanja i odbacivanja raznovrsnih korena našeg

115

porekla, predstavlja put mudrosti i raĊanja divnih, svezadovoljnih, milo radosnih i

spontano, blago, nigde ne ţureći, evolutivnih koraka na putu naše i opšte ţivotnosti.

Samo se ĉvrstom utemeljenošću našeg bića u korenima mudrosti, duboke etike i

draţesnog prihvatanja naše krhke ljudskosti, u vis mogu vinuti cvetovi lepote našeg

postojanja, divotnih poruka koje spontano u svet iznedruje naše biće, ĉineći da postanemo

ne sagorevajući, već svepropuštajući provodnici boţanski blagodetnih, nebeskih strujanja

sveta, elastiĉni lukovi boţanskih strela i nebeskih poruka, te nenarušivi mostovi koji

prevode tragalaĉka bića sveta preko uzburkanih voda ţivotnosti u divna, blaţeno

mirišljava polja ţivota. Jer, ne samo da se ljudska bića, najrazvijenije, najfleksibilnije i

najadaptivnije forme ţivota na našoj planeti, raĊaju na svetu bespomoćna poput papirnih

zmajeva na vetru, već i svi naši divotni snovi, svetle molitve, slanja ne krilatih fantoma

tame posredstvom koprenastih misli ljutnje, mrţnje, zavisti i nezadovoljstva, već

odašiljanja svetlih, duševno prozirnih, anĊeoskih milovanja i putokaza bićima sveta

posredstvom ĉistih misli mira, dobrote, prihvatanja, poţrtvovanja i davanja, zahtevaju

ĉvrstu uzemljenost na zavetnom prihvatanju naše tradicije doţivljaja sveta, ĉitavog stabla

mukotrpnog rasta i delanja ĉije cvetove danas ĉine naša razmišljanja i pogledi na svet,

posmatranja sveta sa oĉima i predelima koje smo ostavili negde daleko iza nas, ĉineći da

ova korenita sidra i blaţeno briţne ruke osnova našeg postojanja ĉvrsto drţe zmajeve

naših snova, ideala, uzvišenih perspektiva doţivljaja sveta i marljivog, inspirativnog

delanja u njihovom bezbriţnom letu.

I dokle god naši stavovi prema polaznim taĉkama izraţaja bića našeg sveta budu

implicitno odisali izrazima tipa: »nemoj sada da pevaš, nemoj sada da igraš, nemoj sada

to da radiš, nemoj sada...«, ĉineći da se naši pogledi ukoĉeno zamrznu i paniĉno zaslepe, i

bliţnja bića ćemo obasipati talasima nelagodnosti, kreativnog zatezanja i mrskosti kao

koĉnica spontanih, lekovitih ekspresija mora naših osećanja. S druge strane, kada se mora

prihvatanja i saosećanja razliju prema svakoj ljudskoj teţnji, izraţajnoj ţelji i kreativnoj

inicijaciji, kada se jedno veliko »da« rasprostre ĉitavim našim bićem, ĉineći da ne

spuštamo, potiskujemo i odbacujemo izraţajne teţnje bliţnjih bića, već da ih zalivamo

vodama blaţenosti, sveprihvatanja i slobodnog iskazivanja, i talasi blagosti, prijemĉivosti

i poverenja će se poĉeti prelivati putanjama koje spajaju srca bića sveta. I najstrašnije

more naših tmurnih razmišljanja će se tako, sa buĊenjem duha sveprihvatanja, uviĊanja

ĉitavog našeg sveta kao Boţijeg govora tananim impulsima dragulja našeg srca i

nebeskih poklona koji poĉivaju u svakom detalju našeg sveta, pretvoriti u sjajne i veĉno

srećne, duhovno ozarene misli, vedra nadanja iznad i najtamnijih predela sveta, te slike i

prilike naše iskrene religioznosti. Jer, u duhu sveprihvatanja se krije srţ svakog vida

suštinske, duboke religioznosti, religioznosti koja se odlikuje ne uspavanim

odbacivanjem i odricanjem, već budnim upijanjem svega, uzimanjem, negovanjem i

voĊenjem ka beskrajno svetlim i sjajnim Boţijim odredištima zaista svega, najrazliĉitijih

bića, dodira, situacija i trenutaka ţivota. Naša vera da svaki delić našeg sveta krije

beskrajne putokaze i dragocene duhovne orijentire koje nam ostavljaju u amanet briţna,

molitvena bića sveta, ĉini da zaista sve prividno mukotrpne, neizdrţljive i neprijatne

putanje našeg sveta preobraţavamo u hranu našeg duhovnog napretka, u divne opeke u

gradnji kula veliĉanstvenih pogleda na svet, pretvaranja našeg bića u nebeske ptice koje

zamišljeno, meditativno i mudro promatraju svet sa boţanskih, ptiĉijih perspektiva sveta

da bi se jednoga dana poţrtvovano spustile na zemaljska tla i same pretvorile u hranu180

nekih drugih veliĉanstvenih, zvezdanih pogleda na svet.

116

A na putu pretvaranja ĉudesnošću postojanja ozvezdanih, beskrajnim mnoštvom

povoda divljenja posutih ţivotnih pogleda u osunĉane svetlosti jedinstva, mira i topline, u

uviĊanje svakog delića Prirode kao odraza boţanske savršenosti postojanja, znajmo da

otuĊivanje i odricanje od bliţnjih bića, te njihova pretvaranja u lutkaste figure neproţete

traĉcima ĉudesne, zadivljujuće lepote postojanja ne ĉini pravi put duhovne evolucije

našeg bića. Posvećenost stvaranju puteva jednakosti na kojima opstaju titraju naše

istovremene meditativne prisebnosti i svesrdne poistovećenosti sa bićima našeg sveta ĉini

put našeg i opšteg duhovnog procvata. Ne ignorišuće zaobilaţenje pogledima i paţnjom,

već radosno prihvatanje i postavljanje svakog, i najmanjeg bića našeg sveta u središte

naše paţnje, ĉini put svevišnje mudrosti postojanja. Jer, dok će otklonom od ravnoteţe

Puta u smeru prekomerne uronjenosti u plamen našeg bića sa zaboravljanjem na

negovanje putanja saosećanja i poistovećenosti sa bliţnjim bićima, blagodetni sjaj našeg

bića koji se raĊa sa dobrote naših temeljnih stavova prihvatanja i davanja biti nepotpun,

otklonom u suprotnom smeru koji vodi zaboravljanju na prisebnu utonjenost u srce našeg

bića i povodljivo lelujanje talasima sveta, vodeći potlaĉenosti našeg bića tuĊim stavovima

i idealima, te uslovljenosti temeljnih stanovišta naših davanja i prihvatanja tuĊim

priznanjima, pohvalama i poklonima, dolazimo u priliku da »bacivši bisere pred svinje,

one ih pogaze nogama svojim, okrenu se i rastrgnu nas« (Matej 7:6). Jer, na kraju

krajeva, »svinje« opstaju samo kada u bićima našeg sveta ne vidimo odsjaje duhovnog

blaga, ponekada skrivenog oblacima pomućenih misli i razarajućih osećanja, ali uvek

jezgrovitog i veĉno prisutnog, većeg od svih mogućih bisera naših reĉi, izraţaja i ideja,

već niţa bića u odnosu na aristokratsku unutrašnju plemenitost našeg sopstva. S druge

strane, pretvaranjem svakog bića našeg sveta u sjaj jedinstvenih i neprocenjivih

blagodeti, u vodoskoke divljenja i lepote, svi biseri koje spontano seje naše biće u svom

hodu prostranstvima sveta, ne išteći naplaćivanje njihove vrednosti, raĊaće posvuda

putanje divnih posvećenosti i molitvenih briţnosti. Jer, sva bića našeg sveta su malene

bebe u svetlu spiritualnog razvoja, klice ĉudesnih duhovnih procvata, semena koja kriju

ĉudesna kraljevstva Boţija i isusovski sjaj njihovih bića, oĉima duha još uvek delimiĉno

slepi embrioni u opnama i ljuskama prirodnih briţnosti, opnama iz kojih će se jednoga

dana nepotpuna, sklupĉavajuća, ţmirkajuća i uplašena pruţanja sopstvenih bića, kroz

dugotrajnu izgradnju temelja briţnosti i mostova ravnoteţe Puta, pretvoriti u bezuslovni,

otvoreni, širokogrudi Sunĉev sjaj, te prostirati sve novije i sve ĉudesnije puteve ţivotnih

zadivljenosti veĉno novoroĊenim pogledima na svet.

Umesto naših zabrinutosti nad pitanjima da li će neko naći naša blaga koja smo

posejali širom sveta, ĉineći da ĉesto zanemarimo tananu, prikrivenu dragocenost bića

našeg sveta i posvetimo se sopstvenom veliĉanju i gradnji samo-slavećih kula, sa stavom

sveprihvatanja Puta Prirode i Svevišnje vere u imanentnost Boţije ruke u svakom deliću

sveta, raĊa se svest da naša boţanska predanost svakom, i prividno najmanje znaĉajnom

delu na neprimetne naĉine ostavlja svoje blaţene uticaje na i najudaljenijim kutcima

Kosmosa, prosvetljujući neznana bića, skrivena iza i najdaljih horizonata našeg sveta.

»Gospod je postavio svoje oko u ljudska srca, kako bi im (putem kontrasta, prim.a.)

pokazao veliĉanstvenost svojih dela…Ko dirne oko, suze će proisteći: a ko dirne srce,

ĉini da ono zasija mudrošću…Dareţljivost je najplodniji vrt, a milostivost opstaje

zauvek. Delati, te biti zadovoljan onim što ĉovek ima, jesu sladak ţivot: ali ko pronaĊe

blago iznad je oba dva…Mnogi kraljevi su sedali na zemlju, a onaj koji nikada nije

pomislio na to stavlja sebi krunu...Ako voliš da slušaš, primićeš razumevanje: ali ako

117

nakloniš (ponizno pokloniš, prim.a.) svoje uho, postaćeš mudar…Dela Gospodnja su

ĉudesna i skrivena meĊu ljudima…Ko je u stanju da razume Gospodnje puteve? To je

zbrka koju nijedan ĉovek ne moţe sagledati: jer najveći deo njegovih dela je

skriven…Ništa im se ne moţe oduzeti, niti im se išta moţe dodati, niti se temelj njihov

moţe otkriti…Sva dela Gospoda su dobra, i svaku potrebnu stvar će dati u pravo vreme.

Tako da ĉovek ne moţe reći: ‘Ovo je bolje od onoga’: jer u vremenu će vrednost svega

biti potvrĊena« (Sirah 17:8...22:19...40:17-18...11:5...6:33...11:4...16:20-

21...18:6...39:33-34), uĉio je u ovom duhu mudri Sirah, pokazujući nam ne samo na

kontrastnu prirodu odrţanja i evolucije ţivotnosti i duha, te na Svevišnje blago koje

poĉiva u svesrdnom davanju i prihvatanju beskrajne, boţanske vrednosti svakog, i

naizgled najbeznaĉajnijeg delića sveta, već i na srca mudrosti koja se raĊaju iz predanih

poverenja i saosećajnih utonjenosti u ĉudesne niti koje prepliću ljudske snove, nadanja i

sjaj naše izvorne dobrote.

O prihvatanju grešaka i rađanju lepote iz disharmonija

»Godišnja doba dolaze i odlaze, a sve raste«150

Konfuĉije

Ne samo da se kroz istoriju ljudskog društva kontinualno otelotvorava

Heraklitova misao da »put naviše, naniţe: isti je«176

, pokazujući nam da velika nauĉna

otkrića u podjednakoj meri stvaraju blagodetne, kao i tragiĉne posledice, već se moţe

uoĉiti i suprotan trend – da se upravo kroz patnju, sukobe i nemir dolazi do

prosvetljujućih i unapreĊujućih otkrića. Ĉitava lepota ţivotnosti je nastala i nezadrţivo se

razvija ka sve uzvišenijim stanjima, u graniĉnim uslovima oliĉenima zakonima

termodinamike, neumitnim usmeravanjem svih prirodnih procesa u celini ka

termodinamiĉkim ravnoteţama, entropijskom maksimiziranju i slobodno energetskom

minimiziranju, utapanju ţivotnih raznovrsnosti u spokoj ujednaĉenosti i uniformnosti.

Darvinova teorija evolucije po kojoj su se savremene ljudske sposobnosti, ukljuĉujući i

njihove spiritualne crte, pa ĉak i ĉitav naš svet (kakvim ga vidimo, aktivno iscrtavamo),

razvili kroz eone kompetitivnih interakcija i sebiĉnih borbi za opstanak izmeĊu ţivih bića

i vrsta, kao i ĉinjenica da najveći broj znaĉajnih nauĉnih izuma savremenog doba poniĉe

iz vojnih istraţivanja, istraţivanja iniciranih strahom usled potencijalnih ili realnih

oruţanih sukoba, oliĉenih metaforama ĉoveka - kopljanika ili ukrotitelja ratoborno

okrenutog ka ostatku Prirode, predstavljaju, takoĊe, primere stava o veĉnom ogledanju i

uzajamnom odraţavanju svetlosti i tame u svakom vidu prirodnog ostvarenja. Robert

Openhajmer je u trenutku eksplozije prve atomske bombe, ugledao viziju kako

Svevišnjeg razaranja, tako i neograniĉenog potencijala pragmatiĉnih priliva

konstruktivno usmerene energije nukleonskih veza119

- asocirajući nas na Šivin mitski

ples koji dovodi u postojanje ĉitav svet da bi ga zatim razorio i opet stvorio, te na stav da

sva pragmatiĉna oruĊa i izvori duhovnih bogatstava predstavljaju istovremeno i

potencijalna oruţja raskola i izvorišta nesreća, da se evolutivni putevi raĊanja sve

ĉudesnijih saznajnih svetova, ispunjenih sve veliĉanstvenijim informativnim bogatstvima,

mogu pretvoriti u sve ogorĉenija i duhovno razarajuća rastajanja od njih kada naše ĉulne

vezanosti i svetovne zavisnosti prevladaju svest o našem beskrajnom putovanju na

zvezdanim stazama samo-spoznaje našeg bića i celotne Prirode, kada se pohlepna

118

zadovoljenja usisavajućih teţnji ega i strasti ustoliĉe nad anĊeoskom slobodom i

sveprisutnošću našeg bića, poljima veĉnosti u našem srcu koje iznedruju tople teţnje ka

beskrajnom davanju i ţivljenju za druge -, a Orson Vels nas podseća da »dok su se tokom

trideset godina ratova, terora i krvoprolića u italijanskoj istoriji pod BorĊijima rascvetala

dela MikelanĊela, Leonarda da Vinĉija i odigralo raĊanje Renesanse, u Švajcarskoj se za

petsto godina bratstva i demokratije razvio...ku-ku sat«6. Ostvarenje draţesnog

prijateljstva i osećajnog prihvatanja iz prvobitnih, uplašenih dodira radoznale devojĉice i

livadske kravice, sliĉno kao i prosvetljujuće, kreativno rasplamsavajuće vrednovanje

lepote i razumevanje dragocenosti ţivljenja, iskljuĉivo pod zvezdanim svodom umiranja,

predstavljaju primere raĊanja nebeskih lepota na Zemlji kroz njihovo odraţavanje od

obskurnosti, zatamnjenosti i nesklada. Melanholiĉnost i saosećajna tuga ĉine preduslov

duhovnog napretka bića, a proraĉuni na bazi teorije igara su pokazali da bi u sluĉaju

hipotetiĉkog Boga koji bi neprekidno proraĉunavao optimalni put za maksimizaciju

kosmiĉke dobrote, zlo i patnja predstavljali nuţan deo tog plana1. Staro-grĉke vizije o

lepoti i ĉistoći filosofiranja, zajedno sa doţivljajem sveta kao elementa duše, razvile su se

zajedno sa grĉkim tragedijama, te momenat apolonskog, mere i reda, u grĉkoj istoriji biva

nerazdvojan od momenta dionizijskog, principa stvaranja i razaranja. U biblijskoj priĉi o

postanku, Adam, prvo ljudsko biće, biva podeljen na dve celine koje mogu predstavljati

povod radovanja i beskrajne evolucije kada hebrejsku reĉ tsela (ili tsal-ah) koja oznaĉava

deo Adamovog tela iz koga se izrodila Eva, poistovetimo sa »stranom«, sa polovinom

bića, ali i oznaka potencijalnog ranjavanja kada istu reĉ izjednaĉimo sa »rebrom« kao

simbolom zaštitne ograde ljudskih bića55

. I plod biblijskog drveta znanja u vidu ljudske

samo-svesti9 kao osnove intelektualnog unapreĊivanja, nadgradnje apstraktnih, a zatim i

prirodnih konstrukcija našeg sveta, predstavlja istovremeno i prozor na vidike sopstvene

konaĉnosti, nadgradnje ega i manipulativnog samo-zadovoljstva. Sa razvojem jezika,

povećavaju se mogućnosti izraţavanja jedinstvenih putanja sveta naših saznanja i mora

osećanja, te uĉenja, evolucije uma i oblikovanja ĉitavog našeg bića kroz ovakvim

iskrenim izraţavanjima ostvarene komunikacije, ali se istovremeno razvijaju i opcije

neiskrenog skrivanja našeg bića iza fraziranih jeziĉkih izraza, te mnoštva zavaravajućih

brkanja mapa sa teritorijom, imena sa imenovanim bićima, putanjama i ĉitavim našim

pruţanjima prema svetu i drugim bićima, ĉineći naše jeziĉke izraţaje, neuokvirene

smislenostima koje izviru iz dubina našeg srca, sliĉne (kao i u sluĉajevima svih naših

aktivnosti koje ne teţe nalaţenjima, već gubljenjima sopstvenih i drugih bića, kroz bilo

pasivne, odgovornosno samo-utopljavajuće ili dominirajuće i manipulišuće interakcije,

odstupanja od ravnoteţe Puta) iscrtavanju lavirinta u našem hodu, lavirinta u ĉijim se

putevima bez suštinskih, implicitnih poruka lako i sami moţemo izgubiti. Pišući knjigu,

istovremeno zamrzavamo ţivotno promenljive i fleksibilne misli u nepomiĉne crte i

oblike slova, reĉi i reĉenica, dok sa druge strane raĊamo nove kreativne misli u umovima

drugih bića koja će ih jednoga dana interpretirati, usled ĉega svaki vid umetniĉkog

stvaralaštva moţemo sagledati kao istovremeno umrtvljivanje142

i oţivljavanje saznajnih

puteva. Iz sveta umetnosti znamo da ne samo da se najlepši i najiskreniji snovi o Suncu,

lepoti i svetom bratstvu sanjaju i iscrtavaju u tami, neuglednosti i meĊuljudskom raskolu,

već i da dok se lepota umetniĉkih dela sastoji u izgradnji ĉudesnih istina kroz niz »belih

laţi«, jedna od vulgarnih crta nauĉnog opisivanja sveta (kao i opisivanja prirodnih

situacija sa mnogih drugih društvenih izraţajnih osnova) jeste kretanje kroz niz

»istinitih« tvrdnji i ideja da bi se došlo do velikih laţi u vidu bilo kojeg stava u ĉijoj

119

emanenciji njegova istinitost postaje preĉa od poverenja i dobronamernosti njegove

upotrebe. I najlepša umetniĉka dela, dela koja odišu dubokom ţeljom za sjedinjavanjem

našeg bića sa celotnim svetom, ţeljom koja svojom vatrenom snagom, inherentno

ugraĊenom u delo, kao da moţe pokrenuti planine, ispremeštati gore i hodati po vodi,

dela koja sijaju svetlošću jedinstva i svepovezanosti, nuţno poniĉu iz osećanja

razdvojenosti i neiznalaţenja obiĉnih puteva uklapanja kreativnog bića u aktuelnu

društvenu, ekološku i uopšte, prirodnu sredinu, usled ĉega, naravno, »a bright type could

never draw, could not describe nightswimming«130

. Svaka crtica našeg sveta je, tako,

»maĉ sa dve oštrice« - informacija ĉiju korisnost definiše splet naših najdubljih teţnji i

duha naše tradicije i celokupne Prirode, neprimetno ugraviranom na njoj - dok ĉitav svet

predstavlja nerazrušivu igru svetlosti i senke.

Kontemplacije nad ţivotnim prolaznostima i zabrinutosti da će nas jednog dana

»love tear apart«, da će nas na moru naše predanosti i posvećenosti razbiti talasi ljubavi,

iako joj se hrabro i svetlo bacamo u zagrljaj, uzvišeni grebeni ljubavi sa kojih vidimo

divne prizore mora i dolina, ali se i izlaţemo opasnostima koje nose sve visine, izvorišta

su inspiracija naših istinskih i zaista trajnih kreativnih poduhvata. Jer, svaka crtica koja i

za pedalj unapreĊuje kosmiĉki ples ţivotnosti poniĉe na osnovama duboke, briţne

zamišljenosti nad igrom stvaranja i uništenja u kojoj se poput nestvarnih silueta talasa

jednog penušavog mora izdiţu bića, misli, filosofije i ljubavi sveta, ĉedni pogledi i

blistava saosećanja, samo da bi nedugo zatim ponovo utihnuli u nesagledivom moru

svoga porekla. Sva ljudska vredna nauĉna, umetniĉka i duhovno inspirativna ostvarenja

bila su podstaknuta uoĉavanjima disharmonija u našem svetu, nesuglasica i sukoba,

obavijenih najpre nebeskom, saţivljavajućom tugom, ali zatim i ĉistom vizijom o putu

njihovog rešenja i prebroĊavanja, poput izlazećeg Sunca koje svojom svetlošću rasipa

misli nade i srdaĉne pokretljivosti.

Kada god traţimo potvrdu, razjašnjenje ili usavršavanje naših hipoteza o

ureĊenosti Prirode i naših razmišljanja, moţemo se okrenuti Prirodi, jer, i na samom

poĉetku, ne samo da naša osećanja i vedrina misli spontano odslikavaju ideal Sunĉevog

sjaja, prozirnost i ĉistoću nebeske sfere, mistiĉnost zvezdanih puteva, melanholiĉnu

oblaĉnost, razjarenu oluju i ravnodušni mir smena vremenskih prilika, već i sve ljudske

predstave o prirodnoj organizaciji predstavljaju parabole svakodnevnih prirodnih procesa.

Intuitivna nadahnutost i primena lepotom ozarenih ideja, sastavljenih od predstava

svakodnevnog ţivljenja, na aktuelnim nauĉno-istraţivaĉkim problemima, dovode do

razvijanja novih, kreativnih i pragmatiĉnih pupoljaka nauĉne misli, a »odluĉujuća su

druga posmatranja, ona koja se nisu koristila pri postavljanju zakona«194

, kako je smatrao

Karl Poper. Tako, podsetimo se da bi samo vedrina Sunca, stalna radost i veselost u

dugom razdoblju sprţili nekada potencijalno plodnu zemlju, te da se kroz ĉudesnu igru

Sunĉane vedrine i kišne tuge oploĊava zemlja i ĉini da daje »stostruki« plod. Svetli dan i

tamna noć se, takoĊe, smenjuju gradeći sve ĉudesniji svet, odraţavajući igru

nezadovoljstva i dobrote, sneveselih upitkivanja i probuĊenog osećanja beskrajnog

davanja i predanosti Prirodi, kao osnove svakog razvoja i napretka. Naime, da bi

postojalo »nešto«, mora postojati i »ništa«40

, da bi postojala draţesna lepota muzike,

mora postojati i tišina45

, da bi postojale svetle zvezde, moraju postojati i tamne

razdvojenosti izmeĊu njih, što je shvatanje koje odraţavaju kako svetovi naših

razmišljanja i filosofiranja, tako i biološki mehanizam naše percepcije na osnovu koga

smo samo razlike u stanju da registrujemo. Naša oĉna jabuĉica, naime, neprekidno izvodi

120

mikronistagmiĉno treperenje8, uzrokujući kretanje optiĉke slike na mreţnjaĉi u odnosu na

kupaste i štapićaste osetljive ćelije koje, tako, prihvataju razlike i provode signale ka

odreĊenim moţdanim centrima. I ono što nam izgleda kao konstantni izraz u našim

ĉulnim poljima predstavlja, stoga, neprekidnu igru nastajanja i nestajanja, neĉega i

niĉega, sliĉno neprekidnom formiranju i dezintegracijama elementarnih ĉestica iz

»kvantnog mora«, fiziĉki fundamentalnog nivoa materije. I znajući za ovakvu osnovu

poretka Prirode koja podseća na sukob dveju vojski Bhagavad Gite, sukob na ĉijem

poprištu se odigrava duhovni uspon ratnika ArĊune, raĊaju se mir i boţanska

snalaţljivost, odslikana Isusovim reĉima: »U svetu imate nevolju; ali budite hrabri – ja

sam nadvladao svet« (Jovan 16:33). Jer, moţda se upravo u ukazivanju na ureĊenost

sveta u okviru koga neizostavno sukobi polariteta raĊaju svu lepotu postojanja, i krije

smisao tajnovitih Isusovih reĉi: »Mislite li da sam došao da donesem mir na zemlju? Ne,

kaţem vam, nego razdor...nisam došao da donesem mir nego maĉ...došao sam da bacim

vatru na zemlju, i kako bih hteo da je već zapaljena« (Luka 12:51...Matej 10:34...Luka

12:49). I ugledavši neizostavnost sukoba polariteta Prirode i uzajamnost nastajanja i

nestajanja u svrhu duhovnog progresa, ratnik ArĊuna »baca od sebe luk i strelu i seda na

koĉiju, uma preplavljenog tugom« (Gita 1:46) i »govori Krišni: 'Govinda, neću se boriti',

i utihnu« (Gita 2:9), na šta Krišna izgovara: »Nikada nije bilo vremena u kome nismo

postojali ja, ti i svi ovi kraljevi, niti će biti vremena u kome nećemo postojati...Nestalno

pojavljivanje sreće i razoĉarenja, i njihovo nestajanje u pravom toku, poput su dolaska i

odlaska godišnjih doba. Oni nastaju iz ĉulnih opaţaja, i moraju se nauĉiti tolerisati bez

uznemirenja...Ono što je noć za sva bića, vreme je buĊenja za samo-ovladanog mudraca,

a ono što je vreme buĊenja za sva bića, vreme je noći za introspektivnog mudraca. Biće

koje nije uznemireno neprestanim slivanjem ţelja – koje se poput reke ulivaju u okean,

veĉno prijemĉiv, ali i veĉno smiren – moţe dostići mir, ali ne i oni koji teţe

zadovoljavanju ovih ţelja...O, Kuntin sine, ustani i bori se« (Gita 2:12...2:14...2:69-

70...2:37), pokazujući da saţivljavanjem sa ţivotnim preplitanjima svetlosti i tame,

dodirima lepote mirnih i razornosti nemirnih ljudskih teţnji, ali i veĉnim opstajanjem na

granici izmeĊu susreta prirodnih polariteta, uma nedirnutog plodovima našeg rada,

ciljevima, pobedama i porazima, ĉulnim ţeljama, materijalnim vezanostima i averzijama

(Gita 2:64), uvek boraveći na Putu, nezaustavljivo, nedirnuti vetrovima naših ĉulnih

opsesija (Gita 2:67), spontano plovimo ka svojim boţanskim odredištima.

Stoga, zahvalnost za sve neprilike koje nas okruţuju - znajući da su one te koje

nam otvaraju vrata suštinskom, duhovnom napredovanju - u sprezi sa svesrdnim

putevima saosećanja sa ţivotnošću Prirode, sa teškoćama i patnjom našeg sveta, jeste put

duboke etike. MeĊutim, ovakvo shvatanje ne znaĉi da etika poĉiva u ravnodušnosti i

nemarnosti prema nesagledivim efektima naših dejstava u svetu, efektima za koje nikada

ne moţemo ni sa blagom sigurnošću znati da li pripadaju uvećanju opšte dobrobiti ili

patnje ili samo razvoju potencijala konstruktivnih i destruktivnih dejstava, slobodno

oblikujućih dubokim teţnjama drugih bića, već koje uvek moramo molitveno oblaĉiti

našim plemenitim ţeljama. Suprotno od ravnodušnosti prema našim zamišljenim

susretima izmeĊu harmonija i disharmonija muzike Kosmosa, naša ţelja za stvaranjem

dobrote, milostivosti i opšte harmoniĉnosti mora biti sve veća, mora stalno ići »na kraj

sveta, i još dalje iza kraja: do beskraja«114

. U ovakvom shvatanju do izraţaja dolazi

znaĉaj Isusovih muka u vidu biblijskog uĉenja da »Hrist je umro za nas« (Solunjani 5:9-

11, Korinćani II 5:14-21), ne znaĉeći da, uzimajući ovakvo mišljenje »zdravo za gotovo«,

121

moţemo podići »sve ĉetiri u vis« i raditi šta god zaţelimo. Zapravo da, moţemo raditi šta

god zaţelimo, ali sa dubokim teţnjama i zvezdanom ţeljom da naš trud urodi plodom, da

stvori dobrotu i mir u našem svetu, kakve god bile naše akcije. Hrist je »umro za nas« da

ne bismo zaboravili na strahotne patnje, na podvijena podnoţja teškoća i tuge sa kojih se

sve više vrednuju uzvišene crte lepote, smirenosti, mirotvornosti, plemenitosti i dobrote

kao ciljeva ljudskog ponašanja, delanja i osnova razmišljanja. Jer, kao što je već

napomenuto, percepiramo samo razlike, te sa jednim »okom« na tami, ništavilu i

beznaĊu, naše drugo »oko« će biti preplavljeno lepotom svetlosti, prirodnog poretka,

nenasumiĉne organizacije sveta i svim uzvišenim ljudskim vrednostima. Oko saosećanja i

oko ĉuĊenja, tako, ĉine perceptivni par kroz ĉije inherentne dodire se podstiĉu vode

kreativnosti, miloske suze koje nas pokreću na blaţeno, predano i neumorno delanje za

dobrobit celokupnog sveta. Moţda upravo usled zaboravljanja da tajna duhovnog

napretka poĉiva u ovakvom odraţavanju dobra od zla, lepote od strahota, te boţanskog

duha jedinstva i prihvatanja nasuprot disharmonizujućim sebiĉnostima i spiritualnim

izolacijama, okrećući leĊa patnji, usamljenostima i teškoćama u svetu (ĉineći da

nedostatak nezaustavljivih teţnji ka samilosnom ponašanju i delanju, ka stalnom

upitkivanju »zašto?«, te manjkavost stalnih ţelja za istinskim pomaganjem, za slanjem

svih naših anĊela bićima u teškoćama, predstavlja temeljni greh savremenog doba), bilo

da se ona tiĉu nekog cveta, ĉoveka ili ĉitave Gaje – naše planete, danas i postoji toliko

nesreća i povoda za tugu, jer nas Priroda kao »dolina vajanja duša« uporno susreće sa

suštinski istim paradoksima, Gordijevim ĉvorovima, raskršćima, nedoumicama, di-

lemama i problemima, dokle god na njima ne nauĉimo, dokle god ih ne prebrodimo

duhom sveprihvatanja i obujimanja novim, prosvetljujućim kontekstima razmišljanja,

pokrivanjem »istih stvari« nebeskom dobrotom. Da ne bismo bili poput onih koji »sit

around, ignore, 'till someone goes away«129

- kao što nas podseća Pedi MekAlun -

moramo uvek odraţavati šarolikost našeg sveta u odnosu na meditativnu ĉistotu, ĉime će

i naša zaĉuĊenost postojanjem bilo ĉega i samim ĉinom postojanja, biti osvetljena

svetlom duha. Moţda upravo stoga, da bi postojao naš svet plesa šarolikih putanja, mora

postojati i tama iza zavesa naših kapaka. I dok se - sliĉno kao što u filmskom serijalu o

Tvin Piksu, nedostatak briţnosti i zadivljenosti našim svetom rezultuje u dramatiĉnim

susretima sa »It is happening again, it is happening again« - kroz ovakvo molitveno

odraţavanje postojanja od nepostojanja, razvitka od patnje, i osećaj ĉuĊenja prema našem

svetu, a sa njim zajedno i naše znanje o svetu, produbljuje, pruţajući i razvijajući ka

beskraju nove potencijale sve većih, opšte obogaćujućih zaĉuĊenosti i zadivljenosti -

sliĉnih tananim povetarcima misterije koja prati zadubljivanje u društvenu strukturu Tvin

Piksa i uviĊanje nepojmljivih skrivenih veza u naizgled obiĉnom gradiću – koji ĉine prve

korake na putu religijskih otkrovenja. U ovakvom odslikavanju tragalaĉkog zanosa i

zaĉuĊenosti od spontane predanosti, ĉiste svesti Puta, poput odraţavanja kineske veštine

šarolikog slikanja od grĉke veštine glaĉanja u drevnoj sufijskoj priĉi179

, moţda se i krije

tajna ujedinjavanja zapadnjaĉkog tragalaĉkog poriva kao zametka religijskog osećaja u

tradiciji hrišćanstva i eventualno Islama, sa istoĉnjaĉkom prepuštenošću Putu Prirode –

traganju ka moru, i znanju i veri da more zna put ka nama115

.

Dinamiĉka, nikada ne potpuno stabilizovana, već uvek prelivajuća i uzajamno

potencirajuća ravnoteţa komplementarnih polariteta Prirode ĉini da evolucija i odrţivost

ţivotnosti biva skladno opisana drevnim, kineskim Tai-ći-tu dijagramom u kome

moţemo sagledati nešto poput vira ţivota, vira u kome se jedni, pokušavajući da uhvate u

122

svoje konceptualne klopke »galebove« beskrajne ţivotnosti, rascepljujući upoznaju

cvetove ţivota i eksplicitno stignu do kafkijanskog zamka ili zaĉetnih osnova prirodnih

procesa, dave, a drugi, predajući se suptilnom, nedodirljivom, verom obasjanom,

svezadivljujućem i implicitno ĉuvajućem odnosu sa Prirodom, plivaju, stvarajući usput

divne, boţanske saznajne putanje. Poput surfera na tananoj ravnoteţi morskog talasa ili

akrobate na ţici koji neprekidno i naizmeniĉno mora usmeravati svoje kretnje ka naizgled

suprotstavljajućim, ali zapravo komplementarnim stranama, tragajući za balansom u

kome poĉivaju njegova odrţivost i dalji uspon, i naš duhovni put se pruţa duţ uske ivice

harmonija najrazliĉitijih aktivno manifestovanih suprotnosti. Znajući da se napredak

svesti, saznajnih moći i opseţnosti prirodnih uticaja, ne odslikava na uvećanju dobrote

našeg bića, nezavisnog od naših najdubljih teţnji, već upravo na uravnoteţenom širenju

opsega harmonizujućih, ulepšavajućih, dobrih sa jedne i disharmonizujućih, razarajućih i

zlih potencijala sa druge strane, te da »isti je kljuĉ koji otvara vrata raja i vrata pakla«41

(kao što nam kaţe budistiĉka izreka), znaćemo da je nuţno odrţavati našu blagodetnu

paţnju i svesnost na našim temeljnim teţnjama koje tiho i neĉujno rukovode istinskom

uspešnošću i blagodetnošću naših misli, reĉi i dela. Saosećanjem sa ţivotnom igrom sreće

i patnje, suzama saţivljavanja sa bilo radošću ili teškoćama ţivotnosti, proĉišćava i

prosvetljuje se svet, uzajamno individualno i globalno. Jer, »koji su sa suzama sejali,

neka ţanju s pevanjem. Ide i plaĉe koji nosi seme da seje; poći će s pesmom noseći

snopove svoje« (Psalmi 126: 5–6).

Ţivot u Prirodi obiluje nesavršenostima i preplitanjima naslućenih simetrija i

fraktalnih asimetrija. I upravo se kroz ovakve nesavršenosti i raĊa svest o savršenosti

postojanja. Jer, da bi nešto postalo savršeno, ono mora ostati nesavršeno. I potencijal

ljubavi i zadivljenosti (ali i neprijatnosti i vulgarnosti) ţivotnošću Prirode je neizmerno

veći kada smo okrenuti bićima koje ne krase lepote matematiĉke preciznosti i simetrije,

već neobiĉne i neponovljive asimetriĉnosti, usled ĉega moramo biti zahvalni i radosni u

susretima sa odstupanjima od naših simetrijama nahoĊenih oĉekivanja i nesavršenostima

Prirode, i znajmo da se vrhunac lepote raĊa u komponovanju blistavih harmonija na

raštimovanoj gitari. Dete Afrike sa UNICEF-ove razglednice, iskrenog, nesamo-svesnog

osmeha krivih, polomljenih, neuniformnih i zlatnih zuba, nudi nam daleko veći potencijal

oplemenjavanja i zaljubljenosti u odnosu na savremene, samo-svesne, uniformne i

usiljene »bele« osmehe, osmehe koji zaboravljaju da »budalama je srce u ustima, a

mudrima su usta u srcu« (Sirah 21:26). »Stil« ljudskog ponašanja upravo grade suptilne

greške, nesavršenosti i odstupanja od aktuelnih društvenih kriterijuma pojavne estetike,

uokvireni dubokom, implicitnom etikom našeg pruţanja, susretanja sa bićima sveta i

celotnom Prirodom. A da nesavršenosti, odstupanja od potpunih ravnoteţa i zadovoljenja

ljudskih teţnji, oskudice i nemaštine ĉine deo Boţijeg puta, anĊeoskih uzvišenja naših

bića - te da uvek otvaraju vrata kako blaţenim prijateljstvima, tako i sukobljavajućim

tragedijama u zavisnosti od naših najdubljih, temeljnih teţnji - moţe nam ukazati i divna

Geteova priĉa o doktoru Faustu37

koji, nakon bezuspešnih potraga za trenucima

prosvetljenja u kretanjima lavirintom inteligencije ljudskog uma, predajući se borbi za

spas plodne seljaĉke zemlje od nadolazećeg mora, u poţrtvovanoj sprezi sa bliţnjim

bićima, dostiţe dugo traţeni trenutak blještavog ispunjenja duše.

Onoliko koliko »vidimo« svet, u istoj tolikoj meri ga sa druge strane i

»stvaramo«, »iscrtavamo«. U svakom zrncu Prirode je, stoga, naša odgovornost da

uoĉimo lepotu, skrivenu boţanstvenu izvornost i povode raznovrsnih saznajnih i

123

religioznih otkrovenja. MeĊutim, neko bi nas mogao podsetiti da prividno jasno

ponekada moţemo razgraniĉiti dobru, lepu i proţetu briljantnim teţnjama muziku sa

jedne, i muziku lošu, vulgarnu, proţetu teţnjama ka slavi, profitu i divljenju sopstvenom

egu u oĉima drugih bića, sa druge strane. Ipak, najpre, ne samo da se lepota lepe muzike

odraţava u moru proseĉnosti i nisko-kvalitetne umetnosti, te, zatim, da i slabu muziku

moţemo preobraziti u lepotnu kroz ljubav prema bićima koja vole tu muziku, te da nas

upravo nalaţenje lepih crta u ovakvim, malim stvarima ĉini sposobnim da lako uoĉimo

sliĉne crte i u znatno bogatijim, već i siromašne, ĉesto destrukcijom proţete harmonije

slabe muzike predstavljaju neophodne, jedine moguće odgovore Prirode na teţnje bića

koja su je kreirala i koja u njima nalaze svoje emotivno utoĉište, predstavljajući tako

nuţne stepenice njihovog uĉenja u dodiru sa Prirodom. Svako biće Prirode, svako njihovo

delo i pokret mogu se, kao što je Sokrat smatrao125

, odslikati nizom magnetnih perli koji

se postepeno gubi iz vidokruga, utonjavajući u implicitne tajne njihove egzistencije i

naših spoznaja, ali uvek se (sa jedne ko-kreativne strane) završavajući na Muzi bića, na

njegovom jezgru najdubljih vrednosti koje ono teţi da postigne, usled ĉega svako biće

našeg sveta, znalo ono to ili ne, spontano prati svoj Put u svemu što radi, pruţajući nam

povode ne za oĉajavajuća osuĊivanja i ogorĉenja njihovim posmatranjem, već za

beskrajna radovanja i divljenja, s obzirom da sve prati Tao, te da je tada ĉitav svet zaista

onakvim kakvim jedino moţe biti. Svako biće sveta u svojim najdubljim osnovama ĉezne

za ĉudesnim plesom ljubavi, za uzajamnim davanjem suštine svoga bića, celoga sebe

drugima, i crpljenjem boţanskih saznajnih nektara koji poĉivaju u svetu, usled ĉega

svako ljudsko delo, pokret i izraţaj u svojim osnovama sadrţe puteve ka našem

duhovnom obogaćenju u hodanju njima, puteve koji nas vode na izvore dobrote i duševne

suštine bića sveta, ĉesto prekrivenim plaštovima raznoraznih potreba i nesvesnih teţnji u

raznovrsnim oblicima stvaralaštva i samog postojanja, iza kojih, ipak, predanim

upoznavanjem dolazimo do divnih vodoskoka iskrenosti i svetlog presijavanja duhovne

kreativnosti. U svakom sluĉaju, nikada ne moţemo znati da li neprilike i odstupanja od

naših oĉekivanja predstavljaju dogaĊaje poput Zenonovog brodoloma nakon koga se on

upoznao sa svojom prvom filosofskom knjigom176

, a svaka prepreka na našem putu moţe

postati odskoĉna daska našeg napretka, svaki kamenujući kamen konstruktivna opeka ili

zadivljujuća poruka drevnih vremena, uz preobraćanje našeg odbojnog, oĉekivanjima i

potrebama proţetog mentalnog stava u prihvatanje i svesno uviĊanje lepote i dobrote

imanentne u svakom zrncu našeg iskustva i celokupnog sveta.

Zahvalnost za susrete sa ljudskim greškama mora biti barem podjednaka, ako ne i

veća u odnosu na uoĉena iskazivanja prijatnih crta u ponašanjima bliţnjih bića, jer,

podsetimo se, ulazeći u voz, podjednako, ako ne i daleko znaĉajnija informacija biva

oznaĉena sa »Mind the gap«, ukazujući ne na efikasno dostizanje ţeljene destinacije, već

upravo na mogućnost neuspešnog ukrcavanja, te sliĉno tome, pogreške koje stoje u

osnovi svakog vida uĉenja, progresa i opšte evolucije, predstavljaju ĉesto neizmerno

dragocenije informacije u odnosu na uspešne rezultate, o ĉemu bi, naravno, savremene

veštine i tradicije izlaganja rezultata nauĉno-istraţivaĉkih projekata mogle mnogo toga da

nauĉe i eventualno modifikuju metodologiju izraţavanja u smeru iskrenosti, dovodeći, u

duţem razdoblju, do znatno bogatije opšte kreativnosti i plodotvornosti. Išĉekujući

rezultate naših, bilo nauĉnih istraţivanja (postavljanja pitanja prirodnom redu) ili

radoznalog upoznavanja sveta (budnog osluškivanja odgovora sredine na naše najtananije

impulse), zadovoljstvo nad lako interpretirajućim, prethodno hipotetiĉki oĉekivanim

124

rezultatima, rezultatima koji ne odskaĉu i lako se objašnjavaju postojećim paradigmama

modelovanja sveta na datom polju istraţivanja, navodi nas na uspavanu uljuljkanost

snovima o konzistentnom predstavljanju sveta postojećim bilo nauĉnim ili liĉnim

konceptima, dok nam susreti sa na prvi pogled neobjašnjivim rezultatima, rezultatima

koji se ne uklapaju u postojeće eksplanatorne modele i koji zahtevaju dumanje nad njima

i osmišljavanje novih, ponekada kompleksnijih, ponekada duboko pojednostavljajućih

slika sveta, pruţaju ruku i ĉine dragocene putokaze, prve korake - koji su ravni ĉudima,

kao što je mislio al-Haladţ, rekavši da »meĊu hiljadu stepenika koji vode Bogu, samo

prvi predstavlja ĉudo«60

- na putevima stvaranja vrednih otkrića, miloskih pogleda i

blistavih saznajnih otkrovenja.

S obzirom da se svaki ljudski, informativni i duhovni napredak zasniva na sudaru

polariteta Prirode - dobrog i lošeg, harmonizujućeg i disonantnog, gracioznog i

vulgarnog, konstruktivnog i destruktivnog, prosvetljenog i zatamnjenog, i ĉitava naša

svest, sve što znamo da postoji, tu je u svrhu uĉenja na putu naše spiritualne evolucije.

Ono što znamo, u nama je (što je i razlog zašto kroz vekove naša spontanost i predanost

samom trenutku postojanja, svesti Puta rezultuje u sve lepotnijem ponašanju), a ono što

postoji, predstavlja znakove na putu našeg duhovnog uĉenja. Kada je naše uĉenje gotovo,

ostaje samo ĉista svetlost jedinstva uma i Prirode, vrhunska etika koja ĉini i ideal

razmišljanja izloţenih u okviru ovog rada. MeĊutim, ĉak i tada, opet i iznova moţemo

povratiti osećaj posebnosti i razdvojenosti od našeg sveta, da bismo ponovo dualizam

pretoĉili u blaţeni monizam, odraţavajući Put kao simbol ureĊenosti postojanja ţivota i

sveta. Jer, ţivotnost i duhovnost Prirode, sve postojeće, razvijaju se u dijalektiĉkim

procesima smena teza – jedinstva uma sa Prirodom, antiteza – buĊenja svesti o

razdvojenosti uma od Prirode, i sinteza – ponovnog stapanja uma i Prirode na novim,

višim i bogatijim stupnjevima organizacije globalnog sistema. Razdvajanja i spajanja,

samootuĊenja i mirenja sa sobom, simbolizovana istovremenom razdvojenošću i

spojenošću Puta i opisana Hegelovim reĉima: »Razvoj duha jeste izlaţenje van sebe,

rastavljanje od sebe samog i istovremeno dolaţenje sebi...Apsolutni duh je onaj koji, iz

veĉnog i sebi identiĉnog bića, postaje sebi drugi i tog drugog prepoznaje kao sebe

samog...Samo je duhovno stvarno«176

, karakterišu i evoluciju apsolutnog duha Prirode

koji se iz poĉetnog stanja savršenog jedinstva samootuĊujuće razdvaja na posmatraĉa i

posmatrano, na um i Prirodu, na Atmana i Bramana, ĉineći tako da ljudski duh kroz

saznanja koja ga privode ponovnom jedinstvu sa ĉitavim svetom, zapravo predstavlja

Boţiji apsolutni duh u prepoznavanju sebe samog. Sve što vidimo, stoga, jeste ne hladna i

inertna materija, već boţanski, apsolutni duh, Bog u svakom deliću materije.

Delić tajne ovakve polaritetne ureĊenosti Prirode se krije u našem evolutivnom

uĉenju kroz greške, kroz uviĊanje detalja i harmonija našeg sveta kao refleksija naših

najdubljih teţnji i htenja. Jer, naš svet, Priroda kakvom je vidimo neprekidno odslikava

igru polariteta na saznajnim i egzistencijalnim temeljima našeg bića. Kada god

napravimo grešku putem, na primer, osude drugih bića, osude osobina koje smo i mi

prevazišli na greškama (ali to, zaboravljajući, ne uzimamo u obzir), uskoro ćemo se

susresti sa odrazom naših pogrešnih teţnji na novim primerima našeg sveta. Ĉitavo

novozavetno Otkrovenje predstavlja odraz strukture svakog uĉenja, svakog prirodnog

napretka, kao hrabrih i vizijom finala u vidu ĉistog Sunĉevog zalaska proţetih susreta sa

»ponorima u kojima prebiva istina«, sa tamnim i nerazjašnjenim problemima (jer, »svako

plodno nauĉno delo polazi od problema«27

, kao što je smatrao Karl Poper), kroz koje se

125

morem ko-kreiranih putanja dolazi do ĉistih, izvornih vodopada blaţenog davanja.

Znajući tada da smo jedno sa temeljima svoga postanja, da sve što postoji jeste priĉa koja

teĉe sa boţanskih izvora stvaranja novih zvezda, novih svetova (»vidi, ĉinim sve novo«

(Otkrovenje 21:5)) i beskrajne evolucije, moţemo se podsetiti da »ja sam izdanak iz

korena i rod Davidov, sjajna zvezda Danica. Duh i nevesta rekoše: doĊi. I ko sluša neka

kaţe: doĊi. I ko ţedni neka doĊe, ko hoće neka uzme vodu ţivota badava« (Otkrovenje

22:16-17). Divna umetniĉka dela upravo odslikavaju ovakvo prirodno odslikavanje

temelja, najdubljih teţnji kao evolutivnih zvezda vodilja našeg bića, našeg sveta, sveta

koji, u dodiru sa Prirodom, stvaramo našim oĉima.

Sa porastom kompleksnosti prirodnih sistema i razgranatosti naših stabala

(sa)znanja, uporedo se razvijaju kako osetljivost sistema, tako i potencijal pogrešaka,

otvarajući tako (s obzirom da greške predstavljaju preduslove napretka) vrata

eksponencijalnom umnoţavanju informacija93,134

, fraktalnoj multiplikaciji Univerzuma.

Emergencija ţivotnih kvaliteta se, tako, odigrava paralelno sa emergencijom repertoara

grešaka, repertoara koji ne bi trebalo da teţi da se uklanja i eliminiše u svrhu dolaţenja

do puta »istine« (a što predstavlja suštinu savremenog unapreĊivanja nauĉne

metodologije, iako je poznato da ulaganja niskog rizika dovode do kratkoroĉnih,

inkrementalnih i površnih unapreĊenja ljudskog znanja, dok se predanost

fundamentalnim istraţivanjima sa potencijalom suštinskih obogaćivanja nauĉne slike

sveta i lepote ţivljenja odigrava uporedo sa visokim investicionim rizicima19

), već koji

predstavlja povod stvaralaĉkog, sistematskog istraţivanja i diskursa, predmet nadgradnje,

proširivanja i rafiniranja137

(s obzirom da nas kontemplacija nad greškama naše prakse i

razmišljanja suštinski vodi unapred), jer se uporedo sa njim, razvijaju i hrabrost i

veliĉanstvenost ţivota. MeĊutim, strah od grešaka, uzrokovan bilo konformistiĉkim

teţnjama ka potĉinjavanju autoritetu i neodstupanjima od unapred preciziranih vizija

skladnog uĉestvovanja u mreţama napretka nauke i sveta, ili egoistiĉnom, sujetnom

krutošću na raskrinkavanje sopstvenih osnova razmišljanja i ponašanja, predstavlja

koĉnice razvoja i postizanja društvenih i individualnih harmonija, iako je poznato da

»majstori postaju samo oni koji greše, i uĉe na greškama«196

. MeĊutim, strah od padova i

grešaka, ojaĉan kroz stupnjeve edukacijskog usavršavanja izloţenošću uslovljavajućem

metodu nagraĊivanja i kaţnjavanja (posredstvom koga se suštinski usmeravajuća pitanja

svrhe uĉenja prebacuju iz naših unutrašnjih, najintimnijih nivoa razumevanja sveta u

domen površnog prikazivanja i ocenjivanja, te kratkoroĉnog i plitkog »briljiranja«),

najĉešće postepeno ukida deĉiju spontanu heuristiĉnost, ravnoteţu pametne logiĉke

razumnosti i slobodne, nesputane intuitivnosti i istraţivaĉkog instinkta, spremnosti na

pogreške i fleksibilne lakoće uĉenja na njima, ĉineći nas krutima i neosetljivima na nova

saznajna otkrića = izume.

Svako uĉenje bića se moţe sagledati kao trofazan proces. U prvoj fazi dolazi do

do odstupanja bića od izvesnih temeljnih oĉekivanja, od poklapanja apstraktnog modela

sveta sa rezultatima sopstvene percepcije ili misaonih refleksija. Druga faza oliĉava

trenutak zbunjenosti i krize izazvan ovim odstupanjem, dok treću fazu ĉini pronalaţenje

naĉina da se prevaziĊe data nesuglasica, bilo posredstvom ad hoc modifikacija

sopstvenog modela sveta ili posredstvom temeljitih, paradigmatskih promena koje se

odigravaju na temeljima naših predrasuda i pretpostavki na koje se nadovezuju

apstraktne, logiĉke i intuitivne putanje, raĊajući izvesne zakljuĉke o Prirodi. Stoga je

oĉigledno da pogreška predstavlja nuţan preduslov svakog vida napretka, te je

126

neprirodno oĉekivati da ikada dostignemo vode napretka bez uĉenja na greškama. Veliki

udeo ideja koje nosi ova knjiga, nastao je ne samo u vidu nalaţenja odgovora na

sopstvena uoĉavanja sitnih »kako ne treba« postupaka – prevashodno u vidu

zaboravljanja na suštinske, izvorne, temeljne postavke bilo tradicije našeg znanja i

postojanja, ili našeg razmišljanja i opšteg doţivljavanja sveta - već i promišljanjem

sopstvenih »neuspešnih« misli, ideja i stavova prejašnjih vremena, kroz koje su se raĊali

novi zakljuĉci o organizaciji Prirode, kojima obiluje i ova knjiga. Zakljuĉke do kojih sam

dolazio, ĉesto sam zapisivao i umesto da ih ţivim, brisao ih iz uma i išao dalje u budno

ţivljenje novih, malih i suptilnih pogrešaka. Da bismo se uspinjali na putu ţivotnog i

spiritualnog napretka, neophodno je grešiti, i uĉiti na greškama, hrabro se suoĉavati sa

trenucima kriza koje nam donosi naše spontano upoznavanje i istraţivanje sveta, i svaku

od njih doţiveti ne kao povod oĉajavanja, već kao otvorene kapije novim, sve bogatijim,

zvezdanijim i zimzelenijim predelima našeg duha. »Dvojica su bili duţni jednom

zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset. Kako nisu imali da

vrate, oprosti obojici. Koji će ga, dakle, od njih više ljubiti? Simon odgovori: mislim onaj

kome je više poklonio. A on mu reĉe: pravo si prosudio…Stoga ti kaţem, oprošteni su joj

mnogi gresi, jer je imala mnogo ljubavi; kome se malo prašta, malo ljubi« (Luka 7:41-

43…7:47), odlomak je Isusovog uĉenja koji nam pokazuje na uravnoteţenost pogrešaka i

ovenĉanosti svetlom ljubavlju svakog bića sveta, podsećajući nas na ţivotne priĉe

mnogih religijskih propovednika sveta, od Gautame Bude preko apostola Pavla118

do

proroka Muhameda183

i starca Zosime32

Fjodora Dostojevskog. »Postajemo mudriji kroz

greške. Vreme je beskonaĉno. Pogledaj zid. Da li je zid ikada izgovorio laţ? I uvek je zid.

Ĉovek govori laţ – i postaje bog, takoĊe. Bolje je uĉiniti nešto; nema veze ako se

ispostavi pogrešnim; bolje je nego ne ĉiniti ništa. Krava nikada ne izgovara laţ, ali ostaje

krava, zauvek. Uĉini nešto!..Nema veze ako padneš, nema veze ako se uhvatiš krive

teorije..Budi aktivan; i gde je aktivnost, mora biti razlike. Razlika je srţ ţivota; ona je

lepota, ona je umetnost svega. Razlika ĉini sve lepo ovde. Ona je raznovrsnost koja je

izvor ţivota, znak ţivota. Zašto bismo se je plašili?«182

, govorio je u ovom duhu Svami

Vivekananda, ĉije ime i znaĉi »sreća u razlikovanju«, podsećajući nas na ĉuveni

imperativ Dţordţa Spenser-Brauna: »Iscrtaj razliku!«, te na razlike i granice kao na

izvore svake informacije i svega postojećeg, jer, naime, samo razlike naša bića mogu

opaţati. Sve što zaista znamo, sve što nije samo prepriĉana mapa ljudskog iskustva, već

direktno proţivljeno znanje koje jedino moţe na korenima pokrenuti bića našeg sveta,

uslovljeno je našim susretima sa greškama, odakle je oĉigledno ne samo da sve kritike i

osuĊivanja tuĊih pogrešaka zapravo predstavljaju prepoznavanje sopstvenih, ponekada

davno prevaziĊenih nesuglasica, već i da se ne u izbegavanju i odbacivanju potencijalnih

pogrešaka, nego u hrabrosti susretanja i prihvatanja grešaka, u sprezi sa snalaţljivošću i

boţanskom, molitvenom i saosećajnom voljom ka njihovom apsorbovanju u nove,

bogatije i prosvetljenije poglede na svet, krije kljuĉ velike mudrosti.

Na putu našeg ţivljenja se neprekidno susrećemo sa naizgled nerazmrsivim

ĉvorovima naših isprepletanih koncepata prirodnih veza, sa prividno nerazrešivim

problemima na nivou poklapanja naših predstava sveta sa ţivotnim ishodima, i ne

odbacivanje sa strane svakog od ovih ĉvorova - koji podsećaju na Zen koane i mondoe -,

već njihovo prihvatanje uz ţivljenje naših neodluĉnosti i nesigurnosti sa njima vodi nas

ka vodama pronalaska njihovih svetlih rešenja i dostizanja novih, uzvišenijih pogleda na

svet, ka rasplitanju zapletenih niti i uzroĉnih veza našeg sveta u njihovo oslobaĊajuće,

127

zadivljeno drţanje na našim otvorenim dlanovima. S obzirom da svakom uĉenju prethode

trenuci nerazumevanja, zbunjenosti, malih ili dubokih razoĉarenja i nesuglasica, i sva

zaista vaţna, unapreĊujuća i velika dela naše civilizacije po pravilu nisu bila prihvaćena

kao znaĉajna u svojim vremenima, dok eksplozivna i fanatiĉna, nagla prihvatanja

ljudskih dela kao izraza neprevaziĊene divote ĉesto rezultuju u razoĉaravajućim

uoĉavanjima njihovog skromnog znaĉaja i prolaznosti atrakcije u duţim razdobljima.

Najdivnija umetniĉka dela, kreativni izrazi koji su, pogledavši unatrag, najdublje,

suštinski oblikovali naše poglede na svet, nisu predstavljali oduševljeno i sveuzdiţuće

prihvaćena dela u prvim trenucima naših susreta sa njima, već - s obzirom da trenuci

zbunjenosti i nerazumevanja, suštinskih odstupanja od naših oĉekivanja, ĉine nuţan

preduslov svakog vida našeg saznajnog obogaćenja u upoznavanju sveta – samo iscrtane

putanje (koje na prvi pogled ĉesto izgledaju nedovršeno, nepotpuno i nedoreĉeno, poput

ĉitave Prirode kako nam ona danas izgleda, ali koja zapravo u svakom svom deliću krije

tragove koji nas navode na puteve beskrajno dubokih i sveobuhvatnih otkrovenja) ĉiju

smo izraţajnu dubinu i more potencijalnih impulsa lepote tiho naslutili u prvom susretu

sa njima, usled ĉega se vraćanjem na njihova ponovna, saznajno neiscrpna i ushićujuća

upoznavanja i prepoznavanja, upornim i strpljivim vraćanjem na ponovno ĉitanje

nerazumenih zapisa knjige ţivota (pri ĉemu nisu samo oĉigledne knjige »lišća koja

priĉaju«, kako su ih Ĉiroki Indijanci nazivali46

, već i svaki šuštavi list i svaki neizmerno

mali pejzaţ našeg sveta nose priĉe beskraja knjiga koje »kada bi se zapisalo...ne bi stale

ni u sami svet« (Jovan 21:25)), zapisa za koje duboko u jezgru svoga bića osećamo da

neizmerno znaĉe, da predstavljaju vrata novih razgranatosti sveta naših saznanja, sve

dublje obogaćujemo implicitnim morem njihovih skrivenih poruka. I sve zaista znaĉajne i

konstruktivne tvrdnje se, stoga, ne karakterišu pasivnim potvrĊivanjima ili fasciniranjima

površnim oĉiglednostima, već iskazivanjem zbunjujućih tvrdnji i pitanja kojima otvaramo

nove perspektive udubljivanja u suštinske crte detalja Prirode i uspinjanja u nova polja

ljudskog razumevanja sveta. Jer, ĉitava Priroda je poput dragog kamena123

sa

beskonaĉnim brojem kristalnih ravni, zahtevajući uzajamno dopunjivanje ishoda naših

posmatranja i razumevanja sveta u svrhu sticanja što celovitije slike o njenoj ureĊenosti i

Putu. U istoj muzici sveta će svako od nas pre-poznati posebne i neponovljive poruke (a

igranje gluvih telefona, ĉitanje skamenjenih ostataka u šoljicama kafe, te slušanje

zamršenih zvuĉnih traka ili glasova Elizabet Frejzer ili Jonsija Birgisona predstavljaju

samo grube – usled pokušavanja preslikavanja beskonaĉnog spektra doţivljavanih detalja

u konaĉne skupove jeziĉkih ili simboliĉkih entiteta - metafore uoĉavanja razliĉitosti i

neponovljivosti komplementarnih saznajnih aspekata Kosmosa), i ne kroz sukobljavanje

o realistiĉkoj i objektivistiĉkoj, jedinstvenoj ispravnosti interpretacija izvesnih prirodnih

putanja, već kroz prihvatanje raznovrsnih njihovih doţivljaja se raĊa put obogaćivanja i

rešavanja mnogih zapletenih nejasnoća naših pogleda na svet.

Ne samo da svi veliki i znaĉajni nauĉni izumi prolaze kroz faze »snova« -

zaĉetnih otkrića na osnovu kojih se raĊaju vizije o dragocenosti njihove pragmatiĉne

primene, i »noćnih mora«191

- dugotrajnih perioda interdisciplinarnog iznalaţenja naĉina

prebroĊavanja socijalnih, tehnoloških i ekoloških prepreka ka njihovom ostvarenju, na

putu svojih otelotvoravanja u »stvarnosti« i implementiranja u vidu industrijskih

proizvoda, već i sve ljudske svetle ideje i vizije dobrote, mirotvornosti i duhovnih blaga u

svetu budućnosti bivaju nuţno suoĉavane sa pustinjama kroz koje moramo proći da

bismo dostigli »obećane zemlje« (Mojsije II) – i pustinje u kojima ćemo spontano

128

naĉiniti staze Gospodnje (Isaija 40:3) i stvoriti ĉudesna vodena izvorišta (Isaija 35:6,

43:19) ţednim putnicima -, sa teškoćama, iskušenjima i otporima koje moramo

prebroĊavati oĉuvanjem svetlih, deĉije nevinih, ali u svojoj fleksibilnosti nerazorivih

ideala i snova opštih blagodeti, da bismo otvorili puteve njihovih ostvarenja i blaţenih

dana neĉijih vedrih zadivljenosti poreklom datih dela i izuma, trudom, znanjem,

kreativnošću i nevidljivim vodoskocima inspiracije koji neprimetno opstaju u njihovim

osnovama.

Posvetivši ţivot traganju za detelinom sa ĉetiri lista, moramo biti svesni da svi

naši razoĉaravajući trenuci susreta sa trolistnim stabljikama ĉine nuţne preduslove

prosvetljujućeg dolaska na cilj našeg traganja, otkrovenjskog trenutka finalnog

pronalaska i praskozorja svesti da taj trenutak znaĉi nešto zaista, zaista vaţno, da je on

boţanski znak i namig Prirode našoj dobroti, marljivosti, strpljivosti, upornosti, ulaganju

blaţene volje i vere na putu naših ţivotnih istraţivanja, uĉenja, traganja i zvezdanih

upitkivanja. Radosno prihvatanje grešaka, smejanja ĉitavog našeg bića u susretima sa

njima, jeste jedan od najvećih izazova modernog doba, jeste put ka stvaranju istovremeno

hrabre i stenovite, ali i poput vode fleksibilne, radoznale i sveprijemĉive svesti

neprekidnog istraţivanja Prirode. A upuštanje u vode nepoznanica sa našim malenim

kanuom, u neotkrivene predele ljudske interakcije sa svetom, ĉiniće da, sa svetlom verom

u našem srcu, verom da sve teškoće i nedoumice sa kojima se susrećemo postoje u svrhu

sveopšteg napretka, napretka svakog bića Kosmosa, u svrhu davanja blaga do koga ćemo

doći svim bićima i ĉitavoj ţivotnosti »badava« (Otkrovenje 22:17), jednog dana

dostignemo nova polja ljudskosti i nove visine u evoluciji ţivotnosti i celokupne Prirode,

utkajući neobjašnjive crte originalnosti u sve naše pokrete, te i samu srţ našeg bića, te

utabajući nove puteve duhovnih evolucija našeg planetarnog doma.

Ljudska bića se moraju neprekidno susretati sa blagim izbacivanjima iz stabilnih

homeostatskih ravnoteţa ka nepoznatim, nestabilnim stanjima iz kojih uvek i iznova

moraju homeoretski preuzeti kormilo svoga broda iz domena »raĉunarskog«, spontanog

nahoĊenja u svoje ruke, samostalno pronalazeći nove konstruktivne pravce plovidbe,

nova, bogatija stanja ureĊenosti dodira našeg broda i mora Prirode. Premda planetarna

mora predstavljaju - usled ravnomernije raspodele vode, egzistencije uţih temperaturnih

opsega, blaţe Sunĉeve radijacije i lakše izvodljive trodimenzionalnosti ţivotnih kretanja,

u odnosu na nestalne kiše i druge klimatske karakteristike, te nedostatak mnogih

esencijalnih minerala kontinentalnih predela - znatno pogodnije ţivotne sredine u odnosu

na kopna, ţivotnost je u jednoj od etapa evolucije hrabro stupila na ĉvrsto tlo, teţe za

kretanje usled nedostatka sile potiska vodenih sredina, kao i prepuno opasnosti suša,

vatre, snegova i poplava, te danas, premda kopno ĉini pribliţno trećinu planetarne

površine, polovina naše biote ţivi na njemu99

. Ĉitav ţivot u svojoj neprekidnoj evoluciji,

stalnoj teţnji ka dinamiĉkom oĉuvanju stabilnosti, tako, podseća na kretanje akrobate duţ

tanke ţice, razvuĉene izmeĊu dveju planinskih vrhova, metafora veliĉanstvenih puteva

koji stoje izmeĊu ljudskih duša, duţ same oštre ivice provalije, sa dubokim znanjem da

nas, s obzirom da »u ponoru prebiva istina«, samo susretanje sa opasnostima našeg sveta,

proţeto verom u praćenje pravog, boţanskog puta, puta opšte dobrobiti, moţe uĉiniti

mudrim i istinski blagodetnim bićima. Okretni jogini nam ukazuju na blagodeti dubokog,

celovitog i ritmiĉkog disanja76

, disanja koje skuplja pranu, vitalnu kosmiĉku energiju,

iako znamo da ne samo da kiseonik u telu vodi sagorevanju ugljenih hidrata i opštem

fiziološkom aktiviranju, već i da procesi oksidativnog metabolizma vode i nastajanju

129

potencijalno destruktivnih slobodno-radikalskih molekula koji, naravno, normalno bivaju

neutralisani posredstvom izvesnih vitaminskih i polipeptidnih makromolekula. Blagodeti

i opasnosti se, tako, ne mogu podvojiti i »isti je kljuĉ koji otvara vrata raja i vrata pakla«,

odnosno »the same thing that makes you live, can kill you in the end«193

, kako je pevao

Nil Jang, pokazujući nam na jedan sliĉan hod akrobate na ţici, na neprekidno ogledanje

svetlosti rešenja od tame prihvaćenih problema u našim putevima kreativnih napredaka,

te na imperativ savremene ekološke medicine na osnovu koga ne opstaju apsolutno

dobroĉiniteljske ili škodljive stvari, nezavisno od konteksta njihovog upoznavanja i

upotrebe, već ono što moţe predstavljati lek u jednom, moţe se pokazati štetnim u

drugom kontekstu, i to ĉesto, naravno, u zavisnosti od doze, jer optimalnosti i tanani,

dinamiĉki balansi, a ne maksimizacije bilo ĉega ĉine put harmonije sa Prirodom. I znajući

za ovakvu esenciju svakog suštinskog progresa u Prirodi, namesto osuĊivanja koja bude

ne blaţena, dobrotom i toplim saosećanjima prema bliţnjima okrenuta »nezadovoljstva« -

osećanja koja nas pokreću da poput drevnih mornara napustimo svoj dom i zaradi opšte

dobrobiti se otisnemo na puĉine novih mora, donoseći jednoga dana blago

novootkrivenih zemalja svome domu - već destruktivna, na sebiĉnim korenima ponikla

nezadovoljstva, nezadovoljstva koja ne povezuju i usklaĊuju, već kidaju veze zajedništva

i mirnih harmonija koje nas spajaju sa bićima sveta i našim ekosistemskim okruţenjem,

postavljaju se duboka, blaţena znanja da »ĉudni su putevi Gospodnji«, da se kroz uĉenje

na greškama, bića sveta mogu iznenada, prosvetljujuće obasjati sopstvenim pokajanjima,

krenuti Boţijim putevima i obasuti nas nepreglednom lepotom svoga delanja, podsećajući

nas na trenutak kada je Bili Korgan ispevao pesmu »Thirty-three«145

, pesmu ĉiju divotu

moţda nikada ne bismo doţiveli bez prethodnih autorovih otvorenih hodanja putevima

hedonizma, destrukcije, frustracija i samo-zadovoljenja.

Dostiţući ovakve trenutke savršenih harmonija, trenutke kada zvezdano zadivljeni

znamo da je sve iza nas, sve ispred nas i sve nadasve nas ljubav, koja je veĉno bila i biće,

ĉedno nas noseći na našim putevima i traganjima, kada akrobata postigne kratkotrajnu

perfektnu ravnoteţu bez potrebe za naizmeniĉnim padanjem ka naizgled

suprotstavljenim, ali suštinski komplementarnim jednostranostima, ponekada se, bacajući

umiren pogled ka velelepnim predelima i prostranstvima našeg sveta, osećamo kao da se

ĉitava Priroda u svojim beskrajnim harmonijama ogleda u našem biću i obrnuto, premda

ĉak i tada moţemo znati da - iako ovakva skupljanja ĉudesne lepote sveta koju ćemo

poput oboţenja ĉoveka u dodiru dveju kaţiprsta sa MikelanĊelove freske u Sistinskoj

kapeli, jednoga dana svesrdno predati voljenim bićima sveta - povlaĉenje u sebe jeste

prilika za sabiranje sopstvenih misli i osećanja, ali i svaki ovakav trenutak jeste i

protraćeni trenutak našeg potencijalnog pruţanja ruku bićima, moţda potopljenim u moru

suza, odricanje od plemenitog davanja ĉitavog našeg bića svetu, vaseljenskom

uveseljavanju nekih tuţnih i usamljenih pogleda na svet. Svaki izvor svetlosti, tako,

osvetljavajući nam razlike spoznajnih dodira našeg bića i Prirode, stvara istovremeno i

senke sopstvenih dodira sa crtama Prirode.

Dok sve tvrdnje kreativno uokvirene kriterijumom istinitosti, tako, moţemo,

sliĉno kao i sve jednostrane ideje i eksplicitovane pronalaske rešenja ţivotnih problema,

znajući da »suprotnost svake istine je takoĊe istina«66

, u svrhu sticanja iskrenije slike

stvari pomešati sa odgovarajućim dijametralno suprotnim tvrdnjama u izvesne celine

fuzzy logiĉkog karaktera, tvrdnje orijentacionog karaktera, tvrdnje koje, nezavisno od

svog eksplicitnog sadrţaja, zraĉe dobronamernom implicitnošću svud oko sebe,

130

istovremeno pokazuju wayward, ka plodnim smerovima i svetlim predelima Prirode, kao

i u srce bića slušaoca, vodeći ga neprimetno ka postajanju jednoga sa suštinom svoga

bića i ĉitavom Prirodom. Puno priĉe je, tako, istovremeno prazna priĉa, mlaćenje prazne

slame, dok tišina predstavlja sveproţimajuću muziku, podsećajući nas na tonjenje

Vitgenštajnovog logiĉko-filosofskog traktata iz analitiĉkog, sveobuhvatajuće

pretencioznog diskursa u tišinu izraţavanja sa dolaskom do opisa suštinskih crta

ţivljenja, kao i na divotu biblijskog stvaranja sveta »ni iz ĉega« (Mojsije I 1:1). Vrhunci

inspiracije se, tako, ne nalaze u predelima ĉiste svetlosti ili tame ništavila, već u

kreativnim i uzajamno osetljivim susretima svetlosti i tame, stvaralaĉke dobrote

ţivotnosti i slepih teţnji ka sveopštem razaranju, susretima u kojima spavaju potencijali

buĊenja ţivotnih teţnji ka obuhvatanju ĉitave ove igre kreacije sveta svetlošću jedinstva i

dubokih ţelja za pobedom dobrote, svetlosti i sveopšteg mira, ĉineći da se, poput velikog

praska, naše srce svojom dobrotom i isceljujućim sjajem rasprši duţ ĉitavog sveta,

predstavljajući njegova nova, isusovska Sunca.

Ĉitava ova knjiga je zapis o sopstvenom traganju za putokazima naše temeljne

orijentacije prema svetu, etiĉkim putokazima i postavkama koji bi svojom primenom

(moj) ego, granicu izmeĊu (moje) svesti o sopstvenoj odvaţnosti, znaĉajnosti i

nadgradnji, i doţivljaja delova našeg sveta kao »tuĊih«, drugih, nepripadajućih nama,

poput jednog balona raspuknuli, i u novoprobuĊenom jedinstvu uma i ĉitave Prirode,

raspršili njegovu cvetnu prašinu duţ ĉitavog sveta, radosno obasipajući sva bića, kao

mehurovima od sapunice, duhovno opijajućim idejama i mislima, ohrabrujućom verom i

snaţnim pruţanjima i davanjima sebe ĉitavom svetu, nebeskim ţeljama ka nalaţenju i

izranjanju svetla duše koje spava negde duboko u nama, na površinu sveta. Ravnoteţa

usamljenih kontemplacija i predanog pruţanja ka bićima i svim detaljima našeg sveta,

neprekidno traganje za nitima koje nas povezuju u beskrajno smislenu, religijsku celinu,

traganje koje uvek podrazumeva oscilovanje izmeĊu krajeva potpune samoće i

zabljeskujućeg svetla zajedništva, utopljenosti u ĉitav svet, ĉini tako i put iznalaţenja

kreativnih rešenja i milog ostavljanja tihih i jedva primetnih znakova na putu budućim

hodoĉasnicima, novim tragalaĉkim oĉima sveta.

»Ljubav je moguća jedino ako dvoje ljudi meĊusobno komunicira iz centra svoje

egzistencije i ako pri tom svaki doţivljava sebe iz centra svoga postojanja. Jedino u tom

'centralnom iskustvu' nalazi se ljudska stvarnost, jedino je ovde ţivotnost, jedino je ovde

osnova ljubavi. Ljubav, tako doţivljena, neprekidni je izazov; ona nije mesto odmora, već

mesto neprestane aktivnosti, rasta, zajedniĉkog nastojanja...I zaista, biti sposoban da se

koncentrišeš, znaĉi biti sposoban da budeš nasamo sa sobom – a ta sposobnost baš i jeste

uslov sposobnosti da se voli. Ako sam vezan za drugu osobu jer ne mogu stajati na

vlastitim nogama, on, ili ona, moţe da bude moj spasilac, ali naša veza nije veza ljubavi.

Paradoksalno je, ali sposobnost da budemo sami preduslov je sposobnosti voljenja«52

,

pisao je Erih From u sliĉnom duhu doţivljaja ljubavi kao umeća istovremenog odrţanja

prisebnog kreativnog integriteta i predanog pruţanja puteva jedinstva bićima sveta. Iz

razgovora Sokrata i Fedara na obali Ilisa znamo da svaka zaljubljenost nosi potencijale

uzajamnih kreativnih pustošenja, ĉinjenja da »kao što vukovi vole jagnjad, tako

ljubavnici vole svoje voljene«126

, kada god voljena bića uokvirimo našom sebiĉnošću,

egocentriĉnošću i posesivnošću, dok sa druge strane, ljubav ĉini preduslov da »naša duša

poĉinje da dobije krila«126

, da postajemo »besmrtna stvorenja sa telom i dušom u

jedinstvu kroz vreme«126

, jer »boţanski su lepota, mudrost, dobrota i sliĉno; posredstvom

131

njih, krila duše se hrane, i hitro rastu, ali kada se hrane zlom i gadostima i suprotnostima

dobroti, troše se i otpadaju...i kao što se vetrić ili eho odbijaju od glatkog kamenja i

vraćaju odakle su došli, tako se i tok lepote, prolazeći kroz oĉi koje su prozor duše, vraća

zadivljenom biću; stiţući tamo i navodnjavajući krila i podstiĉući ih na rast, i

istovremeno ispunjavajući dušu voljenog bića ljubavlju. I tako, ono voli, ali ne zna

šta...voljeno biće je ogledalo u kome se ono ogleda, ali nije svesno toga...duša prelazi

ĉitava nebesa pojavljujući se u raznolikim formama – kada je savršena i okrilaćena

uzdiţe se naviše i ureĊuje ĉitav svet; dok se nesavršena duša, izgubivši svoja krila i

klonući u svom letu, nastanjuje na ĉvrstom tlu, dobijajući zemaljski okvir koji izgleda

kao da je samo-pokretan, ali se u suštini pokreće njenom snagom«126

, kao što je smatrao

Sokrat, premda, podsetimo se, sliĉno kao što Zen majstor Dţošu, upitan da li će jednoga

dana otići u raj ili pakao150

, odgovara: »U pakao; jer ko bi u suprotnom sluĉaju spašavao

izgubljena bića?«, u predavanju lepote koju nosimo duboko u suštini našeg bića,

zalutalim i tuţnim stvorenjima sveta, poĉiva put vrhunske dobrote i herojstva. Svaka nit

koja povezuje bića Kosmosa, otvara nam puteve duhovnih uspinjanja i ovaploćujućih

dodira, ali se istovremeno nadvija nad provalijama i ambisima ka kojima poĉinjemo da

padamo kada god negovanje uzajamnih sloboda i spontanih otvorenosti prema svim

bićima sveta zamenimo ţeljama za prisvajanjem, posedovanjem, izrabljivanjem i

izolovanjem voljenih bića od ostatka sveta. Ipak, kada naša ljubav prema bliţnjim bićima

stoji na osnovama našeg pruţanja slobode i nevezivanja voljenih bića, kada doţivljavamo

ljubav kao prisebni i predani susret našeg bića i objekta naših briţnosti, nalazimo se na

putu ovenĉavanja lepote ţivljenja, sjajnog vibriranja nevidljivih struna koje spajaju srca

dveju zaljubljenih bića.

MeĊutim, poput deteta koje, uĉeći da hoda, mora neprekidno padati i padati kako

se jednog dana uzdiglo i zakoraĉalo svetom, i naše uĉenje svakog umeća ne samo da

mora biti obasjano predanom ţeljom za našim usavršavanjem i davanjem steĉenog znanja

svetu, već se mora karakterisati nesujetnim spremnostima na greške u našim praktiĉnim

»eksperimentima«, u aktivnom i budnom upoznavanju sveta, jer se samo kroz uĉenje na

njima zaista stiĉu ĉudesna i vredna umeća ţivljenja i stvaranja. Svako »teorijsko« znanje

o duhovnoj i usrećujućoj koordinaciji na relaciji biće – Priroda je izraslo na

suĉeljavanjima bića Prirode sa greškama i uĉenju na njima, te imajući visoko-etiĉke

putokaze u rukama, takoĊe moramo grešiti ţelimo li da ove idejne vrednosti postanu

sastavni deo našeg bića, da - poput virtuoznog muziĉara koji ne prati svesno svoje fine

pokrete na instrumentu, već sve što neguje su prisebna koncentracija i duboka ţelja da se

svet prosvetli stvaranom muzikom, ili okretnog vozaĉa koji ne razmišlja o svojim

pojedinaĉnim pokretima, već neguje sveproţimajuću teţnju ka bezbednoj voţnji – i naše

biće sa svojim duboko sazdanim, temeljitim vrednostima spontano, nezavisno od toga o

ĉemu priĉa, ĉime se bavi i na šta pokazuje, samo sa paţljivim negovanjem ţelje za

stvaranjem mira i sklada u putevima koji povezuju bića, zaista prosvetljuje svet.

Privrţenost bilo kakvim pravilima, principima i normama kao putevima

»pouzdanog« postizanja ciljeva ljudske sreće i prosvetljujućih trenutaka ţivljenja

implicitno podrazumeva zanemarivanje i odbacivanje mora dragocenih znakova Prirode,

nevidljivih dragulja kojima nas ona obasipa u našim tragalaĉkim ispunjenostima.

Osnovno pravilo je, zaista, nemati pravilo, i ne truditi se ponavljati divna ţivotna iskustva

ponavljanjem eksplicitnih izraţajnih formi, dodira i eksternih interaktivnih predela, jer ne

samo da se svi oni suptilno menjaju sa svakim trenutkom kosmiĉkog toka, već i mi iz

132

trena u tren nikada nismo isti, zauvek se menjajući. Prihvatanjem uvek novoga sebe i

sveta u potpunosti, i pronalaţenje uvek novih puteva dosezanja blaţenih trenutaka

jedinstva našeg bića i Prirode, jeste put duboke, moderne etike, iako se kroz niz

religijskih tradicija naše civilizacije, ukljuĉujući i hrišćanstvo i tradiciju sufizma, provlaĉi

ideja da se boţanska milost spušta na bića bez ikakvih pravila, da se blagosiljajuća ruka

Prirode ne moţe dosegnuti pukim eksplicitnim traţenjem, već samo jednako pruţenom

unutrašnjom milostivošću i gracijom duha. Jer, »pruţimo li korak ka boţanskoj milosti,

ona će napraviti deset koraka da je primi«, podsetio bi nas prorok Muhamed, a kada se

jednom zateknemo na putu koraĉanja na Boţijem putu, postaćemo svesni beskraja

znakova Prirode posvuda oko nas, znakova koje ćemo sledivši jezik srca, moći da

pratimo ka ĉudesnim osunĉanim predelima naše duše.

Tek kada temeljna orijentacija našeg bića postane iznutra obasjana našom

predanošću svakom biću sveta, i Priroda će nam se – kao u divnoj sceni buĊenja iz filma

»Umberto D« - pribliţiti svojim vedrim putokazima i oplemenjavajućim dodirima,

otvoriće nam vrata anĊeoskih glasova i boţanskih poruka. Jer, »kada bogovi hoće da nam

pomognu, oni ne stoje pored nas sa prutom u ruci poput pastira koji štiti svoje ovce, već

blagoslovi sa nebesa dolaze do nas kada je naš intelekt pravilno usmeren«88

, kako nas

podsećaju stihovi Mahabharate. Prvi korak na putu prosvetljenja nas i ĉitavog sveta jeste

u nama, u našem sopstvenom izboru, u prvom koraku koji kada je usmeren ka nebeskoj

posvećenosti svim bićima sveta, i ĉitava Priroda će svojim glasnicima obeleţavati puteve

ispunjenja naših plemenitih ţelja koje, znamo, uvek moraju biti svetlo okrenute ka

drugima. Kljuĉ boţanskih spoznaja, srećne celovitosti i duhovne ispunjenosti našeg bića

je, stoga, uvek u našim rukama, odnosno u njihovim korenima koji leţe u dubinama

našeg srca, naših osnovnih teţnji i vrednosti. Jer, naš um, poput jedne rastegnute

membrane ili strune, rutinski vibrira na prepoznavanje eksternih inicijacija u vidu

subjektivno odreĊenih a priori kategorija (objekata i drugih u izvesne celine objedinjenih

kvaliteta sveta), jedan mali deo eksternih podsticaja svesno prihvata šaljući odgovarajuće

impulse u smeru njihovog daljeg procesovanja, dok najveći udeo ovih eksternih impulsa

propušta (s obzirom da bi osetljivost na sve njih bila misaono preopterećujuća usled

enormnosti informacija koje nam pristiţu u svakom perceptivnom trenu), pri ĉemu

kriterijumi selekcije inicijacija ko-kreacije kvaliteta našeg sveta i opsezi osetljivosti našeg

uma opstaju upravo na nivou naših najdubljih, jezgrovitih vrednosti i teţnji. I kada se

kroz naše molitvene ţelje pretvorimo u mostove koji će spajati puteve bića sveta sa

saznajnim predelima ka kojima ona ĉeznu, i naš svet će postati ozvezdan boţanskim

spoznajama i smirenim, sveobasjavajućim ushićenjima.

Svi naši pokreti koji su pod potpunom kontrolom razuma, pod totalnim okriljem

naše samo-svesti, neutemeljeni na našoj spontanoj ţivotnosti, lišeni su ţivotne i duhovne

gracioznosti100

. Svaki vid namernog forsiranja postizanja bilo kog cilja nuţno proizvodi

ukrućujuće tenzije, blokirajući nas na putu njihovog postizanja, usled ĉega se spontanim

prihvatanjem naše ţivotnosti, sada i ovde, na temeljima sa kojih ćemo zapoĉeti traganje

za uvek novim putevima emanencije suštine našeg bića, karakteriše put mudrosti. Jer,

svako vreme traţi nove odgovore na suštinska kosmiĉka pitanja, nova, nepoznata rešenja

kojima ćemo otvarati vrata novim granama procesa evolucije ţivotnosti. Znajući ovo,

idolatrijsko, indoktrinirano sleĊenje unapred zadatih recepata će ustupiti mesto našoj

kreativnoj odluĉnosti i mogućnostima izgradnje duboke religioznosti jezgra našeg bića.

»Ako tvoj razum istupi iz zbrke omame, biće ti na teretu ono što si uĉio iz svetih knjiga, i

133

ono što iz njih moţeš da nauĉiš. Ako se pak tvoje znanje već suprotstavlja i s uĉenjem

svetih knjiga, a ti se ĉvrsto kao stena udubljuješ u meditaciju, postiţeš ono što se naziva –

joga...Za brahmane koji stiţu do prosvetljenja, Vede su samo poput rezervoara vode u

poplavi«60

, zapisano je u Bhagavad Giti, i svi veliki uĉitelji religijskih tradicija naše

civilizacije nisu predstavljali slepim strahom od pogrešaka opĉinjene i potĉinjene

sledbenike prethodnih, idolizovanih uĉenja, usled ĉega je Svami Vivekananda uĉio: »Ove

velike duše su putokazi na našem putu. To je sve što one jesu. Govoreći: 'Napred, brate!'

Mi se oslanjamo na njih; nikada se ne ţeleći pomaknuti. Nećemo da mislimo; ţelimo da

drugi misle za nas. Poslanici ispunjavaju svoju misiju. Mole nas da ustanemo i delujemo.

Stotinama godina kasnije se pridrţavamo za istu poruku i idemo da spavamo...Više bih

voleo da svako od vas postane prorok ovog Novog Zaveta, saĉinjenog od svih Starih

Zaveta. Uzmite sve stare poruke, obogatite ih svojim uvidima, i postanite prorok

drugima«182,183

, podsećajući nas i na Isusovo uĉenje: »Gle, carstvo Boţije je meĊu

vama…Svaki knjiţevnik, pouĉen za carstvo nebesko, sliĉan (je) domaćinu koji iz svoje

riznice iznosi novo i staro« (Luka 17:21...Matej 13:52). »Iz sna izaĊi, a blago ponesi«, i

divljenje briljantnim teţnjama, vizijama, postupcima i pogledima na svet bića Prirode,

naspram uspavljujućeg i inertnog utonjavanja u njih, moramo uvek razbuĊivati u

kontekstu našeg puta, naše ţivotne misije, hodajući ka njoj sa zavetnim davanjem našeg

srca voljenim bićima sveta i blagim oĉuvanjem i ţivljenjem blaga naših uspomena,

divnih, pokretaĉkih trenutaka našeg ţivljenja i istorije Kosmosa.

Sliĉno kao što zaljubljeno biće neprekidno misleći o ljubljenom, harmonijom i

gracioznošću obavija svoje spontane pokrete i misli, sa posvećenošću odrţanja naše

paţnje na temeljima našeg bića, na našim dubokim teţnjama, isceljujućim mantrama i

fundamentalnim vrednostima, kao i na ontološkim osnovama naše (biološke) ţivotnosti i

naše duše, svaki naš pokret, glas ili misao u vazduhu stvaraju talase lepote i blaţenosti.

Prihvatanje naše biološke osnove i naše utemeljenosti u boţanskoj, sveproţimajućoj i

svepovezanoj stvarnosti, te naših najdubljih teţnji kao kormila, intelektualnog znanja kao

orijentacijskih kompasa i mape zvezdanih konstelacija, a intenziteta osećanja kao jedara

broda našeg bića, uz preuzimanje osećanja odgovornosti za sudbinu svakog bića i

kamenĉića Kosmosa, vodi nas ka vodama obasjavanja sveta sveusklaĊujućim talasima i

harmonija, dok naše kreativne brane, mentalni i emotivni pritisci izazvani teţnjama ka

»savršenom« eksplicitovanju našeg bića, kroz vedre osmehe prihvatanja naše ljudskosti i

prirodnosti pogrešaka, nesigurnosti i isusovske raspetosti na sanjalaĉkim, ţivotnim

raskršćima, bivaju pretvoreni u bistre, šumeće reke ţivota, reke koje na svom putu ka

moru jedinstva uma i Prirode prihvataju sve potoke sa kojima se susreću i kao u bajci o

Viniju Puu67

, istovremeno saţivljene sa svakim trenutkom postojanja i duboko u srcu

ĉuvajući viziju svog finalnog puta, odzvanjaju i brboću: »Nema ţurbe, već smo tamo«.

Premda nam na svakom ţivotnom raskršću bezbrojni anĊeli, vibracije molitvi i

dobrih ţelja bića Prirode, šapuću tajne koje nas neprimetno nahode na ispravni izbor puta

- izbor koji, podsetimo se, ne poĉiva samo u sleĊenju jedne od mogućih grana raskršća,

već u isusovskom, saosećanjima raspetom prihvatanju svih njih, znajući da se nikada ne

samo u eksternim predelima, već u interakciji izmeĊu spoznajnog jezgra našeg bića i

prirodnih inicijacija krije tajna sveproţimajuće sreće u našim ţivotnim izborima, što

divno opisuje metafora Sunĉeve duge i ćupa sa blagom u njenom podnoţju, ćupa koji je

neuhvatljiv jer se uvek pomera zajedno sa našim oĉima, pribliţava kada se od njega

udaljavamo i udaljava kada mu se pribliţavamo - ĉineći da osluškivanjem našeg srca,

134

jezgra muzike našeg bića, moţemo ispravno izabrati ispravan put, ponekada je

neophodno pinokijevski skrenuti od glasa našeg srca, od svetlih putokaza naše »savesti« i

upustiti se u izvesne »ne tamo« vode, suprotno od kompasa naše intuicije, u svrhu

spoznaje dragocenosti i pokajanjima proţetog, praskozornog buĊenja poverenja u

implicitni govor našeg bića, govor koji krije tajnu našeg Puta i istinske harmonije sa

celotnom Prirodom. Upitan od strane Fedara da prokomentariše Lisijevu tezu o

distanciranom prijateljstvu kao uzvišenijem i plodotvornijem od stopljene ljubavi, Sokrat

najpre, saţivljen sa Lisijevim pogledom na svet, uvereno iznosi svoje slaganje sa njim da

bi, okonĉavši svoj govor i umalo krenuvši natrag u grad, sa pogledom na izabrani put

intuitivno osetio neusaglašenost svog eksplicitnog stava sa pravim, zaista blagotvornim

putem, rekao: »Vidim da sam pogrešio«126

i iznedrio jednu od najlepših beseda antiĉke

grĉke filosofije, podsećajući nas da ne udaljeno, transcendentalno prijateljstvo, već

istinska ljubav koja saţivljava i ujedinjuje biće sa ĉitavom Prirodom predstavlja

najuzvišeniji ideal ljudske mudrosti, te nam sa uzvišene perspektive (ĉitavog dela)

pokazujući da ne opiranje promenama našeg bića i ĉvrsto drţanje za fiksne i

šablonizovane ideje i stavove, već otvorena i fleksibilna saţivljenost sa pogledima na svet

bliţnjih bića, koliko god oni bili neuravnoteţeni i pogrešni, predstavlja divan put

obogaćivanja našeg razumevanja harmoniĉnih odnosa bića i Prirode, i predavanja svetu

iskrenih i zaista plodotvornih putokaza; ne samih slova i pisama koji su uspinjuće

»merdevine« širenja naših saznajnih perspektiva (merdevine koje, podsetimo se,

»moramo odbaciti kada se na njima uspenjemo«189

) i koje »moramo ĉuvati u sred našeg

srca, jer one su ţivot za one koji ih pronaĊu« (Priĉe Solomonove 4:21-22) - ali ĉije

horizonte znaĉenja ljudi, »misleći na pisano pamćenje, zaboravljaju da odrţavaju u jezgru

uma«126

(prevodeći, tako, divne, sunĉane »biti« - što i predstavlja znaĉenje reĉi »sattva« -

u posesivne, usisavajuće »imati« modove ţivljenja), ĉineći da poput velikog Konfuĉija

zapadnemo u tugu kada uvidimo da naši pisani putokazi ostaju neproţivljene reĉi157

,

samo zarĊali znaci na zaraslim i prašnjavim putevima ţivota budućih generacija -, već

dubokih vodilja bićima sveta koja pruţaju Prirodi svoje predane ruke, temeljitih,

nevidljivih talasa koji nalaze svoj put i do najudaljenijih predela sveta i najusamljenijih

saznajnih pogleda, tiho ih, zlatnim uljuljkivanjem, nahodeći na pravi put, na buĊenje

beskrajne, sveobasjavajuće i isceljujuće vere u boţanske snage sopstvenog bića, u

blještavost Sunca ţivotnih teţnji koje sijaju iz našeg srca, nadaleko osvetljavajući Puteve

Gospodnje.

Na sliĉan naĉin kao što je spektar opcija mogućnosti upoznavanja našeg

sopstvenog bića (što ĉini cilj svih velikih putešestvija hodoĉasnika Prirode) znatno širi i

otvoreniji kada naše kretanje usmerimo ka vodama nepredvidljivih komunikacija,

izraţajnih izazova i obilovanja potencijalnih pogrešaka, a ne zatvaranju u vode

bezbednosti (a podsetimo se da osim propadanja metafiziĉkih interesovanja i vrlina,

raspad Rimskog Carstva moţemo pronaći u reĉima Edvarda Gibona da »na kraju,

zahtevali su bezbednost više nego što su traţili slobodu«), prividne sigurnosti, poznatih i

predvidljivih modova ponašanja, i, uopšte, putevi koji obiluju preprekama i opasnostima

predstavljaju zaista puteve koji vode velikim i vaţnim postignućima. Male i uske ulice,

mala vrata »vode u ţivot« (Matej 7:13-14), dok veliki, široki, predvidljivi putevi ĉesto

rezultuju u izbegavanjima susreta sa jezgrom našeg bića i sveta, te u traćenju naših

veliĉanstvenih potencijala razumevanja procesa ĉudesnog iscrtavanja sveta na relaciji

izmeĊu našeg bića i Prirode. Susreti sa teškoćama sveta predstavljaju neophodan

135

preduslov svakog vida napretka, što zna svako dete koje je ikada uzdiglo papirnatog

zmaja u vazduh. Naime, trĉanje ne niz vetar, već sa vetrom koji nam bije u prsa,

predstavlja put zmajevog uzdizanja, nakon ĉega se moţemo ponovo okrenuti i pustiti ga

da se vijori i leti duţ linija najmanjeg otpora vihorastih talasa. Sliĉno tome, ne bitka

»protiv...«, bitka ka gašenju i nestajanju naših pogrešaka, mana i strahova, već njihovo

prihvatanje i ĉinjenje puteva sjajnih vizija i hrabrih izbora uprkos njih, jeste put istinskog,

ne zaslepljenog i srljajućeg, već mudrog i prisebnog herojstva, kao i zalivanja svake

pukotine, duhovne, fiziĉke i emotivne rascepljenosti našeg bića isceljujućim dodirima i

mostovima blagodetnih spajanja. Jedna od najvećih pogrešaka u svakodnevnim

komunikacijama, stoga, jeste teţnja ka neĉinjenju nikakvih pogrešaka, dok beskrajni

putevi stvaranja sigurnosti u nesigurnosti, besprekornosti u ĉinjenju pogrešaka i uĉenju na

njima, predstavljaju puteve mudrosti koji se prostiru pred našim stopama.

I tek kada naše biće slobodno ispolji sve svoje nesigurnosti, nedoumice, slabosti,

nesavršenosti i esencije naše ljudskosti, brane ega koje spreĉavaju slobodne tokove reka

ljubavi i podiţu zidove netrpeljivosti izmeĊu nas, ruše se i preobraţavaju u korita

slobodnih tokova ispoljavanja jezgrovite, skrivene lepote našeg bića, ĉiste, iskrene

ljubavi (ne njenog iskazivanja kada je nema na osnovama našeg bića, ili izraţajnog

uzdrţavanja kada ona preplavljuje naše saznajne osnove, već spontanog raĊanja i

predavanja) i mostova isceljenja našeg i drugih bića, te ĉitavog sveta. Kako polja lakoće

naše voljenosti, tako i vrata Suncu putanja naše ljubavi, otvaraju se sa prihvatanjem i

slobodnim ispoljavanjem svih naših nesavršenosti i pogrešaka, s obzirom da ljubav jeste

prihvatanje svih duhovnih rascepa u relacijama bića i Prirode i ulaganje naših nebeskih

teţnji ka njihovom isceljenju, proţimanju »putanjama koje povezuju«, usled ĉega susreti

sa malim, neuglednim bićima i detaljima sveta moraju u nama buditi neuporedivo veće

zahvalnosti i posvećenosti u odnosu na susrete sa savršeno uglaĉanim draguljima i

ogrlicama sveta, jer dok sve otrovne šumske peĉurke i štetni reklamni slatkiši

savremenog doba izgledaju površno primamljivo, neprirodno uglaĉano i ujednaĉeno,

beskrajni potencijali ljubavi i našeg duhovnog uĉenja tiho i neprimetno opstaju u

nesavršenim, tragovima vremena izbrazdanim, prašnjavo romantiĉnim bićima i putevima

sveta. I sa znanjem da »Bog je ljubav« (Jovan I 4:16), pred nama se prostiru polja svetog

znanja sazdanog na temeljima našeg prihvatanja nesavršenosti, teškoća i iskušenja sveta

kao nuţnih preduslova, kao osnova rascvetavanja kosmiĉke ljubavi, srca Prirode i Boga.

Svaka naša ţivotna pobeda, svaki cvet na krošnjama našeg uma ponikli su kroz

hrabre i svetle susrete našeg bića sa tamnim i obskurnim predelima našeg iskustva. I

stoga, kada god se pred nama pojavi izbor inertnog sleĊenja poznatih puteva i procedura

ponašanja u svetu, oĉekivanih izraza, naklonosti i fraza sa jedne, i predela nepoznanica,

iskušenja, iskrenih izraza i puteva istine koji uvek nose mogućnosti padova, ali i svetlih

saznanja i interaktivnog unapreĊenja sa druge strane, setimo se da »u ponoru prebiva

istina«, da samo susretanje sa nejasnoćama našeg doţivljaja sveta moţe unaprediti našu

ljudskost i duhovnost. Na raskršću ovakvog izbora, moţemo hrabro zakoraĉiti tamo gde

je tama (ali ne slepo srljajući, već stupajući paţljivih, neţnih oĉiju, ispunjenih ĉuĊenjem i

strahopoštovanjem, znajući da »where fools rush in, angels fear to tread«, kao što je

smatrao Aleksander Poup), i pri tome biti svetlost, biti ono što zaista jesmo, obasjavati

svetiljkom našeg uma i bića nejasnoće i nerazrešenosti naših doţivljaja sveta, te razumeti

ĉesto prašnjave i drevne hijeroglife na zidovima našeg doţivljaja sveta, crtice koje nose

beskrajno vredne poruke Prirode i skrivena vrata novim, neoĉekivanim granama našeg

136

upoznavanja i divljenja ĉudesnog sveta ţivljenja, obasjavanja naše platonovske pećine

doţivljaja oĉiglednih crta ţivotnosti kao izvornih putanja sveta, Suncem znanja da sve što

postoji jeste slika naše duša, beskrajno divan put njenog traganja za svojom sopstvenom

spoznajom, za otkrovenjem da duša i Bog ĉiji ko-kreativni dodir stvara ĉitav naš svet jesu

Jedno.

Jer, svaki zid koji zaklanja vidike na divne horizonte Prirode, svaka brana koja

spreĉava slobodne tokove ispoljavanja našeg bića, poseduju svoje tajne prolaze, skrivena

vrata koja se ne mogu otvoriti slepim srljanjem »glavom kroz zid«, već tihim, strpljivim i

supltilniim upoznavanjem crtica koje ga proţimaju, ravnoteţnim susretom proţetim

zlatnim reĉima koje poniĉu iz jezika našeg srca, ĉineći da se u ĉudesnom trenutku ovi

sezamovski prolazi, wonderwalls našeg upoznavanja sveta, otvore. Zlatne Gospodnje

reĉi, tiha, blaţena muzika našeg srca, molitvenih putanja koje se svojom

blagonamernošću prostiru širom sveta, ĉini da se i gvozdene, najĉvršće prepreke na

putevima ostvarenja našeg bića otvore, »jer je 'svaka plot kao trava, i sva njena slava kao

cvet trave; trava se osuši i cvet otpade, ali reĉ Gospodnja ostaje doveka'. A to je reĉ koja

vam je kao evanĊelje objavljena« (Petar I 1:24-25), kao što nas je uĉio apostol Petar.

Svako herojsko doba poseduje i svoje zmajeve u susretu sa kojima, odraţavanjem

od predela zalutalosti, nesklada i tame, se dostiţu uzvišene, svetle predstave sveta

ispunjene vedrim horizontima, simbolima ne finalizovanja, već beskonaĉnosti naših

putovanja, veĉnosti tragalaĉkosti. Nedoumice, dileme, paradoksi, zagonetke i enigmatska

iskušenja stoga predstavljaju nuţne pratioce na putevima svih blistavih otkrovenja, usled

ĉega ravnoteţa unapred usmerene, vizionarske, voljne i stenovito utemeljene odluĉnosti

sa otvorenim, sveosetljivim i paţljivim osluškivanjem suptilnih odgovora Prirode na naše

najfinije misaone orijentacije, sa predanim apsorbovanjem umirujućih i harmonizujućih

talasa sveta, ĉini put mudrih i visoko-etiĉkih odluka. U trenutku odluĉne predaje u vrtu

kedronskom, Isus nije bio siguran u ispravnost svoga izbora (Matej 26:42, Luka 22:42),

dok je Niĉeov Zaratustra u svetlu ţivljenja svojih individualistiĉkih ideala, uĉenja da

»ĉini što ti je volja, ali prvo budi takav da moţeš voljevati. Voli uvek bliţnje kao i sebe,

ali prvo budi takav da moţeš voleti sebe«116

, da moramo biti budno utopljeni u suštinu

sopstvenog bića da bismo zaista bili ispunjeni moći ljubavi, ipak, kao u divnoj »noćnoj

pesmi«, prekomerno tonući u svetlost svoga srca naspram razumevanja i saţivljavanja sa

bliţnjima, dospevao u trenutke ĉeţnje za svojim danima neznanja i traganja,

doţivljavajući Sunce koje sija samo onima koji ne znaju i tragaju, sliĉno kao i trenutke

dopuštanja da razliĉitim jezikom govori sebi i drugima (što ĉini jedino pitanje u ovoj

bajci na koje nije zapisan Zaratustrin direktni odgovor (42. poglavlje)), što se, doduše, sa

jedne strane moţe tumaĉiti gubitkom prisebnosti i povodljivim utapanjem u vode slave i

sopstvene veliĉanstvenosti koji uvek, naravno, opstaju u egocentriĉnom vrednovanju sebe

kroz oĉi drugih bića, dok se sa druge strane moţe sagledati kao plemenito i isceljujuće

prilagoĊavanje jezgra svog bića neponovljivom i uvek novom Putu koji se pruţa izmeĊu

bića u dodiru. Ipak, kroz trenutke iskušenja i neodumica, prihvatanjem svih naših mana i

nesavršenosti, te njihovim usaglašavanjem u osnovama našeg bića, i uspinjanjem na

njihovim lestvicama ka idealima našeg bića, nezaustavljivo vodimo svet ka izgradnji

ĉudesno stabilnih i razboritih ţivotnih struktura i puteva koji se pruţaju meĊu njima.

Odstupanja i spontani otkloni od ţivotnih i saznajnih ravnoteţa ĉine preduslove

naših uĉenja njihovih postizanja i odrţanja, te dubokih vrednovanja. Jer, sliĉno kao što se

iskljuĉivo iskoraĉivanjem iz saznajnih polja u svetlu kojih vidimo naš svet, i njihovim

137

posmatranjem »sa strane« (na primer, stupanjem na više stupnjeve sistemskog

rezonovanja, sa spontane svesti Puta na polje misaonih refleksija, sa polja razmišljanja na

polja razmišljanja o razmišljanju, sa predela uĉenja na premišljanja uĉenja o uĉenju itd.)

mogu sagledati suštinske vrednosti naših osmišljavajućih saznajnih okvira (koji, dok smo

»u njima«, predstavljaju neuoĉljive crte, svojevrsne saznajne »slepe mrlje«, kao što je

oko za pogled koji se raĊa iz njega), samo se sanjanjem o divnim ravnoteţama sveta sa

predela koji odgovaraju iskoracima od njih, pokajajućim, sa tihom suzom u oĉima,

vizionarenjem lepote mirotvornih harmonija kada smo se bilo agresivnim nemirom ili

usnulim ignorisanjem bezbrojnih znakova Prirode koji nam na svakom koraku pokazuju

blagodetne ravnoteţne puteve, udaljili od njih, mogu steći duboko pokretaĉki i dirljivi

uvidi o nebeskim vrednostima negovanja srednjih puteva, dinamiĉkih ravnoteţa našeg

ţivljenja. Ţivotne ravnoteţe se, stoga, mogu postizati samo njihovim neprekidnim

gubljenjem, svako uĉenje predstavlja uĉenje na greškama, dok svi vidovi prirodnih

napredaka poniĉu ne na konsternirajućem skrivanju, već na spontanom iskazivanju i

prihvatanju pogrešaka u našim saznajnim pruţanjima prema svetu i drugim bićima. Uĉeći

trenuci naše stidljive zajapurenosti, razrogaĉene paniĉnosti ili blokirajuće napetosti u

našim društvenim komunikacijama, izazvani pogrešnim teţnjama ka ostavljanju

neprirodno perfektnih, bezgrešnih utisaka, tako, predstavljaju nuţne preduslove, ne

borbom protiv kojih, već ĉijim prihvatanjem se dostiţu divne ravnoteţe, postavljanje

centra »gravitacije«190

ni samo u naše biće, niti u tuĊe autoritativnosti, već na blaţeni put

koji spaja naše biće sa bliţnjima, sa oĉima koje tada niti hladno posmatramo orijentisani

na samoga sebe, niti u koje inertno utonjujemo, gaseći našu kreativnost, već sa kojima

gradimo divne mostove jednakosti i uzajamno razbuĊujućih kreativnosti, ĉineći da poput

dvojnih zvezda, drţeći se za ruke, istovremeno orbitiramo i vodimo put naših, zajedniĉko

sijajućih kretanja.

MeĊutim, na tom putu nikada na osnovu samih racionalnih prosuĊivanja ne

moţemo znati da li naša dela u kontekstu celine doprinose rezultujućim harmonizacijama

ili disharmonizacijama Kosmosa, gašenju evolutivnih puteva ili pupoljenju i raĊanju

raznovrsnosti ogranaka evolucije, već smisao i efektivna dobrota naših dejstava u svetu

nuţno ostaju predmet vere, ĉinjeći sve naše postupke briljantno neprekidno uobliĉavane

toplim i vedrim bojama naših nadanja i molitvenih teţnji. Sliĉno tome, i da li zaista ideal

ĉinjenja bilo ĉega, ideal postojanja same aktivnosti koja bi - s obzirom da u skladu sa Tai-

ći-tu slikom, potenciranje bilo kojih krajnosti dovodi do spontanih otklona u njihove

suprotnosti –, bez obzira na našu preopterećenost njenom istinskom blagotvornošću, u

svakom sluĉaju vodila rasprostiranju novih evolutivnih puteva i informativnih bogatstava

pred oĉima sveta, ili duh sveopšteg prihvatanja, osloboĊenost interferiranja sa Prirodom i

prepuštenost njenom spontanom toku, ili zapravo dinamiĉki ravnoteţni splet ovih dveju,

respektivno Jang i Jin uzajamno potencirajućih polariteta prirodnog reda, ĉini pravi put

našeg misionarskog postojanja i putovanja, predstavlja fon fersterovsko, neodluĉivo

pitanje na putu posutom uistinu filosofskim, zvezdanim trenucima naših kosmiĉkih

zadivljenosti. I kada u retkim trenucima savršene ravnoteţe na našem akrobatskom putu

traganja postanemo umireni poput mermerne statue sa pogledom ovenĉanim u lepoti

veĉnosti sada i ovde, kada se sve tiho, lelujajuće šećuće i šumeće zvezde umire u tišini

svoga sjaja, znajmo da se Put Prirode i Put našeg bića stapaju u neraskidivo isprepletenu

celinu, da praćenje glasa srca našeg bića jeste oduvek bilo osluškivanje Puta celotne

Prirode, kao i da se naše odluke praćene dubokim osećajem odgovornosti i slobodne volje

138

neobjašnjivo stapaju u jedinstvo sa celotnom sudbinskom priĉom Kosmosa, te da svaki

naš izbor predstavlja nahoĊenje kormila našeg svemirskog broda u smeru spiralnog

putovanja u srce jedinstva ljudskih doţivljaja sveta i Prirode, te beskrajnog grananja

raznovrsnosti svetova saznanja i divljenja Boţijoj lepoti oliĉenoj u svakom cvetu i dašku

vetra, svakom tonu koji prenose nevidljiva i naizgled »beskorisna« bića vaz-duha, znajući

da »dok ne proĊe nebo i zemlja, neće ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok

se sve ne zbude« (Matej 5:18), te da za svako biće, za svaki prosvetljujući pogled, bistro

slovo, potez pera i kreativni podvig postoji pravo i jedino moguće vreme, da je ĉitav naš

svet, sada i ovde, zaista onakav kakav u svakom trenutku jedino moţe biti. Spontano

iskazivanje onoga što jesmo, iskreno dopuštanje da jezgro našeg srca i najdublje

konstelacije našeg bića, poput Sunĉevih zraka neprepreĉenih tmurnim oblacima i

neprobojnim zidovima naših egocentriĉnih, samo-svestnih poriva, slobodno obasja i ozari

naše poglede i ĉitav svet, u sprezi sa predanosti njegovom osluškivanju, adekvatnom

osluškivanju Puta celotne Prirode, proizilazi iz prihvatanja ovog srednjeg Puta,

nerazluĉivog, uzajamno potencirajućeg spleta izmeĊu odvojenosti i samostalnosti naših

ţivotnih izbora sa jedne, i stopljenog jedinstva našeg bića i Prirode sa druge strane.

Poput oduvek vedrog uma, uma koji ne zna za oluje unutrašnjih nedoumica,

rascepa i patnji, i koji, stoga, nikada ne moţe saţeti svoje misaone putanje i osećanja u

duboko inspirativne opise i spiritualno snaţna dela, i biće koje je oduvek bilo snaţno i

koje ne zna za trenutke slabosti i duhovne malaksalosti, potrebe za nevidljivom

integrišućom pomoći, nije u stanju da u razvije u svetu puteve iskrene hrabrosti i

saosećajne dobrote. »Kad sam slab, onda sam silan« (Korinćani II 12:10), uĉio je apostol

Pavle, podsećajući nas ne samo da trenuci naših slabosti mogu biti povodi rascvetavanja

herojskih srca bliţnjih bića kroz trenutke njihove briţnosti prema odsjajima naše iskrene,

ţivotne krhkosti, već i da se trenucima naših nedoumica i slabosti moramo radovati,

znajući da upravo oni grade velika, viteška i isusovska srca, te ozareni, duhovni sjaj

ĉitavog našeg bića u vremenima pred nama. Ne samo da se kroz olujne trenutke i

munjevite bljeske u tamnim noćima naših putovanja raĊaju sva srca svetle hrabrosti i

herojski bistre svesti koje prostiru meĊu bićima sveta implicitne zavete dobrote i

poţrtvovanja, već je neophodno poznavati ljudske slabosti, mane i raznovrsne psihološke

kvalitete kako bismo postali zaista divan zaklon, zaštita i pruţena, sveisceljujuća ruka

iskrene briţnosti, dobrote i uzdizanja bićima sveta. Svi olujni trenuci našeg ţivljenja,

naslućeni u dalekim oblacima našeg sveta i naše svesti, stoga, ne predstavljaju povode

jadikovanja, već mudrih i pribranih susreta sa veĉno radosnim srcem u jezgru našeg bića,

jer upravo ovakvi trenuci teškoća ĉine divne stepenice na putu našeg duhovnog,

anĊeoskog rasta, trenutke u beskonaĉnom toku vremena iza kojih se uvek raĊaju sve lepši

i blistaviji dani, sve divnije radosti Suncima jedinstva uma i Prirode.

Svi veliki sistemi znanja, bilo nauĉni, filosofski ili religijski, mogu se u zavisnosti

od interpretativnog prilaza doţiveti bilo kao prikazi beskrajno smislenog mnoštva

zvezdanog optimizma, ili kao pogledi na ponor beznaĊa i besmislenosti ţivotnih puteva. I

kada se obasjani poverenjem i svetim znanjem o beskrajnoj evoluciji Prirode kroz

ogledanja lepote, hrabrosti, otvorenog neba našeg duha i ozvezdanih teţnji ka

oplemenjivanju i prosvetljenju bliţnjih bića od tama, nesklada i disharmonija pećinskih

zatvorenosti našeg sveta, zagledamo u svaki kamenĉić našeg sveta, kamenĉić odvaljen od

beskrajnog pejzaţa osunĉanih granitnih visoravni koje se uzdiţu u susretima obala našeg

znanja i nepreglednog mora ne-znanja, otvorenih i sunĉanih saznajnih horizonata

139

rasprostrtih pred nama, ĉijom umirenom kontemplacijom se usmeravamo ka putevima

uzajamnih napredaka i obogaćivanja polja našeg znanja, susreti naše budne paţljivosti sa

svešću o dodiru najrazliĉitijih krajnosti Prirode i u ovom njenom malenom detalju

ovenĉavaće naš um blagim crticama nebeske lepote. Istovremena ravnodušnost i goruća

revnost, meditativna smirenost uma i zvezdane ţelje u našem srcu kao svetleći putokazi

voljenim bićima sveta, doţivljaji uzajamnosti raĊanja i umiranja, rasta i nestajanja,

potpune savršenosti u plesu ţivotnih nesavršenosti i neprekidnog uĉenja na pogreškama u

svakom deliću Prirode, te raĊanja najsjajnijih produhovljavajućih svetlosti iz najdubljih

tama beznaĊa, divotni dodiri sveopšteg prihvatanja i neprekidnog duhovnog teţenja ka

anĊeoskim uzvišenjima naših bića, nastaju na putu izvorno mudrih doţivljaja lepote u

susretu polariteta Prirode, susreta u ĉijim malenim dodirima se otelotvoravaju beskrajno

vredne putanje boţanskog stvaranja sveta u svakom njegovom trenutku kao odzvanjanju

beskrajno razdragane radosti postojanja.

Sve blistave putanje razmišljanja i sva isusovska srca koja prosvetljavaju svet

plemenitim teţnjama i divnim ţeljama za spasenjem i obasjavanjem nebeskom srećom

voljenih bića, nastaju kao posledice odluĉnih ţelja za rešenjem, razumevanjem i

prevladavanjem problematiĉnih zamršenosti i zatamnjenih nejasnoća našeg sveta. I ĉitava

ova knjiga, nastavši kao posledica moje predanosti kontemplativnom iznalaţenju

prosvetljujuće skladnih rešenja mnoštva uoĉenih neravnoteţa i disharmonija savremenih

ljudskih doţivljaja sveta, ne predstavlja izuzetak od ovog pravila. Najbitnije od svega je

primetiti da temeljni plan ĉitave ove knjige jeste borba za povratak plodnih i usrećujućih

duhovnih ravnoteža, ĉesto pozivanjem na naglašavanje zanemarenih polova u

bezbrojnim aktuelnim polaritetnim susretima našeg sveta. Stoga, ne ţivljenje samih

etiĉkih ideala o kojima priĉa ova knjiga i koji ĉine centralne teme njenih poglavlja, već

buĊenje srednjih Puteva kao harmoniĉnih spojeva svih eksponiranih etiĉkih ideala sa

njihovim suprotnostima, ĉini put zaista velike i sjajne mudrosti. Tako, na primer, vrata

nastajanju i egzistenciji osećanja ĉuĊenja su otvorena samo zato što postoje unapred

kategorizovane celine sveta naše percepcije koje uzimamo »zdravo za gotovo«, ĉijem

postojanju se u trenucima naših ĉuĊenja neĉemu drugom, ne ĉudimo. ĈuĊenje je, drugim

reĉima, moguće samo zato što postoji nešto ĉemu se u datom trenutku ne ĉudimo, nešto

što je trenutno stabilno i nepreispitujuće utemeljeno u svetu naše percepcije i saznanja.

Sliĉno tome, svaki eksplicitni zakljuĉak našeg razmišljanja je uslovljen postojanjem

izvesnih implicitnih pretpostavki i predrasuda našeg sistema rezonovanja. Zatim,

uzajamne promene našeg bića sa svakim novim ţivotnim i saznajnim susretom, sa

svakim trenom našeg postojanja, bivaju kreativno osmišljene samo u odnosu na izvesne

prividne nepromenljivosti. Ne samo da samo relativna, ali ne i apsolutna kretanja mogu

biti smisaono definisana, te da svaka promena neizostavno mora biti promena u odnosu

na neku prekoncipiranu nepromenljivost (pri ĉemu, primetimo, toĉak koji se brzo okreće,

koji se intenzivno menja, izgleda kao da je nepomiĉan153

, te samo spore i opiruće

promene ostavljaju utisak oĉiglednih promena, dok nas potpuna i spontana prepuštanja

promenama našeg sveta i bića stapaju sa centrom obrćućeg anahata toĉka našeg bića, sa

prazninom i prividnom »beskorisnošću« u kojoj poĉiva jezgro njegove korisnosti i

cikliĉnog sjaja), već i uzajamne promene kao crte puta Ljubavi, bivaju duhovno

osmišljene upravo jer opstaju dragocenosti našeg sveta ĉijem smo oĉuvanju briţno

posvećeni. RaĊanje sjajne, potpuno neosuĊujuće i ĉiste svesti Puta je uslovljeno

opstajanjem i izvesnih, prosuĊivanjem utemeljenih crta našeg perceptivnog i saznajnog

140

sveta. Spoj periodiĉnosti i neponovljivih novitetnosti je imanentan u svim prirodnim

sistemima, ĉineći ih spiralnim odrazima harmonije uzajamnih vraćanja, samo-

obnavljanja, samo-ostvarenja i kontinualnog kretanja unapred, usled ĉega prividne

periodiĉnosti ponavljanja putanja našeg sveta, udahnjujući neophodnu stabilnost prilikom

koordiniranja našeg bića prostornim ambijentom našeg sveta, ĉine nuţnu

komplementarnost meditativnoj svesti Puta i blještavoj slobodi neosuĊivanja, pretvaranju

našeg uma u praznu posudu poznatog Zen koana. Kada bi savremena razmišljanja bila

okarakterisana dominacijom »praznine« ĉistog uma i instinktivne predanosti nad

paţljivim pletenjima logiĉkih veza i harmonija, posvećenosti haosu koji raĊa plešuće

zvezde116

nad delanjem u skladu sa prirodnim redom, kada bi se ljudska bića, opĉinjena

sanjivom zadivljenošću, bezglavo zaletala ka saznajnim, pragmatiĉnim i evolutivnim

ponorima sveta, verovatno bi i moje knjige pozivale na racionalistiĉko vrednovanje

logiĉki stabilnog razmišljanja; jer u ravnoteţi stabilnosti razuma i majske lepršavosti

mašte opstaju zaista plodotvorne i evolutivne duhovne ravnoteţe, dok krajnosti u jednom

sluĉaju, sluĉaju dominacije reda nad slobodom, vode nekreativnim, robotizovanim

ukrućenostima, a u drugom sluĉaju, sluĉaju prevladavanja sanjalaĉke lelujavosti nad

razumskom proraĉunljivošću, vode neodgovornim, nerazumnim i šizofrenim saznajnim i

emotivnim plutanjima bajnim talasima sveta. Dalje, osvrtanje unatrag podrazumeva

kretanje unapred, neprekidno, premda promišljeno, zastajkujuće i zapitkujuće koraĉanje

na putevima naših duhovnih napredaka. Kada god pred nama iskrsnu po jedan put, jedna

staza, jedna vrata, kada god se u našim razmišljanjima iskaţe samo jedna manifestovana

osobina kao kljuĉ napretka našeg sveta, znajmo da u dugim razdobljima samo ravnoteţa

izmeĊu njih i njihovih odgovarajućih suprotnosti predstavlja tajnu zaista plodotvornog,

odrţivo evolutivnog delanja, ĉineći da pronalaţenje i praćenje puta Trojstva, svetog

Duha, tananih granica koje se pruţaju izmeĊu polariteta sveta predstavlja tajnu

iscrtavanja nebeske dobrote i mudrosti na zemaljskim površima. Povećanje broja opcija

prirodnih sistema je kroz njihovu evoluciju harmoniĉno, uzajamno potencirajuće

usklaĊeno sa prirodnim ograniĉenjima njihovih potencijala kretanja, delovanja i

razvijanja, ĉineći da mudri spoj beskrajnog grananja i otvaranja uskih puteva, puteva koji

zaista »vode u ţivot« (Matej 7:13-14), ĉini put svetle, kraljevske edukacije. Predanost

našeg bića jednim ţivotnim predelima podrazumeva uskraćivanje naše blagomernosti

drugim, usled ĉega davanje i uzimanje, predana posvećenost i uskraćivanje, poput udisaja

i izdisaja, plime i oseke, stresa i relaksacije prirodne muzike ĉine komplementarne polove

našeg kreativnog delanja. Kriterijumi selekcije su, takoĊe, imanentni i prilikom naše

orijentisanosti ka prihvatanju bića, detalja i beskrajno malenih talasića sveta, jer kolika

god da je naša otvorenost prema sveopštem prihvatanju blagodetnih uticaja Prirode,

bezbrojni detalji našeg sveta će nuţno ostati uskraćeni naše blaţene paţnje. Pronalaţenje

srednjih Puteva, stoga, jeste put mudrosti o kome priĉa ĉitava ova knjiga. Ĉvrstim

stajanjem na korenima naše tradicije, vere, boţanskih nadanja i plemenitih, isceljujućih

vizija, te pruţanjem naših ruku, dlanova - sa kojih teku reke Jordana našeg srca,

prelivajući se duţ bića sveta, ĉisteći njihova ĉela od zemaljskih neĉistoća i u blistavom

svetlu vere obasjavajući njihove poglede - i ĉitavog bića ka nebesima, stapanjem nebeske

boţanstvenosti, nebeskog Puta sa našom zemaljskom krhkošću i biološkom osnovom

postojanja, znajući da naše biće i Priroda u ko-kreativnim dodirima iscrtavaju svaki

kvalitet, svaku crticu našeg sveta, te da igra temelja i konteksta raĊa lepotu svakog detalja

141

našeg sveta, rasplamsava se divni i blagi olimpijski plamen u našem srcu, plamen mira i

ljubavi, ĉineći isusovski put o kome propoveda ova knjiga.

I suoĉeni sa teškoćama, nedoumicama, sumnjama, solomonski i isusovski

raspećujućim raskršćima na našim duhovnim putevima, znajmo da je potraga za

ravnoteţama, sveopštim prihvatanjima i pronalaţenjima srednjih, sveujedinjujućih

Puteva, put raĊanja Sunca istinski odrţivih harmonija i blagodetne evolucije ţivotnosti

našeg sveta. A na tom putu, detaljno i prisebno upoznavanje tame, nesklada i neravnoteţa

našeg saznajnog sveta, harmonija reka koje struje našim bićem, prostiranja naših teţnji i

dejstava ka ĉitavom svetu, te celotne Prirode, neophodan je preduslov postajanja svetih

bića koja spontano iscrtavaju prosvetljujuća rešenja na najrazliĉitijim problematiĉnim

poljima sveta, postajanja »dobrog drveta« (Matej 7:18), drveća koja raĊaju harmonije i

plodna dela ĉega god se uhvatila, neprimetnih gu-rua, bića koja unutrašnjom svetlošću

(»ru«) spontano rasteruju tamu neznanja (»gu«), te zemaljskih anĊela, istovremeno

starinski prašnjavih i pamuĉno belih krila, predanih bića koja spontano izvode (ĉarima

maje zasenjena i u nepreglednim lavirintima misli i opsedajućih ţelja zalutala) bliţnje iz

pećina zabludelosti, uspavanosti i vezanosti na budne, ushićeno talasaste, šaroliko

obojene svetlosti dana, na trenutke produhovljenog divljenja odsjajnom plesu sunĉeve

duge na tananim suzama naših divnih saznajnih i etiĉkih teţnji, blago odrţavanim na

trepavicama naših pogleda na svet, na milim i suptilnim ravnoteţama našeg akrobatskog

hoda srednjim Putevima ko-kreativnih dodira naših najdubljih teţnji i ideala sa

zvezdanim vodiljama boţanske Prirode. I sa idealom ravnoteţe Puta na našim dlanovima,

idealom duhovno obasjavajućih dodira odgovornosne utonjenosti u jezgro teţnji našeg

bića sa jedne, i naše predanosti stvaranju srca dobrote u svim bićima sveta sa druge

strane, obasjaćemo i Isusov ideal: »Milosti hoću, a ne ţrtve« (Matej 9:13), znajući da ne

samo-ţrtvovanja u vidu pasivnog utonjavanja u slepa, neprisebna i za skute drugih bića

odrţavajuća dobroĉinstva ĉine isusovski put, sliĉno kao ni potpune opsednutosti

sopstvenim blagostanjem i spasenjem, već da blagi i sunĉani, miloski pogledi koji se

blještavo raĊaju sa svakim trenom ţivljenja, sa svakim našim dodirom sa bićima sveta,

uviĊajući mora prosvetljujućih podsticaja i jezgrovite lepote u svim prividno tamnim

predelima sveta, ĉine put duboke etike i mudrosti. Stajanjem u susretu sa putokazima

tipa: »Iscelitelju, izleĉi sebe« (Luka 4:23), stoga znajmo da se svako naše isceljenje

odvija kroz izgradnju ravnoteţe Puta, prosvetljenja najdubljih klica naših teţnji i

prostiranja svetu sa jedne, i predanosti pruţanju nevidljivih cvetova dobrote iz dubina

našeg srca bliţnjim bićima sa druge strane. Jer, ne u oĉiglednim reĉima i eksplicitnim

izrazima, već u ispletanju nevidljivih niti dobrote sa srcima bliţnjih bića, u skladu sa

Isusovim reĉima: »Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Ne dajem vam kao što svet

daje« (Jovan 14:27), iscrtava se put mudrosti i sveopštih, uzajamnih isceljenja našeg bića

i sveta. Ipak, znajmo i da je probuĊeno poverenje sa saznajnih temelja bića ka kojima su

usmerene naše isceljujuće ţelje neophodan preduslov otelotvorenja naših svetlih vizija, te

da uvek put, dodir blagih prisebnih poverenja dveju strana nevidljivih mostova

saosećanja i ljubavi koji se pruţaju izmeĊu srca bića Prirode, krije tajnu istinske

blagodetnosti naših predanih delanja; jer »ja sam došao na svet kao svetlost, da nijedan –

koji veruje u mene – ne ostane u mraku« (Jovan 12:46). Nisu, dakle, naše eksplicitne reĉi

i izrazi ti koji zaista nahode naš svet u smeru dobrote i milostovosti, već mirno more

našeg srca i topli vetrovi naših tihih, najdubljih teţnji koji, ne znajući odakle pristiţu,

mrse kose bića Prirode i pozivaju ih da se osvrnu i upregnu svoja jedra u njihovim

142

smerovima, a odrţavajući tananu ravnoteţu Puta, nezavisno od reĉi, tema i poenti naših

ekspresija, naše biće će posvuda, neprimetno odašiljati talase blagodeti, harmonije i

duhovnog sjaja.

»Ĉovek sprema srce ali je od Gospoda šta će govoriti« (Priĉe Solomonove 16:1),

uĉio je car Solomon da kada je naše srce obasjano toplim i plemenitim teţnjama, kada

sve ţivotne poklone primamo na temeljima poverenja i uverenosti u boţanske osnove

svakog bića sveta, u svaku crtu sveta kao nezadrţivu stopu na evoluciji ţivota ka sve

ĉudesnijim saznanjima i pogledima na svet, znajući da »poklon je dragi kamen onome

koji ga prima, kuda se god okrene napreduje« (Priĉe Solomonove 17:8), naše biće će

spontano, sa svakim trenom ţivljenja obasjavati ĉitav svet, pretvarajući mnoštva

zadivljenih zvezdanih pogleda u ĉudesne saznajne dragulje, u sjajne, istovremeno duboko

religiozne i monistiĉki ĉiste vizionarske svesti. I sva naša dela, nezavisno od njihovog

prividnog znaĉaja, izvoĊena na temeljima briţnosti i paţnje prema bliţnjim bićima,

nadasve će širiti talase blagostanja i radosti; »jer, slavan je plod dobrog truda: i koren

mudrosti nikada ne nestaje« (Mudrost Solomonova 3:15). I kada je naše, duboko

uzemljeno i nebeski predano biće precizno naštimovano u skladu sa Putem našeg srca i

Prirode, kada reke naših saznanja neometano plove u harmoniji sa svetom, umesto

neprekidnog poreĊenja i izbiranja izmeĊu povoljnih i nepovoljnih, dobrih i loših puteva,

svaki put postaje dobar put, ĉineći da negovanjem temelja našeg srca spontano plovimo

ka divnim lukama ţivotnosti, sa srećnim i duhovno obasjanim pogledima, oĉima koje će

jednog dana, poput Sunca iznad morskog horizonta, veĉnom lepotom obasjati svet.

Put našeg ţivljenja predstavlja neprekidno uĉenje, radosno koraĉanje beskrajnim

stazama evolucije Prirode, mudrim i prisebnim prevazilaţenjem prepreka neznanja i

pretvaranjem naših pogrešaka u divne stepenice opšteg napretka. I na tom putu, Priroda

nas kroz izgled našeg sveta neprekidno suoĉava sa refleksijama naših najdubljih teţnji,

samostalno nevidljivih crta našeg bića, ĉineći da »sada gledamo kao pomoću ogledala – u

zagonetki, a onda ćemo licem u lice« (Korinćani I 13:12), da neprekidno budno moramo

osluškivati suptilne putokaze jezika Prirode, u najmanjem šumu vetrića ili crtici Prirode

prepoznavati najĉudesnije izraze prirodne poezije, orijentire koji vode ka srcu našeg bića.

I na tom putovanju ka jezgru našeg bića, ali i ka sveprisutnim, skrivenim i

sveproţimajućim temeljima Boţije Prirode, znajmo da - sliĉno kao što planete, nebeska

tela koja reflektuju Sunĉevu svetlost, uvek svetle jednakim sjajem, dok zvezde, tela koja

zaista jesu kosmiĉke svetiljke i izvori ţivota, neprekidno trepere – naši usponi i padovi,

radosni, sveobasjavajući osmesi i trenuci tuţnih zamišljenosti, ushićeno i trijumfalno

uzdizanje naših ruku ka nebesima i skrušeno ţalosna kapanja suza stazama sveta, ĉine

uzajamno proţimajuće puteve svih velikih duhovnih uspona. I poput planeta koje hitro

promiĉu nebeskom sferom, i bića jureći za blagom svoje duše po prostranstvima sveta,

neusredsreĊena na sopstvena duhovna izvorišta i sjajne, boţanske putokaze na izvorima

našeg srca, neprekidno ne nalazeći, već gubeći sebe lutaju predelima sveta, dok zvezde

znaju da »ljubav je ostajanje«, ĉvrsto stajanje i meko, molitveno pruţanje blaga naše duše

na našim toplo okrenutim dlanovima svim bićima, cvrĉcima, potocima i drvećima sveta. I

briţnim treperenjima našeg bića, ne jednoliĉnim, ujednaĉenim i uniformnim svetlim

poljima naše svesti, već neprekidnim preispitivanjima i prelamanjima sjajne svetlosti

našeg duha kroz vazdušasto talasaste slojeve našeg saznajnog i vrednosnog uobliĉavanja

sveta, te iskrenim i svepoistovećujućim saţivljavanjima, zvezdano treptećim,

naizmeniĉnim radosnim bezbriţnostima i strepećim utonjavanjima, sjajnim radostima i

143

tamnim problematiĉnostima, vedrim harmonijama i oblaĉnim plovidbama, oboţenim

otvaranjem i tuţnim zatvaranjem latica našeg srca, rascvetavaju se cvetovi zaista svake

mudrosti.

Poput biljaka koje u obilno navodnjenim sredinama teţe plitkom rasprostiranju

svojih korenova, dok se u potrazi za podzemnim vodama sušnih doba i traĉcima svetlosti

rasta u hladovinama ĉvrsto ukorenjuju i uvećavaju svetlosno osetljive površine, ĉineći

svoje »saznajne interfejse« ne mlitavo neosetljivim i lagodnim, već budno i široko

opruţenim, prijemĉivim na i najmanje kapljice dragocene vode i svetlosne talasiće, i

ljudska bića u obilatim i bogatim sredinama postaju duhovno mlaka, nemarna i uspavana,

dok se u trenucima teškoća i nepoklapanja naših svetlih oĉekivanja i nadanja sa izgledima

našeg sveta otvaraju vrata kako oĉajavajućih uvenuća, tako i sve dubljeg utemeljivanja

našeg bića u nevidljivim i skrivenim, duhovnim izvorištima kaplji mudrosti, našeg

istinskog ojaĉavanja, ne kroz raspilavljenu pasivnost izbora apsorpcije uticaja sredine,

niti kroz krutost naših kriterijuma selekcije, već kroz rast fleksibilne osetljivosti i

otvorenosti interaktivnog doţivljaja sveta putem revnosnog rasplamsavanja divnih,

plemenitih teţnji u našem srcu, predanosti traganju za putevima rešenja i prosvetljenja

tamnih neskladnosti našeg sveta. Jer, naše velike ţelje, plamteće posvećenosti marljivom

delanju za opšte dobrobiti, zaista, neprimetno, ĉine naša dela briljantno blistavim,

neĉujno nas ĉuvajući od saplitanja pri uspinjućim koracima duţ staza našeg duhovnog

napretka. I na tom putu, znajmo da sliĉno kao što su najtamniji trenuci noći prisutni

neposredno pre trena svanuća34,83

, ĉineći i najneskladnije crte sveta glasnicima

nezadrţivosti raĊanja svetlih, vedrih i srećnih vremena, i paradigmatski obrti puteva

našeg saznanja, prosvetljujuća svanuća idejnih polja našeg uma se odigravaju u kriznim

vrhuncima doţivljaja naših nedoumica, strepnji i nejasnoća, trenucima koje duboke

plamteće ţelje našeg srca, vodilje konceptualnih pronalazaka njihovih rešenja -

istovremeno naglo, ali i poput svakog praskozorja, neţno i blago utopljavajući

svetlucanja zvezdanog mnoštva u jasnoj svetlosti sveosmišljenosti i jedinstva, uviĊanja

svega na Putu Prirode - obasjavaju sjajem duhovnih temelja našeg bića. »I Gospod

povika glasno govoreći: 'Moja moći, moja moći, izdala si me'. I rekavši ovo, postade

uzvišen« (Petar 5:5), opisani su trenuci Hristovog raspeća i nebeskog uzdignuća u nekima

od apokrifnih jevanĊelja, podsećajući nas na tananu granicu koja spaja krhke i prolazne

ţivotnosti, trenutke oĉaja, nemoći i beznaĊa sa sjajem boţanske veĉnosti, nepregledne

lepote i duhovnosti. Svaki tamni trenutak našeg ţivljenja, stoga, jeste znak blještave

svetlosti jasnoće i prosvetljenja koja nas ĉeka iza ugla hrabrog, otvorenog, iskrenog i

predanog susreta našeg svetlog srca sa njihovim zamršenostima i nejasnoćama. I naše

sjajne teţnje, ispunjenosti srca lelujanjima plemenitih i blagodetnih osećanja ĉiniće da

sve neskladne putanje, misli i ideje sveta, njihovim prihvatanjima i osmišljavanjima u sve

ĉudesnijim kontekstima Puta Prirode, prevodimo u svetle znakove, sijajuće zvezde-

vodilje na uspinjanjima ĉovekolikih krhkosti ka zvezdanim, bogolikim veĉnostima.

Jer, dokle god naše najdublje teţnje, temeljni orijentiri naših dejstava, pokreta,

misli i ideja u svetu, budu odisale brigama za našim sopstvenim blagostanjem,

pokazivanjem na sopstvenu uglaĊenost i ĉistotu, te veliĉanjem i slavljenjem samoga sebe

u oĉima drugih, i svi naši pokreti i pruţanja prema svetu će biti proţeti nelagodnostima,

bezrazloţnim tremama i sramotnim samo-svestima (koji, kao i uvek u Prirodi,

predstavljaju suptilne znake da nešto nije u redu sa našim temeljnim teţnjama), a kada se

umesto neprekidnog implicitnog upitkivanja: »Šta je dobro za mene«, poĉnemo

144

ispunjavati morem prosvetljujućih talasa boţanstvenih briţnosti prema bliţnjima,

neĉujnim pitanjima: »Šta je dobro za tebe?...Kako ja da pomognem svetu?«, oliĉavajući

ne naše sebiĉne i sujetne, samo-slavljeniĉke utemeljenosti, već uzvišene, plemenite i

produhovljene susrete sa nejasnoćama i zapletenostima našeg sveta, te odluĉne

orijentisanosti ka njihovim prosvetljujućim rešenjima, i naše biće će spontano, sa svakom

mišlju i pokretom sejati širom sveta nevidljive, opĉinjujuće i blagodetno umirujuće talase

dobrote, isceljujućih inspiracija i nebeskih, svetlih i divotno prozirnih harmonija.

Umesto strepećeg, krutog, uplašenog i stresnog spreĉavanja prirodnog

ispoljavanja našeg neznanja, nesigurnosti, ljudskih krhkosti i nemoći, sa stavom briţne

okrenutosti ka uvećanju dobrote i blagodeti pogleda na svet bliţnjih bića, sva naša

prisilno ispravna odrţanja, krute i neprirodne, ignorišuće, samo-svestne odluĉnosti i

zombirane fiksiranosti, zajedno sa strahovima od dodira naše prirodnosti sa drugim

bićima, skidanja svih velova tajne sa naših spoljašnjih izraza, preobraţavaju se u milo,

spontano postajanje onoga što jesmo, doţivljavanje jedinstva kako sa zemaljskim

osnovama našeg porekla, tako i sa nebeskim sjajem, ĉineći da se naše biće prosvetli

svešću da sve je Jedno i znanjem da sa iskrenom prisnošću uvek moţemo obgrliti svaki

komadić naše zemlje i opet se okrenuti ka zvezdanim izvorima u našim divotnim

zaĉuĊenostima. Jer, ne skrivanjem, već otvorenim ispoljavanjem naših mana i pogrešaka,

radovanjem kako našim posebnostima, tako i uzajamnim jednakostima razvijamo put

našeg i opšteg mudrog usavršavanja. Tek kada se sve naše gadljivosti i odbojnosti

pretvore u uoĉavanje lepote i dragocenosti koja prevazilazi sve muzejske eksponate u

svakom deliću Prirode, ka beskraju će se otvoriti staze našeg duhovnog hoda. Put svake

duhovnosti, stoga, nije priţeljkivanje i išĉekivanje sopstvenog iznenadnog prosvetljenja,

već stapanje u saţivljavajuće jedinstvo sa bliţnjim bićima našeg sveta, ţrtvovanje sve

veće svetlosti koja se na ovom putu Ljubavi raĊa u nama, o ĉemu nam i metafora

Hristovog raspeća i vaskrsnuća priĉa. Svi i najmanji znaci naših uplašenosti,

potencijalnih patnji, nelagodnosti i sva odstupanja od ĉistih, svetlih ravnoteţa u ţivotnom

putovanju našeg bića, stoga, predstavljaju divne, boţanske znake da moramo prosvetliti

temelje našeg bića ĉistim teţnjama ka pruţanju ĉitavog našeg bića, svih naših zvezdanih

ideala i snova poput ĉarobnih ćilima pred stope bića našeg sveta165

. Divne ravnoteţe Puta

koje se raĊaju u ovakvim našim nadanjima, ĉineći da se u našim trenucima ljubljenih

stopljenosti ne odriĉemo prisebnih odgovornosti, niti da u premišljanjima naših odluka u

dubinama našeg srca zanemarimo lepotu bića koja nas okruţuju i njihovu dragocenost

jednaku drţanju ĉitavih zvezda na našim dlanovima, već da se uzajamno talasamo

izmeĊu naših prisebnih odgovornosti, mirne i meditativne utonjenosti u more naših

najdubljih teţnji sa jedne, i predanosti našeg bića, svake naše misli i ideje prosvetljenju

ĉitavog sveta sa druge strane, jesu ideali puta mudrosti i Ljubavi, o ĉijem procvatu ĉitava

ova knjiga svedoĉi.

Poput Sunca koje donosi nasušnu, oţivljavajuću svetlost tamnim i inertnim

skamenjenostima sveta, dok u već osvetljenim i ţivotnim predelima predstavlja samo

blage zvezdane odsjaje i povode naših ĉuĊenja i divljenja, i naše misli, ideje i pogledi

moraju ne uzmicati od tamnih, nemirnih i zamućenih predela našeg sveta, već upravo na

njima ostavljati ĉiste tragove naše paţnje i mira, upravo od njih odraţavati kreativne

uzlete naših ideja i plemenitih teţnji, razbistrujući i blagosiljajući tuţne i zapostavljene,

ali bezmerno dragocene i divotne predele sveta, znajući da »lekar nije potreban zdravima,

nego bolesnima...i bićeš blaţen što ne mogu da ti uzvrate; uzvratiće ti se o uskrsu

145

pravednih« (Matej 9:12...Luka 14:14). I našavši se utopljeni u tamnim nejasnoćama

našeg sveta, namesto oĉajavanja i nezadovoljstava, bude se svete predanosti našem

misionarskom putu kojim odzvanjaju dubine našeg srca, suptilnim, izvornim

inicijacijama sjaja naše duhovnosti, veĉne radosti i poverenja u boţanske putokaze

svakog detalja, trenutka i bića Prirode, te spontanih prosvetljenja mnogih tuţnih,

zaklopljenih saznajnih latica našeg sveta, ĉinjenja ih ushićeno radosnima, slobodnima i

ne kruto i borbeno, već graciozno i miloski hrabrima.

Put svake naše uspešno odigrane ţivotne transformacije se najĉešće ne pruţa

stazama iznenadnih, supernoviĉnih prosvetljenja, naglih i direktnih prelaza iz tamnih

zamršenosti u zaslepljujuće, sveobasjavajuće osvetljenosti bez igre prelaznih, blago

zvezdanih, svetlucavih vodilja, malenog sjaja mnoštva luka naših nadanja, već saznajnim

predelima postepenog, blagog i paţljivog pretvaranja zvezdanog mnoštva u religiozno

znanje o sveproţimajućim nitima jedinstva, poput raĊanja granitnog sunĉanog jutra iz

draguljasto letnje, ozvezdane noći. Na putu postajanja naših divnih vizija, najdubljih

muza našeg bića, oţivljavanja svetlih ideala, skrivenih u jezrgu našeg bića, iskazivanja

anĊeoske topline i kreativne bodrine sa svakim našim pokretom, pogledom i izrazom, ne

oĉekivanje naglih prelaza iz naše sanjivosti i uĉmalosti u ţivljenje svetlih snova, već

postepeno, korak po korak uz pogrešku po pogrešku, kretanje na putu ka predano

odrţavanim idealima na horizontima našeg uma ĉini put njihovog otelotvoravanja. Jer,

ţeleći da postanemo boţanstvena bića, bića preplavljena ljubavlju za sva stvorenja sveta,

dišući i ţiveći sa svakim našim pokretom i mišlju naše blagodetne vizije, neprekidno se,

ni sami ne primećujući, krećemo na putu njihovog postajanja. Poput blještavih odsjaja

Sunĉeve svetlosti sa površine mora, nepredvidljivih poskakivanja koja se u daljini

pretvaraju u kontinualnu i jasnu prugu svetlosti, i naše postajanje naših najsvetlijih teţnji

se pruţa kroz nizove malenih pogrešaka, suptilnih nesigurnosti, drhtavih i osetljivo

treperećih otkucaja srca, te saznajno poskakujućih upitkivanja i premišljanja, sve dok se

jednoga dana, ni sami ne znajući kako, ne zateknemo na samoj prugi svetlosti, shvatajući

da smo postali ono o ĉemu smo nekada ĉeţnjivo sanjali.

Teţnje ka iznenadnim, naglim, šaroliko psihodeliĉnim idealima prosvetljenja,

skladne sa savremenim vrednovanjima veliĉine, glasnoće i moći naspram malenosti,

skromnosti, tihoće, blagosti i predanosti nenametljivim osluškivanjima huma Kosmosa,

pretvaraju se u znanje da postepena, vredna i dugotrajna prostiranja puteva ĉistote i ne

saznajne za-majanosti, te razumevajuće i verske zamagljenosti, već duhovne i racionalne

bistrine i jasnoće, ĉine staze istinskih prosvetljenja, postajanja našeg uma ĉistog poput

miloske suze iznedrene iz saosećajne utonjenosti u sebe samog, ravnoteţe Puta našeg

duhovnog oka. Da bismo kraljevski razumeli ĉudesne Puteve Prirode moramo najpre

paţljivo i poslušno osluškivati njene šumove i, zaista, u svakom vremenu je bivanje

davidovske, pigletovske, ĉarli-ĉaplinovske, miki-mausovske i Ċepetovske malenosti kljuĉ

buĊenja svevišnje lepote u pogledima na svet bliţnjih bića. I na ovom putu ulaţenja u

najveće dubine našeg srca, dostizanja otkrovenja da »sve što treba otkriti jeste ono što

smo sakrili od sebe samih«37

, prosvetljujućeg obasjavanja i povezivanja svih prividno

razdvojenih i nemarno povezanih delića, predela i predstava našeg sveta u ĉudesne,

besprekorno jasne celine, na putu marljive izgradnje naših anĊeoskih krila, znajmo da se

blaga, topla i mirotvorna vremena smenjuju sa bremenitim, promrzlim i duhovno

neutoljenim dobima raĊajući sve ĉudesnije kosmiĉke zadivljenosti, sejući zvezdane klice

novih, sve ĉudesnijih kosmiĉkih prostiranja svetlosti duha. Sve radosti i teškoće,

146

ushićenosti i tuge, trijumfe i saţaljenja moramo, stoga, primati sa jednakim mirom duha i

radosnim ţarom srca, sećajući se Isusovog uĉenja da »blaţeni ste kad vas nagrde i

usprogone...Radujte se i kliĉite, jer je nagrada vaša velika na nebesima« (Matej 5: 11-12)

- pokazujući nam da sukobljenosti polariteta Prirode predstavljaju povode raĊanja i rasta

duhovnih oĉiju Prirode -, i znajući da nas sve uzajamno dopunjavajuće, blagodetne i

trudbeniĉke prirodne harmonije duhovno uzdiţu na putu našeg ţivljenja, raĊajući

posvuda sve uzvišenije, ĉudesnije i blistavije klice kosmiĉkih divljenja.

Ĉitava biblijska priĉa o Isusovom ţivljenju nam pokazuje da, naţalost, ne

svetovne prihvaćenosti i oduševljenosti našim bićem i izraţajnim putanjama, već

zbunjenost, odbaĉenost i nerazumevanje ĉine pratioce i znake na putevima našeg

napretka i prosvetljujućeg delanja. I kada sledeći put ĉujemo roditelje kako kore svoju

decu koja tuţno tragaju za sopstvenim putevima sreće i boţanskog misionarstva,

pokazujući na primere njihovog nerazumevanja i neuklapanja u aktuelne etiĉke, estetske i

komunikacijske norme sredine, setimo se da je i Isus, osim nekolicine apostola –

»besposliĉara« koji su ga verno pratili, u svom svetu uglavnom bio doĉekivan ljutnjom,

osudama, odricanjima, teţnjama ka kamenovanju (Jovan 8:59), bacanju sa litica (Luka

4:29) i raspećima (Jovan 19:15). Susretanje sa teškoćama, obasjano divnim vizijama

lepote i duhovnog sjaja koje nas ĉekaju iza horizonata njihovog prebroĊavanja,

podsticanje samostalnih traganja za rešenjima aktuelnim problemima naspram

bezbednosnog i odgovornosnog privijanja voljenih bića uz naše skute (ĉineći da se ona

kreću putevima postajanja nezadovoljnih i mrzovoljnih »drvoseĉa« sveta, slepih

sledbenika tradicija razmišljanja, delanja i doţivljaja sveta, namesto razvoja u smeru

razvitoperenih, kreativno lepršajućih, »geteovskih« letova nebeskim prostranstvima

boţanske inspirativnosti i radosnog, uzvišenog stvaranja svakog, i prividno najmanje

znaĉajnog ţivotnog dela) i našeg rukovanja nitima njihove lutkaste pinokijevskosti, ĉini

put mudre edukacije. Đepetovsko puštanje voljenih bića u svet sa dragocenim, etiĉkim

zvezdama-vodiljama u srcu, put je istinske dobrote i veliĉanstvenosti, put koji ĉini da

naša tragalaĉka bića od ljudske krhkosti i prolaznosti postanu preobraţena u anĊeoske

veĉnosti. Već smo videli da morska zvezda koja napušta svoju veselu druţinu i odlazi put

traganja za uzvišenim evolutivnim stanjima koje će, dajući sebe svetu, predati ĉitavoj

Prirodi, ĉineći beskrajno dragoceni korak na evolutivnoj priĉi Kosmosa, predstavlja

sjajnu metaforu napretka ţivotnosti.

I znajući da su sve tamne nesuglasice, trenuci zabrinutosti, sumnji i teškoća

odskoĉne daske raĊanja nebesko ĉistih lotosovih latica naših duhom-obasjanih pogleda na

svet, te cvetne ĉistoće, radosne šarolikosti i blistave vedrine etike našeg ţivljenja, sve

okolnosti našeg sveta ćemo, umesto paniĉnog osuĊivanja, blaţeno blagosiljati, spontano

ĉineći da se i najotrovnije strele usmerene ka našem biću pretvaraju u blaţene niti

ispletanja ĉudesnih, isceljujućih snova za sve biće našeg sveta. Prašuma Amazona koja

ĉini »pluća«169

i »klima-ureĊaj«99

planete, esencijalnu kariku u ciklusu odrţive evolucije i

postojanja naše biosfere, karakteriše se ne hitrošću rasta, te lepo osvetljenim i bogato

hranljivim osnovama, već upravo suprotno21

, izrazito sporim, ali trajnim rastom stabala

nad tamnim i slabo hranljivim tlom, i sliĉno tome, i najsvetliji sjaj bića sveta se raĊa na

temeljima tamnih nedoumica, tuţnih saţivljavanja i isusovskih rascepljenosti nad

ţivotnim raskršćima. »U istosti sa Mnom Ja te krstim, da bez straha i s ljubavlju nosiš

svoju razliĉitost sa Mnom«, podseća nas Vesna Krmpotić na radosna prihvatanja

razliĉitosti, susreta bezbrojnih suprotstavljenosti u kojima se raĊaju putevi kosmiĉke

147

evolucije i sve ĉudesnijih pogleda na mora zvezdanih perli na našim ĉelima duţ kojih,

poput misaonih platna, plutaju brodovi naših pragmatiĉnih snova i ideala. Namesto

osuĊivanja, ogorĉenosti i ozlojeĊenosti nad neprilikama našeg ţivljenja, tmurnosti,

bezvoljnosti i strahotne izolovanosti, raĊa se nebeski ĉista, neosuĊujuća i trijumfalno

radosna, sveprihvatajuća svest koja u svakom biću i detalju sveta vidi samog Boga,

znajući da »gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kaţem da njihovi

anĊeli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima. Jer Sin ĉoveĉiji je

došao da spase što je izgubljeno« (Matej 18:10-11), ĉineći da se mora ignorišućih,

zanemarujućih i odbacujućih crtica bića našeg sveta pretvore u povode beskrajnih

divljenja.

O kontekstualnom definisanju kvaliteta

»Les étoiles sont belles, a cause d'une fleur que l'on ne voit pas...«

Mali princ135

Kvalitete svakog tela, svakog bića, svake linije i svake informacije ne definišu

samo njihove fiziĉki inherentne relacije, već igra izmeĊu ovih, oĉigledno unutrašnjih

putanja i kontekstualnog karaktera datog sistema. Sliĉno kao što se u kvantnoj teoriji

polja, ĉestice predstavljaju u vidu putanja kojima se pruţaju prema svojoj sredini, te

sliĉno kao što muzika ne poĉiva u instrumentima, već u putanjama kojima se oni prostiru

prema svojoj okolini, i suštinske crte svakog bića ne poĉivaju u njima samima, već u

putevima, dodirima, granicama, informacijama koje ona, sa svakom najdubljom ţeljom,

pomišlju, teţnjom i dejstvom, stvaraju u svome svetu. Ţiva bića iz ove perspektive

postaju duhovna Sunca koja neprekidno pruţaju svoju dušu, esenciju sagorevanu vatrom

njihovih najdubljih, temeljnih teţnji, svome svetu.

Znanje da lepota detalja i bića našeg sveta ne poĉiva u njima samima, u njihovom

sadrţaju, već u kontekstualnom putu njihovog uobliĉavanja, posmatranja i predstavljanja

jeste prosvetljujuće znanje koje, zamišljeno u jednom društvu budućnosti, budi slike

divnih, toplih i draţesnih komunikacija, molitvenih razgovora, ispunjenih paţnjom i

drţanjem na dlanovima poput najdragocenijih bisera sve stvari našeg sveta. Ljubav prema

jednom biću našeg sveta, ispunjenost briţnošću i poţrtvovanom predanošću nad njim,

ĉini da ĉitav svet vidimo u svetlu tople ljubavi i lepote, podsećajući nas na mudre reĉi

malog princa da »zvezde su lepe zbog jednog cveta koga ĉovek ne vidi«135

, reĉi koje

nam, izmeĊu ostalog, suptilno otkrivaju svetu tajnu da ne umni talenat ili hladna veština

inteligentnog povezivanja logiĉkih struktura, već ljubav, saznajno pruţanje sa predanih

osnova zajedniĉkosti i saosećanja predstavlja koren svake mudrosti, svakog zaista

oplemenjavajućeg znanja.

Putem uobliĉavanja spoznajnog konteksta (koji pripada, naravno, našim

saznajnim i vrednosnim temeljima) u kome postavljamo i doţivljavamo razlike, granice i

harmonije našeg sveta, bilo koju, pa i najmanje vrednovanu muziku, moţemo pretvoriti u

zadivljujuću lepotu, u duhovnu hranu naše religioznostu. Zamišljajući anĊeosko biće i

zagledanost u zvezdane, svetle oĉi, plutanje u svemirskom brodu kosmiĉkim

prostranstvima, svaka muzika koju ĉujemo odisaće lepotom.

Dekontekstualizacija kvaliteta ko-kreiranih prirodnih entiteta, posebno u

odbojnom i nepoverljivom okruţenju »vojske« istinitosti, predstavlja jednu od najvećih

148

grešaka savremenog razmišljanja113

. S druge strane, duboko znanje da ne samo da je svet,

knjiga Kosmosa koja kontekstualno definiše interne kvalitete svake posmatrane putanje i

svakog entiteta, svakog malenog slovca našeg neposrednog okruţenja, veća nego što to

ikada moţemo da zamislimo, veća od opsega oka našeg, ljudskog uma, kao i da svako

biće vidi svoj poseban svet, kome se moţemo samo diviti, ali u koji nikada ne moţemo

kroĉiti, ĉini nas mudrim ljudskim bićima, bićima koja svojom prosvetljenom

tolerantnošću i kosmopolitanstvom63

kao divljenjem i konstruktivnim prihvatanjem i

radovanjem nad raznolikošću Prirode, tiho i neprimetno obasjavaju svet i ĉine, zaista, da

se zvezde i planete okreću u svojim orbitama.

Moţemo se prisetiti nebrojeno puno primera »upotrebe« izvesnih konteksta ko-

kreacije kvaliteta našeg sveta, od detinjeg blaţenog ruĉanja zamišljajući se pod vodom,

na dnu sirenski lepog okeana, preko zagledanja u oĉi voljenih bića sa svešću o

zvezdanom nebu koje nas pokriva i doţivljavanja sveta u svetlu oĉiju voljenog bića, do

šarolikog, ĉip-end-dejlovskog iscrtavanja linija na drvetovoj kori uz zvuke Koltrejnove

deonice. MeĊutim, bitno je primetiti da prilikom blaţenih, harmonizujućih i

sveujedinjujućih trenutaka uoĉavanja lepote ko-kreiranih putanja sveta, kontekstualni

»okviri slike« u kojima poĉiva i enorman deo tajne probuĊene lepote, ostaju sakriveni.

Da bi se i oni otkrili, neophodno je popeti se na viši saznajni nivo, na nivo sagledavanja

procesa sagledavanja pri kome opaţamo datu lepotu. Iz ove perspektive, konteksti našeg

razumevanja i posmatranja, poput nebeske sfere koja pokriva naše zemaljske prostore

interakcije i sa koje potiĉu limelights predstave ţivota, postaju identiĉni sa tajnovitim i

sakrivenim temeljima – bilo ontološkim, našeg postojanja ili epistemološkim, našeg

saznanja i razumevanja.

Sveto, ne magijsko i manipulativno, već izvorno religijsko »ĉarobnjaštvo«,

kreacije koje se prinose drugim bićima, odlikuju se upravo buĊenjem ĉudesnih konteksta

uobliĉavanja putanja našeg sveta u izvesne saznajne celine kroz koje i naizgled neugledne

i beznaĉajne stvari postaju izvorišta beskrajnog smisla i beskonaĉnih vrednosti, nosioci

uvek novih obogaćujućih spoznaja i otvorena vrata neponovljivo kreativnim

kontemplacijama. ProbuĊena svetlost i lepota koju deca vide u prirodnim putanjama

njihovog upoznavanja, bivaju iscrtane upravo kontekstom njihovog doţivljavanja73

, i

poput Šeherezade koja umećem priĉanja, preoblaĉenja »istih« reĉi, misli i dela u bajne

kontekste, ushićujuće opija iskustvo sagovornika, i naše mudro obraćanje paţnje na

kontekst pokazivanja na relacije i crte Prirode u našim komunikacijama, krije tajnu

pruţanja boţanstvenih orijentira u domenima naših iskustava.

Znajući da suština »stvari« - u izvesne saznajne i perceptivne celine objedinjenih

putanja, ko-kreiranih na relaciji izmeĊu uma i Prirode - poĉiva u preseku konteksta

saznajnog, subjektivnog uobliĉavanja datih putanja, i realistiĉnog pruţanja datih putanja

ka ĉitavom svetu, znaćemo i da suština naših bića ne poĉiva u lokalizovanim, oĉiglednim

i prividnim crtama naše ţivotnosti, već u putanjama kojima se pruţamo prema našem

svetu. I kada nas više ne bude, naše biće ostaje da postoji, u fasadama kroz koje smo

radoznalo šarali pogledom, u zalascima Sunca koje smo sa blagom suzom u oĉima

predano pratili, u ĉempresima i zvezdama nad kojima smo postavljali naša pitanja o svrsi

Kosmosa i našeg bića, o tajni ljubavi, o Tao-Te misterijama sveta, o ljubavi kroz koju sve

više znamo, i o znanju kroz koje sve više volimo. Stoga, ne traćimo naše poglede, naša

osluškivanja i naše misli, jer se u njima krije tajna naše veĉnosti i lepote našeg bića koja

se dostiţe samo zaboravljanjem na nju i stapanjem sa lepotom uviĊenom u ko-kreiranim

149

crtama našeg sveta. U današnjoj londonskoj katedrali sv. Pavla, tako, na mestu spomenice

Kristoferu Vrenu, njenom arhitektonskom dizajneru, jednostavno piše: »Traţiš li

spomenicu, pogledaj oko sebe«.

Jer, kada se naš ţivot koji je samo treptaj u vremenu Kosmosa, tren u nedokuĉivoj

beskonaĉnosti postojanja, okonĉa, kada ţivot koji je poput kapi vode na dlanu lotosa,

sklizne u beskrajno more našeg Izvora, kada nas leptirska transformacija blago povuĉe za

ruku sa ove plave planete, vodeći nas ka nekim novim svetovima kojima smo preko

potrebni, svaki naš pogled, svako naše nadanje, svaki zvonki ton u našem srcu, svaka

naša miloska suza ostaće da postoje u celotnom svetu, svetu koji sa svakim trenutkom

našeg ţivljenja neprekidno obasipamo sa jedinstvenošću našeg bića, našom

neponovljivom sintezom mora prirodnih uticaja i inicijacija u divna razmišljanja i

unutrašnje Sunce koje sa svakim našim udisajem odašilje naše tople teţnje posvuda u

svet. Bićemo u brazdama morskih kamenĉića i plovećih brodova, u slanom ukusu

morskih školjki, u leopardovim štraftama i slonovim stopama, u indijanskim percima i

svetlosti Meseca, u svakoj opeci prirodnih kuća i šumu ĉempresova, te zaista u svakom, i

najmanjem deliću Prirode za bića koja će umeti svojom osetljivošću da ĉitaju suptilne

znake svete knjige sveta. I kada nauĉimo da se umesto teţnji ka »peglanju« naših

»odela«, ka uĉtivosti, otmenosti, uglaĊenosti i slatkoreĉivosti, neprekidno posvetimo

štimovanju jezgra našeg bića, upoznavanju najveće, orfejske tajne ĉoveĉnosti i negovanju

implicitne, duboke etike, polako ćemo postajati bića srca naštimovanih u harmoniji sa

Prirodom, bića koja će u svakoj travki i pahulji snega umeti da prepoznaju vanvremenske

poruke i tragove voljenih bića, ne tragajući za natprirodnim ĉudima, već sa moći ĉitanja

malih, suptilnih znakova Prirode neprekidno obogaćujući svoju Boţiju veru. A do tada,

sa ĉistoćom na nivou naših vrednosti, misli i osećanja, otvaramo put isijavanja našoj duši

ka površini sveta, istovremeno produbljujući naše svesne uvide u njeno sjajno bogatstvo i

najdublje tajne. Saţivljeni sa lepotom naše duše, našeg temeljnog jastva, utapajući se i

kupajući se u njenoj ĉistoj svetlosti, i ona neprimetno svojim boţanskim sjajem

osvetljava ĉitav svet.

U preseku konteksta subjektivnog doţivljaja posmatranih putanja Prirode, i

apsolutno nedokuĉivog, globalnog, realnog konteksta u kome opstaju inicijacije uviĊenih

putanja, poĉiva, dakle, tajna lepote sveta kao dodira izmeĊu »lepote u oĉima posmatraĉa«

i boţanske, uĉiteljske Prirode. MeĊutim, nesagledivost kako epistemoloških dubina mora

naših temeljnih, podsvesnih teţnji i htenja, tako i ontoloških osnova Puta Prirode, u sprezi

sa znanjem da konteksti definišu putanje sveta, navodi nas na neosuĊujuću skromnost i

tiho, prijateljsko prihvatanje raznovrsnih pogleda na svet. Jer, stvari i dejstva viĊeni u

jednim saznajnim, društvenim ili ekosistemskim okvirima kao dobroĉiniteljske, mogu se

pokazati kao destruktivne u drugim kontekstima. Poznato je da ono što izgleda kao

negovanje prijateljskih putanja u uskim kontekstima, ĉesto predstavlja društvenu

korupciju iz širih, sveobuhvatnijih perspektiva, sliĉno kao što se prividne drskosti i

nemarnosti u uskim okvirima mogu pokazati kao Boţija dela u prostorno i vremenski

širim opsezima. Znajući za ovakvu zavaravajuću privrţenost jednostranim kontekstima

uobliĉavanja sveta (pri ĉemu samo posmatranje sveta iz naših oĉiju, na kraju krajeva,

predstavlja poseban vid neprevazilazeće jednostranosti), i odgovornost prema delovanju u

skladu sa najširim mogućim kontekstom, odgovornost prema svemu postojećem kao

nerazluĉivoj celini, prema Bogu, a ne prema malim, autoritativnim hijerarhijskim

nivoima, predstavlja put duboke etike. Širimo kontekste našeg sveta – jer, znajući da sve

150

što znamo da postoji, i mi sami jesmo ko-kreirali, te da šire granice našeg sveta jesu i šire

granice našeg bića – i sa znanjem da se konteksti prelivaju u svaki kvalitet sveta, moći

ćemo i beskrajno veliko, zvezdane i galaktiĉke puteve, celinu boţanske Prirode, videti u

najmanjim zrncima peska i tihim talasićima jezera.

I sliĉno kao kretnje individualnih molekula vode, kapljica kiše i miloskih suza

nisu odreĊene njima samima, već putevima izvora, reka i celokupnih vodenih kruţenja na

našem planetarnom domu, i smisao koji pridajemo slovima, reĉima i reĉenicama bilo koje

knjige ne opstaje u njima samima, već u kontekstu u kome sagledavamo date entitete,

ukljuĉujući sve sintaksiĉke celine kojima one pripadaju, kao i celokupni, jedinstveni

kontekst našeg razumevanja i doţivljaja datih poruka. Sliĉno tome, nijedna fiziĉka

veliĉina se ne moţe suštinski definisati akontekstualno, nezavisno od uzimanja u obzir

ĉitavog okruţenja sistema opisanog njenim posredstvom. Pojam energije kao

fundamentalne veliĉine savremenog »fundamental(istiĉ)nog« nauĉnog izuĉavanja i

opisivanja stvarnosti, ne moţe se, stoga, razumno koristiti drţanjem našeg saznajnog oka

iskljuĉivo na inherentnim relacijama opisivanog sistema, već neprekidno moramo uzimati

u obzir celokupni spektar potencijalnih efekata datog sistema na njegovu sredinu kroz

njihovu uzajamnu vremensku evoluciju (što ĉini, naravno, nikada u potpunosti ni

pribliţno saglediv spektar), zajedno sa našom biološkom i epistemološkom osnovom

postavki celokupnih sistema rezonovanja u okviru kojih date veliĉine nalaze svoj

namenski smisao. Energija se, tako, moţe smatrati potencijalom izvesnih kvantitativnih

doprinosa promenama okruţenja datog sistema, dok se paradigmatska tvrdnja savremene

nauke o ţivom svetu na osnovu koje »struktura definiše funkciju« moţe preobraziti u

znanje da se funkcija (= preslikavanje, relacija, put), harmonija putanja kojima se izvesna

prirodna struktura pruţa prema svom okruţenju, prema svom svetu, moţe sagledati samo

kroz upoznavanje dinamiĉkog, uzajamno transformišućeg odnosa izmeĊu date strukture i

njenog celokupnog konteksta postojanja, zaista ĉitavog sveta. I naravno, samo ono što

smo biološki u stanju da opazimo, moţemo pod odreĊenim uslovima rangirati kao

informaciju, odakle nam sledi shvatanje da se nesaglediva ĉudesa i vodoskoci duhovne

inspiracije Prirode prelivaju u svim ko-kreiranim i sopstveno oiviĉenim sistemima našeg

sveta. Potencijali i aktuelnosti interakcije u izvesnim granicama sazdanih sistema sa

ĉitavom Prirodom, ostaju predmeti našeg divljenja i postepenog, korak po korak,

razumevanja tajni koje nose prelivanja celovitosti i jedinstva Prirode u nesagledivom

kontrastnom mnoštvu i bisernoj raznovrsnosti sveta.

»Kroz veru saznajemo da su svetovi uokvireni reĉju Boţijom, i da stvari koje

vidimo nisu naĉinjene od stvari kako izgledaju« (Jevrejima 11:3), uĉio je apostol Pavle,

podsećajući nas ne samo da nevidljive, implicitne, a ne oĉigledne i vidljive putanje sveta

ĉine suštinske crte ĉitavog postojanja, već i da nam se u svemu što vidimo ne otkrivaju

samo »objektivne« crte posmatranih sistema, već i da u svakoj putanji našeg sveta, kao

posledica perceptivno-kontekstualne ko-kreacije sveta, moţemo pronaći osnovne teţnje

našeg bića i naših saznajnih temelja. Kada naše biće sagledava svet sa temelja blaţenog

mira i dobronamerne radosti, i sve što vidimo će ţivotno pulsirati sliĉnom vedrinom i

veseljem, te je stoga razumno shvatati da »Priroda uvek oblaĉi boje duha«39

, kao što je

smatrao Ralf Valdo Emerson.

I zadivljeno zastajući, zabljesnuti lepotom doţivljaja Prirode, znajmo da se ne u

saznajno zaslepljenom fotografisanju datih predela ili pohlepnom skupljanju predmeta za

uspomene, krije put istinskog uzimanja blaga naših divnih doţivljaja, već u skromnoj

151

ţelji da nam u budućnosti trenuci vredni divljenja i boţanstveni iskustveni prizori ĉine

Sunca konteksta naših pogleda na svet i osvetljavanja tamnih, obskurnih kutaka sveta

unutrašnjom lepotom i milostivošću. I najdivnije ţivotne trenutke, tako, moţemo

napustiti, »iz sna izaći, ali blago poneti«, sa znanjem da se ne u nezasitom skupljanju

školjki preko školjki sa plaţe ţivota97

, pamćenju saznanja preko saznanja na putu našeg

razumevanja sveta, već u pletenju tananih i nevidljivih veza izmeĊu linija, boja i šumova

Prirode sa svetlim draguljem našeg srca, u poklanjanju našeg srca i najskromnijim

detaljima Prirode, krije put upijanja srţi prirodnih blagodeti od kojih ćemo, jednoga dana,

iznedriti stostruki plod, blistava stabla koja će i iz enormnih daljina pokazivati svetu na

jedinstvo svih njihovih i prirodnih ogranaka, blagodareći rasipajući svoj cvetni ĉar i

plodove duţ nadasve pruţajućih zemaljskih prostranstava i nebeskih plavetnila.

Ljudska bića su poput morskih kamenĉića, kamenĉića koji opstaju na udaru

ţivotnih elemenata zemlje, vode i vazduha, i koje morski talasi neprekidno kotrljaju i

valjaju duţ šljunkovitog morskog tla. Što više se oni prepušteno uljuljkuju promenama

Prirode, što više se sudaraju, upoznaju i menjaju u susretima sa drugim kamenĉićima, to

postaju ovalniji i uglaĉaniji, ali istovremeno noseći u sebi neizmerno bogatstvo

informacija u vidu finih brazdi i crtica koje nam mogu, ukoliko to ţelimo, priĉati o

velikim i raznovrsnim putevima klesanja duha. I što se više menjamo, sa što više pogleda

na svet se slobodno saţivljavamo, što više saznajnih perspektiva uporeĊujemo, spajamo

ili suprotstavljamo, to naši konteksti uobliĉavanja sveta postaju svetiji, prosvetljeniji i

veliĉanstveniji, usmeravajući jedra našeg broda ka postajanju temeljnih orijentacija našeg

bića poput Sunca koje svoje zrake ţivota i toplote bezuslovno šalje posvuda duţ sveta, i

stizanju na predele Sunĉevih zalazaka nad horizontom mora sa miloskom suzom u oĉima,

kao jednog divnog, budućeg konteksta viĊenja detalja našeg sveta u neizmernoj, veĉnoj,

boţanskoj svetlosti.

A do tada, znajmo da se mudri izrazi naših komunikacija karakterišu

postavljanjem putanja sveta u šire kontekste od neposredno sagledanih, u šire

osmišljavajuće okvire u kojima one dobijaju novi znaĉaj, ĉineći ĉesto male, neprimetne i

prividno nevaţne stvari esencijalnima i kljuĉnima u opstajanju našeg sveta. Umesto

dresirajućeg, uslovljavajućeg nametanja programskih pravila razmišljanja i ponašanja,

zaista plemenita i uspešna edukacija se karakteriše obraćanjem paţnje na kontekst u

kome bića našeg sveta vide predmete diskusija, te na prikazivanje suštinskih tematskih

crta lekcija u kontekstima koji vode buĊenju njihovog radoznalog prihvatanja i svetla

samostalnog istraţivaĉkog duha. U imitaciji Prirode se krije tajna mudrosti, a podsetimo

se da ne samo da ishodi svakog našeg trenutka ţivljenja i postavke svakog nauĉnog

eksperimenta predstavljaju odgovore boţanske Prirode na pitanja koja se kriju u najvećim

dubinama našeg, imanentno istraţivaĉkog bića, već i da s obzirom da naši saznajni

konteksti uvek predstavljaju samo deliće nedosegljivo veliĉanstvenih osmišljavajućih

okvira u koje Priroda postavlja svoje inherentne komunikacije, ĉitav naš svet kao

neprekidni tok odgovora na naša jezgrovita pitanja nikada ne klima glavom »da« ili »ne«,

već uvek pokazuje na neadekvatnost konteksta u kome postavljamo naša pitanja,

pozivajući nas na njihovo mudro, blago i postepeno širenje ka sve obuhvatnijim

okvirima, te ka kvalitativnoj beskonaĉnosti sveta. Jer, svaka stepenica nauĉnog progresa

je uslovljena dobijanjem ne jednostavnih potvrdnih ili odriĉnih odgovora na naša

eksperimentalna pitanja i hipoteze, već susretima sa fuzzy logiĉkim, »mu« odgovorima

Zen koana, od kojih uspinjanje ka novim i bogatijim opisima i kontekstima sagledavanja

152

sveta rezultuje u sve tananijim i osetljivijim predstavama sveta i bogatstvima biosferiĉnih

komunikacija Prirode.

Jezgra najdubljeg bunara ţelja našeg bića, tiho i neprimetno iscrtavaju kontekste

našeg uobliĉavanja detalja sveta u izvesne, specifiĉnim osećanjima i vedrim mislima

obojene celine. Kada su naša nadanja svetla i kada je naše biće obasjano svetlim ţeljama,

kada je naš svet ispunjen beskrajnim putevima duţ kojih se prostiru same beskonaĉnosti

ţivota, saznanja i putovanja duše, i ĉitav svet ćemo lako preplavljivati spontanim

osmesima i radosnim vibracijama.

Za razliku od kartezijanskog posmatraĉa koji rezultate svoje percepcije temelji na

ideji o sebi kao pasivnom detektoru spoljašnjih impulsa, o procesu posmatranja kao

jednostavnom primanju, ali ne i suštinskom odavanju sebe, te o izvodljivosti sticanja

objektivne, od posmatraĉevih suštinskih crta nezavisne slike univerzalnog i za sva bića

identiĉnog sveta, mudri posmatraĉ zna da se odrţanjem paţnje na temeljima sopstvenih

vrednosti, na jezgru našeg srca, naš svet svesno obasipa ĉistim zracima Sunca našeg bića,

bistrog uma sa svakim našim pogledom. Svuda gde u Prirodi izgleda kao da postoje

iskljuĉiva primanja ili davanja, uvek opstaju uzajamna, istovremena primanja i davanja,

podsećajući nas na prosvetljujući trenutak Diznijeve scene u kojoj super-Šilja uspeva da

pronaĊe izlaz sa planete na kojoj je zatoĉen nevidljivim zidom kroz uoĉavanje pravila da

s obzirom da nešto na planetu pristiţe, nešto mora i odlaziti. Tako je i ĉitavo naše

ţivljenje kao poklon Prirode praćeno neprekidnim pruţanjem srca našeg bića njoj, ĉineći

da samo kroz beskrajnu predanost davanju sebe, zaista postajemo ispunjeni. Svaku lepotu

bića našeg sveta mi, stoga, ne samo da pogledom uzimamo, već i stvaramo, dajemo, a

svest o ovakvoj konstruktivistiĉko-objektivistiĉkoj ravnoteţi nas, kroz preplitanja

subjektivnih i objektivnih, epistemoloških i ontoloških egzistencijalnih konteksta procesa

ko-kreacije dinamiĉkih prirodnih ambijenata i saznajnih pejzaţa, dovodi na put beskrajne

raznovrsnosti saznajnih mogućnosti i kvalitativnog beskraja Prirode.

Svaki detalj sveta jeste izvorište beskraja potencijalnih saznanja, usled ĉega se

nezasito traganje, uzimanje, brzo, površno upoznavanje i odbacivanje detalja sveta

zamenjuje dubokim i svevrednujućim drţanjem malenih kamenĉića i misli u sferama

naše paţnje, i dopuštanju da se iz njih razviju ĉudesna drvesa znanja koja će nam pruţati

blaţeni hlad i osveţavajuće plodove, zanimljive predele iz kojih uvek moţemo istrĉati na

osunĉane plaţe radosnog, potpunog jedinstva uma i Prirode. Otvaranje svetih knjiga na

bilo kom mestu i paţljivo probiranje pojedine, izabrane reĉenice, stoga, ne bi trebalo da

predstavlja sujeverno i odgovornosno-redukujuće zaboravljanje na putokazni, neĉujni

glas sopstvenog bića, već isijavanje znanja da mudrost poĉiva ne u alavom zgrtanju, već

u nošenju stvari jednu po jednu, u posvećivanju ĉitavog bića pojedinaĉnim pogledima,

detaljima, izrazima i mislima nas i sveta, te znanju da se posredstvom analogija iz svake

misli Prirode, poput nepresušne svilene bube, mogu isplesti u beskonaĉnost prostirući

boţanstveni gobleni iskazivanja slave ţivota i Prirode.

Putanje Prirode koje nam sagledane iz tipiĉnih saznajnih konteksta ţivih bića

izgledaju nerazumljivo i prividno duhovno obesploĊujuće, u širim kontekstima,

kontekstima celine mogu dobiti smisao ĉudesnosti, boţanstvenosti i zaista »svega na

svom mestu«, što i jeste razlog zašto je, sagledavajući mnoštvo kompetitivnih

ekosistemskih interakcija, Teodosijus Dobţanski smatrao da »u biologiji ništa nema

smisla, osim u svetlu evolucije«162

. Na sliĉan naĉin kao što jedna luda drevnih Zen priĉa1

vadi »zlatne oĉi« bića oĉekujući da će mu one pruţiti tajnu viĊenja boţanstvene svetlosti

153

u svakom deliću Prirode, zaboravljajući da je u kreativnosti tih oĉiju samo u kontekstu

ĉitavog bića i njegovih celotnih saznajnih dodira sa prirodnom sredinom tajna njihove

lepote, dok druga luda misli da ukusnost same soli predstavlja razlog prelaza od bljutave

do ukusne hrane sa njenim soljenjem, i savremene ideje o poĉivanju vrednosti stvari sveta

ne u celoti njihovih interakcija sa svetom i saznajnim bićima, već u njima samima,

zaboravljajući na holistiĉku, sinergetsku ureĊenost Prirode, na nuţnost neprekidnog

obasjavanja crtica doţivljavanih sistema sveta svetlošću naše svesti o Putu celine,

predstavljaju odraze površnih, uskih i budalastih doţivljaja sveta. MeĊutim, susret sa

beskrajnošću i neshvatljivošću celotnog osmišljavajućeg konteksta ţivotnih putanja našeg

sveta u kome - za razliku od treće lude koja, ţedna dolazeći na obale pitke reke, reši da ne

pije njenu vode jer je nikada ne moţe popiti svu - naša saznajna nezasitost ili rešenost ka

oĉajavajućem odbijanju svakog znanja (jer nikada ne moţemo postići okvire potpuno

konzistentne finalnosti posmatrajući svet iz jedne malene saznajne perspektive kao što su

naše oĉi) se moraju pretvoriti u uţivanja u dodirima sa malenim zrncima mudrosti,

radovanjima u drţanju sitnih kapljica vode na našim dlanovima, ĉini put zaista velike

etike. Jer, uĉiniti da malene, plašljive zeke hrabro posrkaju vodu sa našeg dlana, daleko je

veći izazov od grandomanskog ispijanja širokih vodoskoka znanja sveta. I sedeći na

malim obalama reke sa stavom skromnosti i dovoljnosti, neumorno se zapitkujući za

produhovljavajućim smislom mnoštva razoĉaravajućih i neskladnih dogaĊaja i harmonija

našeg sveta, vode koje protiĉu pored nas će nam jednog dana, obogaćujući kontekste

naših razmišljanja, doneti divne odgovore koji će nas voditi ka dubokom razumevanju

šumećih mora virovitosti i prolaznosti sveta.

Duh svetog, sveopšteg prihvatanja koji krije tajnu svakog vida evolucije ţivota

karakteriše se ne u modifikovanju pruţenih saznajnih putanja, već u njihovom oĉuvanju,

a preobraţavanju saznajnih konteksta u kojima ih doţivljavamo i osmišljavamo, sve dok

od naizgled upadljivih, prepadajućih i ĉesto disharmonizujućih vibracija i melodija ne

naĉinimo harmoniĉne tokove ka moru religioznog jedinstva, uz šumeće slapove mira,

blagodeti i prijateljstva. Razlog muziĉke revolucije i evolutivnog znaĉaja romantizma u

odnosu na klasiĉne i barokne standarde kompozicija se krije u rušenju prezadatih

koncepcijskih šablona dotadašnjih kreativnih vodilja putem dozvoljavanja beskrajnog

spektra mogućih melodija u okvirima bilo koje harmonijske sheme (kroz mogućnosti

modifikovanja harmonijskih konteksta uz odrţanje harmonijske celovitosti dela), te time i

otvaranjem vrata mnoštvu novitetnih muziĉkih grana, impresionizma, atonalizma i

beskrajno slobodnog, dekompozicijskog muziĉkog izraţavanja u tokovima budućnosti.

Kada naše biće - prosvetljeno znanjem da se u traganju ne za uzbudljivim i

ispunjavajućim predelima i prizorima, već kontekstualno-uokviravajućim srcem naših

pogleda na svet kriju putevi ka izvorima ţivotne sreće, te da sveti gral, alhemiĉarsko

zlato, kamen mudrosti i temelji Atlantide ne poĉivaju u crtama »objektivnog« sveta169

nezavisnog od jezgra našeg bića, već u najvećim dubinama mora naših pogleda na svet -

poverenjem i vodiljom oĉuvanja lepote uokviruje putanje našeg sveta, u svakom šumu

Prirode ćemo sa temelja naše vere moći da osluškujemo boţanske poruke, ĉineći da svaka

travka, cvet i tok reke postanu izvorišta najdubljih poruka, poruka koje nam prenose tajne

veĉnosti postojanja, da uvidimo savršenstvo našeg mesta u celokupnoj Boţijoj kreaciji,

sveta kakav sada i ovde jedino, zaista jedino moţe biti.

Sve poruke bića sveta, njihova malena dela, pokreti ruku i šaĉice ideja, tada se iz

kreacija u kojima bismo moţda doţiveli raznovrsne nedostatke, skoro krećući da

154

izbrišemo ili ispravimo njihove mane, pretvaraju u zavetna mala Sunca horizonata naših

molitvi, kreativne putanje za koje se milosko obavezujemo da ćemo ih doveka nositi u

srcu, u skrivenim temeljima našeg bića, odakle će oni jednoga dana procvetati u stablima

naše dobrote i zadivljenosti, od ĉesto naizgled neuglednih, skromnih i nespretnih dela

ĉiniti divotne putanje kroz naša kontekstualna, ţivotna oblikovanja njihovih crtica. Jer, i

najneuglednije obrise našeg sveta i najsiromašnija dela Prirode moţemo preobraziti u

virove koji nas vode jezgrovitim spoznajama našeg bića i ĉitavog kosmiĉkog ureĊenja,

kroz vredna i mudra modifikovanja naših saznajnih konteksta u smeru svitanja radosti

susretanja, poverenja, briţnosti i saznajno-tragalaĉke opĉinjenosti u morima srca našeg

bića.

S obzirom da kontekst u kome opstaje interaktivni »sjaj«, celokupno izraţajno

prostiranje posmatranog sistema definiše njegove površne i suštinske kvalitete, identiĉni

izraţaji i ideali se u jednim kontekstima mogu pokazati divnim i harmonizujućim, a u

drugim okolnostima neplodnim i neskladnim. Paţljivo osluškivanje i upoznavanje

konteksta u kome opstaju naše biće i naši izraţaji, intuitivna, budna predanost traganju za

putevima saznajnog i delatnog prostiranja našeg bića u skladnosti sa prirodnom celinom,

za uvek novitetnim izraţajima i putevima vezenja naših ideja i saznajnih koncepata (jer

kontekst prirodne celine, krećući se evolutivnim tokom, neprekidno postaje novi i

bogatiji), zajedno sa neosuĊivanjem i svepraštanjem koji izranjaju iz znanja da

nepoznavanjem celokupnog saznajnog konteksta bića u sklopu njihove istorije doţivljaja

sveta, nikada ne moţemo znati u kolikoj meri su zaista harmonizujuće ili

disharmonizujuće njihove tvrdnje, izbori i dejstva u veliĉanstvenoj igri susretanja,

proţimanja i granajućeg oploĊavanja polariteta Prirode, rascvetavaju se, stoga, sa mudrih

saznajnih osnova našeg bića. Ideali sveprihvatanja, neosuĊivanja, doţivljavanja svakog

dejstva Prirode, bez obzira na koju stranu klackalice srednjih Puteva ţivota ono stalo, kao

dela Puta Prirode, raĊaju se, izmeĊu ostalog, iz stava o kontekstualnom definisanju

kvaliteta, ukazujući nam i na nerazluĉivu isprepletenost i uzajamnost potenciranja svih

etiĉkih putokaza koji se iscrtavaju u saznajnom dodiru sa ovom knjigom.

S obzirom da su elektronski oblaci atomskih i molekulskih entiteta Prirode budno

osetljivi na najsuptilnije promene u njihovoj neposrednoj sredini, da bi se odigrala bilo

koja hemijska reakcija u Prirodi nije dovoljan jednostavan susret dveju interagujućih

entiteta, već ĉitavo njihovo fiziĉki-kontekstualno okruţenje mora pruţiti podršku njenom

povoljnom izvoĊenju144

. Sliĉno tome, i da bi se susret dveju bića Kosmosa pretvorio u

divne, plodonosne, uzajamno kreativno pobuĊujuće dodire, neophodno je ne samo da se

grube i oĉigledne, fiziĉke crte bića poklapajuće usaglase, već i da doĊe do raĊanja

nevidljivih i neprimetnih zvezdanih iskrica pri preseku nesagledivo daleko prostirućih

saznajnih i ţivotnih kontekstualnih crta bića u dodiru, da se talasi duhovnih Sunaca bića u

njihovim uzajamnim preplitanjima pretvore u harmoniĉni dlano-preklapajući svetlosni

ples koji ĉudesnom muzikom nebeske tihoće osvetljava mora tamnih kosmiĉkih

prostranstava. Ne zaslepljeno i opĉinjeno utonjavanje u oĉi drugih bića, zaboravljajući na

budno osluškivanje muzike sopstvenog bića i prisebno prostiranje plodova njene

kreativnosti ĉitavom svetu, već odrţavanje ravnoteţe Puta kroz koju svestrano pruţamo

duh našeg bića ĉitavom svetu, stoga, krije tajnu raĊanja divnih, zadivljenih pogleda u

kojima se susreću uviĊena lepota u malim detaljima našeg sveta i oĉima bliţnjih bića sa

naslućenom lepotom ĉitavih zvezdanih i planetarnih kosmiĉkih orbita, odslikavajući u

155

našim istovremeno duhovno smirenim i radosno euforiĉnim oĉima zvezdano mirna, ali i

svetlucavo uzbuĊena, graciozna plutanja nebeskom podlogom njenih mora.

Znajući da Put Prirode, u beskraj proteţuća i nikada u potpunosti ne spoznatljiva

sfera veĉnosti definiše znaĉaj i lepotu svih, i naizgled beskrajno malih i beznaĉajnih bića,

plodova njihovog truda i prirodnih detalja, naše tuţne zamišljenosti nad malenošću,

prolaznošću i protraćivanju ţivotnosti se mogu pretvoriti u radosne ozarenosti svesti da

sve, zaista sve prati Put Prirode, te da ne samo, poput dţez improvizacije, svaki niz

padova, neskladnosti i nekreativnosti uvek moţemo narednim sekvencama preobraziti u

beskrajno smislene detalje, već i da uokviravanje tuţnih, nesrećnih i zabrinutih putanja i

predela sveta u beskrajno srećne i razdragane, anĊeoski vesele celine, ĉini svet daleko

veliĉanstvenijim u poreĊenju sa neprekidnom, kontinualnom blagošću i mirom koji bi

proţimali svet. I kada spoznamo Tajnu kontekstualnog preslikavanja ĉudesnog Puta

Prirode u lepoti beskrajno malenih detalja sveta, kada nauĉimo da u brazdama naših

dlanova, kora šumskih stabala, duboko poštujućih, poglaviĉjih ĉela ili linija oblaka

vidimo zapisane najdivnije putokaze duhovnog uspinjanja našeg bića i celotnog sveta,

znajmo da naše biće sa svakim trenutkom ţivljenja, sa svakom našom svetlom mišlju

ostavlja veĉne kosmiĉke tragove, tragove koji mogu biti bilo vodilje ka ponorima u

trenucima naših razjarenosti i nerazumnih destruktivnosti ili anĊeoski zamasi krilima,

nevidljivi duhovni ĉuvari bićima koje obasipamo milujućim talasima naše briţnosti,

paţnje i ljubavi. Poput zeke Banija, i kada nas više ne bude, ostaćemo da postojimo u

svakom šumu vetra, u svakoj šari Sunĉeve duge, u svakom raĊanju Sunca i svakoj

miloskoj suzi koja kaplje sa obraza divnih kosmiĉkih bića, bića koja pronalaze svete

ravnoteţe Puta, istovremeno radosnih postajanja Jednog sa ĉitavom Prirodom i svakim

njenim bićem, isijavanja svetlih zaveta predanosti Boţijem Putu beskrajnog davanja sebe

sa jedne strane, i tuţnih saţivljenosti nad ljudskim sudbinama, nad usamljenostima,

udaljenostima i rastajanjima koje tihom lepotom veĉnosti obavijaju sve ţivotne poklone.

Cela Priroda u svakom njenom deliću će nastaviti da priĉa naše priĉe, da odzvanja

melodijama našeg srca, ţubori i šapuće boţanske poruke i tiho pokazuje (budnim oĉima

srca prepoznatljive) puteve spasenja bićima sveta; jer naš duhovni put jeste pronalaţenje

nas u svim delićima sveta i ĉitavog sveta u nama, postajanje našeg bića ĉitavim svetom,

širenje naših saznajnih horizonata poput zraka Sunca koji blistavo prosvetljavaju tamna

prostranstva Kosmosa, postajanja od male, prolazne i hirovite reke ĉitavo more, mirno,

sveprihvatajuće, ali i duboko prisebno, samo-osluškujuće i biserno odgovorno, dok kraj

našeg bića jeste istovremeno utonjavanje u naše boţansko jezgro, izvor našeg postojanja,

kao i postajanje ĉitavog sveta, celotne Prirode.

Doţivljavanje našeg postojanja, ĉitavog našeg bića i svakog detalja našeg sveta u

kontekstu veĉnosti, beskrajnog ispoljavanja Boţijeg Puta Prirode, pretvara sva naša

oĉajavanja nad prolaznošću dragih putanja sveta, doţivljenih kroz kontekst naše

utvrĊenosti u trenutku sadašnjosti i inertnom plutanju doţivljajima neposrednih saznajnih

putanja, u nepregledne radosti nad beskonaĉnim procesom evolucije kosmiĉkog poretka,

raĊanja sve bogatijih i uzvišenijih pogleda na svet, zaljubljenih dodira, saosećajnih

obgrljenosti i mirotvornih molitvi. Predanost doţivljaju beskraja boţanskih poruka

Prirode u svakom trenu postojanja, sada i ovde, potpuna uţivljenost u najsitnije deliće

putanja Prirode sa jedne, i širenje konteksta njihovog doţivljaja do ivica same veĉnosti,

beskrajno prostiruće raznovrsnosti eksplicitovanja boţanske suštine sa druge strane, ĉini

put mudrosti o kome priĉa ĉitava ova knjiga. I na tom putu znajmo i da svaka naša

156

kategorizacija, sagledana kroz durbin beskrajnog potencijala mogućih konteksta njenog

izraţavanja i razumevanja, predstavlja u podjednakoj meri uzvišujuće, idejno

prosvetljujuće i unapreĊujuće, kao i degradirajuće, prozaiĉno i obezvreĊujuće

razgraniĉavanje, usled ĉega paţljivo osluškivanje kako temelja naših najdubljih teţnji,

tako i celokupnog, beskonaĉnog i nepojmljivog nebeskog konteksta koji se nadvija nad

nama, prisebno odabiranje »pravoga trenutka«, ĉini put dolaţenja do mudrih,

pravovremenih i evolutivno prosvetljujućih zapaţanja i izraţaja našeg celotnog bića.

Sagledavanje najraznovrsnijih ţivotnih putanja i harmonija u kontekstu evolutivne

bajke Kosmosa, neprekidnog toka iscrtavanja sve ĉudesnijih i bogatijih linija ţivotnosti i

saznanja, preobraţava naše tuţne zabrinutosti nad ţivotnim prolaznostima - sagledanim u

uskim kontekstima individualnih egzistencija - u radosne i verom u boţanska odredišta

Puta Prirode proţeta upoznavanja ĉudesnih tragova ţivota. Mnoštvo evolutivnih faktora33

se susreće u svakom predelu ţivota, ĉineći da se u kontekstu blagodetne evolucije ne

mogu sa potpunom pouzdanošću razluĉiti »povoljni« od »nepovoljnih« uticaja.

Hrišćanski kvaliteti vere, nadanja i ljubavi, stoga, stupaju na mesto prepotentnih

apsolutizama i perfekcionistiĉkih sigurnosti, obasjavajući ĉitav naš svet novim

evolutivnim koracima. A prilikom utabavanja staza za buduće stope ĉoveĉnosti, znajmo

da ne samo da svaki put istraţivanja i otkrivanja vodi (usled ko-kreativne prirode svakog

saznajnog sveta) istovremeno u srce našeg bića i Boga – usled ĉega savremene nauĉne

potrage za vanzemaljskom inteligencijom ĉine delimiĉne odraze drevnih ljudskih potreba

za religijskim utoĉištem143

, dok nanotehnološki i genetsko-inţenjerski ideali ostvarenja

potencijalno svekreirajućih nanobota vode ka spoznaji upravo naših bića kao savršenih

nanotehnoloških i genetskih »mašina« u datom trenutku zemaljske evolucije184

-, već da i

svrha ĉudesnog puta prirodne evolucije mora zauvek ostati prelivana talasima mora vere

(nasuprot aktuelnim nauĉnim prikazima puta evolucije u okviru kojih se, izmeĊu ostalog,

uprkos prividnog negiranja teleološkog elementa, koristi pojam »pogrešne« replikacije

koji implicira prethodno postuliranu svrhu opisivanog procesa, neprimetno ugroţavajući

potencijal raĊanja ĉudesnih, samostalnih spoznaja tananih koraka evolucije)57

i radosnog

drţanja palĉeva, poput naše briţne predanosti rastu svakog prirodnog sistema, briţnosti

koja ĉini temelj rascvetavanja svakog znanja, svake hrabrosti, snage i veliĉanstvenosti

postojanja. »Nisam došao zbog umnih i naĉitanih, da im potvrdim umnost i znanje; došao

sam zbog onih koji umiru od ţeĊi...Na tvom tabanu je ucrtana mapa tvoga kretanja, ali

nauĉi se da je ne ĉitaš i ne prevodiš na svoj jezik...Igraj je ne pitajući što znaĉe boje i

lepršaji, igraj je uţivajući u svom neznanju...Leptiru, dokle ćeš sanjati svoj let? Koliki sad

cvjetovi, kolike livade sanjaju tebe, a ti na predivu svoje kukuljice rišeš njihovu

sanjariju...Ah, ti razmišljaš o meti, o toĉnosti i promašaju pogotka...Ne rekoh li ti da je

tvoj cilj gaĊanje«90,91

, podseća nas Vesna Krmpotić na lepotu uzdrţanosti od

preslikavanja antropocentriĉnih metafora prirodnog reda na beskrajnu lepotu zvezdanog

mnoštva, te na prihvatanje Puta Prirode u kome poĉiva suštinska lepota celotnog

postojanja, vaĊenje ĉitavih vedara vode ţivota iz bunara našeg duha i zalivanje ţednih

bića sveta njihovom dragocenošću. MeĊutim, u ravnoteţi intelektualnih konceptualizacija

– iscrtavanih na platnu nebeski ĉistog uma meditativnog jedinstva uma i Prirode,

nepoistovećenosti naših predstava sa crtama beskrajno bogate stvarnosti, nepokušavanja

ubacivanja ĉitavog mora sveta u male boce naših misaonih shema i preslikavanja

beskrajno bogate teritorije u mape na našim dlanovima – i intuitivni budne vere otvaraju

se blještava polja sjajne krasote crtica evolucije budućnosti.

157

Kada umesto doţivljaja sveta iz perspektive kapi vode koja neprekidno,

transformišući sebe, plovi ka novim predelima i svom utapanju u okean, doţivimo lepotu

sveta iz perspektive nepreglednog mora, ĉitavog veliĉanstvenog sveta, zvezdanih rojeva

veĉne evolucije, raĊanja sve ĉudesnijih ogledanja boţanske Prirode i toplih, molitvenih

oĉiju Ljubavi njenih bića, i sve naše tuţne zabrinutosti nad ţivotnim prolaznostima,

evolutivnim plesom raĊanja i umiranja, trenutaka molitvene ĉistote i koprenastih

nejasnoća, suza radosnica i suza ţalosnica, sjedinjenih u svakoj svetoj kiši na našim

obrazima, kiši koja ĉisti nebesa našeg uma, raĊajući ĉudesne duge boţanske vere u našim

srcima, preobraţavaju se u prosvetljenu svest koja vidi sebe u svakom deliću Prirode,

svest mora od koje više ništa ne odmiĉe, već u koju se sve sliva, sve prilazi i nalazi

blaţeno utoĉište130

. Umesto paniĉnog drţanja za stabljike trenutaka sadašnjosti,

neprekidno slivanih u nove ţivotne tokove, nove trenutke istorije Kosmosa, sa

proširenjem našeg konteksta doţivljaja sveta ka postajanju ĉitave Prirode, raĊa se sjajna

svest koja - poput ideala svetog ţivota koji se raĊa u suzama, a završava sa blaţenim,

prosvetljenim i veĉno osunĉanim osmesima75

– ispraća predele iza nas sa veselom

vedrinom i svetim osmesima, a novima se okreće sa blaţenom, molitvenom suzom na

ivicama oka90

, znajući da se na temeljima našeg doţivljaja sveta kriju tajne istinske

mudrosti i prosvetljenosti, te da sliĉno kao što površinske struje i valovi okeana ne

uznemiruju njegove biserne dubine, i uzburkani predeli ţivotnosti ne mogu poremetiti

mir kojim odzvanja srce svetog bića, šaljući tihe i neprimetne talase dobrote i ljubavi

širom kosmiĉkih prostranstava.

O srednjem Putu

»Koji je zvuk pljeska jedne ruke?«

Zen koan

»Koji je zvuk pljeska jedne ruke?«, pita nas drevni Zen koan. »Ništa« moţe biti

naš odgovor, jer ne samo da u svetu naše percepcije ne znamo ni za šta što nije granica,

dodir dveju samih po sebi neperceptivnih oblasti, već u Prirodi samo optimalni,

uravnoteţeni izbori predstavljaju odrţive izbore, ĉineći da naše zaista plodonosno

kretanje uvek podseća na put akrobate na ţici, duţ koga neprekidno moramo balansirati

naizgled kontrastna i uzajamno suprotstavljena, ali zapravo komplementarna dejstva, u

svrhu našeg kretanja unapred i donošenja svetiljke mira i znanja novo-otkrivenim

predelima sveta. Uvek moramo biti svesni da ne maksimiziranje i minimiziranje (jer

nigde se u ţivom svetu logika »što više, to bolje« ne pokazuje odrţivom), pozitivnost i

negativnost, već samo optimalnost i dinamiĉka uravnoteţenja predstavljaju etiĉka

delovanja i vodilje pronalaţenja zaista svestrano i opšte harmonizujućih rešenja problema

našeg sveta. Prihvatanje razliĉitih, sukobljenih perspektiva i pronalaţenje meĊusobno

kompatibilnih puteva koji vode od njih, puteva koji ĉine jedinstvo u potpunoj

raznovrsnosti ideja, mišljenja, stavova, ţelja i ponašanja, predstavlja srednji put, put mira,

blagodeti i harmonije. Tako, na primer, poput Sunca koje ravnoteţom svog unutrašnjeg

sagorevanja i pruţanja svetlosti bićima Kosmosa, introvertne obujmljenosti i teţnje ka

beskrajnom i bezuslovnom davanju, stvara svet kakav znamo, i naša dejstva u svetu

moraju biti pokrenuta ravnoteţom naših misaonih refleksija, meditativnom utopljenošću

158

u jezgro sopstvenog bića i predanošću putanjama davanja, vizijama rasta i blaţenog

razvoja bića našeg sveta, beskrajnom ţeljom da sve sledi put mira, ljubavi i harmonije.

Dinamiĉki ravnoteţno, uzajamno potencirajuće preplitanje:

simetriĉnog savršenstva i wondering nesavršenstva - odslikanog u trenutku

Zen priĉe kada umetnik usavršava prekomerno simetriĉan i ureĊeni vrt

prosipanjem korpe sa lišćem u vis121

;

logiĉke preciznosti i umetniĉke inspiracije;

razuma i mašte;

ĉojstva (štićenja drugih od sebe) i junaštva (štićenja drugih od drugih);

naštimovanosti instrumenata i naštimovanosti muziĉara (u jedinstvu uma i

Prirode, u ogledanju svakog detalja Prirode našim bićem, našim mislima);

uzbuĊujućih klimaksa i umirujućih šumova muzike Kosmosa koju stvaramo;

kamenite tvrdoće i morske lelujavosti;

ĉvrste, stresne integrisanosti i plutajuće opuštenosti, Janga i Jina, ravnoteţe

kroz koju se manifestuje istovremeno dijamantski odluĉna i fluidno

nesalomiva svest Puta;

koncentrisanosti paţnje i šarajućoj kontekstualnosti;

razmišljajućeg, maštovitog hipotetisanja i praktiĉnog, rukatog

eksperimentisanja;

površnog praćenja talasa pejzaţa našeg iskustva i filosofskog pronicanja u

suštinski znaĉaj njihovog porekla;

osećaja odgovornosti (te i njemu direktno srazmernog nivoa osmišljenosti

sveta našeg iskustva), razvijenog kroz koncentrisano osluškivanje muzike i

tišine sopstvenog bića, i divotnog saosećajnog i saţivljavajućeg ujedinjavanja,

pravljenja od dva jedan (Toma 106) u pogledima na bliţnja bića, Boga, svaki

detalj Prirode i celotno postojanje;

poetiĉne inspirativnosti, tihog pozivanja na zavet slušatelja i ĉitaoca na Boţiji

Put, i racionalnih informacija, u našim delima koja idu tragom »igre staklenih

perli«65

;

platonovske transcendentalnosti, predanosti svetu beyond, i sokratovske

skromnosti u dodiru sa svakim vidom metafiziĉkih misli i tvrdnji;

sofistiĉkog prihvatanja relativnosti ljudskih iskustava i savršenih ideja u datim

trenucima, prihvatanje znanja da svako ima svoju misiju u svetu sa jedne, i

sokratovsko-platonovskog verovanja u postojanje izvorne Dobrote koja spava

u svakome od nas i ĉijim paţljivim osluškivanjem se nahodimo ka savršenim,

boţanskim putevima, sa druge strane;

materijalizma i spiritualnosti kroz uviĊanje svakog delića materije kao odraza

naše duše;

stabilizujućih teţnji ka oĉuvanju i spasenju, i kreativnog pruţanja ka

evolutivnim promenama;

vere u jezgra religijskih i duboko-etiĉkih pogleda na svet i tragalaĉkog zanosa,

predanosti radoznalom otkrivanju njihovih alternativa;

parmenidovske vere u veĉnost postojanja bića i heraklitovskog prihvatanja

neprekidnih promena i postajanja, odnosno anaksimanderovskog uviĊanja

boţanske veĉnosti u ţivotnim prolaznostima;

159

epikurejske tihoće, samodovoljnosti, povuĉenog odrţanja mirnog mora i

stoiĉke, misionarske angaţovanosti u svetu za dobrobit ţivota;

svetosavske ravnoteţe aktivne angaţovanosti (rada neophodnog za

blagostanje našeg bića) i povuĉene kontemplativnosti54

(trenutaka

zamišljenosti i meditacije);

intimnosti sa jedne, i pruţanja osećanja poverenja i spremnosti za pomoć u

našim društvenim odnosima sa druge strane;

osećanja povezanosti sa svim delićima našeg sveta i duhovne nevezanosti,

neprijanjanja za plodove našeg rada, znanja da sve što postoji jeste san naše

duše;

adaptivnosti, tihog i umiljatog utapanja u crte naše neposredne, društvene,

ekosistemske sredine prilikom svake naše interakcije sa sredinom sa jedne, i

kreativnog, evolutivnog probijanja normi i obiĉaja ponašanja sa druge strane;

svesti o istovremenom sveopštem uzimanju i davanju u svakom trenutku

ţivljenja (jer je u osnovi naše biološke, termodinamiĉki neravnoteţne,

homeoretske prirode neophodnost neprekidnog opstajanja u fluksu energije

i/ili informacija, neprestanog uzimanja ĉari Prirode i davanja sebe svetu), o

»uzimanju« lepih crta sveta i hranjenja našeg bića sa njima, ali i predavanju

Sunĉevih talasa i ptica koje neprekidno uzleću iz našeg srca i na svojim

krilima nose naše najdublje teţnje pri datom posmatranju i interpretiranju ka

svetu, usled ĉega ĉitanjem mudrih knjiga ne samo da primamo duhovnu

hranu, već je i našim dubokim interpretacijama odajemo, ĉineći da knjiga

predstavlja još snaţniji i velelepniji orijentir drugim bićima;

Duĉićeve »radosti u Kosmosu«, nevezane, opšte ljubavi odslikane uzvišenom,

nepometljivom svetlošću mira ozarenom pticom Mundaka Upanišade i

Isusovim reĉima da »neprijatelji ĉovekovi su njegovi domaći...I svaki koji

ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ţenu, ili decu, ili njive

radi moga imena, primiće stostruko i naslediće ţivot veĉni« (Matej

10:36...19:29), sa jedne, i »sreće meĊu ljudima«, predane, saţivljavajuće

poistovećenosti sa malenim, bliţnjim bićima našeg sveta, posvećenosti

negovanju mikrokosmosa bliskih i neposrednih, ljubavlju obasjanih relacija

našeg bića sa svetom - proţetom znanjem da »ko je veran u najmanjem –

veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem – neispravan je i u

velikom« (Luka 16:9) - sa sve ushićujućim usponima i razoĉaravajućim

padovima ţivotne ptice Mundaka Upanišade, sa druge strane; tj. dubokog

znanja da je ĉovek sam sebi najveća tajna, sveproţimajućeg znanja koje ĉini

da pronalazimo povode beskrajnog traganja i izĉuĊivanja, kao i trenutke

potpunih ispunjenosti u tihim, naizgled usamljenim prirodnim ambijentima i

zadivljujućim tajnama sopstvenih pogleda na svet, sa jedne, i ispunjenosti

lepotom sveta, probuĊenom našom temeljnom orijentisanošću ka davanju, ka

pruţanju topline i blagodeti svim bićima našeg sveta;

svesti da se sveta traganja karakterišu dodirima sa kako implicitnim morem

sopstvenog bića, sa temeljnim tajnama naših pogleda na svet, tako i

nepreglednim skrivenim dubinama mora boţanstvene Prirode, ontološkim

tajnama i veĉno preispitujućim misijima naših postojanja;

160

tehnike i improvizacije, prisebne primene nauĉenih komandi, dodira koje

spontano izvodimo sa jedne, i prisebne sposobnosti uĉenja, osluškivanja

tananih odgovora našeg sveta na naša fina dejstva sa druge strane, prilikom

svakog muziĉkog izvoĊenja, društvenog izraţavanja i trenutka ţivljenja;

kontemplativnog pronalaţenja etiĉkih zvezda-vodilja odnosa naših bića sa

svetom i meditativnog pronicanja u dubine mora naših teţnji i htenja,

osvetljavanja ovih duhovnih zvezda sa jedne, i primene ovih etiĉkih normi u

našim odnosima sa drugim bićima i ĉitavim svetom sa druge strane, tj.

uravnoteţenosti razmišljanja i predanog delanja, traganja za blagom duha u

jezgru našeg bića i njegovog iznošenja na površinu sveta i bezuslovnom

davanju, jer »ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam

došao da razrešim nego da ispunim...Ko dakle razreši jednu od ovih najmanjih

zapovesti i nauĉi tako ljude, najmanji će se nazvati u carstvu nebeskom; a ko

izvrši i nauĉi, taj će se velik nazvati u carstvu nebeskom. Jer vam kaţem: ako

vaša pravednost ne bude mnogo viša od pravednosti knjiţevnika i fariseja,

nećete ući u carstvo nebesko...Sve dakle što vam kaţu (knjiţevnici i fariseji,

prim.a.) ĉinite i drţite, ali po delima njihovim ne ĉinite; jer govore, a ne ĉine«

(Matej 5:17...5:19-20...Matej 23:3);

otkrivanja novih zemalja, novih puteva rezonovanja i novih putokaza ţivljenja

sa jedne i njihovog plodnog kultivisanja, pragmatiĉne primene;

viĊenja i delanja;

rada i meditacije, delanja i molitvenog odrţanja naše paţnje na svetlim

ţeljama da naša dela zaista »urode plodom«, da zaista uĉine svet boljim;

voljne orijentacije i spontane inspiracije, odluĉnih teţnji i mirnog udisanja

boţanskog duha, aktivne evolucijske usmerenosti i stapanja sa prirodnim

osnovama našeg bića;

utabavanja staza sveta i oranja njegovih zemljišta, stabilisanja i uĉvršćivanja

naših ideja o svetu i fleksibilnog prihvatanja najrazliĉitijih kreativnih upside-

down stavova koji temeljito pretresajući naša shvatanja o svetu, ĉine korenite

osnove našeg uma rastresito plodonosnim;

kultivisanja tla uma putanjama znanja i paţljivog oĉuvanja nedirnutih

prirodnih površina, uzvišenih, metafiziĉkih planinskih vrhova, predela

spontanosti i ne-znanja;

integrisane sjajnosti i ĉvrstine jednog dijamanta, ali sa koga se sa suznom

tugom slivaju neprihvaćene kapljice kiše, i fleksibilne prijemĉivosti rastresite

zemlje koja svojom velikom aktivnom površinom prihvata kapi vode i

pretvara u plodonosne osnove;

specijalizacije, predanosti praćenju i finom doterivanju pojedinaĉnih, malenih

i ĉesto nezapaţenih grana našeg i ljudskog stabla znanja sa jedne, i

generalizacije, posvećenosti iscrtavanju što širih i sveobuhvatnijih i suštinski

raznolikijih konteksta, celotnih stabala znanja i prirodnih okruţenja u kojima

ove specijalne grane opstaju sa druge strane (jer cvetanje komunikacija u

uslovima umerene specijalizacijske ureĊenosti istraţivaĉkih organizacija se

pokazalo kao kljuĉ podsticanja razvoja suštinskih nauĉnih otkrića69

), kako ne

bismo prekomernom specijalizacijom potonuli u vode slepog, neodgovornog

nahoĊenja naših istraţivanja i postali poput niĉeovskih »inverznih bogalja«116

161

- ili slika krahovitih ekonomskih sistema zasnovanih ne na ideji celovitog

temeljnog progresa, već unisektorske, tipske proizvodnje i/ili izvoza (najĉešće

na bazi samo jednog tipa resursa kojim data sredina obiluje)161

-, niti se

pretvorili u neplodne svaštare, već svestrano upalili sve ĉakraste lampe našeg

bića i saznajnog pruţanja prema svetu, plivajuće na površini radoznalo pratili

ostrvske pejzaţe u sistemskom, analogijskom i opštem upoznavanju sveta, ali

i bili spremni da u pravim trenucima zaronimo duboko u pojedine grane

razmišljanja i kroz njih procvetamo ĉudesne misli, izronimo divne bisere

ljudskih saznanja;

periodiĉne, potencijalne predvidljivosti i prividno nasumiĉne tajnovitosti

kreativnih hvatova koji u ravnoteţi Jang crta hrabrosti, odluĉnosti i snage i Jin

crta milostivosti, gracioznosti i blage lepote, aktivnog »prvog koraka« i

pasivnog, predano osluškujućeg praćenja Puta Prirode, maĉeve, kiĉice,

trzalice i druge dlanove našeg sveta drţe poput belih golubova, ni previše jako

i grubo da ih povrede, niti previše labavo i mekano da oni odlete, uvek

usaglašavajući naše blage pokrete sa golubljim odgovorima i teţnjama,

znajući da ih, na kraju, uvek moramo pustiti da odlete ka svojim putevima,

neshvatljivim našoj ljudskosti, ali obasutih poverenjem u njihov sklad sa

putevima Boţijim;

paţljivog oĉuvanja paţnje na cikliĉnim nizovima uzroka i efekata koji se

pruţaju na relacijama izmeĊu naših saznajnih i etiĉkih korena, cvetova naših

prosvetljujućih idejnih izraţaja i plodova naše kreativnosti, plodova koji

posipaju naša tla novim semenima koja obogaćuju korenite putanje našeg

razmišljanja i doţivljaja sveta sa jedne, i spontane otvorenosti na prilive

uticaja Prirode i njenih bića, neprekidne spremnosti na promene sa svakim

trenom ţivljenja sa druge strane, oliĉene, respektivno, u autopoietiĉkoj,

uzroĉnoj zatvorenosti i iterativnoj organizaciji individualnih ţivotnih

sistema106

(bilo da su to ćelije, ljudska bića ili Gaja) sa jedne, i kontinualnoj

termodinamiĉkoj otvorenosti13

, neprekidnom protoku informacija kroz naše,

poput disipativnih virova, ureĊene ţivotne strukture;

ĉvrste utemeljenosti na boţanskom verom uobliĉenim, duboko-etiĉkim

stavovima i idejama, i prepuštanja promenama i stalnim, fleksibilnim

modifikovanjima naših stanovišta i izraţaja;

predanosti raĊanju lepotu u našim srcima i vere u nevidljivu luĉ duha koja,

molitveno udubljeni u ţelje za preobraţavanjem našeg bića u ĉista Sunca

duha, sveisceljujuće rasipa usklaĊujuće putanje posvuda sa jedne, i predanosti

uviĊanju jednakih lepota i boţanstvenosti u bićima sveta i raĊanju saosećajnih

ţelja za njihovim uzvišenjima sa druge strane, ĉineći ravnoteţu Puta u kojoj,

za razliku od samo-opsesivnosti ili robovskog, odgovornosnog-tonjenja,

poĉiva ĉvrsta, nenarušiva biblijska utemeljenost (Luka 6:47-8), fleksibilna

jaĉina koju ni najjaĉe zemaljske poplave ne mogu jezgrovito poremetiti;

neprekidnog samo-izvornog raĊanja topline, ljubavi i duhovnih dragulja

ţivotnosti, i njihovog neprekidnog davanja bićima sveta – proizilazeći, takoĊe,

iz istovremene autopoietiĉnosti i termodinamiĉke otvorenosti svakog bića

Kosmosa -, ĉineći da prevladamo naše plašljivosti i slabo-voljnosti koje ĉine

da mlaka muzika, ograniĉena na male plafone amplituda naših kreativnih,

162

odluĉnih intenzifikacija i meditativnih, dubinskih relaksacija, postane poput

ĉudesnih, ka nepreglednim visinama uzdiţućih i duboko, ka morsko-bisernim

dubinama naše duše utonjavajućih, kreativnih putovanja našeg bića u ĉijim

naizmeniĉnostima se raĊaju divne harmonije koje ka nebesima prinose

zemaljske lepote, ĉineći da se i transcendentalni, veĉni anĊeoski umovi

ljubomorno zagledaju u veliĉanstvenosti prolaznih ţivotnosti129

, dok sa

nebeskih ĉistota jezgra našeg bića na zemaljske predele donose lotosovske

bistrine našeg intelekta i duhovne sjajnosti naših osećanja;

uronjenosti u epistemološke osnove naših temeljnih osećanja i teţnji - koje

kriju tajnu istinskih blagodeti našeg ţivljenja, te svakog našeg i najmanjeg

dejstva - i vrednosnih predrasuda našeg doţivljaja sveta sa jedne, i ontološke

osnove naših saznajnih pruţanja ka linijama horizonata prostiranja našeg bića

i upoznavanja celotnog sveta sa druge strane, ĉineći da radoznalo okrenuti

ĉudesima sveta obogaćujemo riznice našeg duha, te da dotaĉinjanjem temelja

našeg vrednosnog iscrtavanja sveta blagomerno i veĉno odrţivo koraĉamo

tananim visoravnima našeg bića i sveta, otvarajući perspektive na nove i sve

veliĉanstvenije prizore ostvarenja kosmiĉkih potencijala (jer, s obzirom da

ĉitav naš svet predstavlja odsjaje ko-kreativnih dodira jezgra našeg bića i

boţanske Prirode, ĉitav naš svet smo i mi i Bog kao Jedno, dok se naizgled

nedostiţni horizonti našeg sveta i našeg ţivljenja direktno spoznaju ne

zaslepljenim jurenjem za njima kroz nepregledna prostranstva sveta, već

mirnim i predanim silaţenjem do saznajnih i egzistencijalno izvornih temelja

našeg bića);

polja neznanja kako u našim pogledima ka zvezdanim prostranstvima unapred

i ka našem radosnom odvijanju ţivotnog plesa ĉije vihoraste brazde

ostavljamo iza nas – respektivno oliĉenih u anegdotama u kojima upitani za

svrhe izgradnje enormnog teleskopa98

i izvedenog plesa, Edvin Habl i Artur

Edington, sliĉno kao i Isadora Dankan, odgovaraju da »kada bismo to mogli

da znamo, ne bismo ga gradili/otplesali« - sa jedne, i svetlih, osunĉanih

horizonata naših vizija i nadanja, divnih zvezdanih ţelja ka kojima se odluĉno

pruţaju naši ţivotni koraci, pedantno ureĊenih ostrvaca našeg znanja i sjajnih

logiĉkih veza naših mudrih preispitivanja sa druge strane;

buĊenja isusovskog mira (Jovan 14:27), blagosti sveprihvatanja, krotkosti i

tihoće, graciozno povijenog vrata naše predanosti, uronjenog u tiha zvona

našeg srca sa jedne, i isusovske vatre (Luka 12:49), revnosnog plamena našeg

srca, gorućih ţelja za prosvetljenjem pogleda na svet bliţnjih bića i herojskim,

poţrtvovanim pomaganjem duhovno zalutalim bićima sveta, srĉanom

isprsenošću i otvaranjem brana isceljujućih tokova našeg srca, svedajućim

obasipanjem lekovitim rekama našeg bića sva bliţnja stvorenja utonula u

saznajne lavirinte i ţivotne nevolje sa druge strane;

iskonske tuge, oliĉene u kapanju suza sa bogorodiĉjih obraza, briţno predanih

voljenim bićima koje drţe na dlanu i o ĉijem rastu se staraju sa jedne, i

kosmiĉke radosti, ushićenosti nad treperavim plesom zvezdanih dragulja u

poljima veĉnosti, nepreglednih svetova postojanja, beskrajno prostirućeg

razvijanja staza otkrovenja Boţije suštine sveopšteg postojanja sa druge

strane170

;

163

konstruktivistiĉkog ideala neizvodljivosti spoznaje sveta viĊenog oĉima

drugih bića i tajanstvene, intuitivne spoznaje najdubljih osećanja bliţnjih

stvorenja, oliĉene u Tao dijalogu dveju monaha o mogućnosti otkrića

zadovoljstva koprcajućih ribica na osnovu paţljivog osluškivanja sopstvenih

osećanja155

;

promena, oliĉenih u dinamiĉnoj ureĊenosti neponovljive i jedinstvene Prirode

u svakom njenom trenutku sa jedne, i skrovitog, tajnovitog oĉuvanja veĉnih

istina, vaţećih za sva doba i sva bića sveta sa druge strane u izgradnji svakog

našeg stava, ideje i epistemološke celine, poput usamljenog šumskog drveta

ĉija se materija i putanje organizacije nalaze u stanjima stalnih promena, dok

njegova nevidljiva, temeljita ureĊenost ostaje neprekinuta, te ljudskog

razmišljanja pri kome se i prividno jednake ideje i zakljuĉci uvek raĊaju

novim i neponovljivim misaonim putanjama, ili šumovitog toka reke koju ĉine

uvek novi molekuli, iako ona zauvek zadrţava svoju celovitu esenciju;

...ĉini put duboke etike koju pokušava da iscrta ova knjiga.

Postizanje dinamiĉke ravnoteţe izmeĊu racionalne, konceptualizujuće i

planirajuće svesti i svesti Puta, ĉiste i budne, meditativne utopljenosti u trenutak

sadašnjosti, predstavlja jedan od najosetljivijih i najbitnijih izazova na putu savremenog

srećnog ţivljenja. Jer, naime, dok bi nas prekomerna uronjenost u praćenje niti mreţa

naših idejnih koncepata vodila ka bezizlaznom i vrišteće paniĉnom lutanju logiĉkim

lavirintima našeg uma (sa, naravno, zavaravajućom idejom ne ka ţivljenju ĉitavim našim

bićem svake misterije na putu našeg ţivljenja, već ka njihovom finalnom, za sva vremena

misaonom rešavanju95

), utonjenost u »sada i ovde« uz potpuno eliminisanje ljudskosti,

pragmatiĉnosti i lelujajuće lepote koje nose naše vizionarske, misaono-reflektivne

sposobnosti, dovela bi do animalnog, »što na drumu, to na umu« siromašnog i daleko od

spiritualno svetlog susretanja sa bićima našeg sveta, ĉineći da se moţda tuţno upitamo:

»(Savladaj prostor i sve što će ostati je Ovde. Savladaj vreme i sve što će ostati je Sada.)

Pa, dobro, moţda ćemo se, ipak, ponekada susretati na tom putu izmeĊu Sada i Ovde«5.

Samo prihvatanjem i usklaĊivanjem - na temeljima plemenitih dubokih teţnji i

boţanstvenih pitanja - svih elemenata našeg ljudskog doţivljaja sveta, našeg ne bludnog i

inertnog, već duboko osmišljenog i svrsishodnog, ka drugima pruţajućeg misaonog

konceptualizovanja sa jedne, i budnog boravljenja u trenutku sadašnjosti, osluškivanja i

predanosti egzistencijalnom jezgru našeg bića sa druge strane, vodi nas ka postajanju

anĊeoskih bića, ka zadivljujućim duhovnim susretima sa svakim bićem sveta i ĉitavom

Prirodom, sada i ovde i duţ ĉitave veĉnosti postojanja.

Ni samo budnost - moć »orlovskog oka« da interaktivno oĉitava i najsitnije

putanje i razlike našeg sveta - niti samo sanjivost, maštanje i apstraktno modelovanje

povratnih efekata naših tananih dejstava i misli upućenih svetu, ne predstavljaju put

harmonije, već negovanje budne sanjivosti, spleta ovih dveju, perceptivnih i apstraktnih

pristupa upoznavanju ţivljenja. Jer, dok sama oštrina vida i visprenost praćenja

perceptivnih linija i razlika našeg sveta, neuravnoteţena sa mudro semantiĉkim

pronicanjem »kroz redove« u njihova suštinska znaĉenja i nevidljive poruke, ĉini put ka

gubljenju objedinjujuće, celovite smislenosti i kreativne intuicije na poljima naših

saznanja i celokupnog doţivljaja sveta (ĉineći da »oštar vid moţe biti opasnost za oko,

oštar sluh moţe biti opasnost za uho, a sticanje misli moţe biti opasnost za um«28

, kao što

je pisao ĈuangCe), totalna meditativna utopljenost, zanemarivanje »stabala« na raĉun

164

doţivljaja »šume«, bisera, riba, korala i beskraja suptilnih ţivotnih putanja na raĉun

doţivljaja »mora«, rezultuje u meseĉarskom plutanju našim svetom duţ koga se

zanemaruju znakovi mnogih divnih poruka Prirode koji beskrajno obogaćujuće proţimaju

svaki kutak i kamenĉić Kosmosa. Preplitanje šaranja granicama našeg sveta i mudrog

pronicanja kroz ove pukotine, oĉigledne linije i informacije sveta u sveproţimajuće i

sveprisutno more naših teţnji, osećanja i boţanske lepote, ravnoteţa bistrog praćenja

crtica simbola i znakova sveta i semantiĉkog oĉitavanja »znakova vremena« i svesrdnog

upijanja poruka Prirode, stoga jeste put hitro radosne i mirno blaţene, deĉije duboke

mudrosti.

Ni samo sanjanje i mikrokosmiĉko konceptualizovanje, niti samo inertno,

plutajuće ţivljenje nisu put mudrosti, već uzajamno podstiĉuće razmišljanje i

idealizovanje sa ţivljenjem naših snova, uz sve uspone i padove, poput ţivotne

upanišadske ptice, jesu put uĉenja ujedinjavanja suštine našeg bića, naših najdubljih

teţnji sa ureĊenošću prirodnih promena našeg sveta. Jer, dok samo hirovito i impulsivno

ţivljenje ĉini da se vedri i zvonki glasići sirena i skakućućih riba koji okruţuju naš

ploveći brod i šapuću nam duboke tajne postojanja, pretvore u tiho, limboidno more na

kome umesto dobronamernog zastajkivanja i mahanja naših putokaznih ideja, one

transparentno klize kolosecima našeg uma, toneći u nepovrat, prekomerne refleksije nas

ĉine ukoĉenima i zamrznutima pod pritiskom sopstvenog maštovitog umnoţavanja

mogućih opcija ponašanja. Iako nas naši »polu-planovi« ĉine nesigurnima164

– za razliku

od bilo neprijemĉivog i robotizovanog, potpunog planiranja i vizioniranja naše

budućnosti, ili neudubljujućeg stava bića, bića koje bez meditativnog odrţavanja paţnje

na temeljima svojih teţnji i srca, potpuno prepušteno pluta ĉulnim vodama Prirode -,

znajmo da se upravo u putevima najvećih nesigurnosti otvaraju vrata najdrastiĉnijim

progresima. Budno sanjanje, razmišljanje na osnovama naših predanih, dubokih ţelja za

oplemenjivanjem sveta, jeste istinski plodni put našeg i opšteg razvoja, put na kojem

pronicanjem u prirodne veze koje u neraskidivu celinu povezuju sve detalje našeg sveta,

prodiremo u suštinu našeg bića, i obrnuto, udubljivanje u naše najdublje etiĉke teţnje pri

svim, i naizgled najmanje znaĉajnim postupcima, vodi nas ka mudrom pronicanju kroz

oĉigledne linije i veze sveta do njihovih dubokih znaĉenja i putokaza. »Ako ĉovek

razmišlja o vezama meĊu njegovim prirodnim ţivljenjem, ako pazi na osećaje koji ga

obuzimaju pri posmatranju prirodnih predmeta i predstava, kada se šeta šumama, poljima,

kada hoda dolinama, kada se penje po gorama, nalazi puno niti koje vezuju njegovo srce

za osetljivost i mišljenje sa prirodom. I što više svest saznaje o tim vezama, to dalje

proniĉe u spoznaji same sebe. Stoga, u svrhu saznavanja, moramo spoznati sve strane

našeg duševnog ţivljenja. Ţelimo li prići do celine, moramo poĉeti sa pojedinaĉnim

delovima«30

, pisao je Joţef Štefan, pokazujući nam na uzajamnost spoznaje suštine

boţanske Prirode i boţanstvenosti sopstvenog bića. Ne postoji, stoga, upoznavanje tajni

Prirode bez pronicanja u tajne sopstvenog bića, i obrnuto, spoznavanje sopstvenog bića

bez ogledanja naših najdubljih teţnji u ogledalu Prirode, jer naša duša i Priroda

neprekidno se zaljubljeno ogledaju na putu njihovog evolutivnog plesa izmeĊu

razdvajajućih raznovrsnosti i ĉistog jedinstva.

Na kraju krajeva, a i na poĉetku svega, kao što nam novozavetne reĉi da »u

poĉetku beše reĉ, i reĉ beše u Boga, i reĉ beše Bog« (Jovan 1:1), i drevno indijsko

»AUM« pokazuju, jeste muzika, sveproţimajuće vibriranje bilo super-struna, bilo inter-

atomskih i meĊumolekulskih interakcija ili talasića kvantnog mora i treperećih srca

165

zaljubljenih bića. Jer, Put kao simbol ureĊenja sveta u svom ujedinjenju spojenosti i

razdvojenosti, jeste i simbol muzike koju ĉine individualna treperenja kao neprekidna

kretanja »ka i od«, splet teţnji ka pribliţavanju, ujedinjenju, tezi sa jedne, i teţnji ka

razdvojenosti, samostalnosti i svojevoljnosti, antiteze sa druge strane, ĉineći igru kroz

koju se razvijaju sve ĉudesnije forme ţivota, znanja i lepote.

Sve u Kosmosu se nalazi u stanju naizmeniĉnog udisanja i izdisanja, širenja i

skupljanja, pribliţavanja i udaljavanja, toplih dodira i radosnog odmahivanja, jedinstva i

razdvojenosti, plime i oseke, razvoja i uvenuća, davanja i uzimanja. Stoga i stres

predstavlja ambivalentnu pojavu, s obzirom da predstavlja samo jednu stranu muzike

ţivota koja odgovara energetskom nabijanju. Komplementarna, opuštajuća strana stresu

budi dinamiĉku ravnoteţu kroz koju se razvija neprekidna simfonija našeg bića, ĉije

jezgro kao Tao našeg bića, duboko zadubljeni moţemo pratiti osluškivanjem dubina

našeg srca. Dok otklon od ove ravnoteţe u stranu preteranog stresa rezultuje povećanim

mentalnim i telesnim pritiskom, misaonim opterećenostima, histeriĉnim praţnjenjima i

potencijalnim nervnim slomovima, neravnoteţni otklon u smeru prekomerne relaksacije

vodi do opadanja budnosti, aktivnog nivoa paţnje i kreativnog intenziteta volje i naših

dubokih teţnji kao pokretaĉa toĉkova našeg delanja i duhovnog napretka. Stoga ne

maksimiziranje bilo ĉega, nikada ne logika »što više, to bolje«, već optimalnost i

dinamiĉka, budna, neprekidno kreativna ravnoteţa putanja koje ĉine i koje stvara naše

biće, jesu ideal mudrosti. A na ovom putu, znajmo da svako biće jeste muzika

nepresušnih dubina i bisernih bogatstava, beskrajno izvorište prosvetljenja naših pogleda

i ĉitavog sveta, te da i mi jesmo poput antena radio-odašiljaĉa našeg srca i uma, poput

radiohead-a koji sa svakom našom mišlju (koja podrazumeva naizmeniĉna zatezanja i

melodiĉna opuštanja struna našeg uma, putanja koje povezuju naše bezbrojne koncepte i

ideje ureĊenosti sveta), udisajem i izdisajem, šalje najlepšu muziku svetu širom

kosmiĉkih prostranstava, penetrirajući svojom, bilo smirenošću i harmoniĉnim strujama,

bilo valovitim osećanjima ljutnje i razjarenosti, u more celoga Kosmosa, utiĉući duboko i

na brodove ţivih bića ĉitavog sveta. A znajmo i da u toku muzike ţivljenja, poput dţez

improvizacije, uvek postoji put kontekstualizacije ĉitavog prethodnog toka našeg

»sviranja« u prosvetljene vode, pruţanja ĉudesnog smisla svim prethodnim harmonijama

putanja našeg bića, iskrenom praštanju i pokajanju, te stvaranju prosvetljenih temelja

naših pogleda i prebiranja ţica na harfi ţivota, iz mora pogrešaka i disharmonija na

nivoima našeg razumevanja, prosuĊivanja i delovanja.

Shvatanje evolucije i mentalnih procesa kao nasumiĉnog, idejnog i genetskog

»mešanja karata«, isprekidanog trenucima selekcije, verifikacije, daljeg odrţanja i,

eventualno, reprodukcije selektovanih putanja (kreativnog i radosnog plesa na

»petoparcu« nasumiĉnosti)116

, ukazuje nam na element intuicije kao na inherentnu

komplementarnost logiĉkom razumu u svim vidovima prirodnih ureĊenja, ukljuĉujući i

lateralizaciju moţdane sfere na hemisferu analitiĉke, sekvencijalne, algoritamske prirode,

serijskog procesovanja, frojdovskog sekundarno-procesnog, Pirsigovog klasiĉnog

razmišljanja sa jedne, i hemisferu slikovitog, holistiĉkog, sintetiĉkog, paralelnog

procesovanja, frojdovskog primarno-procesnog, Pirsigovog romantiĉnog razmišljanja sa

druge, komplementarne strane. Dok nas sama intuicija, nerazumna imaginacija i

neuhvatljiva lepršavost uma, bez ukljuĉivanja intelektualnog, promišljajućeg elementa

ĉine duhovnim vetropirima, iskljuĉivanje intuitivnog pogaĊanja iz naših svakodnevnih

odluka, rezultuje u robotizovanosti, fiziĉkoj, emotivnoj i idejnoj ukrućenosti i kreativnoj

166

blokiranosti. Sva vredna nauĉna i umetniĉka dela su ponikla iz ljudskih umova koji su na

osnovama razmišljanja i doţivljavanja sveta spontano negovali spoj racionalne

rigoroznosti i umetniĉke, poetske senzibilnosti, zajedno ukorenjenima na putanjama

najdubljih etiĉkih vrednosti. Celokupni domen najdivnijeg ljudskog stvaralaštva, stoga,

moţemo zamisliti rezultatom plesa kristalno ĉiste jave na maglovito nejasnim obalama

sna, s obzirom da se najkreativniji uvidi odigravaju upravo u mentalnim predelima dodira

sanjivog maštanja (jer naše sanjanje, spontani i naizgled nasumiĉni tok unutrašnjih vizija

moţemo pratiti i u našem budnom stanju, stišavši šum naših svakodnevnih ĉulnih

opaţaja, umirivši more našeg bića i tako otvarajući vrata mogućnostima hvatanja divnih

leptirastih misli i ideja u logiĉke mreţe naših predstava sveta, i njihovog izlaganja,

doduše u obeţivljenom, reĉitom obliku, na izloţbama naše kreativnosti) i logiĉke

intersekcije na temeljima naših najdubljih vrednosti i teţnji, usled ĉega, kao što je Horhe

Luiz Borhes smatrao, pisanje (i svako ljudsko delo) predstavlja »san sa vodiljom«46

. U

staroj indijskoj priĉi, dţin kao metafora moći ljudskog uma, pokušava da uĉini slugom i

pojede ljudsko biće koje ga od poĉetka konstruktivno ne »zaposli«, koje zaboravi na

drevno so-ham, na meditativnu usredsreĊenost na muziku Prirode i našeg, unutrašnjeg

bića. Sliĉno tome, sama lepršavost uma, prepuštenost reci imaginacije, vodama Maje,

neuravnoteţena sa, poput strele veštog, duhovnog strelca usredsreĊenim umom koji stoji

na temeljima sopstvenih vrednosti i teţnji, i razumom filtrira i selektuje produkte naše

neobuzdane maštovitosti u svrhu pragmatiĉnih ishoda našeg bivstvovanja i razmišljanja,

moţe brod ĉija jedra usmerava naš Um, navesti na uzburkane predele, nezgodne virove i

opasne vrtloge, dok meditativna utonjenost u jezgro našeg bića, u blagodetnu riznicu

našeg veĉnog, duhovnog sjaja, poistovećivanje ne sa dimniĉastim zamagljenostima naših

misaonih konceptualizacija i krojenjem logiĉkih lavirinata u potrazi za finalnim

odgovorima na naše znatiţeljne, tragalaĉke stavove, već sa svetlim, sunĉanim plamenom

našeg srca (ĉineći da postanemo ne površni »ĉistunci«91

, već odrazi boţanstvene ĉistote,

ĉistote koja bez obzira na prašnjavost i prividnu neuglednost naših izraţaja, obasipa svet

neprimetnim, ali sveproţimajućim sjajem naše izvorne dobrote), u sprezi sa vernim

sveprihvatanjem toka prirodnih putanja i metaforiĉnim, analogijskim kreiranjem

odgovora na raznolika kosmiĉka pitanja, odgovora koji uokviravaju naša sveta,

tragalaĉka pruţanja u sve šire kontekste, ĉineći ih uistinu sve ĉudesnijim i bogatijim, vodi

naše biće i Prirodu, uzajamno, ka blistavim vodoskocima evolucije ţivota.

Jedinstvo u raznovrsnosti, harmonija sintetiĉnosti i analitiĉnosti, holizma i

redukcionizma - koji nose religijsku smirenost ispunjenosti i savršenstva, i potencijal

pragmatiĉne, razlikujuće delatnosti, respektivno - predstavlja jednu od kljuĉnih ravnoteţa

koju je nuţno postići na putu evolucije naše svesti. Sa jedne strane, pretvaranje mnogih

»I« u »Y«, mnogih tananih grana stabla našeg znanja u nove pupoljke novih razlikovanja,

razvitka novih informacija i obogaćivanja crta i granica našeg sveta, predstavlja nuţan

preduslov napretka ţivotnosti, naših saznanja i radosnih ispunjenosti, dok paralelno

povezivanje sve bogatijih stabala znanja u jedinstvene celine, nalaţenjem zajedniĉkih

korena stvarima i analoških »putanja koje povezuju« stvari i iz najudaljenijih kutaka

Kosmosa u zagrljaje zajedniĉkosti, ĉini preduslov odrţavanje harmonije ljudskih bića sa

putevima sopstvenog informativnog napretka. Mnoge parametre savremenog opisivanja

sveta, tako, u budućnosti oĉekuje razlaganje na sve sloţenije spektre novih individualnih

karakteristika (tako se, na primer, današnji, preterano jednostavan parametar

»motivacije« studenata lako moţe razloţiti na ĉitav spektar motiva kojima pripadaju

167

teţnje ka pomaganju svetu kroz aktivnosti omogućene posredstvom steĉenog znanja,

zadovoljstvo, radoznalost, ţelja za sopstvenim usavršavanjem, samo-realizacijom, samo-

ispunjenošću, samo-dokazivanjem, priznatošću u svetu, slavom, bogatstvom, moći itd.)70

,

premda se uvećanja suptilnosti razumevanja i doţivljavanja sveta moraju odigravati

uporedo sa umirujućim otkrivanjima da sve je Jedno, da sve predstavlja manifestaciju

boţanske potrage za putevima prevoĊenja sveta raznovrsnosti u prosvetljujuće znanje o

Jednoti svega.

MeĊutim, ovakve putanje jedinstva u raznovrsnosti moraju biti suptilne,

nenametljive i nekoĉeće, jer, u suprotnom sluĉaju, svoĊenje razliĉitih pristupa

upoznavanju i istraţivanju sveta na naše sopstvene jezike i metodološke paradigme pod

parolom ujedinjenja i konstruktivnog povezivanja, moţe delovati inspirativno razarajuće i

kreativno uniformišuće. Poput Konfuĉijeve niti koja povezuje sve ostale niti u snaţan

kanap njihovim zaokruţivanjem u novom prostornom i funkcionalnom domenu, putanje

jedinstva se moraju nenametljivo prostirati na novim dimenzijama, na znatno širim i

sveobuhvatnijim perspektivama sagledavanja raznovrsnih saznajnih, ţivotnih i kreativnih

ljudskih pristupa, podstiĉući tako i dalji, slobodan razvoj pojedinaĉnih disciplina, ali sa

tajnovitim smeškom iza koga se krije znanje da sve jeste u harmoniji sa Putem Prirode,

da ĉitavi skup uoĉenih raznovrsnosti jeste savršena komplementarnost, nalazeći time i

malene komedije u sukobima raznoraznih disciplina po pitanjima prilaza istinitosti svojih

zakljuĉaka, privilegovanosti spoznajnim perspektivama, relevantnosti istraţivaĉkih

metodologija itd. A tiha svest da se ovo zaokruţivanje snopova, snopova snopova,

snopova snopova snopova... u sve bogatije evolutivne veze i sve grandioznije sklopove

struna sa kojih se prostire muzika Prirode, pruţa u nedogled kosmiĉkog beskraja, ĉiniće

nas blaţeno skromnim, proţimajući nas znanjem da naše uokviravanje raznovrsnosti

sveta u smisleno jedinstvo ne predstavlja finalni poduhvat, već samo još jedan u moru

kreativnih koraka na evolutivnom uspinjanju i buĊenju boţanskog duha Prirode.

Do tada, naše iskreno, predano upoznavanje i istraţivanje sveta, naše traganje

putevima pronalaska niti jedinstva koje nas ujedinjuju u celinu jedne - poput Sunca koje

nosi samo sjaj radosti jedinstva - Boţije misli, podseća me na igranje radoznalog deteta

na šljunkovitoj plaţi, deteta saţivljenog sa tajanstvenim crticama i oblicima kamenĉića, i

njihovim misterioznim hijeroglifskim porukama jezgru našeg bića u traţenju odgovora na

pitanja koje krije dubine našeg srca, pitanja puteva ujedinjenja svih ovih fascinantnih

kamenitih fragmenata u celovitu sliku, u zadivljujuću fresku boţanskih, sveproţimajućih

i sveujedinjujućih misli. I kada jednom doĊemo na cilj našeg puta, kada ceo svet

prosvetlimo jednom novom sunĉanom svešću koja nezaustavljivo zaĉne da, poput

blještave kugle, novoroĊenog zvezdanog izvora, osvetljava ĉitav Kosmos, moţda ćemo

se sa blagom nostalgijom sećati vremena traganja i upitkivanja, prebiranja kamenitih

odlomaka našeg sveta u rukama, radoznalošću i ţeĊu za duhovnom spoznajom, za

spoznajom same boţanske Ljubavi proţetim umom, kao najlepših trenutaka bivstvujućeg

upoznavanja bića i Boga, ĉineći da ne samo jedinstvo ili samo raznovrsnost, već njihovu

igru uzajamnog preplitanja, sliĉno kao i put, simbol istovremene spojenosti i

razdvojenosti, sagledamo kao najlepši poklon Prirode, kao najdivniju ravnoteţu našeg

postojanja, kao sjajnu kosmološko-teološku krunu i povod veĉnih radosti saznanja.

Premda je osnova klasiĉnog, materijalistiĉkog i nauĉnog pristupa delanja u svetu

sadrţana u stavu da se svet i naše bivstvovanje usavršavaju iskljuĉivo menjanjem sveta,

mudri mislioci su od davnina znali da se svet suštinski menja menjanjem naših

168

sopstvenih pogleda na svet, saţivljavanjima sa crtama i bićima našeg sveta, dubokim

uĉenjem posredstvom intuitivnih i analoških dodira sa putanjama našeg sveta, putem

iskrenog i predanog saznajnog kontakta sa Prirodom. Ipak, harmoniĉni Put Prirode,

»srednji Put«, ogleda se u uzajamnom idealistiĉkom usavršavanju temeljnih postavki

našeg doţivljavanja sveta i interpretiranja prirodnih putanja sa jedne, i pragmatiĉnom,

praktiĉnom modifikovanju pojavnih putanja koje povezuju naša iskustva, pokrenutom

ţeljama za stvaranje dobrobiti bićima našeg sveta, sa druge strane. Dok nas samo

vizionarenje i idealizovanje naših postupaka, bez njihove primene i pretvaranja dobrih

misli i temeljne etike u dela, ĉini da naš »duh bude srĉan, ali telo slabo« (Matej 26:41),

utapajući nas u bezvoljne, ukoĉene apstrakcije i maštarenja, samo delanje bez

inherentnog promišljanja i paţljivog praćenja odgovora Prirode na naše teţnje i dejstva,

ĉini nas »muvama bez glave« u kojima se nepovratno utapaju mnogi dragoceni putokazi

Prirode, te se u uzajamnosti konstruktivnih promišljanja i spontanih ostvarenja njihovih

apstrahovanih rezultata, krije tajna puta saznajno-pragmatiĉne i duhovne ravnoteţe.

Postati smiren poput mirnoga mora na kome se i najmanji ţubor jasno ĉuje, ali da pri

tome ne postanemo pospani i neosetljivi, sliĉno kao i podsticanje budnosti, ali da pri tome

ne postanemo razdraţljivi, već negovanje budne mirnoće predstavlja našu duboku

orijentisanost na putu ka svesti Puta savremenog doba, svesti koja se neće u svrhu

oĉuvanja sopstvenog mira iskljuĉivati od impulsa sredine, misli, osećanja i suptilnih

ekspresija bića koja nas okruţuju, ali ni koja neće, gubeći sopstvenu introspektivnu

staloţenost i odluĉnu odgovornost, biti zablenuto ili navalentno okrenuta prema drugima

(jer »pomoć, a ne napad«76

mora biti naš put), već koja će uvek traţiti »srednji Put«,

doţivljaj mira u najvećoj gunguli i buci180

, te doţivljaj sveprisutnosti sopstvenog bića u

najvećoj tišini i usamljenosti.

Mnoštvo simbola religijskih tradicija naše civilizacije – ukljuĉujući Tai-ći-tu

ideogram i hrišćanski simbol krsta - ukazuje nam na susretanje alternativnih izbora,

interpretacija i putokaza u jedinstvene komplementarnosti kao vrhunski etiĉkog puta

unapreĊenja našeg sveta i pronalaţenja opšte konstruktivnih izbora. Kada god nam se ĉini

da pravi put potiĉe samo odozdo ili samo odozgo, setimo se da u njihovoj dinamiĉkoj

ravnoteţi poĉiva put harmonije i blagodeti. Tako, moći Uma i prepuštanje biološkim

spontanostima u uzajamnoj ravnoteţi grade fleksibilne i snaţne ţivotne strukture. U

gravity and grace ravnoteţi teologije Simone Vej se krije tajna prevazilaţenja

depresivnog uviĊanja da »feather hits the ground before the weight can leave the air«131

,

i postajanja poput okrilaćenog, pernato lagano plovećeg, ĉisto duhovnog bića koje neţno,

posvuda iznedrujući darove lepote i blagodeti sa svojih dlanova, niti se aristokratski

uobraţeno uzvišuje i udaljava od teškoća ljudskosti, niti se zagubljeno zatreskava o tla

ljudskih strasti i duhovno razarajućih teţnji, već graciozno, anĊeoski pluta i

najneuglednijim, najteţim, raskolima proţetim, najmraĉnijim predelima sveta (znajući da

se pod dejstvom duhovne »gravitacije«, susreta sa polaritetnim sukobima našeg sveta,

razvijaju krila duha, dok se i obrnuto, obogaćenjem naše duhovnosti podstiĉe evolutivni

razvoj dinamiĉkih, uzajamno potencirajućih, polaritetnih interakcija Prirode), jer ne u

uzletanju i beţanju od problematiĉnih, duhovno i etiĉki zapostavljenih predela, već u

posvećenosti njihovom odluĉnom i hrabrom prosvetljenju se ogledaju naša istinska

postignuća na putu evolucije duha. Danas se ĉesto smatra da potencijalni put dostizanja

ekološki, ekonomski i kulturno odrţivog globalnog društva poĉiva ne samo u politiĉkim,

top-to-bottom regulacijama i ograniĉenjima, već u ravnoteţi ovakve metodologije sa

169

negovanjem temeljnih vrednosti, bliskog, oplemenjavajućeg, bottom-to-top, grass-root

kontakta (jer aktuelne generacije ne oblikuju suštinski svet eksplicitno nauĉenim

pravilima ponašanja i kreativnog delovanja, već upravo kroz steĉene vrednosti bliskosti,

neposrednosti i saţivljavanja na osnovama svojih meĊuljudskih i ekosistemskih

kontakata). I prebiotiĉki nastanak ţivota – ţivota koji je u svojim poĉetnim fazama

sadrţavao komplementarne aktivnosti fotosintetiĉkih i fermentišućih mikroorganizama99

,

odraţavajući nam uvek kontrastnu, uzajamno dopunjujuću, ko-evolutivnu prirodu ţivota -

danas se moţe objasniti samo istovremenim prihvatanjem raznovrsnih alternativnih

hipoteza, susreta endogenih, autokatalitiĉkih sinteza, elektriĉnih praţnjenja u organskim

primordijalnim »supama«, primitivno membranskih efekata reverznih micela174

i

bioaktivnih kristalnih površina zemaljskih stena sa egzogenim uticajima kometa,

meteorita i interplanetarne prašine31

, dok se poreklo Zemljinog uzavrelog jezgra - koje u

sprezi sa kontinualnim prilivom Sunĉeve svetlosti ĉini geofiziološke pokretaĉke osnove

neprekidne evolucije ţivotnosti naše planete – moţe potraţiti u sudaru dveju planeta pre

oko 4,6 milijardi godina99

, sudaru iz koga ne samo da se rodio naš prirodni planetarni

satelit, već se i omogućila segregacija stena i izbijanje lakših metala i minerala na

površinske slojeve planete, ĉineći ih gradivnim elementima budućih ţivota. Na tvrdnju

svoga uĉenika da njegov uĉitelj, Konfuĉije, zasigurno poznaje mnogo toga, Konfuĉije

odgovara: »Ne, ja ne znam puno. Ono što ja znam je samo jedna nit. Ali, ona povezuje

sve ostale«. I mudra, smirena i sveprihvatajuća svest koja ne odbacuje ništa na svome

putu, već sve prihvata i vodi za sobom, oslanjajući se na opšte, sistemsko rezonovanje, na

znanje o zajedniĉkim putanjama koje povezuju sve u Prirode, jeste poput ove

konfuĉijevske niti koja povezuje mnoštvo niti konoplje u snaţne snopove ĉija

izdrţljivost, u skladu sa holistiĉkim, sinergetskim objedinjavanjem u okviru koga suma

rezultujućih sistema predstavlja više od sume sastavnih delova, moţe ĉiniti pragmatiĉne

kanape u raznovrsnim ljudskim poduhvatima.

»Tao nije biranje izmeĊu ovoga ili onoga, Tao je prihvatanje svega«28

, pisao je

ĈuangCe, i istorije našeg jezika, naše ţivotnosti i civilizacije nam mogu pruţiti slike

mnoštva mudrih odluka baziranih na dubokom znanju da se uporednim negovanjem

naizgled meĊusobno iskljuĉivih opcija, usklaĊeno zamahuju krila ptice naše kolektivne

svesti (dok bi, u suprotnom, ona, sledeći jednostrane odluke, vrtela sebe u krug). Dok

zatvaranje naših ţivotnih kvaliteta u uske okvire i odbacivanje komplementarnih,

drugaĉijih puteva, vodi u vode degenerisanosti, prihvatanje raznovrsnih opcija i njihovo

slobodno usklaĊivanje u nove konstruktivne sheme i nove sfere jedinstva, predstavlja

puteve istinskih napredaka. Potencijal fiziĉke skladnosti bića nastalih genetskim

mešanjem rasa je znatno veći u odnosu na degenerisane, incestno zaĉete organizme,

adaptivnost raznovrsnih ekosistema i seksualno reprodukovanih grana ţivotnosti je

superiorna u poreĊenju sa slepim evolutivnim izdancima klonova, genetski identiĉnih

individua, dok je poznato postepeno osiromašenje i izumiranje monoglotskih jeziĉkih

kultura u odnosu na pojavu razgranavanja jezika otvorenih na strane uticaje, sagledivu na

nizu primerima cvetanja planetarnih kultura praćenih susretanjima i uzajamnim

oploĊavanjima jezika37

, obiĉaja, puteva razmišljanja i doţivljavanja sveta.

Svet koji se stvara ispred naših oĉiju, tako, ne predstavlja objektivnu stvarnost,

nezavisnu od našeg bića i naših najdubljih teţnji, niti predstavlja naš solipsistiĉki izum,

već put, dodir izmeĊu perceptivno konstruišućeg uma i Prirode, epistemologije i

ontologije, sina i Oca, ĉineći sve što postoji, svaki kvalitet, svaku crtu sveta svetim

170

Duhom. Tako, niti smo ostavljeni sami svojoj volji i samostalnom kreiranju naših sudbina

posredstvom naših najdubljih teţnji (što bi, u neku ruku, takoĊe odgovaralo egzistenciji

kartezijanskog Boga koji navija mašinu, postavlja u ovom sluĉaju ogledalski zakon po

kome Priroda ogleda naše najdublje teţnje, ĉineći divan svet u oĉima duboko predanih i

bliţnjima posvećenih bića), niti opstaje sudbina nezavisna od naše slobodne volje, svet u

kome smo samo deterministiĉke lutke, već je ĉitav svet nepredvidljivi Put, dodir izmeĊu

Boga i njegove dece, kroz koji ona uĉe, razvijajući svoj duh, ĉineći svet sve

prosvetljenijim i lepšim, i postajući, polako, korak po korak, jedne nove zvezde, Sunca

koja bezuslovno daju i ne traţe ništa zauzvrat, stvarajući nove ĉudesne svetove, prepune

Ljubavi, prosvetljujućih spoznaja i radosne topline.

I kada kontekst, poput slepe mrlje našeg vidnog polja, nevidljivi, ali u ko-kreaciji

našeg sveta kljuĉni okvir u kome sagledavamo sve puteve Prirode, postane svetao poput

Sunca, kada bezuslovno, ne oĉekujući ništa zauzvrat, poĉne da daje svenaokolo beskrajno

blago iz riznice našeg srca i duha, kada dotaknemo same temelje duše našeg bića i

izronimo ĉiste bisere na površinu sveta, kada svetli plamen našeg srca poĉne da obasjava

zatamnjene kutke našeg sveta i budi uspavane i skrivene lepote, sanjive princeze i

travĉice, znaćemo da tek oko jezgra blještavog Sunca, Sunca koje ponekada, poput

svakog svetlosnog izvora ne primećuje svoj svetlosni uĉinak, budući slepo na njega,

opstaju vremenske, zemaljske pojave kao ogledala naših dubokih teţnji. Oblaci i vetrovi

su ti koji se ponekada ljute, ali Sunce neprekidno voli. Poistovećivanje sa oblacima i

vetrovima našeg sveta, sa sferama volje, dubokih teţnji i ţelja koje, poput planeta

okruţuju Sunce naše duše, ĉuva sakrivenim našu boţansku klicu postojanja, dok nam

znanje da se beskraj boţanske Prirode krije u nama samima, da nam silazak u temeljne

tajne našeg bića otvara panoramske, beskonaĉno rasprostiruće kontekstualne poglede na

svet, otvara puteve ka ovladavanjem našim dubokim teţnjama - na sliĉan naĉin kao što

Um bića poput uzdi drţi na harmoniĉnom okupu i usmerava konjske zaprege našeg bića76

- ĉineći ih konstruktivnim usmeriteljima evolucije našeg bića i celokupnog sveta,

evolucije koja se, na sliĉan naĉin kao što unutrašnja evolucija umetnika rezultuje u

smirenosti uma istovremeno kada i objekat njegovog rada dostigne stanje radijantnog

mira124

, odigrava uvek uporedo. I u kontekstu ovakvih prirodnih metafora, bitno je

primetiti da ne samo da ĉulni doţivljaji deteta u majĉinoj utrobi podsećaju na svetlucanje

zvezdanog neba i šum mora - podsećajući nas na poĉetak i kraj našeg zemaljskog

putovanja (poĉetak i kraj koji se, kao i uvek, stapaju u nerazluĉivu celinu) koji poĉivaju

negde sa zvezdama - već i da se ţivotnost uvek razvija uporedo sa »neţivotnim«

planetarnim putanjama, te da »bez drveća ne bi bilo kiša, a bez kiša ne bi bilo drveća«99

,

usled ĉega jasno moţemo primetiti da ĉitav svet predstavlja refleksiju saznajnog i

ontološkog jezgra našeg bića, da Priroda ne samo da »oblaĉi boje duha«39

, već da ona

jeste ogledalo naše duše, cilj prepoznavanja naše boţanske suštine, nas samih u svakom

tragu njenog i našeg evolutivnog putovanja. Pronalaţenje sebe u svemu i svega u sebi

jeste, tako, cilj našeg upoznavanja sveta, uĉenja i istraţivanja celokupnosti dodira našeg

bića i Prirode.

Inspirisan potragom za pronalaţenje kompromisa izmeĊu analitiĉke, pronicljive i

prosuĊujuće svesnosti i plutajuće, spontano ploveće i meditativne svesnosti, klasiĉne

nauĉno-filosofske nastrojenosti i religiozne svesti Puta, Robert Pirsig je pisao: »Uzimamo

šaku peska iz beskrajnog pejzaţa svesnosti oko nas i tu šaku peska zovemo svet... Izgleda

ujednaĉena na prvi pogled, ali što je više posmatramo, otkrivamo da je sve raznovrsnija.

171

Svako zrno peska je razliĉito. Nijedna dva nisu ista... Klasiĉno razumevanje se bavi

gomilicom i osnovom sortiranja i meĊupovezivanja. Romantiĉko razumevanje je

usmereno ka šaci peska pre nego što sortiranje otpoĉne... Ono što je postalo aktuelna

neophodnost je naĉin razumevanja sveta...razumevanje koje neće odbaciti ni sortiranje

peska ni kontemplaciju nad nesortiranim peskom. Jedno takvo razumevanje bi, umesto

toga, teţilo da usmeri paţnju na beskrajan pejzaţ iz koga je pesak skupljen«124

,

pokazujući nam na put ujedinjenja nauĉne i umetniĉke svesnosti, i to kroz potragu za

sveprisutnim temeljima, implicitnim morem boţanstvenosti na kome naša svest koja

oliĉava uĉenje na beskrajnom putu opšte evolucije ţivotnosti, poput broda sa jedrima

sazdanim od ispletene harmonije praktiĉne svesti i nauĉne rigoroznosti sa jedne, i

zadivljene religioznosti koja u svakom biću sveta vidi boţanski izvor dobrote i

nepregledne lepote, plovi. Jer, pruţajući naš pogled i ruke saznanja u nepreglednu

daljinu, shvatamo da se, ploveći ka beskrajnim puĉinama, zapravo besprekidno krećemo

ka saznajnim temeljima našeg bića, vodeći nas ka prosvetljenoj mudrosti, ka

sveispunjujućem osluškivanju odzvanjanja srećne muzike u dubinama našeg srca, ka

znanju da svaka molitva srca podseća na zaranjanje do dna mora i hvatanje u ruke

blagodetnih zrnaca peska, upoznavajući i dodirom obogaćujući temelje našeg bića, naših

pogleda na svet, smisla koji udahnjujemo osluškivanim zvucima, dodirivanim

predmetima i mišljenjem raĊajućih puteva. Kontekst i temelji, nebeska uokviravajuća

sfera i jezgro našeg bića, svet i naša duša, stapaju se, tako, u neraskidivu celinu. I tada

znamo da ĉitavi temelji našeg vredno negovanog saznajnog i kreativnog pruţanja svetu,

skriveni i duboki koreni koji su slali okrepljujuće, milostive i blago suzne kapi ka

vidljivim, zemaljskim oĉima našeg bića, postaju sazdani u nebeskim, zvezdanim sferama,

da ĉitav svet postaje u nama i mi u svetu, te da, u skladu sa Isusovim putokazima da »ne

sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rĊa uništavaju i gde lopovi potkopavaju i

kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne uništava ni moljac ni rĊa, i gde lopovi ne

potkopavaju niti kradu; jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje« (Matej 6:19-21),

naše srce postaje duhovno nebesko, sveprisutno, poput ptice koja radosno leteći veĉnošću

vaz-duha, spontano rasipa klice boţanskih spoznaja, poput zvezdanih embriona, širom tla

Prirode.

Ne praćenje jednostranosti, uzimanje jednih strana polaritetnih ravnoteţa sveta i

odbacivanje drugih, već njihovo svestrano prihvatanje i pronalaţenje konstruktivnih

opcija u njihovom spletu, predstavlja put mudrosti. Dok nas, tako (za razliku od bilo

totalne zaslepljenosti zemaljskim svetom prolaznosti uz zaboravljanje na divotu

duhovnog sveta, ili blanko, inertnog plutanja nebeskim visinama sa zaboravljanjem na

saosećanja sa zemaljskim putanjama ispod nas), bilo pruţanje naših ruku nadole, a glave

gore – tj. nesamo-svestno delanje u svetu sa utopljenošću ĉistog uma u oblacima

nebeskih, neprolaznih, religijskih misli – ili ruku nagore, a glave dole – tj. predanom

stopljenošću sa lepotom zemaljskog sveta i uznošenjem cvetova naših spoznaja ka

nebeskim visinama, dopuštanju da se »zagrcnemo« od lepote u susretu sa divnim,

plemenitim teţnjama bića koja nas okruţuju – ĉini uravnoteţeno kreativnim, mudrošću

obasipajućim ljudskim bićima, bićima koja niti ispršeno (i suštinski krhko, kruto i

nefleksibilno) pokušavaju da prebrode »zidove« njihovog pruţanja prema svetu, niti

povijeno i pogrbljeno klonu pod teretom briga koje nose ovi »zidovi«, već ravnoteţno,

hrabro se susretajući sa svim branama i blokadama nesmetanog toka prostiranja svetlosti

njihovog duha i ţivotnosti prema ĉitavom svetu, i pretvarajući ih u kreativne opeke

172

priobalskih zdanja, svetionike sa lepršavim pogledima na more ţivota, postaju bića koja

su odrazi savršene, fleksibilne ravnoteţe unutrašnje snage i milostivosti, ravnoteţe

predanosti Nebu i Zemlji, svetu neprolazne duhovnosti, unutrašnje ĉistoće Sunca duše u

nama sa jedne, i zemaljskoj, prolaznoj lepoti, plesu svetlosti i tame u kome se raĊaju

plodovi radosnih usklika prirodnoj slavi sa druge strane.

»Za one koji misle kao mi, sve stvari plešu sobom: one dolaze i pruţaju ruke i

smeju i odlaze i vraćaju se. Sve ide, sve se vraća; veĉno se obrće toĉak postojanja. Sve

umire, sve se rascvetava opet; veĉno tekući godinom postojanja. Sve se cepa, sve se

isceljuje nanovo. Veĉno gradi sebe ista kuća postojanja. Sve stvari se rastaju, sve stvari

opet pozdravljaju jedne druge. Veĉno istinit prema sebi ostaje prsten postojanja. Svaki

tren zapoĉinje postojanje, oko svakog 'Ovde' okreće se lopta 'Tamo'. Sredina je svuda.

Kriv je put veĉnosti«, tešile su u ovom duhu šumske ţivotinje klonulog Zaratustru,

pokazujući mu na veĉnost Prirode, veĉnost koja dolazi do izraţaja kroz neprekidne

cikluse postojanja, te da svaki izlazak i zalazak Sunca, svako raĊanje dana i noći,

predstavlja samo posledicu obrtanja Zemlje u beskrajnom toku vremena43

. I premda je

Artur Šopenhauer zapoĉeo svoje najĉuvenije delo reĉima: »Svet je moja predstava': ovo

je istina vaţeća u odnosu na svako ţivotno i saznajno biće, premda je samo ĉovek moţe

prineti u reflektivnu, apstraktnu svesnost. Ako zaista uĉini to, filosofska razboritost sviće

nad njim. Tada mu postaje jasno i sigurno da on ne vidi sunce i zemlju, već samo oko

koje vidi sunce, i ruku koja oseća zemlju; da svet oko njega postoji samo kao predstava,

drugim reĉima, samo u odnosu na drugu stvar, naime ono što predstavlja, a to je on«154

, i

premda se slaţem da je svet naša predstava, mi ipak nikada ne vidimo zaista ruke i oĉi

koje suštinski ko-kreiraju naš svet u dodiru sa Prirodom, već samo percepiramo plodove

ovih dodira, usled ĉega Sunce i oĉi koje vidimo predstavljaju samo plodove puta koji se

pruţa izmeĊu izvorno boţanskih temelja Prirode sa jedne i naših duhovnih temelja sa

druge strane. Naše oĉi i ruke tako su samo odrazi nekih dubokih oĉiju duha i jezgrovitih

prostiranja zraka zvezde našeg srca ka bićima sveta, a sliĉno tome, i naše Sunce kakvo ga

vidimo danas samo je odgovor na bogatstvo duha skriveno u srcu našeg bića i odraz

našeg stadijuma u beskrajnoj evoluciji, beskrajnom kretanju na putu pravedniĉkom koje

je »kao svetlo videlo, sve većma svetli dok ne bude savršeni dan« (Priĉe Solomonove

4:18), kretanju ka sve ĉudesnijim i zadivljenijim zalascima i raĊanjima Sunca i

metaforama jedinstva uma i Prirode, jednote koja daje ţivot i poziva stabljike klica

prirodne evolucije da se vinu uvis ka nebeskim predelima ĉistote i duhovnosti. I na ovom

putu znajmo da se, sliĉno kao što kruţni pokreti naših koraka superponirani na linearnu

podlogu rezultuju u kretanju unapred, stalno kretanje »dva koraka napred, jedan korak

unazad« u linearnom toku vremena, kretanje koje nam ponekada moţe izgledati kao

uzaludno, besmisleno i protraćujuće vrćenje u krug, kroz neprimetne galaktiĉke i

civilizacijske spirale nas vodi zaista unapred, putem beskrajnog toka evolucije, sve

veliĉanstvenijih i blistavijih dodira boţanskih Sunaca i oĉiju Prirode.

Stoga, ne bitka za uvećanje jednih strana polariteta Prirode na raĉun eliminacije

drugih ĉini put odrţanja našeg akrobatskog hoda duţ tananih, srednjih Puteva ţivota i

prostiranja skladne i sveproţimajuće muzike našeg bića sa svakom našom mišlju, sa

svakim otkucajem crca i pokretom, već samo »uravnoteţenje raĊa trijumf«148

, kao što je

smatrao SunCe. Ne sebiĉna zgrtanja ili oĉajavajuća odricanja od sebe, već naizmeniĉna

pribliţavanja i udaljavanja poput titraja ţice gitare ţivota, uzimanja prane Prirode sa

svakim našim udisajem, meditativnom predanošću i inspirativnom mišlju sa jedne, i

173

kreativna davanja ĉitavog našeg bića svetu sa druge strane, slobodna hranjenja

ostavštinama religioznih, umetniĉkih i nauĉnih tradicija ljudske kreativnosti, prisutnih i u

svakom detalju našeg sveta (jer svaki šum i svako zrnce prašine Prirode govore priĉe o

bezbrojnim ljudskim teţnjama i doţivljajima sveta) sa jedne, i kroz ljubav – koja kao u

igri tenisa sve daje, doprinoseći radosti bića u dodiru – stvaranje dela koja će stajati u

slavu i dobrobit ĉitavom ĉoveĉanstvu sa druge strane (jer, samo kroz zavet o umotavanju

svih naših utisaka u ĉarobne poklone naših dela koji će produhovljavajućim snovima

obasipati bića sveta, okolnosti sveta će se usklaĊivati tako da se neprekidno konstruišu

putevi koji nas vode ka ostvarenju susreta sa datim utiscima), ĉine puteve istinskih

harmoniĉnosti i otkrivanja blaţenosti postojanja, trijumfalnog uzdizanja duha našeg bića

poput »ruku« sazveţĊa Oriona, postajanja našeg bića, u miru duha sveprihvatanja i

mudrog iznalaţenja srednjih Puteva u svakoj situaciji, nalik partenonskim, sveĉanim i

prašnjavim, ali deviĉanski posvećenim dorskim stubovima sa pogledom na more, ĉinjenja

da unutrašnji odsjaj našeg bića nalazi svoj put kroz naše oĉi koje postaju poput

zamišljenih pogleda drevnih mermernih statua, budno uronjenih u nevidljivu,

sveproţimajuću lepotu duše, poput odsjaja svetlosti sa površine mora prisutne u svakom

deliću našeg sveta, te stapanja u ĉistu prosvetljenu svest istovremenog jedinstva i

razdvojenosti uma i Prirode, njihovog neprekidnog ĉeţnjivog spajanja i razdvajanja,

beskrajnog plesa koji raĊa divne talase i harmonije, ĉitave mleĉne puteve radosnih

prostranstava Kosmosa.

Ĉitav naš ţivot i naši najkreativniji poduhvati podsećaju na kretanje duţ

neizvesnih ivica, osetljivih ravnoteţa i srednjih Puteva, pruţajući naše ruke obema

prostranstvima u dodiru i pronalaţenjem puteva njihovog prevoĊenja u prijateljske,

duboko harmoniĉne, zajedniĉke uspone. Hodanje po samim ivicama horizonata polja

našeg znanja, iskustvenih izazova, pogleda na svet i nivoa umetniĉke zaĉuĊenosti,

predstavlja najnaprednije poduhvate koji se ne karakterišu ni potpunim padanjem u

metafiziĉke praznine nereĉitih voda nepoznanice »sa one strane« predela naših

konvencionalnih znanja, niti ziheraškim odrţavanjem u vodama predvidljivosti,

ponavljanja, vrćenja u krug i stagniranja našeg znanja, već sanjanjima na ivicama, na

linijama susreta vidljivog i nevidljivog, predvidljivog i nepredvidljivog, periodiĉnog i

iznenaĊujućeg, fizike i metafizike, znanja i neznanja, cvetova i korena, zemaljskog i

boţanskog, i ţeljama za divotnim uzajamnim širenjima i sve veliĉanstvenijim

ogledanjima ovih dveju strana ureĊenosti sveta. I hrabrim hodanjima na ovim ivicama

prirodnog reda i informativnih pejzaţa ljudskog znanja, naša dela će uvek odisati

prividnom nesigurnošću, poput akrobate koji saţivljenom detetu koje posmatra njegov

hod duţ tanke ţice, izgleda da svakog ĉasa moţe pasti i da mu, stoga, neodoljivo mora

drţati palĉeve i duboko se uzdati u sigurnost i srećnu odrednicu njegovog puta, usled

ĉega uviĊanja stabilnosti u nestabilnosti i obrnuto, istinske snage u fleksibilnosti i

obrnuto, velike mudrosti u ţivotnoj spontanosti i obrnuto, temelja Boga u svakom detalju

Prirode i obrnuto, ĉine sliku jezgrovito zdravih i nebeski ĉistih razmišljanja i pogleda na

svet.

I samo odstupanjima od trenutnih harmonija našeg bića i Kosmosa, od trenutnih

stupnjeva u bajci rasta celokupne Prirode koja, poput zraka Sunca, u svojoj evoluciji širi

talase duhovnih bogatstava i luĉi saznajnih zaĉuĊenosti u nedogled kosmiĉkih

prostranstava, mogu se dostići još blaţenija i savršenije ureĊena stanja naše ţivotnosti i

ĉitavog sveta. Iako se uporedo sa otvaranjem pupoljaka novih ĉudesnih grana ţivotnosti i

174

uspinjanja ka sve bogatijim saznajnim perspektivama, kroz ovakva odstupanja otvaraju i

ambisi potencijalnih padova i propasti, u dubini srca našeg bića ĉuvajući vizije i nadanja

svetlih puteva i horizonata koje će pred nama jednoga dana rasprostrti naša hrabra

odricanja od ustajalih stabilnosti i svesrdne potrage za opštim duhovnim bogatstvima

dodira ţivotnosti bića i Prirode, znajući da se tajna istinske plodotvornosti i uspešnosti

ljudskih dela ne krije u objektivnim procedurama i poštovanju unapred nacrtanih propisa,

već spontanim traganjima za uvek novitetnim poljima duhovnih blagodeti, proţetim

molitvenim ţeljama za mirotvornošću, blaţenošću i raĊanju boţanskih harmonija koje

klice teţnji jezgra našeg srca odašilju svetu pri svakoj našoj ţivotnoj aktivnosti, ĉinićemo

da neprekidno sejanje semena naših izvornih teţnji u polja sveta blistavo izrodi stabla

znanja na ĉijim granama će mnoga deca sveta nalaziti sanjalaĉka utoĉišta i izvore sa kojih

će srkati dragocene kaplje duhovnih saznanja. I kada su naše ţelje svetlo okrenute prema

drugima, kada se iz naših nedara presijavaju duboke teţnje za ulepšavanjem sveta, ţelje

da prinesemo Sunce radosti u treptaje i vidokruge voljenih bića sveta, i naše prividno,

logiĉki izvedeno najneodrţivije aktivnosti ćemo pretvarati u divne stepenice na usponima

ĉitave ljudske vrste ka uzvišenim predelima duha, intelektualnom bistrinom vodopadnih i

sveopštom ljubavlju obasjanih srca.

Stoga, ne besomuĉne teţnje ka vraćanju u stara stanja tananih oscilovanja muzike

našeg bića - podsećajući na krutu i arogantnu antenu koja se savijena hitro vraća u svoj

ignorišući poloţaj - već predana prepuštanja spontanim traganjima za novim, sve

uzvišenijim, bogatijim i ĉudesnijim talasanjima harmonija dodira muzike našeg bića i

Prirode, za novim homeostatskim, dinamiĉkim, na relaciji izmeĊu naše meditativne

uronjenosti i teţnji ka beskrajnom davanju uzajamno potencirajućim ravnoteţama, ĉine

put fleksibilne mudrosti i sjajne etike modernih vremena. Dok teţnje ka neprekidnim

vraćanjima na nivoe starih procedura odgovaraju dogmatskim ukrućavanjima našeg bića,

svest o neponovljivosti i jedinstvenosti Prirode iz perspektive svakog bića, obasipa naš

um cvetnom zaĉuĊenošću, zadivljenošću i pozivima ne na navikama uspavane i otupele

poglede, već na budne, sjajno skakućuće radoznalosti pri našem neprekidnom, ne

prepotentnom po-znavanju, već deĉije nevinom u-poznavanju sveta, slobodnom

uskakanju u spontane tokove naše imanentne ţivotnosti. U skladu sa hrišćanskom

teologijom, ne postoje pravila za pristizanje Boţije milosti (Jov), buĊenje svetlog,

molitvenog i opĉinjavajuće otvorenog srca našeg bića, već se ponekada i pored naše

predane dobrote, suštinske mirotvornosti i negovanja tla divnih stabala vere u našem srcu,

ponekada moramo susresti sa tamnim predelima, znajući da upravo rešavanjem ovih

mraĉnih, problematiĉnih zapetljanosti našeg sveta suštinski obogaćujemo kako naše

duhovne puteve, tako i celotnu ţivotnost u svetlu njene neprekidne evolucije. Uspavanost

u ponavljajućim predelima ţivotnosti, analogna nestanku lepote kojom zraĉi naše biće,

vodi i uspavljivanju ĉitavih tokova kosmiĉke evolucije, dok ponovno buĊenje tragalaĉke

zadivljenosti i svestrano obasjavajuće paţnje vodi pokretanju ĉudesnog karusela

evolutivnog napretka dalekih kosmiĉkih zadivljenosti zvezdanim prostranstvima,

šarolikim ko-kreativnim dodirima bića i Prirode i toplim, briţnim osmesima ljubavlju

obasjanih, tiho plamtećih srca sveta.

Lakoća ţivljenja je vazdušasto lepa i šećerlemasta, ali se u hrabrim susretima, u

preuzimanjima odgovornosti za stanje ĉitavog sveta, u upitkivanjima »someone has to

take the fall, why not me?«132

, u stajanju na ĉelu kolone ţivotnih molitvi, pitanja, nedaća i

ljudskih ţelja, isusovskim, kleĉećim, samo-uniţavajućim i druge-uzvišavajućim

175

saţivljavanjem sa izvorištima ljudskih osećanja, unesrećujućih i produhovljavajućih, te

pronalaţenju rešenja na sve njih, otvaranju puteva ka isceljujućim vodama i romantiĉnim

šumovima morskih talasa, šumskih iglica, jablanova i radosnih slamnastih kosa Kosmosa,

zaista iscrtavaju divotni putevi evolucije ĉitavog sveta. Ne u skrivanju od suštinskih

pitanja koja more bića našeg sveta, od predela tame i nesklada, već u hrabrom istrĉavanju

iz naših hobitovskih jazbina bezbednosti i komfora ka predelima herojskih iskušenja, u

predanoj posvećenosti saţivljavajućem razumevanju ljudskih sudbina i izvornih teţnji, i

prebroĊavanju ovih virova teškoća i neravnoteţnih disharmonija, odstupanja od srednjih

Puteva Prirode, pred jedrima našeg hrabro i svetlo usmerenog srca će se otvoriti nove

plodne zemlje sveta. Jer, kada ţiveći za druge putujemo u jezgro našeg bića - poput

mladog Sunca šaljući snopove naših molitvi posvuda po svetu, obasjavajući neke daleke

cvetne latice, tuţne poglede i ĉestice prašine -, dok se utonjenošću u jezgro našeg bića

rasplamsava naša odluĉnost u davanju ĉitavog sebe unesrećenim bićima sveta,

pretvaranja našeg bića u most koji će ih sve prevesti do ĉudesnih obala saznanja i

uviĊanja zaboravljenih lepota srca njihovih bića, nalazimo se u divnoj, veĉnoj ravnoteţi

Puta, u hodanju neuništivim, srednjim stazama, naizmeniĉnog pruţanja naših dlanova

svim bićima sveta i utonjavanja u molitvene, nepresušne, draguljima duha obasute dubine

našeg srca.

I znajući da »ne gledaj na lice njegovo, ni na visinu rasta njegovog...jer ne gledam

na šta ĉovek gleda: Ĉovek gleda šta je na oĉima, a Gospod gleda na srce« (Samuilo I

16:7), predanost postizanju savršenih, sveprihvatajućih ravnoteţa na dubinama našeg

srca, buĊenju iskrene milostivosti i ĉistote ne u našim plitkim izraţajima ljubaznosti koji

ĉesto prikrivaju razjarenosti koje struje dubinama našeg bića, već na temeljima našeg

srca, znajući da kada su naše misli i osećanja svetla, jasna, prisebno utonjena i

svepraštajuće, pomagajuće i saţivljavajuće, ne traţeći ništa zauzvrat, okrenuta ĉitavom

svetu, ne obazirući se na osude sveta, naše biće će zraĉiti boţanskom lepotom sa svakim

zvezdano treptavim trenom ţivljenja. »Ne gradimo kule bez temelja, jer naš Gospod ne

mari toliko za znaĉaj naših dela koliko za ljubav sa kojom smo ih izvodili«146

, zakljuĉila

je ovim reĉima svoje uĉenje Tereza Avilska, poput novozavetne priĉe o Mariji i Marti

(Luka 10:38-42) nam otvarajući polja nepresušno primenljivog i veĉno usavršavajućeg

znanja da ne inertni, navikama nahoĊeni postupci, površne poslušnosti, slatkoreĉivosti i

izveštaĉene blagonaklonosti, već temeljne putanje koje raĊa naše srce sa svakim

otkucajem svoje muzike, ĉine svet zaista boţanskim domom, te da se prisebnom

utonjenošću u dubine našeg srca i iscrtavanjem toplih i plemenitih teţnji, pokrenutih

ljubavlju prema bliţnjima, spontano rascvetavaju šumeće ĉistote na zvezdanim poljima

naših saznajnih plovljenja i uzvišenih samo-spoznaja, daleki lepotni šumovi koji će

udubljivanjem u njihove taĉkaste, suptilne dragocenosti izroditi nova, sjajna Sunca na

nebesima našeg uma, Sunca koja će osvetljavati puteve i opaţajne detalje bezbrojnih

novih oĉiju sveta, ĉineći da u svetlim poljima svojih saznanja ona radosno spoznaju tajne

sopstvenih plodnih polja razmišljanja, razvoja suštinskih ideala i blagodetnih kreativnih

podsticaja, te sopstvenih boţanskih izvora postojanja.

Premda u objedinjavanju raznovrsnih pravaca razmišljanja i naĉina viĊenja sveta

u harmoniĉne, drţeće za ruke, uzajamno dopunjavajuće, potencirajuće i uvaţavajuće

vodilje na našim evolutivnim stopama, poĉiva vrhunska etika kreativnog razmišljanja,

preduslov ovakvih objedinjavanja i koraĉanja srednjim Putevima sveta, drţanja za

komplementarne grane ljudskih ideala i njihovog privoĊenja u zajednicu našeg srca, jeste

176

njihovo postojanje i prethodna dugotrajna izgradnja. Stoga, objedinjavanje kreativnih

opcija razmišljanja i ţivljenja u harmoniĉne celine, traganje za srednjim Putevima širom

našeg saznajnog sveta, ĉini samo jednu stranu istinski srednjeg Puta našeg stvaralaštva,

dok njegovu drugu stranu ĉine aktivna razvijanja individualnih grana u susretu, bilo

putem kontinualnih unapreĊenja sopstvenih stavova putem njihovog odraţavanja od

aktuelnih, problematiĉnih stanovišta sveta, pronalaţenja divnih sinergetskih kombinacija

u dodirima raznovrsnih ljudskih ideala, aktivnih, samostalnih iscrtavanja granica

razmišljanja, odraţavanja od polja zemaljskih nesavršenosti ka nebeskim prostranstvima

duha, ili, sve u svemu, podsticanja razvoja sve veće i bogatije raznovrsnosti i ĉudesnosti

stabla našeg znanja. Provozavši ArĊunu duţ predela susreta dveju vojski Bhagavad Gite,

i upoznavši ga sa dualistiĉkom ureĊenošću Prirode u okviru koje se kroz sukobe izmeĊu

odgovarajućih polariteta raĊaju i evoluiraju boţanski svetovi, Krišna mu nareĊuje da

»ustane i bori se«14

, zauzme jednu od strana u borbi, jer se samo na taj naĉin unapreĊuje

kompleksnost ţivotnih susreta prividno iskljuĉivih, ali u svetlu evolucije celine

komplementarnih ideala, i prostiru putevi razvoja sve ĉudesnijih saznajnih svetova našeg

ţivljenja. Isus je, takoĊe, u pojedinim trenucima vrednovao »maĉ i razdor« iznad »mira«

(Matej 10:34; Luka 12:49-53), podsećajući nas da Boţiji put ne ĉine samo teţnje ka

mudrom prosuĊivanju, vaganju i uravnoteţavajućem umirenju, već i deviĉanski viteške

posvećenosti, hrabra uzimanja svetog maĉa našeg duha i odluĉne borbenosti ne kroz

osuĊivanja, već spasenja bića sveta (Jovan 12:47), znajući da ćemo u tom putu osim

prosvetljujućih, satviĉnih oĉiju ispred naših puteva ostavljati iza nas i ĉeţnjiva pruţanja

prema zvezdanom beskraju pitanja sa neĉujnim, skrivenim odgovorima i zvezdanim

brazdama nikada upoznatih saznajnih svetova, ĉije bismo ţalosti mogli pretvoriti u

radosne, sveobasjavajuće osmehe, stvarajući pri tome plodne susrete polariteta Prirode,

svetlosti i tame, radosti i tuge, zadovoljstva i ĉeţnje u kojima će se evolutivno raĊati sve

divniji, uzvišeniji i boţanstveniji pogledi na svet. Sve što postoji, tako, ĉini Put Prirode, a

aktivnim delovanjem, bez obzira na istinsku blagodetnost naših dejstava, uvek stojimo na

putu graĊenja sve veliĉanstvenijih putanja ţivotnosti, jer dok će patnje i nesreće u našem

svetu kao odgovore nezadrţivo raĊati molitvena srca mira i dobrote, blagodeti i lagani

tokovi ţivota se moraju neprekidno odraţavati od stvarnih ili potencijalnih razdora i

nemira (što, kao što smo već primetili, i jeste suština Isusovih patnji kroz koje je spasao

ĉitav svet (Tito 3:5-6), jer prisećajući ih se, naše biće će se na polju svojih unutrašnjih

vrednosti odraţavati ka visinama mira, dobrote i vrednovanja blagosti u našim pogledima

na svet, znajući da su Budine jagode najslaĊe kada se uzbiraju na samim ivicima

ponora195

) u svrhu njihovog odrţanja, u beskrajnom evolutivnom hodu Prirode duţ linija

njenih veliĉanstvenih srednjih Puteva. Sva dela bića Kosmosa, bez obzira na njihove

uĉinke, stoga, moţemo uvek sagledati kao povoljne znake na putu duhovnog razvoja nas

i celotne Prirode, kao neponovljive trenutke divote, nadgradnjom kojih se moţemo

uzvisiti do samih Nebesa duha, ĉineći da sa boţanstvenim oĉima koje prostirući ispred

sebe svetle puteve i sjajne uzdanice, a iza raskošne zvezdane ćilime noćnog nebeskog

sjaja, svaki detalj sveta ovenĉavaju svetlim traĉcima ĉistih, boţanskih nadanja i radosti.

Sve, zaista sve, stoga, neumoljivo sledi Put Prirode i poseduje beskrajnu

smislenost u svetlu beskonaĉno evolutivne celine, ĉineći da svaki detalj Prirode u našim

oĉima postane poput malene sunĉane ĉigre koja svojim postojanjem šalje oko sebe

nepregledne nizove talasa svetlosti, predanim jahanjem na kojima moţemo stići do

blještavih saznanja i uvida u boţanske tajne ko-kreativnih dodira našeg bića i Prirode.

177

Znajući da se svaki potez bića sveta, svaka njihova misao, plemenita i harmonizujuća ili

samo-uzdiţuća i sukobljavajuća, mogu doţiveti kao opeke u izgradnji sve ĉudesnijih

pogleda na svet i panorama ozvezdanog Kosmosa, te sve bogatijih perspektiva spoznaje

ĉudesnosti prirodnih dodira, divljenje i neosuĊivanje u našim temeljnim orijentacijama

prema svetu zamenjuju naša nikada potpuna i savršena vaganja izmeĊu dobrog i lošeg,

nepotpuna jer bi za njihovo savršeno razluĉivanje bilo neophodno poznavati ĉitav

kontekst kosmiĉkih kretanja, drţati celokupnu mreţu prirodnih veza, globalnih efekata i

dejstava u našem umu, iako znamo da je i najsavršenijem modernom kompjuteru već tri

tela u sistemu, i to u okvirima deterministiĉkog kretanja, dovoljno da ukine njegove

mogućnosti perfektnog predviĊanja ponašanja datog sistema. Iz ove perspektive se

spontano razvija doţivljaj vaţnosti ne analitiĉkog posmatranja i nezasitog prikupljanja,

već ţivljenja malenih saznajnih školjki koje nalazimo na obalama ljudskog znanja,

uzimanja ih u srce i odlaţenja da ţivimo zajedno sa njima i u najudaljenijim predelima

sveta, predani cilju da ćemo i za njih naći put iskupljenja i spasenja, uzdizanja u polja

veĉnih vrednosti i boţanskog sjaja. Sliĉno tome, probuĊuje se i sveta svest da su naša

posvećenost i najmanje uglednim i ljubopitljivim bićima našeg sveta, zavetno, prisebno i

paţljivo pruţanje našeg bića poput svetlog tepiha duţ njihovih staza, te budno isijavanje

našeg srca bićima sveta (jer »što vama govorim, svima govorim, bdite« (Marko 13:37)),

preĉi od samo-svrsishodnih kontemplativnih nadgradnji logiĉkih sistema odrţanja naših

apstraktnih ideala i vizija, s obzirom da nas svako lutanje lavirintima naših konceptualnih

predstava bilo ĉega u Prirodi, vodi u srce našeg bića, te na sveti Put koji se neprekidno

prostire prema bićima našeg sveta, ĉineći poĉetak i kraj svake nauke, filosofije i teologije

sveta, ukazujući nam, izmeĊu ostalog, i da je svaki naš dodir sa bićima Kosmosa, proţet

ravnoteţom Puta, u stanju da izrodi mora zvezdanih perli na našim saznajnim

horizontima, beskrajne plešuće orijentire koji će našem duhu u trenucima usamljenih

putešestvija toplinom pokazivati prave, saznajno blistave putanje.

O temeljima

»Svaki dakle koji sluša ove moje reĉi i izvršuje ih,

biće kao mudar ĉovek, koji sazida kuću svoju na

steni. I pade kiša i doĊoše bujice, i dunuše vetrovi i

navališe na onu kuću - i ne pade; jer beše

utemeljena na steni« (Matej 7:24-25)

Svaka divna priĉa, svako ljudsko prirodno, abduktivno saznanje i zakljuĉivanje

poĉinju i završavaju se na temeljima, pozivajući nas da sagledamo »isti« predeo, »istu«

perspektivu jednim novim oĉima, otkrivajući nam da se na temeljima našeg bića, našeg

pogleda na svet i krije tajna njegove lepote, i pokazujući na put naše duhovne evolucije

kao na svrhu postojanja ĉitavog Kosmosa. Drugim reĉima, »na cilj stiţemo kada se

vratimo na poĉetak i prepoznamo predeo«. Svaki detalj Prirode pokazuje na suštinu našeg

bića, na naše nevidljive, temeljne teţnje i vrednosti, na srce našeg bića, boţanstvenu

dušu, a divan kraj jeste uvek Izvor. Jeste susret bilo sa zaboravljenim predelom poĉetka

našeg bića u egzistencijalnim okvirima, ili sa temeljima naših verovanja i spoznaja u

domenu filosofske, mudre pronicljivosti. I ĉitav ţivotni put jeste istovremeno otkrivanje i

178

stvaranje temelja: ontoloških temelja našeg boţanskog porekla, Boţije Prirode i

epistemoloških temelja našeg bića na putu jedne i sveopšte duhovne evolucije.

Cilj svakog putovanja jeste vraćanje na poĉetak. U epistemološkim okvirima,

konstruktivna putovanja nas od polazišta naših, verom iscrtanih fundamentalnih

pretpostavki ponovo dovode na njihovo tlo, osvetljavaju nam naše temeljne vrednosti,

ţelje i teţnje kao kljuĉeve našeg razumevanja, naše paţnje, naše radosti saznanja i umeća

ţivljenja u novom svetlu. U ontološkim okvirima, okvirima Bića, poput muzike koju ĉine

treptanja naizmeniĉnog pribliţavanja i udaljavanja, ili Puta kao simbola istovremene

povezanosti i razdvojenosti, svako putovanje rezultuje u povratku našem boţanskom

Izvoru, ponovnom apsolutnom jedinstvu naše duše i Boga, ulivanju kapi vode u Okean

našeg boţanskog izvorišta sa koga uvek na snopovima vazduha moţemo iznova krenuti u

radosni tok kruţenja, u raĊanje ponovne individualnosti, igre novih stapanja u fleksibilne

celine sa drugim kapima vode, u graĊenja novih ţivotnih tokova i reka, te, od poĉetka do

kraja do poĉetka, ĉudesnih traganja ka njihovom i našem jedinstvu sa morem Prirode i

Boga.

Svako razmišljanje, svaka logiĉka i matematiĉka analiza, svaka filosofija

poseduje odreĊene temeljne, nedokazive, pretpostavljene i verom u njihovo vaţenje

odrţavane temeljne ideje na kojima poĉiva stabilnost i validnost svih izvedenih tvrdnji u

okviru datih sistema rezonovanja. Centralni ĉvorovi u putanjama ovih temeljnih ideja

pripadaju takozvanim eksplanatornim principima, pojmovima i veliĉinama koje se – na

sliĉan naĉin kao što ne moţemo posmatrati Sunce, već se samo diviti rezultatima

njegovog osvetljavanja detalja našeg sveta - ne objašnjavaju u okviru datih sistema

zakljuĉivanja, dok se koriste za objašnjavanje praktiĉno svih ostalih termina i

dedukovanih stavova. Duša i Bog, Atman i Braman, Tao i Te u teologijama sveta, sila i

masa u Njutnovoj mehanici, brzina svetlosti u teorijama relativnosti, konstanta fine

strukture u kvantnoj teoriji, geni i instinkt u izvesnim biološkim teorijama, »sluĉaj«,

»stanje stvari« i »ĉinjenica« u logiĉkoj strukturi Vitgenštajnovog logiĉko-filosofskog

traktata, »Priroda« u filosofiji Emersona i panteistiĉkim ideologijama, »razlika« u

temeljnim sistemskim analizama i pogledima na svet, »kvalitet«, »volja«,

»transcendencija«, »apsolut«, »apsolutni duh«, »iskustvo«, »Biće«, »Ja«, »a priori

kategorije razmišljanja«, »monade«, »res cogitans«, »izvorno Dobro«, »idejni svet«, te

raznovrsni praprincipi u filosofijama Pirsiga, Šopenhauera, Jaspersa, Šelinga, Hegela,

empiristiĉkih filosofa, Hajdegera, Fihtea, Kanta, Lajbnica, Dekarta, Aristotela, Platona i

presokratovskih grĉkih filosofa, respektivno, predstavljaju neke od tipiĉnih u moru drugih

potencijalnih primera baziĉnih eksplanatornih principa ljudskog rezonovanja. Onoliko

koliko crte Prirode ĉinimo eksplicitnima, u istoj tolikoj meri nuţno stvaramo i implicitne,

nevidljive putanje, na sliĉan naĉin kao što direktno neprimetni koreni drveća nekoliko

puta po svojoj zapremini prevazilaze vidljive obrise svakog drveta, što je i razlog zašto je

Ludvig Vitgenštajn pisao da »utoliko što jasno predstavlja ono iskazivo, filosofija

pripisuje znaĉenje i onom neizrecivom«189

, pokazujući nam na mistiĉnu prirodu svakog

vida raĊanja, postojanja i kreativnog ureĊenja ljudskog znanja. Fizika i metafizika se,

stoga, uvek ogledaju poput predmeta i slike u ogledalu, a ukoliko su metafiziĉki temelji

plemeniti i sazdani sa dobrim ţeljama u srcu graditelja, i zidovi kuće saznanja će odisati

stabilnošću, milostivošću i lepotom ĉitavom svetu.

Inspirativna osnova teze pokazivanja na etiĉke kriterijume prosvetljujućeg

modernog ţivljenja, ticala se temelja, duboko-ekološkog stanovišta, i stoga se na kraju

179

svog toka vraća opet na temelje, na najdublje konstelacije našeg bića u kojima se krije

tajna i izgleda i doţivljaja našeg sveta u svakom trenutku. Lepota zvezdanog neba i

svakog detalja Prirode, poĉiva tako u jezgru našeg bića i našeg razmišljanja, ko-kreiranja

sveta, te znajući da »svet ima onakav izgled kakav mu dadne naša duša«, znamo da nas

samo vraćanje unatrag zaista vodi unapred. »Reentering Introduction Creates Endlessly

Rising Canon«68

, kao što je smatrao Daglas Hofštadter, i zaista, na temeljima našeg bića

nalaze se putokazi koji nas vode napred. A znajući da se ne ishodi naših površnih

dejstava u svetu, već temelji naših teţnji, ţelja i kreativnog pruţanja prema svetu,

preslikavaju na dobrobit ĉitavog sveta, postajemo poput cveta lotosa koji iz muljave vode

polaritetnih tenzija Prirode, pruţa nebeski bele latice jedinstva svih suprotstavljenosti

našeg sveta, bića ĉistog uma, koja kroz evoluciju sveta u dodirima polariteta Prirode,

svoje srce celovito, poput cvetne prašine, daju drugima.

Ĉuvajući našu paţnju na svetlim - poput jonskih stubova drevnih vremena,

obasjanih ţutom, Sunĉevom svetlošću - temeljima našeg saznajnog pruţanja prema svetu,

ĉudesna smirenost i lepota će izranjati iz svih naših pomisli i postupaka. Obasjavajući

srce našeg bića svetlom predanošću, molitveno tonući u tihe i neĉujne, implicitne zavete

srca, zavete naše potpune posvećenosti svim, i najmanjim bićima, leptirima i

kamenĉićima našeg sveta, postajemo sjajni kosmiĉki relej boţanskih, globalno

oplemenjujućih osećanja, maleno i nevidljivo Sunce na prašnjavim putevima Prirode.

Ĉuvajući jedno »oko« na našim epistemološkim, duboko-etiĉkim temeljima istraţivanja

sveta, a drugo na tajanstvenim, skrivenim, ontološkim, boţanskim temeljima Prirode,

prostiremo nit izmeĊu naše duše i Boga, tananu nit koja ĉini suštinu religioznosti i

mudrog ĉitanja suptilnih znakova sveta na putu naše duhovne evolucije, zaĉetak raĊanja

divnih vodopada prelivanja našeg bića u celotnoj Prirodi, i obrnuto.

Naša religioznost, duboka vera u jedinstvo našeg bića sa nevidljivim Izvorom,

implicitno sadrţanom u svakom deliću sveta, vera da najdublja orijentacija našeg bića,

naši epistemološki temelji, nahode dobrobit ĉitavog sveta, ĉini da – sliĉno kao što dete

koje na trenutak napusti topli roditeljski dom, uţivajući u upoznavanju sveta na

temeljima dubokog znanja da ga briţna i voljena bića ĉekaju na svom polazištu –

prenosimo svetlu toplinu sa naših predanih dlanova bliţnjim bićima i vidimo divotu u

tananim zvucima, slikama i šumovima sveta koji se stvara u dodiru našeg bića i Prirode.

Jer, ne zaboravimo nikada da ne vidimo svet as-is, »objektivni« svet nezavisan od

našeg bića i naših najdubljih, karmiĉkih ţelja i vrednosti, već posmatrajući svet i druga

bića mi zapravo vidimo sebe, što ĉini osnovu drevnih ogledalskih metafora o kojima

propovedaju mnoge religije179

, filosofije64

i umetnosti56,83

naše civilizacije. Gledajući

površinu jezera, Narcis, metafora ljudskog uma, otkriva da je lepota sveta zapravo odraz

direktno nesagledive lepote njegovog bića, dok Priroda, ĉineći ljudska bića oĉima

Kosmosa, sve vreme zapravo ogleda sopstvenu lepotu. Oĉi koje vide zvezde tako postaju

zvezde.

Naše ţelje se uvek ispunjavaju, i poput Đepeta koji sa jednom »wish upon a star«,

sa tihom molitvenošću, duboko iz svoga srca, uspeva svojim snovima da prevede drvenog

Pinokija u stvarno biće, i naše ţelje za spasenjem bića našeg sveta će uspeti da stvore

nove zvezde, nova, stvarna, anĊeoska bića, prevodeći našu drvenu, krtu, pinokijevsku

konaĉnost kroz vode nevinosti, dobrote, poţrtvovanja i posvećenosti u stvarno postojanje

neslućene divote. Jer, i ĉitav svet, i naše misli, i zadivljeni pogledi, kao da su nastali iz

jedne dţinovske ţelje Boga, koja je u trenutku molitvene svetlosti osvetlila ĉitav Kosmos,

180

stvorila zvezde, planete, zaljubljena bića, tajnovite dodire i mnoštva arheoloških osećanja

tihih ushićenja nad nevidljivim temeljima koji nose skrivene tragove davnih vremena i

ĉudesnih ot-krov-enja, otvaranja kupole našeg bića, krova našeg uma ka beskrajnosti

ozvezdanog neba.

Umetniĉka ţelja za stvaranjem svetlih dela koja će rasplamsavati toplinu, ljubav,

zaĉuĊenost, dobrotu i sveto znanje u bićima našeg sveta, zaista ĉini da naše plemenite

vizije i ţelje, poput zvezdanih tonova neprimetno ispune tanane šumove naših dela, poput

slamnatih traĉaka ili voza koji huji zvezdanom noći, prenoseći naše dobre, osunĉane ţelje

duţ ĉitavog sveta, ispunjavajući uši dragih nam bića šumom drevnih mora ţivota,

ĉempresovih granĉica i blještavih, bisernih galaksija. Jer, sve privlaĉnosti i odbojnosti

koje površno doţivljavamo i primećujemo u našem dodiru sa svetom potiĉu iz temeljnih

orijentacija našeg bića, orijentacija koje mogu odisati beţanjem, skvrĉavanjem,

izolacijom i odbojnošću od drugih, ili pretvaranjem našeg srca u Sunce koje nikada ne

gasne, koje sve više ima što više daje, u blago koje se svevišnje daje, pruţajući celoga

sebe duţ puteva sveta, rasprostirući se u mostove koji spajaju tragajuća bića preko

virovitih reka ţivotnosti, donoseći im nove kreativne destinacije i zadivljujuće,

zajedniĉke horizonte upoznavanja sebe i sveta.

Kada, paţljivo, osluškujući naše srce i temelje našeg bića, sada i ovde, pretvorimo

sve paniĉne, hirovite, strahovite i odbojne strele koje spontano ubojito šaljemo bićima

našeg sveta, u blaţeni, sveprihvatajući mir, u našu temeljnu orijentaciju koja odgovara

bezuslovnom i ništa-neoĉekujućem obgrljivanju svakog bića Kosmosa našom viteškom

aurom, i bića sveta neće više biti odbijena ogledalima naših inertnih refleksija u svetu

zbunjenosti i zaplašenosti, već će nam radosno pohitati u susret, dok ĉitav svet će se

poput beskraja reĉnih tokova uliti u more našeg bića, more koje ĉedno stoji ispod svih i

svega, na samim temeljima našeg saznajnog ko-kreiranja celokupnog sveta.

I kada znamo da se na saznajnim, vrednosnim temeljima našeg bića krije tajna

istinske plodotvornosti našeg delanja i postojanja, lepote koje uoĉavamo u svetu, proţeće

nas svest da u našem upoznavanju Prirode ne postoje »pravi« putevi i »slepe« staze (ĉime

se svaki vid sujevernosti pretvara u shvatanje da naše temeljne vrednosti jesu kormilari

plovidbe našeg bića na moru sudbine, dok svako drvo postaje drvo ţelja, a svako biće

fontana blagodetnih inspiracija), već da svetlošću jedinstva našeg uma i Prirode osunĉani

temelji našeg bića ĉine svaki put pravim putem, ĉine da se udubljivanjem u bilo koju

harmoniju putanja našeg sveta percepcije na našim dlanovima stvaraju biseri, biseri koji –

sliĉno kao što kašljucanje ruţe malog princa ĉini preduslov stvaranja anĊeoskih krila –

moraju pretrpeti i kristalnom jasnoćom i ljubavlju, mirno i strpljivo obavijati iritirajuća

zrnca prašine da bi jednog dana iznedrila svoju implicitnu, boţansku lepotu.

»Priroda je beskrajna lopta kojoj je površina nigde, a središte svuda«, mislio je

tako Blez Paskal, uviĊajući Boţije korene sveproţimajuće, izvorne lepote postojanja iz

koje poniĉe sav vidljivi svet.

Ĉitav svet je plodni dodir izmeĊu temeljnih teţnji srca bića Prirode i njenog

boţanskog Puta, dodir koji sa sobom nosi u beskraj prostiruću zvezdanu evoluciju naših

duša. Naše najdublje ţelje i Put Prirode se stapaju pri svakom našem udisaju i izdisaju,

pri svakoj našoj i najmanjoj pomisli, raĊajući pred našim oĉima svet odgovora i znakova

na naša najdublja pitanja. I kroz ovaj dodir, mi neprekidno uĉimo, prevashodno kako da

preobraţavajući prividne prepreke na putu ka dubinama našeg srca, u korisne poluge i

odskoĉne daske, u divne putokaze i povode opštih razvoja, na bezbrojnim greškama uvek

181

pronalazimo puteve napretka i vere u našu dušu i Boţije poreklo. Uĉenje uĉenja,

sagledavanje naših odnosa sa svetom iz novih, viših i sveobuhvatnijih perspektiva, ĉini,

tako, vrhunac svakog procesa napretka, vrhunac koji postaje najplodotvorniji onda kada

se sa šakom dragocenih kamenĉića predela novih otkrovenja, i ţeljom za njihovim

beskrajnim deljenjem, vratimo natrag, sjedinimo sa uobiĉajenim perspektivama

razmišljanja, i tiho - poput deteta koje, verujući da svaki kamenĉić, baĉen u more sa

ţeljom u srcu, vodi njenom ispunjenju – sa znanjem o efektu leptira i opštoj osetljivosti

na beskrajno male uticaje, o malenim pogledama i suzama koje će jednoga dana moći

pokrenuti planine i stvoriti ĉitava nova mora, pesme Atlantide, morskih konjića i sirena,

stvaramo ĉitave nove svetove putem raĊanja malenih, ali duboko osmišljenih talasića na

moru naše civilizacije.

Da bi se svet zaista promenio nabolje, neophodno je, stoga, menjati »stvari«,

»sebe« i »svet« na njihovim temeljima. Neuspešnost istorijskog lanca revolucionarnih

promena, oliĉena u suštinskom nemenjanju sveta nabolje njihovim oĉiglednim

posredstvom, već iskljuĉivo tihim i neprimetnim preobraćanjem individualnih bića kroz

dobronamerna vas-pitanja, krije se u zanemarivanju nuţnosti sprovoĊenja promena na

temeljnim nivoima naših vrednosti (a suštinske vrednosti našeg bića i vrednosti koje

vidimo u svetu jedno su, jer mi smo naše voljne putanje kojima se - poput balerine,

ĉigrovito vrteće u krug i rasipajući cvetnu prašinu svoga srca ka nebesima, skladne

metafore disipativne, virovite prirode ţivotnosti - dajemo svetu), teţnji i ţelja. Dok se

obuzetost menjanjem sveta bez shvatanja primarne potrebe menjanja saznajnog jezgra

sopstvenog bića, završava ogorĉenjima, osudama, okrivljavanjima i nezadovoljstvima,

kada su temelji našeg bića okupani ĉistom lepotom mira, i stablo odnegovane duboke

etike (ispriĉane u ovom radu) sa cvetovima boţanskih, kosmiĉki-evolutivnih spoznaja se

razgranjuje, ĉineći naš svet (= suštinu našeg bića) ovenĉanim suzama lepote, okupanim

ĉistoćom boţanskog traganja. Svako biće koje pogledamo sa mirom i otvorenim,

saosećanjima i toplim davanjem rastopljenim srcem na temeljima našega bića, poći će od

nas okupano oreolom ĉistih misli, ĉuvano anĊeoskim krilima na svom daljem putu.

Odluĉnost Ljubavi se ogleda u odrţanju ovakvih, istovremeno veĉno novih i obnovljivih,

u saţivljavanju i gledanju sveta oĉima bliţnjih bića, neprekidno menjajućih, i starih,

romantiĉno prašnjavih i drevnih temelja naših pogleda na svet, poverljivom i svetom

odgovornošću prema tradiciji našeg postojanja i porekla obasjanom pruţanju svog bića

ka horizontima koji se poput svetim ţeljama za spasenje sveta ozvezdanog neba ili

nedodirljive duge posle suzne kiše na nebu naših saosećanja, prostiru temeljnim trakama

- vodiljama putovanja naše duše.

Svi temelji su skriveni - u ĉemu se odslikava celokupna Tajna postojanja i

traganja za Bogom, smisleno ispunjenog ţivljenja – te je stoga i osnova etike naših misli,

reĉi i dela skrivena, implicitna. Stoga i etika ovog rada koji eksplicituje neeksplicitujuće,

opisuje skrivene temelje osmišljenosti ţivljenja, poĉiva ne u grubim i oĉiglednim

redovima reĉi, već u nevidljivim i neĉitljivim osećanjima, autorovim teţnjama koje

proţimaju rad izmeĊu njegovih redova i na tajanstven naĉin nalaze svoj put do ĉitaoca.

TakoĊe, u skeletu, temeljnoj postavci knjige (i svake druge prirodne organizacije, od

ţivih bića preko umetniĉkih dela do ekonomskih preduzeća i nauĉnih modela) se krije i

tajna lakoće inkorporiranja i nalaţenja skladnih, blistavo izraţajnih i uoĉljivih pijedestala

individualnih ideja. Jer, dok nedostatak skladnog, jasnog, ĉvrsto utemeljenog i širokog

kostura implicira traćenje naših ideja ili njihovo disharmoniĉno kontekstualno

182

predstavljanje, divni saznajni temelji svaku, pa ĉak i naizgled najvulgarniju predstavu

mogu preobraziti u slavu Prirode i odsjaj lepote i dragocenosti postojanja.

U duhu ĉitavog ovog rada, naša duša postaje ponovo probuĊena, oboţena i moţe

nam priĉati o najvećim tajnama postojanja na svom neĉujnom jeziku, van vremena i

prostora. Ono što je ontološki boţansko u nama, naša veĉna duša koju samo stvaranjem

mira u nama moţemo slušati i biti srećni, i epistemologija, naše duboke teţnje u svom

beskrajnom dodiru, nahode naš i ĉitav svet, poput broda koji kroz nebeska sazveţĊa

pronalazi zemaljske puteve njihovog buĊenja, ovde i sada. Nebeski uspon ĉoveka i

boţansko, milosko, ljubavlju obasjano, majĉinsko pruţanje tople i briţne ruke nadole, ka

ĉednim deĉijim pogledima na veliĉanstveni svet, stapaju se u jednu celinu, znajući sada

da mi nismo samo mala, krhka i ranjiva bića koja se svojim saţivljavanjima, svetlom

predanošću i saosećanjima u srcu rasprostiru ka boţanskim putevima, već da smo i

boţanske klice koje uĉe kako da postanu ljudska bića. Mi smo ĉista boţanstvenost na

putu sopstvene spoznaje. »Ko ţeli da doĊe do temelja Boga, taj mora da doĊe do

sopstvenog temelja...niko ne poĉiva u temelju duše do Bog sam...Ovde je temelj Boga i

moj temelj, a moj je temelj i temelj Boga...Bog i ja, mi smo jedno«, pisao je u ovom duhu

Majster Ekhart, podsećajući nas i na stav svetog Avgustina po kome Boga spoznajemo

spoznajom naše duše. I stoga, svaki cvet Prirode sa jedne strane ontološki odraţava

ĉitavu istoriju postojanja, sve ĉeţnjive i ĉuĊenjima nošene, saosećajne ljudske misli, dok

epistemološki odslikava najdublje konstelacije naše vrednosne orijentacije prema našem

svetu. I naša veĉna duša u kojoj je platonovski zapisano sve postojeće i prisećanje putem

koje nas ĉini istinski probuĊenim bićima, ĉini nas da poput Dilanove Ofelije zagledane u

Nojevu dugu35

, ili ptice iz Platonovog Fedara – »kada neko ovde vidi lepotu i pri tom se

seti stvarne (lepote), on dobije krila i tako okrilaćen ţeli da se vine naviše. Ali, ne moţe

to da uĉini. Zato samo, kao kakva ptica, gleda naviše, zanemarujući ono što je

ispod«126,176

- sa poetskom zadivljenošću u našim oĉima obasjavamo svet

transcendentalnom, meditativnom zaĉuĊenošću i religijskom predanošću, molitvenom

svetlošću našeg srca. Ovakva zadivljenost predstavlja plod i polaznu taĉku divnih

spoznaja o kojima su sanjali neo-antiĉki, staro-grĉki filosofi, kroz koje postajemo

Ljudska bića, samo-ostvarujemo izvorno dobro koje ĉini srţ naše boţanske suštine,

znajući da ne ovladavanje, već spoznaja naše suštine, naših pratemelja ĉini pobedu koja

prostire zvezdane putokaze i kupa boţanskom svetlošću ĉitav svet, svet koji je slika naše

duše, igra koju, raĊajući cvetnu prašinu radosti pred sobom, ona stvara. Sliĉno kao što

tama predstavlja granicu svetlosti, neophodnu za njenu sopstvenu spoznaju i realizaciju, i

svet kakvim ga vidimo, u saglasnosti sa Plotinovim uĉenjem, jeste horizont pruţanja naše

veĉne duše, boţanske klice, duhovnog gledanja, jer »subjekat ne pripada svetu, već

predstavlja njegovu granicu«189

, kao što je smatrao Ludvig Vitgenštajn. A kada, sišavši

do temelja našeg bića - do biblijske pustinje kroz koju ćemo »poravnati Put Gospodnji«

(Jovan 1:23), kroz suzama ovenĉanu samilost i saosećajnost sa bićima sveta i radost

predanja Prirodi, usavršavanjem, dovoĊenjem u jedinstvo sa Prirodom našeg uma, voditi

ĉitav Kosmos ka novim blagodetnim harmonijama – i prošavši kroz slojeve koji

pripadaju našim ĉulnim ţeljama, porivima, teţnjama, izvorištima volje i htenja (Matej

4:1-10), postanemo jedno sa temeljima našeg boţanskog porekla, sa Gospodnjim glasom

(Matej 4:11), kada prepoznamo svoju boţanstvenu suštinu u svakom deliću sveta,

postajemo Jedno sa njim, dostiţemo cilj Boţijeg traganja za sopstvenom spoznajom, cilj

sa koga se, obasjani bezgraniĉnom, sveisceljujućom i duhovnom radošću, moţemo

183

svetlošću našeg srca uvek okrenuti ka drugim bićima i ĉitavom svetu, natrag na put, i sa

svepredajućom ţeljom koja se poput svete aure prostire granicama našeg bića (= svakom

razlikom našeg sveta), pozvati ĉitav svet na zajedniĉko posmatranje buĊenja duhovnog

oka Prirode, na drţanje za ruke i zadivljeno, sa tihom suzom u oku, stapanje sa

praskozorjem raĊanja Sunca naše duše i Boga.

A do tada, znajmo da ĉitav svet jeste poput jednog veliĉanstvenog drveta koje se u

toku ţivotne evolucije neprekidno pupolji, grana, oploĊava i umire, stvarajući usput

beskrajne semenke novih stabala, novih ozvezdanih duša. Svaki delić drveta sadrţi u sebi

nevidljivu esenciju semena iz kojega je poniklo, kao što je Udalaka Aruni uĉio malog

Švetaketua, i silazeći i dotaĉinjući se ove nevidljive klice boţanskog postojanja našeg

stabla ţivota, postajući ona i dopuštajući da se poput isceljujućeg Sunca razlije širom nas,

moći ćemo da znamo da zaista sve, ĉitava Priroda jesmo mi, da pokazujemo na svako

prividno izolovano ostrvce sveta i u srcu duboko znamo da »i to smo mi«. I sa buĊenjem

unutrašnjeg, sijajućeg zadovoljstva i iskrene, sveobasjavajuće radosti u susretu sa svakim

bićem i svakom situacijom Kosmosa, te pronicanjem od površnog uvaţavanja

eksplicitnih reĉi - reĉi koje nikada svojim konvencionalnim znaĉenjem ne odraţavaju

istinita osećanja, teţnje, ţelje i temeljne orijentacije bića sa kojih se odnose, već samo

implicitnom muzikom, jer »usta govore ono ĉega je srce puno« (Luka 6:45) - do

predanosti osluškivanju esencijalne muzike bića sveta, ali sa prisebnim odrţavanjem

paţnje u srcu teţnji našeg bića, ĉitav svet ćemo sa svakim pogledom obasjavati svetlošću

duha.

Slušanjem muzike sveta koja se prostire na implicitnim dubinama naših ĉulnih

opaţaja, puteva dodira našeg bića sa svetom, moći ćemo da prepoznajemo divne, korenite

ţelje koje stoje u osnovi lepote i kreativnosti izraza prirodnih stvorenja. A negujući u

dubini našeg srca lepe ţelje, vizije dobrote i blagodeti, ĉak i kada se naši snovi ne ispune,

kada se naši zamišljeni ciljevi ne ostvare i prepuste mesto novim putevima kretanja

ţivotnosti, znajmo da će one i tada ko-kreirati dobre puteve, vodeći bića sveta na divna

ishodišta, na boţanstvene prizore novih obala nepreglednih mora znanja i osećanja, jer

naše najdublje teţnje, a ne naše površne zamisli anĊeoski pruţaju tanane putokaze

kretanjima voljenih bića u svetu.

I ĉitavo jezgro ove knjige, srce njenih temeljnih putokaza moţe se saţeti u izrazu

filo-sofije Puta, saznajnog spleta ljubavi i mudrosti, saosećanja i briţnosti sa jedne, i

mudre predanosti osluškivanjima sopstvenog bića sa druge strane, kroz koji se u

rešenjima svih paradoksa, nesuglasica i problema nalaze srednji Putevi, aktivne i nikada

ne statiĉne i uspavane, već uvek neprekidno plešuće ravnoteţe istovremenih spojenosti i

razdvojenosti, jedinstva i raznovrsnosti koje pojam Puta simbolizuje. Ne zaslepljeno

tonući u putanje sveta, zaboravljajući na praćenje pruţanja zraka Sunca našeg srca

posvuda oko nas, kao i na negovanje najdubljih teţnji našeg bića koje ĉine tajnu našeg

blagodetnog delovanja i postojanja, već paţljivo osluškujući jezgro našeg bića pri svakoj

ţivotnoj interakciji, a sa druge strane se diviti lepoti sveta i delati za dobrobiti bića sveta,

ĉini srednji Put, put Ljubavi koji iscrtava ova knjiga. Spuštanje ka temeljima našeg bića,

našeg saznajnog odnošenja prema svetu, vodi nas zaista unapred, otvarajući nam nove i

sve bogatije ţivotne i saznajne panorame posute svetlucavim klicama sve ĉudesnijih

zvezdanih otkrovenja, dok nas putovanja kroz Kosmos, kroz vozove zvezdanih

zaĉuĊenosti i perlasta mora treperavih raznovrsnosti, vode u srce našeg bića, ĉineći da se

implicitni, boţanski temelji i zvezdana lepota sveta stope u jednu nerazluĉivu celinu, da

184

»ono što je dole postane jednako onome što je gore, i ono što je gore postane jednako

onome što je dole«, da postanemo prosvetljeni znanjem da temelji našeg saznajnog

pruţanja prema svetu zaista iscrtavaju linije sveta, dok njegova zvezdana lepota u nama

gradi veĉne klice postojanja, sve zadivljenijih zaĉuĊenosti i briljantnijih pogleda na svet,

ĉineći našu dušu ĉitavim svetom, a sve što postoji plodovima zajedniĉkog stvaranja u

dodiru izmeĊu duše i Boga, svetim Putem ţivota.

Istovremeno trubadurski radosne i mistiĉno zvezdane okice, šireći svetlost Sunca

dobrote i zadivljeno upijajući zvezdane tajne sveta, okice koje rasprostiru mostove

uzajamnih poverenja, raĊaju se kroz odrţanje ravnoteţe Puta, aktivne budnosti i

osluškivanja sopstvenog bića, kao i saosećajnog poistovećivanja sa bićima našeg sveta.

Sliĉno kao što osnove svakog temelja ĉine granice sa njegovim okruţenjem,

predstavljajući put koji suštinski istovremeno spaja i razdvaja sistem i njegovu ţivotnu

okolinu, i spuštanjem do temelja sveta naših saznanja dolazimo do linija koje povezuju i

putanja koje se pruţaju na relaciji našeg bića i Prirode, ĉineći da od ovog skupa

suštinskih interakcija zavisi i stabilnost celotne zgrade saznanja koja se uzdiţe sa naših

temelja. Temelji našeg saznanja i postojanja, stoga, nikada ne pripadaju iskljuĉivo nama

samima, već našem jezgrovitom odnosu sa Prirodom, moru naših najdubljih teţnji na

kojima plove brodovi naših ţivotnih dejstava, Suncu naše duše koja svoje zrake ko-

kreativnih dodira sa Prirodom, dodira u kojima se ĉitav naš svet neprekidno stvara -

noseći u svakom svom detalju beskrajne povode neograniĉeno radosnih saznanja i

boţanskih otkrovenja koja stapaju naš um i Prirodu u savršenost svesti Puta,

istovremenog blaţenog jedinstva i odrţanja samostalne kreativnosti u svim našim

pogledima koji sklapaju mostove prijateljstva sa svim bićima sveta – poput pešĉanih

puteva koji se pruţaju ka osunĉanim horizontima, puteva koji spajaju tragalaĉke oĉi i

daleka Sunca jedinstva, u nedogled prostire.

Sa znanjem da se ne oĉigledne crte naših dela, već najdublje teţnje, nevidljivi

saznajni temelji na kojima smo gradili vidljive kule naše kreativnosti, preslikavaju na

jezgrovitu dobrobit našeg delanja, postaćemo obasjani znanjem da se ne dopuštanjem

objektivnim principima i površnim putokazima da slepo rukovode našim postupcima i

ţivotnim nahoĊenjima, već predanošću dubokim, skrivenim i samo oĉima duše oĉitljivim

znacima na našim ţivotnim putevima, prostiru širom sveta putevi dobrote. Umesto

posvećenosti ureĊivanju cvetnih, kreativnih ikebana našeg sveta u skladu sa

prekoncipiranim normama, principima i doktrinama, alhemiĉarska veština spontanog,

nesamo-svestnog iskazivanja srca našeg bića, ne razmišljajući o površnim tehnikama

našeg izraţavanja, poput radosnog deteta koje, gradeći kule od peska, nevinom

spontanošću prosvetljava tamu teţnji za iskazivanjem sopstvene slave u oĉima drugih,

ţiveći znanje da »ako ja proslavljam samoga sebe, ništavna je moja slava« (Jovan 8:54),

dopuštajući da »mislimo o smislu«, o temeljima našeg pruţanja prema svetu, dok će

»glas voditi raĉuna o sebi«26

, ĉiniće da i prividno neugledna, malena dela neĉujno i

neprimetno odišu buĊenjem mira, harmoniĉnosti i dobrote. Delajući ĉistog uma, ne

razmišljajući o ugledu, ponosu i egu našeg bića u oĉima drugih, znajući da »a ti kada

ĉiniš milostinju, neka ne zna tvoja leva ruka šta ĉini desna, da bude tvoja milostinja u

tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti uzvratiće ti« (Matej 6:3-4), da nesamo-svestno

ponašanje koje sliĉno kao što zaljubljeno biće divotnim oĉima vidi svet, ĉuvajući u umu

odraz voljenog bića, odiše tajnovitom lepotom u svakom svom zamahu, dašku vazduha i

misli, obasipamo divotom predele našeg sveta.

185

Umesto davanja bićima sveta površnih iskaza, neiskrenih naklonosti i

izveštaĉenih dodira, posvećenošću i odrţavanjem naše paţnje na temeljima našeg

pruţanja svetu, iskreni osmesi i dodiri koji izviru iz prijateljstva Zemlje – naše biološke

osnove, iz prihvatanja naše ţivotnosti i ljudskosti, i Neba – našeg boţanskog porekla,

ĉiste, meditativne svesti, osunĉavaće crtice našeg sveta. Nevidljiva plodnost isplivavaće

iz predela našeg sveta, obasjanih nevidljivim, plemenitim teţnjama koje isijavaju iz našeg

srca. »Dajte kao milostinju ono što je unutra, i gle - sve vam je ĉisto« (Luka 11:41),

podseća nas, tako, Isus da na osnovama znanja o vaţnosti davanja srca našeg bića, o

pletenju veza poverenja i zaveta dobrote sa svakim našim pogledom i reĉju, zaista ĉitav

svet poĉinje da se kupa u vodama boţanske svetlosti, mira i nebeske ĉistote, u kome,

poput belih galebova, naše misli, ideje i svete poruke mogu nesputano radosno leteti vaz-

dušastim plavetnilima sveta.

I kada se osloboĊeni svih zemaljskih stega, vezanosti za prolazne plodove našeg

rada, vinemo u nebeski let našeg duha, moći ćemo našom nevezanom posvećenošću da

sve susrete sa Y raskršćima našeg sveta preobrazimo u veliĉanstvene (što je bilo prvo

slovo nama najstarije poznate, pre-feniĉanske azbuke)46

otvarajuće mostove naše svesti i

našeg sveta. U ravnoteţi inteligentne logike i nebeskih ţelja stojeći na samim dodirima

razdvajajućih puteva, na samim kritiĉnim taĉkama i linijama prirodnih prelaza,

pretvaranjem svih naših uspomena i puteva koji vode do horizonata naših sećanja u

mostove sveprihvatanja, gradimo slike divnih, uzajamno pruţenih susreta dveju bića iz

kojih sve potiĉe, i kao znak blagotvornosti pronalaţenja puteva jedinstva u razgranatoj

raznovrsnosti, vraćamo se na ĉistoću poĉetka, na sjajnu svest, na veliko A.

Naša sveta tragalaĉkost, opĉinjenost poreklom i ĉudesnošću postojanja, divnim

putanjama ljubavi koje se pruţaju put nas, tada se preliva u divni, celoviti sjaj

sveprihvatajućeg, svezadovoljnog, deĉije radosnog i nevinog, lagano plovećeg uma u

harmoniji sa Prirodom, znajući da će se jednoga dana ova blještava kugla naše svesti opet

raspršiti u zvezdanu sferu (ĉijom integracijom vezama zaĉuĊenosti, zapitkivanja i

traganja je i nastala), postajući poput biblijskog semena (Jovan 12:24) koga ljubav prema

bićima sveta, prevodi od jednote u ţivotni tok raznovrsnosti duţ koga ono spontano sa

svojih stabala i cvetova seje nova semena novih zadivljenih ĉuĊenja daleke dece

Kosmosa koja će se sa uzvišenim pogledima ka nebesima posutim zvezdama, upitkivati o

najvećim tajnama ţivljenja i hodati na putevima prosvetljenja, povremeno upadati u jarke

ţivota, ali u svojim svetim ĉuĊenjem ovenĉanim pogledima spontano prostirati beskrajne

putanje evolucije ţivota.

Poput divne muzike Kosmosa koja nastaje ne misleći o sebi, o sopstvenoj

ukrašenosti i uglaĊenosti, već o blaţenosti koja će postati bića ka kojima njeni talasi

plutaju, i divna dela, divni glasovi našeg bića ne nastaju prepuštanjima površnim

vodiljama koje teţe da skladno utope naše izraze u okolne harmonije, već silaţenjem u

jezgro našeg bića, njegovim budnim osluškivanjem i meditativnom orijentisanošću ka

davanju našeg svetlog srca bićima sveta, ka pruţanju svetlih puteva izmeĊu našeg i

drugih bića, dopuštajući da muzika naših instrumenata spontano isplivava i tada

neprimetno obasipa bliţnja bića blagodetnim osećanjima i isceljujućim svetlostima duha.

Postavivši cilj, divne horizonte i vizije naših nadanja na temeljima našeg srca,

dovoljno je samo posvećeno osluškivati njegovu neĉujnu muziku koja će nas, spontano

joj se predajući, voditi ka predelima sveta u kojima ćemo zateći beskrajno dragocene,

boţanske odgovore na naše ciljeve, teţnje i temeljne ideale. Jer, srce naših teţnji, poput

186

drveta ţelja koje tokom svog rasta posipa tla sveta semenim zrncima svoje esencije,

neprekidno obasipa ĉitav svet svojim izvornim harmonijama, spontano oploĊavajući

misaona polja duhovno prijemĉivih i otvorenih bića Kosmosa divnim, plemenitim

idealima i budnim snovima cvetanja carstva Boţijeg na Zemlji.

A kada ĉitavo naše biće postane bistro, prosvetljeno, nevino milo i celovito poput

blage, miloske suze na dlanu Boţije predanosti, znajmo da tanani dodiri izmeĊu naše

duše i boţanske Prirode, dodiri kroz koje se iscrtava ĉitav naš svet, tiho i neprimetno

prostiru naše najdublje teţnje ka raĊanju blagodeti i sreće u oĉima bliţnjih bića i celotnog

sveta od nevidljivih klica do divnih, sveprisutnih cvetova spasenja, od tajnovitih i

prašinom skrivenih, ali svepodupirućih temelja naših ţelja, nadanja, izvorne vere i tople

ljubavi do osunĉanih, vodopadima duha prelivajućih horizonata našeg bića i naših

pogleda na svet, od blaţenih, molitvenih ţelja našeg bića ka stvaranju vedrih, blistavih i

mirom obasjanih predela duţ celotnog sveta, od svetlenja prozirnog neba dobrote,

boţanske inspiracije i isusovske ljubavi u našem umu i srcu ka bojenju sveta dugama

našeg duha i talasima boţanstvenog ţivljenja, od radosnog i veĉnog sijanja Sunca na

temeljima naše duše do buĊenja divnih praskozorja veĉne lepote prostranstvima sveta.

Vuk Uskoković, Ljubljana – Beograd – Kumbor – Herceg-Novi 2005/2006

Pogovor

Ĉitava ova knjiga jedna je malena zbirka etiĉkih vodilja namenjena tragalaĉkim

bićima modernih vremena, bićima koja revnosno, premda ponekada vedro i sijajuće, a

ponekada tuţno i skudreno, briţno koraĉaju tragovima ljudske tradicije ispisivanja i

ţivljenja ĉudesnih pitanja ţivota, pitanja koja su oduvek inspirisala tanane putanje i struje

ţivotnosti u nama, obasjavajući naše dane svetlim dodirima muza boţanstvene lepote

postojanja. Poput svakog putovanja, i ova knjiga je sazdana kroz odraz harmonije

kontinuiteta, planiranja, vizionarskog ciljanja i celovite konceptualnosti sa jedne, te

nepredvidljivosti, spontanosti i iznošenja neprekidnih noviteta na površinu naših izraţaja

sa druge strane.

Svako od poglavlja knjige opisivalo je proces zidanja beskrajnih, uzajamno

uzdiţućih, podupirućih i oploĊavajućih ideja koje orbitiraju oko centralnih, tematskih

vodilja, ĉineći da se od Sunca pojedinaĉnih, jezgrovitih ideja izrode rojevi zvezdanih

zadivljenosti, mora plešućih i radosno treperućih vodilja bićima sveta. Na poĉetku smo se

zagledali u divne i nevine, zvezdano svetlucave oĉi iz kojih je isplivavala lepota

zaĉuĊenosti, divljenja i neprekidnih upitkivanja nad poretkom našeg sveta, oĉi koje

tragajući za boţanskim znacima u beskrajno malim, suptilnim detaljima našeg sveta

spontano posipaju prostranstva sveta novim, uzvišenim »znacima vremena« (Matej 16:3),

ĉineći da naša bića postanu anĊeoski ĉuvari i tihe vodilje raznolikim bićima Kosmosa.

Nauĉili smo da se odgovori na problematiĉne zamišljenosti našeg bića ĉesto kriju u

putanjama, dodirima i vezama izmeĊu najrazliĉitijih detalja našeg sveta, odakle

analogijama moţemo doći do divnih zakljuĉaka i rešenja enigmi iskrslih na putevima

našeg razvića. Tragovi Sunca, blagi let leptira, osmeh livadskih cvetova i šum lišća, tako,

kriju podjednako bogatstvo Boţijeg govora Prirode kao i pisani tragovi ljudske tradicije

nauĉnog, religijskog i umetniĉkog izraţavanja. Spoj razuma i intuicije, inteligencije i

maštovitosti, znanja i lepote krije tanane ravnoteţe koje nas vode divnim vodopadima

evolucije našeg bića i ĉitavog ĉoveĉanstva.

187

Ĉistoća misli predstavljala je sledeći korak našeg putovanja, podsećajući nas da su

naša bića poput virova koji neprekidno odašilju talase blagosti, sjaja i ljubavi sa svakom

našom sjajnom i uzvišenom mišlju, ĉineći da svaka sveta misao, bilo herojski stenovita ili

deviĉanski blagodetna, poput aure duha ili nebeskog štita oblaĉi naše biće unutrašnje

gracioznim bojama duha, pruţajući posvuda dugine mostove svevišnje lepote i bajnosti

dodira sa bićima sveta. Umesto idejnih fiksnosti i dogmatskih samo-ubeĊenosti,

neprekidni tok saţivljavanja, hrabrog menjanja i poistovećivanja sa bićima našeg sveta,

raznolikim pogledima na svet i panoramama ĉudesne predstave ţivljenja, u sledećem

koraku smo sagledali kao ideal vrhunske lepote postojanja i postavili na pijedestal našeg

kontemplativnog divljenja. Vaţnost neosuĊivanja drugih bića i uoĉavanja izvorne

boţanskosti i sveobasjavajuće lepote u srcima svakog, i najmanjeg bića Kosmosa, svetle

posvećenosti njihovom spasenju i oĉuvanju na dlanovima naše anĊeoske briţnosti,

namesto ljutitih, sverazarajućih osuda i samo-uzdiţućih poniţavanja, iscrtali smo u

narednom poglavlju. Divota odrţanja znanja o ko-kreativnoj prirodi iscrtavanja sveta

naše percepcije, znanja iz koga izranja svest da se u svakom deliću našeg sveta kriju

jezgro naše duše i suptilni govor boţanskog jezika, sagledali smo u sledećem poglavlju.

Blaţenost ne trĉanja unapred uz slepo odrţanje prezadatih ciljeva na putevima našeg

sebiĉnog razvoja, već neprekidno zastajkivanje, maštovito upitkivanje i premišljanje

ispravnosti naših puteva i ţivotnih izbora, pruţanje ruke pomoći bićima sveta, te briţno i

paţljivo osvrtanje unatrag kao kljuĉ trajnog i odrţivog kretanja unapred, ĉinilo je sadrţaj

narednog poglavlja. Nakon toga, srţ zaista oplemenjujućeg i duhovno inspirišućeg

delanja ugledali smo u idealu povećanja broja opcija svih prirodnih sistema, ne krutog i

manipulišućeg postavljanja normi, pravila i ograniĉenja, već buĊenja osećanja

samostalnih odgovornosti, unutrašnjeg sjaja inspiracije i slobodom zalivanog duhovnog

procvata. Nauĉili smo i da nas lepota davanja ĉitavog našeg bića ĉini celovitim i sjajnim

poput Sunca, ĉini da u našim grudima zasija divni dragulj govora naše duše,

prosvetljavajući ĉitavo naše biće i celotni svet. U skladu sa porukom jevanĊelja, lepota

davanja ĉini da blaţenost i unutrašnja milostivost našeg bića pokriju svaku travku, cvet,

oblak i tuţni pogled bića sveta, da našim vaskrsnućem ĉitav svet uistinu postanemo mi,

dok se radosno mašući uzdiţemo sa zemaljskih prostranstava, odnoseći jezgro naše duše

u zvezdana polja, znajući da će svaka blaga misao i razmekšavajući, ljubavlju trepereći,

maleni i skromni talasić ljubavi iznedren iz našeg srca ostati da veĉno ţivi i putuje

kosmiĉkom bajkom sveišĉuĊavajućeg traganja i evolucije novog ĉoveka, ĉoveka koji ne

zaboravlja na izvorne temelje svoga postojanja, sada i ovde, već ih svesrdno uzdiţe i

prinosi postoljima spasenja, sa molitvenom utonjenošću u Sunce duše.

Vrline prihvatanja svih nametnutih detalja, situacija i poruka našeg sveta, te

njihovo strpljivo i marljivo preobraţavanje u hranu naše i opšte evolucije, ĉineći da

kamenujuće stene ĉesto pretvaramo u opeke izgradnje boţanstvenih kula saznanja,

posvećenih Gospodnjoj slavi, slavi tajanstvene sile Ljubavi koja proţima ĉitavo poreklo

našeg sveta i naših bića, sagledali smo u narednom toku knjige. Podsetili smo se i da su

greške, nesigurnosti, trenuci patnje i sumnje, te padajući pokušaji oţivljavanja naših

draţesnih snova i zvezdanih vizija, puštanja vijorećih zmajeva svetlih ideala ţivljenja,

nuţni koraci na putu duhovnog rasta našeg bića i evolucije svakog prirodnog sistema. I

etiĉke vodilje, sabrane tokom pisanja ove knjige, nastajale su kao posledice ne krutog i

nepogrešivog odrţanja pravolinijskog trenda napretka, već kao svetle, blještave vodilje

povratka na put ka idealima lepote, radosti i boţanskog mira, nakon mnogobrojnih

188

trenutaka odstupanja od njega. Ţivljenje naših pogrešaka i nesavršenosti sagledali smo

kao malena zrnca prašine koja ĉine poĉetke kristalizacije divnih bisera u svetu naših

saznanja. Podsetili smo se i da se suština lepote bića i detalja Prirode ne krije u njima

samima, već u kontekstu njihovog postojanja, stvaranog istovremeno u oĉima bića –

posmatraĉa i u nesagledivim okvirima celotne Prirode. Mnoštvo malenih, ali podjednako

vrednih i inspirativnih ideja u odnosu na centralne teze poglavlja knjige, poput

najdivnijih zakljuĉaka i poruka Prirode našim bićima, kriju se sakriveni ispod prašine i

lišća oĉiglednih misli koje provejavaju i šušte listovima ove knjige.

Jedan od vrhunskih ideala ove knjige bila je i svest o odrţanju ravnoteţe Puta,

negovanju istovremenog osećanja prisebnosti, meditativne utonjenosti, samostalnosti i

polaganja odgovornosti najdubljem jezgru našeg bića sa jedne, i saosećajne saţivljenosti,

poistovećenosti i privrţenosti svim bićima i detaljima našeg sveta sa druge strane.

Umesto ideala odbacivanja i jednostranih proteţiranja, lepota sveprihvatanja i

ravnoteţnog usklaĊivanja iscrtana je kao jedna od vrhunskih vrlina etike modernog

ţivljenja. Ipak, sa druge strane novĉića, ogledajući se od racionalne vrline harmonizacije

mnogostrukih grana razmišljanja i pogleda na svet ka smerovima sveprihvatajućeg

jedinstva, postavili smo krajnji ideal etike modernog doba, ideal koji odslikava znanje da

se ne prividne vrednosti našeg delanja u svetu, već temeljite teţnje našeg srca, nevidljivi,

ali sveproţimajući izvorni podsticaji naših dejstava u svetu preslikavaju na blagomernost

i istinsku sjajnost naših dela. Lepota kojom sija srce naših teţnji ĉini da i ĉitavo naše biće,

nezavisno od prividne uspešnosti i vrednosti naših dela, poput Sunca obasjava ĉitav svet

talasima blagosti, duha i boţanske, suzama radosnicama ovekoveĉene lepote.

Od osećanja ĉuĊenja nad poreklom našeg bića, kao i svake travke, cveta i

kamenĉića, osećanja zadivljenosti sa kojim poĉinje razviće svake filosofije ţivljenja,

kroĉili smo na Put koji nas je vodio kroz vode mnoštva talasa i virova naših misli, snova i

ideala ka poĉetku našeg puta, ka izvornim teţnjama koje se raĊaju sa svakim našim

trenom ţivljenja, ka nedodirljivim temeljima našeg srca. Tajne duše i Boga smo ipak

pokušali blago da dotaknemo, podsećajući se da najlepši, krajnji i izvorni temelji svih

prirodnih ostvarenja moraju ostati skriveni, ovekoveĉeni tajnovitom lepotom postojanja,

ali i pri tome se obasipajući verom da ĉitav naš svet jeste prizor neprekidnog govora i

dodira izmeĊu naše duše i boţanske Prirode, dodira koji nas vode ka samim zvezdanim

nebesima, ka blaţenim, perlastim svetlima veĉne radosti postojanja, ka izranjanju jednog

divnog i veĉnog Sunca na našim boţanskim temeljima i nebesima uma voljenih bića,

ĉineći da uvek, mašući anĊeoskim krilima naše zahvalnosti i dobronamernosti ĉitavom

svetu, znamo da Boţija lepota veĉno proţima svet, krojeći divne i beskrajno dragocene

bajke postojanja, bajke ĉije priĉe nezadrţivo vode svako biće sveta ka prosvetljenju

jasnom svetlošću duše, bajke koje nastaju kroz splet radosne igre raĊanja »lepote koja će

spasiti svet« i veĉnog jedinstva naše duše i Boga, igre odslikane plesom istovremene

razdvojenosti i povezanosti, odslikane predstavom Puta, svetog Duha, simbola etike

modernog ţivljenja, kojim je odisala ĉitava ova knjiga.

Vuk Uskoković, Potsdam, NY, USA, Memorial Day 2006.

Literatura:

1. »100 Zen parabola«, Zrnce-San, Beograd.

2. Ajnštajn, Albert – »Moj pogled na svet«, Stylos, Novi Sad.

189

3. »Antologija novije srpske lirike«, sastavio Bogdan Popović, Drţavna

štamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd (1936).

4. Augustine – »Confessions & Enchiridion«, translated by Albert C. Outler,

www.

5. Bach, Richard – »Jonathan Livingston Seagull« (1970), www.

6. Barrow, John D. – »Impossibility: The Limits of Science and the Science of

Limits«, Vintage, London (1998).

7. Bateson, Gregory – »Angels Fear« (1980), www.

8. Bateson, Gregory – »Mind and Nature: A Necessary Unity« (1979), Hampton

Press, Cresskill, NJ.

9. Bateson, Gregory – »Steps to An Ecology of Mind« (1972), The University of

Chicago Press, Chicago.

10. »Bats and Balls«, The Economist 88 (December 10, 2005).

11. Baum, Rudy – »Nanotechnology: Drexler and Smalley Make the Case For and

Against 'Molecular Assemblers'«, Chemical & Engineering News 81 (48)

(December 1, 2003).

12. Beer, Stafford – »Strength«, Cybernetics and Human Knowing 9 (3-4) 139 –

44 (2002).

13. Bertalanffy, Ludwig von – »General System Theory: Foundations,

Development, Applications« (1968), George Braziller, New York.

14. »Bhagavad Gita«, Bhaktivedanta Book Trust, Rijeka.

15. Bjelica, Drago – »Celovita spoznaja i holistiĉko holografska paradigma novog

doba«, Personal correspondence (2006).

16. Blättel-Mink, Birgit, Hans Kastenholz – »Transdisciplinarity in Sustainability

Research: Diffusion Conditions of an Institutional Innovation«, International

Journal of Sustainable Development & World Ecology 12, 1 - 12 (2005).

17. Bohm, David, D. Factor, P. Garrett – »Dialogue – A Proposal« (1991), www.

18. Braben, Donald W. – »Pioneering Research: a Risk Worth Taking«, Wiley &

Sons, New York (2004).

19. Braben, Donald W. – »Promoting Innovation in a Bureaucratic World«,

(2005), www.

20. Broadcast on Mauro Prosperi's Survival in the Sahara Desert, National

Geographic Channel (January 22, 2006).

21. Broadcast on the Amazon Rain Forest, National Geographic Channel (March

25, 2006).

22. Broadcast on the Nobel Laureates in 2005, BBC World (December 18, 2005).

23. Bröcker, Monika – »Between the Lines: The Part-of-the-World Position of

Heinz von Foerster«, Cybernetics and Human Knowing 10 (2) 51 – 65 (2003).

24. Buber, Martin – »I and Thou« (1923), www.

25. Bulgakov, Mihail – »Majstor i Margarita«, Knjiga-komerc, Beograd.

26. Carroll, Lewis – »Alice's Adventures in Wonderland« (1865), Penguin Books,

London.

27. Chmielewski, Adam – »Prihodnost je odprta«, Ĉasopis za kritiko znanosti,

domišljajo in novo antropologijo 25 (186-7) (1997).

28. Chuang-tzu - »Complete works«, www.

29. Cocteau Twins – »Heaven or Las Vegas«, 4AD (1990).

190

30. Ĉermelj, Lavo – »Josip Stefan: Ţivljenje in delo velikega fizika«, Slovenski

knjiţni zavod, Ljubljana (1950).

31. Delaye, Luis, Antonio Lazcano – »Prebiological Evolution and the Physics of

the Origin of Life«, Physics of Life Reviews 2, 47 – 64 (2005).

32. Dostojevski, Fjodor M. – »Braća Karamazovi« (1880), Prosveta, Beograd.

33. Douglas, Kate – »Evolution and Us«, NewScientist 30 – 3 (11 March 2006).

34. Dylan, Bob – »Blood on the Tracks«, Columbia Records (1975).

35. Dylan, Bob – »Highway 61 Revisited«, Columbia Records (1965).

36. Dylan, Bob – »The Times They Are A-Changin'«, Columbia Records (1964).

37. Dyson, Freeman – »Disturbing the Universe« (1979), BasicBooks, New York.

38. Eco, Umberto – »Foucault's Pendulum« (1988), Random House, New York.

39. Emerson, Ralph Waldo – »Nature« (1836), www.

40. Eriksen, Thomas Hylland – »Mind the Gap: Flexibility, Epistemology and the

Rhetoric of New Work«, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 50 – 60

(2005).

41. Feynman, Richard Phillips – »'What Do You Care What Other People

Think?': Further Adventures of a Curious Character«, W. W. Norton &

Company, New York (1988).

42. Finney, Sumukhi – »The Yoga Handbook: A Guide to Enhancing Physical,

Mental and Spiritual Well-Being«, D&S Books, Devon (2003).

43. Flaming Lips – »Yoshimi Battles the Pink Robots«, Warner Brothers Records

(2002).

44. Flemons, Douglas – »May the Pattern Be With You«, Cybernetics and Human

Knowing 12 (1-2) 91 – 101 (2005).

45. Flemons, Douglas – »Spinning Warm Stories: The Wholehearted Scholarship

of Arthur Bochner«, American Communication Journal 7 (2004).

46. Fletcher, Alan – »The Art of Looking Sideways«, Phaidon, London (2001).

47. Foerster, Heinz von – »Ethics and Second-Order Cybernetics«, Stanford

Humanities Review 4 (2) (1995).

48. Foerster, Heinz von – »On Constructing a Reality«, the Fourth International

Conference on Environmental Design Research, Blacksburg, Virginia (1973).

49. Foerster, Heinz von – »Metaphysics of an Experimental Epistemologist«

(1995), www.

50. Foerster, Heinz von – »Perception of the Future and the Future of the

Perception«, Instructional Science 1 (1) S31 – 43 (1972).

51. Fromm, Erich – »Man For Himself«, Routledge, London.

52. Fromm, Erich – »Umijeće ljubavi« (1956), Naprijed, Zagreb.

53. Fuchs, Christian – »The Internet as a Self-Organizing Socio-Technological

System«, Cybernetics and Human Knowing 12 (3) 57 – 81 (2005).

54. Gavrić, Tomislav – »Pravoslavna mistika«, Lento, Beograd (2003).

55. Gerjolj, Stanko – »Edukativnost Svetega Pisma na primeru pripovedi iz Prve

Mojzesove knjige«, Cognitive Science Conference, Ljubljana, 2005.

56. Gorder, Justejn – »Devojka sa pomorandţama«, Geopoetika, Beograd (2003).

57. Gordon, Kenneth R. – »Objectivity in Science«, Science 311, 1240 - 1 (2006).

58. Govinda, Lama Anagarika – »Tibetanska mistika« (1956), Grafos, Beograd.

59. Hajzenberg, Verner – »Fizika i metafizika«, Nolit, Beograd.

191

60. Hamvaš, Bela – »Antologija humana: pet hiljada godina mudrosti« (1947),

Dereta, Beograd.

61. Harries-Jones, Peter – »Understanding Ecological Aesthetics: The Challenge

of Bateson«, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 61 – 74 (2005).

62. Hassan Z., C. H. Lai (eds.) – »Ideals and Realities: Selected Essays of Abdus

Salam«, World Scientific, Singapore (1984).

63. Heathcote, Edwin – »A Capital Idea for London«, Financial Times (March 5,

2005).

64. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich – »Phenomenology of Mind« (1807),

Translated by J. B. Baillie, www.

65. Hese, Herman – »Igra staklenih perli« (1943), Narodna knjiga, Beograd.

66. Hese, Herman – »Sidarta« (1922), BIGZ, Beograd.

67. Hoff, Benjamin – »The Tao of Pooh and the Te of Piglet« (1982/92), Egmont,

London.

68. Hofstadter, Douglas R. – »Gödel, Escher, Bach: An Eternal Golden Braid«,

Harvester Press (1979).

69. Hollingsworth, Rogers J. – »Why Some Research Organizations Make Major

Discoveries But Most Make None«, Lecture at Joţef Stefan Institute,

Ljubljana (2006).

70. Hong, Felix T. – »Deciphering the Enigma of Human Creativity: Can a

Digital Computer Think?«, IPSP-2003 VIP Forum, Sveti Stefan, Montenegro

(2003).

71. Hong, Felix T. – »Foreword«, in »Advances in Planar Lipid Bilayers and

Liposomes, Vol. 1«, H. T. Tien, A. Ottova-Leitmannova (eds.), Elsevier,

Amsterdam (2005).

72. Hong, Felix T. – »The Risk of Robotization«, SSGRR 2003 Summer

Conference, L'Aquila, Italy (2003).

73. Howie E., S. Sy, L. Ford, K. J. Vicente – »Human-Computer Interface Design

Can Reduce Misperceptions of Feedback«, System Dynamics Review 16 (3)

151 – 71 (2000).

74. Hua, Ellen Kei - »Kung Fu meditacije: mudre kineske izreke«, Arion, Zemun.

75. Jesudijan, Selvaradţan – »Joga i zdravlje«, Saznanja, Beograd.

76. Jesudijan, Selvaradţan, Elizabet Hojĉ – »Joga i sport«, Saznanja, Beograd.

77. Joyce, James – »The Dubliners«, www.

78. Jung, Robert – »Svetlije od hiljadu sunaca: sudbine atomskih istraţivaĉa«

(1963), Narodna knjiga, Beograd.

79. Kaku, Miĉio – »Ajnštajnov kosmos« (2004), Heliks, Smederevo.

80. Keeney, Bradford – Circular Epistemology and the Bushman Shamans: A

Kalahari Challenge to the Hegemony of Narrative«, Cybernetics and Human

Knowing 12 (1-2) 75 – 89 (2005).

81. Kerouac, Jack – »Big Sur« (1962), www.

82. Koblenc, Aleksander N. – »Šahovska strategija«, Ciassa Commerce, Beograd.

83. Koeljo, Paulo – »Alhemiĉar« (1993), Paideia, Beograd.

84. Koeljo, Paulo – »Priruĉnik za ratnika svetlosti« (1997), Paideia, Beograd.

85. Konrad, Dţozef – »Srce tame«, Nolit, Beograd.

86. Krishnananda, Swami – »Essays on the Upanishads«, www.

192

87. Krishnananda, Swami – »The Chhandogya Upanishad«, www.

88. Krishnananda, Swami – »The Secret of the Katha Upanishad«, www.

89. Krishnananda, Swami – »Thus Awakens the Awakened One«, www.

90. Krmpotić, Vesna – »Stotinu i osam: knjiga druga«, Tabernakul, Skopje

(1990).

91. Krmpotić, Vesna – »Stotinu i osam: knjiga prva«, Tabernakul, Skopje (1990).

92. Kun, Tomas – »Struktura nauĉnih revolucija« (1970), Nolit, Beograd.

93. Kurzweil, Ray – »Human 2.0.«, NewScientist 32 – 7 (24 September 2005).

94. Laoce, Konfucije, Ĉuangce – »Izabrani Spisi«, Prosveta, Beograd.

95. Leeuw, J. J. Van Der – »The Conquests of Illusion: excerpts«, www.

96. Lem, Stanislav – »Solaris«, Beograd.

97. Lindbergh, Anne Morrow – »Gift from the Sea«, 50th Anniversary Edition,

Introduction by Reeve Lindbergh, Pantheon Books, New York (2005).

98. Lopez-Corredoira, Martin – »What do Astrophysics and the World's Oldest

Profession Have in Common?« (2003), www.

99. Lovelock, James – »Gaia: Medicine for an Ailing Planet«, Gaia Books,

London (2005).

100. Loven, Aleksandar – »Spiritualnost tela« (1990), Esotheria, Beograd.

101. Lu-Trub (Nagarjuna) – »She-Rab Dong-Bu or Prajnya Danda«, translated by

W. L. Campbell, Calcutta University (1919).

102. Malloy, Thomas E., Carmen Bostic St. Clair, John Grinder – »Steps to an

Ecology of Emergence«, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 102 – 19

(2005).

103. Margulis, Lynn – »Symbiotic Planet: A New Look at Evolution« (1998),

Basic Books, New York.

104. Massive Attack – »Protection«, Circa/Virgin (1994).

105. Matijević, Egon – »Preparation, Properties, Interactions and Applications of

Uniform Fine Particles«, Lecture at the University of Ljubljana (2005).

106. Maturana, Humberto, Francisco Varela – »The Tree of Knowledge: The

Biological Roots of Human Understanding« (1987), Shambhala, Boston &

London.

107. Maturana, Humberto, Gerda Verden-Zöller – »Biology of Love«, in »Focus

Heilpadagogik«, Ernst Reinhardt, München/Basel (1996).

108. McGrath, Alister – »Glimpsing the Face of God: The Search for Meaning in

the Universe«, Lion Publishing, Oxford (2002).

109. McGrath, Alister – »The Re-enchantment of Nature: Science, Religion and the

Human Sense of Wonder«, Hodder & Stoughton, London (2002).

110. McWhinney, Will – »The White Horse: A Reformulation of Bateson's

Typology of Learning«, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 22 – 35

(2005).

111. Meadows, Donella H., Dennis L. Meadows, Jørgen Randers, William W.

Behrens III – »The Limits to Growth: A Report for the Club of Rome's Project

on the Predicament of Mankind« (1972), Pan Books, London.

112. Miller, Ed. L. – »Questions that Matter: An Invitation to Philosophy«, 2nd

edition, McGraw-Hill, New York (1987).

193

113. Montuori, Alfonso – »Gregory Bateson and the Promise of

Transdisciplinarity«, Cybernetics and Human Knowing 12 (1-2) 147 – 58

(2005).

114. »Najlepše pesme Miroslava Antića«, Prosveta, Beograd.

115. Newsom, Joanna – »The Milk-Eyed Mender«, Drag City (Caroline) (2004).

116. Nietzsche, Friedrich – »Thus Spake Zarathustra: A Book For All and None«

(1883), translated by Thomas Common, www.

117. Njegoš, Petar II Petrović – »Gorski Vijenac; Luĉa Mikrokozma« (1847),

Prosveta, Beograd.

118. »Novi zavet«, u prevodu Emilijana M. Ĉarnića, Biblijsko društvo, Beograd.

119. Oliva, Rogelio, John D. Sterman, Martin Giese – »Limits to Growth in the

New Economy: Exploring the 'Get Big Fast' Strategy in E-Commerce«,

System Dynamics Review 19, 83 – 117 (2003).

120. Osava, Ţorţ – »Atomska era i filozofija dalekog istoka« (1989), Zrnce-San,

Beograd.

121. Osho – »Philosophia Ultima: Komentari na Mandukja upanišadu« (1980),

Metaphysica, Beograd.

122. Osredkar, Mari Joţe – »Ko objekt veĉ ne vznemirja«, Cognitive Science

Conference, Ljubljana, 2005.

123. Palmquist, Stephen – »The Tree of Philosophy: A Course of Introductory

Lectures for Beginning Students of Philosophy« (2000), www.

124. Pirsig, Robert M. – »Zen and the Art of Motorcycle Maintainance« (1974),

Vintage, London.

125. Plato – »Ion«, translated by Benjamin Jowett, www.

126. Plato – »Phaedrus«, translated by Benjamin Jowett, www.

127. Poerksen, Bernhard – »At Each And Every Moment, I Can Decide Who I Am:

Heinz von Foerster on the Observer, Dialogic Life, and a Constructivist

Philosophy of Distinctions«, Cybernetics & Human Knowing 10 (3-4) 9 – 26

(2003).

128. Poper, Karl – »Racionalnost nauĉnih revolucija« (1969), u »Kritika i rast

saznanja«, Imre Lakatoš, Alen Masgrejv (eds.), Plato, Beograd.

129. Prefab Sprout – »Steve McQueen«, Sony (1985).

130. R. E. M. – »Automatic for the People«, Warner Bros (1992).

131. R. E. M. – »Lifes Rich Pageant«, I. R. S. Records (1986).

132. R. E. M. – »Up«, Warner Brothers Records (1998).

133. Rasel, Bertrand – »Koje ţelje su politiĉki znaĉajne«, u »Besede dobitnika

Nobelove nagrade za knjiţevnost«, KUD »Diogen«, Beograd.

134. Ribalkina, Marija – »Haнотехнологии для всех«, Nanotechnology News

Network, Moskva (2005).

135. Saint-Exupery, Antoine de – »Mali princ« (1946), Mladost, Zagreb.

136. Salinger, Jerome David – »Raise High the Roof Beam, Carpenters and

Seymour: An Introduction« (1963).

137. Schickore, Jutta – »'Through Thousands of Errors We Reach the Truth' – But

How? On the Epistemic Roles of Error in Scientific Practice«, Studies in

History and Philosophy of Modern Physics 36, 539 – 56 (2005).

138. Schopenhauer, Arthur – »On the Suffering of the World«, Penguin.

194

139. Schopenhauer, Arthur – »The Wisdom of Life«, www.

140. Schumacher, Ernst Friedrich – »Small is Beautiful: Economics as if People

Mattered« (1973), »25 Years Later...with Commentaries« edition, Hartley &

Marks, Vancouver.

141. Schumacher, Ernst Friedrich – »The Slenderest Knowledge«, What is

Enlightenment? 11, www.

142. Selimović, Meša – »Derviš i smrt«, Svjetlost, Sarajevo.

143. Shermer, Michael – »Deities for Atheists«, Science 311, 1244 (2006).

144. Smalley, Richard E. – »Of Chemistry, Love and Nanobots«, Scientific

American 285 (3) 68 – 69 (2001).

145. Smashing Pumpkins – »Mellon Collie and the Infinite Sadness«, Virgin

(1995).

146. St. Teresa of Avila – »The Interior Castle or the Mansions« (1577), www.

147. Stokić, Zoran – »Fiziĉke teorije i metafiziĉka objašnjenja«, u »Epistemološki

problemi u nauci« 231 - 58, Slava, Sopot (2004).

148. Sun Tzu – »The Art of War«, translated by Lionel Giles, www.

149. »Suva.n.na Sâma Jâtaka (Jâtaka 543)«, Journal of the Royal Asian Society

(1898), www.

150. Suzuki, Daisec Teitaro, Erih From – »Zen budizam i psihoanaliza« (1960),

Nolit, Beograd.

151. Suzuki, Daisetz Teitaro – »Mysticism: Christian and Buddhist« (1957),

Routledge, London.

152. Sweet, Leonard – »Quantum Spirituality: A Postmodern Apologetic«, United

Theological Seminary, Trotwood, Ohio (1991).

153. Šivananda, Svami – »Moć misli«, Om, Beograd.

154. Šopenhauer, Artur – »Svet kao volja i predstava« (1840), Grafos, Beograd.

155. Šredinger, Ervin – »Šta je ţivot?; Um i materija« (1944), Zodijak, Beograd.

156. Tagore, Rabindranat – »Gradinar«, preveo David S. Pijade, Kultura, Beograd.

157. »Taoistiĉke priĉe: mistiĉki spisi iz drevne Kine«, Otkrovenje, Beograd.

158. Television – »Marquee Moon«, Elektra (1977).

159. The Beach Boys – »Pet Sounds«, Capitol Records (1966).

160. »The Gold Scales«, retrieved from www.oaks.nvg.org.

161. »The Paradox of Plenty«, The Economist (December 24, 2005).

162. »The Proper Study of Mankind: A Survey of Human Evolution«, The

Economist (December 24, 2005).

163. The Smiths – »The Queen is Dead«, Rough Trade (1986).

164. The Thrills – »So Much for the City«, Virgin (2003).

165. »The Way of Freedom«, retrieved from www.ft.org.

166. Thoreau, Henry David – »Walking«, www.

167. Thyssen, Ole – »TRUTH IS WAR: Conversations with Heinz von Foerster«,

Cybernetics and Human Knowing 10 (3-4) 179 – 81 (2003).

168. Tolkin, Dţ. R. R. – »Gospodar prstenova«, Stilos, Beograd.

169. Tuxill, John – »Losing Strands in the Web of Life: Vertebrate Declines and

the Conservation of Biological Diversity«, Worldwatch Paper 141 (1998).

170. Uskoković, Vuk – »My Music, Starry Train«, Samoizdanje, Beograd (2002).

195

171. Uskoković, Vuk – »Nanotechnologies: What We Do Not Know«, Technology

in Society 29 (1) 43 – 61 (2007).

172. Uskoković, Vuk – »Na putu redukcionistiĉko-holistiĉke ravnoteţe savremene

nauke i društva«, Akademska misao, Beograd (2004).

173. Uskoković, Vuk – »Of Sustainability, Elephants and Prefab Sprouts«,

Environmental Ethics, submitted (2006).

174. Uskoković, Vuk – »O reverznim micelama i vozu nauke«, Tehnika – Novi

materijali 14 (2) 17 – 24 (2005).

175. Uskoković, Vuk – »Principi holistiĉke nauke budućnosti« (2005), Istraţivaĉki

centar ICTN, Beograd (2006).

176. Vajšedel, Vilhelm – »Sporedni ulaz u filozofiju: 34 velika filozofa u

svakodnevnici i mišljenju«, Plato, Beograd.

177. Viney, Christopher – »Self-Assembly as a Route to Fibrous Materials:

Concepts, Opportunities and Challenges«, Current Opinion in Solid State and

Materials Science 8, 95 – 101 (2004).

178. Viney C., F. I. Bell – »Inspiration versus Duplication with Biomolecular

Fibrous Materials: Learning Nature's Lessons without Copying Nature's

Limitations«, Current Opinion in Solid State and Materials Science 8, 165 –

71 (2004).

179. Vitray-Meyerovitch, Eva de – »Antologija sufijskih tekstova« (1978),

Naprijed, Zagreb.

180. Vivekananda – »Karma Joga & Bakti Joga«, Metaphysica, Beograd.

181. Vivekananda, Svami – »Gjana Joga«, Om, Beograd.

182. Vivekananda, Swami – »Lecture at Shakespeare Club«, Pasadena, California,

February 3, 1900.

183. Vivekananda, Swami – »Mohammed«, Lecture in the San Francisco Bay

Area, March 25, 1900.

184. Vontz, A. J. I., V. Vesna – »In the Future, Every Molecule Will Have Its 15

Minutes of Fame«, Los Angeles Times (August 31, 2003).

185. Warhol, Andy – »The Philosophy of Andy Warhol: From A to B and Back

Again«, www.

186. Weyer, Robert Van de - »The Wandering Sage«, O Books, Winchester

(2004).

187. »Wiki's Wild World«, Nature 438 (7070) 890 (2005).

188. Winograd, Terry, Fernando Flores – »Understanding Computers and

Cognition: A New Foundations for Design«, Ablex Publishing Corporation,

Norwood, NJ (1987).

189. Wittgenstein, Ludwig – »Tractatus Logico-Philosophicus« (1918), Routledge,

London.

190. Yo La Tengo – »I Can Hear the Heart Beating as One«, Matador (1997).

191. Yoshikawa, Hiroyuki – »Strategies and Programmes of the National Institute

of Advanced Industrial Science and Technology (AIST), Japan«, Lecture at

Joţef Stefan Institute, Ljubljana (2005).

192. Young, Neil – »Rust Never Sleeps«, Reprise (1979).

193. Young, Neil – »Unplugged«, Reprise (1993).

196

194. Zahar, Eli – »Logika otkrića ili psihologija invencije?« (1983), u »Kritika i

rast saznanja«, Imre Lakatoš, Alen Masgrejv (eds.), Plato, Beograd.

195. »Zen priĉe«, Vladislav Bajac, Bratislav Vesić, Beograd.

196. Zlotnik, Boris A. – »Šah kao nauka, stvaralaštvo i majstorstvo«, Ciassa

Commerce, Beograd (2005).