*ta Karakterie linost >>>1. celovitost: ispoljava se u
stalnoj borbi reda ihaosa, treba pokuati uskladiti ih , nedonositi
brze odluke.2.Izolovanost: ma koliko bili socijalni mora da postoji
stepen samostalnosti, razliitosti meu jedinkama, razliit doivljaj
okolnosti 3. Ureenost: u vsakom od nas postoji ureen sistem i
pretpostavke o subsistemima. Taj sistem zahteva ivot , obaveze
ispunjavanje obaveza , drutveni ivot. 4. Stabilnost : iskazuje se
kroz dva segmenta(sebinost i samortvovanje), nema mnogo ekspresije,
promena 5.Otvorenost: sa okolinom se mora uspostaviti razmena(
primanje i davanje infor.)6.Integritet: greka je skoncentrisati se
na jedan vid komunikacije( re verbalni i neverbalni nain
komunikacje) , nemoemo zakljuivati samo an osnovu jedne
osobine(stisak ruke, oi),7Evolutivnost: menjati se a ouvati
individualnost, 8.Autonomnost: ima 3 segmenta :svesnost-da na neto
pristajemo ili ne ,sposobnost da postoji sloboda izbora i
intimnost.* Osnovna komunikoloka pravila1.Fleksibilnost>>>
razliito reagovanje an isti komunikoloki stimulans;
2.Vetina>>> sposobn pravilne (efikaasne) komunikacije,
3.Potovanje linost>> ne vreati linost sagovornika, 4.Timski
rad >>> teko je uspeti, nilo ta postii samo sa genijalnou,
vrednoom ako ne postoji tim, podrka, ne uspevaju usamljeni i
narcisoidni*KOMUNIKACIJA >> je prenoenje informacija izmeu
poiljaoca i primaoca sa jednog mesta na drugo posredstvom nekog
prenosnog kanala (pismo, telefon govor, telegram)osnovna
klasifikacija komunikacije >>>ovek ovek; ovek raunar;
raunar raunar; raunar ovek.Epohe u razvoju ljudi: agrarna(zemlja
ima najveu vrednost) , industrijska, infromatika ZNAKOVI:
apelativni izazivaju panju; ekspresivni-pokazuju unutranje stanje;
reprezentativni-oznaavaju stvari i pojave. su instrument i sredstva
komunikacije kad elimo da neto iskaemo*Drava>>Timokratija-
aristokratija prelazi u timokratiju kada doe do razdora meu
vladarima; Oligarhija vladaju bogatai, siromani ne uestvuju i oni
ive u neprijateljstvu; Demokratija- dolazi do pobune sriomanih, u
poetku valada sloboda i svako radi ta hoe; Tiranija- nezasitost za
onim to se najvie ceni, unitav dravno ureenje. Narod bira novog
vladar koji postaje tiranin.*Poslovni razgovor>> vodimo ga
zbog postizanja nekog cilja. Ima 6 faza: 1. Zagrevanje-zahteva
dobru pripremu, podrazumeva najavu telefonom, poneti olovku notes,
prikupiti max podatke oo sagovorniku; 2.Zaplet a) upoznavanje-
predstavljanje, zamena vizit karti; b)stvaranje odnosa povezanost
sa sagovornikom {sigurna povezanost-sagovornik pred kojim smo
sigurni; nesigurna povezanost-predubeenje, jedna strana suvie jaka
druga slaba; neprijateljsak-trajna ili uslovljena;
ambivalentna-stalna promena; spasilaka- od ovog razgovora sve
zavisi; usamljena- monolog; morbidna- patoloka , nasilniko ponaanje
}, c. postavljanje pitanja, d.davanje informacija, e.poentiranje,
f. pravljenje mostova, g. definisanje i sugerisanje reenja; 4.
klimaks otvoren i prikriven konflikt interesa, 5. katastrofa, 6.
rasplet pozitivan negativan; 7. epilog.*Neverbalna
komunikacija>>> Paralingvistika (pauza,uzdah, udarac rukom
o sto, saznajemo kako je sagovornik raspoloen) Ekstralingvistika (
izraz lica, telesni dodir,blizina sagovornika) Metalingvistika(ovo
je samo igra iznad rei)*Aspekti neverbalne komunikacije>>
Vokalna ekspresija ritminost melodika, visina glasa, dinamika u
kazivanju, visina glasa ; Facijalna ekspresija- poruka koja se alje
licem (250000 razliitih ljudskih izraza lica) ; Tri stepena
gradacije Baciti pogledpogledati nekog par sekundi,
Fiksiranjeoekujemo poruku, pogled na sagovornika due od 5 sekundi,
Zagledanje da li se na licu sagovornika moe videti poruka koju nam
alje.Mikromomentalna fac. ekspresija>> kada elimo da
prikrijemo oseanja ili se ne usuujemo da ga pokaemo, nekada lice
odreaguje(pocrveni) oi menjau izgled (zenice se raire od
uzbuenosti).Obratiti panju na odnos osoba koje komuniciraju (dui,
krai, izvor konflikta) kao i o situaciji u kojoj se komunicira.
Principi (pravila) komunikacije se menjaju, nisu stalni.
*Posturalna ekspresija>> Stojei> kada jedan sagovornik
stoji, drugi sedi-uvaavanje sagovornika (amfiteatar-osoba sa
prioritetom), prvi meu jednakima; Sedei> razliiti poloaji:
skupljena kolena (suzdranost) ,rairena (oputenost), Noga na kolenu,
paralelne noge ( ozbiljnost, lepo vaspitanje ali ne kod ena),
aprekrtene ruke dok se sedi- gard;UEI> iskazuje nemo (policija)
; KLEEI> karakteristian za sluaj kada molimo okrenutost samom
sebi, preispitivanje, vera; LEEI> antiko doba , stari
rim..*Proksemina ekspresija>>ostvarivanje neverbalne
komunikacije dodirom(koa). Dodirom mogu biti saoptene
najosnovnijeforme mnogih linih izraza, izjava i stavova. Dodir
sadri duplu aktivnost. Aktivni dodir sadri istraivaku aktivnost dok
bi pasivan dodir bio vezan za prikupljanje informacija. Moese
govoriti o kvalitetu, frekvenciji i trajanju dodira u odnosu
nakoliinu odee koja nam stoji na putu. *Odea i ostali aspekti
izgleda. Odea i razni telesni ukrasinalaze se pod kontrolom onoga
ko ih nosi. Izgled se pripre-ma manje - vie svesno i poseduje snaan
efekat na druge i na samu osobu. odeu prilagoavamo
uslovima.*vrljanje , crtanje, slikanje>> crte se lake pamti
nego sluana re. hoe li da ti nacrtam*ula koja se koriste u
komunikaciji : ulo sluh,vida,dodira.*Inteligencija>>>
Mogunost snalaenja, reavanja problema u novonastaloj situaciji,
okolnostima.1)Logiko -matematika =>lakoa i brzina reavanja log.
mat. problema, prednost inenjera, vide zakonomernost u drutvu;
2)Lingvistiko- jezika=> ljudi koji govore javno puno
opisa,sposobnost i brzina koritenja rei; 3)Muzika=> sposobnost i
brzina u reavanju muzi. problema; 4)Spacijalna=> reavanje
prostornih odnosa (arhitekte) 5) Kinestetika=> izraavanje pomou
sopstvenog tela (plesai) 6) Interpersonalna=> reavanje
konflikata meu ljudima, reavanje tuih problema davanjem saveta; 7)
Intrapersonalna=> sposobnost i mogunost reavanja unutranjih
problema- neu cigaret, neu alkohol; 8)Naturalistika=> shvatanja
prirode i odnosa u prirodi, prirodnih procesa; 9) Seksualna
senzitivnost=> shvatanje odnosa vezanih za seksulanost; 10)
Spiritualna=> shvatanje duhovnih fenomena ideje i borba za
ideja*EMOCIJONALNI PRPFILI
LINOSTI>>>1.Zadovoljstvo-prijatno oseanje, javlja se kada
osoba zadovolji neku svoju vanu elju 2. Smirenost je oseanje koje
se javlja posle zadovoljenja potreba 3. Sigurnost je oseanje koje
rezultira iz neije uverenosti da zna kako se odvija ili kako e se
odvijati njegov ivot i neki dogaaji oko njega. 4. Poverenje je
oseanje koje se javlja kada procenimo drugu osobu kao dobronamemu,
pouzdanu i odgovornu. 5. Zahvalnost je oseanje koje se javlja u
odnosu na druge ljudekoji se brinu o naim osnovnim potrebama i
eljama i koji nasprihvataju onakvima kakvi jesmo. 6. Ponos je
oseanje koje se javlja kada osoba procenjuje da jeneka njegova
akcija, osobina ili itava linost naila na odobravanjeznaajne druge
osobe ili socijalne sredine u kojojosoba ivi. 7. Nada je
anticipacija prijatnog oseanja dok neko veruje da e mu se odreene
elje ostvariti u budunosti i da e se neiji ivotni planovi
realizovati. 8. Cenja je oseanje vezano za neku elju ili potrebu za
kojuoekujemo da e se ostvariti (toliko eznem da volim i da me neko
voli zauzvrat). 9. Saoseanje je oseanje koje podrazumeva ne samo
primeivanje I razumevanje osobe ili osoba, ve podrazumeva i
emocionalno uestvovanje, brigu, elju da se bude pozitivan i da se
pomogne koliko to objektivne mogunosti dozvoljavaju. 10. Potovanje
je oseanje koje se javlja prema nekoj osobi-osobama, ili idejama za
koje verujemo da imaju neke visoke kvalitete. 11. Divljenje je
globalnije, snanije i strasnije oseanje od potovanJa. Moemo se
diviti prirodi, zalasku sunca i ivotinjskom carstvu. 12. Radost je
oseanje koje je povezano sa ispunjenjem neke nae elje ili nade, kao
i sa ispunjenjem elje ili nade osoba koje volimo. 13. Srea je
intenzivnije i kompleksnije oseanje od radosti. Ona podvlai vanost
zadovoljene elje i mesto te elje u unutranjoj listi prioriteta. 14.
Ljubav je izuzetno kompleksno oseanje koje ima mnoge aspekte i
oblike izraavanja, a najneposrednije je vezano za drugu osobu. 15.
Ekstaza je najvii oblik pozitivnog ljudskog doivljavanja koji
prevazilazi bioloki, socijalni i psiholoki nivo uivanja i prelazi u
spiritualni domen jedinstva sa svim postojeim. 16. Nezadovoljstvo
je oseanje koje se javlja kada osoba ne zadovolji neku od svojih
znaajnih potreba ili elja, ili ne potvrdi neku od vitalnih premisa
svoje ivotne filozofije. 17. Trema je vrsta straha u vezi sa nekom
buduom situacijom za koju subjekt procenjuje da prevazilazi njegove
sposobnosti. 18. Anksioznost je vrsta iracionalnog i neodreenog
straha ili brige koji se javljaju kada ovek procenjuje da celokupna
ivotna situacija prevazilazi njegove trenutne ivotne sposobnosti.
19. Zabrinutost je vrsta strepnje da bi se neki dogaaji nad kojim
ovek nema kontrolu mogli desiti i ugroziti ga. 20. Dosada je
oseanje koje se javlja kao reakcija na frustraciju koju ovek
doivljava u situacijama za koje procenjuje da mu ne nude mogunost
zadovoljenja bilo koje njegove elje. 21. Sumnja je oseanje koje se
javlja kada se ovek nalazi u situaciji u kojoj procenjuje da je
druga osoba nepouzdana, da lae, ima skrivene ili zle namere. 22.
Ljubomora je kompleksno oseanje koje se izmeu ostalog javlja u
situacijama kad nam neko otima partnera ili ugroava vezu. 23.
Krivica je neprijatno oseanje koje se javlja u situacijama ukojim
osoba procenjuje da je uradila neto pogreno i time naudila nekome
ili da je odstupila od svojih moralnih normi. 24. Stid je vrsta
straha koju ovek osea u situacijama u kojima procenjuje da je
stvorio negativnu sliku o sebi pred njemu vanim ljudima. 25. Prezir
je oseanje koje se javlja prema nekome ko je obezvredio jednu od
osnovnih vrednosti u koju neko duboko veruje ili obezvredio oveka
kao celinu ljudskog bia. 26. Prkos je oseanje koje se javlja kada
ovek doivljava da drugi od njega neto preterano i neopravdano
zahtevaju i imaju pogrean stav prema njemu. 27. Zavist je oseanje
koje ovek doivljava u situaciji u kojoj procenjuje da neko poseduje
neto vredno ili je po neemu vredniji od njega. 28. Razoaranost je
oseanje koje se javlja kada se neko ponaa u skladu sa naim
oekivanjima, to nas dovodi u stanje frustracije. 29. Gaenje je
individualni doivljaj odbacivanja neega ili nekoga ko nas ugroava,
prema kome oseamo averziju i elju da se povuemo, ali sebe ne
doivljavamo dovoljno mono da se suprotstavimo ili smo suvie uplaeni
da se suprotstavimo. 30. Strah je neprijatno oseanje koje se javlja
u situacijama kada se ovek nae u opasnosti, odnosno kada se osea
ugroenim, jer oekuje napad.31. Odbaenost je oseanje koje se javlja
u situacijama kada ovek nailazi na neprihvatanje, specifinu vrstu
frustracije, nerazumevanja i neodobravanja, jedne za njega znaajne
osobe ili vie osoba. 32. Oseanje naputenosti javlja se u
situacijama kada druga osoba ode i fiziki nas ostavi, a mi izgubimo
nadu da e se ponovo vratiti. 33.Ljutnja je oseanje koje se javlja u
situacijama kada ovek proceni da je napadnut i ugroen, kada naie na
nepravdu, a osea se dovoljno monim da neto promeni.34. Tuga je
oseanje koje se javlja kada ovek neto znaajno izgubi. Funkcija tuge
je da se reorganizuje linost kroz proces tugovanja. 35. Oaj ili
beznade je oseanje koje se javlja u traginim okolnostima za koje
ovek doivljava da ga prevazilaze. Kada je ovek hronino
nezadovoljan, kada mu se ne omoguava da se ostvari i kada izgubi
oslonac u ivotu, osea oaj ili beznae.36. Mrnja negativno oseanje
prema nekome. 37.Saaljenje je oseanje kada saoseamo sa drugom
osobom usled nekog njegovog negativnog oseanja.**IGRE KOJE POSLOVNI
LJUDI IGRAJU**Erik Bern 1964 objavio knjigu Koju igru igra. Igra,
po Bernu ima sledee karakteristike : 1. Igra predstavlja seriju
skrivenih transakcija (manevre, udice i slabosti), koji napreduju
ka tano odreenom predvidljivom ishodu. 2. Dobit je negativna
reakcija, koja je odreena neautenti-nom emocijom (strah, krivica,
bol, bes, neadekvatnost, depresija, trijumf) nauenom od roditelja.
3. Igra je nepoznata naem svesnom, razumskom delu linosti, ako mu
postane poznata on postaje svestan manipulacije. 4. Igre su
konfliktne, koristoljubive, dramatine, repetitivne. 5. Igre ne
podrazurnevaju zabavu i uivanje. 6. Igre se razlikuju od radnji
koje su otvorene i potene transakcije sa specifino odreenim ciljem
(na primer traenje i dobijanjeohrabrenja).**Profesionalne igre**
Neke od destruktivnih igara: Ortaci - predstavlja grupu isara u
kojima je najzastupljenija emotivna s ubstrktura linosti. Sefovi
koji igraju ovu igru ele da budu vTlo bliski sa svojim saradnicima,
drue se sa njima. Sine moj predstavlja grupu igara u kojima se ef
ponaa kao dobra mama ili dobar tata. Cilj imje da se njihovi
podreeni emotivno veu za njih. Sve znam najbolje predstavlja grupu
igara u kojima je najzastupljenija kritika substrtktura u linosti.
Ovakva vrsta efova' vrlo retko istie pohvale, a trai slabu taku ak
i u odlino obavljenomposlu. Diplomatija vrsta igara u kojima
nadreeni izgledaju kao maine.Sa svima su ljubazni, ali su hladni i
ini vam se da zapravo nikad ne znate ta zaista misle o vama. Hajde
da ga sredimo na brzaka -ovu igru igra vie igraa. Prevarant uvodi
"investitora" u ovu igru, tj. upoznaje ga sa "ovcom" koju bi
trebalo srediti. Hajde pobijte se vas dvojica - u ovoj igri
uestvuju provokator i dva saradnika.Vidi da sam se trudio - ova
igra je svojstvena onim ljudimakoji "zabrljaju" stvar, iako su se
svojski trudili da projekat uspe.Kada im predloite da uestvuju u
projektu ili obave neki posao, oni pokuavaju da zadatak izvedu
valjano. Doao si mi na zicer, ubre - ovu igru igraju ljudi koji
nemaju mnogo poverenja u druge. Igre oko novca - novac je oduvek
osim ekonomske imao i ogromnu psiholoku mo. Postoje mnogi
iracionalni stavovi i neverovatna veza izmeu novca i drugih
pojmova.Dunik - ovu igru igraju ljudi koji su veito zadueni.
Oniobino pozajmljuju mnogo vie nego to mogu da vrate, tako dasu oni
lino, njihova firma ili preduzee u stalnoj tenziji i borbi s
dugovima. Probaj da plati - ovu igru igraju ljudi koji hoe da
dobiju Vanovac, ili uslugu, a da Vam ne daju nita zauzvrat. Oni se
zadue, a onda prekorae svaki rok za vraanje duga. Zajmodavac ovu
vrstu. i.gara. igraju finansijski mOnici koji pozajmljuju novac ili
robu. Razoaran -,ovu vrstu igara igraju ljudi koji esto obavljaju
poslove :,na rec . Usmeno se dogovore sa poslodavcem o premiji za
obavljeni posao ili cak ne preciziraju Iznos koji
trae.KONSTRUKTIVNE IGRE: Srean to moe da pomogne - igrai ove igre
su uvek spremni da pomognu. Tu su kad ste u nevolji i nita im ne
pada teko. Akcij - igrai ove igre provode mesece pomaui ljudima ili
zajednicama u nevolji. Kavaljer - osobe koje igraju ovu igru su
vrlo galantni i fini ljudi. Biete sreni to ste' me upoznali - ovu
igru igraju uglavnomprofesionalci, kreativni ljudi, koji poseduju
odreenu harizrmu. Lokalni mudrac - ovu igru igraju profesionalci
koji provode starost u malom gradu.
