Thierry PELGRIN*

PROMENA PRIRODE INDUSTRIJE REOSIGURANJA

- POZIV NA ETIČKO POSTUPANJE

U V O D

Poslovna etika sve više postaje predmet pažnje kompanija u finansijskoj industriji. Nema osiguranja bez reosiguranja. Iako je tradicionalna pretpostavka da osiguranje ima širu ulogu u društvu, razgovori o etici u najvećoj meri su se razvili tokom prethodne decenije. Ovo se pitanje još pre pojavilo u reosigura-nju. Ovaj članak ima za cilj davanje korisnog pregle-da istraživanja o razvoju etike u reosiguranju.

Početno razmatranje industrije reosiguranja ot-kriva da se akcionarska teorija ustalila kao jezgro po-slovne teorije. Ovo se naročito ogleda u teoriji tipa "što veći prihod po akciji" kao dominantnom u velikoj većini kompanija.

Sprovevši istraživanje uz pomoć nekoliko kvali-tativnih metoda, uključujući pomoćne izvore podata-ka (pregled raspoložive literature) i polustandardizo-vane ankete u oblasti reosiguranja, ubeđen sam da etika treba da igra mnogo veću ulogu od primene te-orije "ograničenog prihoda po akciji".

Pregledom literature utvrđeno je da su se veze između etike i reosiguranja istraživale u ograničenom obimu. Zbog toga je logično pretpostaviti da postoje veze između finansijskog razmišljanja industrije reo-siguranja i njegovog pristupa etici.

Uvid u literaturu i prva saznanja otkrivaju da po-verenje ostaje u srcu industrije reosiguranja i da teži pomirenju kratkoročnog i dugoročnog interesa, da ta jaka veza između etike i poverenja teži ka većem mo-ralu koji na duži rok prevazilazi akcionarsku teoriju.

Nema reosiguranja bez poverenja, nema povere-nja bez morala.

Istraživanja otkrivaju da postojeća literatura o re-osiguranju ograničava etičku debatu o akcionarskoj teoriji i teoriji uloga i ne uspeva da istraži vezu izme-đu socijalne etike i ove industrije.

Prema tome, ovaj članak doprinosi istraživanju u sferi gde postoji značajna praznina.

Na kraju, ovaj članak nudi brojne preporuke in-dustriji reosiguranja ka usvajanju društvenih ciljeva i razvoju "geoetike" (npr. putem koncepta i primene pulova društava za osiguranje i reosiguranje od pri-rodnih katastrofa) kako bi pomirila kratkoročno fi-nansijsko razmišljanje i dugoročno partnerstvo i reo-siguranje ponovo zadobio neophodno poverenje jav-nosti.

ET IČKI I Z A Z O V I U R E O S I G U R A N J U

Reosiguranje u osnovi podrazumeva osiguranje osiguravača. Osiguravači koriste reosiguranje za pot-puni ili delimični prenos rizika koje su osigurali na re-osiguravajuća društva.

Poverenje je dugo bilo središte industrije reosi-guranja i odnosi se na dobro ustoličeni zakonski prin-cip uberrima fides.

Po Baligniju (1996) "dugoročno, osiguranje ne može da radi bez poverenja".

Zbog čega je ovaj princip zanemaren? "Možda zato što se poverenje uvek u prošlosti pretpostavljalo, kada su u porodicama, crkvama i školama isticane vrednosti kao što su čast, poštenje, korektnost, pošto-vanje, odgovornost i briga. Danas, ogromni pritisak konkurencije i kratkoročno razmišljanje često baca u zasenak ove u prošlosti proverene vrednosti koji stva-raju atmosferu poverenja" (Nierhaus, 1998, str. 3).

Međutim, etička slika reosiguranja uvek je imala svoje uspone i padove. Prvi pronađeni ugovor o okvirnom reosiguranju zaključili su francusko i bel-gijsko društvo 1821; u Engleskoj je reosiguranje bilo zabranjeno zakonom 1764. za vreme vladavine Džor-dža II i njegova zabrana je bila na snazi do 1864. i vre-mena vladavine kraljice Viktorije.

Do početka 80-tih godina, poverenje je a contrario bilo analizirano u svetlu "slepo obavezujućih" ugovora koji su bili malobrojni na početku reosiguranja, ali su uvek predstavljali istorijsku činjenicu, ukazujući na to da se princip uberrimafid.es pretvorio u caveat emptor (ne-ka se kupac čuva) u sve većem broju slučajeva.

Slaba moralna osnova industrije reosiguranja sve do nedavno nije proizvela razorne posledice na tržište, ali su zato nedavne velike finansijske štete ukazale na problem akumulacija kod "slepo obavezujućih" ugovora na sličan način i povećale opravdane moralne dileme.

Neslaganja između dugoročnog i kratkoročnog finansijskog razmišljenja (teorija), poverenja i nepo-verenja povećava ključna etička razmatranja.

* Direktor za jugoistocnu Evropu i direktor za nezgođu i odgovornost za kontinentalnu Evropu, Everes Re

13 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3/2008

Revija za pravo o$igyrqnjq

Prihvatajući analizu uz pomoć analogije, može-mo kao i Barrett (1998) tvrditi da su ove promene iza-zavane erozijom "stare poslovne paradigme" kao i ve-likom korporativnom brigom u smeru usvajanja "no-vih teorija".

Prva teorija se odnosi na filozofske rasprave koje podržavaju prosvećeno zadovoljenje sopstvenog in-teresa, dok se druge teorije bave altruizmom, pri če-mu obe imaju suprotan etički ishod.

Zapadne filozofije prosvetljenosti (kao što je Loc-keova) bavi se potrebom lične slobode i naglašava eti-ku moralnog samoodređenja koja vodi ka egoizmu i moralnom relativizmu.

Akcionarska paradigma je logična posledica koju su prihvatila pravna lica (minimalno poštovanje pro-pisa, odgovornost prema akcionarima) koja ostvare-nje maksimalnog profita postavlja kao primarni cilj (Friedman/Cooke) ili nedostatak obaveza prema druš-tvu i manji okvir moralnih standarda (Carr).

Konfuzni idejni red teorije klasične strategije iz-bora, zasnovane na slobodnom pojedinačnom i si-stemskom razmišljanju rezultirao je u nepovezanosti izmedu vrednosti i činjenica (Hellerov fragment 22): naročito, manjak praktičnog moralnog okvira i uslo-žnjavanje zapadnog društva vodi haosu koji redovno koriste "kontrol-čudovišta" čija ih lična nesigurnost usmerava ka manipulaciji i zloupotrebi poverenja drugih, koja se opravdava naučnom racionalnošću i sebičnom individualnošću.

T E O R I J S K E O S N O V E

Gerathewohlova škola

Gerathezvohl (1980-1982) se može smatrati začetni-kom kiasične škole poverenja i kontinuiteta. Ova dok-trina je razvila tradicionalni stav o ličnom i dugoroč-nom odnosu reosiguranja (Michaels, 1997) sa snažnim naglaskom na suštinski princip "istovetnost sudbina" i komplementarni princip "istovetnost radnji".

Prema dobro poznatoj definiciji Geratheioohl, isto-vetnost sudbina podrazumeva "srazmerno deljenje rizika između poslovnih prihoda i rashoda osigurava-ča i reosiguravača".

Mane klasične škole/Pobeda akcionarske teorije

Moderna škola etičkog relativizma razvila se na manama statične klasične škole.

Doktrina uglavnom opisuje vrline neodređenih pretpostavljenih apstraktnih principa "istovetnosti sud-bina" u periodu kada je okruženje bilo stabilnije, manje

opterećeno konkurencijom i bilo orijentisano na dugo-ročne aranžmane (Hagopian, 1991; Gerathewohl, 1976).

Teorija "prihod po akciji" ističe profitabilnost po svaku cenu, vrši pritisak na akcionare da isplaćuju di-vidende i prihvata diskontinuitet ili povećanu sum-nju/kontrolu svojstvenu kratkoročnom finansijskom razmišljanju u brzo menjajućem poslovnom svetu.

Ogromna većina profesionalaca u reosiguranju {Lepen, 1973; Nierhaus, 1998 i Kann, 1984) tvrdi da se industrija reosiguranja suočava sa jedinstvenim iza-zovima. To iziskuje suočavanje sa ispravnom, odgo-vornom reosiguravajućom tehnikom srazmernu uslo-vima i ceni rizika. U teškom trendu nastanka velikih šteta, reosiguravači moraju iznad svega voditi politi-ku koja će im omogućiti da zarade planirane prihode koji su im potrebni za plaćanje šteta, bez obzira da li originalne stope koje primenjuju njihovi reosigurani klijenti stvarno obezbeđuju takve zarade.

Konačno, ove promene u okruženju su osnažile profil okrivljenih pristalica akcionarske teorije, što se čini kao dovoljan razlog za:

• Promenu sa proporcionalnih na neproporci-onalne ugovore (XL):

Kao što je npr. nedavno tvrdio najveći svetski re-osiguravač, Minhen Re (Nierhaus, 1998): "U proporci-onalnim reosiguranjima kod izloženosti velikim poje-dinačnim štetama ili katastrofama, da bi izračunali za-rade koje je potrebno da ostvare reosiguravači mora-ju da sami odrede cenu koristeći metode iz nepropor-cionalnih reosiguranja";

• Za razvoj više finansijskog, a manje tradicio-nalnog reosiguranja/osiguranja.

• Za ponovno preispitivanje strategije u osnov-nom poslovanju:

Leonard (2003) pruža prikladnu ilustraciju na iz-nenadno promenjenoj strategiji reosiguranja firme Axa Re u SAD posle štete na Svetskom trgovinskom centru 2001.

• Za kontinuirano pronalaženje najpovoljnijeg poreskog okruženja (Schroderova izjava 1998);

• Za primenu poslovne etike u okviru akcio-narske teorije:

Uticaj McKinseyejeve škole poverenja u finansij-skoj sferi, uspostavljanje snažne veze između etike i korporativne uprave je bilo oduvek primetno u indu-striji reosiguranja u smislu organizacionog menadž-menta i etičkih standarda.

Relativistička doktrina (Nezvell, 2002; VVilson, 2002) tvrdi da je "suštinski progres (je) nedavno po-stignut u američkoj korporativnoj upravi, ne samo

14 Revija za pravo osiguranja £ Broj 3/2008

zbog novog Sarbanes-Oxley zakona. Ipak, investitori i direktori jasno pozivaju na dublje reforme. Firme u kojima se odigravaju reforme vrlo lako mogu ubrati premiju, dok oni koji i dalje ignorišu poziv na prome-ne ne služe dobro ni svojoj upravi ni akcionarima."

Ograničenja akcionarske teorije

Manji broj sledbenika doktrine pokušali su da naglase ograničenja teorije "prihoda po akciji" koji se identifikuje sa akcionarskom teorijom u reosiguranju (.Ballantine, 1997; Punter, 2001; Wanf, 2003).

Na primer, Ballantine (1997) identifikuje dva ta-kva ograničenja:

• Bezbednost (finansijska snaga i rejting): "Velike zarade mogu privući investitore reosiguravaju-ćim društvima, ali revnosno ostvarivanje cilja može očigledno da bude na štetu cedirajućih društava. Ovde postoji normalno iskušenje za povećanjem neraspoređene dobiti na teret rezer-vi. Delovati preventivno protiv takvog iskušenja posao je agencija za ocenu finansijske snage i bo-niteta, kao i nadzornih organa." (str. 22)

• Kulturne razlike: "Postavlja se pitanje da li su brojčani podaci koji se koriste u kalkulaciji preci-zni. Ovo je naročito problem kad se anglo-sak-sonski koncepti, kao što je izračunavanje stope prihoda, primenjuju na nemačke obračune", na primer kada kratkoročno i dugoročno finansij-sko razmišljanje stoje naspram bitno drugačije računovodstvene prakse, što sve otežava name-re vlasnika da utvrde koliko dobro posluju (vide-ti nedavni primer Minhen Re-a: stalni gubitak vrednosti sopstvene imovine je prevaziđen nji-hovom sposobnošću da povećaju akcionarski kapital uspešnim emisijama akcija).

Gore navedena razmatranja utrla su put prizna-nju globalne i "policentričke" etike za popunu prazni-na finansijskog i kulturnog relativizma (Challis, 1998; O'Connor, 1994). U praksi, veliki reosiguravači reago-vali su na akcionarsku teoriju dvostrukim napadom, napadom na tehničkom i teorijskom planu.

Na tehničkom planu, drugi na svetu po veličini reosiguravač Swis Re upustio se u protivnapad na pristalice teorije "prihoda po akciji" zbog toga što je prihod na punu cenu kapitala tehnički radikalan i zahteva veću transparentnost.

Na teorijskom planu, Kann (1984) definiše etički koncept profitabilnosti koji ima za cilj izgradnju akcio-narskog pristupa etičkoj profitabilnosti koja ima priori-tet nad uticajnom akcionarskom teorijom: "Koje je zna-čenje profitabilnosti? Koncept profitabilnosti pokriva

više od jedne celine brojeva. Profitabilnost istovremeno obuhvata način ponašanja ljudi u našoj industriji osigu-ranja. Zbog toga značenje profitabilnosti, pored onoga šta sadrže ekonomske definicije, obuhvata i moralne kategorije kao što su poverenje, hrabrost i poštenje. Te kategorije je teško izmeriti i zato je iz istog razloga teš-ko meriti profitabilnost industrije osiguranja. Pomenuo sam razne kritične aspekte koji utiču na našu profitabil-nost i želeo bih na kraju da vas podsetim da je najvažni-ja kompetentna, ali korektna saradnja između direkt-nog osiguravača i reosiguravača." (str. 16).

Međutim, treba imati u vidu da protivnici akcio-narske teorije nisu reagovali stvaranjem etičkog okvi-ra (principi, kodeksi), već su se upustili u kritiku ra-znih koncepata koji potiču iz oblasti akcionarskih teo-rija ili njihovo uvećavanje na još šire mere (kao što su interesi imalaca udela). Zbog toga etika u reosigura-nju je uglavnom opisna, parcijalna i manje dosledna (McFersonov etički program od pet elemenata, 1996).

U ovom ograničenom pristupu, relativističke etič-ke smernice koje nastaju "iznutra" usmerene su na una-pređenje finansijskog poslovanja i efikasnosti uprave, a ne radi primene etičkog pristupa svojstvenog pojedin-cu, organizaciji i društvu u otvorenim sistemima.

Koristi od korporativnog etičkog pristupa

Nefinansijske koristi

a) Koncept

U nedavnom zapaženom članku, Andrezvs (HBR, 2003) prihvata da kada se kaže da je etički izbor veći od etičkog relativizma (akcionari), to znači da "je moguće otrgnuti se od našeg pluralističkog, multikul-turnog društva i skladne zajednice uz pomoć strategi-je koja definiše svoju ekonomsku svrhu i standarde kompetentnosti, kvaliteta i humanosti koji upravljaju svojim aktivnostima." (str. 75)

Za Giarinija (1995), prebacivanje sa klasičnih ekonomskih studija (zaštita vrednosti kapitala/interesi akcionara ili imalaca udela) povezana je u pretežnom delu na etičke elemente (interesi društva) i uspostavljan-je etičkog okvira za ispunjavanje opštih interesa društva.

Primenjeno na reosiguranje, Nierhaus (1998) sma-tra da je sličan "uspon ka kvalitetu" potreban za tu industriju kako bi se interesi društva promovisali putem novčanih kazni.

Pomeranje ka etici društva Šira dimenzija društvene etike zahteva "nove teo-

rije" (Barrett, 1998) koje će biti a) na teoretskom nivou iz-van ugla akcionara i imalaca udela i b) konzistentnosti.

15 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3/2008

Revija zct pravo psiguranjg

a) U potrazi za novom teoretskom osnovom

Cilj društva je osnovna faza promenljive etike i određuje da su "organizacije, kao integralni deo dru-štva, odgovorne društvu u celini. One posluju na osnovu javne saglasnosti kako bi ispunjavale potrebe društva i na njegovo zadovoljstvo" (Van Marezvijk, 2002). Društveni pristup stoga zahteva:

- Integraciju korporativne održivosti i društvene odgovornosti. Kao što istiće Barrett (1998), korpo-rativna održivost ima potrebu da integriše dru-štveni pristup ("dobar građanin sveta") i neodvo-jiv je od društvene odgovornosti ("odgovorni čla-novi društva") kako bi se izbegla opasnost nastav-ka "stare paradigme" u drugoj formi. U tom smi-slu, korporativna održivost je "od suštinskog zna-čaja za unapređenje radne snage, standarda okru-ženja i ljudskih prava širom sveta" (Jackson, 2003);

- Proaktivan pristup korporativnoj održivosti. U suprotnosti je sa spoznajnim teorijama koje su prvenstveno zasnovane na radnjama slobod-nih pojedinaca i usmerene ka egoizmu i sebič-nosti, složena responsivna procesna teorija podstiče kompanije da budu proaktivne u stva-ranju novih okolnosti uključivanjem njihovih zaposlenih u građanske aktivnosti, ličnu i dru-štvenu transformaciju;

- Potreba biznisa da funkcioniše u otvorenim si-stemima za uspešno stalno usvajanje društvene etike. Ovo se uklapa u Herzovo insistiranje na po-trebi ponovnog spajanja ekonomske i socijalne sfere korporativnog života. Osim toga, zadovo-ljavanje društvenih potreba kupaca omogućava dugoročno poverenje i sigurno ispunjavanje obaveza usmerenih na postizanje organizacio-nih ciljeva (osvoji-osvoji odnosi, Aijov koncept vrednosnog marketinga) pod uslovom da prila-gođavanje korporativne održivosti prema mar-ketinškoj ili reklamnoj funkciji nije površno i mo-tivisano sebičnošću (Herz, 2001).

b) Globalni izazovi društvene etike su konzistentni sa industrijom reosiguranja

Imajući u vidu ove okolnosti, društvena etika je konzistentna sa:

- Ekonomskim rastom i konkurencijom. Kao što Barrett (1998) dalje navodi, "u svetu sve veće konku-rencije, jasno je da će organizacije sa jakim osećajem zajedništva biti one koje će najbolje proći".

- Etikom okruženja kombinovanom sa holistič-kim i biocentričnim pogledom na vezu između ljudi i okruženja. Na primer, McEiuan (2001) tvrdi da "da bi in-

7(5

dustrijski razvoj bio održiv u dužem periodu, kvalitet razvoja posebno u industrijalizovanim zemljama bi tre-balo da se radikalno promeni ali bez nametanja kvanti-tativnih limita na ekonomski rast u razvijenim zemlja-ma" kako bi se uvažili uslovi održivog razvoja koje je definisao Bruntlandov izveštaj (1987), da "(se) zadovolja-vaju sadašnje potrebe bez narušavanja sposobnosti bu-dućih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe".

- Sa organizacijom i društvom u dva smisla: • Kod firmi koje ne uvažavaju ili ne shvataju svo-

je društvene odgovornosti postoji daleko veća verovatnoća da neće uspeti da ispune svoje ekonomske i zakonske obaveze (Caroll, 2001), jer ovaj pristup "novih teorija" podrazumeva da organizacija iz osnova promeni svoju strate-šku poziciju za dugoročni opstanak i da radi u skladu s složenim društvenim okolnostima čiji su oni deo (Van Mareioijkovi komentari na studi-ju slučaja firme Nestle, 2002).

• Firme koje ne primenjuju vrednosti i principe dobrog korporativnog državljanstva neće biti viđene kao pouzdani saradnici u korporativ-nim investicijama ili održivim projektima, kao što je UNCED istakao primer SRI1991. godine.

Ustanovljeno istražno telo predstavlja vezu iz-među etike bazirane na poverenju i finansijskih per-formansi firmi (studija Cranfield Management School na temu SRI-ja, 2003). Isto tako, BNP Paribas je 2003. go-dine zabeležio: "Investicioni portfelji uključeni u SRI u istom vremenskom okviru porasli su više od 240% od 1995. do 2003 u poređenju sa 174 procentim ra-stom svih sredstava pod profesionalnom upravom".

Bezerezervno podržavam ono što skromno zo-vemo "geoetika", posebno za brokere reosiguranja u budućnosti.

Kao što primećuje Kriz (1995) "Posmatrajući trži-šte po pojedinim državama postoji mnogo mogućno-sti za preduzimljive brokere na dalekom istoku i u ju-žnoj Americi. Prenaseljeni regioni i prirodni izvori zahtevaju rešenja za probleme prenosa rizika" (str. 684). Na bazi istraživanja koja sam sproveo duboko verujem da reosiguravajući pul ne treba da se bavi sa-mo rizicima katastrofe već i da uključuje:

- Multidisciplinarni ("policentrični") pristup koji ob-uhvata ekonomiju, politiku, društvo, kulturu i religiju, i

- Aktivnost vlade da bi pul funkcionisao. Reosiguravači sve više razmatraju ekološku od-

govornost i etičke smernice korporacije (Smernice u okruženju, Minhen Re, 2002)

U zemljama u razvoju koje se suočavaju sa viso-kom koncentracijom rizika (zemljotres, oluja, popla-

Revija za pravo osiguranja ft Broj 3/2008

CLANCI

va) i koje izdvajaju malo sredstava za osiguranje, ne-davna uspešna primena turskog i alžirskog pula, po-sle razornog zemljotresa koji je pogodio ove zemlje utiru put daljim "geoetičkim" ostvarenjima.

Predlog okvira

Predlažem dvokraki okvir koji povezuje i miri etike između: (a) organizacije i (b) okruženja.

a) "Unutrašnji okvir"

Etika mora da dolazi iz unutrašnjosti organizaci-je. Veoma podržavam etičku obuku, učenje i upra-vljajne i veruje da organizacije treba da ohrabruju i priznaju etičko preduzetništvo.

Ovaj pristup je u saglasnosti s ciljevima Ethics and Compliance Group koja je nedavno osnovana u reosi-guravajućoj industriji (Mitchell, Ethical Entrepreneur, Institutional Investor, July 2004, str. 8).

b) "Spoljašni okvir"

Takođe treba istaknuti važnost okruženja u oceni etike bazirane na poverenju. Posle 2001. godine, po-treba da se unaprede uslovi plaćanja premije ili pro-toka gotovine postala su suštinska pitanja.

Teorija akcionara podržava stanovište da trenut-ni napredak treba da sledi posle zenita fleksibilnog tr-žišta, bez obzira na interese kupaca ili društva.

Koristeći BCG matricu, pomenuti okvir odbacuje izolovani scenario i usvaja interaktivni pristup tržišti-ma (tvrdo, fleksibilno), što utiče na nivo morala i etič-ke interese.

Na primer, kada tržište ponovo postane fleksibil-no, spremnost za plaćanje premije je ponovo niska, tržište trpi od problema protoka gotovine i ide ka trendu otvrdnjavanja (koje ne predstavlja ciklus).

Shodno izloženom sledi: Zaključak 1: fleksibilno tržište > niska sprem-

nost/etika > akcenat na (jeftinim) cenama i kapacite-tu > akcionarski interes i interes društv su pogođeni;

Zaključak 2: tvrdo tržište > viša spremnost/etika > akcenat na prinosu na kapital, akcionarskoj ceni i najboljoj alokaciji kapaciteta > cilju društva je ostva-ren (ovo dokazuje formiranje pulova za reosiguranje posle velikih prirodnih katastrofa ili pretnji).

Stoga predloženi okvir pokazuje da gledanje na dugoročno i klijent/društvo profitabilno partnerstvo ni-je nespojivo sa zahtevima uvećanja kapitala. Ovo je u skladu sa Lutke-Bornefeldom (1996) i Goldenom (2002), ali njihovi pogledi pretežno odražavaju interese akcionara.

P R E D L O G O K V I R A

Trenutno

I

meko

Trenutno

M

meko

Zvezde

Cena Interesi kupaca

Problematično dete (Znak pitanja)

Kvalitet i poverenje Interesi akcionara

Gotovinska krava

Raspoloživi kapacitet Pokriće

Pas

Nizak moral /Etika

Fokus društva

Relativna cena

Zvezde

Cena Interesi kupaca

Problematično dete (Znak pitanja)

Kvalitet i poverenje Interesi akcionara

Gotovinska krava

Raspoloživi kapacitet

Pokriće

Pas

Nizak moral /Etika

Fokus društva

Relativna cena

Z A K L J U C A K

Istraživanje u ovoj oblasti je takode ustanovilo da i postojeća literatura o reosiguranju i polustandardi-zovane ankete ograničavaju etičku debatu na teoriju akcionara, a da ne istražuju veze između etike firme i industrije reosiguranja.

Preokret sa proporcionalnog na neproporcional-no reosiguranje ili sa etika zasnovanih na velikom po-verenju na ograničene etike zasnovane na interesima akcionara, značajno je promenio prirodu odnosa iz-

Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3/2008 17

Revija zct pravo psiguranjg

među cedenta i reosiguravača u kojem preovlađuju samo kratkotrajni finansijski interesi.

Međutim, perspektiva akcionara nije bez pro-tivrečnosti.

Punter (2001) ističe sukob interesa koji može po-goditi društvo: "Osiguranici, zakonodavci, agencije za ocenu bointeta, uglavnom žele da re/osiguravači ras-polažu što većim kapitalom zbog veće sigurnosti, dok akcionari žele da re/osiguravači imaju što je manje moguće zbog većeg prinosa kapitala" (str. 74).

Uprkos pravičnom i apsolutnom zahtevu da po-slovanje bude profitabilno na dugi rok i da se povere-nje akcionara u bilo koju organizaciju pristojno nagra-di, akcionarska teorija nije bez etičkih nedostataka.

Kako je Neave već 1982. godine tvrdio, problemi sa kojima se kontrola reosiguravajuće industrije suo-čava tiču se kako krajnjeg klijenta tako i veće transpa-rentnosti, za koje je neophodna veća etika (propisi, primena), a pokazuju da je "kratkoročno finansijsko razmišljanje" u suprotnosti s poverenjem neophod-nim za svaku finansijsku uslužnu industriju.

Kretanje ka društvenoj etici usmerava osigurava-če i reosiguravače prema javnom poverenju i transpa-rentnosti, omogućavajući im pritom da ostvare efika-snost upravljanja (uključujući profitabilnost, dugo-ročno održiv rast, kvalitet odnosa) i poboljšaju svoj slab renome kroz zadovoljavanje interesa društva.

U svetlu gore navedenog, reosiguravajućoj indu-striji mogu se uputiti sledeće preporuke:

1. Integrišući društvene ciljeve i razvijajući "geo-etiku" za rešavanje problema neadekvatnih ili nepo-stojećih modela katastrofe: "vreme je da reosigurava-či i osiguravači podele znanje, utvrde dogovorene ni-voe nesigurnosti u ishodima i da sarađuju sa naučnim i akademskim zajednicama u cilju pravog i suštinskog napretka" (Golden, 2002);

2. Pomirenje kratkotrajnog finansijskog razmi-šljanja i dugoročnog partnerstva zahteva prethodno razumevanje, učenje i primenu poslovne etike u okvi-ru jedne organizacije;

3. Ponovno fokusiranje reosiguravajućih aktivno-sti da uključuju i društvene interese kako u razvije-nim tako i u zemljama u razvoju da ponovo steknu poverenje javnosti i da obezbede profitablna i održi-va dugoročna partnerstva;

4. Društvena etika nije nespojiva sa jačom finan-sijskom performansom, povećanim vrednostima osnovnih sredstava, vrednosti nematerijalni sredsta-va i, što je još važnije, organizacionom motivacijom i ličnim zalaganjem;

Uspeh industrije reosiguranja sutra neće biti re-zultat snažnih i legitimnih interesa akcionara na trži-štu, već i deljenja projektovanih ciljeva između inve-stitora i interesa društva. Korporativna etika u reosi-guranju? Fluctuat nec mergitur.

Prevod sa engleskog jezika: dr Slobodan Jovanović

Literatura: - Uvod u poslovnu etiku

1. Burton M (2003): DUBS DL MBA Dissertation, Corporate Social Responsibility: An Exploration of CSR in Relation to Greggs plc, Durham (England).

2. Hirst J (2003): Introduction to DL MBA Business Ethics Elective, University of Durham, 15th September. 3. Hirst J (2004): DUBS MBA Business Ethics Mođule Material, 321M (Version 4.1), Durham (England).

- Odabrani članci o poslovnoj etici 4. Aijo T S (1996): The Theoretical and Philosophical Underpinnings of Relationship Marketing: Environmental Factors

Behind the Changing Marketing Paradigm, European Journal of Marketing, 30 (2), pp8-18. 5. Barrett R (1998): Liberating the Corporate Soul: Building a Visionary Organisation, Boston, Buttervvorth-Heinemann. 6. BNP Paribas (2003): Annual Report 2003, Sustainable Development Section, pp. 76-137; www.bnpparibas.com. 7. Carr AZ (1996): Is Business bluffing ethical? In Rae SB and VVong KL, Beyond Integrity, Zondervan, Minnesota, pp52-56. 8. Carroll AB (2001): Ethical Challenges for business in the new millennium: corporate social responsibility and models

of management morality, Business Ethics 01/0, Dushkin/McGraw-Hill, Guildford, pp 198-203. 9. Cooke EF (1997): Greed Leads to Better Marketing, healthier competition, economy, Marketing News, Vol. 31 No. 23, p4. 10. Cranfield School of Management (2003): The 100 Best Companies to Work For, An Analysis of the Economic

Performance (SRIs), Financial Times. 11. Heller J (1961; 1995): Catch-22, Everyman. 12. Hertz N (2001): The Silent Takeover, Arrow. 13. Jackson P (2003): Service Stakeholders, CA Magazine, March 2003, Vol. 136, Issue 2, pp 34-36. 14. McEwan T (2001): Managing Values and Beliefs in Organisations, FT-Prentice-Hall. 15. UN Department of Economic and Social Affairs (1987): Report of the VVorld Commission for Environment and

Development of our Common Future (The Bruntland Report), United Nations.

7(5 Revija za pravo osiguranja ft Broj 3/2008

CLANCI

16. Van Marrewijk M (2002): Concepts and Definitions of CSR and Corporate Sustainability: Erasmus University.

- Poslovna etika u reosiguranju 17. Andrews K R (2003): Ethics in practice, Harvard Business Review on Corporate Ethics, Harvard Business School Press,

originally published in September-October 1989 (Reprint 89501), pp 67-83. 18. Baligni Norman A, (1996): Trust: the overlooked principle of insurance, Selected papers from the 3rd International

Insurance Biennial Conference organised by the CESAR Foundation (Centro Europeo Studi Assicurativi e Ricerche) and the Geneva Association on "the economic role of insurance" (Geneva), Association Internationale pour l'Etude de l'Economie de l'Assurance, 1996, pp 3-44.

19. Ballantine, R (1997): Please the shareholders, go to Bermuda, Reactions, Vol 17 issue 9 (Sept 1997), pp 21-29. 20. Challis, S (1998): Blind trust?: US companies overseas, Reactions, Vol 18 issue 5 (May 1998), p 30. 21. Challis S, Kriz J, and Newberry P: What is a quality reinsurer?, Reactions, Vol 19 issue 9 (Sept 1997), pp 53-70. 22. De Castries, H (2004): Ethics, Governance, Trust, Transparency and Customer Relations, Geneva papers on risk and

insurance, on Ethics, governance, trust, transparency and customer relations, Vol 29 Nol (Jan 2004), pp 36-55. 23. Giarini O (1995): The role and image of insurance: a revolution in economics?, a paper of the conference theme: Advice

and knowledge - creating trust, the Chartered Insurance Institute Annual Conference, pp 8-14. 24. Gerathewohl K (1980-1982): Reinsurance: Principles and Practice, Vol 1-2, Karlsruhe, VVW (original version in

German, Karlsruhe, VVW, 1976-1979), Chapter 7, Law, pp 463-485. 25. Golden N (2002): publishing the article of a confidential author, A new rationale for reinsurance buying?, in Rational

Reinsurance Buying, edited by Nick Golden, Risk Books, 2002, pp 52-72. 26. Golden N (2002): The Evolution of Purchasing Strategy, in Rational Reinsurance Buying, edited by Nick Golden, Risk

Books, 2002, pp 3-20. 27. Hagopian M, Laparra M (1991) : Aspects theoriques et pratiques de la reassurance, Paris, Argus. 28. Hancock J, Huber R and Koch P (2001): The economics of insurance: how insurers create value for shareholders, Swiss

Re, Zurich, 43p; also available at http://www.swissre.com/INTERNET/pwswpspr.nsf/alldocbyidkeylu/BBER-55DAVJ?Open Document. Citing Schroder's statement (1998).

29. Kann, A (1984): Changing World lnsurance Markets, 4th strategic conference, Reinsurance at any price?, City Financial Conference Services, London.

30. Kriz, J (1995): Reinsurance sizes up globalisation trends, Reinsurance Market Report, issue no 308 (Oct 25,1995), pp 681-685. 31. Leonard, A (2003): Fashion statements: news analysis, Review (Informa Group), Vol 135 no 1 (Feb 2003), p 6. 32. Lepine John C.S. (1973): Profitability in Reinsurance, Changes and trends in reinsurance: panel discussion, September

Rendez-Vous Monte Carlo, Monaco, published in Paris, 19 p. 33. Lutke-Bornefeld, P (1996): Trends and changing patterns in reinsurance, Reinsurance market report, issue no 346 (July

24,1996), pp 445-448; issue no 348 (Aug 7,1996), pp 476-480. 34. McFerson R (1996): Building Ethics into Corporate Culture: You don't have to be sick to get better, Selected papers from

the 3rd International Insurance Biennial Conference organised by the CESAR Foundation (Centro Europeo Studi Assicurativi e Ricerche) and the Geneva Association on "the economic role of insurance" (Geneva), Association Internationale pour l'Etude de l'Economie de l'Assurance, 1996, pp 3-44.

35. Michaels B (1997): How to measure the quality of reinsurance beyond financial criteria, Insurance research letter, Vol 31 No 11 (November 1997), Special report.

36. Neave J A S (1982): Changes in risk-bearing capacity: the impact on reinsurance strategy, a paper presented to the Philadelphia World Insurance Congress, 25th to 28th April 1982.

37. Newell R and Wilson G (2002): A premium for good governance, The McKinsey Quarterly, Number 3, pp 20-23 (also at www.mckinseyquarterly.com/links/12100).

38. Nierhaus F (1998): A 25 years (and more) in reinsurance: looking back and looking forward, Geneva papers on risk and insurance, issues and practice, No 88 (July 1998), pp 318-330.

39. Nierhaus F (1993): Challenges and chances, Review (EMAP Media), Vol 125 No 00 (Oct 1993), pp 19-21. 40. O'Connor, R (1994): Change in the face of tradition, Review (EMAP Media), Vol 126 No 10 (Oct 1994), pp 21-25. 41. Punter A (2001): Reinventing re/insurance for the twenty-first century, Etudes et Dossiers No. 246, Working Paper

Series of The Geneva Association, International Association for the Study of Insurance Economics, Lumina Awards, The Global Reinsurance Awards, Monte Carlo, 9-12 September 2001 (also available at secretari-atZgenevaassociation.org - www.genevaassociation.org).

42. Van Rossum, A (2004): Ethics, Governance, Trust and Customer Relations, Geneva papers on risk and insurance, on Ethics, governance, trust, transparency and customer relations, Vol 29 Nol (Jan 2004), pp 36-55.

43. Wade, P (1996): Strategy for success: reinsurance management, Reactions, Vol 16 issue 9 (Sept 1996), pp 32-33. 44. Wanf Hsin-Chun, W (2003), Reinsurance Regulation, A Contemporarv and Comparative Study, Kluwer Law International, 2003.

Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3/2008 19