Glava 7.

- Nacionalni dohodak evidentira sve doprinose stvaranju prihoda i outputa jedne zemlje.- Platni bilans pomaže da se prate promene u zaduženosti zemlje i predvide izvozno-uvozne promene u

konkurentskim delatnostima.- Platni bilans ukazuje na povezanost između transakcija u inostranstvu i nacionalnih novčanih rezervi.- GNP (Bruto Nacionalni Dohodak) predstavlja osnovnu meru outputa jedne zemlje, koja je određena tržišnom

vrednošću svih oblika potrošnje finalnog proizvoda.- GNP se deli prema 4 različita načina na koji se output troši: potrošnja, investicije, državni izdaci, tekući bilans.- Tok (flow) predstavlja kvantitet po jedinici vremena.- GDP takođe predstavlja tok, odnosno vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u određenoj zemlji, u određenom

vremenskom periodu.- Zalihe (stock) predstavljaju kvantitet koji egzistira u određenoj tački vremena.- Kapital predstavlja ključnu makroekonomsku zalihu, odnosno postrojenja, oprema, zgrade, zalihe sirovina i

poluproizvodi koji se upotrebljavaju za proizvodnju drugih dobara i usluga.- Ivesticije predstavljaju kupovinu novog kapitala i one povećavaju zalihe kapitala.- Depresijacija predstavlja opadanje zaliha kapitala, koje je nastalo kao rezultat zastarevanja ili habanja opreme,

postrojenja, tehnologije i dr. Ona se može nazivati i potrošnjom kapitala.- Bruto investicije (gross investment- GI) su iznos koji je potrošen za zamenu depresionisanog kapitala.- Neto investicije (net investment- NI) predstavljaju razliku bruto investicija i depresijacije.- Neto izvoz predstavlja razliku između vrednosti izvoza i vrednosti uvoza. Ukoliko vrednost izvoza prelazi vrednost

uvoza, neto izvoz je pozitivan, a u slučaju da je vrednost izvoza manja od vrednosti uvoza, neto izvoz je negativan.- Agregatna potrošnja je ukupni iznos koji plaćaju kupci za proizvedena dobra i usluge.- Depresijacija je ekonomski gubitak koji se ne uzima u obzir pri izračunavanju GNP-a.- Dohodak određene zemlje može uključiti vrednost poklona nekih rezidenata, koji se naziva unilateralni transfer.- Indirekni biznis porez predstavlja iznos prodajnog poreza.- Nacionalni dohodak je jednak: GNP- sepresijacija+ neto unilateralni transferi – indirektni biznis porezi.- Potrošnja je deo GNP-a koji je nastao kao rezultat kupovine privatnog sektora, radi ispunjenja trenutnih potreba.- Investicije su deo outputa koji koriste firme da bi smanjile sadašnju potrošnju radi proizvodnje dobara i usluga

kojima povećavaju buduće proizvodne mogućnosti.- Investiciona štednja se može sagledati kao deo GNP-a koji se koristi u cilju povežanja nacionalnih rezervi i

kapitala.- Vladinim izdatkom, se smatra svaka kupovina robe ili usluga od strane vlade neke zemlje, federacije, države ili

lokalne vlade, u sistemu rašuna nacionalnog dohotka.- Bilans tekućeg računa ili tekući račun je razlika između izvoza dobara i usluga i uvoza dobara i usluga.- Deficit tekućeg računa se javlja u situaciji kada uvoz neke zemlje nadvisi njen izvoz.- Suficit tekućeg računa se javlja u situaciji kada izvoz neke zemlje prevazilazi vrednost ostvarenog uvoza te iste

zemlje.- Potrošnja domačih rezidenata se u literaturi međunarodne ekonomike naziva i domaća apsorcija.- Štednja je deo proizvedenog outputa koji nije potrošen od domaćinstava i vlade. U zemljama zatvorene ekonomije

nacionalna štednja je uvek jednaka investicijama.- Zemlje sa otvorenom ekonomijom mogu štedeti stvaranjem većih zaliha kapitala, ali mogu štedeti i

pribavljanjem inostranog bogatstva.- Zemlje sa zatvorenom ekonomijom mogu štedeti samo stvaranjem zaliha kapitala.- Neto strane investicije su višak tekućeg računa koji ostvaruju zemlje koje izvoze.- Privatna štednja se definiše kao deo raspoloživog dohodka, koji je radije ušteđen nego potrošen. Privatnu štednju

neki nazivaju i štednjom domaćinstava i biznisa.- Neto porezi su porezi umanjeni za vrednost vladinih transfera plaćanja.- Vladina štednja je jednaka razlici prihoda vlade i vladinih izdataka. (T – G)- Nacionalna štednja u zemljama otvorene ekonomije je jednaka zbiru privatne i vladine štednje.- Vladin budžetski deficit je jednak razlici vladinih rashoda i prihoda ukoliko su izdaci veći od prihoda (G – T).

1

- Platni bilans je moguće konsolidovati na sledeće bilanse (račune): 1) račun društvenog proizvoda; 2) račun raspoloživog nacionalnog dohotka; 3) Račun akumulacije; 4) račun inostranstva.

- Prema Kovaču (1999) proizvodnja u svim privrednim granama i institucionalnim sektorima agregira se u račun društvenog proizvoda. Raspoloživi dohodak i njegova upotreba od strane privrednih subjekata i institucionalnog sektora, sažimaju se u računu raspoloživog dohodka. Sva akumulacija u sistemu se uliva u utvrđeni račun akumulacije, dok se ekonomske transakcije sa inostranstvom, koje su registrovane na brojnim osnovnim i dopunskim računima iskazuju u računu inostranstva.

- U obračunskom bilansu se nalaze informacije o zbiru dugova i potraživanja određene zemlje.- Platni bilans neke privrede je statistički iskaz za dati vremenski period: 1) transakcija dobara, usluga i dohotka

između date ekonomije i ostatka sveta; 2) promena vlasništva i druge promene u ¨ monetarnom zlatu ¨ ekonomije, u Specijalnim pravilima vučenja i u pravima i obavezama ka ostatku sveta; 3) neuzvraćen transfer i odgovarajuće predpostavke koje su potrebne za ravnotežu, u računovodstvenom smislu, svih ulazaka inostranih transakcija i promena koje nisu obostrano neutralizovane.

- IMF je definisao platni bilans u više izdanja Priručnika platnog bilansa.- Platni bilans kao deo šireg sistema privrednih računa, ima potpunije oblike statističkog iskazivanja nego račun

inostranstva.- Račun inostranstva ne predstavlja najkompletniji prikaz ekonomskih transakcija zemalja sa otvorenom privredom

sa inostranstvom.- Robne transakcije ili uvozno-izvozne transakcije se uglavom registruju po f.o.b. vrednovanju, što znači da je

njihova vrednost jednaka ceni robe uvećanoj za troškove isporuke do nacionalne granice izvoznika.- IMF koristi šeme platnog bilansa u dva oblika: standardnom i agregiranom (skraćenom) obliku.- Platni bilans određene zemlje prati plaćanja u, i primanja iz inostranstva.- Postoje dva tipa transakcija koje se registruju u platnom bilansu: 1) Uvozno-izvozne transakcije koje direktno

utiču na tekući račun; 2) Transakcije koje uključuju kupovinu ili prodaju imovine, račun kapitala platnog bilansa, registruje sve međunarodne prodaje ili kupovine imovine.

- Svaka međunarodna transakcija se automatski dva puta pojavljuje u bilansu plaćanja- jedanput kao kredit, a drugi put kao dug.

- Račun platnog bilansa deli izvoz i uvoz u tri finalne kategorije: 1) trgovinu robe (izvoz i uvoz robe); 2) prihodi od investicija (međunarodne kamate, plaćanja dividendi itd.); 3) druge usluge (plaćanja za pravne usluge, izdaci turista, naknada za prevoz robe itd.).

- Neto unilateralni transferi su deo tekućeg računa, baš kao i nacionalnog dohodka.- Račun kapitala meri razliku između prodaje imovine inostranstvu i kupovine imovine koja je locirana u

inostranstvu.- Kada neka zemlja pozajmi novac iz inostranstva, u računu kapitala se ova transakcija predstavlja kao prodaja

imovine kapitala iz inostranstva i to se naziva priliv kapitala.- U slučaju da neka zemlja daje kredit rezidentima iz inostranstva, u računu kapitala se ova transakcija predstavlja

kao kupovina imovine iz inostranstva i registruje se kao dug, odnosno odliv kapitala.- Centralne banke zemalja su institucije koje su odgovorne za upravljanje zalihama novca i regulisanje nacionalnih

finansijkih institucija i tržišta.- Centralna banka SRJ je Narodna banka Jugoslavije- NBJ.- Zvanične međunarodne rezerve čini strana imovina koju zadržava i kontroliše centralna banka.- Blagajnički zapisi su hartije od vrednosti kojima se emitent obavezuje da će imaocu u roku dospeća platiti

nominalnu vrednost naznačenu na njemu.- Zvanični obračunski bilans je vođenje knjigovodstva bilansa transakcija zvaničnih rezervi.- Obračunski bilans se u svetskoj literaturi često naziva, bilansom međunarodne aktive i pasive određene zemlje,

odnosno bilansom zaduženosti.- Zvanični obračunski bilans predstavlja sumu, odnosno zbir tekućeg računa, nerezevnog dela kapitala i

statističke neusklađenosti.

2

Glava 8.

- Cena jedne valute u odnosu na cenu druge valute naziva se devizni kurs.- Devizni kurs je cena jedne valute izražena u ceni druge valute.- Njena cena na otvorenom tržištu determiniše cene svih drugih proizvoda, kroz ponudu i tražnju.- U međunarodnim okvirima postoji dva načina izražavanja vrednosti valuta određene zemlje: 1) direktni ili

američki način (kao cena strane valute u odnosu na domaću iskazana brojem jedinica domaće valute po jednoj jedinici strane valute); 2) indirektni ili evropski način (kao cena domaće valute u odnosu na stranu iskazana brojem jedinica strane valute u odnosu na jednu jedinicu domaće valute).

- Postoje dve promene deviznih kurseva aspiracija i despiracija.- Despiracija valute predstavlja pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu.- Aspiracija valute predstavlja rast vrednosti neke valute u odnosu na drugu valutu.- U slučaju depresijacije valute uvoz robe i usluga iz inostranstva je skuplji, a izvoz je jeftiniji za inostrane

partnere.- U slučaju apresijacije valute uvoz robe i usluga je jeftiniji, a izvoz skuplji.- Devizno tržište je tržište na kome se obavlja trgovina međunarodnih valuta i međunarodnoh finansijkih

instrumenata.- Banka za međunarodne obračune je ukazala na značaj deviznih tržišta.- Glavni učesnici na deviznim tržištima su: komercijalne banke, korporacije to jest, MNC, nebankarske finansijske

institucije i centralne banke.- Komercijalne banke predstavljaju centre devizne razmene na tržištu, zato što svaka merljiva međunarodna

transakcija podrazumeva da se računi kreditiranja i dugovanja moraju registrovati u određenoj komercijalnoj banci.- Razmenu depozita banaka obuhvata veliki deo međunarodnih transakcija.- Interbankarska trgovina je trgovina između banaka u različitim zemljama.- Interbankarske stope su stope koje banke zaračunavaju jedna prema drugoj.- Korporacije ili MNC obavljaju svoje poslovanje u više zemalja u svetu, u kojima obavljaju određene transakcije

za koje je potrebna valuta zemlje u kojoj se obavlja transakcija.- Nebankarske finansijske institucije su bile podstaknute da pružaju širok spektar usluga, kao što su brokerske,

dilerske, osiguravajuće usluge, dr.- Centralne banke učestvuju u deviznoj razmeni na svetskim tržištima, a ponekad intervenišu na deviznim tržištima.- U svetu postoje tri glavna oblika tržišta: spot, forward (treminsko) i swap devizno tržište.- Spot devizno tržište je tržište na kome se biznis transakcije obaviti za dva biznis dana od zaključenja ugovora.- Forward devizno tržište je tržište u okviru koga se transakcije obračunavaju u budućnosti (za 30,90 dana, čak i za

više od godinu dana).- Devizni kursevi na ovim tržištima se nazivaju forward deviznim kursevima.- Swap devizno tržište je ono na kojem se odvijaju simultane kupovine i prodaje inostranih valuta, sa različitim

datumima dospeća.- Učesnici na deviznim tržištima se uglavnom bave arbitražom, trgovinom, hedžingom i špekulacijama.- Hedžeri su uglavnom multinacionalne firme koje koriste offset tehnike kao što su forward ugovori, fjučersi, opcije,

svopovi, kao i njihove kombinacije.- Špekulanti su lica koja špekulišu sa porastom berzanskog kursa.- Stopa prinosa predstavlja procenat povećanja vrednosti tokom određenog vremenskog perioda.- Realna stopa prinosa predstavlja stopu prinosa koja je izračunata na osnovu merenja vrednosti iste aktive na

nekim deviznim tržištima.- Neke vrste aktiva se vrednuju, pre nego po stopi prinosa, po sledeće dve karakteristike: po riziku

(nepostojanosti valuta koja doprinosi bogaćenju onih koji ¨štede¨), i po likvidnosti (odnosno lakoći po kojoj se aktiva može prodati ili zameniti za drugu).

- Kamatna stopa je iznos određene valute, koju može zaraditi deponent, pozajmljuvanjem jedinice na godinu dana.- Kamatne stope, koje se isplaćuju na kraju godine, moraju se isplatiti u valutama u kojima je deponovan novac.- Kamatne stope, igraju vrlo značajnu ulogu na deviznim tržištima u svetu, zato što su za ogromne količine

deponiranih valuta plaća određena kamatna stopa, koja predstavlja pokazatelj dominacije valuta.

3

- Devizno tržište je u ravnoteži kada depoziti svih valuta nude iste očekivane stope prinosa.- Stanje pariteta kamatnih stopa je stanje u kome se održava jednakost stopa prinosa na uložene depozite dve

valute (ako se mere u istim mernim jedinicama).- Depresijacija neke valute danas, snižava očekivanu stopu prinosa domaće valute deponovanu u obliku inostrane

valute.- Do devalvacije neke valute dolazi kada valuta određene zemlje odluči da snizi vrednost svoje valute.- Devizni kursevi će biti determinisani tražnjom i ponudom, ukoliko ne dođe do intervencije vlade određene

zemlje.- Režim deviznog kursa na koji ne utiče vlada neke zemlje naziva se fluktuirajući ili slobodni devizni kurs.- Vlade zemalja u svetu uglavom koriste sistem upravljanja deviznim kursem na osnovu kojeg dozvoljavaju da

devizni kurs flukturira samo u malom iznosu u okviru uskog opsega.- Fiksni devizni kursevi su određeni prema vrednosti druge valute, korpi drugih valuti ili prema zlatu.- Devizni bilans predstavlja pregled svih međunarodnih finansijskih transakcija neke države, odnosno

međunarodnoh plaćanja i potraživanja jedne zemlje sa inostranstvom, u određenom vremenskom periodu.- Devizni bilans pokazuje priliv i odliv deviza, kao i stanje likvidnosti zemlje prema zemljama u inostranstvu.- Za raliku od platnog, devizni bilans ne pokazuje robu koja je izvezena na kredit, dok se dati kredit (uz

odgovarajuću kamatu) ne otplati u potpunosti.

Glava 9.

- Tehnološki odgovori na krizu industrijske civilizacije početkom sedamdesetih godina, koja je poštedela samo usluge, servise i sektor povezan sa preradom, distribucijom i upotrebom znanja i informacije, bili su dvojakog koraktera: 1) U prvoj fazi, osnovna osobina je bila segmentiranje reprodukcionog procesa na uske, jednostavne, radno intenzivne segmente koji su i/ili intenzivni standardizovanim kapitalnim dobrima i/ili tehnologijom niskog ili srednjeg nivoa i/ili su intenzivni zagađivači čovekove okoline i koje zbog toga može obavljati niskokvalifikovana i slabo obučena radna snaga; 2) U drugoj fazi, na značaju dobijaju procesi sistematizacije, ne samo reprodukcionog lanca proizvodnje određenog delimičnog ili finalnog proizvoda, nego i čitavih društava, za razliku od predhodne faze segmentacije, dezartikulacije i dezintegracije reprodukcionih i društvenih sistema. Za razliku od predhodnog perioda u kome su mnoge funkcije u procesu reprodukcije i u vezi sa njim egzistirale kao odvojene, nezavisne i nepovezane, u ovoj fazi se, uz korišćenje potencijala nove TEP, povezuju u integralne celine.

- U drugoj fazi razvoja nove TEP, koja se efektuira krajem osamdesetih godina dvadesetog veka, zbog sveobuhvatne informatizacije reprodukcionog procesa, uključujući automatizaciju, robotizaciju i bolju komunikacionu povezanost revitalizovanih i restrukturisanih tradicionalnih industrija, smanjuju se troškovne prednosti koje su nerazvijene zemlje imale zbog jeftine radne snage i jeftinih sirovina.

- Paradigmatski pomak, kako se kreće reprodukcionom sferom, transformiše postojeće i stvara nove grane i segmente nacionalnih privreda, menjajući i uspostavljene sektorske granice.

- Usluge obuhvataju dve funkcionalno različite grupe (usluge kojima se zadovoljava proizvodna potrošnja – poslovne usluge iusluge namenjene zadovoljavanju ličnih potreba stanovništva) koje se na različit način evidentiraju u strukturi GNP, zavisno od toga dali se evidentiranje obavlja sa potrošne ili proizvodne strane.

- U periodu razvoja nove TEP je došlo do značajnog preusmeravanja zaposlenosti i investicija iz industrijskog u uslužni sektor unutar razvijenih zemalja svetske privrede uz smanjeno investiranje ili dezinvestiranje proizvodnih kapaciteta samog industrijskog sektora.

- Konkurentske prednosti, zasnovane na smao jednoj ili na dve odrednice, faktora, obično se pokazuju kao teško održive ili čak neodržive. One se brzo menjaju, a međunarodni konkurenti takvu vrstu prednosti relativno brzo dostignu i prevaziđu.

- Strukturisanje i usavršavanje ekonomskog funkcionisanja i razvoja subjekata globalne privrede zavisi od konkurentskih prednosti i uspešnosti u relativno ili potpuno novim i manje ili više sofisticiranim privrednim delatnostima, kao i produktivnosti sa kojom se koriste bogatstva jedne privrede, posebno novi, nekonvencionalni faktori rasta i kvalifikovana i stručna radna snaga.

- Otvorena privreda, je koncept koji se afirmisao pod uticajem dominantnih privreda u savremenoj svedskoj privredi, pre svega SAD.

4

- Osnovna obeležja otvorene privrede su određene funkcionalne karakteristike na kojima se zasniva objektivna i subjektivna sposobnost intenzivne, kreativne i efikasne komunikacije sa ostalim ekonomskim subjektima u globalnim razmerama.

- U otvorenoj privredi svaki ekonomski subjekt ima za cilj da u svom proizvodu postigne optimalnu kombinaciju troškovnih, cenovnih i kvalitativnih osobina i time ga učini konkurentnim na nacionalnom i internacionalnom tržištu. U tom procesu se kreiraju novi faktori proizvodnje i integralne konkurentnosti, gube se stare i stvaraju nove konkurentske prednosti.

- Od integralne konkurentnosti zavise položaj i uloga neke privrede u celini ili nekog njenog dela u svetskoj privredi, a ne od bilo kog tipa segmentirane konkurentnosti.

- Integralna konkurentnost je sposobnost društva da uspešno stvara, održava i poboljšava, trajno i dinamički, konkurentsku sposobnost i prednost svojih privrednih subjekata harmoničnim razvojem i sinhronizovanim delovanjem, artikulisanih u neprestanoj interakciji, svih relativnih elemenata, institucija, podsistema i funkcija sistema.

- Primarni istorijski subjekat, privreda u državnim granicama, kao nosilac koncepcije integralnog razvoja na svom teritorijalnom području, nije više i dominantni razvojni subjekat.

- Drugi tip subjekta moderne svetske privrede, TNC, pak svojom logikom funkcionalnog razvoja presecaju tkiva ekonomskih prostora država i u svoj sistem integrišu njihove segmente, provodeći deteritorizaciju proizvodnih sistema i procesa i organizovanih struktura moderne firme.

- U globalnoj konkurentnosti, koja više nije prosti zbir pojedinačnih konkurentskih prednosti, ekonomska skala uspeštnosti nekog ekonomskog subjekta, bez obzira na internu trgovinsku orijentaciju, vezana je za proizvodnju i prodaju na globalnom tržištu.

- Transnacionalne kompanije su nosilac globalne poslovne aktivnosti i marketing strategije.- Osnova poslovne filozofije TNC je da se proizvodi i kupuje bilo gde na zemaljskoj kugli gde je troškovna

struktura najpovoljnija, proizvod najjeftiniji, a prodavati tamo gde su tražnja i cene, a time i profit, najveći.- Procesi razmene proizvoda, finalnih ili delimičnih, mogu se u uslovima dominacije TNC, a u sistemu otvorene

privrede odvijati kao intrakompanijska ili interkompanijska razmena ili razmena među nezavisnim subjektima.- Sve veći značaj dobijaju intrakompanijske veze funkcionalnog karaktera koje modifikuju i delovanje tržišnih

zakonitosti i principa, putem transfernih cena koje pojačavaju i ubrzavaju rast neekvivalentnosti interakcija delova svetske privrede.

- U pogledu tehnologija koja se koristi u okviru TNC, moguće su sledeće situacije: 1) Prvi tip tehnologije velike TNC koriste, razvijaju ili preuzimaju od drugih, izvan delovanja tržišta za potrebe sopstvene proizvodnje; 2) Drugi tip su one tehnologije koje se proizvode sa ciljem prodaje na tržištu i ostvarenja što boljih finansijskih rezultata; 3) Treći tip su tehnologije koje TNC danas sve više razvijaju i koriste kao sredstva za ostvarenje globalne dominacije, naročito u velikim, gigantskim reprodukcionim lancima i sistemima.

- Integralne konkurentnosti su sposobnosti društva da stvara, održava i unapređuje trajno i dinamički, konkurentske prednosti svojih ekonomskih subjekata, harmoničnim razvojem i sinhronizovanim delovanjem svih elemenata tog sistema.

- Promenjene TEP su sposobnost društva i ekonomskih subjekata da individualno ili kao celina kreativno reaguje na sve izazove užeg i šireg prirodnog i društvenog okruženja u skladu sa vlastitim interesima i strateškim ciljevima uz skladan i stalno unapređujući razvoj svih komponenti R&D kompleksa i samog kompleksa u celini.

- Značajan koncepcijski pristup izučavanju konkurentnosti je dat 1985 u Report of the Presidential Commission on Industrial Competitives (OECD).

- Temelji se na pobijanju uskog pristupa baziranog na stopama razmene i kriterijumima trgovinskog bilansa. - U definiciji koja je predložena podvlači se da ¨ konkurentnost ne može biti definisana kao sposobnost nacionalne

privrede da postigne pozitivan trgovinski bilans. Trgovinski bilans reflektuje vrednost dobara, internacionalne investicione tokove, međunarodnu krizu dugova i ostale aspekte, koji su slabo povezani sa fundamentalnom sposobnošću delatnosti jedne nacionalne privrede za evikasnu konkurenciju i stvaranje višeg standarda za svoje građane. ¨

5

- Najbolje je konkurentnost meriti nizom indikatora: 1) produktivnost rada; 2) realni rast nadnica; 3) realne ekonomije obima i prinosi kapitala angažovanog u privredi; 4) pozicija u svetskoj trgovini.

- The World Competitiveness Yearbook priprema The International Institute for Management Development iz Švajcarske, u izdanju za 2001. godinu daje pregled konkurentnosti za 49 država na osnovu 293 kriterijuma kombinacijom dve grupe podataka.

- The Global Competitiveness Report (2001) priprema World Economic Forum sa Harvardskim univerzitetom i meri komparativne prednosti i nedostatke privreda za 75 država.

- Od 2000. godine The Global Competitiveness Report se sastoji od rangiranja analiziranih država na osnovu dva indeksa: 1) The Growth Competitiveness Index (GCI); 2) The Curent Competitiveness Index (CCI).

- The Growth Competitiveness Index se odnosi na merenje faktora koji doprinose budućem rastu privrede putem stope promena po stanovniku. Sastoji se od tri subindeksa: tehnološki nivo privrede, kvalitet javnih institucija i makroekonomski uslovi.

- The Curent Competitiveness Index se odnosi na identifikaciju faktora koji utiču na visok nivo tekuće produktivnosti i samim tim povoljne tekuće ekonomske performanse, iskazano nivoom GDP po stanovniku.

- Uspešne firme na internacionalnom planu moraju najpre biti uspešne na domaćem tržištu. Nova konkurentska situacija zahteva: 1) fokusiranje reprodukcionog procesa; 2) Uvođenje novih menadžment metoda i tehnika; 3) redefinisanje pozicije i značaja ljudskog kapitala; 4) restrukturaciju poslovne aktivnosti.

- Uspešna firma poseduje: 1) kvalifikovanu i sve više visokostručnu radnu snagu; 2) zahtevne kupce na čije iskazane potrebe mora brzo i kvalitetno odgovoriti proizvodom ili uslugom po kupčevoj želji ili meri; 3) pouzdane dobavljače koji neće uzrokovati zastoje u proizvodnji; 4) modernu tehnologiju.

- Firma funkcioniše i razvija se u okviru tri bitne relacije: 1) relacije između svog proizvodnog asortimana i zahteva tržišta; 2) relacije između nameravanog cilja, ka kome je produktivnost usmerena; 3) relacije koja se uspostavlja između realnih tehnoloških karakteristika firme i potencijala nove TEP koji postaju standardi najbolje prakse za preduzeća koja u to vreme funkcionišu u svetskoj privredi.- Kod robnog uvoza i izvoza imamo dve vrste specijalizacije intersektorsku i intrasektorsku specijalizaciju. - Kao mera za upoređenje struktura koristi se koeficijent podudarnosti kao kosinus vektora izvozne i uvozne

strukture.- Koeficijent podudarnosti strukture izvoza i uvoza može imati vrednosti od 0 do 1.- U slučaju potpuno identične strukture izvoza i uvoza prema sektorima koeficijent bi iznosio 1 (ugao odstupanja

struktura bio bi pravi ugao). To bi ukazivalo na intrasektorsku prirodu međunarodnih sektorskih trgovinskih transakcija – visoku specijalizaciju.- Kada je koeficijent podudarnosti jednak 0, radi se o potpunoj nepodudarnosti izvozne i uvozne sektorske strukture

(ugao odstupanja bi se potpuno zatvorio, odnosno linije odstupanja poklopile), što ukazuje na intersektorski karakter uključenosti u međunarodne trgovinske transakcije.- Kao jedan od indikatora položaja pojedinih delatnosti u međunarodnoj razmeni koristi se RCA pokazatelj dotada

iskazane komparativne prednosti proizvoda i/ili delatnosti neke nacionalne privrede.- Ovaj indikator, koji je mera odnosa relativnog učešća izvoza oderđenog proizvoda u ukopnom nacionalnom izvozu

prema istom odnosu na nivou sveta.- Suština ovog indikatora se ogleda u sledećem: ukoliko je učešće nekog segmenta nacionalne privrede u ukupnom

nacionalnom izvozu veće od učešća tog segmenta na svetskom nivou (vrednost veća od 1) onda se radi o delu nacionalne privrede koji iskazuje komparativne prednosti. Proizvodi koji imaju visoke pozitivne ili negativne vrednosti ovog indikatora (veće ili manje od 1) ustvari sintetizovano iskazuju konkurentna obeležja nacionalne privrede strukturnog tipa koja, u normalnim razdobljima razvoja nije moguće lako, a pogotovo brzo, promeniti- Intenzivnost R&D ulaganja je porasla enormno tokom osamdesetih godina dvadesetog veka u četiri industrijske

grupacije. Zbog toga je izvršena dalja segmentacija industrijskih delatnosti prema R&D intenzivnosti, tako da nova podela ima četiri člana: 1) visoko; 2) srednje-visoko; 3) srednje-nisko; 4) nisko R&D intenzivne industrijske delatnosti.- Treba voditi računa da su funkcionalne karakteristike i značaj visokih tehnologija date obeležjima koje ih čine

razvojnim jezgrom savremene svetske privrede, a ne samom visinom učešća u ukupnom izvozu pojedinih zemalja i grupacija.

6

Glava 10

Kao i Velika ekonomska kriza (1929-1933) i kriza sedemdesetih je kriza restrukturacije.- Kriza je sveobuhvatna iradikalna u mnogim oblastima: 1) kriza tehnološkog razvoja i promena TEP; 2) kriza

dominantnog organizacionog modela u ekonomiji i društvu; 3) kriza prirodnog okruženja i čovekovog odnosa sa njim; 4) kriza ekonomskog i društvenog sistema i okruženja; 5) kriza čovekove životne i radne aktivnosti.

- Kriza restrukturacije svetske privrede, otpočeta sedamdesetih godina dvadesetog veka imala je dve faze: 1) U prvoj fazi, radi se o pokušaju da se postojeći modus rasta održi u modifikovanom obliku.Sistem se stihijski i haotično menja; 2) Druga faza je obeležena procesom stabilizacije privreda razvijenih zemalja.

- Kriza restrukturacije je obuhvatila sve delove svetske privrede istovremeno, ali pre svega i najintenzivnije razvijene zemlje.

- To je čini različitom u odnosu na ranije krize koje su obuhvatale, po pravilu, samo jedan deo svetske privrede.- ¨ Mediteran je okean prošlosti, Atlantik je okean sadašnjosti, Pacifik je okean budućnosti¨. (John Hay, prema

Naisbitt)- I SAD su ušle, u vreme restrukturacije svetske privrede, u stanje opadanja i stagnacije, ali su, ipak, zadržale

vodeću ulogu u njemu.- SAD obezbeđuju standarde za ceo svet u mnogim oblastima, kao u domenu nauke i tehnologije, proizvodnji

civilnihaviona, hemijskih proizvoda i kompjuterskih sistema i programa.- Kriza vodeće pozicije SAD je vezana za promenu u komponentama koje su bile najvažnije za njenu dominaciju u

razdoblju nakon II svetskog rata: 1) samo američko tržište je osam puta veće od sledećeg po veličini; 2) američka tehnologija je superiorna u mnogim oblastima; 3) američki radnici su stručniji u proseku nego u ostalim državama; 4) SAD su uspešnije nego ostale države; 5) američki menadžeri su najbolji u svetu.

- Predhodni modus rasta, koji je doveo do ekonomskog i tehnološkog buma tokom pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, je iscrpeo potencijale za efikasno funkcionisanje i uspešan razvoj u globalnom kontekstu.

- Novi model tih odnosa se zasniva na sledećim osnovnim karakteristikama i promenama: 1)promena značaja energije kao ključnog faktora rasta; 2) gubljenje značaja masovne proizvodnje kao osnovnog oblika proizvodnje; 3) demistifikacija proizvodnje i individualizacija potrošnje; 4) izmena uloge države i njenih institucija u privrednom životu; 5) Internacionalizacija, transnacionalizacija, odnosno globalizacija reprodukcionog procesa; 6) dominacija razvojnog koncepta čiji su nosilac TNC; 7) jačanje regionalnih i nadnacionalnih integracija; 8) znatno ubrzanje tehnoloških i strukturnij promena u svetskoj privredi; 9) promocija informacije kao osnovnog razvojnog resursa; 10) produbljivanje strukturnih razlika između razvijenih i nerazvijenih država.

- Informaciono siromaštvo u nerazvijenim zemljama ima različite forme: 1) planiranje uz nedostatak potrebnih činjenica; 2) nepouzdane informacije o spoljnom dugu i siromaštvu; 3) oskudna informaciona podrška za donošenje odluka na vrhu; 4) neadekvatna finansijska kontrola; 5) limitiran pristup informacijama; 6) ograničeni kanali za razmenu informacija za stručnjake inaučnike; 7) nezadovoljavajuća informaciona podrška delatnosti naučnih radnika; 8) nedostatak informacija o prirodnom resursima; 9) nedovoljno korišćenje domaćeg i lokalno proizvedenog znanja.

- Naisbitt (1982) je naznačio osnovne pravce, megatrendove koji menjaju obeležja funkcionisanja i razvoja u svetskoj priverdi u osamdesetim godinama dvadestetog veka (tabela 10.1 , strana 306).

- Naisbitt i Aburdene (1990) su smatrali da su najznačajniji megatrendovi, koji utiču na čovekovu i radnu aktivnost i odnose i međusobne uticaje subjekata svetske privrede sledeći: 1) snažan zamah globalne ekonomije u devedesetim; 2) renesansa umetnosti; 3) nužnost slobodnotržišnog socijalizma; 4) globalizacija životnog stila i kulturni nacionalizam; 5) privatizacija države blagostanja; 6) uspon zemalja na obodu Pacifika; 7) doba biologije; 8) preporod religije u novom milenijumu; 9) trijumf individue.

- Ekonomska globalizacija je najznačajnija snaga razvojnog perioda nakon II svetskog rata. Dok je rastući značaj u privrednoj aktivnosti u celini, međunarodne trgovine dobara i usluga evidentan tokom proteklih pedesetak godina, međusobno kretanje kapitala je svoj značaj iskazalo tokom poslednjih tridesetak godina.

- Hatzichronoglou (1999) smatra da je globalizacija privredne aktivnosti proces koji se istorijski može podeliti u tri faze koje, u savremenom razdoblju, koegzistiraju: 1) rast međunarodne trgovine, posebno izvoza; 2) preseljavanje proizvodnje, razvoj off-shore poslovanja i inteziviranje direktnih investicija; 3) globalizacija tehnoloških inovacija putem multiplikacije R&D centara u inostranstvu.

7

- Ključne karakteristike globalizacije privrede, prema izveštaju OECD (1996) su: 1) rast konkurencije između firmi na različitim tržištima; 2) internacionalizacija proizvodnje; 3) promena oblika međunarodne proizvodnje; 4) rastuća međuzavisnost između različitih nivoa globalizacije.

- Tri bitna elementa globalnog razvoja i integralne konkurentnosti su: 1) globalne kompanije; 2) globalno tržište; 3) globalna konkurencija.

- Adams pravi razliku između tri ključna pojma u integraciji privredne aktivnosti na svetskom mivou u savremenom periodu: 1) lokalizacija; 2) internacionalizacija; 3) globalizacija.

- Lokalizacija – Proces modifikacije proizvoda radi obuhvatanja razlika na globalnom tržištu, uključujući prevod na lokalni jezik i kulturnu adaptaciju.

- Internacionalizacija je proces dizajniranja i razvoja ili reinženjeringa aplikacija i proizvoda radi zadovoljenja svih ciljanih lokalnih potreba bez bitnih tehničkih promena.

- Globalizacija je proces svetske integracije i prilagođavanja lokalnim tržištima, uključujući internacionalizaciju i lokalizaciju.

- Frankel navodi niz faktora koji utiču na ekonomsku integraciju i trgovinu: 1) Distanca i ostale geografske varijable; 2) lingvistički i kolonijalni faktori; 3) Političko-vojni faktori; 4) Zone slobodne trgovine; 5) Zajedničko državno uređenje; 6) zajednička država; 7) valuta.

- Uticaj globalizacije na nejednakost se može iskazati putem sledećih konstatacija: 1) dramatična širina dohodovnog jaza između država verovatno neće biti povećana nego smanjena; 2) u državama koje su obilovale radom pre 1914. godine, otvaranje ka međunarodnoj trgovini i međunarodnom kretanju kapitala je smanjilo nejednakost; 3) u državama koje su oskudevale radom, otvaranje ka međunarodnoj trgovini i međunarodnom kretanju kapitala je povećalo nejednakost; 4) iz svih internacionalnih i intranacionalnih efekata može se zaključiti da više globalizacije znači manje nejednakosti u svetu; 5) nejednakost svetskog dohodka će postojati i pri potpunoj globalnoj integraciji.

- Stvarna globalna privreda je ona u kojoj postoji dominacija transnacionalnih firmi i finansijskih institucija koje obavljaju svoje aktivnosti na svetskom tržištu nezavisno od nacionalnih granica, nacionalnih političkih ciljeva i domaćih ekonomskih ograničenja.

- Izučavanje prvog talasa globalizacije ima svoje intelektualno poreklo u radovima niza autora kao što su: A. Smit, K. Marx, J.S. Mill, E.F. Heckscher, B.Ohlin, J.M. Keynes, V.I. Lenjin...

- Postoje mnogi mitovi o ekonomskoj globalizaciji, koji imaju osnovu u površnom i pristrasnom razmatranju integracije svetske privrede uz zanemarivanje stvarnih podataka o ekonomskoj aktivnosti dva globalizaciona talasa.

- Kod savremenih ekonomista preovladava stanovište da globalna integracija nije nova pojava i obeležje svetske privrede. Zbog toga postoji intenzivno interesovanje za izučavanje karakteristika ekonomskog rasta pre I svetskog rata kao osnove za razumevanje tekućeg talasa globalizacije.

- Sachs i Warner su argumentovali tezu o savremenoj ekonomskoj globalizaciji kao svojevrsnom povratku na liberalni međunarodni poredak koji je postojao pre 1914. godine i I svetskog rata.

- Robni izvoz – Period od 1870-1913. godine je razdoblje izuzetnog rasta međunarodne trgovine.- Međunarodna trgovina – Udeo proizvoda iz poljoprivrede, rudarstva i prerađivačke industrije u nacionalnom

dohotku je smanjen na pola u periodu između dva talasa globalizacije.- Direktne strane investicije i kapitalni tokovi – Iako su direktne strane investicije i multinacionalne firme

postojale i u prvom talasu globalizacije uticaj na oblike i intenzitet integracije svetskog tržišta su iskazale u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka. Između 1870. i 1913. godine rast stranih portfolio investicija je bio iznad rasta trgovine, FDI i outputa.

- Trgovinske barijere – U prvoj polovini 19. veka slobodna trgovina je bila glavna preokupacija V. Britanije, koja je tada bila, po mišljenju mnogih autora, bastion slobodne trgovine. Smanjenje trgovinskih barijera je postalo opšti trend oko 1860. godine nakon ugovora o trgovini između V. Britanije i Francuske, zatim sličnih ugovora Francuske i mnogih drugih država. Sledilo je smanjenje carina u Evropi, najvećim delom kao rezultat prihvatanja klauzule o najpovlašćenijoj naciji. U celini posmatrano, može se konstatovati da su trgovinske barijere, nakon II svetskog rata, smanjene i da su znatno niže nego pre jednog veka.

- Rast i konvergencija – Od globalizacije se očekuje da unese novu dinamiku u svetsku privredu. Uz sporiji rast svetske privrede u celini tokom protekle dve dekade, podaci ukazuju na divergenciju, a ne na konvergenciju rasta između država. U prvom talasu globalizacije (1870-1913) postojalo je ubrzanje rasta, mada ni približno tako

8

impresivno kao u zlatnom dobu kapitalizma nakon II svetskog rata. I u kasnijem razvojnom periodu jaz u razvoju država se održava, produbljuje i proširuje uz stalno višu stopu ekonomskog rasta u razvijenim državama.

- Nove tehnologije – Bairoch smatra da je verovatno najznačajnija determinanta ekonomskog rasta sposobnost stvaranja, prihvatanja i primene novih tehnologija.

- Dva talasa globalizacije potvrđuju pogled na potpuno novi globalizovani svet.- U pvom talasu globalizacije, nije potvrđena teza da novi talas globalizacije predstavlja obnavljanje trendova

globalne ekonomske integracije koji su prekinuti sa dva svetska rata.- Kombinacija rastućih carina, brzih tehnoloških promena i zaduživanje na međunarodnom tržištu kapitala, je bila

značajno obeležje ekonomskog razvoja vež u prvom talasu globalizacije.

Glava 11.

- Današnje svetsko trgovinsko okruženje karakteriše nekoliko osnovnih oblika trgovinskih sporazuma, čijim nastankom dolazi do stvaranja određenih regionalnih integracija i to su područje slobodne trgovine, carinska unija, zajedničko tržište i ekonomska unija.

- Područje slobodne trgovine (free trade area- FTA) se formira u situaciji kada dve ili više zemalja pristanu na ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine.

- Evropsko ekonomsko područje je tipičan primer područja slobodne trgovine, a u okviru ovog područja nalazi se 15 zemalja Evropske unije sa Norveškom, Lihtenštajnom i Islandom.

- Carinske unije stvaraju se u cilju eliminacije internih barijera za obavljanje trgovine između zemalja članica koje su uspostavile zajedničke eksterne barijere.

- Zajedničko tržište podrazumeva ukidanje internih barijera i uspostavljanje zajedničkih eksternih barijera, kao i stvaranje zajedničkog tržišta, koje bi omogućilo slobodan protok svih faktora proizvodnje, uključujući i radnu snagu, kapital i informacije.

- Ekonomska unija je stvorena u cilju eliminacije internih i uvođenja zajedničkih eksternih barijera, te slobodnog protoka faktora proizvodnje.

- Potpuno razvijena ekonomska unija zahteva intenzivnu politiku unije, koja bi doprinela da različite države u njenom okviru postanu slične.

- SAD i Kanada su 1988. godine potpisale sporazum o slobodnoj trgovini (CFTA).- Predstavnici SAD, Kanade I Meksika (12.08.1992) su potpisali severno-američki sporazum o slobodnoj trgovini

(North American Free Trade Agreement- NAFTA).- U Latinskoj Americi potpisano je niz preferencijalnih sporazuma od kojih su najznačajniji Centralno-američki

integracioni sistem (SICA), Andska zajednica, Zajedničko tržište juga (Mercosur), Karipska zajednica i zajedničko tržište (CARICOM).

- Azijsko-Pacifički region je ostvario jednu trćinu od globalnih prihoda 1997. godine. Velika gustina naseljenosti i geografska izolovanost su karakteristične za region Pacifika.

- Južna Koreja, Tajvan, Singapur i Hong Kong se često nazivaju četiri azijska lava ili novoindustrijalizovane ekonomije (NIEs).

- ASEAN (Association of Southeast Asian Nations) predstavlja preferencijalni trgovinski sporazum u južno- pacifičkom regionu. Japan nije član ove organizacije.

- Osnovni cilj stvaranja Evropske ekonomske zajednice ogleda se u ostvarenju harmoničnog razvoja zemalja članica. Za realizaciju tog cilja predviđeno je uspostavljanje zajedničkog tržišta i postepeno usklađivanje ekonomskih politika država koje su članice.

- Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija su 1951. godine započele proces ujuedinjenja kroz ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik u Parizu, a 1957. godine u Rimu potpisale sporazum o osnivanju EEZ (European Economic Community).

- Osnova stvaranja Evropske ekonomske zajednice i njenog zajedničkog tržišta ležala je u četiri najznačajnija načela: 1) Načelo slobodne trgovine; 2) Načelo slobode kretanja lica; 3) Načelo slobode vršenja usluga; 4) Načelo slobode kapitala.

- Evropska monetarna unija (EMU) se može sagledati kroz tri glavna aspekta: 1) Jedinstvena evropska valuta; 2) Evropska centralna banka; 3) Centralizovana monetarna politika.

9

- Prednosti EMU se ogledaju u : 1) Smanjenju transakcionih troškova; 2) eliminaciji određenog rizika; 3) smanjejnu mogućnosti špekulisanja; 4) povećanju konkurencije; 5) većoj makroekonomskoj stabilnosti; 6) smanjenju kamatnih stopa; 7) povećanju obima investicija.

- Velika Britanija je formirala Evropsko područje slobodne trgovine- EFTA zajedno sa šest manjih evropskih zemalja u vreme kada je formirana EEZ.

- U oktobru 1991. godine, nakon 14 meseci pregovora, ondašnja EEZ i sedam zemalja EFTA potpisali su sporazum o stvaranju Evropskog ekonomskog područja- EEA.

- Međunarodne organizacije predstavljaju subjekte međunarodnog poslovanja za koje važe posebna pravila vezana za rad i status. Ako se kao kriterijum za podelu uzme tip osnivača dele se na: Međunarodne vladine organizacije i Međunarodne nevladine organizacije. Međunarodne organizacije se mogu još podeliti i na: Globalne i regionalne.

- Svetska trgovinska organizacija- WTO, predstavlja globalnu organizaciju, čiji je cilj uspostavljanje pravila, to jest, normi u međunarodnoj trgovini koje bi omogućile odvijanje slobodne i jednostavne trgovine.

- Najznačajniji principi sporazuma o carinama i trgovini GATT, koji su koristile ugovarajuće strane su: 1) status najpovlašćenije nacije; 2) princip nacionalnog trtmana; 3) princip koncenzusa; 4) zabrana diskriminacije i ograničenja, posebno kvantitativnih.

- Organizacija Ujedinjene Nacije – UN , je najpoznatija i najznačajnija globalna međunarodna asocijacija koja je uticala na procese institucionalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa, odnosno na stvaranje organizacija globalnog karaktera koje regulišu saradnju između država.

- UNCTAD- Konferencija UN za trgovinu i razvoj je formiran 1964. godine i predstavlja stalno telo generalne skupštine UN za područje trgovine i razvoja.

- Poslovi koje obavlja UNCTAD mogu se podeliti u šest grupa: 1) Globalizacija strategije i razvoja; 2) međunarodna trgovina robom i uslugama; 3) investicije, tehnologija irazvoj preduzeća; 4)usluge, infrastruktura i trgovačka efikasnost; 5) međuresorska pitanja; 6) nerazvijene zemlje i zemlje bez pristupa moru.

- IMF- Međunarodni Monetarni Fond je nastao sa ciljem da se kreira međunarodni monetarni sistem, na osnovu kojeg će se ubrzati proces zaposlenosti i ostvariti stabilnost cena u svetu.

- Dva osnovna člana Articles of Agreement IMF, su promovisali fleksibilnost pri prilagođavanju eksterne ravnoteže, a to su : 1) Kreditne olakšice IMF; 2) Prilagođavanje pariteta.

10