ААНТЕ

§ 1. Данте као класичар — § 2. Данте и латинска традиција — § 3. Соттета и књижевни родови —

§ 4. Егземпларне фигуре у СоттесИа — § 5. Персонал Соттеб.1 а — § 6. Мит и пророштво — § 7. Данте и средњи век

§ 1. ДАНТЕ КАО КЛАСИЧАР

У Дантеу, Шекопиру и Гетеу ми обично гледамо три врхунца новијег пеоништва. То вредновање је, међу- тим, прихваћено тек у столећу после Гетеове омрти1. У Немачкој оно је постало канон захваљујући Геор1гу и 1његовој школи. Што се Енглеске тиче, Т. С. Елиот каже: ТУе јее1 1ћа1 гј 1ке сХаззге г$ геа11у а унопку Шеа1, И ти$1 ке сараМе ој ехкЉШп% ап атрШи(1е, а са1ко- Иску. . . ункгск аге ји11у рге$еп1 гп 1ће тесИеуа! тт<1 ој 1)ап1е. Рог т 1ке БЉте СотеЛу, Ц апуумкеге, ше јтЛ 1ке с1а$$гс т а тоЛегп Еигореап 1ап%иа%е2 („Ми осећамо да класик, ако је заиста прави идеал, мора да буде у стању да покаже свеобухватну универзал- ност. . . која је у пуној мери присутна у средњовеков- ном духу Дантеовом. Јер, ако игде, ми у Божанственој комедији налазимо класика на модерном еврооском језику“.) Гетеов однос према Дантеу био је амбива- лентан. У Риму, у јулу 1787, није му се донао празни вербални сукоб о томе да ли су већи Ариосто или

1 „Постоје четири песника са којима данас мора да ра- чуна свака нација: Хомер, Данте, Шекспир, Гете.“ Негтапп Огпшп, Ртадтетг1е (Херман Грим, Фрагменти), 1900, стр. 291.

2 Т. 8. Е1ЛОТ, УЈћа1 гз а СГаззгс? Ап Аббгезз беИаегеб. Ђејоте 1ће УгтдИ 8осге1у отг 1ће 161ћ о/ Ос1оЂет 1944 (Т. С. Елиот, „Шта је класик? Говор одржан пред Вергилијевим дру- штвом 16. октобра 1944“). Лондон, 1945, 18.

573

к н г о н с к л К Н . И Ж К В И О С Г И Ј 1 Л Т И Н Г К И <Ч *КД Н,И м к к

Тасо. ,.М)И01'0 јс горе, мсВутим, оило кад сс понсо рач гонор о Дантсу. Јодан млади човск од углсда и духа, човек који јс даис та ноднанао тог и:та.нре;м1ог ч/>века, није пајболд‘ мрнмио мојс 1тох»алс и одобраванл:, ид- јатшвши бсз околишон»а »а сс сваки странац мора одре!ш ра>умеван»а }(.*д.ног тако итнапредног духа, к.о- јег ни Италијани у спому не могу д,а прагс. Иакои дуже лолемике, то ми је на крај»у дојадило, па сам рскао да морам нриднаги да еам склон да одобрим н»егове ставове; јер иикада нисам могао схватити како неко може да се бавп тим посмама. Рекао сам да ми се Пакао чшш одврапгим. Чиснилиппе дјмјсми- сленим, Рај досадним“ . „Без околишоња“ пшитивну оцену налазимо само 1805. године: „Оних неколико терцина у које Данте укљ учује смрт од глади Уго- Јшна и ње1ове деце спадају у најнишс што је песии- штво икада ст1к>рило!“ . Двадесегих година преогтла- Бује аверзија:

Моб.егдтпп аиз ОапГез Н611е ВаппеГ ј е т иоп еигет Кгегз.1,а<2е ги б.ет кХатеп С иеИе СШскИсћ МаГитеИ ипб Р1ег01

Дантеовог пакла трулеж Прогнајте из круга свог.Зовите на бистри извор Срећну нарав и марљивост!

Критикује се „Дантеова одбојна, често одвратна ве- личина1 . У једном чланку о Дантеу (1826; ЈиШаигш- -Аиб^ађе 38, 60 н д.) Гете признаје „високе духовне и осећајне квалитете“ тог пеоника, упорећује га са Бо- том, али потом похвалу ипак ограничава реченицама: „Читава замисао Дантеовог Пакла има нешто микро- мегично и стога збуњује памет. Полазећи одозго па до иајдубљег понора треба да замислимо круг у кру- говима; то, мећутим, одмах ствара појам амфитеатра који нам се, ма колико огроман био, увек пред фанта- * 4

1 ЈићПаишваизеаће 36. 267.4 Исто 30, 360.

С 7 Л

Д Л Н Т Е

зију поставља као нешто вештачки о1рШ1ичено, тиме што се одозго има преглед свега у арени и арене са- ме... Замисао је више реторичка него поетска; ма- шта је узбуђена, али не и задовол»ена.“ У Максимама и рефлексијама налази се опаака: „Мегаморфозу у вишем смислу путем узимагва и давања, добијања и губљења већ је Данте извроно описао.“ Тај исказ го- вори више о Гетеовом појму метаморфозе него о Дан- теу'. Вајмарока клаоика није могла да без предра- суда вреднује Дантеа. То је било резервисано за ро- мантизам.

У Француској су отпори били још јачи. Ризваро- лов превод Пакла (1784) и његово вредновање Дантеа били оу продор једног генкјалног духа5 6. Историја француског разумевања Дантеа може да се прати код Сент-Бева. Године 1854. он је једно од својих Васка- ња понедељком (XI 198 и дд.) посветио прееоду Дан- теа од стране извесног гооподина Менара (Мезпагс!), са титулОхМ ргетГег уГсе-ргезтепГ Аи 8епа1 еТ ргезг- &еп1 а 1а Соиг <1е СаззаИоп („први потпредседник Се- ната и председник Касационог суда“). Високи судски чиновници имали су, додуше, у старој Француској обичај да преводе Хорација — али Дантеа? То није било уобичајано. Ма ргетгеге репзее, признаје Сент- -Бев, еп гесеуапГ 1е Цуге <1е М. МезпагЗ еХ еп уоуат ип та^гзХгаХ еттеп1 е1 шг ћотте роИНдие аиззг <Н$Нп§ие ргојИег Ае џие^иез тотеп1$ <1е Шзгг роиг ХгаАтге Оап1е. . . а еТе <1е те <Пге ди’И аиахХ <1п $е ра$$ег еп Ргапсе ХоШе ипе ге^оШНоп Шхегаие. . . („Моја прва помисао [...], кад саиМ примио књигу го- шодина Менара и видео да је тако угледан чиновник и тако уважен политичар користио тренут1ке доко- лице да преводи Дантеа. . . била је да се у Францу-

5 О. УОИ ЦОЕРЕК (Г. фон Лепер) рекао је о томе: „Види 1пјето, СапЊ 25. Ту се аНипдаге Спродужити’) и ассогсгате ('скратити’) (вид. посебно стих 113, 114 и 125 до 128) описује на начин који потпуно одговара Гетеовој метаморфози жи- вотиња“.

6 Упућујем на рад свог ученика Карла-Ојгена Гаса, Ан- тоан де Риварол и крај француског просветитељства (КАНЕ- -Е1ЈОЕМ ОА55, АпШпе Ае Кгиато! ипб. бет Аиздапд бет јтап- гбзгзсћеп АијкШтипд), дисерт. Бон 1038, 178 и дд.

575

ЕВ1*011СК А К Н > И Ж Г В Ч Л Г Т И Л А Т И Н С К Х С П Е Д Љ Н В * К

сјсој морала логод.нти књижооиа ревосг\гшја '*) Али и Сент-Бов јс Исто то;тко мало као и Гсте склон да напусти клас9ш»|гшчку посмшмју: 5’г/ е$( Јогт4аијоигЈ кш. %гаге 6 1аМ Не пахчтх <1о*и »7 а е(е ГоНје(, 4е /г тгеих сптргепЈге 4§<т$ 5он с<рт. е1 &е к г4- у&гег тупо1аМетеп9 Јапз $оп стстмс, пош пе $аи* гшт аНјигег (је раг1е аи токпл а\ее 1а сопјгопсс (1е зспГ1Г сотте ипе семтпе с!а$$е (1'елргм$) по(ге $оп( 1п1ппс, т л НаНчшЛел пашгеПез е\ рНтШуел 4е лтоп- пстсм, 4е 1о^дие. е( по$ /огтеа р(ш жоНгеч е\ р1ил $м\р1е$ сГтм№па(Јоп; р(ш 1/ е$г <1е мж Шс1е, тотл Ц е$1 ки п6(ге („ако нам јс данас мшу1шо, лахватБујући 10 ликЈШ радовниа чнјн јс ои био прсдмст. да боле ра> лумемо њсгов ду\, и да му сс дјшимо у неокрндено) ц&иши, нс б»и мо се умели одреНн (пшорнм у најмл- н»у руку у узерењу да дслим осећан>а са одрсђеиом врстом духова) со1к гвежм* ишпмног укуха, пркродоих, ирвобтгиих навика у расу,ђива1му, у лопиш, и наших најскромш«јнх и }<ајједностаани)их скхтика маштања; игго је он вишс у свомс веку, то је ман»е у нашсм ), Тек у најновије времс акадел4ска критика у Францу- ској свој хорндонг је толико проишрила да јс Луј Жиле (Ши15 СЉћЕТ, 1876— 1943, акалемик од 1936) могао да каже: је ооиАгаГз рагГег с!е Оаме сотте с1’ип %гапс1 род(е, 1а р1и$ каШе {г^иге роб1\дие цт $'61&е еп Еигоре епхге Ухгџј&е е( Зкакезреаге1 („же- лео бигх о Дантеу да говорим као о великом песнику, највећој песничкој фнгури која се уздиже у Европи измећу Вергилија н Шокспира**).

У Италији је Данте дуто био заборављен. Алфи- јери је изнео оцену да онде нема ни тридесет људи који су ггрочитали Комедију. Прама Стеадалу, Дантеа су око 1800. у Италији презирали. Он је ,д1робућен‘;в захваљујући рисорћименту, као што га је у Немачкој пробудио романтизам, у Енглеској прерафаелити. От- кривање средњег века било је заједанчка позадина. Италијанске свечаности у част Дантеа из 1865. године 7 8

7 1ХШ15 СЊБЕТ, БапГе (Луј Жлле, Данте) 1941, 8.8 А1ЛЗЕКТ С01ЈК50К, Ее тбаеИ б.е БапГе (Албер Кунсон,

„Дантеово буђење“) у часопису Ееггие б.е 1,ШегаШте сотпрагее I, 1921, 362 и дд.

576

Д Л Н Т Е

— као и 'немачже у част Шилера 1859 — биде су предудаји националног уједињења. Као највећи духов- авиш рецршентант своје нације, али и као највећи пе- сник хришћаноког сродншг века, Данте је у XIX веку ушао у пантеон светоке класике — 1класике одвојене од свеколике класицистичке теорије.

Кад се у канон прими нови класик (еухр бре од- — ,,прибројан“), то онда знаии ревизију норми које су до тада важиле као класичне. Увића се да оу оне не- што враманаки услављено, нешто везано за доктрину; оне се релативизују и стављају ван снаге. Да се то до- жаже иа примеру деловања Дантеа, био би задатак (књижевне акритике. У том смислу требало би схватити Елиотова размишљања о суштдаи класике. У том смиолу Хофманстал је 1922. могао да о Молијеру ка- же: „Та дела има)ју нешто граћажжо. Мизантроп је- сте, додуше, неоролазна озбиљна комедија, а Школа за жене стоји можда и изнад њега, називана је њего- вим Хамлетом. Али ипак: овде нема ничег што би мо- гло да се, што се духовне садржине тиче, одржи по- ред велиЈких дела Гетеових, а 1камоли поред Каддеро- на, поред Шексгтира, поред Дантеа9“.

I Iц § 2. ДАНТЕ И ЛАТИНСКА ТРАДИЦИЈА

Како је Комедија постала могућа? Читаоца који у њој ужива то питање не мора да брине. Историчар књижевности, мећутим, не може да га избетне. Оно још није реапено на задовољавајући начин — упркос истраживањима о Дантеу која су нарасла до непре- гледности и која садрже много штошта беокорисно10. Франческо де Санктис (РКАМСЕбСО ИЕ бАМСТ1б) је у своЈој филозофски конструисаној историји итали- јанке књижевности заступао тезу да „Комедија изра- жава животна схватања свих, мисли које су огапте добро и да обликује исту ону идеју која је дотада била у основи ових књижевних форми, игара као и

9 НОГМАККЗТНАД ГИе ВетпТгтипд б.ег Зрћагеп (Хофман- стал, Додир сфера), 1931, 282.

10 Упор. моју критику у ВР 60, 1947, 237 и дд.

577

Е В Р О П С К Л К 1НЈТЖЕПНОСТ И ЧЛТИНСКИ СРЕДЊ И ВЕК

визија, трактата као и уковчежића’, ,вртова', соиета и канцонас‘. Дантеов снев био 6и, према томе, синтеза италијажже ки>нжевностн нрс и>ега. Ова теза је фило- зофски исто голико неоадово.т>ава)ућа колико и исто- ријоки; нема, дакле, -никакоту салнајиу вредност. Адолф Гаспари (АООГР ОА8РАКУ) је Комедију хтео да обја- оии полазећи оа тезе да |с Дантс „у себи с јодинио оне две разллчите струје које су до тада у италијаиској књижсвакхгти биле одвојсне, народску у рслишозном песшиитву и кплж евну у високој лирици"**. То што је уочио та ј задатак, спада у заслуте овот шванредног научиика. РГктово решење било је интелигситно, али се ■нијс могло доказатн. Оно ннје нашдо слодбеитгке, али ннје, колнко види.м, ни :заме!&ено неким бољим. Оп- штеважеће схвагаи>е сматра да је сгудиј антнке, пре овега Вергилија, за Дантеа значио цреч1 ШЈћаван*с уку- са, окретан>е класици11 12. Ми т\; тез\' морамо да одба- цимо. Ток нашег приказа пршгудпо нас је да форме и традшдије латитгског средњег века стално изноеа ег- земллифлкујемо на Дантеу. Тако се намеће заисгву- чак: поред прк>вансалске и италијанске лирике, латин- ски средњи век је главни елемент којл се мора узети у обаир кад је у питању генеза Комедије. Огшоћивање романских језика и књижевности латинском традици- јом јесте, то можемо да наговестимо, битна црта ро- манског света. Али она у Ф ранцуској, Италији и Шпа- нији добија различите форме. У Италији је тај процес олакш ан због веће близине латинском у гласовшгм облицима и вокабулару. Узмимо два прва стиха Ко- медије:

N61 тегго б.е1 саттт бг повГга аИа Мг гИгоааг рег ипа ве1иа овсита.

На пола нашег животнога пута у мрачној ми се шуми нога створи.

11 ОА8РАНУ, СезсћгсМе бет ИаИетпвсћеп МГетаШт (Га- спари, Историја италијанске књижевности) I, 1885, 305.

п УОЗЗћЕК (Фослер) је, изгледа, такође склон том схвата- њу фге СбШгсће Котббге — Божанствене комедије2 II 598).

578

/И1Г1К

Л/оч/Гб! уИа („ШШ! ж мшп' ) јс ИС!ОН[К;?ИСНО И ;ј;м ииски и ‘шнлтсјакски. 1)па \с.!\ш о \с и г а („мпнкш* шум;* д у: 1*сама б;ш*у латкнском м но 'л / уо о гп си га , Ш нннско п и с м га уи)а ( јпиш ж иш п") и качц и с оч си го („м-ракна шума“), <лар<х|>ралшуско п о ч /ге ињ и јогчч! очсигч п глахоЈшо и Јижснчкн сс ра*ликују. Лли Олилина ига ;шјанског Јгрома л а т н с к о м јс ла игалијанско! шгиммка исто»рсмс?но и гггслсанају^и чжотттггк.!. Она можс ;јд му сгутсршнс да јези1К уо1у,агс мсри крема ла!инском и да га и.сму у велккој мори прилагоВаиа: п<*;еоно слнда кал. сс гимс олакш ана рим<>вал*с. ИзмеВу тако стане нансгост. Опа ће сс осстиги утолико јачс пјт<> .Јнаног јсЈика волгаре и латиноког с н л а можс да на- је несник нишс ирож ет латинсжим (/>ралс>нан/Ом и ук<>- лико »ишс и ап ш л тсхасичким скспсримснтима. И је дно и д,руто јс случај код Д аитеа1’.

Он је од I Ј.ронансалаца, иарочито од Арноа Дан:и- јсла ГЛгпаи1 ОагпеЈ), прсузсо стилски идеал тспЈке технике. ТехличЈка рсфлексија код икма се сгалло ук- ;Ј/учује у процес сј вараЈЈ>а’ '. Он би хтео да за Пакао улотреби „грубе и иромукле риме“ (Пакао 32, 1), он се бори са „ж/илавом /рађом“ /7'а/ 30, 36) и тежи ка савршснсгиу (/Ја/ 30, 33)

ко ум јетник ш то кријн.и досег згледа.

Сотпе аИ’ иШтгш то сгансипо агСеЛа,

Он је техничар и артиста говора. ВеН и због тога је аитичка и средљомокоина латинока теорија кшижев- ности нсшто са чиме он стално мс/ра да се суочава.

гл До сада не ностоји ни историја ита/шјанског језика, ни истраживан>е о Дантеоном језику, на крају ни преглед ње- гових латинизама. Само као иробу дајем иеколико лексичких латинизама из Раја. Они су тек једним делом искоришћени за риму, зетрИетш (I, 76); тере (2, 37); сетпе (3, 75); 1аћг (6, 51); а1та (6, 78); сгие (8, 116); итдеЦитде (10, 142 и дд.); ризШо (11, 111); гиће (12, 12); питпг (13, 31); Гитра (15, 145); ГаИита (16, 96); саггга (17, 11); оргтпи (18, 33); ћеаШиОо (18, 112) итд. Упор. КР 1947, 250 и дд.

к С. С014ТШ1 (Т>. Коитини) говори о ретреШо зоргаддгип- дете АеИа тгЦеззтопе 1сстгса ассапЊ а11а роезга („сталном по- јавлшвању техничке рефлексије уз поезију", Увод у издање Ршла).

579

Нн КчДЗ, једног романског послшка. на ни коа Гонтоое, однос измеЈту наннона-аног језика и латинеког није крцат такном про* »лсматиком као код Дантса. Та на- петост може тл се прати крол цело Датеопо слнарала- штво. Она се манифестује у к<»иТкшл’ пдмеГу лагин- ског и италијанскот јсзика. али н у ла 1скосе/К! о»м лат^чиг-зованд игаш јансж ог. Она оојашн.ана гехничке маннртЈ.тме, као и и|тм<>т; папафрч <«,; и (Ј>нг\ ре <т- поттаТш, али л многс елеменгс ил готтике и кз.мати* ке Комедије.

Данте јс стутирао у Парилу1'. Био је на висшш латшгског о!)ралован>а свога времсна. ВеН \ тоирци Риме'' налате се стилистички латинилмп''. Прва кан- цона о камоиу (Јо зоп \>епи(о а! ршио деМа гта — „стигох до врха точка“ , односио у препсву ..Д.скпјех до часа гибања планета44, Риме Г1 V, прен. Ф. Ча-1 с, Дјела 1) започиље астрономскнм одрсћиваи>ем времс- на, које може да се тумачи само као децембар 1296, годпне. То је први пут да Данте употребл>ава ту пе- рифразу коју препоручује реторика. Тиме је старија теор<ија (пречишћавање укуса уз помоћ антике) опо- вргнута. Данте је већ око 1295. био добро упознат са латинском реториком и поетиком. Даптеов латинизам заједнички је свим фазама његове ггродукције. То је средњовековни а не хуманистички латинизам. Видели смо да се Данте у свом писму Кан Граидеу држи сред- њовековне схеме назване ассеззиз (вид. Поглавље 12, § 3, нап. 16 ове књиге). То писмо спада у последњи период Дантеовог живота, исто тако као и две његове латиноке еклоге и ОиезНо де адиа е! 1егга (Расправа о води и земљи). Последња фаза његове продукције је латинска. 15 16 17

15 То потврђује Ђовани Вилани (Ошуапш УП1ат). Роберт Давидзон (БауШзоћп) каже да је та чињеница „непотребно оспоравана“ (СезсћгсШе у о п Погепг — ИсториЈа Фиренце) — IV, трећи део, 1927, 140. Напомена усмерена против Рајне и Фаринелија (КАША и ГАКШЕћГЛ).

16 Издање Ђанфранка Континија (С1АИГКАКСО СОГТ- ТШ1) 19392, 1946. Упор. КГ 60, 1947, 245 и дд.

17 КР 60, 1947, 251.

580

К ако стојм ств ар са п оч ец и м а? V делу СотЧхчи (11 12, 4) Д ан те к а ж е да је н акон Б еатрп чп н е см рги почео да чтгта Б о е тп ја и Ц п ц ер о н а , к о д и к о су то доз- всхкавали н»егово п озн аваш с л атн н ск о г и н»егов тале нат. З ах в а л л ју ћ и о во м последн ,ем он је , додутпе, „кгш у сн у“ , већ р а н и је м ного игга радум овао , к а о ш то мо ж е д а се види и з њ еговог д е л а Угш К иоуа . К ао VI све ау то б и а гр а ф с к е и з ја в с Д ан тео в е и ову вад>а схј^ гггпт као ш егово оа^мосои ссизовлнм^. ТЧт тгрштзлади из н>еие ун у тар њ е п р о ти в р е ч н о с тн (к о ја је п р и к р и в ем а иамер* јим зам аглдгвагвем ), а л и и и з гвене сврхе: попсгове- ћ н вањ а & оппа &еп1Пе (УМ 35 и дд .) са ф и л о зо ф и јо м .

Шта из дела УМа Мио\ш мож емо да научимо о Дантеовом образовањ у? Он показује поанаван>е тзв.

<Ис1атпт1$х*Ј ПоглавЈБе 25. је екокурс који испада из оквира и кој|и није нарочито убедљиво мотивисан; то се м ож е објаонити само тако да је Дантеу било важно да покаж е ретороко образовањ е. Он је Амора приказао као физичжу личност, ш то он у стварности није. Али Данте је на то имао право. Јер „у стара времена код н ас нису постојали певачи који су пе- вали о љубави н а надионалном језику; напротив, пе- вачи о љубаЈви били оу изовасии пеоиици на латин- ском језику“ . Д анте их назива ИиегаН рое1е. Њ им а је доз©ол>еиа „понека реторичка фигура, или нијансира- н>е18 19“ , према томе, то је дозвол>ено и песницима на је- зику \>о1&аге. Д анте се, дакле, већ у том првом на-

18 У поглављу 28 (ТвзШ стШсо, стр. 38 доле) и у поглав- љу 31, 3 (стр. 40) Данте употребљава ргоешго у техничком сми- слу. Два пута алудира на стилски идеал краткоће (вид. у овој књизи Екскурс XIII): Погл. 10, 1 (стр. 11) и Погл. 17, 1 (стр. 20). Заједничко добро средњовековног стила јесте и етимологи- зовање личних имена (вид. у овој књизи Екскурс XIV), које ће Грасијан назвати адшГега тгошта1. Да ли је Данте песничка места наведена у Погл. 25 (стр. 35) познавао из оригинала или из флорилегија, за нас де свеједно.

19 со1ог (,,боја“) је општи карактер говора. Цицерон Ое ог. III 52, 199. — Квинтилијан VIII 4, 28; IV 2, 88 итд. — 1М01ШЕК 871, нап. 2. — Тај појам је у средњем веку променио значење. Со1оге8 (,,боје“) се зову појединачне форме „лексичког укра- са“ (отаГиз иетЂогигп), тако на пример у СоГогез тће^ог1сг (Реторичким бојама) Онулфа из Шпајера.

581

црт\ своје иоетике кнлтжевности на наипоналном је .«тку осс.На подстакнутим да увме по:тај\шце и:т ла- тиноке теорије и гфаксе. Сем тога, он ггуитта дуг.ове живота и Амора да говоре латински. Филоаофски јс бисер Аморова дефииинија самога еебе: ,.Ја сам као средиште крута, прсма коме се сви делови нерифепи- је исто < дносе“ (погл. 12, стр. 12). То је преоГ>;шкова- но и,.м<> „теолошко праиило'4 Аланово (Р1, 210, 627 А): „Бог је јсдпа интедттгибилм« кугла чнје ]е среди- ште ттосвуда, а чнји обим нијс нигде.“ Ова спекула- тивна формула била је V X III гтеку широко распро- страњена. Данте ннје морао да је гфсултме нептх:ред- но од Адана Она, меБутим, доказује да је он још као младић имао филозофско-теодошка интерссоваква. То што он у Новом ж ивочу гу геолошку формулу примењује на Амора, а на другом месту (погл. 26, 1;

20 О пореклу те дефиниције: ВЕСК (Бек) у: 7.НРН, 47, 1927, 1 и дд. и 41. 1921, 473; НШЕШСА (МекекееИпдеп ает Кд1. Акаб.етпГе аоп IVе(еп5ћарреп, АјбееИпд БеИеткипбе — Хејзинха, ..Саопштења Краљевске академије наука Одељење за филологију" — део 74, серија В, 1932, 100), М. БЕ САН01Е- БАС, Зит 1а зрћеге гпјгте бе Разса1 (М. де Гандијак, „О Паска- ловој сфери бесконачног") у часопису Неггие бЋШогге бе 1а рћИозорћге е( бЋШогге детгета1е бе 1а схиШзаНоп. РиЂИее рат 1а РасиИе без ЋеИтез бе ПЈтиетзИе бе Ш1е, 1943, стр. 32. Дитрих Манке је тему Бесконачна сфера и средигите свемира (Б1ЕТШСН МАНИКЕ, ХЈпетиШсће Брћате ипб А11тпШе1рипк() обрадио у посебној књизи (1937, упор. посебно стр. 177), али он не зна ни за место из Дантеа ни за Хејзинху. Аланова де- финиција налази се код Александра из Хејлса, Винцента од Бовеа, Бонавентуре, Томе, Ж ана де Мена. У Италији је, пре- ма Салимбену (НОБВЕК-ЕССЕК 182, 23 и дд.), била позната једна химна Филипа де Грева (РћШрре с!е Сгеуе) са почетком СепГтит сарИ сггси1из („Круг за центар маша се,“ штампано у А. ћ. XX, 88, бр. 89). Друга једна химна почиње: Ти ез сгтсит- јетепИа, / Сеп(тит, Гиг розШо / Босг педаГ оћзедша („Сав си од периферије, / Центре, а твој се положај / Простору сваком отимље", А. ћ. XXI, 12, строфа 11). Сме ли да се претпостави оријентално порекло? Код Хафиса налазим: „Узалуд се око тачке / Бесконачан свија круг; Да л ’ ћеш икад к циљу своме, / самом центру наћи пут?“ (СЕОКС ЈАСОВ, (Јто тузИса. НајШзсће Бгебет гп МасћМШипдетг — Георг Јакоб, Мистично сједињење. Хафисове песме у тгрепевима, 1922, 21). — Упор. у овој књизи поглавље 6, § 4, нап. 30. — Н. ОЗТћЕКОЕН (X. Остлендер) Аморов исказ о себи самом изводи из Еуклидове дефиниције круга, у: Ме1атгдез Ј. бе СћеШпск, 1951, стр. 893.

582

стр. 34), анда, поново мудрујући тврди да Амор нијс никаш а сутгетапца мого пучси акцидоит, спада у иеус- клаћености младалачкаг дела. Да ли ј« Д^мте аианд: лашнског, које је доказао у Новом жиаоту, заиста стекао „као у ону“ ?

Спис Ие ^и1%аг1 е1оциеШГа жели да да тхравила за пеониогшо на национаЈтном јези 1К!у. То се, мећутим, чини на латинском. Песничка употреба језика уо1§аге допушта се так уз многе отраде. Он је подесан само за тематаке круах>ве као што сгу добро, Јнубав, врлина (II 2, 8) и само за канцану (II 3, 11). Али та аграни- чен>а ниоу довоиБна. И пеаниц/и који их пшгггују „раз- ликују се од великмх песника, тј. оних који поштују правила; јер великани су ссвоје песме гогсали правил- ним језиком; ови, мећутим, пишу како им падне на памет . . . Отуда испада: што тачније подражавамо оне прве, утолико боље певамо. Стога ми који настојимо да створимо теорију морамо настојати да достигнемо њихове теоријсжи промишљене поетике“ (II 4, 2 и д.). Данте овде, дакле, у новој форм(улацији износи разли- ковање измећу ИнегаН рое1е и роеге уо1%ап које је већ изнео у Новом животу (иогл. 25, § 3). Ко су, ме- ћутим, они та%т рое1ае („велики песници“), одно- сно ге&и1аге5 („нормативии“)? То оу латиески пеши- ци. Данте више воли да то изричиго не каже, што је разумљиво. Данте жели да велича национални језик, бира примере из италијанског и провансалског пес- ништва: стога би могло изгледати чудно што Уо1§аге треба да се усавршава угледајући се на латинсжи је- зшс, пгго се препоручоивало подражавање (ГтМаПо) античких »писаца и надовезивање на дос1гта1ае рое- 1г1ае (,доктринарне поетике“). Од тих поетика Данте помиње само Харацијеву. Но пошто употребљава плу- рал, има на уму и остале — наиме, латинске поетике XII и XIII века. Да их је познавао и према њима по- ступао, могли смо да закључимо већ на основу његове примене перифразе и аноминације. Али он је и изве- сне термине преузео из њих. Дантеове реха уосаВи1а („прочешљане речи“; погл. VII, § 1) вероватно потичу од Галфреда од Виносалва (РАКАћ стр. 257, 1493). Пре него што песник, уважавајући прописе које је дао

583

Данте, приђс свом послу, трсба да „пије са ХеЈгико- на ‘. Но пре тога издај^ му со јо ш и следсђе уткгшр«*-

„А.т, нмаги суздржаност и спосовност разлмко- вања, као што је ред, то је мука при раду, пошто се то не може остварити без напрезања духа и истрајно сти у уметности и без познавања наука. А такви људи су они које несник у шестој књизи Енеиде нагшва љубимцима богова и за које каже да су због своје ватрене снаге уздигнути у етер и да су синови ботова; мада он гавори адиковито. И стога нека се обелодани лудост оиих који недоди.р1нути уметношћу и знан»ем, уздајући се само у свој дух, срљају ка најузвшнени- јим ггредметима, које ваља сшевати на најузвишенији начин (а<1 зитта зит т е сапепАа ргогитриШ). Отш треба да се окане такве дрскости и, ако су већ гуске по својој природи шш тромости, нека не опо* нашају орла који стреми ка небу21“ .

21 Шта говори то позивање на Вергилија? У Енеиди VI 126 и дд. Сибила опомиње Енеју: лако је сићи у подземни свет, али отуда су досад успели да се врате само синови богова:

. . . јасШз б-езсепзиз Аиегпо,ИосГез а1дие Шез раГе1 аГгг гапиа ВШз;5еб теиосате дтабит зирегаздие еиабеб аб аитаз,Нос ориз, Мс 1аћоб езГ. Раисг, џиоз аедииз атаиИ ЈиррИег аиГ атбепз еиехИ аб аеГћета игтГиз,Игз депШ роГиете.

. . . до Аверна слази се лако,Вратнице туробног Дита и ноћма се криле и днима; Корак обрнути пак и светлине домоћи се горње,То је тегоба, то труд је. Покоји тек смогоше ово —Они што Див их заволе, ил’ страсна их узне врлина,Ти што божанство их роди.

МАШСО (коментар уз УИа Миоиа) сматра алегоријско тумаче- ње тих Вергилијевих стихова Дантеовом идејом. Превидео је да је Данте то преузео из коментара Бернарда Силвестра. Онде се налазе следећа објашњења: посГез и сНез („ноћи“, и „дани“, стих 127) су незнање и науке. Игз депШ (стих 131) су а) јгШ АроШтз: заршМез, ћ) /гШ СаШорез: е1одиеп1ез, с) јгШ Јоигз: гаИопаЂпез [ СоттеМит ВетагШ 8ИиезГтГз зирет зех Шјтоз Епегбоз VетдгШ еб. О. ШЕБЕЕ, ОгурћјзуаМае 1924, 57] („божји синови“ су ,,а) Аполонови синови: они мудри, б) Калиопини винови: они речити, ц) Јупитерови синови: они обдарени ра-

584

Даипчхши аахтегш, меВутнм, цду и дал*е. Он раз- лик\;је (II 6) четири врсте слаган>а реченица (сопз(гис- (ш). Најшгша јс оиа која је „истовремено учена и л>\ддка, н уз то узшпиеиа“ (зарШиз ех уепи$(и$ епат еХ ехсе1ш$). Њу употребл>авају „узвишени стилисги“ ((Ис- Шоге$ Ши$1ге$). Наводе се проваисалски, францускии италијански примсри. Али........можда би било нај-корисније . . . кад бисмо читали песнике који поштују правила, наиме Вергилија, Овидија у Мстаморфозама, Стација и Лукана; исто тако и остале који су се слу- жнл!и највишом ирозом, као што су Тит Лжвије, Пли- није, Фронтин, Павле Орозије и многи други“.

Ја сам из Дантеове поетике издвојио само исказе о оцдносу захтеваног умептичког језнка и уметничког песншитва према латинаком. Крајтве је необично кад ввдимо како он ггред ученика у стварнма поезије го- мила сталио нове тешкоће, поставља све теже усло- ве. Они се граеиче са неостварљивошћу. Мора ли чо- век заиста да прочита Орозија22 да би могао да испе- ва канцону узвишеним стилом? Да ди се захваљујући Дантеовом спису народни говор ослобаћа и стимули- ше за пуни размах? Није ли он тиме пре неподнош- љиво окован? И из кога разлога? То је напетосг из- мећу романског авета и Рима. Данте није био у ста- њу да је теоријаки разреши. То је вероватно један од разлога што је спис остао недовршен. Вида се како у току излагања латиноки све више долази у први план. Ншпта за то није карактеристичније од онога „можда“ на почетку нашег пооледњег цитата, тог „мо- жда“ које покушава, пита, у реченици која толико одлучно превазилази раније захтевано поштовање ла- тинских поетика, да се завршава Фронтином, Орози- јем „и мношм друшма“. Свакако од тих аукцесивних ограничавања, исојима Данте подергава пеанишшо на матерњем језику, личи на стезање завртња. Пе \>и1%ап

зумом [Бернард Силвестар, Коментар уз шест књига Верги- лијеве Енеиде, изд. Г. Ридл, Грајфсвалд, 1924, 57]“). То је онај сирови материјал који је Данте претопио у своју ентузи- јастичку похвалу ученог песништва на народном језику, шко- лованог на латинским узорима.

22 Он се појављује на Сунчевом небу (Рај 10, 118).

е\оциеп1га је конгломерат веома рааЈиичитих елсмена- та: ошпте теорије језика, језичке рашчлањености ро- мамеког света, захтева за је(дним уметниким језижом на основу говорног италијанаког, техничке теорије канцоне — на све то је увек обраћана пажња. Али је мало обраћана пажња на један елемент који је за Дантеа оно главно: на везивање песншштва на говор- ном националном јеаику за школовање на латинској поезији и прози, за латинску реторику и поети!ку ан- тичког и средњовековног порекла. Тај спис је упечат- љиво сведочанство за оно што ја краткоће ради нази- вам Дантеовим латинизмом.

Сопугуго је наоисан на италиј анском, што Данте, додуше, олравдава као „супстанцијалну ману“ (I 5, 1). Латински надмашује језик волгаре по племстау (не- променљив је), способности изражавања, леатоти (I 5, 8-—15). Управо стога Данте не може да га користи за коментар овојих канцона, јер то би аначило гооподара учинити слугом. Какво увијено образложење! Али ита- лијански језик Гозбе пу<н је реминисценција на латин* ску реторику23.

23 Коментар Бузнелија и Ванделија (В1Ј5^Е1ЛЛ и УАИ- ВЕБЕ1, 1934) овде не даје одговор. — Уз сатота зг д.’атог соте дг упИг таГепаГе („канцоне, створене подједнако и љубављу и врлином“, I 1, 14) смемо напоменути да Матеј од Вандома препоручује термин та1ег1а1и$ као „елегантну“ реч (ГАКАБ 157, § 21). — Уз I 2, 3 упор. 2НРћ 62, 1942, 465. — У IV 15, 11 читамо: блсо ГпГеИеИо рег 1а поЂИе раНе де1Г атта позГга, сће соп ипо иосаћоЊ ’тепГе’ зг рид сШатаге („интелектом оз- начавам племенити део наше душе, који се може назвати јед- ном речју ’дух’“). ВХЈ8^Е1ЛЛ-УАКБЕЕ1Л упућују овде на III 2, 10: онде нуде један цитат из Томе који не одговара ни на који начин, него само доводи у заблуду. Прави одговор се, на- равно, могао наћи код Исидора, кога су користиле многобројне средњовековно-латинске енциклопедије и лексикони: тепз со- саГа диод еттеаГ т атта. . . С иарторГег поп атпта, зед диод ехсеИИ т атта тепз иосаГиг („дух [тепз] назван је тако зато што се истиче [ет те !] у души.. . И зато се духом не зове душа, него оно што се одликује у души“, ЕГ XI 1, 12). — У Сопи. I 8, 5 помиње се Галенов спис о лекарској вештини као И Тедт сИ СаИепо. Напомена: Тедт е та1ег1а1е ед еггаГа ттигтпе т 1еНеге ИаИапе де1 дтесо тех^т) („Теет је грубо и погрешно свођење грчког термина т^тг) у италијанска слова“). Тедт, међутим, није италијански, ни „погрешан", него сред-

586

^ Оирс^СЈнеше за шу је сте и почет-а1К Комедије. Дан- теова прва реч унућена Вергилију (Пакао 1, 79 и дд.) гласи:

Ог зе ’ 1и ци е1 УГгдШо е дие11а јопГе СНе зрапсИ сИ рагГаг 51 1агдо /штпе?

Ти јеси , дак л е, В ерги ли је, врело ш то р ечју , к ’о река пун ов одн а лије?

Потом као израз поштовагва (85 и дд.):

Ти зе’ 1о тпго таезГго е’1 тго аиготе,Ти зе’ зо1о со1иг б.а си’го Њ1зг 1.0 Ђе11о 8Шо сће т ’ћа јаПо опоге.

Учитељ, писац мој си, други нико, једини ти си од н>их што ми даде леп стил који ме прослави толико.

Шта казују ти стихови о Дантеовом охватахву Верги- лија? Рт т е („река“) је стилски латинизам и одго- вара латинскојм јт т е п огаНотз („река говора“) и сродаим изразим а ко ји м а се славе речитост и богаг- ство језика неког аутгора2'*. Вервилије је, дакле, за Дантеа у касноантичвком и оредњ овековном смислу * 24

њовековно-латински облик. Јован из Гарландије (прва пол. XIII века) означава једну подврсту прозе као ^едтдгарћа: а »Гедт« диоб. ез1 »агз« е1 »дгарћоз« »зсггрШт« („тегниграфа: од ’тегни’, што значи ’уметност\ и ’графос’ = ’спис’“ , НЕ 13, 1902, 886). У Енглеској се Гедпа сусреће први пут 1040, 1едт 1345. (ВАХТЕК-Ј01Ш 8(Ж, Метеиа1 ^аНп М/ога-из* — Бекстер-Џон- сон, Листа речи средњовековног латинског, 1934). — У делу Сопу. IV 16, 6 Данте се жестоко буни због извођења речи поЂИе (,,племенито“) од позсо (,,позназем“): она по њему до- лази од поп иИе (,,непрост“). То може да се прочита и код Исидора Е*. X 184: поЂШз, потг иШз („племенит, непрост“). Ко- ментатори уместо тога дају апсурдно упућивање на Амбрози- јево дело Б е Иое еГ агса (О Ноју и ковчегу). Итд.

24 ј1итетг отаНотггз, ј1итеп иегЂогит („река говора, река речи“) често се јављ ају код Цицерона и Квинтилизана. — Пе- троније с. 5: 5гс ј1итгпе 1агдо / Р1епиз Ргегго Оејипб.ез ресШге иегћа („те говора реком / Задојен речи ћеш многе с пијериј- ских точити груди“). Примере из касне антике за Ј1итетг и сродне термине у смислу елоквенције даје НАК8 ВК1ЈНМ, 8ре-

587

учитељ реторике. БеатрЈтче га шаље Дантеу да 5и м\ он помогао својим уметничкн украшсним говором (Пакао 2, 67 н дд.):

Ог тпое 1*. е соп 1а Ша раго1а отаШ Е соп <Нд сћ'ћа теиИегГ а1 вио сатраге I / ашШ 5* сћТпе 5*'а сопзо1а(а,

Пођи и рсчју ободри га страсно, нек брига твоја око н»ег се стиче. да утешим се тиме и ја ласно.

Вершлијсва рсторика се цени у рај\ (Пакпо 2, 112 н дд.):

Уепт циаддш 4е1 тГо ћеа(о зсатто,ГтапЛотГ пе1 1ио рагГаге опе5(о Сћ'опога 1е е диеГ сћ шШо 1'ћаппо.

Те сиђох с места ког блаженства красе, у твоје речи уздана поштене, дичне за те и свет који чу ти гласе.

Данте је своју реторичку вештину научио од Верт- лија (1о тш тае$1го). Између аис1оге$ средњовеков- них шкапа Вергилије му је најближи (1о тш аШоге). Ти аис10ге$ су истовремено, као што знамо, и ауто- ритети: мудраци. Тако је Вергилије за Дантеа, као и за Макробија (8а(. I 16, 12), пеоник који влада свим наукама. Он представља енциклопедијску су.му људ- ског знања (Пакао 4, 73; 7, 3; 8, 7 итд.).

сгтеп иосаћи1агИ гћеГотсг аб. тјеНоНз ае(аИз 1аНпИа(ет регН- пепз (Ханс Брун, Пример реторичког вокабулара који припада млађем латинитету), дисерт. Марбург, 1911, стр. 57. Дантеов савременик, кардинал Јакопо Гајетани Стефанески (Јасоро СаГ- е (ат З^еГапезсћГ), у свом спису Ориз теГггсит (Метрика), слави Вергилија као гћеШтгсае зиаиИаНз ргојГииз („обилатог реторич- ком љупкошћу“ — Г. х . ЗЕРРЕБТ, МопитеШа СоеГезНтапа (Ф. Кс. Зепелт, Извори о папи Целестину V) 1921, стр. 5, 24 и дд. О тој публикацији упор. ГН. ВАЕТНСЕђГ, ВеНтаде гит Се- зсћгсМе СоеШзНпз V (Фр. Бетген, Прилози за историју Целе- стина V, 1934, стр. 286, 3).

588

§ 3. СОММЕОГА И КЊИЖЕВНИ РОДОВИ

У својој поетици (УЕ II, 4, 5) Дангге разликује трагично, комично и елегично као три језичка стила између којих песник треба да бира. Трашчни стил је „висок“, комични „низак“, елегични стил је „стил не- срећних“. Рачун се, дакле, не слаже, јер се трагика и комика дефинишу уз помоћ језичке форме, а елегија уз ломоћ теме. Донекле друкчија је теорија родова у писму Кан Грандеу (§§ 28 и дд.). КомедИја и траге- дија овде оу родови поетског пржховедања (роеПсе паггаНотз), који се разликују како тематаки (т та- 1егГа — „у граћи“) тако и стилистички (т тоЛо 1о- диепсИ — „у начину говорења“); и то тако да је тра- гедија на почетку „достој1на дишвења и мирна“, на крају „:см)рдљива и грозна“, како то одтовара етимо- логији25 њеног назива „песма јарца“, и нгго може да се очигледно покаже на Сенекиним трагедијама. Коме- дија, нацротив, почиње „грубо“, а завршава се срећно — види пример Теренција. Као остали родови поет- ског приповедања помињу се потом — без ближег об- јашњења — пастирока песма, елешја, сатира и „за- (ветна изрека“ (зеШепНа уоНуп); ова последња засни- ва се на једном погрешно сжваћеном месту из Хора- ција26. Данте у својој примени ознака за родове није

25 Извођење назива Ггадета од трауо<; (,,јарац“) и сотета од Х(1)цт) (,,село“) (и код Исидора ЕГ VIII 7, 6) Данте је нашао у делу ОетгиаНопез (Извођења) Угучонеа (ТЈ§иссшпе) из Пизе, кога наводи у Сопу. IV 6, 5. Упор. Р. ТОУГЈВЕЕ; Оап1е ЗГисИез апб. Еезеагсћез (П. Тојнби, Студије и истраживања о Дантеу), 1902, 103. у Хугуцију (НиеиПо) не сме, међутим, да се види једини извор за Дантеово познавање средњовековног латин- ског. Реч роШетоз (,,вишезначан“) нпр. (Писмо 13, § 20), коју је Данте, према Тојнбију, преузео из Хугуциона, налази се код Сервија у објашњењу уз први стих Енеиде; касније код Лактанција Плацида уз Тебаиду I 104; у РоеГае IV 363 глоса и 373, 26 глоса; у једном глосару из IX века (ВиПеИтг ој те Јоћп Еу1апдз ЈЛЂгату VII 432); код Јована од Солзберија РоИ- стаИсиз 1УЕВВ I 94, 10 итд. То је била уобичајена школ- ска реч.

26 Хорације А. Р. 75 и д. учи да је елегијски стих прво служио за тужбалицу; касније (у епиграму) и за захваљивање за услишену молитву (иоп зепГепПа сотроз — „испуњења је молитве израз“).

589

К П Р О И С К Л К И > И Ж К Н Н О С Т И Л А Т И М Г К И С Р К Д Н , И н к к

(Д<.хлачан. Кад сс Епеида схшачава као „уавшпспа гра геднја“ (Пакао XX 113), опда то може да се односи само па сгид. Прсма товсу ради»с о»иа би морала да се зовс ком сди ја’7. Днгпчжи сисгем поетиких родова се У мпденнју којп јс претходио Дсште1у распао до не- прегледностн и пераги/МЈвивосгги. Д аитеов иаслов био је решеиЈе из нужде. Н ам а гкхшат наслов Пјута Сот- ттчИа (ггрви ггут у венецијанском издаш у 1555. године) био је орећна дсхпуна. Сам Д анте означио је Комедију жао „свету песму“ (Рај 23, 62 и 25, 1). Смемо ли да у гоме шгддгмо насдов ко ји би он изабрао да му се није учшгида цри кладти јом ш колока реторичка ознака? Каони стари вак подарио је Енеиди тај почаони нас- лов'27 28 29.

Концепција Комедије почива « а духовном сусре- ту са Вергалијем. У цедој обдасти евроиске књижев- ности има мало шта што би могло да се пореди са овим феноменом21'. Оживљавање Аристотела у XIII веку било је дело генерација и оно се одиграло под хладном оветлошћу појмовног истраживања. Дантеово оживљавање Верш лија пламени је лук који прескаче с једне велике душе на друпу. Традација еврооског духа не поанаје аитуацију тако потресне узвишености, нежности и плодности. То је сусрет двојице највећих латиниста. ИсториЈаки: стављање печата на савез ко- ји је латински средњи век склсшио измећу антике и

27 Оно најбоље у наслову Дантеове поеме рекао је Р10 КАША (ЗШсИ дапГезсМ, 4, 1921, 5—37). За употребу назива согт.си.8, соте&из, сотедга упор. надаље Јован од Солзберија РоНсгаНсиз 1УЕВВ I 405 6 и 489 с1. — Једна прича од 129 стро- фа о животу и смрти Томаса Бекета означава се као сотеМа (Б1Ј МЕШБ, Роезгез рориШгез 1аНпе8 би тоуеп д,де [Ди Ме- рил, Народна поезија на латинском у средњем веку II, 1847, 70 и дд.]). Строфа 8: Зедиот тотет сотгсг, зсго иоз ћипс зсгте, / Ртгтит иае! еГ 1НзИа, розТ Еиах! е1 1угае („Следим начин ко- мика, знате му манире: / Најпре вај! и тужњава, потом хај! и лире“). Строфа 115: Мотет зедиог сотгсг; таИз јтет ропо, / ПећИе ргтсгршт јте тиТапз ћопо („Начин следим комика; чиним конац вају / Увод сав у сузама срећном водећ крају“).

28 Макробије За1. I, 24. 13. — Упор. Марцијал VII 63, 5 и VIII 56, 2.

29 Гетеов сусрет са Хафисом, Хофмансталов са Калде- роном.

590

Д Л И Т Е

модорног света. Тек када будемо у стању да Верш- лија ионово схватпшо у његовој нуној песннчкој ве- отичини, за коју омо М)и Немци од 1770. године изгу- били смисао, моћи ћемо у потпуности да вреднујемо Дантеа*10.

Дантео® Вергтшије је средњовековни, дакле не- 1класични Вергилије, насупрот Ввр1тштију Таса или ЈЉлтона. Он је гласник ггролазног и вечног Рима, чи- је име оимболично може да се пренесе на Рај (Чист. 32, 102). Он је истовремено познавалац и објавитељ царстава оиога света. Шеста књига Енеиде, то освеће- но средиште поеме, узвишен је узор Комедије. Енеја и Павле (2. Кор. 12, 2) једина су два смртника којима је за Дантеа зајемчон пут иа онај свет (Пакао 2, 13— —33). Обо!Ј1Ица су ликови историје овета: праотац Ри- ма и апостол народа. Ако им Данте придружује себе као трећег, у томе је садржана претензија на аналог- ну историјску1 мишју — разумљива само на основу тога што се Данте осећао као реформатор и пророк.

Да се прикаже стоструко подражавање Енеиде, а пре свега шесте књиге; да се побележи преузимање вершлијевжш: ликова и локалитета оног света; да се иоће тратом траншозиције Вергилијевих стихова у Дантеове (Енеида IV 23 = Чист. 30, 48; Енеида VI 883 = Чист. 30, 21): тог задажа овде не можемо да се ирихватимо. Ко га ое буде ирихватио, биће му по- требна нај|неж1нија тактичност и исгговремено обухват- но знање. Он би морао да покрвне питање који су елементи Комедије преузети из Енеиде, или имају ос- лонац у њој, и како су преобликовани. Како је Вер- гилијева визија онога света раоподељена на три Дан- теова царогва? Рифеј је, видели смо (вид. Поглавље 3, крај § 7 оове књиге), могао да добије место у небее- ком орлу — што је израз дирљивог поштовања према Верпшшју. Његов Елвоиј, додуше, није омео да наће место ни на Брепу Чистилжита ни на Небу, али није смео ни да буде жртвован. Смелим потезом Данте га 30

30 Упор. ШЈБСЊГ АЕЕХАИОЕК бСНКОБЕК, СезаттеИе Шегке II (МагдтаИеп етез УегдП-^езетз) (Рудолф Алексан- дер Шредер, Сабрана дела) II, 1952, 169 и дд. („Маргиналије једног читаоца Вергилија").

591

јс прео&одкавао у поШе сазпЛо иредворја пакла. Док јс ВерХ11л>1№ у Елисију песлиапша* (рИуа/е* с1 Рпоеоо Л & м 1осчИ — ^побожин песнгаш, Фо5а што досторио збораду^) дао мссго у Елно»ју. а а«сВ\* наша посоГјмо |«ст1жао Орфс?а и М усеја. Дамте је из тога гфеузсо тЈасгнца) за „дегеу итолу* амтич- кнд песиика, док }е ш и ш о г лшлгиттшка Ф е м м дво* врхи Париас сач\*»ао ла шуосо/ш Ра/а. Таасо цеш Ко- медија саслочи о духоано} прмсутжЈСггм Е неидц

Всртлмје. мсВугмм. нијс Јсонни амггичхи \зор за Дангсо® загриош! овст. Коекггрукгивин сжвир Р«/а чи» ш< успон крш дсзвст кебоскмх сфсра. којс. као десста сфсра, обухаата б<хз1ростор*а< Ечишрсј. Он«> 1«\товак»е кроз сфсре нелосггајс к<хл Всрпс1И}а. Лли оио је всћ у прсхришћаис ко време са Истока прсш;1о у касисшн- тичку рслигијску слику свста \ Оно сс налалм у поза- дшш Цш(сромоеог највслнчансгнсинјст дсла. Сјјмпцо- новог сна, којс ?с сачувано .1ахаал»ујући Макриоију и које јс у срсдњем аоку читано уз ндагов кочкхгтар. Сшшиом МшВн онва у сну пронссс»< на Мтечни иут »< онде од с»ог оиа н деде доиија фшшоофску поуку н предсказшвс сопствснс су*до<и<с. „Кад сам от\да све осмотрно, свс осгало чо< се чнш«ло красно и вредно дна*ћен>а. Ту је било зшхиа којс са Земл>с шхкдгш не М1ЛДШО, а све су онс Онле веће него што смо то икада претпосгаал>а:и<.. . Звелдане сферс бнлс су чи<о го веће од Земл>е; штавншс, сама Земл>а чинила мн се тако мала да сам нрезирао наигу импернју која пре- крива само јеану н>ен\г тачку. Док сам и даље гледао прсма њој, рече Афрнканац: .Колико ће дуго још твој д\гх бнти везан за Земљу? Не видшн ли у какве си храмове ступио? То су девет кругова, илн боље рећи сфера, од којих је сачињеи сведшр. Јодна од њих, спаљна, јесте небеска. Она садржи све остале и она је сама највшии бог који у себи обухвата све остале сфере.. / “ (Ое ге риШса — О држави VI 16 и д.). Сусрет у небеским внсинама са лретком који свом 31

31 РА1Љ ЧУЕКБЦУГШ, ГНе ћеПепгзНзсћ-гбтгзсће КиИит (Пауд Вендланд, Хеленистичко-римска култураЏ-3. 1912 170 и ДД.

592

потомкзу предоказује будућу жиЕК)тиу судбииу, Да!нтеу је дао лодстицај за епизоду са Качашидом1' . И Дан- теово лутавање кроз сферс било је већ раиије обли ковано у Цицероновам делу. Оно је, мећутим, постало опнгте добрк) оредњег века зазоваљујући Марцијану Капели и филозофскај епици XII века која се надове- зивала иа њега (Бернард Силвестар и Алан).

Иако томе противречи официјелна наука о Дан- теу, која Дантеа хаће да објаони само на аснову ро- манеких извара, у најбољем случају на осно!ву оаку- дне* 33 латинаке праду1кције италијанокот средњет века, и која би желела да на ту епоху пренесе принцип на- ционалне аутаркије, чија оу сишатура три универзал- не силе ипрегтт, засегдоНит, зШсНит („царсгво, црква, наука“), изван оваке је сумње да се Данте у духовном свету ~ латинаког средњег века осећао као код куће. Овде можемо указати само на понешто. Смемо сматрати доказаним да је Данте познавао Ала- на34. Видеати смо (поглавље 6, § 4 ове књиоге) да је Алан у свесном супротстављању антикизујућем латин- ском епу свога времена поставио програм једног но- вог песнипког ро1да, који би имао за тему уопон ра- зума у царство транацендентне стварности. Та кон- цепција могла је да сазри само у неком значајном духу који је, као Алан, био пеоник, филозоф и мис- лилац у једној личности. Његоови савременици и на- стављачи — као Јован из Анвила — нису је схватили, него само споља подражавали. Данте је био први и једини који ју је преузео и преточио у нову дожјив- љај'ну садржину.

Данте не помиње Алана, као ни Сципионов сан или средњовековно-латинске поетике које је следио. Он прикрива овоје изворе као и свој образовеи пут и историју своје младости. Он има потребу да стили-

л2 Уплетена је и једна реминисценција на епизоду са Ан- хисом (Рај, 15, 25).

За образложење ове оцене упућујем на дело МОУАТГ- -МОМТЕУЕНБ1, Бе Оггдгт (Новати-Монтеверди, Извори), 1926, посебно стр. 646.

у' Упор. сада мој чланак Оап1е ипб. А1апиз аб ЈпзиИз („Данте и Алан из Ј1ила“) у НР 62, 1950, стр 28 и дд.

593

ЕВРОПСКА К Њ И Ж ЕВН О С Т И ЛЛТИНСКИ СРЕДЊИ ВЕК

зује слЈжу своје лмчности. УПа пноуа је краЈЈве све- она кнтерпретаишја самог себе, која нрикрива и друк- чије ттумачи право стање^’. Она садржи јелгну кл>и- жевноисторијоку схематизацију којој је г^еЈгежје дао сам Данте, а која је све до да-нас узн лаиа као исто- ријоки извеиптај и која сеже још и у Комедијук. Дан- теова намерна нејасност делује час очотерично (Па- као 9, 61 и дд.), час мистично, час сибилиноки или аророчки, прибдијжавајући се, међутнм, не гако ретко и М)ихлтификац!иј|и. То треба прихватиги као елемент Даитеове личности. Али наука не сме да дозашгги да је то одведе на погрешан пут.

Предмет Алановаг Антиклаудијана било је ства* рање новог човека. Уопон кроз сфере ка Емпиреју чи- ни само један део свеукупног плана. Измећу Алана и Дантеа постоје ипак уочљиве додирне тачке. Кад Фро- неса (човеков дух) на путу по небу срелне Теолотију, она мора да Разум (КаНо) остави иза себе (8Р II 354 = Р1/ 210, 534 В). Она улази у један регион у ко- ме је наука Тулија, Вергшшја, Аристотела, Птолемеја немоћна (8Р II 358 = РЕ 210, 536 В). Тако и Верги- лије мора да остане када Беатриче преузме воћство. У Алановом Вмпи|реју Тројство се оимболише изво- ром, потоком и реком, који ау истовремено и вода и светлост (8Р II 373 = Р1 210, 544 С):

Ситп зтГ тзНпсИ јопз, ггииз, ј1итеп, т ипитСопиетипГ, еаб.етдие 1тшт зиЂзГапНа, згтр1ехЕззе, зарог &тпгз, со1от ипиз, зр1епб.от гтг ИНзЈЈтсиз, е1 ииИггв ћотит сопјоттгз, еГ тетАп зресгет јопНз зо1 игпсепз 1итгпе зо1ет35 36 37.

35 бгзГетаггопе 1еддепб.атга („Систематизација легенди"), ЦОНТИНИ.

36 ЕЕ 1947, 216.37 Извор, река, море симболизују Тројство код фрањевач-

ких мистичара Франсиска де Осуне (Ргашпзсо <3е Озипа) и Бернардина де Лареда (ВегпагсНпо бе Баге<1о): БАМАЗО АБОИ- 8 0 , Еа Роезга пе 8ап Јиап пе 1а Сгиг (Поезија св. Хуаиа де ла Круза), 1942, 61. — Конфронтација Алана са фрањевачком мистиком нека послужи као упућивање на један топиз тсепт („начин говора“) мистичког искуства који овде не можемо да- ље истраживати. Идентичност светлости и реке налази се код Мехтхилде из Магдебурга („течна, а светлост божанства“). —

ДАНТЕ

Премда су различни, врело и иоток и река — у једно Стичу се, трима је њима супстанција иста, и просто Биће, и укус им сличан, и једна им боја, јединствен У њима блесак, и лик је у њАх једнообразан, исто Сунце на подоб студенцу, што Сунце надмашује сјајем.

Тсхме одговара Дантеова река светлости (Рај 30, 60):

Е игбг 1ите т јогта сИ ггигега,

И виђех како житко свјетло лика бљештаве ријеке . . .

која се потсш цреображава у језе*ро оветлости и не- беаку ружу. Два централна мотива су, дакле, иста у оба ова дела38. Има и других подударности39.

Ако су наш а запажањ а тачна, књижевеу форму коју је Данте остварио у авојој Комедији саобликова- ли су Верпилијев еп, који повезује историју и тран- сценденцију, и филозофако-теолош ш еп латинског средњег века, који је засновао Алан. Комедија сама <не може да се подведе ни под један род. Ако се поне-

Н. ОбТБЕНБЕН, ОатгГе ипб. Нпбедагб иотг Втдеп („Данте и Хилдегарда од Бингена“), у ОеиГзсћез ОапГе-ЈаТггЂисћ 27, 1948, стр. 166 и дд.

38 Доказ да је Данте познавао Алана покушао је да из- веде Е. ВОбЗАНБ (Е. Босар) у делу А1ат аћ ЈпзиИз АпИс1аи- бгапиз (Антиклаудијан Алана из Лила), Анже 1885. — Ф. Торака (Е. ТОКНАСА) је то 1905. побијао несрећно изабраним аргументима (I ргесигзогг бе11а Нгита Соттпета [„Претече Бо- жанствене комедије“ у ВесЈига ОапНз — Читање Дантеа, Фи- ренца]). — ЗАБУАБОШ (Салвадори) је изјавио да је то не- спорно (8и1а иИа дгоиаппе бг ОаШе — О Дантеовој младости, 1906, 16). Њему се придружио РК. ВЕСК (2КРћ 41, 1921, 41 и 47, 1927, 23). — У опрезној форми ту могућност су 1926. узи- мали у обзир А. Монтеверди (у ]М0УАТ1-М0ГЈТЕУЕН01, Ее Оггдгт 522) и 1934. ВТЈЗКЕБЕ1-УАКОЕЕБ1 (СопиШо I 188 нап. за поређење небеса са наукама у Гозби II 13, 2).

39 Бог је тсГгситзсНрГиз („неомеђен“, ЗР II 350 — РГ 210, 531 С) као и у Чист. 11, 3 и Рај 14, 32. Он се назива зиргетиз ЈирПег („највиши Јупитер“, 8Р II 354 = РЕ 210, 533 Б) као код Дантеа зотто Сгоие. Проблем месечевих мрља разматра се код Алана (8Р II 341 = РЕ 210, 526 Б) као и у Рају 2. — Аланово учење о срећи блажених (8Р II 361 = РЕ 210, 538 А) одговара Дантеовом.

595

Е В Р О П С К А К 1 В И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С 'Р !.Д Н .И Н ЕК

гкад и региструјс као „еа1“, смгда се то можс иринисати само нспромншл,еност(и која иерујс ди ИлијаОу и Са- гу о Форсајтима трсба ставити иод и< н/ капу.

И други родови дали су формалнс с.тсменте за Комедију. Она ночиње сценом у којој је јунаж залу- тао у шуми, што јс мотив француског витсшкот р<> мана. Он се, међутим, јавл>а (као варијација буколич- ког мотива логоровања) и у сродн/мкжовпим латин- ским пссмама о визијама'". Такве пссмс попекад ко- ристе мотиве из Откровеп>а Јовановог, ири чему се дешава и да сс као водич у надземаљски свсг иојави неки античкн мудрац, као у Комедијиа. Различитим родовима средњовековне кшижевиости заједнички су и топоси комике, које је Данте унотребио у епизоди са ђаволом (Пакао 21 до 23)''-. Најмање су, ако уоп- ште јесу, донринеле легендарне визије оног света на- родоко-црквеног типа, ко*је су у средњем веку биле тако раширене и у латинској форми и на говорном

',0 Са падањем у сан као припремом визије у МеГатог- рћозгз СоНае (Голијином преображају, ТН. АУКШНТ, Тће ГаИп Роет.5 . . . аИгЉи(е& Љ ШаИег Марез [Т. Рајт, Латинске пе- сме.. . приписане Валтеру Мапу'], 1841, 21 и дд.):

Рти зић јЉгГдега пирег ри11и1ап1е МетЂта зотрпо јоиегат, раи\о језзиз ап1е. ^етиз диоННат иМеог тгћг зиЂГМгаге...

Испод бора расцвалог што џигља одскоро Уморне сам удове сном окрепит моро.Гај се неки утвори, у њ коракнух кришом...

',Ј У Голијином Откровењу, изд. 5ТКЕСКЕК 1928, Пита- гора је вођа (строфа 7: (Гих едо ргеигиз, еГ 1и те зедиете — „ја сам претходник вођ, ти само следуј ми“). Буколички увод са мотивом залуталих у шуми: А 1аито IоггМа 1атраб.е Ст- Гћи / РипНепЉ гаста јегиепИз гасШ / ХЈтЂгозаз петоггз Ше- ћгаз ахШ, / ЕхрЉгапз дгасгат 1етз Гаиопи. / ЕзИие тесНо сНег Гетроге / Егоппоза гесићапз зиЂ Јоигз агЂоге / Аз1апНз итео јоттап РИћадоге: / Беиз зсИ, пезсго, и!гит т согроге („Вола пустих и плуг зубља док Фебова / Стреле меташе свуд пла- мених зракова, / Отле скрих се у хлад сенитих дубова, / Слатки доне ми мир песма зефирова. / Летњег поднева час жегу кад разгоре, / Легох, Јупитров дуб закри ме озгоре; / Човек преда ме ста с ликом Питагоре: / Бог зна беше л’ тек вид нестварне утворе“Ј.

и Упор. Екскурс IV.

596

д л н т к

народном јсзиуку. Данте стоји у учоној традицији средњег века и на почетку Раја (2, 1—6) са1ветује неу- кима да прекину читаље. Он учествује у омаловажа- ©ању лаика, које је у средњолатинској литератури оп- шта појава7' 1.

§ 4. ЕГЗЕМПЛАРНЕ ФИГУРЕ У КОМЕДИЈИ

Упознали смо значење егземтшариих фигура (ех- етр1а) у 1кааноантичко(ј и средњовековној књижевно- сти (по/главље 3, § 7). Паралелизовање Љблијских и античких егземпларних фигура има овоје корене у Јеронимовом конкордантном систему (©ид. Поглавље 3, § 4). У Теодуловој Еклоги оно је било први пут систематаки спроведено, а Бодри из Бургеја га је лрви пут систематски образложио. Посреди је, дакле, јед- иа стилока традиција која, као и мнооге друге које смо посматрали, до сада није била уочена. Нека нам стога буде дозвољено да наведемо то месгго из Бодри- ја (изд. АВКАНАМ5 бр. 238).

105 1Л зип1 т уеГегит 1Њггз ехетр1а таЊгит,5гс Ђопа диае јасгаз зипГ т егз розИа.

1.аиб.а1мг ргоргга рго иггдтгШе Вгапа,РогГепН угсгот Ретзепз ехртгтИит.

А1стхИз игтГиз рет тиИоз рапбИиг асГиз.Отггга, зг позН, 1аИа тузИса зипГ. . .

117 С^иоб зг бе ИЂггз ПозГтгз ехетр1а гедттгз,1рза Ш гтгиетез дио1 игбеаз аргсез . . .

121 Зеб ио1иг Сгесаз гбео ртаеГепбете тгидаз,1Л диаеигз типбх ИИега поз босеаГ,

1Л ГоГиз типбиз реШ итса Ипдиа 1одиа1иг ЕГ јпоз етибШ отпгз е1 отпгз Ђото.

СарИиоз гбео депШез абиећо пидаз,ЕаеГот сарИигз иШот едо зроШ з. . .

131 НозШг ртаеба бгШит Итгдиа ГаНпа, 43

43 Мобетт ЂтиН („модерни тупоглавци‘% Ергз1. XI 18). Упор. 7,ЕРћ 60, 1940, 2 нап. 3 и Екскурс XII. — Вид. горе поглавље 12, § 1.

597

Е В Г О Л С К А К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СГЕДЊИ в к к

Сгесиз е( Нећгеиа $еппа( сч/огпЛиз.Јп пиШз поМз бевИ (1ос1г\иа ЈсџстИ.

ИесИо зН поМз с( Шзег отис циог1 ех(.

105 Ко што у кшигама старих. опамиио прммера има,Има и такпих што мин могу д а угмере тпој.

Тако. Дијбна се слави с нгобимпо -гедности гвоје.Персеја уздижу спи неман јер сатрг у нрах.

Подвизи храброг Алк&да о н.ег’пој свг л . ;с црлини.Све кад рвз&знб си то, тајни докучпН пп лнак...

117 Ако рад примера, опет, за Књиго.м иостхно би нашом, Примера тих је што год врхона видиш на њој...

121 Зато пожедех да грчких наведем тритарија нешто Не бисмо л’ народа свих мудру ичучнли реч,

Не би л ’ ко језиком једним васелЈена дборкда цела,Човек да одреда свак мудру нам поуку дА.

Зато и паганске трице ко сужљеве доводим амоВазда ко победник горд плену весслећ се свом...

131 Пленом супостата својих нек латински плоди се језик, Нек му и Јевреј и Грк служи ко питоми роб.

Зато ниједног се писца не лбшимо, књиге ниједне,Сваки прочитајмо спис, књиге свак свакцати лист.

Што ће рећи: „Паганске књнге не садрже само при- мере неморала, него и врлина: Дијанииу непорочност, Персејеву победу над мороком немани, дела Херкуло- ва. Све те приче имај-у алегоријако значење. То посеб- но важ и за Библију. Ја сам, међутим, хтео да наведем грчке проналаске, да би нам цела та књижевна тра- диција послужила за поуку. Цео овет говори једним једаним језиком и цело човечанство треба да нас по- учи. Те приче пагана ја доводим као заробљенике и радујем се том плану“ идд. Овим се алудира на алего- ријско тумачење Зак. понов. 21, 12 (вид. Поглавље 3, § 2 ове књиге).

Теорија о паралелизму егземпларних фигура, која је овде пооведочена на оанову цитатата из Бодрија (а она се и иначе може доказати'*4), морала је бити поз- 44

44 После набрајања паганских примера, Валтер Мап ка- же: депШгит поиг зирегзНсгопет; зесЈ отпгз сгеа(ига Бег аИ- диоб. ћаЂе( ехетр1аг ћопезП. . . („упознах паганско празноверје;

598

Д А Н Т Е

назаиДантеу. Јер ан ју је у свој Риг$а1опо утрадио као носеЈку конструисцију. Дванаест пева^ва доносе ни- зове примера. Антички и хришћанаки примери се си- стематхжи придружују један другом. Давид и Марија фигурирају са Трајаном (10. певање); Луцифер, Ним- род, Саул, Ровоам, Сенахериб, Холоферн са Титани- ма; Ниоба, Арахна, Алкмеон, Томирида са Тројашди- ма (12. певање); Марија са Орестом (13. певање); Каин са Аглаурсш (14. певање); Марија и Писистрат са про- томучеником Стефаном (15. певање); Прокна са Ама- ном (17. певање); Марија са Цезаром (18. певање); али и са Фабрицијем (20. певање); Пигмалион, Мида, По- лимнестор, Крас са Аханом, Сапфиром, Хелиодором (на истом месту); Марија са старнм Римљанкама, Да- нилом и Јованом Крститељем (22. певање); Кентаури са Гедеоновим ратницима (24. певање); Марија са Ди- јаном (25. певање); становници Содоме са Пасифајом (26. левање). ^

Даигге је овде великом вештином обликовао једну стилистичку схему средњовековне латинске традици- је. Форма приказивања је различита. Примери десетог и дванаестог левања камени су рељефи, примери три- наестог и четрнаестог гласови духова које односи ве- тар. Примери петнаестог певања очшшедно се пред- стављају у једнрј „екстатичној визији“ (стих 85), као и примери седамнаестог. Примери осамнаестог и дова- десетог певања жалоано одјекују из уста непознатих покајника дању, а из уста Хуга Капета ноћу* 45. У два- десет и друтом певању они одјекују из лишћа једног дрвета (стих 140 и дд.), као и у двадесет и четвртом (стих 121 и дц.). Примери двадесет и петог певања звуче као умеци у једној химни (стих 121 и дд.). На

али свака творевина божја носи у себи неки пример моралне врлине. . . “), (Х)е пидгз ситГаИит — Дворске багателе, М. Н. ЈАМЕЗ, [М. Р. Џејмс], 155, 17 и дд.).

45 Подстицај је Данте добио од Вергилија. Међу покајни- цима у Тартару је Флегија, о коме се 619 и д. каже:

АбтопеГ е1 тадпа ГезГаШг иосе рег итЂгаз:»ОгзсИе шзНИат топШ е1 поп Гетпеге сИиоз«.Гласом опомиње силним сведочећ међ сенма мртваца: „Почујте савет и правду науч’те, не презрите вишње“.

599

двоструки хор су раопорсВени цримсри диадсх:ст и шестог (стих 40 и дд.). Имамо даклс тсст уметничких варијација те схеме. Њена систематска примена днат- но доприноси местиминно јако млштрисшчком карак- теру Комедије. Комбинаиијс као ппо <-у оне Каина и Аглауре, или Марије, Писистрата 1г < н. Стефана без Ш 1ње делују чудно, ако не и увро/иинво да класидис- тички укус.

Употреба помеиутлх ехетр1а нијс оградшчена на Чиспишитс. Поменули смо већ да Данте као пример поигтеног сиромаштва наводи Амиклу, којн је у латин- ској школској поезији XII вска био толико омиљен (поглавд>е 3, крај 7 параграфа овс кшиге). Тома Ак- вински износи у својој похвали св. Фрањи (Раг. 11, 58 и хл.), да је госпа СиромаштиЈна прво била венча- на за Христа; то што ју је Цезар пронашао скривену код Амикле, ништа гшје помогло; тек се Фрања њоме поново верио. И ова имена чине необичну групу, коју св. Тома тешко да би сјединио. Али, наћи ћемо још слнчних случајева.

У егземпларне фитуре у ширам смислу смемо убројити и Трајана (по;низност према удовици; Чист. 10, 73 и дд.) и Јевреј!ку Марију, која је за време опса- де Јерусалима од стране Тита ^нагризла46 47" свога сина и стога је наведена у кругу прождрљиваца (Чист. 23, 30); коначно и црељубницу Тавду (Пакаа 18, 133). Порекло легенде о Трајану још није разјашњено4'; прича о људождерки Марији потиче из Флавија Јо- сифа; прича о Таиди из Теренција. Данте га је, доду- ше, познавао само по имену, но цитат из Теренција могао је да наће у Цицероновом Лелију. Треба ли за ова три примера цретпоставити три различита изво-

46 Према извору те легенде она је отргла одојче са сво- јих груди, задавила га, испекла и појела га допола. Била је скоро полудела од глади. Код Дантеа јој се то — нелогично — рачуна као „претерано уживање у јелу“.

47 Она је вероватно настала друкчијим тумачењем једногантичког рељефа који је приказивао женски лик (провинцију?) како изражава поштовање цару. — Упор. К. Е15БЕК Бге НосћгеИз1тићвп <3ег 1еШеп Стајш иоп Сбгг (Р. Ајслер, „Свад- бени ковчези последње грофице фон Герц“), ЈаћтЂисћ бет К К гепГгаИсотгззГоп, N. Р. III, 2. Теил, 1905, стр. 79. *

600

Д Л Н Т К

<ра? Чшш ми се да метшдоки више задовољава ако мо- 1у да се изведу из једног јединог. Данте је све могао да их нађе у Поликратику Јована од Солзберија, једног од најбољих и најчитаиијих аутора XII века'*8.

^ § 5. ПЕРСОНАЛ КОМЕДИЈЕ

Прегледамо ли имена егземиларних фигура, нала- зимо многа која данашњи читалац још никада није срео: да би неко познавао Аглауру, Томириду, Појш- мнестора, т-ребало би да је ашжчке ауторе читао са таквом жеђи за знањем и таквим страхопоштовањем које данас нема, и не мора да има, више нико. За средњи век то је било разумљиво само по себи, јер су сви аутори били ауторитети. Античка традиција била је ризница имана, дела, изрека, поука, према ко- јима је морало да се оријентише схватање света и историје. Орозије и Рифеј за Дантеа су били тачке корелације историјокочметафизичке слике света. Али ми вшпе не познајемо ни Библију. Језекија, Аман, Ахитофел48 49 — коме сгу они познати? Данте је рачу- нао_са широким образовањем својих читалаца. То је

48 РоИсгаИсиз УГЕВВ I 317, 6 и дд. Овде наведени Трајанов дијалог са удовицом веома је близак Дантеовом тексту. — Јеврејки Марији је посвећено једно поглавље Поликратика (ШЕВВ I 79, 23 и дд.). — Таида: \УЕВВ I 179, 22 и дд. — У Паклу 33, 121 и дд. Данте учи да се у паклу могу налазити душе оних чија тела, која поседује ђаво, још ходају по зем- љи. И то је могао да нађе у Поликратику ЧУЕВВ I 190, 20 и дд: пат дш сарИиг иШогит гтри1зи ГгаћипГиг аб, реп ат . . . , аћеипГез розГ сопсиргзсетгНаз зиаз} еГзг сотроте игбеатШгт гпћа- ЂИате зиретјгсгет 1еттае, игиг Гатетг аћзотН зипГ еГ безсетгбипГ т тјеттгит игиепГез („јер они сужњи које бацају на муке због њихових порока . . . одлазе и даље за својим пожудама; а ако би се и чинило да телом станују на површини земље, њих је живе смрт већ прогутала, и они силазе у пакао премда су још живи“). — Вероватно могу да се нађу и друге додирне тачке. — После објављивања ове књиге објавио је А. РЕ2АКБ (А. Пезар) једну поучну расправу Пи РоИстаИсиз а 1а Оггппе Сотебге („Од Поликратика до Божанствене комедије“), у Еот. 70, 1948/49, стр. 1—36 и 163—191.

49 Још 1681. године могао је Драјден (Пгу<1еп) да га унесе у наслов једне популарне сатире и да рачуна са разумевањем.

601

јела?! од разлога што јс тешко рап-млати Епемпларие фигуре чиие, мсВутгш. само јатаи миииматки дсо личних ичсиа ко>а се |.тллју \ Кнмгоији. Перс<► натни састааи те поеме иијс. к«>лмко и »тзч, никада истраживаи А уж»1нлм: грушц-анс, к ла* тЦ»иком«мличностт! (!р8и јс нала * са К4Ј>џш 1.с < V*. тагисм|дсла. Тих Л1стткти тша пст « т т т а НиипноСрСДИ»ОВеК<Ј**НО !С 10 НС ПО«!.1)С 11И »рИм ЈИЖНО \ Л ф«.лтгао обил*с И * анпсткот псслтивнтна поре.1 и»гта м<»гу да се наасду само Оиииијснс Метаморф***? < шатлмао, јср опс су, уз свс друго, М4.:тори>ска ж»см<< ко}а гкеш 1М' космогшшјом и 1МЈДН ка ипаш носш Као иит дил,у за о!К> хронолгинко рсКанЈС. кијс он хвади као оопствени проналалак (Мс1. I. 3; Тпм. II 55 1. Они дјтјс јс користио ггреображанан»с л.уди V бил.кс жн воттус, камснч'. рекс итд, Он јс унео <ттр*1лнке ж * ста лелосет такшгх прнча. V свако) сс, нараино. )аака вншс личности. Кад бисмо их сабрали. бро) Ожмијс* штх личиосги бно бн свахако још вс1\н од ДантеочкЈГ. Метаморфозс имају 12.0в6 стнхова, КомеОија 14230.

Обиљс личности у Комедији тумачм сс најради- калнијом и најшЈодотворнијом иовином коју јс Даи* теов геније уградио у античко и срсдјновсковно на- слеђе: захватаЈвем у савремену историју. Данте по зЈтва на суд папе и царсве" свога врсмена; краљеве и прелате; државнике, диктаторе, војсжовође; мушкарце и жене из редова племства и грађапства, из еснафа и школе. Непознати занатлија као што је Белаква (Ве1- асциа) има своје место на оном свету исто тако као и лопови, убице, светитељи. Заступљени су сви ста- лежи и нивои, уметници и песници, филозофи и пу* стињаци. Ошпа СоттесИа је истовремено и СотесИе Нитате („људска комедија**), којој ншпта људсхо није ни превисоко ни прениско. Дантеова д^ема кре- ће се сасвим у трансценденцији. Али она је на свакој тачки прожета дахом историје, страшћу савремеио- сти. Безвременост и временитост нису само супрот- стављене и усмерене једна на друту него улазе једна 50

50 Сасвим је усамљен преседан Валахфридово упућивање Карда Великог у пакао (Рое1ае II 318, 446 и дд.).

602

Д А Н Т Е

у Другу и тако су иопреплетене да се њихове ниги више не могу раздвојити. Бкоплозивни продор дожив- љане историје у еоски, митолашкм, филозофсжм, ре- торички обел еж ен образовни овет латинског средњег века створио је констелацију из које је настала Ко- медија. Он је одговор Дантеовог духа на Даетеову судби н у: прогонство. Оно је за њега било само ставља- н>е личног печата на поремећеност оветског бића. 1т регт т и засегДоИит бш ш су избачени из коло- течине, црква изопаче(на, Италија оскрнаЈвљена (Чисг. 6, 76 и дд.):

АМ, зегуа НаИа, бх бо1оге озГеИо,1Уаг;е запга поссМег т дгап 1етрез1а,N04 поппа (И ргоотсГе, та ЂогбеИо!

О Италијо ропска, кућо јада,лађо у бури а без кормилара, не главо народа, већ легло смрада!

Свет се ишчашио из зглобова. Данте је добио огро- ман задатак да га узглоби. У Монархији се подухва- тио да одреди однос царства и паоства. У Комедији се раоклапа целокупаи коомос историје да би се из- нова распоредио у астрофизичком космосу светског здања и у метафиз!ичко(М космосу трансценденције. Та физичка коамолошја и то метафизичко царство вре- дности крајње су консеасвантно доведени у мећусобну везу.

Историчар Фиренце Роберт Давидзон (КОВЕКТ БАУШбОНМ) иише: „Од седамдесет и девет личности које он, означавајући их именом или на неки друга начин, баца у па/као, тридесет и две су Фирентинци, једанаест друпи Тоаканци. . . У Чистилишту је угле- дао само четири авоја суграћанина и једанаест из свог завичаја, у Рају само два Фирентинца51. . . “ То је важан, али ипак само мали исечак из персонала који је Данте употребио. Ја ту налазим стотину и осамдесет Италијана и око деведесет странаца: преко

61 КОВЕКТ БАУШ ЗОНН, СезсМсМе уоп Погепг. УгегГег Вапб, дтШет Теп, 1927.

603

двеста псиссст ттпри јскнт тнчн<чгн, прсгсжно т врсмена којс јс м<м то ла оГ)»утсватн Хштеово сећа- н » сД р у гн х двсчгл пслесет ммена иог.пу ш а?тгт«ке (ггрн чсму еу урао\ иатн н поетскн .'ппсоаи, као ипо јс Рифеј. али и нелокспли пероокат м т о чипије). ГТрсо- стаје осамлсхгстатч Г.»гГ» тнр кнл лтпкж тн И* флжквлтке Даитса учшшло Г»и корн*. нс стаар к*та 6и гм*»> сг\ марж> рашчлањипанк? Даитс<»н<*г псјч ои.ста »т -пггло и наве- ло у поје инкх тима Кл. 1 6и бнлл и.*нр-п-'.на та пред- рад)1*а, могло би ла се датквшс са «итггко-техии- чко\ 1 а и а т к )м и чогао Г»и мам се длгп одговор на пнтаи»с како јс Дантс овдалао *им и-.;-Јш м персо* налом и како га јс рашчланио? М«»гу .д* се у том поглсду т.хтаноннти ра сшчнтс сгилске фп ч‘?

И оадс, као н нначе, морамо се за.1 0 ®ад»ити наго вештајсм само нсккх аспската. Бслнчнна Дантсове личностн, која надвнсује векове, уклапа се у корпо ратндам средн»сг века — додуше, само до извесне гра* шшс, коју ћемо одначити. Јс;и*у поснећешгу корпора- цнју (1а М !а $сио1а' — „лепа ш кола“) чнне антпчки песниш! у Лимб\г на почетку Комедије. Јелна света корпорацнја зак-тд-чује поему: оса.м блаженнх Ста* рог н седам Новог завета (Рај 32). Ове две груие чине „едиту унутар елите“ . Канон старозаветннх дикова (Адам, М ојатје, Ева, Рахила, Сара, Ревека, Јудита, Р\ла, Ана) изненаћује преовладаван»ем жена н одс\- ством пророка. Елита хришћанских блаженика може да зачудн још више. Од јепанћелиста је заступ.Бен само Јован, од апостола само Петар, од црквених ота- ца само Августин, који мора да дели један стнх са оснивачима манастирских редова Фрањом и Бенедн- ктом (Рај 32, 35). Једине жене у хришћанској елнти су Луција и Беатриче, која, мећутим, седи поред Ра- 52 53

52 При чему подсећам на изједначавање сто двадесет го- дина са итпиз ћотгпгз аеШз („животним веком једног човека", вид. у овој студији Поглавље 14, § 2 и нап. 19).

53 „Школа'* као облик егзистенције за средњи век је не- игго стварније, пуноважније, одређеније него за нас. Аристотел је школски поглавар филозофа (И таевГго (И со1ог сће заппо — „учитељ оних који знају"). У Рафаеловој „Атинској школии он тај примат мора да дели са Платоном.

хнле (Дева Марија изгледа да заузима место изван ове две групе). Уврштавање Луције и Беатриче разбија хијерархију хришћанске традиције.

Распорећивање персоналног састава на групе мо- же да подсети на корпоративне друштвене фох>ме средњег века само у оним областима које одговаро.ју природном вреднооном и егзистенцијалном поретку душа. Где је тај поредак первертиран, као у паклу, морГГсе применити друкчији принцип рашчћањив ања и груписања: (аристотеловока) класификација грехо- ва и грешника, која може да се укршта са набраја- њем егземпларних фигура неког порока. Данте, ме- ћутим, додаје још нешто своје: он, зависно од могућ- ности, свакој класи придружује један оимболично ат- рактиван број грешника. Ми на то не обраћамо паж- њу јер нам је симболика бројева, сем рудиментарних остатака, постала страна54. И тумачи Комедије ретко анализирају њене структурне принципе (довољно им посла задају објективна објашњења и „естетско“ вре- дновање). Али је јаано да нам управо таква анализа допушта увод у Дантеов уметиички дух.

Прво подручје горњег Пакла (Пакао 5) обухвата грешнике пути.

40 Е соте И зГотег пе рогГап 1’аИ,N61 јтеб.д.0 Гетро, а зсћгега 1атда е ргепа, Созг дие1 јга1о И зргтгН таИ . . .

46 Е соте I дти иап сапГапбо 1от 1аг,Еасепбо гп аете бг зе 1итгда тгда,Созг игбг иетт, Гтаепбо диаг,

49 ОтЂте рот1а1е ба11а беИа Ђтгда. . .

И, као зими, небом разасутикада се чворци у јатима јате, зле душ е тако вијоре се љ ути . . .

И као ждрали с тужним пискутима кад лете, низу дугачкоме склони,

у‘ О симболици бројева види Екскурс XV — Народна по- божност познаје „четрнаест светих помагача у невољи“. — »Б1е 81е1>еп ћеШ§еп Р1апе1еп, Ше 1гбз1еп ипз т а11еп Иб^еп« („Тих седам светих планета, теши нас у свим јадима света“, Хофманстал, Кула).

605

тако и сенке обрване злима, плачући стижу, док их мука гони.. .

Велика гомила, неодређени број духова, упоредива је са густим јатом птица. Из ње се, међутим, издвајају н именом помшиу седам:

52 Ха рггта <И со1ог, сИ сиГ поаеИеТи иио' зарег’, тг сНз&е оиеШ а11оИа,’Ки гтрега&Нсе сИ тоИе јаиеИе.

55 А ишо <И ГиззигГа /и 51 го(1а,Сће ИШо /е ' ИсИо т зиа 1едде,Рег Готге И ћгазто т сће ега сопс!оИа.

58 ЕИ’е ЗетГгатгз, сИ сиг зг 1еддеСће зиссесХеИе а Шпо е ји зиа зроза; Тетгпе 1а 1егга сће’1 ЗоШатг соттедде.

61 Е'аИта е со1ег сће з’апсгзе атотоза,Е тирре 1а јед.е а1 сетгет <И Згсћео:Рог е С1еора1таз Гиззитгоза.

64 Е1епа иесИ, рет сиг 1атг1о теоТетро 5Г ио1зе; е иебг ’1 дгапб.е АсћШе, Сће рет атоте а1 јгпе сотћаИео.

67 УесИ Раггз, ТтГз1апо.’ Е ргп 6г тШеОтћте тозНоттг, е поттоттг, а 6Ио Сћ’атог сИ тго81та иИа (ИратНИе.

70 Розсга сћ’го еЂЂг И тго 6о11оте исШо ^отат 1е ботгтге атгНсће е ’саиаИетг,Рге1а тг дгитгзе, е /ш диазг зтаттИо.

73 Гсотгтгсгаг: ’Рое1а, ио1етгНетгРаНетег а диег бие, сће ’тгзгете иатго . . . ’

„Међ њима прва“, учитељ прослови,„владарка беше силног мноштва људи и језика којим име јој се слови.

Предана била толико је блуди,те озакони страст која је свлада, да је због тога нико не осуди.

Семирамида, круна дична града,наследив Нина, би љуба му јавна, владајућ земљом где сад султан влада.

Друга, због страсти, уби се кукавна, пепео Сихеја изневерив тако; па Клеопатра, разблудница славна.

Јелену гледај, због које зло свакоТројце је снашло; великог Ахила ког супарник је из освете смако.

Париса гледај, Тристана . . . “ и сила других још сенки у очи ми паде, што тама их је због љубави скрила.

Кад чух вођ где ми именоват стаде из доба древног јунаке и жене, дух ми гануће и слабост спопаде.

И почех: „Вођо, воља је сад менезборит с то двоје што их ветар гон и . . . “

Прелаз са неодрећено великог броја ка седам душа, од којих би Данте желео да „добије обавештење“, ни- је јасан. Али је јасан, мада за данашњег читаоца изне- наћујући, избор тих седам личности. Семирамида је на челу, јер царство Асираца припада светоком раз- добљу које је било још пре тројанског рата (Исидор, Ег. V 39, 7) и јер је њен неморал традирао Орозије, на чији се извештај Данте дословно ослања. Видели смо како високо мишљење Данте има о Орозију. Ди- дона као вергилијевака хероина иије смела да изоста- не. Клеопатра је била достојна помена због овоје везе са Цезаром; Јелена, Ахил, Парис, захваљујући Хомеру у средњовековној обради55. Тим античким егземплар- ним фигурама на најориродеији начин се придружује Тристан, јер за Дантеа, као и за цео средњи век, аши- чки су хероји бшш витезови. СеДам поменутих лично- сти могу стога да се здруже као 1е аппске <1оппе е { са^аИеп („древне госпе и госпари“). Они су егзем- пларни представници сладострашћа. Вершлије нотом поименце набраја више од хиљаду њих, али Данте нам саопшгава добро адмервни* 50 низ ад седам имена.

55 Шаз Шгпа 71 и дд. извор је за средњовековно схва- тање Ахила.

50 То се у Росијевом (К0581) коментару превиђа: 50по потГ аиоН (1’одт. тИтИа, соте зио1е ассаб.еге т диезГе епи- тегаггот, бх сиг БапГе Го1зе 1а сопзиеШбте ба11а Ггабггтпе Ш-

607

Затим тражи и Добнја обавситмк- - 1ргп, име — тако да нмамо веома -имоолмчпч »р 1е^, г, ’Паоло и Франчеока. Лаиашле и т]> Дангеаобичио само на аих уомсршна < «'н - ј п и- ^меВутим, саој пуни с««иако гбији 1 ок « о а их т> смагра\«о заједмо са егзевишчарним. ф . . г . , .»ма. Ож се као миоерш! шиимт фтрогп.нп.,:;- ? ; л ф!*п*рама. Њихово појаа-киванке ониглстниј и ј.*и т»;С г, , мн. ,,и сцсиа КомеОије гкисалује оио ип** сзч ц' На *пао екс- љтоаивнЈШ пролором дожиа-квиг |ц » ■,р у еш кн. штталошки, фнлазофски. реторцчкн <--н- : **• , обраотвни свст сре.пкег вс;ка.

Прнману мсавршсног“ брс»ја к.*п к:аггто-<пш1оног приишша поново сухгреПсмо у Паклу 12, 107 и XI. Ту се формЈгра бројка од десет мнасил*егк.* Јрсгпт свог атнжн>ег у коју спадају АлексанЈар, сицнлијански гирашоЈ Диониенје, Ецслјијо да Романо (1/ а 1то да Кошапо), Обицо од Естс (ОВ1 / . / 0 с1' Еч!е), Гв»ио од Монфора, Атила, Пир, Сокст Помпеј, Ринијср од Кор нета (КтЈег с1а Соте1о) и Ришцср Иацо (Кјшсг Ржо), Бројка од сецам содомита састоји сс од Бруиста (Вги* пеио, 15, 30), Присцнјана (15, 109), Акурсија (Ассиг- бјиз, 15, 110), бискупа Вичезшс Андреа де Моција (Апбгеа бе' Моххј, 15, 112), Гвида Гвере (СиЈс1о Сиег- га, 16, 38), Тегјаја Алдобрандија (Те^ћЈаш АИођгапсИ, 16, 41), Јакопа Руетикучија (Јасоро КибИсиссЈ, 16, 44). Сувишно је да на тај начин прођемо кроз све кру- гове Паклад

V Чистилишту као композициони принцип прео- владава, као што смо видели, паралелизам егземплар- них фиг\фа. У Рају поново претеже корпоративни принцип, повезан са композицијом бројева. На Сун- чаном небу имамо две групе од по дванаест личности, које се обично схватају као предстааници мудрости. Прву (Рај 10) чине: Алберт Велики, Тома Аквински, Грацијан, Петар Ломбарђаиин, Соломон, Дионисије Ареопагит, Орозије, Боетије, Исвдор, Беда, Ришар одГетатш (1е1 Гетпро. („то су имена лишена сваке интиме, као што је био обичај у тим набрајањима, што је Данте преузео из кн>ижевне традиције тог времена“). Егземпларне фигуре не могу да поседују драж „интимног“.

Сен Виктора и Сиже од Брабанта. Комошагори се изјашњавају махом само о Соломону и Сижеу. Зашто је Данте у ту груиу од дванаест имена, која набраја сам Тома, уврстио Сижеа који је за гомизам био учи- тељ јереси? Ова саблазан је увек била предмег ко- ментара. У дванаестом певању Раја видимо, онда, другу дванаесточлану групу која коицентрично кружи око прве. Њен вођа, говорник и номенклагар Је ов. Бонавентура, највећи мислилац фрањеваца, као што је то Тома код доминиканаца. Поред гвега, јављају се Илуминат и Августин (два сапзутника ов. Фрање), Хуго од Сен Виктора, Петар Коместор (аутор једне библијскочисторијске енциклопедије, | 1179), Пета-р Шпанац (Шбрапш, чувенм логичар, ј 1277), прсхрок Натан, црквени учитељ Златоусти (1* 407), филозоф Анселм из Кентерберија ( | 1109), граматичар Донат (IV век), енциклопедиста Храбан Мауро (ј 856), и, коначно, опат Јоаким од Флориса (Ршге, манастир цистерцита у Калабрији), објавитељ „Вечног Јеван- ћел>а“ (ј 1202). Јоаким прави исте тешкоће као и Си- же. Н>егово учење црква је осудила, а Тома и Бона- вентура су изразили изричито неслагање са њим57. Уврштавање Сижеа и Јоакима у групу од дванаест блажених поставља, дакле, проблем. Ајш он се не сме изоловати, као што се то по правилу чини. И увршта- вање Соломона било је проблематично. Морамо поћи још даље. Да ли је овим тако славно уведеним гру- пама од по дванаест личности још нешто заједничко, сем што су блажене? Златоусти, Боетије, Анселм, Ви- кторинци Хуго и Ришар, Петар Ломбарђанин, Сиже, Петар Шпанац, Бонавентура, Тома филозофи су и теолози високог ранга; самостални мислиаци. Непо- знати аутор збирке списа насталих крајем V века, која се води под именом Ареопагита Дионисија (Ар%. 17, 34), један је од главних извора средњовековне фи-

57 Е. ОЊЗСЖ, БапГе е1 1а рћИозорћге (Е. Жилсон, Данте и филозофија), 1939, 261. У тој књизи аутор на духовит начин покушава да проблематичност одстрани тезом да Дантеовог Тому и Бонавентуру не треба узимати као „историјске“, него као „поетске** ликове.

609

ло;*офије и мистике, и захва;ну}ући томе сгојм блилу помоиутнма. Али шга овде диаче Јраматичар Донат, шта компилатори Иоидор, Храбан, Петар Коместор, шта исторнотраф Оролије? Шта унттпертоидни научник Бода, правник Грацијан? Ова нмена т п ј у мећусобно заједнЈгчко само јсдно: њиховп! гп н •и* су предста* ншши аг/ех (Донат, Исидор, Хрчтбан Бе-да), ксторије (Орозије и Петар Комвстор) и нранни иаука. Десет тсодога и филозофа тастудтају зар!с < 'н/ Глтулрост"). седам наушника. пак, ааетга ( ,,на\ к данте шкод- ско *нанк.* иени исто тако високо кагт д млгафизшсу и тсодогију. Он то на нај\нечат;|*инијд начнн нагиачава онда када касноантичким (Донат, О ј>о н ? |У ) п средил* всковним на\шницнма атсстујс блаженсдно или, 6ода! рсћн, дајс да им то атесгују тако великн ауторитсти као шо су Тома и Бонавентура. Да је ту двојицу неко питао које би блажснс желели да сједиие у елнти која би обухватала двадесет и четирн нмена, шихов би избор испао сигурно друкчнје, ако би такво форми- рање аш те уопште с.маграли теолошки допустивим. Али и немн познавалац среднЈОвековне ксторије цркве и филозофије данас би сигурно извршио други избор. Он би пре свога замерио изостављање Августина’3. Мо- гло би се помислити и на Амброзија и Гргура Ве- ликог, због чијег занемаривањ а Данте замера карди- налима (Пиомо XI 16). Шта, међутим, тек да се каже о истицању пророка Натана, који не сиада ни у „велике“ ни у „|мале“:,и? Овде морамо да признамо своје незнање. Ж илсон, додуше, сматра: ОаМе песги * *

:л Августина, како је увек запажано, Данте систематски заобилази. То што га узгред помиње међу становницима не- беске руже ништа у томе не мења. О Дантеовом учењу о цар- ству Жилсон (Оап/е е/ 1а рћИозорћге 219 нап. 2) каже: с’ез1 ипе Гћезе цие загп1 АидизИтг егИ героиззее аиес ћоттеиг („то је теза коју би свети Августин са ужасом одбацио“).

™ Према езотеричном тумачењу Роберта Ј1. Јона (НОВЕКТ Г- ЈОНИ, Оап/е, Беч 1946) Данте је био присталица темплар- ског реда, његова порука је „гноса храма“. Соломон се појав- љује међу блаженима јер је саградио храм. Натан се у биб- лијском предању доводи у везу са Соломоном итд.

610

ДАНТЕ

ра$ (1'огсИпалге ип пот ргорге запз а^огг дме/дие гамоп с1е 1е (аЈгет („Данте обично не утшсује неко лично име без неког разлога“), али он нриликом овог истражи- вања о Дантеу и филозофији није имао повода да се бави Натаном. Са књижевноисторијоког становишта, међутим, навоћење једног Натана мећу блаженом дванаесторицом не иза:шва мање чућење него навоће- ње Сижеа и Јоакима. Можда још и веће, јер се не види никаква основа за разумевање.

Трећу истакнуту групу блажених сједињује крст духова оветлости на Марсовом небу (Рај 14, 97 и дц,). Из њега се први издваја Дантеов предак Качагвида (Рај 15, 20), који потом за дуже време влада сценом (до Рај 18, 49). Као номенклатор, он представља (Рај 18, 37 и дд.) остале борце за веру: Исуса Навина, Ју- ду Макавејца, Карла, Роланда, Виљема од Оранжа, Реноарда, Готфрида Бујоноког, Роберта Гвиокара. Са Качагвидом, они чине број девет60 61.

У Рају је Данте групе сродних духова повезао не само уз ломоћ симболичних бројева, него и светло- сним фигурама. Иза концентричних кругова следи крст, иза њега опет орао шесторсице праведних вла- дара на Јуоитеровом небу (20, 37 и дд.): Давид, Тра- јан, Језекија, Константин, Виљем II од Сицилије, Ри- феј. Овде није било чврсте традиције. Данте је могао да овету корпорацију сачини по сопственом укусу.

Осмотримо ли ове кругове личности у Рају, они се представљају као лично формирање канона. У дзе- ма дванаесточланим групама треба да видимо ова- плаћене науку и м)удрост хришћаноке традиције, у крсту хероје борбе за веру, у орлу узорне монархе. Али од нас се захтева још више.

60 ОапГе еГ 1а рћпозорМе 261.61 У основи је схема Неиј ргеих („Девет јунака", три па-

ганина, три следбеника јеврејског веровања, три хришћанина), који се у Енглеској зову Тће Шпе ШогГћгез („Девет одлични- ка“, Сах1:оп [Кекстон], предговор за МоПе п’Аг1ћит [Артурова смрт]; Шекспир, Л,ог?е’ 5 Таћоиг’з Т,озг [ Узалудни љубавни труд] V 2). — Упор. А. Ц. ВОУЗЕГ Ј, ХЈЂег пеп Ведггјј ргеи Гтп АИјгапгбзгсћеп (А. Ј1. Бојзен, О појму ргеи у старофранцуском), дисерт. Минстер 1941.

611

$ о. м т и и т р и ш гно

Видсли смо (Поглапл>с 12, § 3) да Данте претенду- је на то да Јасгова поезпја има салнајпу функцију и да сс он гимс ноставл>а на поанцмју супротну схо- ластичкој фштозофији. Тај репултат лоонјсн је аиали- зом само једног паоуса из пиома Кап Грандеу. Он се погврђује и Жилсоновпм истраживаш.- а Дантеовог од- носа према филозофији. Оно нас јс дсфнимтивно ос- лободило заблуде да је Данте био го ак т а ' V канону блажених шпелектуалаца Сунчевог неба нашли омо једну самосталну и самосвеотгу обраду тс традиције. Њу, међутпш, још веома надмашује сшпударни „апа- рат спасења“ у Комедији. Дантеов водич на путу за онај свет је Вергштије, кога смењује Веатриче; њу са- му смењује ов. Бернард. Жилсон тим повадом тачно запажа, VогДоппапсе %епега1е с1и роете гецтег! цие \а сћап(е $’ ајоШе а 1а јог, е1 1а соигоппе, сотте 1а јо1 $’ ајоШе а 1а гагзоп е( ГШштпе"'' („генерални рас- поред поеме тражи да се љубав придружи веровању стављајући му круну, као што се веровање прикључу- је разуму проовећујући га“). Он се, изгледа, прикљу- чује владајућем схватању које у Вершлију види оте- ловл>ење разума, у Беатриче веровања, у Бернарду љу- бави. То су за Ж илсона с\е$ јапз та$${уетеп( Маеп($ („чињекице које су у огромној мери очиглед«е“).

Највећу тежину од свих тих чињеница сигурно има ф уж ц и ја Беатриче — ако је Беатриче била она Фирентинка која је премиеула 1290. са двадесет пет 62 *

62 Та реченица засметала је Е. Ауербаху (Е. А1ЈЕКВАСН КР 62, 1950, стр. 240). Насупрот томе, упућујем на закључак Б. Нардија (В. НАКБ1): Еа таддгог раг(е б.едИ зГисИозг бг ОапГе з’е ргесГиза 1а ига а т(епбетпе И репзгето, ассеИатгбо 1а Iеддепба, сопгаГа баг пео(отгзИ, сће јасеиа бг 1иг ип јебе1е т(етрте(е бе11е боИтгпе бе11’ АдшпаГе („Већи део истраживача Дантеа затво- рио је себи пут до разумевања његових мисли, јер је прихватио легенду коју су саздали неотомисти, а која је од њега начинила верног тумача доктрина Томе Аквинског"), у: С. А1ЧТОШ е К. МАТТ10Б1, СгтгдгшпГ апт сИ УИа т(е11еИиа1е ИаИапа (К. Ан- тони и Р. Матиоли, „Педесет година интелектуалног живота у Италији“), Напуљ, 1950, I 20.

БапГе е( 1а рћИозорћге 238.

612

1члдпна. То што песника рслигиозно освешћује и пре чншћава вољена жена, душевно је збивање које може да се оствари на хиљадоструко изнијансираним ступ- њевима. То збивање одражава се у Гетеовој „Мари* јенбадској елегији“, и на крају Фауста. Уздизање во- љене жене у ранг рајског анћела постало је топос итаошјанске лирике захваљујући Гвиду Гшпшцелију (Сшбо СшгшеШ, умро 1276). Избор тако узвишене вољене жене за водитељицу у једној поетокој визији оног света још је у области хришћанског мишљења и веровања. Но, Данте то умногоме превазилази. Он Беатриче укључује у објектизвни процес спасења. Ње- на фувкција није намењена само њему него свим вер- дацима. Он, дакле, у откровење на оонову свести о својој апсолутној власти уводи један елемент који разбија систем црквеног учења. То је шш јерес — или мит.

Најугледаији истраживачи Дантеа и познаваоци фирентинске историје слажу се у томе да је Дантеова Беатриче била кћерка банкара Фолка Портиеарија (Ро1со РоШ пап). Али најстарији коментари64 о таме не з-нају ништа. Болоњски држазвни секретар Грациу- оло де Бамбаљоли (Сгагшо1о с!е' Ватћа^ИоН) 1324. у свом коментару уз Пакао 2, 70:

Г 50П ВеаШсе сће И јассЊ апб.ате

Ја сам, што гнам те на то, Беатриче

наломиње само 1р$а с1ошта ега{ атта %епего$е с1о- тте ВеаГпсе соп&ат Љ тШ . . . („ова госпа бејаше душа племените шапе Беатриче, кћери покојног го- спара. . . “). Након тога — празиина. Аутор, дакле, о Беатричином оцу није могао ништа да сазна. Јакопо дела Лана (1асоро бе11а Гапа, 1328) не саошитава о Беатриче ништа. Писац дела ОШто Соттеп1о (око 1334) више пута се кад Дантеа раопитивао о Беатри- че, али није ништа сазнао. Ништа више не зна ни ано-

64 О њима упор. N. ЗАРЕСИО, II ТгесепГо (Н. Сапењо, Четрнаести век), 1934, 115 и дд.

613

нимни аугор глоса (прс 1337). Ток Бсжачо уа!осгавл,а ' и1еншфика1т>у, и то у комонтару који је ианисао 1373 74 (у октоору 1373. годпнс оно јс по.тан у Фи- ренцу ца јавно тумачн КомедпјуУ ', Та .ипформација се, даклс, први пуг јавља осамлесс ! го п.са иакон XVI- иотетпчке смртн Беатриче. Бокачо п у ,н да ]с оао сазнао од јод-не „всродостојне ос - г.. ‘ која је била у блиоком сродству са Беатриче. V трал- -н у те „веро- достој(не“ даме Цннгарели (7'т^а1с*!и ч;иппао на Бокачову маћеху Маргеригу деи М рдолл (Маг^ћегћа бе1 МагбоП). Њена мајка Мона Лнна (Моппа ирра,+ 1340) била је кћерка једног роћака Фодкл Пгфти- нарија, дакле рођака Беатриче друтог стеисна. Да ш је Бокачо познавао ту стару даму? То је могло да буде само годану дана пре њене смрти; 1339. године Бокачо је наводно боравио у ркцдитељокој кући. Том пршшком могао је — првма Цингарелијевој претпо- ставци06 — да сазна чињенично стање. Како је чудно што је он то занимљиво биографоко саооштење још тридесет и пет година задрж ао за себе! Како је чудно што горе поменути коментатори ниоу могли ништа да сазнају! Пјетро Дантеов, додуше, такође саопштава ту информацијгу, али тек у трећој аверзији овога ко- ментара, која се појављује истсшремвно кад и Бока- чов опис У&а, па је могла да проистакне из њега. Дак- ле, вдентификовање Дантеове Беатриче са кћерком Фолка Портинарија, који је умро 1289. годане, износи се као тврдња тек педесет година после Дантеове 65 66

65 На овој наставничкој делатности вероватно се заснива и Бокачов новелистички украшен Дантеов живот (УИа бг БапГе) (И. 8АРЕОИО, II ТгесепГо, 1934, 386), бар у верзији која нама стоји на располагању.

66 М1СНЕБЕ ВАКЈ31, РгоШетг (11 сггИса баШезса (Микеле Барби, Проблеми даитолошке критике) II 419 (1941) говори о „вероватноћи“. — Али та је вероватноћа крајње мала, пошто је хронологија Бокачовог живота између 1330. и 1340. веома проблематична и зависи од дешифровања једног астрономског одређења времена у спису РИосо1о (Филоколо). Већина крити- чара сматра да се Бокачо тек — почетком или крајем — 1340. вратио у Фиренцу (14. 8АРЕСЈЧО, II ТгесепГо, 1934, 280). Тако мисли и Енрико Бурић (ЕћГШСО ВТЈШСН) у свом вредном ра- ДУ Воссассго иш! ОапГе („Бокачо и Данте“, ОеШзсћез ИапГе- -ЈаПгЂисћ 23, 1941, 36).

614

смрти и неиознато је Дантеовнм савр ем о н и тм а , па и четворици коментатора који су писали између 1324. и 1337. То веома пада у очи и даје нам право да ио- сумн>амо у Бокачове информашгје. Пре свега зато што ако је Бокачова баба по маНехи 1339. годиие била у стању да Д антеову Беатриче идонтификује са кћер- кам Ф олка П ортинарија, онда мора да је то у свом дугом ж ивоту испричала и друш м л>удима. V Фирсшш је о томе морало да се зна. Јер веН су сав)>емсници Дантеа оматрали .ча вагиког носигика. КомеОија је би- ла раш ирена у многим прегшаима. била је м.[>сзонјо- вана у версификованим краткпм обрадама, више пута коментарисана још у прве две деценије после Д аш е ове амрти. И нтересовањ е за Д аитеа било јс, даклсу широко распрострањ ено — а ипак нико није могао да нешто саопш ти о Беатриче.

Бокачово сведочанство је сумњиво и из једног другог разлога. Поменуто тумачење Дантеа навукло му је на врат једну полемику. Неки непознати човек приговорсио му је да је непозваиима открио тајне пое- зије. Бокачо се опраадавао у четари со(нета<17 (бр. 122—125 критичког издања А. Ф. Масере [ А. Р. МА5- ЗбКА], Болоња 1914). У последњем он се хвали како је незахвалну оветину само довео у заблуду (стр. 174):

1о д теззо гп да1еа зепга ЂгзсоИо итдтаГо уи1до, е1 зепга а1сип ргШо ЈиазсгаГо Го т таг а 1иХ поп по1о,Вепсће зетг стеПа еззег таезГто еГ (1оИот. ..

Поткрепљују ли нека документа Бокачове податке? Цингарели67 68 69 напомиње поводом Бакачовог сведочан- ства да су га документа потврдила колико су могла.

67 Према Д. Гверију, Коментар уз Бокача (Б. С1ЈЕКВ1, II СоттепГо б.е1 Воссассго), 1926, 21, ти сонети били би лажни. Супротно томе ВКА1МСА (Бранка) у свом издањ у Рима, Бари 1929, 374.

68 „Ја је сместих у брод без двопека, незахвалну светину, и оставих је без кормилара на мору које она не познаје, иако себе сматра вичним и поученим“.

69 N. 2ШОАКЕБ1Л, Ба уИа, г 1етр1 е 1е орете <И Бап1е2 (Н. Цингарели, Живот, време и дела Дантеова2), 1931, 298.

615

Она Ш1шс пута тк>мињу Ф олка Портпнарија. V њетовом тостаменту састављемом 1288. помишу се шест кћери; мећу њнма ое појављује тас1оппа Вн као жена Си- (Монеа де’ Бардија (б^топе с!е’ Ваг»1В То 1е све. Ми не знамо ни датум роћетва ни лат-ум г т р т Беатриче Портинари. Оно птто уобичајона лн. р а т \’уа о Дантеу може да саопшти о томе бел и п кл : ипсуаето изспиеа Упа N 1*0 ^0 , чакле из јодпс ч-н. пгтгнфикатш- је. Покушамо ди да схватимо нот; ,• / аоиу сатржи- ну, осећамо се као да смо се пашли , .шчлрлиту. Цела та књижлша служ.и докаливанд јслњн г ил * гела. Нај- важнија од тих теза је, ма кодико то мс»гдо ла нас та- чуди, следећа {§ 29); „Број три је корел броја девст, јер без неког друтог броја сам собом да јс дсвет, као што очито вкдимо да је три гтута три дсвет. Сходно томе, ако је бројка три самостална створгггсл.ка броја девет, а исто тако и самостадни стваралац чуда Трој- ства, наиме Оца, Сина и Светога Духа, који су троје и једно, онда је ту господарицу нратила бројка девет, да би ставила до знања да је она девет, тј. чудо чији је корен чудесно Тројединство. Можда би оштроум- нија особа у томе видела неку дубокоумдгију основу; али ово је она коју ја ггри томе видим и која ми се највише допада“ . А како се доказује да је Беатриче била број девет? Први доказ (§ 6): Данте је написао једну песму у часг шездесет најлегшшх жена Фирен- це70 (коју нам нажалост не саопштава). При том „се на чудесан начин деоило да име моје госпе није трпе- ло да стоји ни на једаом друтом месту сем на броју девет“ . Д руш доказ је компликованији. Мора се у помоћ позвати арабљанско, сиријско рачунање вре- мена и астратош ја (§ 29): „Ја кажем да је њена ви- сокоплеменита душа отишла са овога света према арапском календару у ггрвом часу деветог дана у ме- сецу; а ирема сиријаком календару, преминула је у деветом месецу у години, јер је анде први месец први Тисирин, који је за нас октобар. А по нашем рачуна-

70 Алузија на то у 10. стиху сонета Сшд.0 ГоогтеГ ( Хтио бих Гуидо“, Риме XIV). Али према Континију, стр. 42" овај стих не може се тумачити тако као да је повезан са Беатриче

њу, премшгула је у оној години рачунан.а тј. године Гооподње, у којој се савршени број био !девет тп/та обр- нуо у оном веку у коме она дође на свет; а то је по хришћанаком бројању XIII век. Један од разлота за- што јој је тај број био у тако високом степену драг јесте у следећем: пошто, драма Птоломеју и хриш- ћанској истини, постоје девет небеса која се крећу , а према ошптем мишљењу астролога поманута небеса овде доле делују јодно на друго зависно од свог уза- јамног положаја, овај јој је број био пријатељ да 5и се истакло како су приликом њана зачећа авих девет покретних небеса стајала у најокладнијам мећусоб- ном одаооу“. Беатриче мора, дакле, да је умрла 1290. године, ако је стварно била број давет. Ово датирање. истраживачи Дантеа схватају као историјски изве- штај — што је прк>бламатичЈно. Једао је сидурно: број давет је „сотериолошка бројчана загонетка“. Данте тиме чини део јадае широко р аспрострањеее античке и средњоваковне традиције71. Број девет у спиеу УПа Миоуа ваља схватити исто као 515 у Комедији (Чист. 33, 43). Истраживање Дантеа то, изгледа, не узима у обзир. Барби се повлачи на следећу позицију: за ра-

х зумевање онога што у Дантеовом делу ,/има највећу важност“ (а то је „чудо поезије и идеалности“), изве- сна питања нису важна72. Најбоље је, дакле да се и не разматрају. У прилог оваквој суздржаности гово- ри много шта. Она је оиравдана као нужиа одбрана од дилетаитоких решавача загонетки. А ни дешифро- вање тих хијероглифа није битно за оцецу и разуме- вање Дантеове поезије. Али чињеницу да је Данте своја дела прожео упућивањима на један езотерички смисао, и то од настанка списа Упа Ииох>а, треба та- коће прихватити. Мистика бројева и слова остаје. То је филолошки сигурно: и за Беатриче, која је била број девет. То не може да се превиди. То мора да се каже свима који настоје на недовољно посведоченој

71 ГКАК2 БОККЗЕ1ГГ, Баз А1рћаћв{ гтг МузНк ипб. Мадге, друго издање 1925. О мистици бројева (гематрији) 91 и дд., о бројчаним загонеткама 106 и дд.

72 М1СНЕ1јЕ ВАКВ1, Соп Сап1е е г зиог ШетргеН (Ми- келе Барби, Са Дантеом и његовим тумачима), 1941, 52.

617

лкторнјокој Бсагричс, као ц Ро«Гн*рту Да-иш,;!,*оту, који сматра шдцоид/1 Г1МЧ1М „да сс сумм»а |;а!ко у Мгоио гс лесно мскпч>јам,е, тако м у то да је омда к1н рка 6амка> ра Фолжа Портммармја“. Нмје уснсо сн нмм да убеди Барбија, кој-м је 1931. мдјаиио да јс*, додупк*, еклон гој цдснтмфмкацмјм, алм у том ироолему клии иараа пуке радоапалостп. За сгудмј Даитеа, мо и>< му, доноЈкна је нзвесиост да је Бсагрмчс бпла реадан а м к З а по- тврБивам.е мсгормјоке Беатрмче, према томе, морамо да разликујсмо две тене: поистовсНнвам>с а) са Беа- триче Портинари; б) са иопсхднатом Ф и р е м чммком. На основу тра;и1ранц\ модагака верујсм да се мрна теза мора макЈмучи гм.

Несумндто је да су некс од Даитеотих рима по- свећоне реалној Беатриче, као штр. Ео скЛогово атог („Та болна љубав“ — Дјсла I, Риме XXVI, Контшш бр. 21), где се Беатриче помиње у 14. стиху. Вероват- но и канцона Е’т тсгезсе сИ те (Контшш бр. 20). Али овде Беатриче има црте које не пристају уз стил легенди у деаху УДа Ииоуа, због чега пеама иије увр- штена у њега. Изостављање те канцоне из УИа Иаоуа сведочи, дакле, заједно са Ео с1о1ого5о атог, о две ст-вари: Данте је изражавао наклоност некој Фирен- тинки, коју је назвао Беатриче; потом ју је престили- зовао у мит даме у знаку броја девет. Пјјрестилизаци- ју „стварне“ жене у мит, симбол или алегорију Данте је, као што је познато, извршио још једном, када је „племениту госпу“ (с!оппа %епП1е) из УИа Иио^а пре- обликовао у даму Филозофију у огшсу Сошто. Сем тога, у Комедији се јавља низ жена које очигледно треба схватити алегоријски — то су Луција, Лија (Чист. 27, 101) Мателда (Чист. 28, 37 и дц.).

На почетку Комедије Вершлије ословљава Беа- триче: „О госпо врлине, ти једана због које дуудски род падвисује сваку садржину оног неба што има •најмање кругове (Пакао 2, 76 и дд.) — наиме, Месе- чегвог неба. Једино захвалуујући Беатриче човечанство се издиже изнад свега земаљског. Ма шта то значило: Беатриче за све људе има један метафизички дигал- 73

73 ЗГисИ аапГезсћг 15, 116 нап.

тет — и то само Беатрнче. Ј1|уција јо(ј се обраКа као „нстинокој хвали Божјој44 (Пакао 2, 104). Нм једно ни друго не може да се каже аа душу неке умрле Фирон* тлнке. Беатриче је иослала Луција, а ову пак }е/(па (Јотга &ешИс, која столјује на још вшнсм нивоу неба (имахом се Јадонпификује са Маријом, која се, меБу- тим, не помшБе но имену). Зашто сиракушка мучени- ца Луција? Она навсадно номаже код очних болести, а Данте је приликом студија повремено превише па- нрезао очи (С опу. III 9, 15), „веровапно је због тога осећао иосебно поштовагве за св. Ј1уцију“ — оматра Роси (К0551) после многих других. Али Данте каже:

ттгса сП сГазсип сгис1е1е („Противник свог што се у С1Вирепос,т броји, / Луција“, Пакао, 2, 100). То са очним обо^ењима очито нема никакве везе. Луција се, дакле, тумачи као „милост која цроовећује“ (први то чини Бути крајем XIV века), или ,као персонифи1ка- ција наде итд. Ако је, мећутим, Беатриче нешто више и нешто различито од овековечене Фирентинке, ако је Луција нешто више и различито од оне готово не- познате светителуке из молитвеника, ако се обе уили- ћу у радњу по нарећењу иеког вишег неименованог бића — онда те три небеске жене морају да се схвате као делоови једног супранатуралног реда заснованог на спасењу. То покушава Пјетробоно (Р1ЕТК.ОВОМО): ослобаћање човечанства од вучице захтева, по њему један поступак опасавања у коме те 1ге Лоппе ћепе- <1еПе („три благословене жене“) делују заједно, као три личности Тројства приликом „првог“ искупљења. То објашњење у овом облику не задовољава. Али оно подразумева нешто тачно: Беатриче може да се схва- ти само као функција у оквиру једног теолошког си- стема. У њега опадају три живогиње које Дантеу за- пречавају пут и које су увек тумачене као три основ- на порока. Ове животин>е повлаче за собом Велтра (Уећго), а овај опет СтдиесеШо стдие е (Иесг (број 515). На тај начин од теолошког аистема настаје про- рочанаки. Свеколика оштроумност није до сада мог- ла да га одшнетне. Али, он је ту. Нико не би требало да га негира. То је била Дантеова централна порука. Она се тиче пророчанства чије је иаггуњење он очеки-

619

вао неносредној будуНности. Кал јс с;» падесет и шест го.тина умро, његово поуздан>с си. , дно још нијс бнло \здрмано. Да је достигао пунг» л ис гпо л/>6а од осамдесет и јодне године (Соп\\ IV' -л 6) можда би морао да себи тгри ша слом своје 1. с п ^ г.с конструк- гитје. Али овоје дело није могао да о.г ..-»но, Н*тов т сподарски дух веровао јс да може ;}ш;оиед.ати чак и б\*дућности. Једној буд\ ћности која јч игтак могла да сагледа само Италтгју XIV вока.

Чак и да можемо прогумачи, , и.»егопо пророчан- ство, оно за нас не би вшле имало ». . • квог значаја. Оно што је Даите сакрио, истраживан^ Дантеа не би требало внше да одгонета. Али свакако мори озбиљно схватити чињеницу да је Данте веровао како има апо- катиптичку мисЈИЈу. То мора да се уаме у обзир при- ликом тумачења. Стога питање о Беатриче није никак- ва оеспослена радозналост. Дантеов систем сс изгра ћује у прва два певања Пакла, он носи целу Комеди- /V. Беатриче може да се посматра само у оквиру ње- га. Од даме број девет настала је једна космичка по- тенција која еманира из две потенције, које су једна друтој надрећене. Хијерархија небеских потенција ко- је се активно укључују у историјоки процес — та је представа очигледно ородна са Гносом: као духовна структура, као схвхма интелектуалног сагледања — иа- ко можда не по овом пореклу74. Такве структуре .могу и морају да се открију. Ми не знамо пгга је Данте намеравао са Луцијом. Егзегези, дакле, јддино прили- чи да призна незнање и каж е да офталмолошко обја- шњење и алегоријска тумачења не задовол>авају. И објашњења на крају Чистилишта и у Рају мораће да оставе пуну важност свим оиим местима која се су* протстављају идентификацији Беатриче са кћерком банкара Портинарија. Беатриче је мит који је ство- рио Данте.

Претапање искуства у митове било је Дантеов те- мељни став у Римама и у Новом животу; став дат као

74 Ипак смемо подсетити, да је платонизам XII века са- државао еманатистичке представе. Моув Бернарда Силвестра еманација је Бога из које еманирају друге потенције.

6 2 0

прафсномем н>стх>не лмч1Носги; остварвн у креацијама које се оба©л>ај(у у низу дикжонтикуираних експери- мената. Они избијају из Дантеа — ргогитриШ а(1 зитта вит т е сапепНа („ерљају ка најузвишенијим цредметима, које ваља опевати на 'најузвишенији на- чин“). Ова избијања, пробоји, често имају нешто и.а- сијшшчко. Насилништво и само постаје тема у кам- цонама о камену. У Новом животу оно добија карак- тер мистификације. У Ие уи1$ап е1одиепИа опо у спи- ралним завојима повећава захтеве према језику и ио- етици до граница остварљивог. У Комедији оно зах- тева — и савлаћује — коомос: цео коамос историје (наговештен у помену Орозмја), цео астрални космос, цео космос сопасења света. Посредоватељица тој' „ме- такосамоса“ јесте женока потенција која доноои бла- женство — 1исе е %1опа ЗеИа $еШе итапа („оветлост и слава људског рода“, Чист. 33, 115). Та Беатриче није поново пронаћена љубав из младости. Она је највише ш асењ е у лику жене — еманација Бога. Са- (мо стога она може без бласфемије да се појави у слављу у ко је је уврштен и сам Христос.

§ 7. ДАНТЕ И СРЕДЊИ ВЕК

Ако Дантеово место на прелазу из средњег века у ренесаноу неко жели да види у перопективи универ- залне историје уиућујемо га на један као од бронзе издивен медаљон за ко ји имамо да захвалимо Алфре- ду Веберу (АЕРКЕБ ДУЕВЕК)75. Наше разматрање мо- ра да се одвија у окромнијим оквирима историје књи- жевности.

Двадесетог октобра 1828. рекао је Гете Екерману: „Данте нам се чини велик, али он је иза себе имао вишевековну културу.“ Карлајл је код Дантеа чуо „глас десет векова ћутања“. То што су видели Гете и Карлајл, историјски можемо прецизно да означимо:

75 АЕЕНЕБ ШЕВЕК, Оаз Тгадгзсће ипс! (Пе СезсШсћГе (Ал- фред Вебер, Трагично и историја), 1943, 26 и д. — Исти аутор, Ки11игдезсћгсћ1е а1з КиИитзоггоЊдге (Историја културе као со- циологија културе), 1935, 273.

621

то је образошш коемос лагшшког средњег века и средњовоковишм очима виВене ангикс Судар иамекгу даеје царства, коју је Данте фттлозос|и;ки преобликовао и која се диже внсоко ианса овоколдског гибгЈпшства, и новог, катшталнстичког, рациона.ти тованог града— —државе Фирение, илворна је тачка Дантеове поли- тичке страсти. Ил овог сукоба проистиич’. идЈгова овест о мисијп у окштру свеггске исто]>нје! мисији коју је он заодоггуо у форму симболично тмифрованог проро- чанства. Оно је морало да се тиче и пу л с и државе; обе ове универзалне снле бнле су за Даитоа, као и за цео средњи век, од Бога дане. Ал.н оне сд бпле исква- рене и требало их је реформисатн. Цјжва је трвбало да се одрекне моНи и жеђи за моћ. I ребало је да по- стане црква духа. Просјачки редови ХШ вска доживе- лн су неуспех у свом рефор м аторсжом деду, и сами су се изопачшш. Требало је да доће, морао је да доће, неко моћнији: ловачки пас ('уе/гго7Г,Ј. Он ће, наводно, сатерати вучицу назад у пакао. Данте то пророчан- ство на почетку Пакла (1, 101) ставља у уста Верги- лнју. На крају Чистилишта (33, 37 и да.) то пророчан- ство ггреузима Беатриче. Теолошко-политичко проро- чанство једна је црта која се у слици XII и XIII века стално појављује77. Код Дантеа се оно, мећутим, пој- мовно утемељује и снагом његове пеоничке визије, страшћу његове критике, савршеним уклапањем и спајањем стотине певања потенцира се до фортисима. Оно је фермент који Данте убацује у масу традиције западноеврк>поког средњег века. Он ту жмлаву граћу прожима све до најзабаченијих области и организује је у једно царство нових ликова. То је прк>јекција Дантеове личности на „књигу и школу времена“ (Ге- орге) — на свеукупност литерарне традиције. Дантеов дух и његава душа, његово неимарско мишљење и ње- гово жарко срце; напон његове вол>е, која је од себе захтевала огромна дела и из себе аилним напором из- јвлачила и оно неизрециво — то оу те снаге које су 70

70 Јесу ли УвИго и БХУ једно те исто, још је диску- табилно.

77 2Ш САКЕИЛ 864 и дд. наводи примере.

0622

Д А 1 Г Г К

оош\ „дссст нокова Ку ган,а“ са5иле у ф орм у. Један по- јсдинац, јодан једипсгнон човок, поставЈва се нааупрот целом јодном мнлоннју и уапова да тај историјски свет преобликује. ЈБубав, ре;ц оиггсогве ж ариш не су тачке н,огове \лнутарн>е визи је; лоитасте .мун>с, у који- ,ма су збијени огромни напони. Опе ударају једна у другу, круж е једна ок о друге, распорећуЈу се у фи- гуре. Оне м орају да се р аш и ју у јшјковс, хорове, лан- це духова, гхравила, обећаљ а. Ц ело обил,е те унутари>е визије Јмора се довости у веду са свеколиким оветским пространством, свим дуби н ам а и висинам а трапсцен- дентног овета. Захгова се најсилнији систем одн оса .Од сваке тачке митоки и нророчки потенцираног до- живљаја пружају се нити ка овакој тачкм материјал- но датог. Оне оу исковане и заковане у дијамантски тврдој материји. Створен је један језички и духовни склоп, обухватно вишеслојан и непроменљив као гра- ђевина овета. Његов носилац је терцина: метричка форма која повезује принцип беоконачно прогресив- ног уланчавања са принципом неумитне строгости. Циљ и резултат те целине: потпуно по!Клапање и мећу- собно прожимање Дантеовог унутрашњег света са космичким опољашним светом; конгруенција душе и света.

Свет као позоршлте, као тема латиноког средњег века, изводи се у Комедији последњи пут — али тран- спонован у један модерни језик, рефлектован у једној души која опада у ранг Микеланћела и Шекстшра. Тиме је средњи век трансцендиран; али то је свакако случај и са поделом на епохе једне кратковиде исто- ријске науке. Њена периодизација биће одавно забо- рављена када Данте још буде изазивао дивљење.

Изучаваче Дантеа чека велики задатак да Дан- теов однос према латинском средњем веку, који је овде обелодањен, истраже методично.

П О Г Л Л В М Н

ЕПИЛОГ

| 1. Осврт — • 2 чт • иимјезици.ма — § 3 Лух и Ф<чги« $ ; .,*имуит^7

} 5 Иолрлжлилч.#' .? ,

$ 1 С Х В РГ

И.»а ссЧ>с цмамо тсжак п\*1 н са ш <-мсмо 1а ма-ЈО идморнмо. (ХнрнуНомо се н 1К1Г !сипп сганнцс тог нута. Како слш постушсш ?

„Строг мстод — каже Иошсшс |с и с само сг\• диј, не бв! тре6 а.1о да се штампа, »а пчб.шку ои грс* бало да се пншс сло6 о.ии1м. неслутаннм стнлом. а строгу дс.монстр;ии»ју, снстомагску оораду требало 6и нмагн са.мо као оснипу. Нс гроба да се пшие носигур- но итд., и.1ашлагно итд. — абркано, млохаво. нсго сн гурно, јасно, чврсто, са штоиигктнчким нретгкктавкама које се преКутно подра.1умевају. Убедл.иво сшлран човек ствара благотворан и одлучан и трајан израт . Новалис зна да тај залтев може да се остварн само у јеоном 1иеалном свету': „Бнће то лепо време каа се не буде чнтало нгшгга сем лепа компознинја, сем кн»и* жевноуметничких дела. Све остале клшге су средства и биће заборављене када више не буду употребљива средства, а то кнмгге не могуг да остану дуго“.

Научно приказ1*ван>е не може да се одрекне „строге демонстрације". Стога је оно, посматрано као литерарна композипија, рачун којл се никада сасвим не поклапа (Уводно начело 10). У исторкјским нау* кама демонстрација мора да се ослања на сведочан* ства, у филологији на текстове. Нова дилема! Ако ау- тор да превише доказних примера, његх>ва књига по-

к п и л о г

стајс ноч1ПЈии(ва; ако дА нромало, он игмо ( Јг ои до- качну снагу. У сјх>рмулацији Л уја Ад*са Плшк Науе1) С1ч>ји: оп (гоиуега Гоиугаце ип реи &ги\; ј'е$И те грл Ц ^а^пегаИ II еЛге цгоанј еисоге. !м сег1Г1.и(1е с1е 1а с1ос- 1ппе, еп е јје !, (ХерепсХ с1е \а соп 1Лапсе с1е рШ потепеа;$а јиа1еаае е! аа ргесГаит, сХе \еиг магШе? (,.ово Не се дело сматрати мало п р с н е л и к и м ; држим да 6и му се »родност понећала кад 6и постало још жП(е. Поудаа* ггост паког учегна заправо завиеи од констатттиосш феномопа; гнегоиа ио11ра 1М1Сх:т и Јнегова нрени.шост, пак, од нжхове разноликости“). Практичио се га ,т - лема оводи на питан>е пропорције, дакле на ©стетоку лорм|у. Ја сам стога покушао да у токсту дам само онолико доказиих примера колико је било потр>ебно за обе.збећиванте архгументације. Оно што је излазило из тог оквира пребачено је у напомене испод текста2 или у екокурсе.

Ток приказоисван>а и редослод поглавља подешени оу тако да се одвијају као степеиасти или спирални уопон. Прва поглавља износе чињеиична стања чије се значење оодетљава на неком каснијем месту. Прво упознавање са средњовековним школским ауторима (погл. 3, § 5) приггрема разумевање сродњовековног канона (погл. 14, § 4); одељак о сентенцијама и земпларним примерима (оогл. 3, § 7) предуслов је за разматрање егземпларнкх фигура код Бернарда Сил- вестра (погл. 6, § 2), Алана (погл. 6, § 4), Дантеа (погл. 17, § 4) итд. Овакву структуру не одређује лошчка диопозиција него тематско повезивање. Преплитање нити и враћање личности и мотива у различитим узор- цима одражавају ланчану повезаност историјоких од- «оса.

1 1л. НАУЕТ, Мапие1 с1е СННдие уегЂа1е (Ј1. Аве, При- ручник усмене критике), 1911, § 2.

2 Модерни обичај да се оне преместе на крај књиге није добар. У једном приказу Бонамија Добреа (ВСЖАМУ БОВКЕЕ) читам: опе гз ГћапкЈи! 1о зау 1ћа1 1ће по1ез, сопиетаеппу ји11, ћи! пеиег пШеппеп, ате т 1ће Ндћ1 р1асе, 1ћа1 Гз а! 1ће ЂоИот о/ 1ће раде („захвални смо што можемо рећи да су фусноте, довољно потпуне, али никад преопширне, на правом месту, то јест на дну странице", Тће ЗресШог, 11. јануар 1935).

625

ЕВРО ПСКА К Н .И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СРЕД Њ И ВЕК

Та ланчана гтовезажзст тгрво јс т«скрсла као нока наслуНвна, жхкжалша мотуНжк т у магловигтом освет- љсњу. У тсжу годнна и лсненија тветш су обрисн пт> сталн јасин, њена садржина Јхшпст«1нл?та. Она јс онаа могла ла се осветлм вксттсртт \тен га п?о (Поглавле 13). Постала је дост\«пна, Али грсоало је ла постане ошшл.ива И у исторн)ск1 « 1 иаукдма иостојм ени- дснтност. То |е евилситност сагле тзжа: оно што јс јасно саглелано не може више ла се нрсвнди. Оно ило смо лобнли јестс јолно ново внђенл о унутарно) пове- заностн европскс књнжеамостм

ИстражЈдаан>а ?и ко)их јс торасла сдаа књнга гк> латс од прецигшо ограничсашх ттојаишачних ир<Х>лема којс сам пак\лшо >«з локтирс. Тшкзс „стари млалића (погл. 5, § 8), на примср, нашао сам код Гргура пр*#* .мсњсн на св. Бе?тсоикта\ Он је бно \л1аллада, ати ии- коме инјс пао у очи‘. Уназад јс могао да се лрапт све до Сњлнја Италнка и Плкнија Млађсг, унанрел то Гонгорс. Да лн јс то био уникум? Или су мсзгли да сс открнју н другн тоткхзи слмчне трајности? Тако сам сс иашао пред задатком стваран>а нсторијске то 1шке (погл. 5, § 2). То је волило ка античкој рето- ршш (погл. 4). Оиа је морала да се анализујс. Јер, морало се рачунати са могуНношђу да она мсгже оггворнтн и др\те рептоне сркддтБовсконне кл»нжеавно- сти. Морао се разјаснитм њвн сушос претма поезији (погл. 8). Да ли је и овде могао да се докаже конти- н\итет од времена царева па све до XVII века? Исто- рије књижевности о томе нису ништа знале. Оне ни- су поставл>але таква питања. Није било предрадњи. Морао сам да их извршим сам (Уводно начело 4). Ускоро сам се уверио да уобичајене теорије о књи- жевностима средњег века захтевају ревизију која 6и захватила и темел>е. Постојала је једна латинска тра- диција коју је „новија филологија“ игнорисала. Та наука је постала статична. Њона угоцна аутаркија била је застарела. Она није била довољна за Дантеа, 3 4

3 ХВРћ 58, 1938, 143.4 У зборнику опатије Св. Отилије посвећеном Бенедикту

(1947, 149) Гргуров израз сог двгепз зепИе („имао је разум стар- ца“) назива се „не баш атрактивним“.

626

за Грасијана, ча Дидроа . Неуспешна је Оила и наг- ка о књижевности'’, како у лухонноиеторијотој тагн и у варијантл заснованој на исторгији уметности, Ла- комислене коиструтсције „духовне историје , која је у Немачкој после Првог светског рата зауаела место филологије, битте су симптом пропалаЈва науке', што се неггријатно потврдило екскурзијом у омилузно ло- друнје германисгике, „витешки сж;тем врлина" (екс- курс XVIII).

Можда то пропадаље не може да се заустави. Кла сична филологија почев од XVI века има чврсто тле под ногама. Она показу'је обиде звезда првог ранга; а и звезде мање всл-ичине имају своју фугнкцију у са- звежђу. Пречишћавање, васпоставл>ање, интерпрета- ција текстова у тој су дисциплини строго разрађени. Без поузданог граматичког школовања и обимне ле- ктире ништа не може да се постигне. Германистика, романистика, англисш ка немају дугу традицију. Оне стога лако лостају жртве мода и заблуда „духа вре- мена“. То би се могло поправити само кад би се оне одтгииле да пођу у игколу старе филолошје. Али у ту сврху морао би да се учи грчки и латински — за- хтев који нико разуман неће смети ни да помене. Оснивачи новијих филологија, истана још су учили старе језике. Они су створили традицију строгог истра- живања. Можда то неће имати ефекта ати дужност је да се брани тај аманет великих учитеља. За мене је он повезан са Густавом Гребером, чији сам ученик био пре више од четрдесет година. Једно начело ове књиге преузето је од њега\

Један од задатака филолога јесге посматрање (оВ- зегуаГш у методском вокабулару класичне филоло- гије). Уз то свакако мора да се веома много чита (Уводно начело 3) и да се изоштри поглед за „зна- чајне чин& нице“ (Бергсон). Сусрећемо неки феномен 5

5 Упућујем на своју критику студије X. X. Глунца (Н. Н. СПЛШ2), Шега1ига5ГћеИк кез еигорсНзсћеп МШе1аИетз (Књи- жеена естетика европског средњег века), у 7.КРћ 58, 1938, 1-50).

Упор. мој чланак Сиз^аи Сгбћет ипд. сИе готатзсће РШ- Шодге („Густав Гребер и романска филологија") у: ХЕРћ 67, 1951, 257—238.

ЕВРО ПСКА К Њ И Ж Е В И О Г Т И Л Л Т И Н С К И М Т л н . И НГ.К

за који сс чнни да нс :мачи нипма п.ж I,, апачи м>ло Ако се константно попанл.а, он им * .> ,ј>«-Кпн\- Лптц. кцију. Фиксираћо.мо га термиио н>пи- и и (И)')а смо можда огкриди ноко „месло ужинам.; и„>гл> {о, § 6/ које омогућује ралуменангс „идеалнг.Ј и. ј .,,жа‘у 'п 0- стоје феиомени који илглслају V аг кид - ј.< аа Ве-лико је иск-ушенл да се претгсстс самп , с0и. Морала би се уможити енергија да оп сч1 и',чч(ј| {«, нсдпто пгто би се могло уноредити с н»има. Моралл 6и можла да се по пети или шссти пут чита.ју лампк си пссници каролиншког доба. Ту онда важп идрека Сибиле (Енеида VI 129): кос орш, Н1с 1аког ем (,то је тегоба, то труд је ). Ако човск не изгуби храброст, онда ће посте много година7 можда и наћи т\5зт% \тк („ка- рику која недостаје“), нпр. нску Валахфридову песму (погл. 15, крај 3. параграфа).

Кад смо неаси литерарни фенолшн изшовали и именовади, налаз је сигуран. На том једиом мссту продрли смо у конкретну структуру кн>ижевне махе- рије. Изврпшли смо једну анализу. Кад се добије неколико десетина, или чаж неколико стотина таквих налаза, фиксиран је сисгем тачака. Оне могу да се повежу линијама; тако добијамо фигуре. Посматрамо ли их и повежемо, имамо надрећени склоп. То је ми- слио Аби Варбурт са својом већ раније цитираном изреком: „Драш Бог се крије у детал>у“. Ми можемо да кажемо: анализа води ка синтези. Или: синтеза произлази из анализе; и само тако насгала синтеза јесге легигимла. Бергсон дефинише анализу као 1а сарас11е Ае репе1гег а Гт1еНеиг <1’ип јаг! диоп с1еуте 5Г%тј1саИј („способност продирања у унутрашњост неке чињенице која се сматра значајном“). „Пенетра- ција“ је основни појам и у Ранкеовој историјској методици. Али, које чињенице су „значајне“? То мора да се „одгонетне“, каже Бергсон. Он ту тачку детаљ- није не објашњава. Послужимо се примером. Рашљар својим инструментом открива златне жиле. „Значај-не чињенице“ су трагови руде у стењу. Оне су скривене у објекту и бивају „одгонетнуте“ — тачније: осетиле

7 Упор. Мо(1ет РМ Ш оду 38, 1941, 331.

с\ нх рашље грагача. Те рашље постоје у луше»и>ј функиији: јсдној к р а јм диферетиираној реиепти-вности која „реагује" на змлчарте елементе. Дко је она присутиа као аирту-адност, може ла буле н актуа- лизована. Може ла се прооуди. увежбава. \омера»а. Алн не можс ла се научи и прснесе на лр\гог. Аиа* лиза се. всћ ирсма матери.ги« служЈИ ра сннштнм нрста ма поепттака. Лко је усморена на кна1ж от!ост. кнк* се фи.тологнја Само она ттролтфс у ум утраш њ о« .те материје. Нс иостоји никакав др\'гм постутгак та от крнваИЈС киатжевжхлн. Тиме се скнда лпемнси р< ма и проблсм методо.тоинсих <зукобл>аван>а у п*х те мним деиенијама и донкихотска «'к>рба ироттш такозтишот „поштивтпма". Ти сукоои само нока п ју ла Г>и сс хте- ло ла се фнлодогија избегнс — из раллога које ондс нећемо лотнцати. Постоје свакако добри и лоши м\ - зичари — н фн.толози. Дли и ол лоишх иајчешћс може нешто ла се иаучк.

Уз помоћ аиализе текста лош ли смо ла сазнам»а да срсдткн вок мора да се сагледа у сном конти- нуитету са антиком, али и с н о и ј т .\« добом. Само тако датазимо до једне разумлш ве смис-тене творевине (Тојнби то мазива 1п1е1И%Ше јгеШ о / чиШу — ,.ра зумлаиво пол>е истраживан>а“). А то је била — европ ска књижевност.

§ 2. ПОЧЕЦИ КЊ ИЖ ЕВНОСТИ НА НАЦИОНАЛНИМЈЕЗИЦИМ А

Француска књ иж евност започитве у XI веку ду- ховним приповеткама у стиху. Н>ен бисер, Песма о Алехсију (око 1050), стсладна је композинија неког ученог уметника који је познавао реторичка средства и читао Вергилија*. Као нов род потом се јавд>а на- ционални јуначки еп'Ј, а тај период с ја јно отвара Пе- сма о Ролаиду (око 1100). Она показује стилистичке 8 9

8 2КРћ 56, 1936, 113 и дд.9 Поближе о томе у мојој расправи Оћег сНе аНјгапгд-

зГ&сће Ергк (О старофранцуској епици, 2НРћ 64, 1944, 233—320).

629

слементе који сјвслочс о почмавању Вершлнја, касно- аитичких тумачења Вергилија и с'редњоасЈ"/аноЈ кле- рикалног оОразоваља}в. Мно/и спешЈии о I ијому иа стају од 1150. годиис. У исто ирсмс јаи.са се једаи иов род: дворски роман у с т х у . (>н г/браКује аитичку граВу (прсма Вергилију, Стаиију, Диутису, Даресу/ и келтску. ПрефиЈвена регоричка гехиика и (лн \ роумна л»убавна казуистика школоиане су на <’>ви;дију. Двор- ски роман означава улиианх* латинске ренесансе ХП века у француску кљижевнсхл. Из латииске иауке цргае и алегоријско-дилактично пеитпггво. Главни извор за други лео Р ом ана о руж и (о к о 1275ј јесте Аланово дело Р1апс1ив М а ш га е (Н а р и ц а љ к а П риргх)е).

Богат развој фраицуског песништва XI, XII и XIII века стоји, дакле, у блиском односу са латин* ском поезијом и поетиком тог времена, које су иве- тате у Француској и француској Енглеској. Латинско образовал>е и песништво предњачи, фраицуско следи. Латински је француском развезао језик. Зато што је Француска бида носилац с г у о и ја ( ;лШс1зишм>: зато што су а п е з , са граматиком и реториком на челу, има- ле у шој своје глаано седиште — зато је у њој лрво илникло бујно цвеНе поезије на националном језику\

3 ас.1уга је Едмона Фарала што је пр©и уочио уш- цај сради>овековиолатинске поетике и реторике на ста- рофрашгуеку поезију,Ј. Већина песника на национал- ним јегзицима били су учени л»уди. У катедралним школама XII века они су упознали и аисгогез.Навала је била толика да није било доста црквених места за свршене клерике. Тако је настао вишак у поиуди интелекгуалаца. Претежним делом њега су алсорбовали феудални дворови Француске и Енпте- ске12. Фсулална господа одавно су7 сопствено привре- **

** Дело Сћапљст 0е СиШаите (Песма о Гијому), које је Сишје (5исћ1ег) сместио у 1080. годину, треба, према новом издавачу Данкану Мекмилану ШХШСАИ МСМИ.1.АЗЧ), датирати „најраније у последн>у трећину XII века".

н ЕОМОХО РАКАЦ, Несћегсћев зиг 1е$ зоитсез 1аИпез без сггпГез е( тотати; соитГспз с1и тпоуеп аде ГЕдмон Фарал, Истра- живања латинских извора средњовековних дворских прича и романа), 1913.

п ЕАКАЦ у књигјм: ВЕ01ЕК-НА2АН0, НШсЛте бе 1а Ш-

630

Јжваље замонили асстемом лажбина. „Ол витсза на* горе“, каже Алфрец Вебер, „аве до највиишх кне* жева, феудална пирамила се . . . деокономизује. Фел* дална грађсвнна прегвара се у јсдну слојевиту поделу на сталеже који се ослобађају за вакпривретна, за духовна интересован>а. Пре свега, витетнтво постаје један игирок слој који је, у врсменима кад није бно \Т1летен у рат ц узајамне борбе, готово морао да тежи нвкој духовној актнвности* 13 14 15\ Дворско друштво Франц\чзке желн да нма забаву, као и друштво Јо- ннје у Хомерово време. Јуначки спевовтт и витеигки романи задоват>авају гу потребу‘\ Аутори су клерици без запослен>а. Они својим слушаоцима преносс иргг* че о Троји, Теби, Риму, али н Овидијсва делаЈ\ они их ките свим украсним облицима регорикс, којс за- државају и за модерну грађу као што је кедтска. Ти песшши знају за „преношење науке“ (1гап$1а11о $1исШ) из Атине у Рим, а отуда у Француску. На почетку свог романа о Клижеу (СИ^ез) — шездесетих година XII века — Кретјен де Троа пише (стих 27 и дд.):

Рат 1ез Иатез дие поиз аиопз Еез јег д.ез апсггепз зауопз ЕГ де1 згес1е дш /и јасИз.Се тгоз оп1 поз1те Иите артгз,СЈие Стесе о1 де сћеиа1етге Ее ртетпгет 1оз е1 &е сГетдге.Ригз игпГ сћеиа1етге а Ноте ЕГ де 1а с1етдге 1а зоте,<?ш от ез! етг Гтатгсе иепие.Беиз доГп! ди'е1е г зог! теГепиеЕ1 дие И 1еиз 1г аћеИззеТап! дие ја тез де Гтапсе п’гззе.

1ета1иге јтапдагзе ШизГтее (Бедје-Азар, Илустрована историја француске књижевности) I (1923), 3 и д. и 15 и д.

13 АБРКЕО ШЕВЕК, КиИитдезсМсШе а1з КиИигзоггоГодге, 1935, 259.

1/1 Екскурс X.15 Тако нпр. и Кретјен де Троа у својим изгубљеним мла-

далачким делима.

631

То значи: ..Преко кљига које имамо знамо за дела старих и за давна времена. Наше кљиге научиле су нас да је Грчка оила прва у слави, по витештву и науии. Затим је витештво дошло у Рим, као и про- цват науке, која је сада стигла у Француску. Нека да Бог да она ту и остане и да јој се овде толико свиди да из Француске шљада више не оде.“ Жилсон је у тим стиховима хтео да шсш израз „средњове- ковног х у м а н и з м а 'О н , мећутим, није узео у обзкр наставак:

1/епог дш 5 1 ез1 агезГее,Беиз ГаиоИ аз аи1гез ргезГее:Саг <1е Сгејогз пе д.е Вотатз 1Че дИ атг тез пе р1из пе тагпз;0 ’аиз езГ 1а раго1е гетезе Ег езГаШе 1а игие ћгезе.

„Почаст која се овде (у Француској) зауставила, бог је другима само позајмио: јер о Грцима и Римљани- ма више се не говори \ш најмање. Њихова је реч заостала, а жива ватра је угашена.“ То је супротност хуиманистичком уверењу. Ајш то се тачно уклапа у смену епоха око 1170. Ако су се већ и латинсаш тос1егт тада самосвесно супротстављали античким величинама — колико је више то тек смео да чини пеоник на националном језику! Постоји у XII веку у Француској латинаки хумаеизам, који смо упозна- јш. Нити се, мећутњм, паново запетљавају ако се он тумачењем уноси и у Кретјена.

У латинокој ренесанси XII века Шпанија готово да и не учествује. Исламска култура југа била је из- разито надмоћна над културом хришћанског севера. Само на североистоку, у Навари, и пре овега у Ката- лонији, постоје од XI века места где се негује латин- ско образовање, које зрачи из Францусже. Најважнији је манастир Санта Марија де Рипол, тврћава клини- јевске реформе. Ту цвета латинска песничка школа којој имамо да захвалимо за љубавне песме, али и за панегиричне тужбалице за мртвима. Мећу њима је 16

16 Е. СЊЗСЖ, Еез 1деез ег 1ез ЕеИтез, 1932, 184.632

п јодма мосма Сдпу од којо су, нажалос!, сат»уиамс само нрве строфс, тако да се ме може угмрдиш да ли је иаиисана мре илм после јмсговс омр'ги. У сва- јком опучају, то је мајрамије постгичко осттоарење о Стаду. НајстаЈрији ггролни ишепггај о мкЈМ1у је НШопа НоДегШ (Повест о Родригу, око 1110). Ш/па/мски спев о Сиду проузима грађу која је већ обрађиваиа на ла- тинском језику. Он га облимује по узору иа фрамтду- ску енику и примењује стилске клишсе који се у Француакој јављај у ток између 1150. и 1170. Нрсма томе, тешко да је наиисан пре 1180. Шпанска књи- жевност почиње, дакле, више од столећа касније нето француска. Разлог је јасан као на длану: у Шпатшји је недостајао подстицај латинског духовног процвата. Тек у X III веку учено образовање продире преко Нк- ринеја. Латашаку ритмику и реторику пеаници тог времена као „учену тех'ник!у“ (те$1ег ае с1егесга) или ,дгово Јиајсторство“ (пиеуа тае${гга) супротстављају „шпилманакој техници“ (те$1ег <1е јо%1аг'га). Берсео се хвали: „ми пишемо само оно што смо читали“ (а! поп е$спНто$ $т поп 1о дие 1еето$). Граћа је пре- тежно црквеног или античког порекла (сага о Але- ксандру, роман о Аполонију). Смео захват изводи онда Хуан Руис (Јиап Кшг) око 1330. у свом делу Т г о (1е киеп атог (Књига о доброј љубави). Он им- портује еротику Овидија и његових средњавековних настављача. На слободну обраду Аг$ атагкН (Љуба- вне вештине), коју је читао у орилиналу, он је надо- везао прераду веома омиљене средњовекавне латин- ске комедије РатрШи$ <1е атоге (Памфил о љубави), која се и сама заанива на једној Овидијевој елешји (Атоге$ — Љубави, I 8). Овидије ту описује једну сводницу како речито обавља авој занат. Хуан Руис се готово дословно ослонио на Ратрћг1и$ 1е атоге, само што убацује шпанска имена за места и лично- сти. То је давало локалну боју и колорит времена. Сводница Тротакоевентос (,уманастирска потркуша“) постала је захваљујући њему типич)на филура шпан- ског песништва. Она се јавља као Селестина у ремек- -делу исгог наслова Фернанда де Рохаса (Регпапс1о с!е Којаб, 1499), као Херарда у Доротеји (Иого^еа)

633

Лопе де Веге (1632). Посто)е коигичагж који Р њшј 0 оооро] љубави, Селестину и Д пН Кихота зајсдао **> воае као три врхунца шпанске књижегвнсжти*7’ Неки то наводе као једно ол павних оведочанстава за „реа- лизам“, који је наводчо карактеристичан за ишажжу књижевност. Дамасо А лонсо је ош гро критиковао схво схватање1*. Његово ново тугмачегве дуча шланског пе- сништва добија, чшш мги се, нови ослонац у овде разматраним констелаццјама.

17 СЕЈАБОН (Сехадор) у свом издању дела ЕЈћго сЈе ђиеп атпот.

18 У Сгиг у Еауа, 15. октобар 1933. — Већ 1927. Ортега је рекао да схватање историје Монендеса Пидала има две слабе тачке: Једна је — сасвим тгроајвољно — веровање да је реализам суштинска уметничка карактериа и*а Шпаније. Са тим је повезано — исто тако произвољно — убеђење да је реализам највиши облик уметности. Други непоткрењЂени прелиминарни став јесте прецењивање „народскоги (С дтаз, 1932 966).

19 Већ код Еурипида јавља се гостионичар-сводник (5СНМШ III 626). Овидијева сводница потиче из репертоара античке комедије од Менандра наовамо. Та „нова“ комедија искључује политичке инвективе, митологију, саге о херојима итд. Она свој круг тема ограничава на грађанску свакодне- вицу. Драмски заплети произлазе из еротике. Љубав је за ан- тичку теорију књижевности резерват комике (упор. Екскурс IV). Персонал те нове комедије састоји се од „карактера‘* који су типизовани у Теофрастовом смислу: шкрти старци, пара- зити, курве, робови, сводници итд. У тај круг спада и свод- ница. Ошп /аИаЈс зетииз. дитиз ра1ег, гтртоба 1епа / УЊепГ е1 тетеГтгх Шатта, МепатиГгоз етИ („Лажљивог роба док буде, и бабајка строгог, и пезе / Подле, и ласкаве још дроце — Мен&ндра ће бит“, Овидије, ат. I 15, 17). Налазимо је у јед- ном Херондином мимијамбу. Овидије је тај мотив из комедије транспоновао у еротску елегију. У Памфилу он поново постаје комедија — или, боље рећи, оно што се у XII веку подразу- мевало под „комедијом“: дијалогизоване лакрдије у елегиј- ском метру. Збирка текстова код Г. Коена, Латинска ’коме- дија’ у Француској у XII веку (С. СОНЕИ, Еа »сотШе« Ште еп Ргапсе аи XII« згес1е, два тома, 1931). Још за Дантеа (писмо Кан Грандеу) комедија је род поетског приповедања у ниском језичком стилу (гетгззиз ез! тодиз е1 ћитШз, дша 1осиНо тп- даггз — „то је неусиљен и једноставан начин говора, јер је то говор обичног света“). У УЕ II 4, 5 за то се употребљава израз зШггз гпјеНог („нижи стил“). То потиче из античког учења о три врсте стила. Онде где ми верујемо да видимо „реализам“, посреди је књижевна конвенција: „ниски“ стил.

Латлнска књижевност срешкег века продирала је у Шпанију салш у етапама. Јодан талас лошао је око 1230. са Берсеом. другн око 1330. са Х)уаном Руисом, трећи са Алфонсом де ла Тореом (Аћопбо (Је 1а Тогге). Још и око 1440. гоаине овај последњн је могао да по- нуди једну алегоријски заодевену енциклопедију се- дам слобооних умегностн, која црпе из Мариијана Каиеле и Алана.

Пошто Шпанци у своју националну књижевност убрајају већ иберијске ауторе царског периода, ка- сни почетак песншптва на националном језнку'" не задаје им никакве бриге20 21. Еп о Сиду отвара га као величанствен улазни портал. И талија нема ништа што би могло да се пореди са њим. Пре 1200. године ту и нема готово ничег22 23. Италијанско песништво по- чиње тек око 1220. Запгго тако касно? О том питању расправл>а се већ деценкјам а2'. Одговор на њега до- бија се изненаћујуће једностав-но кад се романски свет сагледа као цатина. У И талији X II века цветају правна наука, м едацина и учење о егшстоларном сти- лу. Студиј аисГогев, мећутим замро је, а тиме и ла- тинска поези ја и поетика. Нема хуманизма, али ни филозофије. Л ирика на националном језику у X III

20 То се не мења ни после откривања много ранијих јатсћаз („харћа“) (ЕМПЛО ОАНС1А СОМЕ2 у часопису С1а- ш1епо, мај 1950).

21 Менендес Пидал је, додуше, хтео да на основу хро- ника изведе закључак о изгубљеној епици X и XI века, која, по њему, упућује на западноготску епику. Али се ова теза тешко може одржати. 3. СН15Ш01ЛЗ МОНћЕУ (С. Грисволд Морли) оцењује: Гће ехгв1епсе ој ергсз гп 1ће уетпастаг Ђејоге Гће 121Н сепГигу тизГ Ђе гедатб.е<1 аз рите1у сопјесШта1 („по- стојање епске књижевности на новоевропским језицима пре XII века мора да се одбаци као чиста претпоставка"), МЕ- НШЕЕ-МОНБЕУ, А НгзГогу ој Зратггзћ ШегаГите (Мериме-Мор- ли, Историја штганске књижевности, 1930, 28, нап. 3).

22 N071 с’е 171 НаИа ртгта б.е1 Оиесеп1о роезга бг пеззип де- пете („У Италији пре XIII века нема поезије никакве врсте“), Монтеверди у КОУАТ1-МОМТЕУЕКВ1, Ее Опдгт (Почеци), 1926, 647.

23 Доказе даје А. Монтеверди у ЈЈп стдиапГетгго сИ зШбг зи11а 1еИега1ита ИаПатга („Педесет година студија италијанске књижевности“ [1886 до 1936]), у Заддг... бетсаН а УШопо Ноззг, 1937, I 74 и д.

635

воку надовезује се на провансалсму уметвичку поези- ју. Ток Д анте окреНе корм ило и своје пеоништво хра- нн из ризнице л ап ш ск о г средш ег века. П*ита:ве: За- IIIто итали јанско пеониш тво почиње тако касно^ по- грошно је постављоно. Требало би се питати: Зашто ф ранцуска књ иж овност почш вс тако раио? Верујемо да смо дали одговор. .Морамо, меВ \тим, иитати и да- л>е: заш то је латипока реносачса (1066— 1230) спро- ведена само у Ф рандуској и у пофранпужеЈИОј Снгле- ско ј? Зато ш то је реф орм а студн ја Карла Вс.тгтког створила оонову која је била у стањ у да надживч потресе IX и X ве к а ‘’. Д уховно во!хггно које > Не- м ачка нм ала под О тонима није могдо да се одржи, И сторија западноевропског обра:к>ваша од Карла Вс- ликог до Д антеа јо ш није сагледала и нриказана у својо ј л о везан о сти '’.

24 Криза царства под Лудвигом Побожним; Нормани прсд Паризом 885—87; Сарацени на југу; пропадање западнофра- начких Каролинга итд. НА1.РНЕК (Хез ВатЂатев — Алфан, Варвари 269) каже о политичким превирањима IX века: И з'еп ез1 ја11и д.е реи цие 1а сгиШзаИоп тепагззапГе пе зотћта( ипе зесопде Јогз („мало је недостајало да по други пут потоне једна цивилизација у фази препорода“). Религиозна и инте- лектуална обнова одвија се средином X века (исто, 351).

25 САГИ, ЕКВМАЛН (Карл Ердман) је намеравао да на- пише једну „француско-немачку историју образовања XI ве- ка. који је у крајње својеврсном развоју проузроковао наста- нак француског примата у образовању и обавио много више предрадњи за хуманизам XII века него што је то познато у досадашњим приказима“ (у писму од 23. јануара 1938). Смрт Карла Ердмана (рођен 1898. у Дорпату, умро марта 1945. у Загребу) један је од најболнијих ратних губитака за науку. Рат и његов исход он је предсказао већ пре много година. Кратко време пре смрти писао је својој сестри: „Што се мене тиче, ја сам своје окончао, а у животу што ми је још преостао бићу већ изван страха и наде . . . Као прави хуманиста човек мора бити кадар да одобрава и крај живота и да уме ум- рети еп рћИозорће. Најзад, само кад се суочимо са смрћу по- казује се да ли заиста верујемо у своје идеале или не. И стога ја хоћу да одем без мржње и ведро.“ Упор. сада речи сећања Фр. Бетгена (ГК. ВАЕТНСЕ14) у постхумно изданим Ердмано- вим Истраживањима о светц политичких идеја раног средњег века (Рогзсћипдеп гиг роИИзсћеп ШеепгиеИ дез РтпћтШеШ- Гетз), Берлин, 1951.

636

§ 3. ДУХ И ФОРМА

Формални елемент КЈвижевности у наши-м је ана- лизама веома наглашено дошао у први нлан. Али ре- торика је представл>ала моћ. Државничка и судска беседа мора да оу у античком граду-држави имаде политичку функцЈију првог рсда. Мећулим, то што је Атина у егзистенцијалној кризи Пслопонеског рата одушевл»ено прихватила Горгијине украсне форме; го што је Тукидид историју тог рата налисао новом ки- ћеном прозом — то је естетски, а пе полит-ички фе- номен. Ово грчко уживаље у звуку речи исте је врсте као и италијанско уживаље у арији и колоратури. Епидеиктинка беседа могла је, без сумње, да се по- веже са јавним поводима, али ипак само зато што је представљада виртуозност која се осамосталила и што је тога била овесна. Стога је и могла да са сш м техничким финесама продре у поезију. Мећу север- њачким народима Гал-и су, као што је познато, падали у очи античким људима својом склоношћу ка поенти- раној беседи. Да ли је посреди нешто што би било општекелтсжа особина? Китњаста и самодопадљива екстравагантност ирског латинског језика могла би то да сугершне. Кад су Гали романизовани, формалне играрије каоне римске антике могле су да на тлу да- нашње Француске наћу повољан терен. Аузоније је потицао из краја око Бордоа, Сидоније из Оверња (Аиуег^пе). Каролинсжа реформа студија ослањала се, мећутим, на енглески хуманизам V III века. Он је био збратимљен са црквом, школом, граматиком и имао је за формалну ш ру исто тако мало разумевања као и касније клинијевска реформа. Гермажжом бићу она слабо одговара. Велмжа је парадоксалност латинског средњег века што је образованои слој северних народа прихватио страни јужни језик, научио да влада ње- гсхвим формама и коначно његовим виртуозностима. К ојхико је то удаљавање од сопственог језика! Али како ће се то богато иоплатити кад народни језици постану иунолетни! Политичке снаге и воља једног ве- ликог владара пресадиле су зШсНит у Француску. Но он је онде могао да се тако блиставо развије можда

6 3 7

само што ипо се галороманока склож* « ка ниртуо ИЈој оесодн суср<.ма са солидном ;тт циплипом снгле ског школонаља. Школа је била у ирном рсду ј<‘1и,1Ка игкола. Оиа је, међуш м, морала, слолоКи сж>ју уиу- тарљу законитост, да се ухваги у копггац и са нај тсжим и најексгремнијим аспсктима својс магсрије. То се »иди неН у гонерацији након Алкуина. Са ир ским Шкотима, који оу емифиралп пол нршиском данске Ш1ваиије, иод Карлом Беланим сс у Францу- ску атила нова супстанца античког о6рак/ван,ал, а тиме н нова извештаченост. ИлмеСу умепнх ги и арти- фшшјелности нема оштрих прелала. I опстски олжх; измеНу њих ни у ком случају није јодполначал. Оби- чно се у артифицијелности види проишод каснијег времена и појава која означава пропадап*е; иаопача- вање уметносги. Али може се десити и еупрогно. Исто- рија стила у латшкжом среањем веку то стоструко докаЈује. Касноантичка језичка артифицијелност по- стала је технички подстицај и будила је артистичко частол>убЈве. У језику су истраживане све могућности и из и»ега су извлачени нови ефекти. То се може по- сматрати на вишевековном развоју латинске риме.

ж Пре свега познавање грчког језика, у чему је Јован Скот Ериугена Цоћаппез бсоШз Ег1и§епа) далеко надмашивао све савременике. Упор. поглавље Тће з1ш1у ој Сгеек („Изу- чавање грчког“) у књизи М. Ј1. В. Лејстнера, Мишљење и литература у Западној Европи од 500—900 (ЕА15ТНЕН, Тћоидћ1 ати1 ЕеИетз гп У/ез1егп Еиторе А. О. 500—900), 1931, 191 и дд. Треба додати и рад П. Курсела, Грчка литература на Западу од Макробија до Касиодора (Р. ССШНСЕШЕ, I ,ез ЕеИтез д т е с - циез етг ОсспХепГ пе Мастоће а Саззгодоте), 19431, 19482; Б. Би- шофа, Грчки елемент у затшдноевропском образовању средњег века (В. В15СНОРГ, Баз дтгесМзсће Е1етеп1 1п &ег аћетиИансИ- зсћеп ВгШипд &ез МИШаИетз) у Вуг. 7.5. 44, 1951, 27 и дц. Зна- ње грчког Ерик из Осера (Не1пс с!е Аихегге) добио је од ир- ских монаха у Лану (Баоп). Његов ученик је био Хукбалд од Св. Аманда (НисћаМ с!е 51. АшапсЗ). Верујем да сам до- казао да је он познавао Синесијево дело (ракб-храс, 1ух&џмтЈ („Похвала ћелавостим, 7НРћ 59, 1939, 156 и д.). Коментар Јована Скота уз ПирИае (Соадбу) први пут је штампан 1942. у Аме- рицњ 1оћаптг1з ЗсоШ аппоГаНопез т Магсгапит (Јован Скот, Иапомене уз Марцијана), изд. СОНА Е. Б1ЈТ2 (Кора Е. Луц) (<■* РићИсаИопз о/ Гће МесИаеуа1 Асадету ој Атеггса бр. 34,1942; мени недостугшо).

638

Прно је била амброЈавјаиока хммши^хка сгроф а без ри- ме. V Ф ортунатовим х и ш т м а дне стотипие годЈИиа ка- сније постоје асонаице, на пример дне на у и две на о у строфн:

УехШа гедгз ргоб.еип1,Ги1де1 сгизГз туз1еггит,(^ио сагпе сат гз сопсШог Зизрепзиз ез1 раИћто.

Гле стези царски ступају Тајанством крста блистајућ,А тело творца телесног О крсту том је висило.

У следећој строфи сва четири стиха повезана су за- вршним а у последњем слогу:

Сопјгха сГаигз игзсега ТепАепз тапиз, уезИдга ВеаетрИотз дгаИа Нгс Гтто1а1а ез! ЈгозНа.

Прибијен оштрим чавлима,Истежућ руке, стопала,Рад искупљења нашега Посечен би ко кланица.

Не следи се нека чврста шема. Н а почетку XI века налазимо тенденциј|у да се повежу по две риме у је- дној строфи. Она м ож е да доминира у некој пеоми, али не мора да буде стриктно опроведена27. Могуће је, мећутим, и да се пеома од четрдесет и осам сти- хова цела римује на а28. То се зове рима — тирада. Ту ствар оовде не мож емо да пратимо у појединостима. Алм, колики је успон од тих неепретних покушаја до глорије у песми 81аЂа1 та1ег („Стајаше мајка“) 'Шш Огез ггае („Дам гнева“)29! М орали бисмо да о»е

27 Пример Сагт. СаШ. 8ТКЕСКЕК бр. 42.28 Исто бр. 10. Један стих има нечисту риму.29 ТогШпа1е1у Огеге гз пог Ике1у еиет го Ђе 1аск о/ гћозе

■шћо гп уоиШ атгб. гп аде, ај1ег тисћ теабшд ог УЈИћоиГ тисћ, т а11 Ите о/ Гћегт ГтЊиШготг апб. т а1 Нте о/ Гћегт гаеаИћ,

639

две химне — које су грађеме састсм ратличнгто - размогримо строфу по строф\ да бисмо показалм бо гатство сратстава и 1м*хово варирани- Прс Дагпеа ве постоји ншнта што би се по утиетиичкој всшпоји са њнма могло лоредити*.

Рнма, тако страиа Рим ш и м а као и Германмма, прпхваНена са оклсшивсм, нешхшна за иравкло и ре* дослод, коиачио рашпјсна до чу;ихл!о ралуђаг р» скопш, велика је крсашшта мотша сралн<< века, како то коа Гстса Јслена, чулеКи сс, слуиш од Фау- ста. Рамктрснс могуКностн рттмоване строфе лрш* ставлшју нов формаиш иалсм. А.ш и бсзиројна мкнја формалпа умспипка срслсша ко^а смо су- срелн лначс у својој св«уху1и1ости ш јсш к исто оио што н рспкггрн иа оргуи>с И м а т смо прклику да видимо како Данте уме да нх утклроби. V рукама мајстора артистичкс тсхликс постају срсжтва л јачаванк* илрааа АртифЈииијслност пра*али у умегност и утапа се у нктј.

Историја К1М1ЖСШ1 0 СТИ обично аЈстему форми не поклаЈка много пажнл. Она ланас ;шјс прсиност лу- хоиној нсторијн** чтгја сс глаина станошвита обнчно прсузхмају нз друтнх днсншишЈа. 11рн том сс прс- внђа да аназнза самих кнасжевних форми можс да доведе до сазнан>а духо«н1оисторијске врсте: кад пра- тнмо неку лерсоннфикацнју као што је богиЈка На* тура, откривамо саслоповс којн измичу' историји про блема или појмова. Постоје формуле као што су јв*

шШ ћоШ 1ће&е хоопЛетЈхЛ П1р1е1&, 5е 1ћеу Тћотал о/ Сећто з ог апо1ћег$, аз пеаг1у от цџИе 1ће тоз! регјес! гее<кИпу ој зоигШ 1о зете 1ћа1 1ћеу кпот. СЕОКСЕ ЗАШбТВ1ЈНУ. Тћ» ПоитиМпд о/ Вотпапсе апЛ 1ће Ш&е о/ АИедоту („На срећу, нмје вероватно да ћемо икада бигти без оних људи који ће. у мдадости и у старости, без обзира да ли су миого читали, у свако доба својмх кевоља и у свако доба своје среће, сматрати те дивне терцине, било оне Томе из Челана, Лао неког другог аутора, готово савршеним или потпуно саврше* ним њима познатим слајањем звука са осећањем" Џорџ Сент- сбери, Процват романсе и успон алегорије), 1897, 9.

39 Провансалци су преналрегнули риму, посебно Арно Да- кијел. У виртуозно-насилној егзибицији ретких рима, музиха постаје површна, а смисао се губи.

р1еп1\а е( јогИПиЈо, метафоре као што је спет ка<» по~ зориште, које отварају ишрокс вцдикс. Пренесена при- мена израза нз области књнге за нас ?е оила сочипо у коме су се сабиралн зраци из протсклих \«мет!ја. Лух је ожинсо у јсдној форми.

Форме су лнковн и систсми лпкона у ко?и\\л се оно духонно обелозапл је и посгајс схнат.».нн<>. 1лнгсу су иотребнн кругови светлосги и унсгл<кпи крегоии да би сврстао блажснс Крисзал сс сасгоји > * > про- сторне рсшстке електрона и атомс.кнх јелтлра Матс матнка и оитнка примснд-ју појам рптмкс. «'П.»јдч;» Метафора? Јсоу ли прародннм на\*кама потребпч- мс- тафоре?) Књижевнс формс испун.анају фупкиид г < КШ1\ решетака. Као што се дифузмо снегло са::•спл.а у сочпву, као што се кристали мскуп.т»ају у 1 ;>•■ ■. г , тако се н постска суистанција кристалнзује у нској структутриој схеми. У оиглеској крптшги одома1шо сс појам раПегп. То је обрадац за ткањс. относно чно- рован»е тоииха. Ако се не варам, Вшвсм 1Јсјмс у по- требл>ава ту реч да 6и означио структ\{>с у „струрГ свест?{. 1мсиз с1а$5!си$, мсВутим, јесте месдо из ?ес1н<ч писма Џерарда Менлија Хопкинса (Сегагс1 Мап1е\* НоркЈпв): а$ агг, теЊАу, г$ \\'ка( $1ггке$ те то$1 о/ о11 гп ти$1С апс1 с1е$1^п т раит%, $о <1е$1%п, раПегп ог \\'ка1 I ат т 1ке каки ој са1Ип% т$саре Г$ \ука1 / а\)о\>е аИ аип а( т рое1гу (1879) („као што је арија, мелодија, оно што ме највише дира у музици, а ски- ца у сликар>ству, тако су скица, образац или оно што ја обично називам унутрашња сутптина оно чему ја тежим у поезији“). Хоикинс је сматрао да назив ра(- гет још не одговара сасвим, па је ско>вао нову реч. Ту се увек подразумева форма која ствара структуру. Ми не можемо да кажемо ни раКегп ни т$саре. Али слика решетке чини ми се истовремено и прецизна и очигледна.

Проналазак нових метричкнх творевина од XII века наовамо карактерише пут новијет песвиштва: канцона Провансалаца, рондо, сонет, терцина, о((а\’а пта и њено чаробњачко усавршавање код Спенсера, само су неки од примера. Рима поново може да се изостави, као у „бланкверсу“. Али ако се поново изба*

641

ци и ритам, као код Витмена (\\Љј1тап) и касније код иеоника слободног стиха ( .,версдибриста“) после 1890. године, долази се у опасност та се — одбаци и дух. Валеријев значај није у н»еговнм идсјама него у љеговом иримору: ои је поетску материју, нрефинену V оимболизму, опет саттео у закон строгс форме. Т. С. Елнот уме да наизмеитгчно користи и слободгш и ве- зани стих.

Бер1ч:он стално удшзорана да натпе мишл>е1ве има тендснцију да оно што је стваралачки ново сведе на нешто завршоно, веН ностојеће (ип геаггап^етепI с!и ргеех151ат). Оно што хоНе да каж е, он објаппвава јеаним пореБсн*ем. Неки музичар комнонује симфо- нију. Да ли је и>егово дело било „могуће“, пре него што је реализовано? Одговор: „Да, ако се тиме мп- сли да није постојала никаква носавладлдша препрека за његово осгварење. Али са тог негапиеног смисла речи прелази се, а да се то и не опажа, на једа-н по- зитивни смисао. Замислимо да је свака ствар која се јавља могла претходно да буде опажена од стране неког довољно обавештеног духа: да је, дакле, у обли- ку идеје, егзистирала пре свога остварења: — апсугр- дна претпоставка у случају у-метничког дела, јер чим музичар има јасну и потпуну представу о симфонији коју хоће да направи, симфонија је направљена"'. Наравно, композитор нема „јаону и потпуну“ пред- ставу о свом делу, али неку нејасну представу има. Она вероватно садржм теме, а у сваком случају схему оне композиционе форме ко ја се зове симфонија. Без тога композитор не може да пише. У овету духа ства- ралачки ново м1ного је реће него што се чини да Бергсон претпоставља. Без неке схеме облика (плато- новски еТбод- — „слика, облик, идеја“) која му лебди пред унутарњим оком песник не може да пева. Књи- жевни родови, метричке и строфичке форме такве су схеме. Оне су елеменат постојаности, али оне су у знаку закона „све мањег приноса“. Еп, трагедија, ода итд. могли би да се посматрају с обзиром на ту појаву.

а1 Н. ВЕНОЗОК, Еа Репзее е{ 1е МоиуапС, 1934, 20.

642

§ 4. КОНТИИУИТЕТ

Чешће омо бшти у прилици да гапоримо о кј ш - жовним канстаитама. Тражили смо их и повезиитали у скугшне; отмене, одрамије поонате (а ишак не сасвим знане), као што оу Музе; али и оне погрешно схва- ћене и нрезрене као што оу стални јо п о о и , отрцане метафоре, разиграни маниризми. Њих коректни цен- зори тзв. нормалне клаоике нарочито мрзе. А кн>и- жевност већ вековима сто-ји под цензуром која се че- сто не примећује. Везану за образовни оистем, пре- ношену у школи, њу оцењују педагошке инстапце — у име „доброг ук1у!са“ , који лако доб-ија извесну при- месу морала. Јер и ионашање, љубав према реду, марљивост се, као што је познато, цензуришу. За на- ше разматрање нема нзикакве разлике иамећу отмених и презрених елемената традиције. Читав фонд мора да се схвати као целина: тек тада се открива конти- нуитет европаке књижевности. Тек тада антика може да се види без предрасуда, а средњи век изнова вре- днује. Теис тада може и да се оцееи к ж о новије књи- жевности настанљају традицију и од ње се одвајају, и како су оне током три века иамећу Ариоста (ј 1533) и Гетеа мећу собозм паделиле функције посредовања.

Континуитет! Он нам се јављао у стотину облика, које нећемо да рекапитулишемо. Он се збива на авим ступњевима, од утпознавања рудимената до овесног, успешног преузимања наслећа; од склепавања једног центона до мајеторства латинаког стиха које је равно античким узорима — постоје средњовековне -песме о(ко чијег датирања су ,се још и филозофи XIX века коле- бали за хиљаду година. Могла би се наиравити окица за морфолошју књижевне традиције. Али и овде оно- ме што се зове зсгепНа тјГта („нај-незнатније иозна- вање“) историје књижевности недостаје један инстру- ментариј диференцираних и сам-остално изграћених појмова. Она <их иознаје пола туцета. То су цепанице: масивне и истовремено необраћене. Хуман-иза<м, ре- несанса, класика, романтизам, преромантизам, преху- манизам — са тако бедном опремом не може да се учинзи више ништа. Традиција може да се преноси

643

СЖЛСЛШ1СКИ и дословно, као у сред*вовековној школи. Рецепција може да буде имитативна, као у VIII и IX веку; продуктивна као у XI и XII. Она може ла наи!>е на небдагонаклон отпор (Погсћа? оИт . . . — ,.у цвет\' беше на отворен револт; на апатију. По-стоји, мсђутим. н свесно посеааље за удал»еним фун- дусима, нри чему се прескачу векови Пошто слш го- ворили о музици латннског химннчког песбшштва, сме- мо подсетити да је оиа још и Вогт-ра нримамила да је опонаша (Ггапсл$сае теае 1аш1< \ — „Похвале мојој Франсоази 4), као што је и кодориситчка игра касно- античког и среан»овековног латинског језика пр*1вукла једног Исманса (Ни\мг»ап$) н једног Ремија дс Г\р- мона (Кешу с1е ОоигшопО, расколш а занесеност је- днога Нона — младог Георгеа. „Још шамо, лисао је он у својој похвали Малармеу, како су снажан утисах у нама оставили списи Византннаца I! касних латеши* ста, као и црквеиих отаиа, који нису могли да се суздрже да своје окајане ф ехе не прикажу у блиста- вим бојама; како смо у њиховом подјармл»еном, од мука растрзаиом стилу са задовоњством осетили ку- цан»е и подрхтавање наших сопствених душа и како с\’ нас понекад мукогрпно нзнедрени стихови Египћа* шша вреле крв*!, који као Менаде јуре и кипте, испу- н>авали насладом јаче но стихови старог Хо.мера.4' Оесас1епсе нз 1890. била је откриће нових естетск»« надражаја н форма одвајањ а од „варвара", као у ВерлеЈновом сонету7:

Је зигз СЕтргте а 1а јт б.е 1а бесабепсе.

Ја сам Царство на крају декадансе.

Модернизам симболиста уживао је у касноантичким супстанцијама као у стимулативном средству. У пари- ским библиотекама налажена су двојезична издања класика које је штамПао Амброаз-Фирмен Дидо (Агп- Вго1бе-РЈгш1п Оккп, 1790— 1876). Ни на једном месту на свету7 није се атмосфера за $1и<Иит толико очувала као на брежуљку св. Геновеве, где је некад предавао Абелар. Она је спадала у животни ваздух „латинског кварта“ (циапгег 1аПп).

644

Коппииуитет кшижевне традиције — то је ноје- дноста)Вл>ен израз за једно веома комнликовано чи- и>еш1чно стање. Као и цео живот, и градииија је нс- преглеццно нестајање и настајање новог. Пламено море Илиона гори на улазу у иашу традицију. Оно што поседујемо од кндсжевности старе Хеладе само су ру- шевине. Где су епови о Теби и о Артонау гима? Изгуб- љено је готово све из области старогрчке лирике, нај- већи део атичких трагедија и комедија. Автустовска класијка потиснула је хеленистичко песншитво и изру- чила га пропасти. Канон се све више суж авао. Криза царства у I II веку не огледа се само у слабл>ењу про- дукције него и у стварањ у равнодушности према ста- рој књижевности, што је постало кобно за њено очу- вање. Оно што се више није читало, није се виш е ни преписивало, или, бол>е рећи, писало на другом мате- ријалу: јер од IV века свитак паииЈруса замењан је кодексом пергамента. Једна техишчка иновација и је- дна промена укуса спојили су се, дакле, у резултату омањивања латинске кш ижеаности. П очетак средњег века затекао је римску књ иж евност само као гомилу рушевина, „која је у порећеш у с њеним првобитним стањем тако сићуш на као и руине римоког Форума у порећењу са том граћевином у доба цареова“ (Еруард Норден). Стање ф оида ко ји је био спашен захваљу- јући каролинш кој реформи студија и писма затим се до краја средњег века готово и није битно смањило. Изгледало је да ће веш тина ш там пањ а књиге дефини- тивно заш титити књ иж евност. Али Друти оветски рат уништио је милионе књига. Духовно предањ е је ве- зано за м атеријалие подлоге; а оне моогу да се разоре.

Континуитет традирањ а м ож е, мећутим, да буде угрожен и од стране општег тока културе. У X II веку жеља дајалектике за даскуси јом почиње да уздрмава ауторитете. V X III веку 1Нове универзитетске науке потискују књ иж евне студије. И саме ове студије се изопачавају чим их виш е не надахњ ује ентузијазам. „Није ли даш ак смрти и трулеж и“ , пита Хофманстал, „око свих оних институција у ко ји м а се ж ивот поти- скује у позадину иза механизма ж ивота, у надлештви- ма, јавним ш колама, осигураном функционисањ у све-

645

штомнка итд.?“ А Гстс 1820. кажс: К.. се □«,иропглпм стшрими, ло.1и.н( пл кр«1Ј\. у опленост дв иа 6(јсрис пршшје оио што је умрло, пп о јс ш нас сасу. пшеио као мумггја. Али упрапо то тк швањс »а оно што м'је одумрло увек пла.шпа репо 1уцио:1.»рнц прелат онлс к<гдс иоко које тежи напред не можс иипте ;ш се поти- ЧЈсне, не може да се обудда. тако дл к откида од ста* 1,1рог, чијс одлике више ие жели да пргпна н »пгје 11нредности нишс нс жеди да к о р т т и .“ Недесет го ®дпна рашгје Гсте је од Хердера паечио „да је песз«и- *штпо дар за свет и народе, а не нринашо иаследсшо 1нокодицшге фшшх, обрадоваппх д»у;п!“. Прер<тма»гШ' 1зам среднпе XVIII иека (вид. поглавдч* 16, завршетах |7. параграфа) учио је ла је и с п т с к а посзмја неспо- јнва са књижешшм обра:шван>ем; да она цвста само !код варвара и дивљака. Нико то није кзрскао са то- |лико лсис осфсћености као Снмоп Натутјс (бнпоо РеИоиПег, 1694— 1757), гтроповсдник у фрапнуској пр- кви у Берлшгу: П ^погапсе е1 1е терггн дсз 1еиш $от 1а ^бгНаМе оп%те с!е 1а рое$ге („нез(иан>е и ирезир према кгшжевностн истински су извор носзије44). Та речешгца била је скривена у једној историји Келта (1740), а ископала ју је тек модсрна наука након Пр- вог светског рата32. Да је Пелутјеова атрактивна фор- мулација тачна, смели бисмо да се иадамо једном но- вом процвату песншнтва. Однос према кљижевној гра- дицији креће се између два идеална појма: ризнице (Пгезаигт) и онога што се зове 1аВи1а газа. Сакуп* љање, чување и уживање у благу традиције јесте к\'Л- турна функција. У александријском свету она је још могла да ослободи стваралачке снаге; у визангиј- ском могла је готово још само да чува. Окрегање од традиције почиње са равнодушношћу (као у тре- ћем веку у доба царева). Она може да прерасте у непријателвство кад у свет образовања провале нове науке. То се онда дешава у знаку увек делотворног

32 Овај и остале примере даје Р. Т1ЕСНЕМ 1еРгбготапНзте (П. ван Тигем, Преромантизам) 1, 1924 38 У поучном чланку ^а поИоп <1е итаге робзге с!апз 1е ргеготапП- зте еиторбеп („Појам праве поезије у европском прероман- тизму“). Пелутје је Германе убрајао у Келте.

646

бојмог поклича „сгнари, ж- рсчи 0,*ч. „„„ у< Природнс наукс и 1 «:хмика «у око 1Н7- попи ч- Ј . манистичку тра «ицију. Хо<|>маиг г;, , јч/д, , !)1и >0ком хориаонту ка-Јоличкс црк«к: ии.1со и«'«*,- «к- 1И- чалстнену старииу која пач јс Јаиа «у ,ништа друго није донол.но шмико, рскао н*. н. о г,,.(. иам готоио нимна; иидим «рсну«ак - о « ,< ;?П)веН гу — кад Не нам сав «а| хуманн *ам и •, ц м,-,ч« ‘>',1 XVIII и с почсгка XIX нска и.н Је Ји н к а > а , Пп лода, али само еш иода Д.»н V М,,!?1Јисторијс СВе Н С М И К О И Л с - и о само ЈС V . ! а К ' » ! Г П

нуитет је погчинкш аакону гао»нпој дж"*,« ( ,<ДИ, мскутим, НАЧОН ТОК, 1КЈС1 ајс\1о СЈК-СПИ а » М мд рачунати са л.удским ноко.м; чак ии са ...јо к -.нид.. Веома вслики нремснскн распоии Јнлреони се » , ол се нровла;1алс енохс кдолуНа и оЈ рубсл«* ш 1о јс п >* к историје, али и и»она утеха и обеНан*е оолкд. И ; в.к менима нсстанка ооракЈван ,а и периотимл апархи.е може се неговати наслеђс евроиског духа које јс вс- зано за је зи к и књ иж евност, као ш то се то 1е»навало у време навале вар в ар а и Сарацсна у манастирима раиог средн>ег века. То ничим не може да се на.и> кнади. Ни ф и лозоф и јам а , ни техникама, ни полити- чким или екон ом ски м сисгем им а. Све ово може до- нети добро; али не и лепо. Л акедемоњ ани су били у милости богова јер оу уз добро од њих измолили и лепо: та хаХа е7с1 то^ 6.уавоц* („лепо поврх доброга“ , Платон, А лкибијаО II 148 с). 33 34

33 О терминима тез („ствари") и иетЂа (,,речи“) упор. Ци- церон, Бе от. II 63. — Из изгубљене реторике Катона Стари- јег потиче сентенција: тет Гепе, иетЂа зециеп1ит („држи се ствари, а речи ће већ доћи“). Један ретор касније епохе, Ју- лије Виктор (ЈиНиз УЈс1:ог, IV век) пренео ју је као ргаесерГит раепе титит („готово божанско правило‘% ХАЈ1М стр. 374, 17). Њен одјек чујемо и у Хорацијевој Агз роеИса (стих 311); УетЂа- цие ртогпзат гет поп гпиИа зедиепШг („Ствари — кад про- мислиш 6 њбј — и речи ће следоват радо“). Сенека пише Луцилију (75, 7): сгтса иетЂа оссираГглз ез? Јатб.ид.ит даги1е, зг зијјгсгз геЂиз („забављен си речима? Буди већ срећан ако си дорастао стварима"). Та идеја се веома често поново јавља код Августина.

34 САНБ ВТЈКСКНАНБТ, Етгппетипдеп ап Нојтаппз1ћа1 (Карл Буркхарт, Сећања на Хофманстала), 1943, 79.

647

С;«лк> у }><Л‘ГП ;Г)ух г о м о р и < н о ј < < „ ипи-лм јс јиж (,а МО у ИСЧ1ШЈЧКОЈ }К*Ч/И ОИ ј е П о п г у и о у СЛобц/ђИ, ИЧНадпојма, н.чмад уч<*н,а, нвнад нрамп к,. Опа се штити, шц и пра.-ши и удап»ама <>д со5 с у< помоН јражттисжлтх тохшгка граматижс, рсторикс, ,,сл<>б< » ишх ум<ггности“ школа. Тс тсхиикс ииоу сам с ссби смрха, а то није нм коптипуптст. 'Го су иомокна <;р ск гва памГсља. На ламНсн»у ночЈша омсс ј јшчности о с »ијм идсјпитету п.зиад авсколиких нромоиа. К.н»ижсг>на традиција је мсдиј у јсомс свронски дух у м<ИЈЈС1ги ј<жом распопу 11<у тврђујс ссбс. СеНан.с (М)нсмооипа) јс прсма 1рчк<ЈМ миту мајка Муга. КуЈИтура је, каж е Вјачеслав ИиазЈои, соћан,с па посвоНсл,а отаЈда: „У том смислу култура нијс само монумоптаЈлна него и ииицијатиима у духу. Јер сеНандЈ, н,ихова највш па владарка, пушта своје Јгсгишакс СЈсуЈС да унму удела у ијшјш ј а ц и ј а отаца и посредујс им, обнавл.ајући их у њима, СЈтагу нодих лочетака, нових полазиппа. Сопаид; је дшЈамичан принцЈтп; лаборављање јс ум ор и проквд кретања, опадап>е и повратак у стандЈ рслаЈивпс тром<хти.“ Памћеп.с може да се схвапи према слову — и према пиеумЈН.

Овде амо, авакако, доопели до јодне критичие та- чке на којој се врпш дијалоктички обрт. Осегиди смо то воћ кад амо 1'оворили о форм^и и духу. Духу су иотробне форме да би кристалисао. Али оно вио је кристалисалЈо неулш лтиво је. Н ааупрот томе, форма иепуЈБена духом може да се исиразии, да постале пука љуштура. „Јероним у собичку“ била је омЈИЛоена сли- карска тема реиосансе; оимбол Х1уманисте у јвсговој кнЈШикој радионици. Шта, мећутим, остаје када Је- роним напуслш свој собичак? К ако Мефисто затиче високо заавоћену теану гсхЈску собу у којој је некад студирао Ф ауст?

ВИск Гсћ Мпаиј, Метћег, Мппћег,А11ипиегапб.етГ 1з1 ез, ипиетзећтГ:Пге ЂиМеп ЗсћеЊеп згпб, зо бппкГ тГсћ, Ггпбет, Ш е 8ртпегиећеп ћаћеп згсћ иеттећН ;ВГе Т т1 е з1агг1, иетуИћ1 Ш баз РарГет. . .Аисћ ћапдГ бет аИе Ре1г а т а11еп Накеп.

648

Канда је овде еве унутра непромењено и на броју све: шарена окна мало више мутна, паучине је више него пре; хартија жута, мастило сасушено . . .И оно старо крзно у буџаку.

Овакојака гамад настанила се у њој:Оог*, хјјо т е аИ еп 5сћасћ1с1тг з1ећп,Нгег Гт ћећгаип1еп Регдатеп,1п з^аиМ деп З с ћ е гћ еп а11ет Т брје ,Оет НоМаид јепет То1епкорје,1п зо1сћет Ц/из1 ипс1 Мос^еНећеп МиЈЗ ез јпт ешгд Сттеп де&еп.Онде где старе кутијице стоје, овде у пергаменту смеђе боје, у рбинама лонаца и справа, у дупљама мртвачких оних глава.У таквом кршу, мемли, лому, бубице вазда у свом су правом дому.

(Фауст II, 2, 6804 и дд.)

Форме које је дух напустио личе на оватсве простск рије. Сонет је био генијалан пронапазак. Идеја да еротоку тему модулира кроз стотине сонета била је допадљив Петраркин проналазак, који се, мећутим, као сонетоманнја раширио у XVI веку попгут неке заразне болестм45. Шекспир је уопео да ту истрошену форму још једном испуни напоном своје душе. Али већ се Молијер у Мизантропу ругао прецизно изопа- ченом сонету. Године 1827. Вордсворт је опоменуо критику да не презире сонет (Зсогп по1 {ке зоппе{). Ередија (НегесНа) је своје деценијама глачане сонете сматрао тако драгоценим да их је сакупио под насло- вом Тгоркеез (Трофеји, 1893). Данас готоаво није- 35 * * * *

35 Упор. Ди Белеову песму „Против петраркиста“ (Би Ве1-1ау, СопГте 1ез РеГтагџшзГез (1558). — АКТ1ЈКО ОКАР, РеГгаг-сћгзто еб. АпИреГтатсћгзто (Артуро Граф, „Петраркизам и ан-типетраркизам“) у АИтауетзо И стриесетгГо (Кроз шеснаестивек), 1888.

649

дна форма шијс тако обсаароВена. Постала је мршана цнрк|учака рига дилетаната. Али и !ра1е1дија у алексан- дршгцима ијш јам5и,ма, оп, поучпа посма, ааоЈарслс су формс. А пи са миопш класнцјима спнар нс стоји друкнијс. Онн сс ио1птач1кп КЈдпаорштшу угт помоћ мо дорног стнарап»а капона. Али и ти фундуси н с1ј ио- калују црногочна мсста. Корпој је угрожен, и Жан Шллмбсржс (Јсам ^сНкптНог^ог) морао је 1936. да дајс упугстна како да сс у н,сму наке нсинто донад,- јнино"’. За Боалоа то вороналпо уошпте није тако дако.

Кул гура као шшцијатинио сокање . . . Ипанов јс снојс мисјш написао 1920. у москоноком дому за опо ранак „радника у науци и кжижсганости"'*7. Отада је у кулгури доишо до таквих ломова да се љихово де> лован»с још ие може изморити. V даиапгшој ситуацији духа ие постоји хитшгји посао од васпсхггавл»ан»а „се- кш1,а“. Програм1И за вашггитавањс и прснаспитаван^ свих врста можда су маље налши од задатка да се саглода и уважи фупкција континуитета у култури. Али за нас то може да буде само сиоредан нроблем. Вратимо ли сс поново историјоком пооматрању, виде- ћсмо да је заборав исто толико лужаи као и сећатве. Много шта мора да се заборави да би се сачувало оно битно. То је релатив!на истина идеје 1аВи1а газа. Оупротна идеја, „ризница“ (^кезаигт), такође се про- менила. Сент-Бевов Тетр1е с1и %ои1 („Храм укуса“) однело је рушење храмова у току једног века. За ,диминутивне“ класике као што је Аидрије (Апбпеих) више нема места. Нама иије потребан магацин за тра- дицију него кућа у којој можемо да дишемо — она ,дсућа лепоте коју стваралачжи духови ових генерација увек граде заједно**, како каже Волтер Пејтер (Шаћсг Ра1ег): Гка1 Ноизе ВеаиНјт шкгск 1ке сгеаНуе т М з ој ап %епегапоп5 аге а1\мауз киПсИп% 1о$е1кег (Аррге- сГаИопз — „Вредновања“, 1889, Роз15спр1).

Те речи садрже једну истину до које Сент-Бев још није имао приступ. Оне оу камен-мећаш у историји * 37

зв ЈЕАК ЗСНШМВЕКОЕН, РШзгг а СогпеШе (Жан Шлим- берже, Уживање у Корнеју).

37 Упор. мој спис РеШвсћег Сегз1 т Сејаћт (Немачки Лп* у опасности), 1932, 116. уХ

650

кљижевне критике и значе продор ка једној ново] елободи. Тиранија нормативног класицизма ]е превла- дана. Поштовање правила и опонашање узорних ауто- ра не даје више права на добру оцену. Важе само креативни духови. Појам традиције се збот тота не напушта, он се преобликује. Једна заједаица великих аутора кроз векове мора да се очува, ако духовио царство уопште треба да опстане. Али то може да буде само заједница креативних духова. То је избор нове врсте; канон, ако хоћемо, али повезаи само иде- јом лепоте за коју знамо да се њени лизкови мењају и обнављају. Стога та Кућа лепоте није никада готова и затворена. Она се даље гради, остаје отворена.

§ 5. ПОДРАЖАВАЊЕ И КРЕАЦИЈА

То преобликовање канона, а не вредаовање пе- сника као креатора јесте, као што видимо из наше перспективе, оно маркантно у концепцији Ноизе Веа- иИји1 Волтера Пејтера. То преобликовање за нас је постало само по себи разумљиво, но оно се у по- јединачним случајевима јавља тек у XVIII веку. Оно избија код Гетеа. На повратку из Швајцарске, он се у јулу 1775. задржао у Штраеоургу. Он слави штра- сбуршку катедралу овом „молитвом“; „Ти си непо- новљива и жива, зачета и развијена, а не настала са- ставл>ањем и скрпљена. Пред тобом, као пред за- пенушаним водопадом силне Рајне, као пред блиста- вом круном вечне снежне планине, као пред погле- дом на ведро распрострто језеро и на твоје врхове у облацима и дивље долине, сиви Готхарде! као пред сваком великом идејом креације, у души се покреће оно што је и у њој стваралачка снага. V песништву она муца од преобиља, шкрабавим потезима рије на папиру похвалу ствараоцу . . . “ Стваралаштво песшвка овде је доживљено као иста она сила која делује у великој природи. Гете се потом обраћа „креатгшнагм уметницима“. Са Ленцом он се успиње на платформу: „Сваким корако.м све више смо стицали убећење: да

6 5 1

је стваралачка снага у уметшпоу набујало осећанч- олноса, мера н оног што је приклаг»к>‘и да само » хва.вујуКи шима ннче самостално дело, као игто друга створења нлрастају лахвал»у)ућм индниидуалној снази клнне" ВсН енглескн преромантитам на:аша пешичгу фантазнју „стоаралачком'* **, алн »кгове »иеје во;шд»е

осеКаи>е, ентулијазам, орипшалиост. геии). Тек Ге* тс је, испуњен овежи.м утиском Алнл, којсм )е одго> варала Ервннова катсифада на Рајни. у стпарадаштау иашао праау реч која јс налвисила природу и ушгг ност и песинка пршсиушша кос4мого*1нјскнм склама. Пут од дожнвљаја до сстетске теорије ретко можс да се прати тако јаоно.

Антнци јс тај појам недостајао Стара Хелада стаЕ»д»ала је пеоника у круг „оожанских д.уди ": порсп хероја, краљева, гласннка, саештеника, тиовитнч .ду ди. Они се на.«даа)у божаискнм .јзт о ш то превадилазе људоку меру. Они су миљедоци богова, посредшши плмсКу н»нх н људи. Тај појам представл>а хеленску варијанту^ вкшс слике човока, од Хомера и Платоиа до Филона и ПлутархаГ| П есш ти Ангухггшог времена уврштавају Хомеровог божанског иевача као „божан* ског песника** ((И\чпи$ рое(а) у латниску традицију" Стације слави „божанску ЕнеиОу“ као недостижан угзор (Тебаида XII 816). Тако Бокачо први Даитеову Комедију назива ,,божанско.м‘‘и. Али Грци нису по* знавали појам стваралачке фантазије. Оии нисуг имади реч за то. Оно што су песници износили за њих је била лаж. Арнстотел хвали Хомера јер је научио пе* снике ,ла лажу на прикладан начин“ (Поетика 1460а. 19). Поезија је, као што је познато, за њега била ми* меоис, „подражаван>е“ , и то „подражавање л>уди који * 39 40

* ТНОМАБ \УАКТО^ (Томас Вортн) 1756: УАаМ Т1ЕСНЕМ. 1*е РгетотапИзте I 57. — 1Х>УЕЈОУ, Тће Сгеа1 Сћагп ој Вегпд (Лавцој, Велики ланац бића, упор. ову књигу Поглавље 6, нап. 15) цитира без навођења извора Тасову реченицу: N071 тетИа поте т СтеаГоге ве поп 1с1сИо еп И РоеГа („Назив Креатора не заслужује нико сем Бога и песника").

39 Б. В1ЕБЕК, Ауђр (Л. Билер, Божански новек) Беч1935/6.

40 Вергилије, Буколике 5, 45 и 10, 17. — Хорације АР 400.** УНа сИ Оатг(е, погл. 26.

652

де:тују“ (1448а, 1). П одраж аванл- м ож с ;ш ствари нри каже онакве какве јесу или каквс илгледа да јесу или какве 6и требало да буду (14606, 10 11), оно, дакле,не греба да се схвати као коп и ја пртфоде, нсш као репродукција к о ја м ож е да буде преоблдковањ е или 110во оближовање. Захва;Бујући мплголроргим шпср* претацијама п аверовало се да ил овог ид\!алтретира- ->јног текста м ож е да се и.шуче нојам ..сгв< палачке ви- нзије“''2. П огаћа ли се тимс Арислотедот>а и н теп чп ул*То нека остане по стран и . С игурпо је. мећути-м, да га нијеаан антички кр и ти ч ар ни је тако онт-пг.о. И ари- стотелизам чш Јквечента м огао је да основпс појмове Поетике о креће и о б р ћ е, али подражаван.-; '.е осјлло подражавањ е. А ристотел је остао А рисготел.

Но, да јт и је Аристотел заиста последња реч аши- чког посматрања књижевности? На орећу , имамо спис дер1 Офоод'. Он се наводи под насловом О узвишеном, а као аутор се јавља Лонгин. И једно и друго је по- грешно. Аутора не знамо, а реч ифод- значи „висина; , а не узвишеност,,:1. Реч је о високој књижевности, о великој поезији и прози. Аутор је не разматра са хла- дном али ипатк недовољном појмовношћу Аристотело- вом, него са занетом и ввдовитом љубављу. Он пре- сеца везу измећу реторике и књижевности. „Јер нео- бично нема за последицу убећивање него одушевља- вање (екзГазгз) слушалаца; оно што нас навоаи на дивљење, посвуда је супериорно над оним што је само убедљиво и допадљиво.“ Како може да се доће до тих виаина? Не поступањем по пропиоима (чгууша. дараууеХрата — „правилима пеоничке уметности“). „Величина је уроћена и не може да се пренесе поуча-

'л Ј. V /. Н . А Т К Ш З , ЕИетату СтШсгзт гп АтгНдиИу (Џ. В. X .Еткинс, К њ иж евна крит ика у антици), 1934, I 79.

« Е. Е. 8 1 К Е З , Т ћ е С ге е к Угеш о ј РоеГту (Е. Е. Сајкс,Грчко виђењ е п о ези је), 1931, 209 та ј н а сл о в п р еводи са Оп дтеа1 гпгМ пд („О п и с а њ у в е л и к и х д е л а “). — Сем тога уп у- ћујем на Џ о р џ а С е н т с б е р и ја , И ст орија критике и књиж евног укуса у Евротги (О Е О К О Е 8А Ш Т 5В Т ЈК У , А НгвЊту ој СтШсгзт апб. Шегату Таз1е гтг Еиторе) I , 1900, 152 и дд . — То дело Аулицки (А Ш Л Т 2 К У , КЕ И еие ВеатЂеИипд X III 141 5 и дд.) смешта у д р у гу ч е т в р т и н у п р в о г в е к а н . е. — И здањ е са п ре- водом А. Л еб ега (Н . Е Е В ћС Т ЈЕ ), П а р и з , 1939.

653

вањсм, а само једиа уметлост води ка гвој: ирирода1 „Суд о књижевиости ирсдставл.а шклелдш плод ду. гог искуства“ (гј уар \6у<оч хрСок т,<г\Кг\г тл(^ 7 теХсотагом гту^лпиха). Тај дар природе јесте поклон, а не нешто стечено. „IIа ипак, морамо душу устре- мити ка узвишеним стварнма да би постала бреме- нита нагоном за илемснитим.** ..Висока књижснност је одјек племенитог духа.“ Примери ..Лонгина*' пре\-- зети су из хеленске кн>ижевности од Хомера до Ту. кндида и Платона. Али, он једном наводи н „закон> давца Јевреја“ , који није био „обичан човек“. Он је створио достојаиствен\• представу о моКн божаиства и стога је могао да напшлс: „Бог рече: нека бузе светлост; и б.и светлост',',“ . И наш аутор преиоручу је да се теж.и за достизатвем великнх историчара и пе- сника старог времена (пигпот^ те ха1 Тј\\ши; — ,ло дражавање и иадметање**) — али ие да бисмо од *шх преузимали ветите потезе него да бисмо нашли инспи- радију у дашку њиховог духа, као што Питија на троношцу удише божанску иару која иабија из зем- л»ине пукотине. „Тако из величине ангичких аутора V душе њихових следбеника теку изливи из светих уста“ .

Ово уиућивање мора да буде довољно. Дишемо животни ваздух два миленија, не мемлу школа и би блиотека. Искрсавање тог непознатог Грка у првом веку наше ере има у себи нешто што личи на чудо. „Сва времена су иста“, каже Бле)к, „али геније стоји увек изнад свога времана.“ Тај Грк је стајао толико изнад њега да га нису читали. Ниједан антички аутор га не цитира. Наш текст се заснива на једном руко* пису из X века, који показује жаљења вредне празни* не. Али и то што је уопште спасан, ново је ч\да. Како је наша традиција несигурна! Прво штампано издање тог списа потиче из 1554. године. Оно готово да ... није ии запажено. „Лонгина“ је пратила несрећа. Остаазља гротескан утисак то што је један учитељ као што је Боало учинио његово име познатим. Јер Боа- лоова Размишљања о Лонгипу (РеЏехшш зиг Еопџп,

А н т и ц и п а ц и ја п а т р и с т и ч к е п о е т и к е Б и б л и је .

654

1693) дем антују свој наслов. То памфлет иротив Пероа (РеггаиИ) без духа и идеја; педантан списак његових филолОШЈК1ИХ, стилистичжих и ортограф ских грешака. И то у име „Лонгина*1, ко ји је тадсо супе- риорно одбацио бркан>е „непостојаш а греш ака“ са „саврш енством“ . Оно ш то је велико, н и када ни је ,уко- ректно“ . Боало, изгледа, или ни је чигао 33. поглавЈБе сгтиса тгерЈ. чфои^, или га н и је сх!ватио. К ао ни н>егови савременици и н аслед аи ц и , ако хоћем о да веру јем о Свифту к о ји песницим а савету је (1733):

Се( Бсгарз о/ Нагасе /готп уоиг Гтгеппз,Апб. К аие Игет аГ уоит Птгдетз Е п б з.Ееатп АтгзГоИе’з Ки1ез Ђу Ко1е,А п п а1 а11 Н агат бз ЂоШ1у диоГе:Јибгсгоиз Нутет ојг теигеги:Шгзе Оеппгз атгб ртојоитгб Воззи.Кеаб а11 Оге Ртејасез ој Отубеп,Рот Гћезе оит СтШскз тисН сопјШе гп,(Тћо’ теет1у готИ а± јгтзГ јот јШгпд То тагзе Ше Уо1ите’з Ртгсе а ЗћШгпд).А јоггиатб СтШск ој1еп бирез из ШИћ зћат С^иоГаИопз Ретг Нирзоиз:Апб гј гие ћаие пог теаб Вопдгпиз,ШШ тпадгзГетгаИу оиГзћгпе из.Тћетг, 1езГ гиИћ Сгеек ће оиеттип уе,Ртосите Гће Воок јот 1оие от Мопеу,Ттапз1а1еб јтот ВоИеаи’5 ТтапзШНоп,А пб оиоГе С^иоГаНоп оп С&ио1аНоп.

(„Узмите од својих пријатељ а струготине Хорацијеве, / И за- држите их на врховима прстију. / Научите напамет Аристо- телова правила, / И уза сав ризик да храбро цитирате: / Оштроумне стихотворце из часописа: Мудрог Дениса и дубо- коумног Босјуа. / Читајте све уводе Драјденове, / Јер у н>их верују многи наши критичари, (Иако су у првом реду пи- сали да испуне хартију / Да табаку дигну цену за шилинг). / Водећи критичар нас често обмањује / Срамотним цитирањем Пери Хипсуса: / А ако нисмо читали Лонгина, Хоће да нас засени својим ауторитетом. / А онда нас преплави Грцима, / Истера књигу за љубав ил’ за паре, / Преведену са Боалоовог превода, / И цитира цитат на цитат.“)

и

655

Нећемо пратиги дал,у судбину „Лонгијпа1 у XVIII веку. Он је много разматран и често погрешно ехва- тан. Није лашао неки конгенијадан дл/х. Његов слу- чај је поучан као пример континуитета коме је остало ускраћено заслужено деловањс. Иокра која нијс за- палила ватру. Велика критика је нсшто веома ретко. Зато се ретко и препознаје. Ако цела касиа антика прећуткује „Ло1ши-на“, онда је то један од иајјаснијих симитома слабљења њене духовне енергије. „Лошииа је угушио нераскидиви традициоцални ланац осредњо- сти. Није ли тај ланац најјачи носилац књижеаног континуитета?

Антика на измаку изнедрила је и друга чаробна остварења, као што је онај красни уметак у Апулеје- вом роману: бајку о Амору и Психи, коју је Волтер Пејтер уврстио у своје дело Маггиз 1ке ЕрГсшеап (Ма- рије Епикурејац); као и Регу1§Шит Уепеп$ (Бдење о Венериној ноћној светковини) непознатог Римл>анИ' на45. Он се издиже из рушевина столећа као што она три витка стуба у храму Диоакура на Пиранезијевим ведутама надвисују Сатро уассто. Пеоничка дела та- кве свежине и леноте могла оу да процветају и у нај- горим враменима пропадања — а цело наше непро- мишљено пооматрање историје поново се открива у свој својој прк>блематичности. Ноизе Веаипји! спаја све сполије векова, као што их катедрала светог Мар- ка повезује у опалном ваздуху Венеције.

Питали амо се када се први пут јавља изједна- чавање песника са ствараоцем светова, и ту нит мо- рамо опет прихватити да бисмо своје истраживање довели до смисленог краја, мада не и до завршетка. „Лонгин “је критику грешака одбацио као субалтерну. Велики аутори нису без грешака, али они сви изра- стају изнад смртности (екамо) тои ОицтоО — „изнад оног смртног“). Њихова „висина“ уздиже их у бли- зину божје духовне моћи (еууид- агреи иеуаХофроспЈит) Веои)46. Тврдило се да се сродне мисли налазе код нео-

45 Упор. мој превод у часопису М егкиг 194846 У томе се „Лонгин“ доди р ује са Д ионисијем Халикар-

наш анином (I 8. пре н. е.), који за П латона к а ж е да се тои- ближ ио бож анској природи“ (Пхопузш з о( НаНсагпаззиз,” Тће

656

питагорсјца Нуменија, код Филострата, код Плоти на, дакле код гшеаца из друтог и трећег века. Али ту су увек посреди тек узгредни, готово неухватљиви искази који морају да се цеде да би се добио жел>ени резултат*7. Ниједан од поменутих писаца не истиче тврдњу да се песничко стварање може поредити са стварањем креатора светова. А један је ауто-р на иамаку античког доба ипак поводом Вергилија извео такво порећење и образложио га. Али њега више не читају, или га читају површно, чак и историчари кри- тике, јер он важи за празног компилатора и анти- квара: то је Макробије* 48. Он налази везе измећу стру- ктуре Енеиде и структуре космоса. Разматрање се за- вршава указивањем на аналогију измећу Вегалијевог сгваралаштва на једној и стваралаштва „мајке При- роде“ (НаХига рагепз) и божаноког ствараоца оветова на другој страни. Учена сакупљачка делатност Макро- бијева не може се поредати са високим летом грчишх неоплатоничара. Али његова ученост је један облик пијетета. Граматика, реторика, изучавање антике воде га приликом стударања Вершлија. Носи га религио- зно поштавање према том песнику. Стога се у неугле- дној чињеници да каснопагански култ Вергалија први, иако несшурно, изриче идеју о песништву као креа- тивној делатности, налази дубок историјски смисао. Она је накратко зааветлила као мистична лампица у предвечерје света који стари. Готово хиљаду и пет стотина година била је угашена. У јутарњем сјају Ге- теове младости она почиње да светли ггуним сјајем.

Завршавамо своје путоовање. Истраживања о сред- њем веку која су овде понућена чине органоки склоп

Тћтее 1Л1етату Т,еИегз [„Три књ иж евна писма“ ], изд. КНУЗ КОВЕКТЗ, Кембриџ, 1901, стр. 102, 8).

'•7 31К Е5 238 и дд . — А Т К Ш 5 II 344 и д. — Зевс као стваралац светова: Ј1ЛЛТЈ5 АМ М А^!^, Вге 2еизтед.е дез АШоз АтгзГегдез (Јулијус Аман, Беседа о Зевсу Елија Аристида), 1931, СС 15, 19, 46.

48 П оближ е у овој књ изи, Екскурс V, одељак 3. — Ново вредновање М акробија код П јера К урсела Грчка књижевност на Западу. Од М акробија до Касиодора (Р1ЕНКЕ С01ЈКСЕ1ХЕ, Гез 1еИтез дгесдиез еп Оссг&епГ. Б е Мастоће а Саззгодоте2), 1948, стр. 3— 36.

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДЊ И ЈВ&К

ко)и може да постоји сам за свбе. Аш овај начии посматрања методски и тематеки шлази изван окви- ра средњег века. Надам се да ћу то изнети у будућим радовима т иез1а 1ап1о р(сс1о1а У1%Ша Де по$!п зепзГ ск’е с1е1 пт апет е („у овом тако кратком бде- њу наших чула које нам остаје44). — (Према запа* жању Н. Стипчевића, који је и превео овај стих, ради се о цитату из Дантеовог Пакла, XXVI, 115. Курцијус иначе не наводи извор, оп. прев.).

ЕКСКУРСИ

I

ПОГРЕШНО СХВАБЕНА АНТИКА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Ко је видео Рим, зна античке „Кротитеље коња“ (Диоаку.ре) на Квириналу, који се по шима и данас зове Монте Кавало (Моп1е СауаИо). Адолф Голдшмит (АООЕРН СОЕОбСНМГВТ) је саопштио шта о томе извештавају МггаШги Котае (Чуда Рима), један водич кроз Рим XII века: „Ти мермерии коши — послушај зашто су приказани голи (тј. незауздани), и људи та- кође голи, и шта они значе. — У време цара Тибе- рија дођу у Рим два млада филозофа, Праксител и Фидија1, које је цар, пошто је био пријатељ таквих наука, радо примио у своју палату. Он им рече: За- што се појављујете голи? На шта они одговорише: Јер су нама ове ствари голе и неприкривене и јер свет сматрамо ништавним, стога идемо голи и ништа не поседујемо; на пример, теби ћемо, царе и госпо- дару, тачно у слово моћи да кажемо све што у нашем одсуству радиш у овојој соби дању и ноћу. На то рече цар: Ако заиста учините то што кажете, даћу вам све што хоћете. Они одговорише: Ми не тражимо но- вац, гоаподару царе, неш споменик за нас. Следећег дана испричаше цару све по реду шта је радао про- текле ноћи; стога он даде да се направи обећани шо- меник, онако како су они то хтели, наиме, голе коње

1 Т е статуе доби л е су натп и се ориз РШгае, ориз РтахИеИз („дело Ф идијино, д ел о П раксителово“) у IV и V в ек у од стране п аганских п р ијатељ а ум етности , д а би би ле сачуване од хриш ћанског униш тавањ а (ЈО Н. О Е ГРС К Е И , О ег Аиздапд <1ез дггесћгзћс-тбтпгзсЈгеп НеШепГитз — Ј о х . Г еф к ен , Крај грчко-римског паганства, 1920, 181 и 306 нап. 34).

661

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДН»И ВЕК

што копитима копају земл,у и налаље полутоле луде ко)и стоје поред коља и уздЈигнутим рукама и сави- јотш.чт ттрсгима објављују бумућност, јер исто онако како су они сами нспокривони, тако је њиховом духу нескривена свеколика мудрост сзвета'' (УоПга%е <1ег ВШ. УЈагкигјг, — Пре6аван>а библиотеке Варбург 1921—1922, 1923, стр. 43). Други пример за средњове- ковно друкчије тумачеље античких докумената нуди кон>аничка статуа Марка Аурелнја на Кгиштолу. ,.Та стат\а је сач\лзана од судбнне разараива; прекрштава- илм на нме Константина, првог хришћанског цара, она не само што је изгубила свој оумљиви карактер него је чак добила почасно место пред Латеранском палатом, коју је Константин наводно поклонио папа- ма. Ту је она потхрањивала машту Римљана, која је око тог јахача исплела најразличитија предаља. По- степено је ишчезавало веровање у његово азадалачко достојанство, јер се сваки средњовековни владар ле- пптошсао својом круном. Тражио се разлог за непо- стојаље седла, које је у мећувремену ушло у употребу, веровало се да се у украсу измећу ушију коња ра- зазнаје птица, за коју је било потребно објашњење. Чак и то пгго је фшура јахача уогппте створена, за- хтевало је објашњење. Најнеобичнији од свега био је, мећутим, здепасти варварин који је некад чучао под предњим когаггама коња са завезаним рупкама. Тај омиљени мотив класичне уметности постао је потпуно неразумљив. Али прича о храбром Марку знала је одговоре на сва та питања. Њему је, наиме, обећан споменик ако ослободи Рим, који је био под тешком опсадом. Стога је он изјахао ноћу на неоседланом коњу и захваљујући крику птице открио непријатељског патул>астог краља, кога је срећно ухватио и довео Римљанима завезаних руку. Они тада протераше оста- ле нападаче и подигоше свом спасиоцу споменик који је требало да за потомство сачува све појвдиначне црте тог храброг дела“ (РЕКСУ ЕККбТ бСНКАММ [Пераи Ернст Шрам], у: УоПга&е <1ег ВгМ. У/агкиге, 1922—23, Први део, 1924, 152 и д.).

ЈЕАМ АОНЕМАК (1пј1иепсез апНдиез 6.ап$ 1’аг! с1и тоуеп а%е јгапдагз — Жан Адемар Антички утицаји

662

ПОГРЕШ НО С Х В А Ћ Е Н А АН ТИ К А У СРЕДШЕМ ВЕКУ

на француску уметност средњег века, 1940, 208 и дд.) даје доказе за слављење Константина у оредњем веку из Хонорија из Отена (или из Аугсбурга, оп. прев. — РЕ 172, 710 и д.) и Адама Скота из Премонтреа (Абаш 5со1иб с!е Ргетоп1хе), који препоручује да се Кон- стантин смести на зидове цркве (Р1 198, 713). Такви прикази у Француској су веома чести и имају овој уз0|р у латеранској статуи. Изгледа да је и бамбер- шки витез у ствари Константин2. — „Антички ро- мани“, који у Француској улазе у моду од 1150. го- дине, садрже ооисе скулштура које су карактеристи- чне за антику а11а јгапсезе. Уиор. ОТТО ЗОНКШС, МегЈсе ММепДег Кит1 т аНјгапгбзГзсћеп Ереп (Ото Зеринг, Дела ликовних уметности у старофранцуским еповима), дисерт. Ерланген, 1900, и АОНЕМАК 231.

У каролиншко време амфитеатар у Верони схвата се као лавиринт (Рое1ае I 119, 3).

Постоје, међутим, и неспоразуми из простог не- знања. Један Англосаксоиац из VIII века прави од Венере мушкарда3. Јавља се и обрнут случај. У једном изгубљеном соису Аристотел, како саоиштава Боетије (СотоЈаНо рћИозорћгае — Утеха филозофије, III, пр. 8), каже: кад би људи имали Линкејеве очи и могли да гледају кроз зидове, у предавном телу Алкибија- довом разазнавали би одвратну утробу. АШћГасћз ри1- сћегптит согриз („иредивно тело Алкибијадово“) — то је могло да се односи само на неасу чувену лепо- тицу антике. Она се јавља у Вијоновој „Балади о не- кадашњим госпама“ (ВаИаАе (1ез <1атез (1и 1етрз јасНз):

БШ е5 т оу ои, п ’еп дие1 рауз,Ез1 Р1ога 1а ЂеГГе Еотате,Агсћгргада, пе Тћагз . . .

(„Реците ми где је, у којој земљи, / Флора лепа Римљанка, / Аркипијада, и Таида ..

2 Упор. О. НАКТ1С, Б ег ВатЂетдет ЕеИет ипс! зет Се~ ћегттпз (О. Хартиг, Бамбершки јахач и његова тајна), 1939. — То тумачење се сада доводи у сумњу.

3 УШ.НЕГ.М ЕЕУ1501М, Епд1апд. апд 1ће СопппеМ гп 1ће ЕгдМћ СепПтту (Вилхелм Левисон, Енглеска и континент у VIII веку), 1946, стр. 302.

663

К В Р О П С К А К Љ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК

— Многи неспоразуми заснивају сс -на исквареним рукописима. Конрад од Хирзауа (ОгаЈо^из, бСНЕРЗб 51, 3 и д.) каже о шпанском песнику Прудшцију; Тгасопепш јтззе <1(сИиг; е$1 етт ТгасопГа диаеЛат ге%1о пипс ткаШаНИз а зегрепНкиз („ а;ку да је био Тракоњанин; Траконија је, наиме, јг м област у ко- јој се данас не може живети од змија“). Мислио је на Шзрата Таггасопепзгз („Тараконску Шпанију“). Грешка у писашу начииила је од тога ТгасопепзГз (,,Тракон<жа“), а неки вајни мислилац, онет, на основу тога неку Змајеву земљу (према с1гасо = „змај, зми- ја“, оп. прев.). — Додајем неколико неапоразума, или друкчијих тумачења римскнх клааика. У једној каро- линшкој пеами описује се двореки ло®. Ту се за једну кћерку Карла Великог каже (Рое1ае I 372, 255):

РаШа регтгхпз 1исепГ ГасћупНпа Га1ргз,С1ага 8орћос1еоуие отаШг иггдо соШто.Љ иљански сја јој огртач и к ож и ц е кртичје по њем,Уз то се девица славна соф ок лејск им котурном гизда.

Теодрада, дакле, као лоовачке чизме носи „софоклеј- ски котурн“. То је преузето из Вергилијевих Буко- лика 8, 10:

8о1а 8орћос1ео Ша саттта (Идтга соГито,Једино песме су твоје соф ок лејск ог котурна вредне,

стих, који наш пеаник, далсле, није разумео (може се рећи и да га је „изокренуо“). — У Енеиди VII 698 стоји Љап1 аедиаН питего, „ступали су по равно- мерном такту“. То је преузео лесник Валтера, али ни он није разумео. Он каже (стих 44) за Хуне који јашу у земљу Бургунћана:

1ћап1 аедиаИ питето, зед. е1 адтгпе 1опдо.Ступаху чета по чета, ал’ поворка би развучена.

5ТКЕСКЕК у глосару уз аедиаН питего запажа: „Овде то свакако значи у р авномерн о подел>еним

664

П О ГРЕ Ш Н О С Х В А Ћ Е Н А А Н Т И К А У С Р Е Д Њ Е М В Е К У

четама\“ Не стоји јш иза тога Сервије, ко]и тај тешки израз опиоује са соп%гиеп1ег, згсШ кесе&Ш, га1ижљ М Иег („окладно, као ш то је доличило, праиилно")? — Енеида I 664:

ИаГе, теае аггез, т еа тадпа ро*епНа зо1из,N0*6, ра*тт5 зиттг д т *е1а ТурЈгога (етпгз

Сине, о јакости моја и једина сило голема,Сине, што превишњег оца тифоејске презиреш стреле

код Дантеа је преведено (С опу. II 5, 14) са: П ф о , уег1п тга, јгф о Ае1 зотто раЛге, ске Н <1аг<И дх ТЦео поп сип („Сине, анаго моја, сине преиишњег оца, који се тифејских стрела не бојиш.“) Овде је ра1г%5 зитпп („превишњег оца“) погрешно спојено са гШе (,,сине“).

— Једно друго место из Вергилија (III 56):

С2и Ш п о п т о г ( а И а р е с ( о г а с о д г з ,

А и т г з а с г а ј а т е з I

О на шта ли све људска не нагониш срца, Проклета глади за златом!

Данте је схватио погрешно Чист. 22, 40. — Енеида IV 169

Ше тез рНтиз 1еН ртГтизаие таХотит Саиза јиИДанак је оно што први и смрти и несреће сваке Узроком би

што Чооер (Хе^еп^ о/ &оо<1 гуотеп — „Легенда о до- брим женама“ 305) треводи:

Тћгз изаз 1ће јгтз( тотизеО/ ћгте д1аб.пеззе, апб дуптггпд о/ ћгт зотгпе

(„Беше то први дан / њене радости и узрок њене несреће")

Овде је дакле 1е1ит (,,смрт“) побркано са 1ае1ив („ра- достан“). Тај неопоразум сусреће се већ у англоса-

665

• ■ т ' . г л д ш и ЈВЕК

ксонском и одржава се све до елизабетавског вре- мена (К. 1МЕЕМАК1М, Рог5скип%еп гиг акепфжкеп Рое$1е — Р. Имелман, Истраживања о староенглесШ поезији, 1920, стр. 190).

У средњем веку агз роеНса („пеоничка уметност“) назива се најчешће РоеГпа (,,Песникиња“). Тај наслш Конрад од Хирзауа (ОГа1о%и$ 64 и д.) објаптњава овако: РоеТгга Vе/ рое(пс1а е$1 тиИег сагтШ зшЗет; ^ио Н(и1о кас Де саиза и$из риШ иг Ше рое(а, диоА грзит орепз кшив ргтсгршт диа${ тиИегет вирегпе јогто- зат ргаетоп$1га(, рег ^иат грзат пиНепат уиН т- 1е11е%1 т диа уе/ сх диа $еп(епНае $ип1 уе1 ргосе&иш, диае согриз (оНиз орепз соп§гиа гаНопит (Н$ро$Шопе регј1сшп( („Поетрија или поетрида је жена која се бави поезијом; мисли се да је пеоник употребио тај наслов јер и сам почетак овога дела као да најављује неку жену небеске лепоте — а он жели да у овој жени препознамо саму садржину, у којој се налазе, односно из које проистичу све оне идеје које, следећи складни распоред мисли, образују целину дела“). Од уоН $еп- (еп(1а сотроз (Аг$ роеНса 76), „изјаве да је човек добио оно за пгга је мол<ио“, Данте ствара посебан поетски жанр (Писма 13, § 32): $ип( е( аНа %епега паггапопит рое(гсагит, $сШсе( сагтеп кисоНсит, е1е%(а, $аПга, е\ $еп(еп(1а уо(Ша, и( еНат рег ОгаНит ра(еге ро(е$1 т $иа Рое(г1а („постоје и друге врсте песничких припо- вести, наиме, пастирска песма, елегија, сатира и за- ветна изрека, као што се може видети и код Хорација у његовој Поетици“). — Кад је ТЈбЕМЕК. (Узенер) 1869. издао Соттеп(а Вегпепвга (Бернске коментаре) уз Лу- кана, извињавао се у предговору (стр. VII), сиг поп <1е%из(апАит зеА т^иг^Наппит т капс зепНпат сеп- зиеНт („зашто сам сматрао да овај мутљаг не би тре- бало само површно дотаћи, ,него се и загњурити у ње- га“). Ми смо му данас захвални што није штампао само корионе белешке него и уШззгта е( терН$$ша („највеће тричарије и будалаштине“) свога аутора, јер управо оне пружају занимљиве прилоге за разумева- ње средњоваковних неспоразума. Луканова песма до- носји , као што се зна, један хвалоспев Нерону којл је преобилно натопл>ен дворским ласкањем. Песник

666

дстал>но (налзсчди: 1кад и ар б у д е иосатунио евој зомал»>оки ж и в от, н ебо ће га п р и м и ш с радоаићу. Овакм богпрепуст,иће м у с в о је и нои гни је, а к о он то ж елм ; Н атур а ће м у п р е о у с т и т и д а одЈреди к о ји б о г ж ел и д а —буде и где хоће д а омести овој престо. Али нека неизабере своје седиш те ни виссжо н а северу, ни дубокона југу, да зраци њ егове светлости не би сувиише косо инадали на Рим. Ако се ослони н а н еко одрећено ме- ојсто на небеснсом оводу , то м есто осетиће тгритисак;стога н ака остане у орсдиш гу оветског оистем а да неби наруш ио р а в н о т еж у н еба. Истигием сам о н екол и костихова:

53 Б еб п е о и е гп агсГоо зесГетп НЂг 1едеггз огМ Ј\Гес ро1из а и е гзг саИбхгз ц и а иегдИ ит аиз1тг,

55 1Јтгс1е Шат игсЈеаз оЂИдио зШете К о т а т .АеНгетгз гт т е п зг рат±ет зг р г е з з е г г з г т а т ,ЗетгНеГ ахгз оп из. IЛТзтаН ропсЈета саеИ ОтЂе ±епе т ебхо; ратз аеНгетгз Ша зететгг То±а иасеГ, тги И аеди е оЂз1ап± а Саезате пиЂез.

53 Немој ни север небеса за свозе одабрати село,Баш ко ни полутку врелу куд ветрови дувазу зужни —

55 Отуда звезданим оком постранде н а Рим би погледо.Ако половину једну васељ ени притиснеш само,Труд осовина искус’ће. Да небо не претегне гдегод,Д рж и се свода средине: остатак небеса н ек посве Ведар је, облака лиш ен пгго Д езар набиро би собом.

Коментар напомиње уз 53: диопгат ипит ре&ет §гап- Ает какигТ А/его уе/ диотат окезиз јигХ („зато што је Нерон нмао једну велшсу ноту, или зато игго де био дебео“)1 уз 55: диотат зТгакиз Мего јигХ („зато што је Нерон био разрскк“); уз 58: адХиљП аЛ кегтат етз („цил>ао је на његову килу“); уз 59: иХ ртстиз $15, зе<1 асИизк а<1 сатШет („буди благ, али циљао на ћелавост“). Нерон је, дакле, био ћелав и дебео; био је разрок; имао је једоу велику (већу?) ногу и килу. Како је коментатор то сазнао из наведених стихова, то остаје његова тајна. Али }аана ]е тенденди]а: Не- рон је био физиики деформисан и (та мисао мора да

667

ЕВРО ГТС КА К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И Г ргл.Њ И ВЕК

се овако допупи) уз то морална иаказа, како то про- излази из његових прогона хришћаиа. Још Ксжрад од Хирзауа (Вш1о%и$ стр. 62) стога може да каже: Сит ет т Шет Иего, гатизси1из АпИсћгГзИ, 5(гаВи$ ез$е1 е( отпЉ из VгсИз здиаИДиз, »Котат оВИдио $Иеге« ге%1 рое(а ргтсгрет ЉепзП, е1, 51 ех ипа раг(е саеИ Хгопит $иит ро$иеп(, ех а!(ега раг(е сае1ит (ап(ит ропд.из $епНеп$ 1е^аН, <јиод (о(ит ргор(ег Пгапт сга$51(идтет е( согри1еп(шт сНхи („Пошто је тај исти Нерон, изданак лозе Антихристове, био разрок и окал>ан свим пороцима, песзник се наругао цару ре* кавши да он управља 'Римом гледајући укосо', а кад би свој престо подигао на једној страни неба, осетио би да је друта лакш а за толгако — све је то изрекао због тиранинове дебллше и гојазности“). Друге по* грешне интерпретације настале су услед алегоријеког тумачења. У једној чувеној слици Лукан упорећује Помпеја са великим храстом без лишћа који пружа голе гране према небу, а сенку баца својим деблом, а не лишћем. Уз то коментатор каже: рег гато$ (I 139) Ротрег јШо$ детоп$(га^И 1тВе11е$ („помоћу гра- ња (I 139] приказао је Помпејеве синове неспособне за рат“)4.

'* О логреш н ом сред њ овековн ом разум еван»у једног места и з Х о р а д и ја упор . Е к ск у р с X IX .

6 6 8

II

ДЕВОЦИОНЕ ФОРМУЛЕ И ПОНИЗНОСТ

Д е в о ц и о н а формула је уметнички израз средн»о- вековее дагшоматике, науке о повел>ама. Уз „прото- кол“ неке повеље иду и подаци о имеиу и титули њеног издавача (тШи1аНо). То је, мећутим, „често повезано са девоционом формулом која изражава ми- сао да издавач за своје земаљско посланство има да захвали божјој милости“ (Н. ВРЕббТАХЈ, НагмНзиск Дег ЈЈгкипе1еп1екге [X. Бреслау, Приручншс диплома- тике] I2, 1912, 47). „Порекло и историју девоционе формуле“ истраживао је Карл Шмиц (КАКХ бСНМ1Т2.) у једном раду који се појавио 1913. годане (ЈЈгзргип^ ипд. СезсктскЈе Јег ОеуоИопзјогтеЈп)'. Он под девоцио- ном формулом подразумева ону формулу „којом изда- вач изражава осећање сопственог ниског положаја или зависности од неке више силе, посебно од Бога, најчеш- ће у понизном додатку уз насловљавање“. Шмиц је, ла- кле, проширио Бреслауову дефиницију, али ју је управо стога и замаглио. Бреслауова верзија јасно показује да је он 1МИСЛИО на изразе као што су ВеГ %гаНа (,дго мило- сти божјој“), или зегуиз зегуогит Пег („слуга слугу божјих“): то су формуле у којима неки великодостој- ник (нпр. краљ или папа) својим подрећенима објав-

1 Новија литература о девоционим формулама налазн се У часопису Ј еиев Атсћт 49 (1932), 718 и код Г. Теленбаха (С. ТЕШЕ^ВАСН), ЈЛЂетГаз (1936), стр. 199 и д.

669

л>ује с-во ј богомдаии ауторитет. Али саовим је други случај у гштању овда кад неки поданик себе озна- чава као краљевог кмета, роба, слугу. Овде немамо формулу потврђивања а(уторитета, него формулу пот- чињавања, олично немачком ,Дћг егдећепб1;ег ђ1епег“ (Ваш најоданији слута), енглеском уоиг оВесИеМ $ег■ уап1 („ваш одани слуга“), шпанском зи зе^иго $етс1ог (,.ваш поуддани слуга“) (или е1 иШто с1е $и$ $ег Ш- гез — „последњи међу вашим слугама"). „Земаљско посланство“ (Бреслау) никада не долази до израза у формули потчињавања, него само у ауторитативној форм)ули. То што је Шмиц ово дзвоје побркао, довело је онда до даљих заблуда. Најстарије примере за де- воциоеу формулу он је нашао на старом Оријенту (Вавилон, Стари завет, Персија), одакле је потом не- посредно прешао на језичку праксу алостола Павла. Он себе у уводима писама означава као слугу (роба) Исуса Христа, слугу божјег и позваног апостола. Та самоозначавања Шмиц, међутим, није — као што би одговарало његовом полазишту — дсхвео у везу са ста- ријим девоционим формулама. Напротив, он је хтео да их објаони психолошки и то хришћанском по- низношћгу апостоловом. На чудан начин, међутим, као игго Шмиц мора да закључи, девоционе формуле иш- чезавај<у после Павла готово у потпуности и јављају се поново тек од средине IV века. Т,реба ли овде да претпоставимо привремени изостанаж хришћанкже по- низности? Шмиц је то веома уочљиво чињенично ста- ње покушао да објаони тиме што је, наводно, од сре- дине IV века угицај монаштва и оног „аскетсксиг по- крета“ који је био делотворан и у свету лаика, довео до поновног преузимања девоционе формуле. Он је, дакле, веровао да западноеврапаке девоционе фарму- ле може да објаони искључиво полазећи од психоло- гије хришћаноке побожности — било Павлове или монашке — и та девоциона формула постала је за њега израз понизности. На Шмица се надовезао Ј. Швитеринг (Ј. 8СНШЕТЕК.ШС) у својој расправи о Формули понизности средњевисоконемачких песника (ЕИе Вети15Јогте1 тп1е1коскс1еШ5скег ОШиег, ВегИп 1921 = Одпт&ег Акк. 1921, св. 3), која доноои драго-

67 0

Д ЕВО Ц И О Н Е Ф О РМ УЛЕ И ПО ИИЗНОСТ

цен материјал за познавање средњовековног песничгког стила. Швитеринг, додуше, још појачава једностраност Шмицовог схватања тиме што све појаве које је овај посматрао („1. Прикривање и маскирање ауторовог имена; 2. Формулу пеоиичке неопособности и духовне недовољности; 3. Формулу духовне слабости и гре- шности“) своди на Павла. Његова раоправа почиње реченицама: „Кад је апостол Павле у уводном поздраву својих писама овоме имену додао девоциону формулу као што је зегуиз Јези СкпзИ (слуга Исуса Христа*, Рим. 1, 1; Фил. 1, 1), зегуиз Оег (слуга божји’, Тит. 1, 1), која је настала на Оријенту, кад се он, најне- знатнији од свих апостола (тгттиз ароз1о1огит, 1 Кор. 15, 9), у хришћанској понизности хвалио својом слабошћу (т јкт каз, 2 Кор. 11, 30; 12, 5, 10) и своје признавање беседничке неопособности (гтрепГиз зег- топе — 'простак у ријечи', 2 Кор. 11, 6) потенци- рао до признања поп е§о аШет, зеА %гаНа Оел тесит ('алзи не ја него благодат Божија која је са мном', 1 Кор. 15, 10), он је свеколикој шисател*- ској и пеаничкој делатности хришћанског Истожа и Запада дао перманентно живи, мада не и увек је- днако делотворан узор онога што се назива хршпћан- ска ћитПНази. У даљем току савоје расправе Шви- теринг, додуше, понекад говори о „апарату формула дзороке сервилности“, „празној формули двороке де- воције“, и тиме додирује ано чињенично стање које свакако треба одвојити од хришћанске понизносш, али он ипак верује да све своје средњевисоконемачке примере треба да изведе из мришћаноке понизносш. Могућност да су у питању антички узори није узео у обзир.

Као прво, треба обратити пажњу на то да НитШз и ЛетпН^ (,,понизан“) првобитно немају исто значење: НитШз (иде уз Нитиз — „земља“, што одговара гр- чком татсЕ^од- — ,,низак“) означава конктретно-про- сторну нискост, потом у пренесеном значењу оно што је обично и просто (зогсНпа е1 НитШа), оно што је тјга Ш^тШет („иопод достојанства“, Квинтилијан VIII 2, 2 и д.); исто тако и социјалну нискост, као

671

Е В РО П С К А К Љ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕЛЊИ ПКК

на примвр у изразу ИшпИЉи.ч рагепНИиз па1из („ројзен од неугледних родитеља“), или француски:

ГћитпМе сопсИИоп с1’ип даг&еи• Ае тоШопв.скромног порекла од овчара-пастирп,

Реч ИитИИаз тек је у црквеном латшчжом добила по- хвално значење „понизност“, а уз то јс сачувала и старо значење „ниоко, незнатно“.

Сада се поставља питање да ли ми имамо право да аве Швитериншве „формуле павизности“ изводимо из Павла. Но, како је ствар са понизношћу изгле- дала код самог Павла? Је ли оно што је он хтео да изрази у тзв. ттШаНо својих писама била понизност? Заиста понизан хришћанин нема обичај да сам себи издаје потврду о својој понизности. Онај рајнски пре- лат коме се приписује изрека: „Псш-изност је најрећа од свих врлина; Богу хвала! ја је поседујем“ — тај духовник ће тешко моћи да важи као узор понизно- сти. Како нас уче нова истраживања, формуле зег^из Ве{, зегуиз Је$и СИп$Н код Павла и других новоза- ветних аутора нису опонтан израз личне понизности него су створене према старозаветном бопХод- 0еоп („слута божји“), што је, опет, преношење профаних формула потчињавања службеника и поданика у ста- рим оријенталним деспотијама2. Не сме се, мећутим, ни превидети да су те бопХ.о^-формуле код Павла само саставни део једног мање или више богато изграће- ног самокарактерисања и да у њима долази до израза Павлова апостолока и хијерархијока ауторитарна свест3 (тако нпр. Рим. 1, 1; Гал. 1, 1; 1 Кор. 1, 1). Другим речима: „формуле понизности" на почетку Павлових писама формалности су које треба да по- тврде наставнички статус апостолов; њих треба, да

2 Упор. Кителов, Теолошки ренник уз Нови завет (К1Т- ТЕ1ј, Тћео1одГ5сће8 УЈбтГетћисћ х и т N. Т.) под боОХо«; (Е1ЕТ2- МАКИ, К о ттеШ ат ги П бт.) 1, 1 (Лицман, „Коментар уз По- сланицу Римљанима 1, 1“).

3 Упор. ОТТО КОЦЕЕК, Паз ТоттШат пет раиИтзсћеп Вггеје (Ото Ролер, Формулар Павлових посланица), 1933 стр. 99 и д.

672

Д Е В О П И О Н К '»»ОНМ УГТВ И 1 Г Л } И Ч Н О < ; т

кажемо поснтирано, схвагнти у смислу цркис;нл ва, а не психолошки. Павле се на.оииа сл .гн Хси стов“ (као што се Не касније напа начииаш с-Л.Њ $егчогит ОеГ) ла ои ш ш ж и о сиоје л /гонно п^х.лан- ство и постављенх.4 — у духу речи Ј осно :н>е *Л . у26 и дл цигсит дие Vо1чгеи јп.1е>- о ' . \че$Ш тт Ш ег: е1 уш уоЈиеги т>ег \,*у. р/;>пп: с. еп1 уе$(ег $егуи$ („који хопе да 0*/;;е иеои •лео. ил-ла да вам служи, И који хоће меоу на\:а ла \ ,;е да вам буде слуга“Ј.

Сасвим Друкчије него О ..ЛОВОЦГГти ' ;.с; које се јављ ају у оквиру т'*в. т ? лл ; лс .. ллгло изјавама понизности у коитекслу Пасло.чих ;;л .ч ч Онај који пише м ож е у контексту слооо.:;-*о ;;а т; изрази; у случају тШ и1аПо он је везан лл ,е ; г ма;;а еластичну, схему. Ш витеринт посеоио истиче Пазло- во сведочанство о солственој позваности 1 /<оу. ! у 9—11). Упоредимо ли , м еђулим , Ш витерингов нитат са оригиналом, налазим о д а он из читавог склопа као прво издваја т т гт ил аро$1о1огит („најмлаћи ме* ћу апостолима", стих 9), а потом — након убацивања три места из једног друтог писм а — поп е%о аш ет , $ед. %гаНа ВеГ т е с и т („али не ја него блатодат Бо- жија к о ја је са м ном “ ). П отпун дослован нитат даје, мећутим: Е%о е т т зи т т гт т и з А розиЛ огит , поп $ит (И%пи5 ^осагг АрозГо1из, диопгат регзесШ из зит Есс1е$шт Иеи ОгаНа аШ ет Вег ви т т циод зит , ех %га11а еги$ гп т е уасиа п о п јт г , зеА акигт апН из ИНз отпЊиз 1аЂогауг: п о п е%о аШ ет, $еЛ %га1га Вег т есит . 5ше ет т е%о, $те Шг: $гс ргаесНсати$, еХ $гс сгеАг- (И$Н$ (,Дер сам ја н а јм л а ћ и м ећу апостолима, ко ји нијесам достојан н азвати се апостол, јер гоних цркзу Божију. Али по благодати Б о ж и јо ј јесам ш то јесам, и благодат њ егова ш то је у м ени не оста празна, него се потрудих виш е од сви ју њ их, али не ја него благо- дат БгЈЖија к о ја је са мном. Био дакле ја или они, тако проповиједам о, и так о в јеровасте“). Тај потпуни текст учи нас: 1. т гт т и$ Аро$1о1огит није никаква девоциона „ф орм ула“ , н и к ак в а тШ таН о, дакле, не може се изједначити са $ег^и$ Је$и Скп$Н. Те речи су, напротив, саставни део једне реченице која наводи

673

Г. П Р О П Г К А к Њ И Ж К В И О с т

крајн>с шсхзлллив разлог заппо јс Н < с в о ј живот пре огјраНаља, морао <>и , у иллспа као најбезначајнији међу апостолима. <: Дли ила тог у}- равања у солетвену недостојносЈ пон<кт <лт-4о сопствсном постирцућу (аћш^^АпПгг, цц3 оттки-; 1акогаУ1 — „него се потрудих нп::,.* Лј- свију в,их / Павле зна да је учшшо вшле с ос;а_шх шкхтола јер је са њим била милост божја. V завршној рсчс ници Павле, онда, порећенЈе измећу себе и др\тнх остаава по страни: његово објав.виванх исто је кас и њихово.

Цео тај пасус сведочанство је за апостолску и- мосвест Павлову, не за његову понизносг. На крају треба да погледамо и испољавања „понизности1 из 2. посланце Коринћанима. Швитериш као типично исти- че „признавање беседничке неспособност и“ (шретш зегтопе, 2 Кор. 11, 6). Алп та реч не сме да се изо- лује. Она постаје разумљива тек на основу претходног 10, 10: диопГат ции!ет ергзШае, т ^ит ш , %гшв5 зим е( {оПез: ргаезеппа аи1ет согропз тјтта, е1 зегто сотетрННИз („јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом пред вама, слаб је, и ријеч његова не вал>а ништа“). Павле тиме понавл>а критику својих коринтских противника. Они признају да су његава писма одлучна и снажна, алп његово лично насту- пање сматрају слабашним и критикују његову бесе- дничку вепггину. На то Павле одговара у 11, 6: „Јер ако сам и простак у ријечи, али у разуму нијесам .. / (еШ гтрегИиз зегтопе, зес1 поп зсГепНа). Сазнање (зсГепИа), мећутим, за тог апостола очигледно стоји високо изнад окретности у говору (слично 1 Кор. 2, 4). Он, дакле, поседује оно више, боље. Он је надмо- ћан над својим противницима. Као сведочанство за понизност Павлову посматрана места нису нарочито подесна. Упркос томе, она се могу добро употребити као сарШго 1>епеуо1еп11ае и коа црквених писаца су веома омшвена. Та реч се, мећугасм, сусреће приме- њена и у другом смислу. Аутор описа Уто АтеШ (Вићење Анселово) пише у једном прологу, који је теас неданно пронашао ИОМ \УЊМАКТ (Дам Вилмарт): А/етре аро51о1из %1оНа1иг е1 <ИсИ: е1$1 Гтрегпш зег-

674

Д Е В О Ц И О Н К Ф О Р М У Л Е и п о н и ч н о с т

топе, зес1 ,поп чсГепПа. 8ес1 е%о тгзеИиз Шгодие сагео („Апостол се, дакажо, дичи и вели: ’Је;р ако сам и простак у ријечи, али у разуму иијсх:ам’. Али мени јадничку недостаје и једно и друго“) \ Тај аутор иије, дакле, у Павлогвом исказу видео формулу понизнсх;ти него израз једног сзмопоуздагва поред кога се сам се- би чини сиромашан и мален.

Ово што је речоно требало би да буде доволшо да се „теорија о П авлу“ веома ограничи, а тиме и да се иокључи термин „формула понизности“. Чии.ет /ична стања која су Шмиц и Ш витеринг помошаЈШ мора- ћемо да раздвојимо. „Девоциону формулу“ уиагребл>а- вамо само у ужем смислу, како га је дефинисао Бре- слау. „Формула потчињ авањ а“ и „уверавање у соп- ствену неспособност“ представљају два даља, посебно ограничена чињенична стања. Један пример: Шмиц наводи (ст,р. 103 и д.) да Еугеније из Толеда веома често у својим поетоким спиоима примешује једну давоциону формулу. Једна од његових песама заврша- ва се стиховима ко је сам навео горе у поглављу 5, завршетак 3. параграф а. Ти стихови, мећутим, пред- стављају посвету4 5 краљу, и то уз примеиу формуле потчињатвања, а не девоције. Под „уверавањем у соп- ствену неш особност“ на кра ју саж имам о све оно што се код Ш витеринга јатвља као „формула песничке не- способности и духовне недо©ољности“ . Уверавање у сопствену неспособност разликује се од формуле дево- ције и потчињ авањ а, прво, по томе што оно пред- ставља један топос увода (проемија); друго, тиме што се обраћа читаоцу, а не, или бар не нуж но, некој личности ко ја је друкчијег социјалног полож аја него писац. Оно ш то је заједничко за ова три типа која смо раздвојили јесте моменат самоумањ ивањ а (ауто-

4 А. ШЊМАКТ, Апа1ес1а НедтепзГа (А. Вилмарт, Региј- ски зборник) [= 51исИ е ТезН], 1933, стр. 285.

5 Упор. о посветама СКАГЕ1МНАШ, Ие тоте 1Њгоз <1есН- сагиН (Грефенхајн, О обичају састављања посвета у књигама), Марбург 1892, и ЈОН. К1ЈРРЕКТ, СдиезНопез аб. МзЊтгат д.ебх- саИотз Шзтогит регИпепЊз (Јох. Руперт, Питања у вези с историјатом састављања посвета у књигама), дисерт., Лајпциг, 1911.

675

Е В Р О П С К Л К Ш И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С КД1ЕИ ВЕК

шпшмизаццгје). Али, то јс друштвона коатвенција која спонтано настаје у ^впм култур. па. Н>у треба строго одвојнти од феномена ноиизтктги, који је у исгорију ушао са хришНанством, као нешто сасвг м новог'. Она је егзистирала прс понизностј и паралепно са њом као социјаЈгна копвенција, а постоји и данас. V Кини ја може да се замени са м а ли ц ла к и брат, мали, глу- пан; у Јанану са м о је сам ољ убљ е, иера .умно растиње. Ш1ЈН1)Т (Вунт) ту појаву објашшава патршархалним деспотизмом кинеске културе6 7 , Уо1кеги5уско1о^е — П сихо ло ги ја народд., том II, део 2 ‘, *9’2, стр. 45 и д.).

Шмицово извођсње девоционе формуле из ши- рења моиаштва од отприлике 350. го, ише није могло да буде задоволдпвај уће, већ и из унутарњих разлога. Оно, наиме, превића да је развој који је водио од Константиновог Едикта о толеранцнји до Едиката о религији царева Теодосија и Грацијана (уздизагве ка- толичке цркве у ранг једино дозвол>ене државне цр- кве8 и забрана паганоког култа), додуше, имао за по*

6 Упор. феноменолошку анализу понизности у есеју Мак- са Шелера, „Рехабилитација врлине“ (МАХ ЗСНЕВЕН, ЕИе КећаШШегипд б.ег Тидепф.

1 Упор. и СА531КЕК, РћИозорћге (1ез зутЂоШсћеп Рогтеп (Касирер, Филозофија симболичких форми) I 211 и д.

8 Тај акт историја цркве из разумљивих разлога поздрав- ља и сматра почетком „периода процвата4*. Јероним је мислио друкчије. Он је замислио једну историју цркве која би ишла до „прљавштине44 данашњице и између осталог требало да докаже да је црква, додуше, добила моћ и богатство, али да је морално опала. То пише у његовом Житију св. Малха (УИа Ма1сћг, Р1, 23, 55) написаном око 390. То место гласи: зспЂеге епгт тзрозт аЂ абиепГи ЗаМаМггз издие аб. тгозГгат аеШет, гб. езГ аЂ арозШгз издие аб поз1гг 1етропз јаесет, диотобо е1 рет диоз СћггзН Есс1езга па1а зИ, е1 аби11а, регзесиНопгЂиз сте- иетН е! таНугпз согопа1а зИ; е! роз1диат аб СћггзНапоз рпп- сгрез иепегН, ро1епНа дигбет е! бгигШз тајог, зеб игтТаНЂиз тгпот јас1а зг! („спис сам распоредио тако да обухвата раз- добље од Спаситељевог доласка до нашег доба, то јест од апостола па све до прљавштине нашег времена — како је и од кога рођена Христова Црква, како је стасала, како се уздигла кроз сва прогањања и овенчала се мучеништвима; и како је, када су цареви пришли хришћанима, постала додуше већа по моћи и богатству, али мања по врлини44). Духовноисто- ријска оцена тог места код Е. Зеберга (ЗЕЕВЕНС), СоНјтгеб АтпоШ, 1923, стр. 275 и дд.

д к в о ц и о н к ф о р м у .ч г н п о н и ч н о с т

слсдицу хрисријаии.-ижлњс ц л р сп м . ,и и и 1.»л ? <»< <• жну гтрофаиацнју цркнс. Стога сс но \н»-,кс пи;>[>итп о ш ирсњу „аокетског псж рста". Снс чсш!? * д н< орсГм формула „иотгЈности** нрс 5п моп.« «а с '»ојлспи ги ме што је од Д и о к лсц и јан а иојтомонм ј.* I ;• »мннл ; ,, но стајао све богатн је р а а р а 1хтт П о с .р о т о г:->- •*,. чн и ј. двораког иотчињ аван.л кој<* \ ирллпнлн..* ;н , с >ттагани тако и хрш п 11лнн. См»г»1 рл цлн-мо и п . , ,т , да се цером онија/ш с пплллгл јчс нсмнком <>;>->ј\ ј ».: љају код Спмаха".

Ако је, прем а то.ме, сре пкснсчконнл форм\-лл 1101

чињавања веом а заниспа од плгангко-ри м , ,'ич \ - 1ора, онда то поготово л а ж п за \веЈ)лвлни <> го:к п. п->ј неспособности. За њ ега см о успе.ти да пј'»<»!1л1>смо (нп ј поглавље 5, § 3) сам о дна б 1г6 . 1и јск а м<» тслл, Пнн.ншо ипреп1из зегт о п с и а&тНо р го р п а с {гпЈуссИПинЈ. („признање сопствене духовие слабости**) у ..Мучро- сти Соломоновој**. Насучхрот ова два „хјтишПлпскл узора антички оу без сум њ е им али много већу теж ину. Заједно са хиљ аду другнх топоса и конвенци ја анти чке реторике, у књ и ж евн ост хриш Н аноког сре;ш>ег века преш ла је и аф ек ти р ан а скром иост . Глашти но- средник вероватно је био св. Јероним . Он познаје формулу раг\п1аз и без двоум љ ењ а је п рим ењ ује у једној реченици у к о јо ј — не баш понизно — своје противнике о зн ачава к а о „прљ аве овттње“ : поп уп\- ги т . . . 51 соп(га т е р а г^ и т Нот ипсиХит ГттипЉае 5 ие$ %гиптип1 („ни је ни ш та чудно . . . ак о прот-ив мене маленог човечуљ ка за гр о к ћ у прљ аве свињ е“ , РЈ, 23, 935 нап.). Д руги обрти схеме сар1аНо са ф орм улом рагуПа5 код Јерон и м а су: 1. 1иае 1>епе^о1епПае егм поп егиЛШ опет по$1гат, диае уе1 пи11а уе1 рагуа е$1, зед. ргопат гп 1е $и5сгреге уо1ип(а{ет ; 2 . сисНти$ поп 1%пап {тЂесИШаНз по$1гае е1 ехШ$ т%епи Нуи1ит 9

9 За Симаха упор. 1ЧС)1ШЕ1>Ј, КипзГргоза 643 и д., а пре свега АХЈСИЈЗТ Е К О Е Ш К Е С Н Т , Иаз ТИе1тезеп 1>ег б.еп зраИаГ. Ергз1о1одгарћеп ( — Јаћгезћеггсћг без С ут п азш т з бег к. к. Тће- тезгапгзсћеп Акабет ге гп УУгетг (А угуст Е нгелбрехт, „Наелов- љавање код каснолатинских еп и стол ограф а“ [ = Годишњи и з- вештај гимназије царско-краљ евске Т ерезијанске А кадем ије у Бечу], I део, 1893). Према Е. церем онијални наслови и ти- тулатуре уш ли су у м оду тек од IV века.

677

Е В Р О П С К А К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СР Р ,Д И ,И В Р К

\ гл рагуо х(герешет т иппиге аепПепТе* („1. на твојој благонаклоностп бнћс да прихл\агп не нашу учсност која јс или никаква или мала, всћ добру во;ну која гн је наклоњсна; 2. кујемо спсснп сноје с габуњавоста и чујсмо \ себи иоточић оскудтшг талелиа како једва чуји тихим жубором“ , обоје наведсно код В. Штадеа, Чиме се бавио Јероним у својим предговорама [XV. 5ТА0Е, Ш егопутиз т ргооет т цш<1 ПасШе- пТ . . Росток 1925, стр. 78) Ови су иокази Јсронимови типнчни — ади нс ла хрпшћанско уверсн>е него за афе- кткрани маниризам касноримокс књн кевности, који је заједнички паганима и хрншћанима. Код Јеронима и осталих цркгвснпх велнЈкана он се, надтш о, јавља само спора;1Ично. Али пореа њих било је од ТУ века и хриш- ћанских литерата који су улагали крајњи напор да би се у реторичкнм вештинама такмичили са паганским ауторима: тако је било са Аузонијем, Седулијем, Фул- генцијем, Сидонијем, Енодијем, Фортунатом — да на- ведем само неке. Као и њихови пагански савременици, Симах на п-ример, и они у књижевности цене пре свега реторску виртуозност. У сврху сарШГо 1>епеуо1еп11м они у складу с тим обично уверавају да им недосгаје свака речитост. За та уверавањ а постоји велик број стереотипних обрта, које је сакупио Ханс Брун (НАМ5 ВК1ЈНМ)10. Аутор се извињава што су његов стш (зеппо) или његов таленат (т%епшт), или и једно и друго, оуви, сасушени, мршави (аггсИтаз, $(ссиа$, 1еш- пае тасге$ огапот$ — „сувоћа, сувопарност, мршавост посног говора“ , ово последње је већ тацитовско); не- вешти (гисИ$, $ипр1ех, сот т ит з, тсотро$ки$, тсот- рТи$, тсићи$ — „оиров, прост, обичан, неурећен, не- дотеран, неотесан“); груби (1троШи$, $сабге$ — „неу* глаћен, рапавост“); зарћали (гиВ1%о — ,,рћа“); нечисти ($огсИсЈи$ — ,,прљав“); оокудни (е%е$Та$, гпорга, раи- регТаз, ехШта$, $1епШа$ — „немаштина, оскудица, си- ромаштво, мршавост, неплодност“). Посебно радо ау- тори себе оптужују и због тзв. ги$НсИа$, тј. сељачки

10 НАК5 ВК1ЈНК, 5 ресгтпеп У0саћи1агп гћеТоггсг аб, тјепо- ггз аеШгз ШггаШет регИпепз (Ханс Брун, Пример реторинког вокабулара који припада млађем латинитету), дисерт Мар- бург, 1911. ’’ р

678

Грубог и пслрелшог начииа говора Претераиа ,*г10. треба таквих клишеа шири се гек у псгшом перио.г,V и VI века. Али уттрадо ретори те епохе Слр стзих Сидоније и Фортуиат) важили су кроз цео с;>е.;.-»и као стилоси узори и били су вредио подраж.&&аии. ..Увераватва у неспосооност сред.нЈег ичаг; акле, своје порекло највећим делом у стилском ма ;>; ризму касне антике, а не у Библији. Мс*г?у гог.с :> веденим штхпх исктсг ф*>рмуле ехсишгг, ни' едан није библијског порекла. Повреме»о се. нараено. но кушава надовезивање на Библију гу целики ипак аео- ма ретко). То може да доведе до забавних резултата.V посветном писм\г свог Житија св. Аманоа Милои нпр. пише: Киз1илШГ аигет теае уеп1ат &аге; пе- се55е е5Г, цига гизпсагго, иг ^итЛат аи, аВ сХггззгто стеага езг Г„Опростите ми на мојој паорској неоте- саности; то је неопходно јер је паорлук, као што неко рече, сгворио превишњи";. То је алузија на Еклезијасгика ( = Исус Сирах) 6, 16: Л’<ж оЛеггз 1а* 1оо- гхо$а орега, е1 гизгихиктет сгеаХат ак аХгГззгто ^„Немој мрзети напорне послозе и паорлутс [земљо- радњу], коуи је створио превишњи44). Честити Милон дозволио је себи једну теолошху шалу. Нека над бутде дозвол>ено да из каснијег времена као артифи- цијелан пример уверавања у неспособност, састављен од библијских речи и касноантичких формула, назе- демо још проемиј Валтера из Шатијона (МогаИзс!:- запгГзсће Се<Искге, изд. 5ТКЕСКЕК, стр. 38): /п <1с- тто сопјтЛо. ОиотоЗо (ИспгГз атте тее: „ТгапзтГ%га т топгет зхсиг раззеги, диопгат ессе рессагогез т- гепДегипг агсит'л? т сопзШо Гизгогит ег сопоге^а- гкте Шсгигиз, сит чегкгз е1е%апгЉиз поп ј1огеат, цигкиз егикезсепгхз гтрегШе тее уегеситИат уа1еат геШтеге — поп етт 1акга рго1та песгегогит јопге песгагео пес ЈизНптт гкоггз ассикпапз^ 1е%ит ракто зит гејесгиз — с!е ргорги хчгЊиз т%епи ШјјТепз т

11 Довде цитат из Псал. 10, 2 и д.12 Персије Рго/. 1.1' ЗедиНид, Сагтеп раљсћа1е ргаеј. 2 („Ускршн*а песма,

Увод, 2. стихи): павгггљ ассиШате готгз („лежати на нашем дивану"; примери су Штрекерови).

6 79

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т П Л А Т И Н С К И С Р Е Д Н . И В Е К

Јотто сопјШо („У Господа се уздам. Запгго гаворите души мојој: 'ЈТети у гору као птитда’, јор ево грјешни- ци натегоше лук? V намери да прозборим пред ве- ћем и сабором праведттих, не одлнкујући се угла- ћеним речима којима бих био кадар да искупим бо- јазан своје срамежљиве неукости — јер усне не сква- снх на нектарском кладенцу декрета, нити се, ле- жећи на Јустинијановом дивану, окрегптх пашом за- кона — без вере у сиагу сопстшеног талента, у Го- слода се уздам“).

Исплатили би се сакупљање и стилисшчка ана- лиза формула потчињавања и уверавања о неслосо- бности. Прстходне напомене могу да дају неколико начелних смернлца и да упозоре на то да средњи век не учинимо хришћанскијим н побожнијим него што је био. Стална литерарна формула не сме да се схвати као израз спонтаног става. За то наводим још један пример, који је повезан са оним што смо овде обра- ћивали. 5. 5Ш СЕК (Сегтатзск-готатзсћез МШе1а1- хег [3. Зингер, Германсгсо-романскц средњи век] 1935, стр. 98) покушао је да докаже како се у средњем веку наставио антички идеал калокататије, и то „прво у идеал^у с1и1сес1о ('сласт') меровиншког доба“. Како су Меровинзи дошли до Јгг/сесЈочидеала? Крајње је- дноставно: преко књиге Р. Кебнера (К. КОЕВИЕК) о Венанцију Фортунату, која се појавила 1915. Тај вир- туоз панегирика повремено код људи које слави исти- че Аи1сес1о, па стога та врлјина „мора да је и његовим пријатељима изгледала као најииша вредност племе- нитог настројења (стр. 32), штавише, она је без сум- ње „на јужном двору“ важила „као највиши доказ личне племенитости“ (исто). Овде је историчар култу- ре14 на оонову погрешно схваћених15 * * текстова дошао

м Кебнерова књига изаш ла је у еди ци ји »ВеИга§е гиг КиПиг§езсћ1с1Пе с!ез МН:1:е1а11;егз ипс! с!ег Непа1ззапсе« („При- лози за културну историју средњ ег века и р енесансе“), коју је издавао СОЕТ2 (В. Гец).

15 У једној песми коју К ебнер користи за своју теорију д.и1себ.о се назива просто „беседнички дар“:

Абтгтапба еНат цшс! бе бгпсесИпе бгсат,ИесХаге диг р1епић сопзХгигз оге јаиоз?

до ф ш т т н о г ч и њ си м ч ти ' сгаи»а. Ммра се 1н»1нт ол тога да је огшака с!и1<Чх, м кпп.ч, <1и1< гччппм.ч, ->ип\ч ,5ш т („сладак, прнјатан, нрсхладак, најпријагнијн ) за блиаке особе (као и за родбину и прнјакм^е) у латшлском нелпто еасаим уобичајено. ( а <1и\< '\:,\\те гегит („прослатки мој“) јод.ан иамспмши бролдтац осло»л>ава Хорација (&а1. 1, 9, 4). Од с1\\1< \\ч је, оп .м , у ослошпЈавату ностадо <1и1сс(1о - као пгго је одраг^ш (,,мали“) иастало рагуПа^ \пеа („моја малеи- кост“) итд. Као ознака га личиопи, (\и \< > <}<> се нр< ма Тезауру први пуг појашнује 360. годинс иа једном хришћаноком опитафу. Макробије ишпе*. КиаШсћс /п\‘, У11пе тИгГ (1и1св(1о рап1ег е1 &1огт („Еустачије, синко, сласти и дико Ж1Ивота мога“). Као неремоннјално ословљаватве у писму, Теодооије уиогребл,ава (1и1сес1о та („твоја сласт“), чему одговара грчко ћ сго у/лпси-стгуг („твоја сласт“). ОиШ зш па %га11а уе$1га („нреслатка ваша милости“) и сл. налази се у меровиншким по- вељама (2ЕХЈМЕК, Рогти1ае . . . [Цојмер, Ф ормуле . . стр. 24, 23). Ви1сес1о, дакле, није „калокагагија код Меровинга“ , него израз за нежносг који се јавл>а у Италији почев од 350. године, а потом је то израз церемонијалног стила1<Ј. * 19

Шта још о сласти да кажем што дивљење буди нам свако, О ти, што, нектара пун, с усана точиш нам мед?

(изд. 1ЛСО, стр. 160, 73 и д.) Али и у једној песми упућеној Гогону (кшига VII 11 упор. о томе С. ВАЕ5ЕСКЕ, VогдезсћхсМе б.ез б.еи1зсћеп ЗсћггјИитз [Г. Безеке, Предисторија немачке писмености] 1940, стр. 127) по- ново се јавља тај сопсеИо. Гогон осваја уз помоћ биГсеба (стих 11). Потом:

19 Аебгјгсаз зегтопе јаиоз поаа те11а тгтзГгапз,Г)и1сгз е1 еЊдиИ пес!аге игпсгз арез.

19 Језиком саће исплетеш и медом нас дарујеш новим, Слашћу говбрења свог пчелињи надмашаш сој.

№ ЕПОЕ1ЛШЕСНТ у свом Насловљавању за бтсебо на- води само два примера (из Авита и Руриција [Кипсшз]).

681

ГРАМАТИ ЧКО-РЕТО Р ИЧ КИ АРТИФИЦИЈЕЛНИ ИЗРАЗИ КАО МНТАФОРЕ

Захваљујући касноантичком и средњовекооном школсшу имамо метафориику употребу граматичшх и реторичких термина. Оимбиоза бављења граматиком и поеаије може да се прати почев од Нерона. Из Нероновог времена потиче један Лукилијев егхиграм (А. Р. XI 139), у коме први пут сусрећемо пренесену примену граматичких и реторичтоих термина, и то у опсценом значењу (сазиз, сопшпсНо, јг^игае, соти%а- По — тј. „падеж“ и „падање једног тела на друто“; ,^везник“ и „стискање“; „стилоке фигуре“ и „љубавни положаји“; „когаугадија“ и ,укоитус“ оп. прев.). Такви примери школоког вица омиљени су и у латиноком средњем веку. Паул Леман (РАХЈћ ћЕНМАКМ [101е Ра- го<Не гт МШеШхег — Пародија у средњем векуј, 1922, 75 и дд. и 152 и дд.) сакупио је материјал за то. Посебно оу се радо ознаке за падеже употребља- вале као Јувијени говор“ у опоценом Охмислу. Две главне теме средњовековне сатире варирају се уз по- моћ тог средства: лакомост Курије (у Риму важе само ассизаНуиз [тј. „тужакање, парниче1ње“, од ассизаге = „тужити“ оп. прев.] и ЛаНуиз [тј. „подмићивање“, од Лаге = „дати“ оп. прев.]) и гхропадање морала (%епеЦуи$ [тј. „блуд“, од ^ п е ге = ,.рађати“ оп. прев.]). Од тога треба раздвојити граматичкн увијену

6 8 2

Г Р Л М А Т И Ч К О - Р Е Т О Р И Ч К И А Р Т И Ф И И И Ј Е Л Н И И Ч Р А : « И . . .

похвалу л*уба»них радости' Такве песмс еу мои*ла грубс, али нс морају да буду опсцене. Крајн>е .вунко пева један ученик-латиннста:

5сћо1а итћга петоНх.1Лћег рие11о*исГе5;.

Ш кола нск хлал јс д:*брав€.К њ иж ица — о б р т чспојчин

Он уме да деклинацију и коњу*аннју, али п к<»њ\н кцију и ннтерјокцију тумачн у свом смнслу То ср о г - ско мењање значсњ а граматнчких тормина у XII је веку једном продрло и у „виссжу књ иж свм ост', наиме у Р\апс1из МаГигае („Н арицалж у Природе") Алаиа из Лила. Т<у се госпођа П рирода ж али (5Р II 436 и л.): Човечанство чини „варварилме" у спа)ан>\ полова; .,мс таплазме“ , које крш е праватла Вснсре. Чстек ирене- брегава „правопис“ те богиње, изоначава сс у „ана- строфу'“ пуну греш ака. У својој заслепљености ои иде до „тмезе“\ Од оних који се изјаш њ авају за Ве- нерину „граматику“ , једни бирају само мутики, други само ж енаки род, трећи пак оба. Овде граматичке метафоре не служ е ни пародији ни еротици. Оне пре стоје у сдуж би једне ф илозоф аке критике културе која покуш ава да авоје озбиљне теж њ е препоручи памоћу бизарне елеганције форме. У последњој четвр- тини X II века такав је начин и зраж авањ а у велтжој моди. Грам атичким м етаф орам а придруж ују се ме- тафоре из области учењ а о ф игурам а. Један од мај- стора те нове поетике, М атеј од Вандома, каж е за

1 Тако и на Оријенту: „он је употребио препозицију у правилнод конструкцији и спојио своју везну реченицу са везником, али н»ен муж отпаде као именички завршетак ис- лред генитива“ (Хиљаду и једна ноћ, прича 971. ноћи).

2 Р. 1Л2НМАКК, Раго<И8ШсЋ.е Тех(е (П. Леман, Пароди- стички текстови), 1923, стр. 49, стих 37 и д.

;Ј Обртање нормалног реда речи: Шога сггсит („обале око“) уместо сггсит Шога („око обале“), (Мсидор, Ег. I 37, 16).

4 „Расецање“ речи: сггсит деа јисШ атгс1ит („о- богиња плаштом их -грте“) (Енеида I 412) уместо сггситји<Ш („огрте“, Исидор Е1. I 37, 19).

683

једног немилосрдног оца, ко ји је свог сина пуиггао да се злопати, да он мож е да се зове с/гац само рег аппрћгазт 5 6 (8В М инхен 1872, 618)*’.

Као и много шта сдично и тај је стилски курио- зитет преу^зсо ш пански маниризам XVII века. Гон- гора од роке прави реторичку периазу у којој острва нредстаат»ају „олистале парентезе“7 8. Зем.вотрес се код Г раагјана назива есИрае с!е1 а1та, рагбШезГз &е тг \п<1а („помраче1ће дудие, парентеза мог живота )*. И Лопе употребл»ава тај м аниризам , Рг61о%о и ер\1о%о су изрази који су познати његовим личиостима (Иеие Ак. Аи5 %аће — „Ново А кадемијино издање“ , XI 455 и 467*). Веома учено и зраж ава се један се<хжи кмст (исто XII 91 а):

Риез сото с!е е&а зиеПе игиез,ЗГгиез, рШе& рог ОТ5, у, в1п раг6Јга&ј&,Аги1а& ћесћо ћгИзбп рог 1аз Гаћегтии?Па како на тај начин живиш,Служиш, богорадиш и, да не парафразирам,Ко прави лупеж скиташ по крчмама?

И један заљуогвен човек показује добро школско образовањ е (исто, X II 645ђ):

Тгтапо атог, сиуа орГтбп ГетаНсаN05 тие&1га Шеп 1а Ићгепа ћШбггса;Езсига сгепсш еп 1епдиа теГајбггса

5 Класичан пример за ту фигуру, која еуфемизам потен- цира до потпуног изокретања првобитног назива, код рето- ричара је име Еумениде (,,Добронамерне“) за богиње освете.

6 Дал>и примери: ереп1ће&Гз и зупсоре код неке лепе де- војке (5Р I 256 и д.); рто1етћзгз (Валтер из Шатијона; Неиие ћеп&ИсИпе 49, 1937, 144, 54); ратепГћезгз (исти аутор, Алексан- дрида I 65); ћепсИас1уот (анонимни аутор у 2&. /. гот. Рћп. 50, 80): арозГгорће (Хајнрих из Авранша, у Гог&сћипдеп гиг беи1&сНеп СезсћгсМе 18, 1878, 73).

7 Е. ЈОШЕК САТЕ5, Тће Ме1арћог& о/ Сбпдога (Е. Џојнер Гејтс, Гонгорине метафоре), 1933, 92. О томе БАМАЗО АШ1Ч- 80, Етг&ауоб зоћте Роезга езрапо1а (Дамасо Алонсо, Есеји о шпанској поезији), 1944, стр. 200.

8 Е1 СтШс&п, изд. КОМЕНАШАУАККО I 118.

684

Г Р А М А Т И Ч К О - Р Е Т О Р И Ч К И А Р Т И с * > И Ц И Ј * Л Н И И З Р А З И .

Пе 1а езЈГпде Ае Те&аз еЈпГдтп&Иса.ОгсНозо е1 дие зе дгхрсЈд еп 1и дгатптЛНса

V по IIеда а 1и Мдгса у ге*6Неа;Риез е1 дие вабе таз с!е *и »еЛтЈса Мепоз 1о тие&1та еп !и ехрет1епс&а рг4!1са

Гиев 1диа1а& атог еп 1и та(Нси1а 1*05 саЖоз у 1оз ћ&гћагоз заГсАрсо*,РЛ таг у е1 јиедо, е1 Ме1о у 1а сап1си1а.

Уо аеге ГЈНзез а 1из сап(о* т&дгсаз,Рие5 5о1о г с ш о ј еп !и асс!6п НгИох!«РНпсЛрЈоз Л т с е з рата Ј1пе% 1тад\соз.

(„Тиранска љубави, чију упориу славу / Лепо нам покачују полице књига; / Тамна науко метаформчког јсзика / Заго- нетне сфинге из Тебе. / Срећан је онај коЈи остане на твоЈоЈ граматици / И не стигне до твоје догике и реторике; / Јер онај који највише зна о твојој теорији / НаЈман»е то пока- зује у практичном искуству. / Јер ти. л.уОави, изЈсдначаваш на своме списку / Мудраце и варварске дивљаке, / Море и ватру, лед и жегу, / Ја ћу бити Уликс твоЈих чаробних пе- сама, / Јер у твојим смешним поступцима видимо само / Не- жне почетке трагичних крајева.**)

Калдерон воли так ав начии и зр аж авањ а. Једна дам а признаје кавал>еру д а су је посм атрали кад ]е изаш ла да би њ ега видела. Амор је , д акл е, од акти ва направио пасив и тим е се огреш ио о грам ати ку (К Е Њ I 308а):

ВагЂагГзтпо б.е атпог дгапЛе,8аИг а иег, у зет тзЈа;Риез, та1 дтатаНсо, заЂе Регзопа ћасет дие расЈесе Бе 1а ретзопа дие ћасе.

(„Велики варваризам љубав прави, / Кад неко изађе да види, а виђен буде; / Јер, као лош граматичар, љубав зна / Да од особе која радњу врши / Начини особу коЈа трпи“.)

Слично прим ењ ени јавл>ају се ко д К ал д ерои а у драм- ском ди јалогу и други р ето р и ч к и терм ини ; т еЈајога , Нрег\)о1е, рго1о%о, ерИо%о, еп јавгз итд. Д а јем јо ш само један прим ер за просопопеју . Т р еб ал о је д а се опш ле

685

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕД Њ И ВЕК

једна дворска овечансх:т у Мадриду. Али извештач оумн>а у своју моћ да изврш и задатак (IV 352а):

. . . аипдие таз 1о рге1еги!а,N0 ез розШе, з1по ез <$ие 1а геГбгхса цихега Еп зиз јхдигаз ргезГагте Е1 изо б.е зиз Исепсгаз,СотеИепЛо ипа дие Иатап Тгоро (1е ргозорореуа С ие ез .... . . ма колико томе тежио,Могуће је само ако Реторика желиСвојим фигурама да ми допусти Да користим њене слободе,И да сочиним једну коју зову Тропом просопопеје Што је . . .

Реч ргозорореуа, к о ја првобитно означава једну ре- торичку фигуру, дож ивела је у шпансском занимљиву промену значења: она значи и ајесСасГоп с1е %гауе(1аА у ротра („претерану озбиљност и разметљивост“, Ака- демијин Речник). V том смислу употребљава је Сер- вантес (Дон Кихот II, гл. 36), код кога, онда, убрзо потом упознајемо принцезу Антономасију9 (гл. 38). М ожда у таквим местима смемо да прелознамо про- тест против оновременог манириама.

9 Антономасија је посреди кад се неки богаташ означи као „Крез“, помагач уметности као „Меценат“.

686

IV

ШААА И ОЗБИЉНОСТ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

1. КАСНА АНТИКА

У Хомеровом опеву ниско стоји напоредо са херој- ским (Тераит и Ахил). Нестор је приказан са блашм хумором. Изненађива1ње Ареса и Афродите од стране Хефеста лакрдија је са боговима у главној улози. Ко- мично и трагично улазе у епски стил. „Тек трагедија је покушала да сасавим доследао спроведе појам очгоиба , пуне и ненарушене озбшвности, онако како је он одгооварао аполинијској релишји, уз искључи- вање мање вредног' (фаОХо ), и тиме се свесно уда- љила од онага што се означава са 0Сод- и од прими- тивних мешовитих форми“ (ШЊНЕБМ 5СНМГО, Се~ зсМсћге <1ег ^пескгзсћеп ШегаШг — Вилхелм П1манд, Историја грчке књижевности I 2, 1934, 85). Тек код Еурипида она повремено додирује комику. Платон и Аристотел инситирају на разликовању између озбиљ- ног и лаког песништва (8СНМГО I 1, 1929, 12 нал. 2). Али од III века ире н. е. из поиуларног поучног пре- давања киника и стоика (дијатрибе) развија се ме- шовити стил счтоибоуеХо („озбиљно-смешног“), који је Хорације подражавао у својим сатарама (упор. §а1. I 10, 11 и дд. и Ери II, 60). Шала овде служи, као и у хришћанској проповеди каонијег средњег века, ономе што се назива гтепАо сИсеге уегит („кроз смех говорити истину“). Продор комичних елемената

687

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И В Е К11

у прозу и поезију био је, сем тога, стимулисан и тиме што је грчаса и римака комедија већ на почетку рим- ског царског периода била изумрла. Само још мим и пантомима у периоду царева живе стварним живо- том. Пантомима, тј. мимички плес са музичком прат- њохМ, најчешће без речи, била је ко.д Грка омиљена још у класичном периоду. Мим — првобитно реали- стички приказ неке појединачне сцене из народног живота, касније развијен и у драмски разраћену шалу — имао је своје време процвата у хеленизму и могао је да буде монолошки и дијалошки. У Виму су оба жанра постала омиљена почев од Августовог времена. Одржали су се упркос многим нападоима од стране филозофа, касиије од цркве, ове до краја старог века, чак и дуже. Јер мими, толико често пооведочени у средњем веку, наследници су, као што је први запазио Херман Рајх (НЕКМАИМ КЕ1СН)1, античких мима. Мим и пантомима постали су у каоној римској антици врсте разоноде које спадају у исти програм као и музичке и акробатске представе. За очигледно прика* зивање довољно је тек неколико примера. Јунак дела НГ5 1 0 ГТ АроИопи (Повест о Аполонију, III век) пока* зује да је окретан у свим вештинама. Он је одличан играч лоптом, али и свирач на лаути. Ро$1 кос ^еро- пепз 1угат т^гесНШг т сотто какИи еХ тмакШ тапи е1 за1ш таисИШз асНопез ехргезвт, Роз1 кос гпАт г 1га%1сит е1 ткИоттиз аДтпаШпег сотр1асиИ Иа („Потом одложи лауту и наступи у комичкој оде- ћи, на чудесном гестикулацијом и скоковима изведе призоре какви дотад нису вићени. Потом одену тра- гичко рухо, па и тако изазва ништа мање дивљење“, КШС стр. 18). Он се, дакле, представља као пантоми- мичар: у одећи комичког, потом трагичког глумца, он агира мимиком и скоковима — дакле, без језичког израза. Опис пантомиме нуди бр. 111 збирке АпХко- 1о%т 1аНпа (ВТЈЕСНЕ1ЈЕБ1-111Е5Е). Следе у тој збирци * 25

1 Н. КЕ1СН, Оег Мгтиз (X. Рајх, Мим), 1903. — СНШЗТ-ЗСНМШ, СезсМсМе б.ег дггесћгзсћеп ШегаШг25 нап. госиШогез („путујући забављачи, лакрдијаши") њег века произашли су из најкасније форме античких жења технита.

Према II6, 1, сред- УДРУ-

№тукаУА'с

Завс&

гтлг(

688

јсднообразно грађсис посмс о ноппини пграча на ужг*. ту, китаристе, игре с оружјсм. очипкпно, прсглс,! касноантич-ког варијсгск ког р<ч?сртоара Кјниш, глу мац, комички и трагинки акгор, му.чичар. а! роГ/;П> јављају се — гакође у истом ро к/ • и у Кчау,|,пјаио~ вом панегирику у част Маилијм 'I соаора (У» 'ппш, ТНсо- сЈогиз) (311 и дд.).

И утицај реторнке допринсо јс д/> < ; !.--'.орич;у границе између о.дби;нпосги н шалс', V ,ч/; орц-, - ој теорнји већ су Грци познава.ти расправу ,<> смсг.шол У Херенијевој реторици (3, 13) Госа11о („гналсГЈ лс ,лк нише се као огапо диае ех аНциа ге п^ит ри<1еме,а е( Ш>ега1ет ро1е$1 сотрагаге („начии клвора ка>ји мо же да измами уздржан и пристојан смсх шлшдо.м пс ког предмета44)- Цицерон говори о томе у снису 1)е огаХоге (О беседнику 2, 58—71). Имамо веома детал-ну обраду код Квинтилијана. У свакодненном животу (т сопугспУт е1 соПШ апо зегтопе — „у друштвима и свакодневном разговору“) он допушта 1ашуа китШ- киз, кИапа от пЊ т („разуздане шале онима који прн- падају нижем сталежу, а свима одреда веселост“). У1г копт („честити м уж “) при томе, наравно, никад неће смети да нашкоди своме достојанству\ Пошто је до- стојанство панеш рички топос, у вези с шим се и са- владавање смеха радо са похвалом исш че\ Меро- давни оу, па и за средњи век, постали искази Пли- нија Млаћег. Он беседнику саветује да се повремено растерети састављањем кратких духоовитих песама: кг

2 „Шалу и озбиљност“ као спој супротности, као „реч и дело“, „стар и млад“ итд. обрађује Е. КЕММЕН, П\е ро1аге АизбгискзхоеГље т б.ег дггесћ. Т.Иета1иг (Е. Кемер, Поларни на- чин изражавања у грчкој књижевности), Вирцбург, 1903, 185 И д д .

3 Квинтилијан VI 3, 22. — О теорији вица према Арис- тотелу, Цицерону, Квинтилијану упор. ЕКИЗТ \УА1,ЗЕК, Б1е Тћеопе без М/Нгез ипб бег ЈЧоуеИе пасћ Јоу1апиз Роп1апиз (Ернст Валзер, Теорија вица и новеле према Ђованију Пон- тану), Штразбург, 1908, стр. 1—63. — Е. АК^БТ, Ое тгтсиИ аосГтта гћеЊггса (Е. Арнт, Реторичко учење о смешном), ди- серт., Бон, 1904.

'• VI 3, 28 и 35.5 ^ОБКМАИК, 01е НеГћотгк. пет Стгесћетг ипб. Нотет

(Фолкман, Реторика Грка и Римљана)2 3 * 5, 1885, 348.

689

/и$мл' поп ттиз ШегАат %1огш?П ^иат зегГа сопзгди- инШг („такве шале доносе каткад ништа мању славу него озбиљан говор“, VII 9, 10). Тог савета се и он сам држао. Он једном пријатејву ша.Бе такве произво- де своје музе, од којих су ноки реГгЛапНога раи1о („мало несташнији“). Али, додаје он извињавајући се, ц најозбиљнији и најдостојанственији Јвуди нису се таквим поводом уздржавали поп тос!о 1азсша гетт, зед. пе \>егНз диШет писИз („не само од свих могућих разуаданих шала, него ни од бестидних израза“, IV 14, 4). Он потом наводи цео низ таквих ехетрГа ттогит („примера предака“)6 (V 3, 5) да би оправдао своју пракоу: јасго поппитдиат уегзштоз зе^егов рагуит, јасш гатеп, е( сотоесИаз аисИо, е( зресГо тгтов е\ 1упсо5 1е$о е( 5о(асИсоз т(е11е%о; аИдиапЛо ргаеШеа пд.ео, шсог, 1и(1о, и(дие отта тпохГае гетГзвготз оепега Вге\п(ег атр1ес(аг, „кото зит“ („понекад са* стављам песмице, не претерано озбиљне, али — ја их свеједно састављам, и комедије слушам, и гледам пантомиме, и лиричаре читам, а разумем се и у со- тадску поезију; осим тога, поовремено се смејем, ша- лим и играм, а посебно ћу брзо пригрлити сваку врсту нешкодљивог опуштања — новек сам“ V 3, 2). Тај стаз је код Плинија истовремено и литерарни програм и животни вдеал: и( т VI(а згс т з(шШ5 ри1сћегптит е( Нитатззгтит аезНто зеуеп(а(ет сот1(а(етдие итсеге, пе Ша т (НзпНат, Наес т ре(и1апНат ехсе- с1а(. Оиа гапопе Лис(из %гаутга орега (изЊиз Госгздие (НзНп^ио („како у животу, тако и у студијама сма- трам да је најлетпе и да одаје највише истанчане културе — озбиљност помешати с предусретљивошћу како прва не би застранила у потиштеност а друга у распојасаност. Руководећи се овим разлогом, ја те- же списе украшавам шалама и доскочицама“ VIII 21, 1).

У римском песништву тема „шала и озбиљносг оораћује се од Августовог времена. Супротност изме- ћу озбиљне и ведре Музе омиљена је тема већ код

6 Тај Гегттиб Сесћпгсиз овде се јавља примени. У пародистимкој

6 9 0

Оввдија. Ј1акомислен1И Купидон одваја га од уави- шене јуначке пеоме (Ат. I 1). Елегаја, која се враго- ласто смеје, одвраћа га од трагедије (Ат. III 1). По ред трагичне Мелпомене, у хору Муза делује и ко~ мична Талија. У Нероново време аутор дел.а 1,о.т И $от $ (П охвала П изона, стих 139 и д д ) иашироко образлаже да је славлкзник као бессдник умео да овлада како шалом тако и озбиљиошћу, што и Тацит (Анали) истиче код Калпурнија Пизона За фавори зовање комичне граће песници су мојли да се позову на то да сгу и Вергилије (Си1ех — Комарац) и Хомер (Бој ж аба и м и ш ева, Маргит) гтисали кошгчне спевове. На питање да ли је шаљива песма дозвољеиа, Ста- ције (оредговор из ЗИ гае IV) одговара указивањем на то да чоовек гледа и игре лоптом и тажмичења у ма- чевању. На другом месту он се позива на Вершлија и Хомера као на узоре: зед. е( СиНсет 1е%шиз е( Ваггасћот асШ ат е п а т а ^ п о зсш и з, пес цм зц иат ез! М и зГ п и т р о е !а ги т ц т поп аИциШ орегЊ из з м з зШо гет гззт ге р га е1 и зеп 1 („али читали смо и Комарца а сећамо се и Б оја ж аба и м иш ева, и нема ниједног од знаменитих песника а да као предигру својим делима није саставио нешто у лакшем стилу“, ПЈисмо Стели, предговор уз ЗИуае I). У једној много каснијој епохи Фулгенције у даху наводи (изд. НЕћМ 7, 25 и дд.):

фиосЈ сесгт! разГогаИ Маго 5Иаа Мап1иае,(^иод Маеотиз гапагит СасћтпаиИ ргоеИо.

Да је Марон у чобанској Шуми пево мантовској,Да Меонац смејао се Војни жабљој грохотом.

Спајање шале и озбиљности није, мећутим, само реторинка елеганција и песничка итра, него, као игго смо ©ећ видели код Плинија, животни идеал и схо- дно томе панегирички топос. Елије Спарцијан (Ае1т$

691

ЗраШапиб, УГ1а НаДпат — Жпвотопис Хадријанов ва<14, 11) о Хад-ријану овако извештава: тет $е егц& исопиз, $га\п5 Јазсмиз, сипсШог јелппат, 1епах ИВе. гаЛз, 5тш1а1ог зипр1ех, заеуиз с1етепз, е1 зетрег т от• пЊиз гапиз („био је опор п умиљат, тежак и несташан, ужурбано оклевало, задрт и слободоутман, искрен ли- цемер, свиреп и милосттгв и увек и у свему несталан").Филозоф и каонији епископ Синесије из Кирене (око 400. годхше) дели свој жтгвот на озбнљност и уживање тј(о-тсооб)) и ђбоугј) и радује се што може да исприча ^један доживл>ај с путовања „који је божанство хар* монично саставило од комичног и трагичног" (Писма 1 и 4). У латинокој каоној антици школско изучавање ^реторике и поезије заводило је на све веће уживање у јјезичким, метртгчким и поетоким играријахма, које су 3понекад знатно прекорачивале границе пристојног. Аузоније, учитељ реторике, васпитач принчева, хри- шћанин само по имену, превазилази у томе самог себе и стога улаже посебан труд да ои то оправдао.1ипе115 зепа тГзсеге („помешати озбиљно са веселим"), ади уз очување ге§и1а тогит („моралне норме“), ње- гов је програм (Соттепд.апо со(Ис(5 — „Препо.ручи- вање књиге“, РЕ1РЕК [Пајпер] 320). V другој верзији то гласи (РЕ1РЕЕ 261, 1):

8ипГ еИат тизгз зиа 1илИста: тгхГа сатетв ОНа зи п г . . .

Заоаве своје и м узе имаду: с каменама иде Докони мир . . .

Он тај манир означааа као ту51епа јпио1а („тричаве мистерије“, РЕ1РЕК 247, 67); 5аппса е1 НсПси1а сопст- папо („сатирично и шаљиво хармонизовање", исто 250, 8); иепизХи1а та§г5 диат јогНси1а („више лепутпкасто него поонаж!но“, 260, 13); јпуо1а %егп5 ЗгсиИ^ иатога („збијаш тричаве лакрдије испразније од оних сицги- ских“, 197, 12). Он за то употребљава термин гТси1а (,диале“, „досетке“, 159, стих 5), који ће у средњам веку значити „лакрдија“. У форми мешања различи- тих језпка коју је Хорације у овоје време критико-

692

нао7 (8ш. 1, 10, 20 и дд.) тај програм гласн (233, 21 и ДД.):

ХЕ1У0<; тхолпгој џ^тохо$ дш зегга по.ч(га,С?ш госа тохл/тобати] погп< 1гас1аге тса>^аСотрГ1.

Онај је друг ми у свему ко озбиљне саставе нашеС шалама знао је скупа палестром да повлачи сваком.

Његов пријатољ Симах хвали Аузонијеву оћШ а Ти1- Напо т епе језН уИ аз („духовитост која не мари за Ту- лијев мед“, 220, 3).

Мешан>е шале и озоил.ности, које се сусреће и на извесним портретним бистама касне антике, код Аузонија, мећутим, није само стилски идеал него и похвална схема:

Атпћо ри. уиИи згтИез, госа зеНа тгхИ (34, VIII 11).Побожни оба и налик, са шалом помешаше збиљу.

Понекад зепа изостају:

фш госа 1аеННатцие соИз, дш ГггзНа (Хатпаз (41, XVIII 1).Ти који негујеш шалу, весеље, а зловољу презреш.

Гасе1е, сотгз. атггто гииепаИ зепех (63, XV 1).О старче, лоло љупка, духа млађана.

У Аузонијеве 1ос1 (,,шале“) спадају не само ње- гове језичке играрије него и иновације садрж ајне вр- сте. Он тако овог слуту хоће да пробуди у метру ле- збичке оде, но потом прелази на јамб, кад се овај не буди (6, 21 и дд.). Мимичка шала је Ти&из зерХет заргепХит (И гр а о седм о р и ц и м у д р а ц а ) — касноанти- чка школска лакрдија. Круна је такве комичности, мећутим, СепХо пирхШ гз (С вадбен и крпеж ) — наслада за филологе, са опсценошћу која спада уз тај жанр, онаква какву поново сусрећемо у италијаноком хума-

7 IV. НЕКАЕТЈб, К1егпе ЗсћггјХеп (В. Хереус, Кратки спи- си), 1937, 244 и дд.

693

Е В Р О П Г К Л К Н . И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И . Н ■' >'■ Г Г-КДН.И 1П К

ниаму. На запоиост цара Валеш нчијана Ау.чоније је од Верпилијош^х стихова саставио је;1.ан епиталамиј: оршси1шп с1е тсопехгз сопНпиит, 4е с1шег$15 ипит, <1е $егИ$ 1исИсгит, (1е аИепо по$1, шп („уи-.ице од нспо- везаног поесзапо, од различитог јс;у о, од озбил>ног шаљиво, од туђог а1аше“, 207, 27 и дд.). Са извешта- чено!М стидл>ивошћу он каже: и( Њ$ егиВ^$сати$, ци\ е( Угг^Шит јасш ти $ 1трис1еп (ет („нека дваиут по- црвеиимо, ми — (КОЈ1И смо у стању да и једног Вер- шлија учишимо 6естидЈтим“, 215, 6 и д.). Можемо да разумемо зашто се Паулин из Ноле, за кога је хрмг шћанство било озбиљна ствар, поред свег поштовања за свог уч!итеља Аузонија дистанцирао од њвговог схватаља ком1Ике (304, 260):

Ми11а госгз ра(еап(; 1гсеа( ^иоцие 1ид.еге јгсНз.Зед...

■ Ш ала н ек много ш та сме; н ек слободу и шегање има.А л и . . .

Алји за паганоку каону антику програм госа $еги$ т\- $сеге („(помешати шалу са збиљом“) остаје важећа конвенција. Постоји једна специф(Ично каоноантичка комиино-озбиљна стилока мешавина која може да се потенцира до бурлескнаг. Рутилије Намацијан (Кић- Ниб Матаћапиз) (1, 28 и дд.) доноси један комични уметак. МирИае (Свадба) Марцијана Капеле писана је тим мешаним стилом, исто тако као и оошир Фулген- цијеве алегорезе Вершлија. И Сидоније пружа сличне примере.

2. ЦРКВА И СМЕХ

Какан је став према смеху и хумору заузимала црква? На то питање не може се дати једнозначан одговор. Из мен)и доступних сведочанстава произлази разноЈкикост ставова која нуди привлачне културно- историјске слике. Реч апостолака забрашивала је хришћаиима $(иШ1оцишт („луде ријечи“) и $сиггШ(а$

694

(„шале“, Е/. 5, 4). Још кса К.нгмс1гта Лле<ссај|Д|)ИЈ(Жог (РвМа%о%05 — Педагог II 45 и ддЈ иалале се ишрпие расправе о сжеху. Јован Хлатоустн {) 407. го«|> учно је (»Чј$пс РС 57. 69) аа се Хрпстос нихша није сме* * јао (упор. ЕИЈертоао *>ело Рссип4а гат — Лаћа Гкј- т а топаромџ нлд УОШТ (ФтжтЈ стр Г55) Литн иси идеал достојанстшеностн преузсто )е с тарокришћ«иско мжаштво. Лтштаотје нтиештам о Лт«***ију та нн^е био ни мртовот>ан н*ттн ржтуатан у сжјт м ра.лости. а нмјс морао ни да се борм са ш т с м 1логт }4) Су> штиЈс Ссиср (мзд НА1Л1 136. 22) шлме о о* МарпаЦ: пето итдиат Шит т1и $гашт, пето саттошт. псто таегешет, пето пЈсШст (дшко га ш аиш иије в»иоо лфтитог. иико утру*)аног. инко гужног ии* шо насмсјаиог"). Сиети Сирмјаи Јсфрем (? 373. од 1920 4ос(ог еесЈсзше — „црквснн умктсл") састаано јс )с* дну гтаренсзу п роп« монашког смсда* С итчмн т калн сусрсћу сс н код Ваотигја и Каснјдна* Конач»н» јс са Вснсднкт аапоаслно својнм моиасима: уегба иаи аи( пзи ар(а пст 1одш; плит тиНит аи! елеилзит т>и атаге („ие говортггм таштс рсчн нди окс ао)с могу кзазвагн смсх; ис вадсти прсгдаонн к.тн мднуђенн смсх")*. При том )е могао да се осдоми т речи иј Састог пмсма; З1и1(из (Вулгата: јашиз) м пзи схаНа! \*осет зиат (^луда у смсху поднжс глас својм. Е*лс зијастш: 21, 23). Илоставмо је , додуше, рсчаиагу* која сдеди: \пг аигет зар^епз \пх гасие п4е1н( (л чооек мудар једва да ће се н тнхо иасмејати"). Формулаци- јои пзит тиНит е( ехсиззит („прегласнм и илну ћсни смсх“) ипак јс прећутно доавол>еи упиерен смсх. Тахо је н гооор св. Алтонија био, прсма Атамасатју (логл. 37), лачнњен божанском лухов»пош1|у", као што јс и Павле препоручно Калошанима (4, 6): зегто усз(ст зетрег т %га!'т за1е зи сопЈПиз („рмјсч ваша да бива свагда у благодати, сол*у зачш&ена**). Неколшсо свешх

• Види НЕГГЕК1МС (Хефекккг) у ОПепм сћгШитш (Хришћамски Исгок), 1927, 94 м д.

• Доказамо у Батдеровом (В1ЈТ1-ЕН) нзажн»у Прдвкд« свБенедикта

н 4. погдавд>е Правида. Уз то погд. 6.

шала (5рич(иаШег 5а1за) ов. Мартина саооштава Сул- пиције Север (НАСМ 191, 28 и дд.).

Упутства спв. Бенедакта остала су меродавна као норма. Поново их налазимо у (меровиншком или ка- ролиншком?) ритму Ое ћаВгШ е( сопуегзапопе топа- скотт („О спољашњем изгледу и ситхођењу монаха“, РоеТае IV 483):

14 О&зсепа уегЂа, гигрга Е1 гГзитп дае тпоиепНа ТапТита иИетпиз р1иптпит,Уе1и( иепепит азртит.

14 Од блудних речи, срамотни’,Што смех подбоду грохотни,Сви склањајмо се одреда Коно од змијских уједа.

О једном биокупу каже се у похвалном тону (РоеТае II 629, 37):

N071 итдџат дагтепз иасиит сггзрате сасћгппит ЕјјидГеЂа( оиапз зетрет иШдие 1еиез.

Никад се радостан не би у грохоту затресо таштом, Лаких се осмеха чак клонио свагда и свуд.

Интензивна духовна активност XII века довела је, онда, до тога да се изнова дискутовало о допусти- вости смејања. Хуго од Св. Виктора учи дига аИдиапАо р1из Ае1ес(аге зо1еп( зегиз аАтгхТа ШсИсга („јер кашто више годе шале помешане са збиљом“)и. Сме ли хри- шћанин од части и угледа да се радује шалама? Хил- дебранд разматра ту тему у дванаест дистиха, од ко- јих наводим један (Р1, 171, 1060 С):

А&тШетг&а ИМ госа зип( роз( зегга диаеб.ат.Веп. (атеп е( сИдтз грза дегетгОа тосНз.

Гдекоју мого би шалу припустит за збиљом нек следи.Ипак. и шалама тим пристојан тон нек се да. 11

11 ВНШКМАИМ, 2,и Шезеп ипб. Гогт тШеГаИегИсћег ОГсћитд (Бринкман, О суштини и форми средњовековног пес- ништва), стр. 27.

696

Отшврно претреса ту тему Радулф Тортарије (Рас1и1- Гиб ТоПапиз)12 (322, 70 <и дд.)- И Јован од Солзберија повремено допушта тос1е51а НИагпаз (.,умерену весе- лост“). Док је аве у границама пристојносш, и му- драц сме да присуствује забавним представама: пес аро1о%оз геји%11 аш пагга11опе5 аиТ диаеситцие 5ре- с(аси1а („не клоеи се ни басни, ни пркча, ни свако- јаких јавних приредби“). Али питан^е се носташва и принципијелно. Спада ли смех у суштину човековог бића13 14? У њему је, мећутим, имао удела Богочовек. Да ли се он икада смејао,/’? Постоји ли сиедифична света веселост? Таква питања поставл>а крај-њс суво- парни компилатор Петар Кантор у свом стшоу Уегкит аћћгеиГаШт (Сажета рен, Париз, после 1187): Зес1етиг ег§о тепНз ћИапШет, згс и( поп сотгШиг 1азсша: „ЈисипДетиг зесипсЈит јасгет запсТогит, каћеШез ја- сГет еипНит (ЈиАИћ X V I)“ т Јегиза1ет. ЗеЗ. питдиШ роШк Веиз ћепе ггзгззе? УтеШг дииЈет диоА ћаШа саиза Ш епоге 1аеННа копа, ^иоД еат ех(епиз т ореге гиЈегкИ топз1гаге роззН, тахгте сит отпез с1ејес1из П051ГО5 ргаеГег^иат си1рае а55итр5епГ; еНат сит П5Г- Ше, уе1 пзгћгШаз, ргоргтт 5П ћотт(5 а паШга Аа1ит. ОиотоЛо ег%о ео иН поп роШћ? РоПе роШИ, 5еД поп 1е$1Шг ео ш ш јТ55е („Тежимо, дакле, веселости духа, али тако да је не орати разузданост: 'Радујмо се попут лица светачких, имајући лица оиих који ступају (Ју- дита XVI)' у Јерусалим. А да ли је Бог могао да се оомехне незлобивим оомехом? Чини се, доиста, да је — носећи у себи незлобиву радост условљену унутар- њим разлогом — да је, дакле, ову радост могао изра- зити споља, чином смејања, утолико пре што је преу- зео све наше недостатке изузев греха; а и зато игго је смех, односно шособност смејања, човеково свој- ство које му је подарила природа. Па како то да онда није био у стању да се послужи њиме? Можда је и био, али се бар нигде не може орочитати да се

12 Издање ЗСШ ЉиАК-ООБЕ (Шулијан-Огле).13 Према Аристотеду смех разликује човека од животиње.14 Упор. Јован од Солзберија, РоИсгапсиз 1УЕЈВВ I 305, 8

и дд., где се алудира на апокрифно писмо Лентулово. Оно је, дакле, старије него што се претпоставља.

697

њиме и послужио“, VI, 205, 203). ЈТитан.е колико Кле- рици смсј/у да се шалс заок1упл,ало је и једног од иајзначајнијих неоника и научни!ка ХН иека, Валтера из Шатијона (МогаНзск-мШпнске СасИскГе изд. 8ТКР СКЕК ст.р. 14):

Nоз!п тоНз ез80 зоШ . фиап6.о јез1ит 1игЂаз оШ.1,одиг Ипдиа с1еггсг.N6, 81 јог1е цит (Исатиз,1Јпс1е Нзит тоиеатиз.Сасћтпеп1иг 1а1сг.1п сопиепГи Шсогит Неог еззв поп Лесогит Ртојегге тгбхста.Л/е зегтопе теГипбатиз Аи1 ехетр1о ретиеНатиз Меп1ез зте тасиГа.Раиса 1атеп р1епа госАз Отбта1а згиз Госгз Р1асе1 гп1егзететс.№е, бит зетрег Шгтгатит,Аћ гтгбосНз иШеатит Аттодатг1ет адете.

Прописи су наши тврди:Кад за празник свет се скрди.Реч нек буде бирана.Како не би израз смешни Изазвао грохот грешни Окупљених мирјана.Испред чете световњака Недостојна реч је свака Кад је без озбиљности.Јер се речју том отупи.Примером се тим заглупи Чисто срце припростих.Ваља ипак шале нешто Ту и тамо досут вешто.Брижљиво је канути.

Да због силна латгошчмз Не роди се у њих личма Што смо одвећ надути.

Још и у доба противреформаниј^ ннтглнс. да ди побожни хришћанин сме да се с м е је ш-радо »е и:л*е- сну улогу у духовним борбама. Јамсемидам и Раисеопо (Капсе) Ма1кеиг а уоиз диг пег.! ( „ 'Г е ш н о дама који се смејете!“) означавају јсдан морални рнгоу п с»м који се данашњем суду католичких нсгоричара чини као неприхватљив екстрем. Анри Бремон (НЕ\К.Т ВР.Е- МОНБ)15 16 је, насуирот томе, Сан Филииа Нерпја (8ап РШрро Иеп), чија је омиљена лектира била једна књига фацеција, славио као 1е $ат1 раХгоп с!е<; кито- гШез („светог заштитника хумориста ‘),м. Максима тог светитеља била је: Бо зрггпо аИе^го асцтз1а р т јасИ- гпеШе 1а регјеџопе спзпапа ске поп 1о зрггио таИп- сотсо („Весели дух лакше прихвата хришћаноко са- вршенство него ли онај меланхолични“ — М. Ргаг, II Весеппзто — М. Прац, Сечентизам 63).

3. ШАЈ1А И ОЗБИЉНОСТ У П0ХВАЈ1И ВЈ1АДАРА

Видимо да је теоријски став цркве оставио отво- рене све могућности од ригорозног одбијања до благо- наклоног толерисања смеха. Лаичком моралу вероват- но је одговарала препорука из Вгс1а Са1отз (Катоно- вих изрека 3, 6):

15 ВгеетИззететНб (ГеуапГ ТатсКе (Забава под сводом, 1930), 85 и дд.

16 О смеху код старих монаха упор. још 5ТЕШ1-.Е (Штај- дле) у Вепед. МопаГвзсћтгјГ 20 (1938). — Депласиране монашке шале: КЕ1Т2ЕН8ТЕШ, НеИепгзИзсће ЖиттететгаћГипдеп (Рај- ценштајн, Хеленистичке приче о чудесима), 1906, 66; Н. 1ЛЕТ2- МАКИ, ВугапИтзсће Ведеттеп (X. Лицман, Византијске ле- генде), 1911, 61; УУЕИОШШВ (Вендланд) у Иеие ЈЂЂ. 1916, 234.— Ригористичко схватање св. Бернарда помиње Гиралд Вел- шанин, ВКЕ1МЕК (Бруер) II 176. — Помирљиво схватање код Петра из Поатјеа и Петра Венерабилиса (Р1. 189, 51 В 1 354 С).— Блага оцена враголасте лажи (тепдасгит госозит) у раној схоластици: Тћео1. — ртаМ. ( иаНаХзсћтгјГ 93 (1940), 128.

699

1п1егропе 1иГ$ ШегФлп диисНа еиг1г

Бригама својим покаткад и р адосги домешај мало,

на коју се и у једном много каонијсм времену пози- вају шаљивчзине као што оу жатолички д< кан из Ите (Хита) и Рабле. Уоиштено се за некота ко је угг <1п $сгеШ$ („изврсни мвуж“) каже: игВапт госо$ т1$се1 $еги$ („са збиљом шалу меша човек фин“)‘7. То је настављање оног античког идеала личносш у оолику у коме смо га оусрели у Хадријановој карактери- стици. Као панегирички топос он се ионово јавља у каролиншкој дворокој поезији. На пример, када Тео- дулф на почетку своје песме Карлу Великом, у којој на хумористички начин карактеризује његову околи- ну, пише следеће стихове (Рое(ае I 483, 9 и дд.):

Штсггз ћаес [1аиз] гтх1а госгз рег 1и<Исга ситтаГ,Заередие IапдаГит диаИЂеГ Ша татги,

1,аи<1е госодие згти1 ћипс ШИа сат1а теигзаГ,(Зиет гггЂиепГе се1ет грзе иМеЂо <1ео.

Она [похвала] нек проткана шалом кроз веселе згоде потече, Често нек изнова свак радо се маши за њу,

Странице хвале и смеха нек опет у сусрет му крену, Њему пак, бог ако да, ускоро доћ ћу и ја.

Слично пеаник Саксо (бахо) каж е о Карлу Великом (Роегае IV 61):261 N071 шпдиатп тгтггит 1аеГи$, потг иате тетГ$$и$.

N071 тиИит гтг$И$ аГцие $еиеги$ ета(.

261 Никад ни весео одвећ, нит опуш тен би преко мере,Н икад ни ж ал остан ск р оз-н аск р оз, ни докраја строг.

Тај топос примењује се, онда, и на црквене кне- л.еве. Кад песник посмртне тужбалице надбискупу Хериберту из Келна (ј 1021. год.) формулише као рго- ро$Шо: 17

17 Ј. ШЕКИЕН, ВеИтаде гит КипЛе <1ег Ш. Шета1ит <1ез МИШаИетб (Ј. Вернер, Пргигози за науку о латинској књи- жевности средњег века)2 (1905), бр, 236, стих 7.

700

РЊНз согсПз Саи1е ЊтгИз Ме1оз сопстатиз,РатПт 1гГ81в8,РагНт Шаз Саизаз ргосЊтапГез Ое разГоге рго Ас раГгопо НегЊегЊ,

Струне срца Напев помно,Запевајмо песму Које тужне,Које срећне Јављајући згоде Побожног пастира И браника Хериберта,

онда је вероватно посреди непромшпљено понављање окоштале школаке формуле — потпуно неприкладно у овом случају, пошто о Хериберту касније (строфа 4а) слушамо:

8еиетИа1ет Расге 1тз1ет МопзГтапз Ре1ит 1оЊ СогЛе зргеуИ Мипб.ит^.

Строгу озбиљност Одајућ лица Тужног,Срцем целим Радост презре Света.

V књижевној теорији одржао се каоноантички пар појмова 1шИсга-8ег1а. Он се јавља у тој примени код Теодулфа >на горе наведеном месту. 18

18 Сатт. Сапг. ЗТ К Е С К Е К стр. 23.

701

Та уш>греоа мсмгла 6н обкла~о л? се документу^е пр»?мерш<а из латннског леснинг^а XII аека. Огра- н;счнћу се оаде на два лримера Пг^ • је узет из ло- твалне лесме неподаатог аутора ј е . , онекутл' кз РегенсоЈ-рга Собјааио га је Ватенбат V-ЛТТЕЧВ.4СН у часосшсу Хепез Агскп* 2, Зв7). Он ; _ >анимл*ив зат> што је лесник супрогвост нзввеђу 5«':; и 1ш0сга &т- глеж о лрелзео као сгалт* формупу. а.ти ју је лриме ш*о аеома неспретно. 5е г т , наиме оог.*твата све да- роае што их ?е Бог својом милашћу лодарио б и а а т Потом се каже:

^ > « 2 танана морално-естетичка распраза нзлазе се затшг у Марбодовој песми Ое ар1о 2епгте 5ет*3е?д2: •-0 лраклазном стнлу лисања'*). пуној зреле стасачке мссзрсстн. која би г*о формн н салрж?»нн ззс.л\*жнзала аа се уврсти у антол-огнрс. Излзајам цз н»е само неко- лшсо стнхова Р1 171. 1693 В>:

г -грт'1 з езх. т г& д1зас ро~*х$&~е гег~сг.

702

Ои1сг$опоз питегоз сопст падие иегћа зециатиг.

Нес Гап1ит оттпо те роепШеГ Ша $еси1ит,1п циЉиз, ехегсепз аттит, зиАаге зо1ећат,^а т дгаигог гииет 1а1зог арНог еззе иШеГиг,Е* сИиз а дгаиЊиз јИ ГгапзИиз ас! Iеихога..РгаеГегеа гииепет саШаге госоза с1есеЉа{;СЈисд. татјез1а зет гаНо б.осе1 еззе педоЛигп,Сишз тогаИ сопсИ гг иегЂа зароге СопиепИ, е1 иИггз оЂзгзЉге јгоШе зеиета.То нек начело ми буде: нит пусте играрије неке Састављат већма, нит уши милозвучном шашољит речју; Не да бих темама строгим адиђар ускратио свахи,Не — но да ствари суштина, ко пређе, измакла ми не би Звонким док обузет ритмом за речма бих трчао складним.

Опет, и не жалим одвећ што трицама бављах се оним, Дању што капах над њима и ноћу, у зноју се купах — Чини се, напори већи младићу свеједно пристоје,Потом, и прелаз је бржи кад с теж ег на лакш е се сиђе. Најзад, на младости беше несташ луке такве да поје;Памет нае светује зрела да старцу одречемо ово,Речима њег’вим пристбји да друкчом се зачине сољу — Сољу морала, и с грехом да строга се суоче чела.

Из до сада излож еног произлази да је поларност појмова „шала и озбиљ ност“ почев од касне антике мисаона и формална схем а која се јавља у ретори- чкој теорији, у песниш тву, у поетици, апи и у кругу животних идеала фикоираних панегиричким стилом (у овоме се м ож е упоредити са тсхпосом р и е г з е п е х — „старо дете“). Али м ож ем о да учинимо и корак дал>е од ове констатације. Већ до сада коментарисана све- дочанства допуш тају претпоставку да је хМешавина шале и озбиљности спадала у оне стилоке нораме које су за оредњ овековног песника биле уобичајене и ко- }их је он био свестан, па и кад их, м ож да, нигде није налазио изричито форм|улисане. Ту појаву смели би- смо, онда, да схватимо као нову потврду за то да је средњи век волео укрш тање и мешање разних врста стила у сваком облику. Заиста, Н кИ сга налазимо и

703

унутар области и родова који по пашем мо-дерном осећању, школованом на клаоицистшткој естетицн, та- кво мешање у принципу иокључу|у- То важи и за црквену књижевност. Овде морамо да захватимо мало шире.

4. ХАГИОГРАФСКА КОМИКА'1’

Црквено пеоништво средњег вока наставак је ста- рохришћанског песништва. Али већ и ово друго ни у ком случају није јединствено, него показује разли- чита струјања која напоредо теку различитам кори- тима. Да бисмо их разумели историјоки није довољно да хришћаноке песнике обрадимо у хронолошком сле- ду; пре морамо да их поделимо на родове који су се од IV вока развили у књижевном систему хришНан- ске империје. Ту, као прво, имамо химничко песни- штво израсло из верског култа и везано за њега. Порец њега развија се старохриш ћанска библијска епика. Она је уештачки продукт литерата и за свој настанак може да захвали настојањ у да се преузме форма паганске епике и да се она ислуни хришћан- ском граћом. Она са култом нема никакве везе и бли- ж а је школи него цркви, ближ а је њој него и покре- тачким снагама народне побожности. Ове снаге хране се из два извора, култом мученика и култом свети- тел>а. Први свој литерарни израз налази у форми на- званој раззш ( ,Д1учеништво“), други у житију свети- тел»а (у11п). Измећу њих постоје укрш тањ а: нпр. кад се раззш накнадно допуни извештајем о претходном живогу мученика ха1 рартириом — „живот и муче- ништво“). Ра55иу и VIIа могу да добију и облик пане- гирика. Истраживања ученог боландисте Иполита Де-

м Упор. ШЕШНЕ1СН, АпИке НеИипдзилтдег (Вајнрајх, „Античка исцелитељска чуда“) (Вуг.-пеиег. Јђђ. — „Византиј- ско-новогрчки годишњак“ 14, 1937/38, 157); Н. С1ЖТЕН, 1едел- (Геп5*исИеп (X. Гинтер, Студије о легендама), 1906; I2 0 Р Г , НегПдетпеЂеп гт 10. Јћ. (Ј1. Цепф, „Светачка житија у X веку“), 1908, 236. — У светачким житијима се већ налази „комика исповедаонице“; Мапе <1е Ггапсе, ЕзригдаГогге (Марија Фран- цуска, Чистилиште), ШАНИКЕ (Варнке) 18 ћ.

704

леја (НУРР01_УТЕ ВЕЕЕНАУЕ) разјасиила су пробле- матику тих кнлтжевпих форми’0. Жаир размо обу- хвата две сасвим различите врсте: с једне стране, аутентична дела мученика из врсмена прогона хри- шћана (раззГопз кГзГоггдиез); с друге стра/не, књи- жевноуметничке продукте каснијег вромона: наиме, производе државне цркве, која је настала у IV веку. У то време мучешшпво више није садашњост. За Тсодосијеве савремешгке Диоклецијанов прогон већ је далека прошлост. Али култ мученика сада дожив- л>ава пуни процват и ствара велику масу извештаја о пасијама који сви одреда имају конвонционалан и легендаран каракгер: то су р а з з т т агНјгсГеИез („арти- фицијална мучеништва“) или разаш т ергдиез („еп- ска мучеништва“), како их назива Делеј. За исто- рију књижевности затим је постало значајно то што је шпански песник Пруденције (око 400. године) у свом делу Рег151еркапоп (Мученичш венци) такве еп- ске паоије преточио у форму латинског уметничког песништва: циауаШ 1а јгп Аи 4е з1ес1е, Ц ех1$(а( ип Воп поткге Ле раззгот <1и тос!е1е ергцие, оп реиг Гајјгг- тег ауес аззигапсе арге$ 1а 1есШге с1е РгиЛепсе, Де регез СарраАосгет, Ае 8(. Јеап Скгу$о$1оте е! <Раи1ге$ аШеиг$. Оие1цие$ кутпе$ Аи Реп$1еркапоп $оп1 1а Хга- ЈисНоп роеНцие <1е 1ехХе$ Пе сеХ огс1ге. Ее роете д.е 5. УтсепХ, де $атХе Еи1аИе, де 8. ЕаигеШ пе 1а1$$еп( аисип дои(е а се( е^агсР1 („да је пре краја четвртог века постојао велики број епских модела мучеништава, са сигурношћу можемо да тврдимо пошто прочитамо Пруденција, кападокијске оце, ав. Јована Златоустог и друге ауторе. Неке химне Перистефана песничши су превод текстова те врсте. Песма о св. Винценту, светој Булалјији, св. Лаврентију, не остављају никакве сумње у том погледу“). Мученичко песништво Пруденцијево управо у нашем контексту заслужује детаљније разма- трање. Јер оно нуди пример гротескног хумора у окви- ру једног сакралног песничког жанра. Лаврентија, кога 20 21

20 Упор. нарочито Ее5 раззгоп з (1ез т агГугз е1 1ез депгез Ш егаггез (П аси је м ун ен и к а и лит ерарни ж анрови), 1921.

21 БЕ1..ЕНАУЕ, нав. дело стр. 312.

705

муче на ужареном роштнл^у, посник пушта да кажс свом чучител>у:

СотхиеПе раП ет согроги 5аН* сгетаШ т шдНег Е1 јас реггсШт, ди т 1иш Утсапил атсШпл едегИ Ргаејес?и» ГпиегН ГићеГ,Типс Ше с о с ш т е»1, сЈесога:Е1 е х р е п т еп (ит саре.5И сгиЛит ап алжит жиагчил.

„Обрни т«ла ону чест Што доста већ залекла се,Па гледни мало ш та то твој Пламт^ћи В улкам постигну,"На вођии обрну га миг...Та ждери**. рече. „печеи сам!И куш ај да л ' ти сдађи бех Ко ж ив. ил ко печеница “

Човек се чуди што код једног тако ообил»ног и својом грађом тако иотресног гтосинка налази овалсо нешто. Рамон Менендес Пидал, дод\*ше, управо ове две стро фе узима као доказ за шпанску посебност Прудаши* јеву и тиме подупире своју Iеогха 6е1 рго\ппсш1$то, тј. тезу о контннуитету суштине шпанског бића током два миленија (К.АМОМ МЕМЕМ0Е2 РШАЕ, 1п1гск1и~ с11бп а 1а Ншогха <1е 1а Езрапа Котапа — „Увоа у исторнју романске Шпаније*4, 1935, стр. XXIX): роезш цие ас1еПа а по ех1тг 1аз сотр1ејаз сНзсотапсгаб VI* \о1е5, асо&Даз (атВИп 51%1о5 Аезри&з рог гшг^Хго 1е&- 1го: е! Нитоп^то шгог <1е Еогето еп е1 5ир1Шоџ јимо а 1а р1е%апа <1е Т51бги:а зиНИтГдхт; е1 тјамИ безсо- те^НтгеМо <1е ЕтаНа, тегс1<то а1 јиег1е у та$т{ко Него\5то, сото 1а ге51а11ате Пата сопсигге соп 1а 1епш пШе рага уе!аг 1о5 тгетНго^ <1е 1а а1огтема<1а иГг%еп етеН1еп5е; еп ито тие51га РгиЛепсго ипа јап- Шт У1 ого50, рего зоНгт, дие по дтеге Аејаг <1ета- 5Га6о а(го5 1а геаНбаб <1е 1аз созаз: тиу гезраиоза ТеаНгаЛога <1е 1а иег<1<т Ншоггса, сото Лезриез 5ега

7 0 6

е1 апе Ле1 ји&1аг с(е1 Ск1, е1 с1е1 самог <1е Зап МШап у е/ <1е ваз сопИпиаЛогез, Аз( со1осб РпШепао еп 1оз сатепТоз с1е 1а пиеуа роезха сНзпапа, сото рхеЛга јипс1атепГа1, сагасгепзНсаз ти у ресиНагез Шзрагаз, ШзопапХез а уесез рага 1а рзхсо^оџа с1е о1гоз риеМоз V а уесез еткагаго (1е Нтога(о5 сотстааогез („пое- зија која успова да не искључи сложена жинотна не- сагласја, која је много векова касније прихватило и наше позорхиште: Лавронтијев јез!гви хумор под му- кама, уз молитве историјске узвишености; Еулалијин детињасти несташлук помешан са јаким и величан- ственим јунаштвом, као праокави пламен спаја се са лагашш снегом како би сакрио удове измучене де- вице из Мериде; у свему Пруденције показује силну, али уздржану машту, која не жели сувише да пред- њачи пред стварним стањем ствари: веома поштује и идеализује историјаку истину, као што ће то касније радити уметност хуглара у Сиду, уметност певача из Сан Мшвана и његових настављача. Тако је Пруден- ције поставио у темеље нове хришћанске поезије, као камен темељац, сасвим посебне шпанске особине, по- некад у неокладу са психологијом друтих народа, а понекад и непријатне за окрушене тумаче“). Што се Пруденцијеве химне Лаврантију тиче, горе наведене строфе, на које се односи карактеристика Менендеса Пидала, нису слободан изум шпаноког песника, као што би се могло поверовати. Чувени истраживач то наравно зна, иако то читалац не сазнаје. Пруденције је само у стихове преточио један исказ мучеников (аззи т ез(, уегза е( тапс1иса — „печено је, обрни и једи“), и то исказ који преноси Амброзије у својој расправи Ие ојјхсиз (О дужностима) I, 41, а који се налази и у једној проповеди приписиваној Августину, код Максима из Торина, код Петра Хрисолога, у раз- зго в. 1,аигепШ (Мучеништву св. Лаврентија), у једној Амброзијевој химни и у Римском бревијару. Код Псеудо-Августина те речи гласе: Уегза(е т е ; гех, т а п - Аиса, т т сос(ит ез( („Оорните ме; једи, краљу, већ је печено“). Из истраживања П. Франкија де Кавали-

707

јерија (Р. РКАИСШ БЕ САуА1.1ЕК()’г, које ја овдс следим, произлази да је Амбро:ч*Је и.аоор свих поме- нутих аутора, и, надаље, да грчтсс марттЈролоагије ста* ријих времона садрже извештаје о аиалогним сар- казмима код других мученика. Онај Пруденцијев ки- тотто а1гог дословно је преузет из римске тради- ције. Он спада у екуменски фонд могива старохриш- Нанске форме раззш. Фрапантну аналошју нуди ра55ш св. Мауре, коју је анализирао Делеј: р1оп$ее с1ап5 ипе сћашИеге <Геаи ћотИаШе, е11е р1ал; аме 1е %оиуегпеиг, цм 1т /а/Г ргепАге, (И1-е11е, ип ћат ншИгеигеизетет ип реи јгот. [ е ^оиуегпеиг уеШ $’а$5игег раг Ш-тете Ле \а гетрегашге с1е Геаи е1 арргегт а зез Переп5 цие \е5 огАгез оШ 6(6 Теп ехесШез21 („потошвена у казан вреле воде, она забавља гувернера који је тера, каже она, да се купа у, нажалост, мало хладној води. Гу- вернер хоће сам да се увери да ли је вода врела и сазнаје на својој кожи да је наредба добро изврше- на“). А како је са Пруденцијевом песмом о Еулалији? Она припада већ поменутом мешовитом жанру који повезује V1(а и раззт. V том жанру тгрб рартир10'Ј („живот пре мучеништва“) представљао је накнадни додатак, упоредив са оном врстом скапзопз д.е Џ5(е које представљају детињасто чувених епских јунака (Епјапсез СиШаите — Гијомово детињство итд.). Тои( се дш ве5 ( ргос\т( д.ап$ се %епге („све што је настало у том жанру“), каже Делеј, ез( песеззатетеШ де 1а јаШаГзге („нужно потиче из фантазије")22 23 24. За детињ- ство Еулалије, која је већ са тринаест година умрла мученичком смрћу, Пруденције очигледно није имао никаквих историјоких сведочанстава, јер за то упо- требљава хагиографске топосе који могу да се наћу У стотинама других примера. Кад о Еулалији каже:

22 У делу 5Ш(И е ТезН рићШГсаП р е г сита ЛедП зспИ оп ОеИа ВЉ 1Ш еса УаН сапа (Ст удије и текстдви о б ја вљ ен и зах- в а љ у јућ и писарим а Ват иканске библиот еке, том 27 (1915) 63 и дд. — Тек накнадно доспела су до мене запажања Деле^а V Апа1есГа Во1апсНапа 51, 1933, стр. 55 и дд. Ј 3

23 БЕЦЕНАУЕ, нав. дело стр. 289.т 24 Нав. дело стр. 321.

70 8

23 Оге зеоега, тос1ез1а дгас1и,МогЉиз е1 пгтгит 1епегГз СапШет тесШа1а зепит,

23 Корака смерног, не знадућ за смех,Нарави кротке, детбш це се то Мудрој седини окретало већ,

онда имамо топос риег зепех („старо дете“). Утешне речи судије (101 и дд.) одговарају том топосу: Ауег рШе Де уогге јеипеззе („Смилујте се својој младости“, ОЕЈЈЕНАУЕ 254). Могло би да се нагаеде и више сли- чних случајева. Кад Менеидес Нидал е1 т[ап(и <1езсо теЛМепго <1е Еи1аИа („детињи нестатплук БуЈ1али- јин“) сматра посебно карактеристичним за ГХруден- цијев хиспанизам, онда свакако мисли на стих 126 и дд.:

МагГуг а<Х гз1а пгћп, зеп етт 1пјтетИ гтг ив 1угатгг оси1оз 5ри1а гасИ . . .Патница ниш т’ не изрече, нег још Х ракне и тиранским очима злим И спљ увак да . . .

Не знам, а то вероватно није ни нарочито важно, да ли пљување неког као знак провокативног прези- рања може да се докаже прнмерима и са друшх ме- ста. Оно се, мећутим, уклапа у типичну штуацију „артифицијелне“ књижевности о мучеиицима: оп рге!е аи таг!уг ип 1ап%а%е соп^геп! Меп та1 аи гб1е &е ^гсНте гезг^пее. II ггапе 1е ји§е <1е јои е1 гИтете, <1е кииеиг Ле зап§, р1из сгие1 уие 1ои1ез 1е$ 1>е1е5 заи- уа%ез („мученику се позајмљује језик који уопште не одговара улози жртве помирене са судбином. Он го- вори о оудији као о лудаку и безумнику, крвонији су- ровијој од свих дивљих звери“). Кад неки грчки муче- ник назове судију „псетом“, онда то такоће смемо да означимо као АезсотесИтгеШо, а Еулалијина зри!а (,дтљувачка“) вероватно спада у оно што Делеј озна- чава као се %епге ^атепИез (“жанр псовке“, нав. дело стр. 265 и д.). Ми смо од четрнаест делова Перисте- фанона осмотрили само два, али смо се већ и овом

709

делимичном анализом морали уверити да се Пруден- нијево мученичко пееништво, управо на местима у ко- јима би Менендес Пидал хтео да внди тииичне црте шпанског бића, уско наслања па црквене традиције које немају шпаноке корене: немају их ни оне које заступа Амброзије, нити оне аноннмних раззшт агЦ. јт еиез. А откуда потичу ове пос тедње? Не из Рима, него из Мале Азије и Египта (ОКЕЕНАУЕ, нав. дело 313 и д.). У Перистефанону добијамо, дакле, иберо-ла- тински рефлекс онога што се иазива О пеп$ сктпапм („Хришћански Исток“), као што је уопште хагиограф- ска књижевност Запада стално примала прииове са грчког Истока — сетимо се само Житија св. Маме. (Маттез) из пера Валахфрида Страбона, легенде о Алексију, култа св. Николе. Али хришћаноки Оријент, као што је познато, игра велику улогу и у позориишој књижевности периода 51%1о с!е ого, и у том смислу свакако се може говорити о шпанскОиМ континуи*

*>чтету".Као и у паоији, ком ика се среће и у житијима

светитеља. Један од најстаријих и најутицајнијих жн* вотописа светитеља латинског Заиада, Житије св. Мар- тина у прози, које је написао Сулпиције Север (око

2Г’ Менендес Пмдал је био тако добар да ми овако објас- ни своје схватање: I ,о дие д.оу сото сагасГетгзИсо де Ргидепсго ез е1 ћаћег дадо саМда а езе ћитопзт о а1тог етг 1а роезга д.е ип ћгтпо. Ое Гдиа1 тодо, <?ие 1аз Ггиси1епа.аз де оггоз тагН- поз езГаћап еп 1аз АсШз сопосМаз рог Годоз Гоз ргпГотез ћа- дходтајгсоз, рето е1 ћаћет1аз Иеиадо соп езресгаI асгИид а1 Иепго ез Иргсо де сгетЊз ртГотез езрапоГез. 1,0 тгзто пгдо де1 пезсотепГтгепГо пе ЕтаИа. Е1 гпГтописгг 1аз езГггпепсГаз б.е 1аз раззгопез татИтга1ез ртозгзИсаз етг 1а роезга 1аИпа ез 1о дие уо поу сото сагасГепзИсо пе РтиЛетгсго („Оно што сматрам особе- ним за Пруденција јесте то што је он дао места оном језивом хумору у поезији химне. Исто тако, окрутности других мучени- штава у житијама позната су свим хагиографским сликарима, али за неке шпанске сликаре типично је да су их изузетно ре- ско пренели на платно. То исто кажем и за Еулалијин несташ- лук. Увођење грозота у мучеништву из прозе у латинску пое- зију јесте оно што ја сматрам особеним за Пруденција“). Ви- соко цењени истраживач нека ми ипак дозволи веровање да за историјско разумевање Пруденција није сасвим свеједно што се његова „шпанска" песничка дела налазе у екуменској литерарној традицији.

710

400. гошшнс), и списи о св. Маргшгу истот- ау гора који то житије допушу|ј>у, иоказују т.рагове комике. Свети- тел> види једну ттоворку пагаиа како долази и наре ђ*ујс и.м да се зауставе. Онн сгану као укочени. Кад крајњим напором опаге покушавају да крену напред,, морају да се врте у круг — г1сИси1ат 1п иегП^тет гоХакаМиг („окретаду се у емешпој вргњи“, НАСМ 112, 8). Слично чудо дешава се и кад неки пагании хоће да убије светител>а и потеже мач. Мартин пружа врат, али рука с мачем остаје уздипгута и непокретна. Сулпиције Север не истиче комику те оитуације (НАСМ 125, 1 и дд.), али Паулин из Перигеа чини то у овојој метричкој парафрази Жигија св. Мартина (2, 451). Св. Мартина је мвного мучио ћаво, који се јављао час као Меркур, час као Ј«упитер: Мегсипит тахгте раНеВа1иг тјевШт, Јо\?ет ВгиШт а1дие ке- ке1ет сНсекаГ („особито је трпео од злобе Меркурове, говорио је да је Јупитер глуиав и туиав“, Сулгшције Север, изд. НА1ЈМ 196, 17). Ту комичну црту Паулин из Перигеа (3, 204 и дд.) је изоставио, док је Форту- нат, каснији обраћивач житија, задржава. Ти при- мери су типични. Пагани, ћаводи, рћа®и људи, сви они могу да дивљају колико хоће: они испадају глу- пи, и светитељи их доводе ас1 акзигсЈит, разобличују, надмутдрују. Да наведемо за то само још неколико при- мера из метричких житија светитеља каролишшсог периода. Ајнхард нам описује како егзорциста Петар свом тамиичару (Рое(ае II 128, 21) еуди божанско одмеравање снага и како тамничар извлачи дебљи крај. Раскринкавање коњокрадице уноси ведру ноту у Ериково Житије св. Германа (Рое1ае III 481, 229 и дд.). Комично ту делују и жалопојке ћавола, чије се подручје делатности све више сужава захваљујући светитељу (РоеШе III 496, 291 и дд.). Понеасад је и сам песник тај који -исмева ћавола и — пљује на њега (ирема узору Еулалије?). Тако чини Милон од Св. Аманда (Рое1ае III 583, 191):

НасГепиз егдо, раГег, соттпитп гпдеззгтиз ћозИРгоЂга а1араз ггзиз ггаз та1еб.гс1а сасћгтгозАс зрШа, поп иегзиз бебгтиз . . .

711

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Б В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДЊ И ВЕК

Ево се, оче, све довле на свеопштег бацасмо злбћу Грдњом, шамарима, смехом, бесноћом и грохотом, псовкох Пљувачком — стих и не приличи н>ем ...

Благим хумором (1исШ?ши1е, запз киИсге — „кроз игру, прилнчно шал>1т о “) ритмнчко Житије св. Хри. стофора казује како две девојке, које је тај светител> преобратно, а требало је да оне њега доведу у иску- шење, убе&ују паганоког владара у немоћ кипова па- ганскнх вдола (Рое(ае IV 822, 152 и дд.)- Али понекал се комнка наће и на супротној страни: код пркосних изрушвача, који онда бивају драстично кажњени. V Житију св. Аманда, аутора Милона од Св. Аманда, по- казује нам се један глумац као противник светитељеве мисије (Роегае III 600):

70 {Јтш5, тег8, јасШз, та1е 1ићНсиз а1цие зиретђиз,ТигрГЈв е1 гтригиз зсигтШа ртоЂта зизиттапз,(Јиет тегИо ии1диз хјосИпг содпотгпе Мгттит,ОкзИШ тјеИх зШто ђасћапГе сасћтпо,5ес1 тох агтер1из тгзег а!го б.аетопе ...

70 Видрасти дангуба неки, вијоглав и обестан јако,Грдан и поган у телу, лакрдије шушљећућ срамне, Један од протува оних што с правом их мимима крсте, Несрећник, свима насупрот истрчи са грохотом лудим — Истом пак враг га однесе док кукаван' шего се...

Хумористички елементи спадају, дакле, у стил средњовековних ж-итија светитеља. Они су били дати у самој граћи, али можемо бити сигурни да их је и публика очекивала. Исто то важи сада и за профано наративно песништво. 5

5. ЕПСКА КОМИКА

И у средњовековном „епу“ омиљени су шаљиви умеци. То у први мах може да изгледа чудно, пошто средњовековни еп као формални узор користи Енеиду, у којој не налазимо ништа комично. Касноантичка теорија књижевности учила је, мећутим, нешто друго.

712

Сервије каже о четвртој књизи: е$( аи(ет раепе Ш и$ т а јје с п о п е , 11се( т јГпе р а (ко в какеа(, икг акзсеззиз Аепеае %1%т1 <1о1огет. 5 а п е Ш ив т сопзпИ з е1 $икН- Ш апкиз е$(; п а т р а еп е сот1си$ $(Ии$ е$(: пес т ггит и&1 пе а т о ге 1 га с (а (и г (,.она је готово цела саздана од осећања нежне наклоносги, колико год да се за- вршава једном разорном страшћу — када Енејин одлазак произведе бол. И заиста, она се цела састоји у одмерености и тананости: њен је стил, наиме, п> тово комички: што и није ништа чудно тамо где је л>убав предмет приче“). Уплитање камичних црта у озбил>ан еп теорија је, дакле, сматрала олравданим. Оне се, уосталом, налазе и у другом једном античком еггу који је служио као узор: Стацијевој АхилеиОи. Чак и у његовој Т ебаи ди (II 353) коментатор Лактан- ције Плацид (VI век) нашао је позив на смех. У песми Ермолда Нигела (ЕгшоМиз Хл^еНиз) посвећеној Луд- внгу Побожлом, свесно и промишљено су \ттогребље- ни комични умеци. Чујемо како се граћани Орлеана ругају светим путницима који пливају преко Лоаре (Рое(ае II 28, 133). Видимо мамурног бретонског по- главицу Музмана, који једва успева да отвори очи (47, 207). И сам песник доброћудно пушта да га за- диркују (62, 135 и дд.) зато што као монах обавља ратне послове:

Нис едотеГ 8си(ит ћитетгз епзетдие гетпс(ит СеззГ, ве& пето те јеггепГе с!оШ.

Ртррт ћос азрГсгепз ггзИ, тгтаШт еГ тјИ :»Се&е аттгз, јта1ет; ИИетат атаГо тадгз«.

Завргох штит на рамена, о бедра палошину тешку Пасах — ал’ сечивом тим ником не зададох бол.

Пипин ме спази, па прасну у смех и у чуду ће на тб „Фратре, окани се тог; књига ти пристаје пре.“ 26

26 Сервије код Тила-Хагена (ТНЊО-НАСЕЈУГ) 1, 459. Упор. о томе А. РНИЛР МсМАНОН, АНзШеИап ОејгпШопз ој Тта- де<1у апб. Сотебу (А. Филип Мекмахон, „Аристотелове дефи- нидије трагедије и комедије“), у Натоатб. ЗПиИез т С1аззгса1 РћИо1оду 40 (1929), 126.

713

На крају , Ермолд обраћеном данском краљу Херолду даје у облику апострофирањ а савет да своје пагав- ске кипове идола, који су сада постали сувмшни, ко- рионо употреби: нека нареди да се Јупитер преправи у котлове за кување, Нептун у ведрице за воду, па ћс тако сваки остати у свом едементу (70, 543 и дд.). У Песми о Валтсру (УМаЈПшгша) има.мо изванредну епи- зоду о Атнлином мамурлуку. Хумористичку сцену са- држ е и Се$1а Веген^аги (Дела Беренгарова, Рое(ае IV 380, 200 и дд.). Хуморнстичке уметке пружа и Еуполе- мијева Месијада (XI век)77. Ч ак и у Лигурској песми (1А%иг1пи$), чији непознати аутор пева о ратничким делима Ф ридриха I у И талији, на једиом месту избија хумор. Сазнајемо да Словени у случају глади постају људождери (6, 48):

Иес депИог па1о, пес јга1Н рагсеге јга1егN00^, е( еИха гестеа(иг јШа та(ег.Нити је милости имо за синове отац, нит брат јеШтедео брата, а мати се бареном крепила ћерком.

Тиме је додирнута област кухињског хумора, о коме ће одмах бити речи.

Ови примери показују да латински еп IX до XII века озбиљно схвата начело ЈиеПсга зегиз тГзсеге („ме- шати шалу са збиљом“). Али поћимо даље! Ако еп захтева комичне уметке, онда то очигледно значи да је он био убрајан у „забавму лектиру“. То свакако противречи схватањима класицистичких епоха и есте* тика. Класицистички еп је скроз-наскроз патетичан и узвишен: такви су Енеида, Лукан, Силије, СегизаЈетте 1Љега(а (Ослобоћени Јерусалим). Средњи век не по* знаје такве норме. Стога у средњовегковном епу не смемо да претпоставимо никакво јединстгво узвише* ног стила. Уопште, ваља да имамо на уму да профано песништво у оквиру средњовековног система вредно- сти није могло имати оно почасно место и достојан- ственост које су му давале друге епохе. Шта је сам 27

27 НР 6, стр. 523, 335 и дд . и стр. 540, 223 и дд .

714

- Г 'Г , / Ц Т » * 1 Н Г . »Ч« М Г ' .Ц IЈ . 1 » * > И ) И Д . М Т М ^ . I П

срслЈни пок м ислио о с в о јо ј СПНЦИ> Ра'»\Л1Л нво |С \'Л о то.мс мма м ало свел очач стан а тЈ г к а цлак мо>гсмо да навсдем о. V п ро тотд- < а ко јим ) • I сра г г ис--дао Песму о Ва.ггерх' б и скуц у Р р ч а 1в»а I п (Г л ч к .т зи!с1) читамо:

1,и<1рп<1ит тадГз <?5Г О отЈпнт пиат гп* ггнггчгЛит Сада се старати п ал а о ш а га . н- • . *1»• ; . о

Еп о Валтсру уираја сс, дакле, у Нш** (мр&чон<>- ду“), као и сва поезија бсл м оралноцрквенс јснлсн- ције. У прологу уз Се$1а Вегеп^агп (РоеЛае IV 356. 21) читамо:

Вепа сипс1а сад.ат, ор1о, е1 1аког отпгз а1>е$1о,Оит сарШ зитто® дсепга рагиа б.а\>о.

Све што је озбиљно — желим да сруши се. муке да стукну Врховној глави док стих незнатни дајем на дар.

Исто схватање налазимо један век касније код би- скупа Вида из Амијена. У проеми ју за свој историјски еп Ие Н азпп^ае ргоеНо (О бици коО Х ејсгингса) он каже:

18 Е1едг роНи5 1еиЊив сапГаге сатетггзЈпдепгит поз!гае тепИз диат зиШеге сиггз.

18 Тако одлучих се рађе да лакшом загудим каменбм,Него да бризи се предам да дух ми заокупи посве.

То значи, кад се одстране ш колоке формуле, једно- ставно: ја сам написао световну песму. Сакрално и профано подручје: то је фундаментална подела у оквиру средњовековног духовног света. Унутар про- фаног имају своје место /ш //сгам. Тако и песник Лигу- 28 29

28 у 3 хо стоји глоса: гтрегаЊгг (,,цару“).29 1и6хсга стога може да добије и опште значење речи

„стихови“. Петар из Блоа нашироко прича у једном писму о таштини свега земаљског, хвали срећу једног покојника јер је, ето, отргнут из злог света, па изненада завршава: тШе

рина каж е да су дотадаш њ и историографи Фридриха I с презиром одбијали да се послуж е поетском фор- мом, јер им је, каж у, изглелала сувитпе лакомислена (I, Н7):

.. . рибиИдие, геог, риегИЉиз Шо5 1.азсШге госгз е( хпапез 1ехеге тгидаа,. . . од срамоте се л ибљ аху. мислим. да дечје Збијају ш але и таш те да кучине плету и трице.

Галфрид из М оимута (СаКпс! с!е М оптои1ћ) започи!ћс своје Житије М ер.гиново (УПа МегИш):

ГаИШсГ иаНз гаМет тизатдие ГосозатМегИт саШаге раго.Махнитост, пророчки занос М ерлинов, и шаљиву музуЛатих се ево да испевам сад.

У животне радостн Гвндо од Базош а (СгпсЈо с!е Ваго сћез) убраја 5осгегаз сот пчагит , е1е%апс(а тшзГгогит, роси1огит еХ сЉ огит ехдш зИ а Vапе1аз аХцие зшппаз, МапДа %агги1иа5 (1п>егзо5 гкШтгсе са5ш паггапсгит, %е51а сапепсш т \>1гогит јо гст т , јиИ ст ит аЦие ти т огит ( ,друж ину за трпезом, углађену послугу, при- јатну разноврк2ност бираних пића н јела, љупку ћере- тавост прнповедача који милозвучно распредају о свакојаким зтодама, певача који опевају подвиге хра- брих јунака, потом свирача и глумаца“ , Иеие5 А гсш 1891, 98 и д.). Скап5оп5 (1е &е51е су, дакле, изједначене са радостима за трпезом и представама глумаца.

Средњовековни спев на нацноналним језицима са- да наставља стилску традицију латинског епа. Чак и у Песми о Роланду, која се висином своје етике и трагичном величином необично издваја од осталих најстаријих јуначких епова Француоке, налазимо сце- не које уопште не одговарају „узвишеном стилу“, негот!?и г;ег5и5 е1 1и<Исга циае /есг Тиготз („пошаљи ми стихове и играрије које сам састављао Туранима"). Он хоће да их д& на преписиван»е (Р1, 207, 39 В). — Можда ово асоцира на Хо- рација ЕрГ. 1, 1, 10: Нипс Иадие е( иегзиз е( сеГета 1исЧсга ропо („Стихове одлажем сад и ш*рарије друге на страну“).

716

залале у област 1исИсга: на пример, кал се Карло гру-бо обраћа часном Ному (М аЈтез, 251), кад Роландсеби долвол,ава шалу са Карлом (386 и дд.), кад Гане-лон постаје ж ргва куварских несланих ш ала (1816 идд.). Комични елементи налале <;е и у Гормоиу ((тог-топ1, 239 и дд., 581 и д .)м'. V Карлоном иутовању ипесми о Гијому н>их има иревише. И у еггу о Сиду 1налазимо комичне еиилоде, као што су извенгтаји о *кукавичлуку инф аната од К ариона. Хумористичан при-звук има и намагарчиван>е двојице Јевреја; а такоћеи поједини стихови, као ш то су:

2382 N08 (ГациапГ исгетоз сотто ИсИа е1 адћа1Ми ћемо одавде гледати како се оиат бори

или3373 Уегтејо шеле, са ета а1тотгаб.о.

Сав зајапурен, јер управ беше обедовао.

Ако се н а јстари ја ф ранцуска и ш панока средњ овеко- вна епика мећусобно подударају , онда смемо закљу- чити да је ком ична црта о д ва јкад а била саставни део средњовековног епа и да је у њета нису унели тек корумпирани шпилхмани.

Погледамо ли сада мотиве епског хум ора, виде- ћемо да сгу они тииични. Ш ала уегет оз Н(Иа е1 аВка! подсећа на наведени цитат из Е рм олда Н игела. Ко- мику м ам урлука налазим о код Ерм олда, у Валтеру, али и код М илона из Св. Аманда. Ту један чо©ек кога мучи м ам урлук каж е:

336 VетЂете поп 6о1иг песоџе ГтасШз зотта гирг;^ипс игдИапз иЂг игпа реГат? сарИгздие 6о1огет ЈЈпдигпе дио реИат? дигЂиз езсгз ота тезо1иат? 30

30 У 239 и дд. садржан је мотив пучке лакрдије који из самог текста више не може јасно да се уочи. Можда би то могло да се објасни упоредним истраживањем мотива. Ијелен (НиеИп) се непрепознат ушуњао у логор противника, служио му соте рисеГе („као девица") и сервирао печеног пауна. За- што је то било тако комично? Свакако је у питању нека веза са кухињским хумором.

717

;?3() Пич и ш* осс»тих с к о р о , н и т тогл.с*и,с саипк ми рачби;Сада, кад снови ме неће, гдо вииа да нађем? Где масти Бол да одагнам из главе? Шта једи.ак пронустит би мого?

Песшж убацујс јодно дугачко рагматранд;, које се заиршана овако (Рое/ае III 65^):

356 Ноггео, 5ог(Н(Ни8 циов. тиШн сопИцИ ипит МиШрИсаГа рпи^ поп ВасћГса роси1а семап1,(Јиат п1т18 хтр1е1из геиота(, циан НаизегШ. о//а» Уеп1ег е( Гттхх1о Јипс1ап1иг вГегсога иГпо,(?ио та1и5 тдгез$и5, дгаихог зИ и1 ехИиз НИ (РепЈгазт иИо, цта тиШ$ содпИа сНсо).

356 Једно ми, бојим се, следи — да гнусније не може бити Бакхових чаша силество на миру ме оставит неће Све док трбушина пуна и задњи ие избљуне залог, Донде док сплачина та не потече од вина и хране Отвором оним где уђе, да излаз још теже би пао (Подробни прескачем опис јер тема већини је зиана)

6. КУХИЊСКИ ХУМОР И ДРУГЕ РИДИКУЛЕ

Најомиљенији извор хумора јесте „кухињски ху- мор“ , који у ширем смиелу обухвата све оно што има везе са јелом. Као и већина к о м ш ч ј ш х мотива и он је вероватно огаитељудски. За средњи век треба, ме- ћутим, узети у обзир то да кувари нисгу ретки међу робовима римеке комедије и да је кувар био сматран за ^Швзгтит тапсхршт („најјефтшшјег роба“, Ли- вије 39, 6)3'. Кухињски хумор затим поново сусрећемо у касној антици. У Метаморфозама (10, 14) Апулеј као комичан уметак убацује аваћу измећу два брата, од којих је један кувар, а други посластичар. Песму 31

31 Примери код Р. Пфајфера (Н. РГЕ1ГЕЕН) у часопису РМШодиз 86, 1936, 459. Пфајфер показује да је израз „кухињ- ски латински" [тј. „лош латински“ прим. прев.] први употребио Лоренцо Вала (Цаигепииз Уа11а) у једној полемици са Пођом (Ро88*о)- Упор. о томе Р. ЕЕНМАИЈМ у ШзГ. 2з. 137, 210 и д. — Кухињеки хумор код Теренција: Евнух 814 и дд.

718

о полсмици и зм еђ у к у в а р а и п ек ар а , уз В у л кан а као прсдседавајућег, н ап и сао јс — у II или I I I веку — неки Веопа (В 1ЈЕС Н Е1ЈЕК -К 1Е5Е, Ап1ћо1о^ш 1аппа бр . 199). Куваргу се у н*ој р \ т а ју зоог гкеговоа гаравог изгледа. Т а ј м отив п р и м ењ у је Ф о р гу н ат у једној ж ал- би на к р аљ ев ск о г д в о р с к о г к у в а р а у М ецу, * о ји му је одузео б р о д (ЕЕО , стр . 148):11 Согбе тдег, ји т о разГиз, јиИдте Нпс1и .

Е( сигиз јасгез сассаћиз а11ег ас1езг,Сиг зиа зог(1еп1ет ртхегип* а г т а со1огет,

Еггхиггае соситае зсаја раГеИа ГНрез.1тиИдпиз иегзи роНиз сагкопе тгоГеНхт,

Е1 ргсеит тејега1 Гигргз гтадо игтит.Нез тсНдпа т т г з , дгаигз ез1 гтитга јасН:

Р1из шзсеИа сосг д и ат т е а гига иа1еп1.

11 Црн је до срчике саме, дим ждере га, брл»а га чађа,Лонац је други — кад лик боље простудирам тај.

Целог га дангама црним ишараху алатке н*ег’ве,Шерпа, тигањче и сач, ђувеч на ножице три.

Стих не заслужује — боље да ћумуром портрет му збрљам: Лице чудбвишта тог смола је сама и тер.

Чин се недостбјан збио, и неправда таре ме горка:Бродић ми узеше мој — бродет јер све је и свја.

Исти Фортунат у десет стихова који пародирају епски стил описује заовијање у стомаку проузрокова- но претераним ждрањем бресака (1ЈЕО стр. 170). Ку- хињски хумор налазимо и у каролиншком дворском пеашшггоу. Трпезник Карла Великог јавл>а се код Теодулфа и Алкуина под буколичким именом Менал- ка (РоеШе I 488):181 РотгЏиа зоИегз иетааГ Не зеНе Мепа1саз,

зисГотет аЂзГетдепз јтопНз аћ атсе татш .С^иат заере гпдгеб.гепз, ргзГотит згие содиогит

УаИаНгз сипегз, гиз зупоНа1е дегН.

181 С трона што родом прекипи Меналка нек искусни сиђе Чела се хватајућ зној руком да отро би са њ.

Опшанчен бедемом тврдим од пекара с куварма скупа, Он, ко патријарх над свим, чорбом причешћује нас.

719

Меналка треба да наредн да се Алкунну скува каша (Рое1ае I 246):

48 1рзе Мепа1са социоз тдга сазИдеГ т аи1а,VI са1Шоз ћаћеа1 Пассиз рег јегси\а риИез.

48 Куваре с&м нек Меналка у гаравој кухињи риба Не би л ’ качамака топла убудуће служили Флаку.

Да ли је ученом познаваоцу Библнје било пред очима ропе о11ат %гапс1ет е( содие ри1тепШт /Ш« рго рке1агшп („пристави велики лонац и сжухај зел>а сн- новима пророчким“, 2 Саг. 4, 38)?

Кухиљски хумор у епу осећа се и у Ермолдовом савету краљу Херолду. Налазимо га потом у историј- ском епу Абона из Сен Жермен де Преа (Аћђо с!е $1. СегшаЈп с!еб Ргез, Ве11а Рапзгасае игМв — Ратови гра• да Париза, написано 897. године). Ту снажии опат Ебол (ратникжлерик!) одједном пробада седам Нор* мана и уз смех их даје у кухињу (РоеШе IV 83, 108 и дд.). Рањеним Норманима који се повлаче из борбе њихове жене говоре: „Бавољи сине! Нисам ли прел тебе изнела довољно хлеба, печења од д*твље свшве, вина? Да нећеш можда још, ждероњо?“ (стих 127 и дд.). Истом времену припада моралнсипоучна пес.ма Милона из Св. Аманда под насловом Ие зоВпеше („О умерености“). Главна тема је борба против про- ждрљивости. Песник нам при том пружа прилику да завиримо у средњовекоену кухињу (РоеХае III 654):

303 Ретзргсе јитап1ез гат тгос1е сИедие сиИпаз ЗиЛапГездие содиоз 1е1га јиИдгпе пгдтоз,Ретста рог1ап1ез, раИепГез јазсе тгтзГгоз.8Ш ргпсета роГепз гат 1аззиз гтг аеб.е гесИпгз, АИетгз игсгћиз иаггапз иезНдга зГегШ Е1 1асИа иепГгг та1еб.гсИ јаисе сарасг.

303 Погледај кухиње само што диме се ноћу и дању, Куваре оне у зноју, од гарежи мусаве посве,Како послужавник носе, а слушчад под теретом бледи. Сустаје пехарник снажни — исцрпен, о дувар се упре С ноге се премећућ једне на другу и. хркћући кратко, Псовкама бреца се тихим на трбух од хране отежо.

720

Ш Л Л Л и О Л Б И Л . И О С Т V < ЧЧ Д Н .О П Г .К О В Н О Ј К Н .И Ж Е В Н О С Т И «

Али Милонова коммка није намерна. Он је ровностан, побожан човок. Први пример за учење да је про- ждрљивост човекова пропаст он узима из Старог за- -вета. Војсковођа Невузардан, који је за крал>а Наву- ходоносора освојио и опљачкао Јерусалим, био је кувар! Алегоријоки протумачено, кра;в зиачи ђавола, његов кувар %аз{птаг%1а („нрождрљивост") која је *огтустошила изабрани народ (Јсрусалим) (Рое1ае III «■617 и д.). У Вулгати, додуше, нема говора о томе да је Невузардан био кувар (2 Саг. 24, 11 и дд. и Јер. 52,12), али има у старијим преводиама (о том месзу в.иди ТКАТЈВЕ), који су стајали на раополагању и Августи- ну, Фултенцију (НЕИМ 160, 22) и Исидору. Невузар- дана налазимо, такође у алегоријској примени, у спе- ву РесигкЈа гаНз (Лаћа богата товаром, око године 1000) Егберта од Лијежа (изд. У01СТ, стр. 208):

ЗиссеткШ КаЂидоб.опозог сосиз аг&иа 1етпрИ 1п ЗоИтпгз, тедг бит ргапта 1аи1а рагаге!:N03 1етр1ит (Јоттг иго1атиз е! гдпе сгетатиз.Сорга с1ит теп!ет зијјоса1 1агда зуЂогит.

Храм јерусалимски кувар је тај Навуходоносоров Ужго док краљу је своме припремао доручак сјајни:Тако срамотимо и ми и уждимо кућу господњу Донде док дух нам се дави од хране преобиља грешног.

Кухињски хумор налазимо потом у Заточениковом бекству (Есћазгз сар!ш), где јеж због своје охолости бива деградиран у кухињоког момка (стих 695 и д.); у Дулцицију (ЈЗиШНиз) Розвите од Гавдерсхајма (Нго- 5\уј1:ћ уоп Сапбегбћејт); у једној лакрдији мећу Кем- бриџским песмама (бТВЕСКЕК., стр. 65), где свети Пе- тар постаје та§1$1ег сосогит („главеи кувар, шеф ку- хиње“); код Валтера из Шатијона32:

Тетр1ит б.ег иго1а1 огб.о ргае1а!огит.Јат јитап1иг јизстгз сатез сассаЂотит.

Храм господњи каљају оци велечасниМесо крадућ вилама из лонаца масни’.

32 МогаИзсћ-заИгГзсће СесИсМе стр. 65.

721

Овде се алудлра на 1 Сам. 2, 12 и дд.Кухињски хумор налази се, као што смо вкдели,

и у Песми о Роланду. Потом у Песми о Гијому (1056 и дд., 1312, 1427 и дд.). У еету о Ршуару (Кајпоиап) драстично-комнчни кухињски момак иа крају постаје епски јуиак. Уосталом, спој кухиље и ратништва се изгледа, јав;нао и у стварности. Ордерик Виталис ((>• с!епсиб УНа1њ) помиње невсог НагскегИш гер* Ггапст социш е( тИе$ јгт%т$ (.Лршрија, кувара и асврсвог ратника фраицуског крал»а*\ А. 5СН1ЛЛ/ Пал ИдЈ1$сНе ГеВегР — А. Шулц, Дворски живот, I 55). Средн>ове>КОВИ И КуХИН»СКИ хумор још ЈСДНОМ СС КОМОТНО раШК' рио код Раблеа. ГТоред миогих др\'ттгх епизода, ту имамо и тему кувзра-ратника (Ногл. 39 четврте кшт* ге). Брат Жан је прати уиазад све до Старог закта. Он Петсфрија иазива тамгге диеах дез сшзтеч <}е РНагаоп („фараоновнм шефом кухлЈи.*4) и онда на- ставл>а: Роигциох НаНтагсЈап, тахв1ге ситпег Аи гоу ПаНи%о<1опо$ог> Јеш еп1ге 1ои$ аиИгеч сар1(ате$ е*1си роиг а$$И%ег е! гитег Шеги$а1ет? (,.Зашто је од свкт војвода баш Невузардаи, главни кувар краља Нат ходоносора, бно онај који је сктседао и разорио Јеру салим?**). Извор сродњовековног кухињског хукора свакако је била и маиастирска кухиња, која је гк> времено почаствована и поетским помињањем (РоеШ I 521, 59 и Роегае I 332, II). Кухињска служба, нара- вно, није увек била неко уживање. Дирлвшу тужба- лицу имамо од тријерског манастирског учител>а Вин* рнха (ЛЧлппсН, око 1070), који је био прекомандоваи у кухињу3*.

Поред кухињског хумора веома је омиљен и је* дан други пЈ1си1итм. Ништа средњовековни човек не сматра тако смешним као несвојевољно разголићава* ње. Тај мотив је веома чест. Он спада у надвременски саставни део фолклора. Но био је и књижевно ауто* ризован. Могао је да се наће у латинској поезији, нпр. код Аузонија (РЕ1РЕК 246, 33); и извесиа места из Еиблије могла су да се злоушотребе у том смисту: * 31

* О тоне Н, ША1Л*НЕК. 005 5 ГтвИдеСИсће. . . (X. Валтер Полеминка песма . , (1920) 56.

31 тШсикит као појам рода: Кембриџске песме бр. 35 и 42.

722

Цостањс 9, 22у*; Наум %, 5; Јеремија ) ’>, 26 Ојјо ж>- слслнај мссто нала'«! се у Оожјој ономсјш .ЈсЈ/усали.мгу и гласи: пш1ау1 (етога 1иа соплга ја/.1ет (шлт, «( ар рагш1 (рпоттш 1иа („ла го 1»у ш ја у.иухнуги скугс иа лицс да се види срамо!а тиоја“). Оју> м«х к > јс ин тересаитно јер за л>сга имамо и алсгој>и]ско /умачсн/; Јеронимово,'': „ннЈауЈ" — лтте пшЈаћо е( геусШ/о - „јетога“ — с/ роМегшга — „1иа“ . . . (,,’оголих' — или јогодиНу и 07'к.риКу — 'бедра' — и стражн#ицу —' т в о ј у ' М о р а . т н а нри.мена гласи: го%етт, ш пес т ргаезепп пес т (Шиго .<>еаси1о геуе1е1 (етта с1 ровШ шга по<>1га /„молимо сс да иам ни у салапш>ем ни у будуНем поколен>у не открије бедра и сгражнш- цу нашу“). Цркдва је, наранио, увок нај/лнтрије осу* ђивала пргЈфанацију таквих библијских места. А-ш ма- настирски хумор био је веН у ранијем времену толе* рисан. Микон од Сен Рикјеа (М јсо с1е 81. К ј^ ш е г ) даје у наговепггајима једну сцену разголиНивања (Роекхе III 363, 19 и дд.). Егберт, учител> у Катедралној школи V Лијежу, преузе/> је у евоју РесипЛа га1к>, иатшсану за ученике, једну лакрдију под ттас.тов/>м /Је VIакего т/таско кгасаљ ЛејепкеШе (О Вадгеру, монаху који брани гаће, УОГОТ стр. 203ј . Од осниватва манастира Сито (С]Ч1егсшгп, СЛеаих, крај XI века), које је било реакција на морално лропадање Клшшја (С\ипу), ра* звтија се измећу ова д.ва мотташка реда оби.мна поле* мичка ктт>ижевттгх:т. Једатт аргумент против цистер- цита нуди зам ерка .,да нису н/>сили гаНе како би бшти што сттремттији за блуд“:57. Магарац Бруттел у Оглеоалу буоала (8реси1ит $1гЛгогит) Н т ела Вирекера разма* тра предности и нелостатке тог олевног предмета ($Р I 95):

г- В ерси ф и к ован о и ам алиф икован о у дел у АШћга (Ис- тина) К л ауди ја М арија Виктора тсЈаи/Ииз М апиз УкЛог), 3, 76.

'л У свом ком ентару уз Јерем ију, изд. ВЕ1ТЕК ГРајтер; стр. 71.

•7 Н. Ш АЕТЕН, нав. дел о 164. — „Питање гаћаи протеже се и у анегдоту коју помињ у Пе пидгз сигаПитп (Деорске ба- гателе) В алтера М апа. ЈА М ЕЗ стр. 49. — ЈОЗ. СКЕУЕ.*?, П;е Е хетр 1а 0е$ Ј . V. УИту (Јоз. Греф ен, Егземпла Јак о еа об Ви- трија), 1914, 47, бр. 77.

723

ТаеШа с1е пос1с јетогаИа пиИа гагепН 1п 1ес1о јасгеп1; зН ргоси1 1з1е Птог.

^езсга ћгассагит, депИаИа тетЂга с1еогпит N 0 0 1 0 сИедие Мти1 1Њега ветрег егип1.

Егди циШ јасегет, хттепв з* иеп1ш о!) АизГго N ис!аге1 зиШ1о ро. (епога тса?

0 >и(1 јасге 1ап1ит дт$ за .Иишзбе рисГогс аРоззИ, с! ас1 с1аиз1гит оо<1еа јегге ревтп?

С$ио(1 8Г сопНпда1 таа пиб.о рис\спАа ШегГ Митдиат с!е геИдто топасћи$ аЊиз ио.

БсОра ће слободна бити и тиштање неће нам ноћмо К рхки разбијати сап — страха се решисмо тох.

Доле, за гаће не знадућ, бегдваће идови стидни К уш ајућ п нбћ и д&н сви ју удббности сласт.

Ипак, шта чинити онда кад јужњак задуво би јаче, Ризу кад диго би гор голи разоткривши гуз?

Ко би и образа каквог срамоту отрпео ову,Зар би у манастир свој вратит се мого још?

Деси л ’ се итгак да свет ме оголела отгази стида,С монашког образа мог нигда не неста ми руј.

Исти топос налазим о у туж балици једног сиротог ученика код М атеја од В андом а (М ппскепег 5В 1877, 588):

1п5иНа* гтзего гтШ ћагћага 1игћа, пееа1иг Нозркпит, сагео рапе, ри<3епс!а ра*еп1.

Варварска псује ме руља и кукавном конак ми не да, Давно не окусих хлеб, ритавом вири ми стид.

ЈТ акр д и ја с!е т о п а с к о к га са з п е јеппепГ е („о мсшаху к о ји б р а и и га ћ е “ ), к о ју см о н а ш л и к о д Егберта из Ли- је ж а , п о с л у ж и л а је у сп еву М о т а ^ е С иШ аит е (Гијо- м о в о м онаш т во) к а о моти® к о ји п о к р е ћ е епску радњу. П р в а в е р зи ја тог „ ју н ач 1КОг е н а “ к о ји , к а о и многе дру- ге с к а п зо п з <1е %е51е, с а д р ж и о б и л н е прим есе грубе ко- м и ке , см еш та се у 1160. го д ан у , д р у га о ко 1180. Гијом, к о ји п о стао м о н ах , д о б и ја о д и гу м ан а упутство да не п р у ж а отп ор разбојници-м а, и зузев а к о они хоће да

724

му отму гаће (М от а^с I. 361). V Мотаце II долаје се на одговарајуНем мосту обрааложен«е којс нсл<кгтајс У 1:

688 5'И 1е5 то {аЈспГ. сћои зега дгапт спп!г,пгоСаг оп рогга ие(г {п{ тпп а/гп>р.

(„Ако ми их скину. то ће бити пслика нево.-ца / јср ће моћи да се види сва моја брука").

Још и код италијаноког фраш евачког проповелни* ка Бернардина де Бустија (ВсголгсБпо <1с Вичп) на- лазимо тај мотив у поучпој наријацији . Он дачии.ана $е1 јгапсГзсат („фран»свачку духовитост") као и $*1 га&еШзген („раблеовоку духовитсхл”) и каоиијс хумор Сервантесов.

И онај „у грубој народској комиии посвула ра- ширен мотив ирОЈхтбс ХаХ.Лу“ („брбљивс страж љ ице“ . ОТТО \V Е IN К Е IС Н Д',) веома је омиљси у срсд!всм ве- ку. Он се јављ а већ у хагиограф ској комш ш меровин- шког доба. Тело св. Гаиголф а има чудотворно дело- вање. Једн а ж ен а ко јо ј оу то јавилн узвикује: $Гс орегаШг У1Г(Шез Скт^иЦиз, циот оД о апиз теиз („Ганголф чтши чуда исто онако као ш то их чини моја задњ ица“). То јо ј се оаветило: нз означеног дела тела излете одмах један оВБсепиз $опи5 („»неприетојни звуж“). То се десило једног петка. Ц елог свог ж ивота та ж ен а у петак није м огла да изговори ни реч а да не би уследила детонаци ја (МСН, 55 . гег. т ег . VII 166 и д.). У каролинш ко доба налазим о (Рое(ае I II 362, бр. 161):

14 Тит рос!ех сагтеп ех(иШ ћоггк1и1итџС траж њ ица испева тад појак поприлично прост,

као и л а к р д а ју о м узикалном м агарцу (Рое(ае IV 1080).М атеј од В андом а пш ие (РАКАћ 126, 71): 38 39

38 01Ц 50М , Тез Шеез е( 1ез 1еПгезџ 1932, 227.39 Ш ЕШ КЕ1СН, Зепесаз Аросо1осуп(озгз (В ајнрајх, Сене-

кино ’Отиквљење’) 1923, 55 са нап. 3.

725

1п раГвггз р аИ т зд и е $1иб.е1, гисГапГР ШтиИи Е1 зГгтепГе 1иЂа иепШ $ и Г п тд и е $опа1.

Алав, тањ ира се маш и и ш ерпи, па с ригањем громким Трбуш не ф ан ф ар е пој удруж и прашећи све.

Ова драстична кам ика има сваје мосто још и у хумору ђавола у Дантеовом П аклу (21, 139).

Додирнули смо само неке стране средн,овековног хумора40. И страж ивачу се овде нуде још веома ботата налазшита.

49 О црквеном хумору упор. још Н. ГБХЈСК, Оег тгзш ра$сћа1г$ (X. Флук, „Ускршњи см ех“), у часопису Атсћги јит КШдгоп$гпг$$еп$сћа/Г, 1934, 188 и дд.). О госа топасћотит („мо- нашким шалама“) и Сепа Су$рггапг („Гозби Кипријановој“): РАТЈ1, ГЕНМАНИ, НГе РатоШе гт МШе1аИет (Паул Леман. Пародија у средњем веку, 1932). — О свечаностима учитељске шибе (ВакеИез1:е): Н. 8РА1МКЕ (X. Шпанке) у Уо1к$1ит ипд. КиИиг б.ет Котатгеп, год. 1931, 204; К. У01Ш С, Тће Ртата о/ 1ће теШеиаI Сћитсћ (К. Јанг, „Драма средњовековне цркве“), 1933, I 106 и 501 и дд.; МНЕМАКТ у Кеиие ћепеб. 49, 139 и по- себно 338 и дд. — О музици за игру и игри лоптом у цркви: ЗРАИКЕ у ПеорћП. МШ. 31, 149 и Нг$1. УјЦ. 26, 384. — У гкИ- си1а Валтера из Шатијона убраја и Уепетгз сорта („Венерину спојку“) (1925, стр. 59, строфа 4). То подсећа на античко схва- тање (упор. нап. 26 у овом ексурсу), према коме је подручје еротике било резерват комедије. Подређеност еротике комици могла би да се докаже на основу многобројних средњовековних текстова.

726

ПОЗНОАНТИЧКА НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ

V

1. КВИНТИЛИЈАН

Деловање Квинтилијаново у средњем веку много је веће него што би се то могло закључити на основу сведочанстава1. Уколико је 1пзНшНо огсиопа (Обра- зовање беседника) упутство за стварање идеалног чо- века, оно се може поредити с Кастшвонеовим Двора- нином (Сог1е%1апо, 1528). „Хармонично заокруживање духовног живота“, што је Буркхарт сматрао каракте- ристичним за ренесансни идеал иото итуегза1е, било је живо и у Квинтилијану. Беседништво је „најдраго- ценији дар богова“, и управо стога савршенство чо- вековог духа. 1рзат огапсН тагезХаХет, диа пгкИ<Ш 1ттог1а1ез теИиз котгт д.еб,егип1 е1 ^иа гето1а тиТа зипХ отпт еХ 1исе ргаезепН ас тетопа розХеп- ХаХгз сагепХ, ХоХо атто реХатиз („Посветимо се, дакле, свим срцем овом узвишеном дару беседништва, од којега беомртни богови вишта племенитије нису мо- гли поклонити човеку, без кога је све немо, лишено сјаја у садашње време, а успомане код потомства“, XII 11, 30). Наравно да је овај циљ висако постављен и тешко достижан. Али није ли човек научио да пре- лази мора, истражује звездане путање, премерава све- мир? Ове су вештине још теже, али оне ипак куди- камо заостају по вредности за беседништвом (ттогез,

1 РА1Ј1ј ЦЕНМАКИ у часопису РћгШодиз 89, 1934, 349—83.— А. МОЦЦАГШ (А. Молар) верује да м ож е да утврди сол-

зрггаНоп би зИепсе („заверу ћутан>а“) против Квинтилијана у XII веку (Це Моуеп Аде — Средњи век, 1935, 9).

727

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СРК.Д Њ И в * ;к

сИјјГстогез аг1е$ — „мањс вродне, али теже умет- ности“, XII 11, 10). Мало ми је познато исказа који оупротност измећу антнчке и модерне хијерархије вредности осветљавају гако јасмо као ове речеииде. Тек оне нам дозвољавају да схватимо зашто је идеа- лан боседиик за Квинтилијана исговремено и идеалан човак. Пре њега је, додуше, веН Цицерон у свом спи- су Ога(ог (БесеОник) покутиао да створи слику савр- шеног беседш1ка“. Али она је била превише видјбиво направ;вона према њоговој соиственој личности, а и превише специјално заснована на агз сИсегиИ. Кад Квинтилијан у 12. књизи овога дела приступа истом задатку — аЛ раПет ореггз с1ез(таЦ 1оп%е 5тгат („кудикамо најтежем деду задатка кога сам се подухватио“) — он стога сме да каже да сам ееби изгледа као бродар који је сгш доопео на дебело море — саекст ипсИдие е( иптдие ропШз („одасвуд небеса и море“)\ Свакако у бесконачној даљитш види Ци- церона — као јединог претходника. Али и он сада, како каже, опушта једра, весла спорије и задовољава се тиме да расправља о врсти стила која приличи са- вршеном бесвднику. Тако он, Квинтидијан, нема прет- ходника чије би трагове могао да следи. Сам себи мо- ра да прокрчи пут и да њиме иде све дотле док то задатак захтева.

Исшчем из тог дела неколико појединости које су важне за каснију теорију књижевности. Иако је Квинтилијан (I 4, 2) најпре ргузликовао два дела гра* Хкгтаке7~тгЗуку^о правилном бесећењу и објашњење пеоника, он ипак додаје (I 4, 3) да учење о језику обухва га и вештину писања, дакле оно што називамо учењем о стилу и што у немачкој школи припада пи* сменом саставу. Тај наставни систем, који је Квинти- лијан затекао и који он стручно објашњава, чини историјски разлог што од римског периода царева до Француаке револуције сва књижевна вештина почива

2 зиттит отаГотет јтдеге („предочити најизврснијег бе-седника", Ор. — Беседник 7). СазПдНопе (Кастиљоне) употоеб- љава исту формулацију: јогтат соп рато1е ип ретјеПо сотГеаг апо („да изрази речима савршеног дворјанина“). У

3 Енеида 3, 190.

728

П О З Н О А Н Г И Ч К А НЛУК А О ЊИЖ ЕВНОСТИ

на шкодској реторици. На једном каснијем месту (I 9, 1), та два дела граматике раздвајају се заттим новим ознакама као методика и историка. Тумаче^ве пеоника изједначава се, дакле, са историком и гиме т писе имамо историју књижевности, и то како по суштини тако и по називу. Цело једно поглавље (I 8) потом говори о читању песпика: 1есИо. Треба читази само песнике ко ји су морално вредни (§ 4), Стога се у новије време прешло на то, како Квинтилијан са задовољством напомиње, да се Вергилије обрађује у школи. Треба читати и лиричаре, мада у избору. Чак и Хорације садрж и места која Квинш лијан не би же- лео да објаш њ ава у разреду. Саовим се искључује еротска елегија. Насупрот томе, комедаја се препо- ручује. Она је важ на за учење беседничке вештине јер приказује различите карактере и ефекте које је и Аристотел обрађивао у својој Реторици. Та напо- мена о комедији м ож е да објаони на лрви поглед изне- нађујућу чињеницу да је Теренције био један од нај- омиљениј|их ш колских аутора целог средњег века. Што се осталог тиче, види се да је Квинтилијан био стро- жи него монаси и клерици хришћанокаг средњег века који су се, као што је лознато, бар од XI века, Ови- дијем и у настави веома обилато служили. — Уз ово поглавље о лекш ри песника мора да се узме књига X 1. Целокупна граћа за учење реторике обра- ћена је у претходним књигама. Али ни студент који ју је посве уавојио још не поседује лакоћу гоовора која је постала хабитуе (е^г). Тај хабитус захтева обимну резерву говорних обрта и сазнајних садржина које су стално на располагању — сорга гегит ас уегђогит , („обиље предмета и речи‘% X 1, 5). И једно и друго / стиче се само уз помоћ лектире. Тако Квинтилијан по ■ други пут, али на вишем нивоу, долази до тога да расправља о књижавности. Како треба читати? Одго- вор на то питање (X 1, 19) глааи: „Панављајмо оно што смо прочитали и читајмо изнова, и као што јела треба ЖЈвакати и гутати готово у течном стању да би била лакша сварена, тако ни оно што се чита не треба да се предаје памћењу и подражавању снрово, него омекшано многим лонављањем и такорећи пре-

729

К т ч Н | Г К Л К П . И Ж К М П О С I' И Л А ; И 1( 'К И С1М , д ц .14 ц Ек

рађе?ио“. Кш-штмлпјан потом додаје јсдлг/ подслу ау тора па класс: псхници, мсторичари, филолофи. Чи- таи>с посника пс прспоручујс сс само чГх>г осисжит.а- јућег уживап.а којс јс са тим попезаио Око ожинл.ана дух, дајс иара:«у уаиипкиост и учи како да се дслује на оссћап.а сп у тао ц а . ПарлЈШО, нс ј осГ,а заборааити да јс иосзија4 бл1иска ошадоиктич/ком (нс форсптичком) боседииштву; да јс, падал.с, н.еи цит* с мо забава и да она иа крају тај цил» оствагрујс и*мишл»ан.с/м неи стинитог, чалс понсронатног: цепи* ох1еп(аИот сотра■ гаШт е1 ргае1ег Ш циод. <>о1ат реШ Vо1ир1а(ет еатцие епат јтдепЉ поп ја1$а тос1о, зес! еИат циаеАат т- сгесШпНа („врста ко ја се м ож е уиореди ји са похвал ним беседииштвом и ко ја , осим тога, има за циљ је- дино изазиваље нријатиости, и то измишл»ан,ом не само лажних, него и понеких невероватних ствари", X 1, 28). Ш то се историограф ије тиче, она је веома сродпа пеоништву: нека врста песме у ирози (ргохта роепз е1 циоАаттоАо сагтеп зоХиШт — „најближа поезији, нешто као песма у п рози “ ; X 1, 31). Она има на располагању обиЈве д о гађ а ја са ко јим а беседник може да егземпл-ифижује. Н а кр а ју , обавезно треба читати и филозофе5.

Како је то разум евањ е елеквенције морало бити схваћено у средњ евековној м анастирској школи? Ре- торика је била једна од три н иж е аг1е$. Квинтилијан је учио да она м ора бити повезана са студијем пое- зије и филозофије. Средаш век је из тога извео за- кључак да су еЊциепИа, роезгз, рћИозорћГа, заргеппа само разлзичита имена за исту ствар. Али послушајмо

4 Квинтилијан употребљапа неутралан израз ћос депиз („ова врста“, X 1, 28) уз који свакако треба додати е1одиепНае („речитости"). Или тај израз стоји апсолутно? Он обично каже рое1ае. Само једном (XII 11, 26) јавља се реч роезгз, која је и иначе веома ретка у латинском језику. Хорације је има само на једном месту (А. Р. 361), али у смислу „песма“. Ретко је и роеИса, роеИсе („песништво"). Уобичајену реч за поезију ни римска антика, а ни латински средњи век нису поседоваЛи.

5 Квиитилиј анов однос према ф илозоф ији детаљно раз- матра В. АРРЕЦ, Оаз ВгШипдз- ипд. ЕтггсћипдзШеа1 СЈитИИапз (В. Апел, Каинтилијаггоа идеал образоиања и ааспитања) ди- серт. Минхен 1914.

730

П О З Н О А Н Т И Ч К Л Н А У К А О НјИЖКВНО СТИ

даље Квинтилијана. У сжвиру филозофије тежитите је на моралу: тогез ап1е отта огаГоп зШсШз егип1 ех- со!еп(Н („беседаик ће пре свега бити дужан да се у својим студијама брижљиво позабави питањима мо- рала“, XII 2, 1). И још сугестивније: еуоШегкИ ретГиз аиаогез, дш <1е ^Ши1е ргаесгршпГ, и1 огаЊпз уИа сит зсгеппа сИутагит гегит зИ Нитапагитдие сотипс1а („посебно студиозно ваља проучити писце који износе поуке о врлини да би живот беседников био повезан с познавањем божанских и људоких ствари“, XII 2, 8). Уз то узмимо на крају: гат дтЛет рагз Ша тогаИз, диае <ИсНиг Е1кгсе, сег1е Ша ога1оп ез1 ассоттод,а1а („сем тога, онај одел>ак о моралу, који се зове Етика, одиста је читав прилагоћен потребама беседника“, XII 2, 15). Сада се подсетимо да су и песници били због свог морално-васпитног делоевања препоручивани као школска лектира. Узмемо ли све то заједно, постаје ја- сно да је настава граматике и књижевности у средњо- вековној школи истовремено важила и као течај из мо- рала. Кад је она ово схватање обликовала терминоло- шки, школоки аутори су могли да буду означени као егШси То је доиста уобичајен, али, колико знам, не и објашњен назив. Он постаје јасан, како верујем, на основу Квинтилијана6.

Види се колико велик простор у Квинтилијановом уџбенику заузимају чисто књижевне студије. Постоје у њему места на којима се кроз ораторски назире је- дан потпуно друкчији животни идеал: идеал хумани- сте који живи само за своје студије, уметнички обда- реног љубитеља књижевности.

Како сместити реторику у аристотеловску схему наука — теоријске, практичке, поетске? Она се нај- чешће смешта у област праксе. Али она је присутна и у беседнику који је практично не примењује, као и медицина у лекару који је оставио своју „праксу“. „Има наиме извесне добити — не знам да ли је она и највећа — и у нашим студијама у самоћи; уживање у књижевности тек онда је потпуно чисто када се она

в Тиме бих желео да исправим и допуним излагања К. Лангоша (К. 1.АМС05СН) у његовом издању дела Еедгз(гит (Каталог) Хуга од Тримберга, 1942, 30 и д.

731

повуче из активног живота и делања и ужива у кон- твмплацији себе саме“ — пат ез( аИцтз, ас пешо ап тахипиз, еНат ех зесгеНз7 * зГиАпз јгисШз ас 1ит рига Уо1ир(аз Инегагит, сит ап асш, т езI орега, гесеззегипГ е1 соШетрШтпе 5и( јгиипШг (II 18, 4). Каоноантичко животно расположење. . . али које је могло да се осети у сваком од отада протеклих ве- кова и према којем се у сваком од њих живело. У једној таквој речи супстанција античкс реторике пре- творила се у нешто сасвим друкчије; у оно што се на француском зове 1а геИ^тп пез 1еигез („књнгопо- клонство“); у оно што је у XVI веку отеловљавао Еразмо. И таквом хгуманизму Квинтшшјан је могао да буде вођа. Али историјаки је важније и делотвор* није његово значење за школаку обраду античких аутора и за темељна књижевнонаучна схватања сред- њег века.

2. КАСНОРИМСКА ГРАМАТИКА

Од римских граматика које су нам сачуване* ни- једна није старија од III века, највећи број и нај- важније од њих падају у IV век. Писци тог непро- дуктивног позног периода задовољавају се исписива- њем из старијих извора и различитим начинима њи- хове компилације. Наставна граћа проширује се сада укључивањем метрике која важи као део граматичке

7 Квинтилијан радо спаја зесгеШз („усамљенички") са ли- терарним студијама. У оваквој језичкој употреби као да се назире нека чежња за приватним животом — разумљива код човека који је депенијама био судски беседник, а у старости је постао и принчевски васпитач. О студију књижевности он лепо каже: песеззапа риетгз, гисипЛа зетпЂиз, с1и1сгз зестеГотит сотез („неопходан деци, пријатан старцима, слатки пратилаи у самоћи“, I 4, 5). И Тацит говори о ИИегагит зесге1а („бав- љењу књижевношћу у самоћи“), које је Германима, како вели непознато (Сеттапга 19).

* Темељна студија о томе: К. ВАГШ1СК, Петтгиз Ра1а- етоп итт Ше тбтгзсће Атз дтаттаИса (К. Барвик, Ремије Па- лемон и римска Агз дтаттаИса), Лајпциг, 1922.

732

П О З Н О А Н Т И Ч К Л Н А У К Л О И ј И Ж Е В Н О С ! т и

аг$'\ Рани средњи век није — уз саовнм релкс и;»у- зетке9 10 — ништа променио у саставу касноримске граматике, него махом дословно репродукује учен,а III и IV века. Тако нпр. Ирац Клемент, који је под Карлом Великим и Лудвигом Побожним био учител> у франачкој дворакој школи, дефинише четири за- датка граматике (1есНо, епаггаНо, етепАапо, ккИсит — „читање, објашњење, исправљање, суд“) потпуно се ослањајући на агз Марија Викторина (Мапиз VI- с1оппи5, IV век)11. Тај %гаттаГ1сиз (ИИега1ог) цар- ског периода завештао је својим средњовековним на- следницима баштингу своје агз: као неопходно школ- ско благо опасен је фундус римске књижевности што га је још поседовало паганство на измаку. Начин тог преношења био је без духа, празан, механички: и управо стога трајан. То постаје посебно јаано кад граматичари саошитавају елементе поетике, као што је то чинио Диомед (Бш тебеб, IV век). Он је уз сво- ју агз %гаттаНса додао и трећу књигу, која је била поовећена метрици. При том отпада понешто од оно- га што бисмо ми рачунали у поетику. Под појмом роеНса не подразумева се ни теорија ни техника пое- зије, него песничка уметност сама12 у супротности према појединачном пеоничком делу: роеНса ез1 јШае ^егаеуе паггаНотз соп^гиепН гћуГкто ас реке те1пса зггисХига, аН иНШагет уоШргагет^ие ассоттокага („поетика је граћење фиктивне или истините приче у складном ритму и метричкој стопи, намењено за ко- рист и уж ивањ е“, К Е Њ I 473). Дакле, чисто формална

9 Код Марцијана Капеле Минерва одлучује да метрика не спада у граматику него у музику (150, 5).

10 Пре свега, треба поменути још и данас загонетног Вир- гилија Марона (VII век), но кога је Клемент Скот поново угра- дио у главну линију традиције. — Према Б. ТАНБ1, Те5 ЕрГ- готае Ле УггдИе б.е ТоиЊизе (Д. Тарди, Писма Виргилија из Тулузе), 1928, 23, В. М. би био адепт — преко аквитанских јев- рејских заједница посредоване — кабале, чије је принципе интерпретације (гематрије између осталог) пренео на латинску граматику.

11 С1етепПз агз дгаттаИса (Клементова Граматика) изд. Ј. ТСЛЛаЕНП (Ј. Толкин, 1928), стр. 11, 22 и дд.

12 Тако већ код Цицерона и код Аристотела у првој ре- ченици Поетике.

733

л п л а ј 1ГГ/ДП>и ВКК

дефинииија која уме да сједшш с\т1ротна схватанл. Суштина поетије се налази у њеној метричкој стру. кг\фи*3. Њена садржина је прнповеда1ке (паггаПо). Сврха посшшггва је, прома Дио.меду (и његовом узо- ру Хораиију), да користи н разоноди. Адн чнтајмо даљс: (И$(Ш ашет роепса а роетше е( роечг, диоН роепса агх гр$а ШеШ&шг, роета ашет раг$ орепз, Ш (га%оесИа, рое$1$ соМех1и$ е( согрт (о(ш$ ореги ејјссп, ш Ша$ Ос1\$\ха АспеГ$ („поетика се пак разли- кује од посме и пссмс у томе ј и т о се под иоетиксш по- дразумева сама уметност, поема је, опст, део радње, ннр. трагедија, а псема је састав и тедо целокупне до* вршснс ра.Д1не, нир. И.шјада, Одисеја н Енеиоа"). Ово веН ие ралумемо: јер ки аутор више није рату мео свој прехдожак. Ади ми можемо да реконструншемо на шта се ту мксли“. V хелеиистичкој поетшш постадо је уобичајено да се наставна грађа ршпчлаин прсма три аатекта: лоСтјсгц-, г.оСтјјш, г.з(Л)ттк\ Ту схсму стеди н Хорацијс, који „своју Аг$ репса рашчлањује на три одсљка јоднаког обима од којих се први одиоа! на пссииштво (1—152), друти на песничка дела (15Т-~ 294), а треКи на песннка|*,1“ . У хеленистичкој теорији при то.м се супротставл>ају два наставна мишљења. Је дно под иоСтЈсгц- подразумева грађу', под го(тра јези- чко облнковање песннчког дела. Друто, поанато већ Луцнлнју (фр. 33 н дд.), подразумева под рое$1$ оби- мну песму (Илијаду, Енија), под роета кратку (Лу- цнлнје наводи као при.мер епистолу* 15 16). Ово друто уче- н>е репродукује Диомед, кад трагеднју означава као роета, еп као рое$($. За средњи век постала је онда

0 То је владајуће схватање (Платон, Федар, 258 <3), од којега је одступио само Аристотел.

н Надовезујући се на капиталне радове Кр. Јензена (Сћг. Јеп&еп) о хеленистичкој и Хорацијевој поетици. Најновији: НегакГеШез аоп Роп1оз ћеГ РћИодет ипд. Нотаг (Херахлид с Понта код Филодема и Хорација, Вег1. 5В. РНИ.-НШ. К1 1936).

15 ЈЕ№ЕМ, Негак1ете$ стр. 3. — Упор. и Хермогена изд. НАВЕ (Рабе) стр. 4, 9 и дд. Надаље О. КОТТСЕН, ЗћлИетг гиг рШотзсћеп ЗићзГапИићШипд (Г. РЕТГЕР, Студије о грађењу именица код Платона), дисерт. Кил 1937, стр. 30.

м ЈЕ№ЕИ, Рћподетов пћег <Пе СесПсМе. Гппрез Висћ (Филодем о тгесмама. Пета књига), стр. 103.

734

п о себ м о нажша по,!л*ла псснп'поих мЈК1а (рогпкЈ1о‘> це пега) к о ју је г р а д и р а о Д и о м е д . О н рнчликујс (< ј р. 4Н2> три гланне » |х тс с а по н ш п с по.1нр<;га. С хсматски то м о ж с д а с с п р и к а ж с о н а к о :

1. ц е п ш ш и л ш т уе1 т г г / а Н ^ и т (Л гатаИ соп ус\ тхтсЛ л соп — „дслатна илн подражаиалачка врста"). Карактсрисгика: пссма нс с а д р ж и н и г а .кис упадии.с иесдшконс (нГпе росЛае т1ег1о(и 1лоп е ,,бел /дстну- тих речи иссдтко1шх“); гон<Јрс с а м о драмски ликоии. Ту спадају трагсдијс, комсдијс, али и п асг п р ск с не смс, као пгго су 1. и 2. склога Всрпдлнјсна - Четири подврсте: (гацГса, с о т Г с а , ла1уги :а , т Ј п и с а („трагичка, комичка, сагирско-драмска, мимичка* ).

2. %спт епагга(луит (ехецеНеоп, уе1 арап%е1Нсоп — „приноведна нрста“). Карак геристика: овде гонори само иеспик. Иример: Всргилијсне Георгике кшига 1—3, поред првог дела 4. кн.игс. (Тиме се хоће рећи да прича о Аристсју (4, 314—558ј испада т оквира %епив епагга\1уит-а.) Да;ни пример: Лукрсције.

Три подврсте:а) ап%еШсе (,,оиом.ин,ући“): садржи „сентештије*4

(Теогнид и Хрије).ћ) ћгШопсе (,,исггоријски“): садржи приче и ге-

иеалогије. Пример: Хесид.ов Кагалог жена.с) (ИЛазсаИсе (,,поучно“): дидактична иесма (Емпе-

докле, Лукреције, Арат, Вергилије).3. %епиз соттипе (Јсотоп уе1 тгкит — „заједаи-

чка или мешовита врста“). Карактеристика: говоре како песник тако и уведеии ликови. Примери: Или- јада, Одисеја, Епеида.

Две подврсте:а) кегогса зресгез („херојска иодврста“): Илијада

и Енеида.ћ) 1упса зресгез („лирска подврста“): Архилох и

Хорације.Овај систем, који на први поглед изгледа чудно,

морамо да схватимо17. Подела родова према личности-17 Упор. У8ЕИЕН, К1егпе ЗсћННеп II 290 и д. и СЕОНС

КА1ВЕЕ, Иге Рго1едотепа тр1 хоЈцо>бСа<; (Георг Кајбел. „Про- легомена о комедији" — СбИ. Аћћ. том. 2, бр. 4, 1898), 28 и дд.

735

ма које говоре (само песиик; с амо ликотаи, псоник и ликови наизмевично) има овоје корене код Илатола (Држава 392—394). Она се налати у оквиру н,оговоч великог напада на пееништво. Илатон хоћг: да покажс како свеколико „ми,мич)ко“ песшшгпво (трагедија, ко- медија, еп) мора да се прогера из идеалне државе. Мимесис је и репродукција афеката, дакле и лошог и нискот (395—396). У држ ави од песништва није допуштено ништа друго сем химни боговима и похвал- них песама добрим људима (607а) — дакле, само ли- чне манифестације песника самог (б^ а%аууг\1ад аитоО тоО копгјтоО— „кроз приповедање самог песника“, 394с). Да 6и добио тај резултат, Платон је поставио, или преузео, трочлану поделу пеоништва ко ја је полазила од крајње формалних обележ ја и код које за еп преостаје само „мешовити род“ (би' ацфотерсди — „од абојих“)18. Лако је закл/учити да та подела не задово- љава ни логички ни суш тински19. Али она је била за- штићена Платоновим ауторитетом, а потом ју је преу- зео и Аристотел20 као једну од три могуће врсте по- деле уметничких веш тина (Поетика погл. 1—3). Код Аристотела она, мећутим, фигуриш е само у оквиру прелиминарија, а у даљем току ист,раЖ|Ивања нема систематску функцију. Аристотелово интересовање ни- је усмерено на опољашњу класификацију него на унутарње биће песничких родова. Он код трагедије посматра развој њене „природе“ , „дефинише њену суштину“ (то^ орои трг оМад- — „одрећење сушт.ине“). Платонов схематизам је, онда, путевима које ми овде више не можемо да следимо, доспео у граматичко учење IV века, онако како га налазимо код Диомеда.

18 П рем а Ј . С тр уу (Ј. 8 Т К 0 1 Ј Х ) (Иаз РгоШет б.ез К1аззГзсћвп ипб бге АпНке, асМ УоНтаде, ћетаиздедеЂеп иоп Ш. ЈА Е С Е К — Проблем класичног и антика, осам предавања, и з д а о В . Јегер, 1931, 2 и дд .) П латон је у Законима и з н е о у ч е њ е о „законом ер- ности р одова“. О том е, м еђ ути м , у П л а т о н о в о м т ек ст у н е на- лазим о ниш та.

19 У пор. и пак К К 0 1 Љ , 31исИеп гит УегзГапдлпз дет тотгзсћеп ШетаГит (В. К р о л , Студије о разумевању римске књижевности, 1924), 45.

20 Ш то ч и ни се , о сп ор ава сам о С Г Ш Е М А К ^ (АггзШе1ез РоеИк — Гудем ан, А ристотелова Поетика, 1934, 104).

V то нроме нелики су родови античке класмке већ ода*- вно изумрли. Оно штх> је очувапно од тих токсгона, коршићено је «ао насташто градиво у нжоли. Учење о родовима било је у истом раигу са учењем о дело- впма говора. То учење постало је груо оистем прегра- да у које се на оилу трпају дпсиаратн1И предмепи. При том оу морали да се уврсте и такве жаирови које Пла1хш и Аристотел још ниоу познавали: пре свста дидактична песма и пасторално песпиипдк>, које је захваљујући Вергилију добило класнчно важоље. Већ Кшштилијан (X 1, 55) је мећу имснима обух1ва1 еним термином ерш, накан Хомсра, Хесиода, Аитимаха, Панијасида, Аполонија, Арата, поменуо и Теокрита — схватао је, дакле, ел чисто формално као песму у хексаметрима. Диомед, мећутим, иде даље. Соисгвени схаматизам присиљава га да Вершлијеве еклоге по- дели на два рода21. Чисто дијалошки комади 1 и 9, на- писани без уметнутог говора пеоника, спадају у „драм- ски“ род, као трагедија и комедија. Из тога логично произлази (иако Диомед то изричито не каже) да осталих осам вклога (а тиме и највећи део Буколика) спадају у &епш соттипе („заједничку врсту“) — а то значи у еп. Латиноки средњи век задржао је то схватање. Диомед, поред тога, има још једну посебну дефиницију епа: ероз д.Гс1Хиг ^гаесе сагтте ћехате1го дМпагит гегит еХ кегогсагит китапагит^ие сот- ргекепзш22. . . 1аХте раи1о соттитш сагтеп аи<Нхит („речју еп означава се на грчком приповедање о бо- жанским, херојским и људским стварима песмом у хексаметрима. . . на латинском мало уопштеније — свака пеома на гласу“, 483 и д.). Овде очевидно имамо рефлекс једне белешке код Диогена Лаертија (VII 60), коју је он наводно узео из Посидо-нија. Уз Дио- медову трочлану поделу то не иде, али Диомед компи- лира ексцерпте различитог порекла. Он у поезији, сем

21 Сервије (ТНП..О-НАСЕП III 1, 29) дели еклоге на три Диомедове врсте.

22 Та формула је у вези са дефинисањем филозофије као „знања о божанским и људским стварима“, упор. о томе КАНЛ. НЕШНАКБТ, РозеМотоз (Карл Рајнхард, Посидоније), (1921) 58.

737

г -л д Њ И В Е К

три рода, разликује четири стилска карактера23 и шест с{иаИ1а!е$ сапптит („мвалитативлих тииова песама"): кегогса, сотгса, гга&са, теИса, загупса, сИГћугатШа („херојски, камички, трагичаш, мелички, сатирско -драмски, дитирампски“, 502, 13). Деловање Диомедо- во посведочено је делимично помињањем његсхвог име- на, делом преузимањем његове наставне граће24.

Други један граматичар IV века, неоплатоничар Гу1арије Викторин из Африке, доноси на крају овоје агз филозофски прилог поетици, који преузима из својих грчких извора. Пошто је обрадио метрику, он прелази на питање порекла музике и песништва, и сво- ди га на уроћену предиспоаицију, коју је НаШга ра- гепз („мајка Природа“) човеку подарила истовреме- но са животом и свешћу. Та природна предаапозидија постепено је посматрањем и вежбом развијена до ни- воа вештине која може да се преноои поучавањем. Уз то је дошао — према Теофрасту — подстицај који произлази из три глав,на афекта: радости, беса, енту- зијазма (= засп јигопз тзИпсГиз — „нагона свете по- маме“). Уз ослонац на Платона износи се учење о бо- жанском лудилу песника, уз ослањање на Хорација (сагт. III 21, 11) учење о подстицајном деловању ви- на. Али и љубав може да човека учини песникомЧ Викторин, дакле, чини један од извора из којега је средњи век могао да црпе платоноку теорију о песни- чком лудилу. Карактеристично је за културни поло- жај позног Рима да се она даје као додатак грамати-

23 Јхахро«; (,,дуги“): Е н е и д а 11, 539; (Зрах^ (,,кратки“): Енеида 5, 250; (,,средњи“): Е н е и д а 1, 343; ау0иро<; (,,цветни“): Ене>ида 7, 30, и М а гаоеп И аГ ет 1исг а с јГ и т гт з б.е5стгЂепб.о јасИ паттаНопет („где гради причу описујући љупкост гаја и реке“ стр. 483).

Диомед у средшем веку: МАК1ТШ5, регистар. — Дио- медова атв дт ат т аИ са штампана је у Паризу 1498. године, а ту је 1527. поново објављена, заједно са Донатовом. Она делу- је још и у француској ренесанси, вид. Ш. Г. РАТТЕН501*, Тћтее сепГитге5 о ј Ртепсћ роеН са1 Т ћеот у (В. Ф. Петерсон* Т р и в е к а ф р а н ц у с к е п е с н и ч к е т еори је , А п п Агђог 19тп I 620 I 626. '

25 Марије Викторин код Кајла IV 158—160.

738Ш

П О З Н О А Н Т И М К А П Л У К А О П . И Ж К В И О С Т И

чком уцбонику. Викторин је у средткем веку много коришћен.

Најралииренији уџбеници латинске граматикс у средњем веку јесу, као што је позиато, уцбеиици Ели ја Доната (АеНиб БопаШб, IV век) и Приоцијана. V До- нату нема ничет о ноетици. Присцијан заузима посе- бно место*'- Пореклом из Мауританије, он је постао учитељ латинског у Византији под царем Анастасијем (491—518). Његова граматика обимом, али и квалите- том, надмашује римоке аПез IV века, јер је у исто- чном делу царства успео да се надовеже на грчку тео- рију, која је била на вишем нивоу. За поетику она не нуди ништа. Али зато то надокнађује један мањи спис Приоцијанов, тзв. Ргаеехегсиатта. То је превод тзв. 7гроу\Јр^асг|1ата („иретоходних, припремних вежби“) које је саставио Хермоген (иод Марком Аурелијем). Те „уводне вежбе“ имале су стално место у реторичкој настави. То су стилска вежбања, која се могу упоре- дити с нашим школским саставима и која су ишла од лакшег ка тежем26 27. Она су обухватала басну, хри- ју, приповетку, сентеицију, општа места, панегиричке вежбе, поређења, просопопеју, описивање, обраду не- ке тезе (нпр. ап пау1%апс1ит, ап Аисеп&ит ихогет, ап ркИозоркапЛит — „треба ли се возити бродом, треба ли се женити, треба ли се бавити филозофијом“). Пи- тање да ли та прогимназмата, која су била уобичајена већ у Цицероново време, и која су каоније уобличена у систем, треба убројити у граматику или у реторику, било је предмет спора још у старом веку28. Ни учење о фигурама иије могло да се једнозначно подели на ова два школска предмета. За наставу су овакви су- коби о компетентности били неважеи. Значај Присци- јанових РгаеехегсИатта је у томе што су она као доиуна његове граматике у латинаки средњи век пре-

26 ВАКШ1СК 245 нап — Г. К. Н1ШТ (Ф. Р. Хунт) о Прис- цијану у XI и XII веку у М е т е у а ! апб. Е е п а гз за п с е 3{исИез (С т уди је о с р е д њ е м в е к у и р е н е с а н с и ) I, 1943, стр. 194 и дд.

27 Ш. КК01Х, Е Н еГ оггк (1937) 79 и дд. — О. ЕЕНИЕКТ (Г. Ленерт) у В и г з га п з Ј а ћ ге б ћ е ггс М 248 (1935), 100 и дд.

28 Упор. и ВАК1ЛЛСК 260. — Исидор, Е (. 2, 1, 2. — Квин- тилијан II 4.

739

нела слемонте грчке реторнчке теорнје, и то уз изо. ставл>ање свега онога што је долазило у обзир само за нолЈгтичку н судску беседу. Из Присцијановог сли- са сродњовековни латиннста могао је, између осталог да научи разлику пзмеђгу иаггаПо јШШз (а<1 (га оесНаз 5|Ч’е сотосАшх јш а ) (.,приповеаан>а п нзмишљеном [за- мнш.т>еног за трагеднје нлн комедије]**') и паггат Ји- $(опса (а<1 ге$ $е$1а$ ехронспЈаз) (нсторијског приповс- дан>а [за нзлагање историјских догађаја] * *); суштину и примсну сентенције (ога(Го $епега1ет ргопипПапо* пет Накспз — „речи које се наводе у свакој прили- цн“); врсте поређења. Посебно је делотворан, изглеца, бно одеЈвак Ве 1аис1е („О похвалној 6еседи“, КЕИ 435 и дд.). Јер он садржи главне панешричке топосе грчке антике. При том има нешто што је културно- историјскн занимлдшо. У Присцијаново време је бор- ба нзмеђу паганства и хришћанства већ цео један век бнла одлучена: Партенон је био претворен у хришћан- ску цркву, а толерисанн с\г само још оскудни осташ! паганске културе25*. Присцнјан је илак могао без про- блема да преузме митолошке украсе својих паганских преаложака. То се нарочито показује кад се разма- трају схеме похвале. Приликом похвале лова нлр. тре- ба напоменутн да је лов измислнла Дијана; у славу коња, да је он света животиња Нептунова; голуба, да је посвећен Венери. Из аналогних разлога треба при* ликом похвале дрвећа давати предност ловору (Апо лон) н маслини (Минерва). То што је Присцијан мо гао да препоручи такву вежбу, било је око године 500. могуће само у внзантијском културном кругу. Као човек и граћанин неко је могао да буде хршићанин, као р>етор паганин: ту напоредност без напетости Прн- стшјан је као могућност понудио западноевролском средњем веку’’30. Стварну аналогију томе моћи ћемо да нађемо тек у нталијанском хуманизму. Један Авгу* стин би Ргаеехегсиатта осећао као скандалозно дело.

II6 9М СНК15Т~бСНМШ* Се5С*Чсћ(е ает дггесћгзсћеп игеташг

* НекУ врсту аналогије на Западу нуди Енодије али 1ен,егов случај ипак друкчије ситуиран. Ј

740

3. МАКРОБИЈЕ

Тај паганоки неоилатоничар41 (посгоје сведочан- ства о н>ем1у као високом државном служвенику од 399. до 422. год.) био је, као што је нознато, фило- зофски и научни ауторитет за цео сродњи воктд а по- миње га чак Кретјен у Ереку (6738). За авакво ува- жавање он може да захвали свом коментару уз Цице- ронов 8оттит 8с1рштз (Сципионов сан). Већ у том делу Хомер и Вергштије се јавл>а}у као педагошки ауторитети поред Платона и Цицерона. Та чегири ко рифеја непогрешива оу, противречност измсђу њих потпуно је искључена. Хомер је с1шгшгит отптт т^епНопит јопз е( оп%о („извор и иостојбина свих божаноких проналазака“), Платои Грзтз ^егНаНз аг- сапит („тајна саме истине“), Цицерон пиИтз зесХаг 1П8 СТ8 уе1епВи8 арргоћате („упућен у све филозоф- ске школе које су стари признавали“), Вергилије сН- $с1рИпагит оттит регтззгтиз („савршено упућен у све науке“) и еггоп8 г^пагиз („не знајући за погре- шку‘031 32 33. За наш контекст, мећутим, најинтересантије Макробијево дело јесу његове Сатурналије. Велики део тога дела посвећен је коментарисању Вергилија. У Сатурналијама, дакле, имплиците имамо кратак пре- глед касноантичке поетике. Из њега можемо да изве- демо оно схватање поезије које је имао један високо- образовани пагански савременик Августинов и Јеро- нимов. Да то схватање изложимо у најкраћим цртама. Вергилије је за Макробија мудрац који познаје све науке (I 16, 12). Често једном речју одаје ргојипАат зсгепНат (одубоко знање“, III 2, 7). Његово дело скри- ва езотеричке тајне (I 24, 13). Кад он каже дио питте 1аезо („због којег уврећеног божанства“, Енеида 1, 8) и тиме мисли на Јунону, он онда тиме хоће да наго-

31 Ј1епо окарактерисан код Алфелдија (АЈ^ГОил, Оге Коп1огта1еп), 1943, 56.

32 М. 8СНЕВ11.ЕК, Е)ге РћИозорћге (1ез МасгоМиз ипб. гћг Етј1и& аиј те ШГззепзсћаК Аез сћггзШсћетг МИШаИегз (М. Шедлер, Макробијева филозофија и њен утицај на науку хришћанског средњег века), 1916.

33 К. МКА8 (К. Мрас) у Вег1. 5В. 1933, 234.

741

Н ВК

вести да оу различита пит т а резултаги деловања : дног јединог божанства (1 17, 4), које је двополно (III 8, 1), како Вергилнје наговештава кад за Венеру каже (1исеп1е с1ео („са богом као водичем“, Енеива { 632). Антички политеизам је само алегоријско заоде- вање филозофских постулата: мит о Сатурну који једе своју децу и поново их избљује алогорија је времена које једе све и свему поново омоа ућује да настане (I 8, 10). Вергилије је, дажле, за Макробија теолот. Он је истовремено узор свеколике реторике (V 1, 1). Он влада свим методима изазиваља патоса и приме- њује их. Да наведемо само неке: 1. апострофиран>е не- живих или немих стварки, као што су оружје или кон> (IV 6, 9); 2. аМ иШ апо (,,двоумљење“) или (,,недоумица“) тј. реторичко иитање које почиње са

јасгаГ? („шта да учини“) или слично (IV 6, 11 и д.); 3. уверавање да постоје сведоци-очевици или ад- %е$ 1аНо гег уГзае („сведочење о ономе што је вићено својим очима“, IV 6, 137); 4. хипербола (IV 6, 15); 5. ехс1апиШо (ехфс1т)от$* — ,,узвик“), како ех репопа рое%ае („из песник01вих уста“), тако и ех Iрзшз ^иет (ги1ис1% 1одиеп%ет („из уста личности коју песник уво- ди као говорника“, IV 6, 17); 6. обраћање епског при- поведача читаоцу као у Хомеровом тбсхд* ам („могао би видети“), Вергилијевом сегпаз („видео 5и“) итд. (V 14, 9); 7. употреба сентенција (V 6, 6). Ових седам тачака представљају само избор реторичких предно- сти које Макробије истиче код Вершлија. То су о д јш -

ке које сталио налазимо у средњовековном песни- иггву, па и у Песми о Роланду. Нека читалац дозволи неколико доказа. 1. Апострофирање оружја: Роланд 2316; 2. аЛд.иШа%1о: Роланд 1185; 3. аЛ%ев%а%1о гег У1$ае: Роланд 2095; 4. хипербола: Роланд равзгт; 5. ехс\а- та%т ех регзопа рое%ае: Роланд 9, 179, 716 и чешће; 6. приповедачево ословљавање уз помоћ сегпаз-фор- муле: Роланд 349, 1655, 1680, 3387 и још на неким местима; 7. примена сентенција: Роланд 315. Не твр- дим, наравно, да је Туролд поменуте технике преу- зео из Макробија, него само да оне спадају у састав једне кшижевнотехничке традиције, то јест школске анализе песника и у-путстава . за песничку делатност

742

која јс код Мажробија нсН погпумо формирама м која сс одржала кроп цсо сре;|.и,и иск. Маг роои јс )«• уис реи да сс Вергилијс мриликом нссиичко1 р;па ,1[>ж ;јо реторичких пранила. Сами сроднджск«/инм пссници одреда су тако постунали. Видимо ; т меН Микр«*Г>и|с у поелији нала*и сме оно јнто јс у п.ој ии.чсо срс;пни иек14: тсологију, алегорију, унинераалну ниуку, ре- торику. V складу с тим ои има и предстаиу о псснику која је била страиа класичној а т ици: псспичко јспо сс може уноредити са кос.мосо.м. Вергили је је миј'лор у свим стилоким арстама. И>е.гона реч-ичосч је ттс \)геУ1з, пипс соршза, пипс {1опс1а, пипс нгти1 отгг.а, т(ег(1ит 1ета аи1 1оггепн: нгс 1егга Гр.ча кЈс 1аеЛа 1Љиз е1 ргаПз, Љг 5Г.Ш$ е1 гирЉин НгнрШа, Шс т:са Нагетн, Шс м г1%иа {оппкиа, раг.ч уп51о арегпиг таг1 („час ш крта, час оиширна, час китњаста, час, опст, све то у исти мах, овде-онде блага или набујала: тако је и сама земЈна овде пријатна због својих усева и ливада, тамо сурова због шума и литица, ту сува од песка, тамо натошвона изворима, а једап н>ен део отвара се према морском пространству“). Постоји, дакле, велика слкчност између сИутит ориз типсН („божапске творевипе света“) и роепсит ориз („пе- сничке творевине“); између с1еиз оргјех („бога твор- ца“) и рое1а („песника“) (V 1, 19 и д . и V 2, 1). Из уста једног паганског неоплатонисте касне антике, дакле, први пут чујемо „космичко“ схватање песника, које га упоређује са градител>ем света. Вершлијево песни- штво је настало захваљујући божанској инспирацији. Вергшшје је, наиме, на тајанствен начин наслутио да ће бити од користи свим читаоцима. Стога је у свом делу измеш ао све врсте елоквентности и то поп тог- 1аИ, зе<1 сИуспо т%ето (,;не смртним, већ божанским даром“). При томе је следио Свемајку Природу: поп аИит несШив <1жет диат грнат гегит от т ит та- Ггет паШгат ћапс ргаегехиИ, уе1ш т тизгса сопсогЉ аппат сНззопогит („изаткао ју је [= 'Е н е и д у оп. прев.] а да није следио ниједног другог вођу до саму 34

34 И питање да ли је старије јаје или кокош разматрао је већ Макробије (VII 16, 1 и дд.).

743

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК

мајку свих ствари, Природу — онако као што се у музици хармоишја сатка од онога што је несагласно1, V 1, 18). На том зашшљивом месту мешају се разли- чити мотиви: божаноко предзнан»е песЈгиково; ИаШга та1ег („мајка Природа'*); Природа као узор вештине (техне) (Псеудо-Аристотел тар1 хбспроо — „0 васеље- ни“, 396 ђ 7); ткан>е као симбол и метафора; песни- штво као музика. Одлучујућа је при том у нашем контексту представа о аналогији песничког ствараља са процесом настанка света. У том смислу за Макро бија, и за узоре на које се он иозива, песник је виши човек, суштшкжи сродан божанској природи. Неклх стотииу година каоније овај став се већ изопачио у фразу. Енодије песнику Фаусту даје комшиимент: Е$1 уоВгз циск1<1ат сит Ноттит јас1оге со11е§шт: Ше јтхи ех мНИо, уо5 герагаНз т теНиз („Постоји изве- сно заједништво измећу вас и творца људи: он их је створио из ничега, ви их чивите бољим“, НАКТЕђ 524, 7 и дд.) и (525, 20):

фиос! НаГита Бео, ћос Нћг ОапГ зНиИа.Природа Богу што да, студије теби ће дат.

Али, вратимо се Макробију. Његово схватање Вергилија показује изненаћујућу структуралну сро- дност са средњовековним схватањем поезије. Он себе више не осећа као учесника у једној живој књи- жевности, него као чувара и тумача једне завршене традиције. Класици оу за њега већ ,устари“. Њихов канон смањио се на мали број имена: Хомер, Платон, Цицерон, Вергшшје. То ограничавање резултат је промењеног душевнот става према књижевности. У том канону сједињенн су само такви аутори који мо- гу да буду сматрани религиозним, филозофским и научним ауторитетима. Дела канонизованих аутора се, онда, у окладу с тим читају и објашњавају има- јући у виду њихаву педагашку садржину. Тиме але- горија постаје меродаван метод тумачења. Сва та обе- лежја једне промењене духовности, уз схватање књи-

744

П О З Н О А Н Т И Ч К А Н А У К А О Ш И Ж Е В Н О С Т И

жевнсх:ти које је из ње произашло, паново сусрећемо у пуној делотворности још и код Дантеа. Само се једао изменило: код Дантеа је Вергилије укључен у хришћански систем овета, код Макробија је он осве- штани ауторитет за побожност паганске касне антике.

VI

СТАРОХРИШНАНСКА И СРЕДЊОВЕКОВНа НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ

1. ЈЕРОНИМ

Неизмерно подручје патристике до сада још није отворено за питања која поставља европска књиже- вна историја и теорија. Уџбеници патролошје остав- л»ају нас у том погледу без одговора, што је потп\во I разумљиво. Јер они ту граћу обраћују са становишта 1 теологије и црквене историје. Уз такво стање ствариЈ у наредном делу расправе могу да се дају само наго-1 вештаји и подстицаји. Задатак старохришћанске фи- лологије биће да их исправи и употпуни.

Треба поставити питање: како су бавл>ење Библи- јом и настанак хришћанских списа деловали на књи- жевну теорију? Измећу_дцтичко-паганске и патристи- чке поетике хелбнизовано јевреЈствб два последња прехришћанска и првог хришћанског века чини по- средничку инстанцу која је имала далекосежно исго- ријско дејство. Јудеохеленистичка култура развила је једну пропаганду веама свесну свог циља која није презала ни од литерарних фалоификата (сибилинска пророчанства, наводни Орфејеви стихови). „Главио средство те апологетике био је покушај да се докаже подударност јеврејског закона и јеврејске религаје с а .. 7 учењима хеленске филозофије"1 *. У ту сврху преузет је систем алегоријске егзегезе, који је развила

1 ОТТО 8ТАНХ.Ш (Ото Штелин) у СНН15Т-8СНМШ, Се-бсШсШе б.ет дггесћ гзсћ еп Ш егаШ г6 II 1, 540.

746

<. Г Л1'О Х »М1ПП\ А П С К Л И Г Г К Д Н >ОПГСК< )В 1 1 А П Л У К Л о к м . и ж г п

с ти ч к а ј п к о л н . V ве:ш са п>ом јстл.а се гаколвани „до- каз сгарости“: свети оииси Јевреја много су старији него сшгои хеленских пестшка и мудраца. Огш нослед,- )Ш су, паводно, нозпавали првопоменуте и у-шли од №их. Тако је Јосиф у свом сииоу против Апиопа извео доказ да су грчкп филозофи зависни од Мојсија. Све те мисаопе токове нреузели су ранохришћански ано- логети. Прсма Јустиму, Платонова космогонија погиче из Постања (Прва Аполош ја, иогл. 59 и 60). Оиријац Татијан (крај II века) изводи у својој Беседи Грцима2 синхронијске прорачуне који такоће елужс апологе- тици. Сличне тврдње нуде Псеудо-Јустинова СоћогГа- Но а& ^епШез (Бодрење упућено паганима) и Теофил из Антиохије. Из ранохриш ћанских апологета те сое- кулације прелазе у алаксандријску теологију, што ми овде не можамо да разматрамо. Оне се потом уливају у дело великих црквених учитеља. У првом реду је за нас важ ан Јероним3. У писму Паулину из Ноле он измећу осталог каж е: ни Петар ни Јован нису били необразовани рибари. Како би иначе овај последњи схватио смисао појма логос, ко ји је и једиом Платону, једном Демостену остао скривен? Како да се схвати Библија без научног студија? Ту, наравно, постоје мушки и ж енски дилетанти ко ји се см атрају позва- ним да практикују алегоријско тумачење Светог пи- сма. Тон аутора тог писма овде је сатиричан (%агги1а апиз, ПеИгиз зепех, зорШзГа уегЂозиз — „брбљива ба- ба, излапели чича, глагољиви софиста“), а у перо му се улива један Х орацијев стих (8а*. I I 1, 116):

2 Прев. Е. С. КШШБА (Р. К. Кукула) 1913. Ту се на стр. 69, нап. даје литература о „доказу старости"!

3 Литература о Јерониму овде нас оставља на цедилу. Р. БЕ ЕАВН10Е1|Е, НгзГогге б.е 1а ИИегаГите 1аНт сћгеНеппе са- мо укратко додирује Јеронимове књижевне погледе. Први део монографије Ф. Кавалере (Р. САУАШЕКА, 5. Јегдте — Св. Јероним, Лувен, 1922. у два тома), који је за сада једини об- јављен, даје само биографију. — Рад А. Фикаре, Место св. Јеронима у историји културе (А. Е1САККА, Еа розгггопе бг 8. Сгго1ато пе1а з1огга бе11а сиИига, Палермо, 1916) није ми био доступан. — Корисно: Е. 1ЛЈВЕСК, Н. оиоГ поиегИ зстгрГотев (Е. Либек, За колико је писаца знао Јероним), Лајпциг, 1872. Ипак упор. ТКАТЈВЕ, УогХезипдеп ипб АЂћаптипдеп II 66.

747

К В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СГ Т.ДЊ Ц ВКК

ЗсгЉГтиз гпЛосН сГосИдио роета*а разпт.

Неуки с ученим скупа — сви ('пове пишемо данас

Види се да су му блиски антички класици; он их ло- некад враћа у ш ховс грашпдс, али их и корнсти у своје цил^еве: присутни су увек. И онда кад треба да карактерише библијске писце, намеће му се поређс и>е са античким образован»ем. У Бројевима он налази све тајне аритметике, у Кљи.ш о Јоиу „све законе дијалектике”. Важне су на крају речи: 0а\пс1 81то- тЛе$ по$1ег, РмНатз, е( А1саеи$, Пассиз циоцие, Са 1и11и$ а(дие Зегепиз („Давид је наш Симокнд* Пиндар и Алкеј, наш Флак, Катум и Серен“). Та реченица је израз једног књижевног система конкордантиости или корелативности који Јероиим, додуше, није формули- сао у том контексту, али коју прожима сву његову списатељску делатност и који је надживео и повре- мене налете побожне акрупулозности. 57. пиомо „0 најбољвм начину превоћен>а“ подражава у наслову Цицероново дело Ве орНто %епеге огаХогит (0 нај- бољој врсти беседника), као што Јеронимова хришћан* ска историја књижевности то чини са Светонијевим Ие У/П5 Ши$(гЊи$ (О славним људима)'\ У писму Магну тврди се: највећи апологети и оци грчког и латинског језика показују детаљно познавање паган* ске књижевности и упраазо захваљујући томе били су кадри да успешно одбране Јеванћеље. И Јувенко се у том контексгу помиње с похвалом. Јер књижевно образовање никако није доз©ол»ено само ради борбе против пагаиских напада. Са том важном тезОаМ, која се нажалост више не доказује, писмо се прекида.

Јероним није први препоручивао студај античке профане литературе. Претходили су му Ориген и Ва- силије, Лактанције и Амброзије. Али за почетак сред- њег века и наредни период Јероним је постао велики репрезентант црквеног хуманизма. Захваљујући својој обради Евсевијеве хронике света, у коју су убачене кЈњижевноисторијске белешке, он је, сем тога, постао

. . . 4 ° Том к^ ги* ? вн о и Р°ДУ Уп°Р- ТНАЦВЕ, УоПезипдеп ипО. АЂћаптипдеп II 162.

748

оснивач „хроникалне кљ ижеане иеториографи.;с“г’> на коју ћемо се вратити код Исидора. Ово схватање исто* рије додирује се са системом „корелација“ уто и^о што је оно такоће одредило заједнички имените.^ из- мећу оветих и паганских кншга: а тај именитељ 5ио је књижевни именитељ. Књиге Библије \ г бало )е, дакле, да се интерпретирају као књижевни спо.ленлчи. Тиме је био легитимисан студиј ,,граматике“ , а о значи античких песника, чиме је истовромоно траси- ран и лут ка граматичко-реторичкој ачалнзи текс/а Библије.

Јероним је, међутим, битно проширио и појам поезије тиме ш то је учио да су неке књиге Библије, у целзини или делимично, написане у стиховима: нпр. Псалтир, Књига о Јовгу, Јеремија. Тиме је дато ново образложење за хриш ћанско пеоништво. Оно се јавл>а код Аратора (VI век) у „Посланици Вигилију“ (ЕрГ- 5ш1а ас1 Уг^Шит):

23 МеГггса игз засггз поп езГ гпсодтгИа 1Њггз;РзаИетгит 1уггсг сотрозиеге реЛез.

НехатеГггз саШате зопгз гп отгдгтге ИпдиаеСапНса Нгететгае, 1оЂ диодие б.Ша јетипР.

23 Метричких знања ни књиге не остаху лишене свете;Псалтир у лирској је сав стопи из стиха у стих.

Кажу, хексаметар беше на језика извору самом — Њиме је зборио Јов, плако Јеремија њим.

2. КАСИОДОР

Приручншди из историје филозофије и историје књижевности обично као најзначајније Касиодорове списе наводе 1п5ШиНопез (Основе) и Ое атта (О

5 Р. ЦЕНМАКИ у Сегт.-Вот.-Мопа1ззсћтгј1 4 (1912), 578. Тај рад је поново одштампан у Лемановој књизи Етјотзсћипд <1ез МИШаИегз (Истраживање средњег века, 1941). — Н. НЕИМ, Нгетопутиз, ЕизаГге т Еизећшз’ Сћготк. . . (Р. Хелм, Јерони- мови додаци у Еусебијевој хроници..), Лајпциг, 1929.

6 Упор. о томе Теодулф у РоеГае I 534, 58.

ЛГ\

дунш). Ајш наЈЈГ\ипозаптнијс а.г сгаих љагових дела је без сумље, ЕхрозШо т Раа1(сушт (Тумачен,е Псалти. ра)\ које код Миља обухвата прско 2.000 стубаца. Данас се оно, изгледа, запоставл>а; вероватно зато што се сматра сиецијалнстичким филолошким радом који нема значаја за Касиодорову „филозофију". То би, наравно, значило да се на дело примени неисториј- ски (модеран) криториј и да се погренлто схвати Ка- оиодорово мишЈБен>с. Ми смо упознали Касиодорово схватаље аг1ез (погл. 3, § 2). Док Јероним и Исидор систематски учс о корелацији библијских и профани* књпжевних форми и евентуално о временском приб- ритету првтгх, Касиодор продубЈвује зависност прр- факог зкаља од хришћанско-реЈшгиозпог. Оно прво тшје ништа друго него развијатве онога што је као клица садржано у откровењу. Ово схватање замењује,

/ дакле, ону хармонистику која је од IV века израстала из споја паганске и хришћанске културе — која је могла да измири дуализам те две потенције, али не и да га укине — и то је замењује једним истовремено спекулативним и историјским монизмом. Он се до- казује на примеру реторичке анализе. А тиме долази до преокрета уобичајеног књижевног вредновања. Би-

- блија сада више не мора да се пред профаном књи- жевношћу оправдава доказивањем да и она употрео- љава признате говорне фигуре: — не, оне из ње по- тичу и само њој имају да захвале за своје „досто- јанство“. Који је део те теорије Касиодорово власни- штво, мора да остане неизвесно, пошто недостају истраживања7 8. Али тек она објашњава, како верујем, његову толерантност према античком образовању. Код

7 Н азив Сошр1ех1опез гп Рза1т оз („ З а к љ уч ц и о Псалми- м а“ , Е А В Ш О Е БЕ 675 и 0 В Е К Ш Е О -О Е У Е К 138) засн ован је на забуни.

8 А Б . Г К А И 2, М. АигеИ из Саззгоб.огиз ЗепаГог (Ад. Франц, М арко А у р ел и је К аси одор Сенатор, Б р е с л а в а , 1872) говори о делу о П салм им а (стр. 93 и дд.) вео м а п овр ш н о . — А. 8СНИЕ1-Б Е К (Рге ЕгкеппГпгз1ећге Ђег В едгпп бет Зсћо1азИк __ А. Ш нај-дер „У чењ е о сп о зн а ји н а п о ч етк у с х о л а с т и к е “ у: РћПоз Јаћт- ћисћ бет Сбтгез-СезеИзсћаЦ, 1921) п о св ећ у је К асиодору те- мељито и стр аж и вањ е (стр. 227 до 257), ал и се д ел а о Псал- мима не дотиче.

750

Јеронима он посебио хвали то што је овај ићгситцие зе 1осиз аНиШ, %епИИит ехетр1а ЛиЊгззГта чапгХаХе регтгзсип („где год му се укааала прилика, с иаЈЈвуп- кијом разноврсношћу уплитао примере из паганске кшижевности“). 8аеси1агез Ниегае („световиа књиже- вност“) је неопходна за студирање Библије (Јпзг. I, с. 28). Граматика му је регШа ри1скге 1одиепсИ ех роепз ШизЈпкиз аис1огЉиздие со11ес1а: ојјшит ешз е$1 зте ^Шо (ИсНопет ргозаХет теЈпсат^ие сотропеге („ве- штина лепог говора стечена читањем славних песиика и писаца: њен посао јесте састављање прозних и ме- тричких исказа без пограшке“, II, с. 1). У Касиодоро- вом плану није било да се упушта у садржину тих дисциплина. Али Ииегае заеси1агез биле су зашти- ћене његовим смерницама.

„Посовећење“ агЈез обично се као заслута припи- сује Алкујинју: А1сит тзгзЈе ауес ипе јогсе зт^иИеге зиг (ЈаШесеззИе Лез аг1з Икегаих: И запсНјге сез аг!з, еп топ1гап! Јеигз ге1аИопз ауес 1а сгеаНоп <Нуте: „Нез ркИозорћез поп! раз сгее, тагз оп! зеи1етеп1 сЈесоиуег! сез аг!з; сез! Огеи 1ез а сгеез Напз 1ез скозез паШгеИез (т па1ипз); е1 1ез коттез 1ез р1из за%ез 1ез у оп! 1гоиуез“ („Алжуин и с необичном сна- гом иноистира на неопходности слободних уметности: он поовећује те уметности показујући њихов однос према божаноком стварању: 'Филозофи ниоу створи- ли него само открили те уметности; створио их је Бог мећу стварима природе (т паШпз); а најмудрији људи ау их само пронашли’“). Тако у новије време суди Емил Бреје (ЕМ1БЕ ВКЕН1ЕК9). Али токови ових Алкуинових мисли потичу из Касиодорова учења.

Касиодорове ХпзНшНопез сЈшпагит ас заесиЈапит Ииегагит (Основи божанске и световне науке) морају да се размотре због њиховог значаја за средњове- ковну науку о књижевности. У предговору (РН 70, 1105) Касиодор саопштава да за световну књижевност (типНат аис!огез, типсН ргисЈепНа, заеси1агез НИегае — „оветовне писце, световну мудрост, световну књи- жевност“) постоји живо интересовање, али да недо-

ћ,а рћИозорћге с1и тоуеп аде, 1937, 47.

751

сгају профосори за 6и6јшологи ју, какпих је би-т Алсксандрији, а сада их има у ИисиГису. И отварацј такве високс школе у Риму, какву је Касиодор наме- равао да оаиује зајсдно са блажоиим Агптктом, па- пом града Рима“, проиало у због ратних похода\. стипијанових — поп ћаЂа 1осит гсч р а п \ (етропНи, тдтегГз („нсма места за ствар мира у немирна ирс- мена“). Стога је Касиодор одлучио да за сноје монахе напшне један увод (тггоДисгоппз"' хЉп Иђго шоч — „ове уводне књиге за вас“), који би трсбало исто времено да послужи и спасу ншхове душе и њиховом световном образовању. Што се тиче граће, он нс шли да пружи ништа ново, нсго да сс придружи епс -ези Писма од стране цросвених отаца (рпзсогит с1гаа — ехрозШопез ргоћаћИез ра(гит — „изрекама старих — ваљаним тумачељима отаца“). У 1. књизи наводе се на почетку најбољи коменгари уз поједине књиге Библије. До разумевања Бибдије може да се доће ма шест начина. Прво треба потражити одговор код т- ггоДисгогез зспргигае (1Шпае („уводничара у божан ске аписе“) (<код Тнконија, у Августиновој Оос1ппа Скпзггапа и другим делима), потом код ИВгогит ех- розИогез („тумача библијоких књига“), треће, код са- гкоНсг та%Шг1 („католичких учител>а“); четврто, цр- квених отаца; пето, треба потражити савет у разго- вору са искусних старијим Јвудима. Ако томе при* бројимо и сам студиј 1пзгГгиНопез (Основа), онда испада шест тосН т1еШ&епНае („иачина разумевања“). Необична је специјална употреба термина сагкоНсш у значењу ортодоксан, као критериј за ауторе — што делује и на каскију терминологију: згитозгззше 1е%а- тиз сагкоНсоз та&зггоз, дш ргорозШоткиз јас(15 5о1 ^ипг окзсиНззгтаз диаезгтпез („читајмо што ревносни* је можемо католичке учитеље, који својим поставкама решавају најнејаснија иитања“, 1123 А). Касиодор, на- 10

Л0 сV1

(

С ‘

10 П р е в о д з а гр ч к у р е ч е1а-а.усоут} (,,увод“). П рем а Алтанеру, П ат рологија (АТ/ГАПЕК, Ра1то1од1е) 19502, 290, Грк Хадријан је „вероватн о у п р в о ј п о л о ви н и V в е к а н ап и сао библијску хер- м ен еу ти ку з а к о ју је п р в и п у т у п отреби о наслов Увод V Свето писмо. Нзега п ом ињ е и К аси о д о р .

752

жалост, пс наподм лмсна. Нажон памињања црквеинх отаца кажс сс: ЈХа /// и1 Атегзогит са1коНсогит 1г1?п соттосИчагтс рег1сцапШг. . . („тако бива да се без икакнс тешкоћс иитају кп>игс различитих католи- ка . . . “), тако да сс дотада разликаванс категорије (ШгоАисГогез, ехроШогез, та&зШ, ра1гез — „уиодни- чари, тумачи, учи гељи, оци“) понаво јавЈвају као под- врсте оних озшачевих као са1коИси За средњовековиу филологију оу из 1. књите зшшмљиве још некс та- чке. Прво, поука о различитим врстама лоделе Би- блије. Јероним је Старом завету дао 22, Новом загвсту 27 кшига, што заједно ч^ипи 49. Дода ли се том броју свето Тројство које је овс то створило, произлази број јубиларне године: 50. Августин долази до броја од 71 књиге Библије: Ошкиз сит запсШе ТггтХаХгз аААМепз итХаХет, јгХ ХоХгиз Икгае сотреХепз еХ §/о- поза регјесХго („А када им се дода јединство светог Тројства, настаје окладно и узвишено савршснство потпуне равнотеже“, 1125 А). Следе поуке о латин- ском језику у Библији, који, кад одступа од доброг латинаког, не би требало иоправљати (1128 В). Под 8ХисИа СкпзХгапа („хришћанским студијама“) помињу се и хришћански историчари (1133): Јосиф (готово као друли Ливије), Евсевије и његови настављачи, Оро- зије, Марцелин, Проспер. На крају тог поглавља каже се: зедиипХиг ттХагит 1есХгопит ^епегакИтт согиИ- Хогез („следе аутори многих штива достојних пошто- вања“). Мисли се на ц-рквене оце (1134 С). Неки се од њих потом карактеришу, а најдетаљиије и најбоље од свих Јероним. Тако, дакле, Каоиодор нуди и књиже- вну карактеристику, као што је то на кратак класи- чан начин чинио Квинтилијан. „Историје књижевно- сги“ средњег века то су понављале, делимично у веома грубим облицима. Каоиодорова друга књига обраћује граматику и реторику. Ова друга је кепе <ИсетИ зсгеп- Х1а т сШИкиз диаезХготкиз („теорија лепог бесећења на граћанским парницама“, 1160 В). Интересантно је пажљиво избалансирано порећење измећу Цицерона и Квинтилијана (1164 С; боља варијанта код Мајнорса

753

Е В Р О И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л ТИ НСКИ СРЕДН.И ВЕК

1МУШаЗ]“ стр. 103 и д.), кајима се још прикључује Фортумацијан као Дос1ог поуеИих („|учитељ млаће ге- нерације“). Пошавље Ое ОШесНса („О дијалектици") Кашодор користи да изнесе свс што уоипгге зна о филозофији — та аг5 агНит е1 сНзсгрИпа сНзсГрИпагит („уметност над уметностима и наука над наукама“ц, 1167 Б) овде се, дакле, на силу уноси у једну од се- дам аПез и њој подрећује: у крајњој супротносги са све живљом овешћу аредњег века, какву налазимо код Хуга од Св. Внктора. Однос дијалектике према реторици упорећује се, према Варону, са односом ша- ке према иапруженој руци. Следи подела филозофије, потом учење о категоријама, о силогизму, о дефини- цији (15 врста!), онда топижа (погл. 15 и дд.), која служи говорницима, дијалектичарима, песницима и правницима, и коју Каоиодор хвали речима, које ће потом Исидор позајмити од њега. За нас нема значаја да пратимо разматрање осталих аПез Икегспез. Упе- чатљив је тон дубоке религиозне дарнутости који код Касиодора — потпуно у супротности према Исидору — стално изнова избија, посебно на крају агшса. Ту се каже (МУШКЗ стр. 162, 1 и дд.): О јеПаШ гтџа. ј{с1е1тт, цшЂиз рготШпиг згсиН е$1 Воттит уМеге, ст (1еуоН$$1те сгеЛепШ тт ВеаН1шНт$ $ре та§м гер1еН $ипН дип1, го§о, ргае$1аШГ <а$рес1и$, диап&о гаНа тт 1аг§Ииз е$1 сгеЛ(1и$? таезНггшппе дтрре попит е$1 соп$ртеге Сгеа1огет, иппе утипХ диаесит- цие ^НаНа $ип1, игте $артп1 диаеситдие $т>$ 1$гип1, ипЛе атттШгапШг диаеситдие сгеаХа $ип1, игте ге- рагапШг диаеситдие т теИиз ГпзХаигаХа сопзтџпХ, ипЛе уептп! диаеситдие за1и(агпег арреШпШг, ипАе уШи(е$ тапап( рег диаз грзе ^гпсгШг типпиз. 8еЛ Исе( отпт $из(еп(е(, отпт тепаггаШКег ртз агШег аттт1$(ге(, Та (атеп ттг$ $шм\з$1та попа $ип1, диапЛо по$(го соп$рес(т с1етепН$$ппиз КепетрШ

11 Са55Го(Гогг ЗепаГотпз 1п5НСиНопе5. ЕсШеб. (тот Матги-5спр(5 ћу Е. А. В. МУИОЕЗ СОсновиг Касиодора Сенатора Изд на основу рукописа Р. А. Б. Мајнорс), Оксфорд. 1937 — Уппп Е. К. НАИВ, Тће Кет Са55Гос1оги5 (Е. К. Ренд, „Нови Касио- дор“, Зрестит 1938, 433). ^ асио 12

12 Та дефиниција је преузета из Макробија (5а*. 7, 15, 14).

754

С Т А Р О Х Р И Ш Ћ Л Н С К А И С Р Е Д Њ О В Е К О В Н А Н А У К А О К Њ И Ж Е В 1аррагеге <И%пл1>Ииг („О велика срећо вер*них, којима је обећано да ће видети Гоопода онаквог какав јесте! Предано верујући у њога, они су већ испуњени вели- ком надом у блаженство! А чиме ли ће нас, питам, обдарити онда кад га будемо гледали лицем у лице, ако нам је већ сада даровао толико изобшве — сада, док у њега само верујемо? Непроцењив је дар, наиме, сагледати Творца — одакле живи све што живи, ода- кле осећа све што иостоји, одакле се управља свиме што је створвно, одакле црпе онагу ове што се уздиже обнављајући се набоље, одакле долази ове оно за чим се жуди као за спасењем, одакле истичу врлине које побећују и саму васељену. Али, колико год да бла- жеии судија све то одржава и свиме на неизрециви начин управља, ипак ће најслаћи бити они дарови када се премилостоши Искупитељ буде удостојио да се објави пред нашим очима“). Овде је стилска вешти- на Уапае ступила у службу истинске побожности.

Касиодорово дело проширило се уокоро и далеко изван граница уског круга корисника за који је било писано. Постало је темељна књига средњовековног образовања. 3

3. ИСИДОР

Веома значајно за књижевну теорију постало је потом соисатељство Исидора из Севиље, пре свега његове Е1уто1о&1ае. У тај приручник знања он није утрадио само седам аг1ез него и један кратак преглед историје ссвета. Тиме он истовремено наставља Јеро- нимову „хроникалну књижевну историографију". Е1у- то1о§гае садрже, дакле, једну нит-водиљу за исто- рију светоке књижевности. Овај назив можда изгледа претенциозан за Исидорове оскудне хронографоке бе- лешке. Ајш ако их шојимо са сродном граћом која се обраћује у различитим одељцима Е1уто1о§1ае, настаје један фундус поука о теорији и историји књижевно- сти, какав средњи век није .могао да наће ни код једног друтог аутора. Па ни код Јеронима. Његова обра-

755

да Евсевијеве хронике света извецена је табеларно0; подесна као подсетник, али ие и за читање. Исго тако, код н»ега недостаје систематско нскорингћавање хро нолошје за хришћаноку књижевну теорију, какво на* лазимо код Исидора. Највише што срсћемо то су на- говештаји тога, као иа примср закл>учак да је Мојсије писао пре Хомера н Хеснода. Али такви наговештаји се нс разра!з\гју. За постику периода који претхолн среди»см вску, Исидор чини опоху.

Исидорова исторнја км»ижсвностин и Јвегова пое* тика могу да се рсзимнрају на следећи начин.

Исторнја света пролази — као код Августина — кроз шост светскнх доба: 1. од Адама до Ноја; 2. ол Ноја до Аврама; 3. од Аврама до Давида; 4. од Давилл до Вавнлонског ропства; 5. од ропства до Инкарна* цијс; 6. од тада па до смака света. Тек у трсћсм свег* ском раздобл»у јавља се Грчка, добија закоие (од Фо* ронеја) н зсмљорадњу. Писмо се пропалазн прво кол Јевреја, касиије се преко Кадма преноси Грцима, по* том преко Кармеите Италицкма. Хомер је вероватно био савременик Саулов. V четврто раздобл»е света од литерарних чшвенина пада само Талссова филозофија, у пето настанак Књиге о Јудити; трагедије Софоклове и Еурнпндове; Кљига о Естири; Платои, Демостен и Арнстотел; Књнге о Макавејцнма; Септ\гагинта; Ис\т Сирах; почетак реторике у Риму. Већ ове пробе до* пуштају да се уочи схватан>е историје које је Иаиор 13 *

13 ЕизеШ РатрћШ СћтстШ Сапопев Ште иегШ 5. Еизе- Миз Нгегопутиз. Е(31дН Ј. К. ГОТНЕКШСНАМ СХроника’ Ев- севија, посинка Памфилова, превео на латински св. Евсевије Јероним. Изд. Џ. К. Фодерингем, Лондон, 1923. — Хронограф- ски делови Е(уто1одГае само се ту и тамо додирују са Јеро- нимовом хроником. Питање извора можемо овде оставити по страни.

“ То до сада није истраживано. С. V . В21АШ\У5К1, 1зг- <1ог иги1 ШеЈопз а1з ШетатћШотгкет (Г. ф. Ђаловски, Исидор и Илдефонс као књижевни историчари), Мипв1ег Г \Ч. 1898, даје критинко истраживање Исидоровог списа Ое П1из*п-ћиз (О славним људима), али о Етимологијама не каже ништа. Р. ЕЕНМАИИ, И1ега1игде$сћГсћге Гт МА (СНМ 1912 569 и дд. и 617 и дд.) не помиње Исидора. — Вредновање Исидооове поетике покушао је МЕКЕКОЕ2 у РЕЕАУО, НШопа <Је 1аз Шеаз езГбНсаз (Историја естетичких идеја), том. 2.

пренео средњем веку: историја, култура и књижевност старог Оријента и клаоичних народа нуде се у син хронистичком ирегледу. У тај оквир унесене оу, опда, остале књижевно-отстори јоке белешке Исидорове. Нај- старији и најотменији метар је хексаметар (теггит ће- гогсит — „херојаки метар“). Први га је нрименио Мој- сије (Зак, понов. 32), „много пре Ферикида и Хомера“. Химне у славу божју иисао је први Давид, тек „дуго после њега“ Тимотоја (Т1то1ћое)15. Нрви епиталамиј написао је Соломон, од њега ау тај род преузели па- гани. Песме Соломонове састоје се — према Јерониму — од хексаметара и пентаметара. Исаија пише ретори- чку прозу. Изумитељ тренодизе је Јеремија, код Грка касније Симонид. Китару је изумео Товел, према миш- љењу Грка Аполон; астрологију Аврам, према мишље- њу Грка Атлант. Филозофију Грци деле на физику, ети- ку и лопикгу. Али већ се и Свето писмо рашчлањује на те дисцжшине: Посгање и Еклезијаст („Кшига пропо- ведникова“) ипр. нуде физику16 17; етику налазимо у При- чама Соломоновим; логику (рго дпа по$1п Тћеогепсат $Њг ^икПсапГ — „уместо које наши присвајају Тео- ретику“) у Песми над Песмама17 и у Јеванћељима. Хе- брејски језик је м ајка ових осталих.

Као што се види, овде је од „система корелација“ настало учење о примату и прерогативи Израела у фи- лбзофији, науци и песниШтву18. Праоцима и библиј-

15 Мисли се на Фемоноју (Рћетопое), свештеницу Аполо- нову, која је прва за пророчанство употребила хексаметар: Прокло, Хрестоматија (ШЕЗТРНА!!., Зстгр^отез те1тгсг дтаесг— Вестфал, Грчки писци у метру, I 230). Упор. Лукан V 126.— Мозсије, Давид и порекло поезије код Л. Вивеса (П Уп/ез): М. ВАТАНХСЖ, Етазте е! ГЕзрадпе (М. Матајон, Еразмо и Шпанија), 1937, стр. 657.

16 И та мисао приписивана је Алкуину, вид. ВК&ШЕК (Бреје) стр. 47. Без основе, као што се види. — Упор. и РоеГае I 524, 62 и дд. и 608, 23 и дд.

17 Роит Нтет 1а 1одгдие б.и СапИцие без СатгИдиез, п јаПаИ итагтепГ итге ттадтаИоп тЛгергбе („Да би се изнашла логика у Песми над тгесмама потребна је заиста неустрашива имаги- нација"), каже лепо Валери Ларбо (Зоггз ГгпиосаНоп бе Зат1: Јетбте — „Под призивањем св. Јеронима", 1946, 198).

18 Према Ард. 7, 22, Мојсије је био ђак египатске мудрос- ти, због чега каснији аутори порекло аНез виде у Египту. Иси-

757

скнм пиецима припада слава да су засновали поетске родове, које су потом од њих проузсли Грци. Тај став је Исидор ковсеквентно спровео. Но, код њега нала- зимо и елементе систематске поетике. Терминолошко разликовање између рое515 и роета крајње је поједно- ставл>ено: роевГз сИсНиг &гаесо потте ориз типогит Нкгогит, роета ипшз („роеб1б се на грчком зове спис састављен од више књига, а р о е т а од једне“). Исидо- рова дефиниција појма јаВи1а је збркана. Он под там подразумева басне, али и митове и комедије. Митске фабуле аА паШгат гегит („према природи“) јесу нпр. историја о хромом Вулкаеу (дша рег паШгат пит- диат гесШз е$1 — „јер по природи ватра никадне стоји усправно“), али и прича о Химери (1исг. V 903), која је спреда била лав, у средини коза, а позади змија: у младости је човек диваљ као лав, у средини живота има оштрину козјег вида (тј. јасноћу духа), а на крају се савија као змија. Забавне фабуле су, међутим, и Плаутова и Теренцијева дела. Под терми* нам јаВи1а изгледа да Исидар сажима све што је „само измишљено“. Насупрот томе, кгзГопа је паггаио гех %ев Хае („приповедање о ономе што се одиста зби- ло“), извештај о чињеницама. Она спада у граматику дша диШдит сИ%пит тетогха ев^ ИНеНв тапДаШг („јер што год је вредно памћења, то бива запиеано“) .

дор Египћанима приписује проналазак геометрије. Писмо су, наводно, добили од грчке принцезе Исиде, астрологију од Аврама. Самостални су Египћани били у изналажењу сликар- ства. Исидор, изгледа, не жели ни да чује о египатском обра- зовању Мојсијевом. Оно би било противно његовом систему. — Касиодор ( 1п 51 . I с. 28) то наводи надовезујући се на Авгу- стиново дело Ие б.осГтгпа сћггзНапа (О хришћанском учењу), II 50.

19 У пор. А вгусти н : РоХетаХ гат регјесХа еззе дтаттаНса, зеб д ш а грзо потте ргојИегг зе 1Шетаз с1атаГ, ипбе еНат 1а.Нтге ИИегаХита бгсНит, јасХит езХ, иГ диШциШ бгдпит тето- тга 1Шетгз татШатеНгт, ас1 еат тгесеззатго ретНпетеХ. Иадие... ћигс сНзсгрИпае ассеззИ ћгзГотга („Г р ам а ти к а је в е ћ могла да буде довед ена до свог за в р ш н о г о б л и к а , а л и пош то она изјав- љ у је да се и к њ и ж ев н о ст с л у ж и исти м н ази в о м да би озна- ч и л а себе — зато се гр а м ати к а н а л ати н ск о м и зове литера- тура — испало је д а све оно ш то се у о п ш те став љ а на папир као вредно п ам ћењ а — н у ж н о сп ад а у гр ам ати ку . Т ако је

г: г>( Т А Г О Х Г Ш И Ћ А Н С К Л И ( Р К Д И , О Н К К О В Н А Н Л У К А О КТТЛ- ж

Први историограф био је М ојсије, гтотом код пагдна Дарес, након њега Херодот. ИШопи с<: де:ги на три подврсте: еркетепз („дневни извештај1), ка\ет1апа („месеч1ни извештај“), и анади. Историја у ужсм сми- слу значи извештај иисца о сопственом време>1у: Са- дустије, Ливије, Ввсевије, Јерсхним „састоје се од ана- ла и историје“ . Историја ггрича истиниге дотаК аје; фа- була извештава о стварима које се нису десиле и не могу да се десе, јер оу против природе. Између њих постоји средина: саошптапвање ствари ко^е су мот-уће, иако се нису десиле. Исидор тај жанр назива аг%и- теп(а. Тиме излазимо из области граматике и прела- зимо у реторику.

Појам аг%итеп(ит потиче из реторинког учења о даказу (ргоЂаНо). Исидор заједно са Аристотелом ра- зликује две врсте даказа: „неартифицијелне“ (као што су нпр. аудске расправе, искази оведока итд.), који се „налазе изван беседништва“ и „артифицијелне“, оне које је сам беседеик извукао из спорног предмета, и који се такорећи „производе“. Артифицијелни доказ је разумска операција која настоји да постигне веро- достојност. Она почива или на индицијама, или на доказима (аг%итеп!а), или на примерима (ехетр1а). Аг%итеп(ит је дакле гаИо ргокапопет ргаезШпз („ра- злог који пружа доказ“). За изналажење таквих до- каза (1осг аг%итеп1огит) служи топика. Нека аг%и- теп(а служе се фикцијом (итсобеспд')* 20. Стога код Ци- церона налазимо дефиницију ((која се у наговешта- Јима поново )авл>а код Исидора): аг&итеп1ит ез! јГс1а

историја потпала под ову дисциплину“, Ве огсИпе — О поретку 2, гл. 12; Р1. 32, 1012). — Граматика као „лек“ против заборав- љања: Секст Емпирик, А с1у . таНгетаИсоз (Против математи- чара) I 1, § 52.

20 Веронски клерик, који је у X веку спевао ритам О ап- тггаЂИе Уепеггз Шо1ит („О ти, што лик си драг Венере ди- вотне“), објављен код Траубеа, уверава нас стога у истинитост свога осећања у стиху (вид. поглавље 6, § 3):

8а1и1о ривгит поп рег уроЊезгт.

Молим за дечка тог — озбиљне молбе су.

759

гез, диае (атеп Џ еп ро(ш ( („аг^ишетигп је неипо измишљено што се ипак могло догодити"). А отуда се свакако објаш њ ава и проширен>е значења термина аг- џџтепШ т, Он. наиме, у класичном латинском значи не само „реторички доказ“ , него и „причу, грађу, пре- глед, садржину, тему неке песме“, на крају и саму песму, тако ла Квинтилијан (V 1 0 , 9) може рећи да аг%итеп(ит значн отт& аА зсгЉ епЈит с1е5(та(а та- (епа („ова грађа намењсна за писање**). Овде поново видимо како су уско повезане реторнчка и поетска терминолош ја. То се потврђује кад се вратимо Исидо- ровој иостиин. Пошто је топику дефинисао као А- 5С1рИпа т усгпепдогит аг^ш пеп(огит („наук о изна- лажењ у аргумената**), он !ћсно познавање проглашава неопходштм за песннке, који ио н>еговом и општем схватању имају задатак да нешто „докажу": као бе- седници, правници и филозофи. За Исидора, као и за цео средњи вок, топика је чудесан проналазак л»уд- ског духа: ппгакНе р1апе ^епиз ореп5, т ипит ро(и■ 155е соШ&г, дшЛдшс! 7ПоВШ(аз ас уапе(а$ китапае т епп$ т зепзЉ из ехдтгепсИз рег сИуегзаз сашаз ро- (ега( т гет ге, сопсГизит Икегит ас уо1ип(агшт м(е1 1ес(ит. Иат циосит цие зе чег(еги, диазситдие соџ- (а({опез т (гауеп(, т аИцит еогит диае ргае<Ис1а зип(, песеззее ез( сас!а( т%етит („одиста чудеаиа вр- ста творевине — моћи на једном месту окутшти све оно што су живост и немир људског духа били кадри да дакуче испитујући своје утиске у различитим при- ликама, затим слободни закључак и појам изведеи без икакве присиле. Јер куд год да се окрене, у ка- кво год размишл>ање да су упусти — дух ће се неизо ставно намерити на нешто од онога што је овде већ наведено").

Схема седам школских наука, али и план Исидо- ровог дела, имају за резултат да Е(уто1о%ше немају ниједно поглавље са сажетим излагањем о поезији, али имају такво поглавл>е Ие роеНз („О песницима“, VIII 7). Прва половина Осме кшиге је у пет поглаат>а посвећена теологији и цркви. Потом се оиметрично надовезују шест поглавл>а која говоре о паганском свету, и то о паганаким филозофима, Сибилама, маги-

760

I I м л ! ш и и л т . к л И С Р Е Д Њ О В Е К О П Н Л . Н А У К А О КМ .И ЖКВ

ма, паганима уопште и шиховим боговима. Измсђу филозофа и Оибила уметггути су песници. Из тога про- излази да их Исидор у суштини сматра представни- шша ^епНШаз („паганског света“). Он приповеда о следећем: кад су људи из стања првобигног дивља- штва дошли до сазнања себе самих и богова, култура је добила нов подстицај21. У славу богова људи су измислили лепе зграде (храмове), али и узвишен на- чии говора: поезију. Она је, дакле, првобитно похвала боговима, чегЂгз тХизГпопЂиз е1 шсткИогЉиз питепз („отменијим речима и пријатнијим ритмом“). Потом следи етимологија: т %епиз дша јогта ^иаАат ејјгси Шг, диае тсо бтц - (Исииг, роета ^осгШШт ез1, етздие јШогез роеШе („будући да се изграћује у облику који је познат под именом 71016x10^ ['каквоћа'], ова је врста названа поемом, а њени творци поетама“). Та белешка је у овом облику неразумљива, али се разјашњава кад код Фортунацијана (НАћМ 125 и д.) читамо да по- стоје три &епега огаНотз („аспекта говора“): розо1е- 1оз („колико ©елико?“), ротШоз („ког састава?“), реИкоШоз („које д<ужине?“). Према розо1ез (кванти- тету), јављају се три подврсте: атртт зте зиЂИте; 1епие зте зиЂ1Пе; те^Иосге зте то<1ега1ит — „досто- јанстена или узвишена; једноставна или неукрашена; средња или умерена“ (теорија о „три врсте стила“, ^епега сИсепсИ). Према саставу разликују се три Дио- медова жанра; према дужини: [хахрб , Ррах^, реаоу — „дуг, кратак, средњи“ (= три од четири стилока ка- рактера код Диомеда). Из учења које репрезентује Фортунацијан Исидор је, дакле, преузео само средњи део. Он потом говори о римском називу уа!ез („про- рок“), на шта надовезује напомену о божанском за- носу (јигог) песоика; о трагичарима (ехсеИепГез т аг- %итеппз јаЂтагит а<1 уегпаНз гта&пет јШгз — „изврсни у драмскмм заплетима начињеним по узору

21 Исидор се овде позива на Светонијево дело РгсАа (Ли- ваде), који више не поседујемо. Р. ШЕЗЗМЕК (Негтев 52, 200 и дд.) доказује да Исидорови цитати из Светонија потичу из друге или треће руке. — Исидор и Диомед: Ј. КАУЗЕК, Пе ае!егит аг!е роеИса циаезПопез зе1ес1ае (Ј. Кајзер, Одабрана питања о поетици старих), дисерт. Лајпциг, 1906, 44 и д.

761

на стварни ж квот“), који обрађују тужне предмете државног живота и приче о кра вевима; о комича- рима, који третирају ведре догађзје приватног жи- вота. При том се „стари“ комичари (Плаут, Терениије) морају разликовати ол „новнх“ (Ф !ак, Персије, Јуве- нал), који се називају и сатиричарп ' а приказују их наге (пшИ рт%ип1иг — „сликају их наге‘ ; погрешно схваћена Агз роеХхса 221), јер онн ра нолићују пороке. Потом салнајемо да су нскн пссницн на швани 1кео1о- цш , јер су? певалн песме о боговима . Три песиичка рода се — у скраћеном облику — набрајају према Диомеду. Важна је закљ учна напомена; ОЦгсит ашет роехае т ео ез( и( еа, диае чеге дезХа маи, т аЈш $рес(с$ оћНдтз ј^игапопЉ из сипг Аесоге аИцио соп- \>егза (гапзЈисаХ™. 1)ги1е е1 1^исапи$ тео ш пшпего роехагшп поп роп11иг, цта ^теШг ИгзХопаз сотроис 15$е, поп роета („Д уж ност иесиика састоји се у томе да оно што се стварно догодило преводи у другачије облике тако ипго ће га изразити на заобилазан начин додајући му и извесни украс. Заго се и Лукан не сврстава мећу песнике јер се чини да је гшсао нсто- рнју а не спев“). Извор тих реченнца вероватно је Сервије (уз Енеиду I, 382); кос 1осо рег 1гап$пшп (ап^и к15(ог'шт, циат рег 1е%ет агш роепсае ареПе поп ро(е5 ( ропеге . . . Оио(1 аи(ет тххтиз еит роета аг(е ргоктеп, пе арепе ропа( )п5(опат, сегшт е$и Еисапиз патдие тео т питего роетгит е$$е поп тегтг, цта ^тешг кг$(огГат сотро$Т5$е, поп рое- та* („на овом месту дотиче узгред и историју, коју, 23 24 25

23 То је исконструисано на основу Хорадија, 5 а1. 1, 4, 1—6. Упор. о томе Г. 1-ео у Неттез 24, 67 и дд.

23 КАУ8ЕН стр. 50 уз ово примећује: Рагадгарћиз... 1зШ~ го грзг иГ ћоттг СћггзНапо еззе аиггћиегШа игкеШг („Пара- гр аф . . . изгледа да треба приписати самом Исидору као хриш- ћанину“). Грчко схватаље „теолошких“ песника овде се, као и обично, превиђа.

24 1-ШВ5АУ (Линдзи) чита 1гапзс1исап1 („преводе"). Мени је то неразумл>иво, и као сопзггисИо аЛ зепзит („конструкдија по смислу**) тешко прихватл>иво. 1га(1иса1 (,,преводи“) се на- лази у Лактанцијевој 1пз1. 1, 11, 24 и у неколико рукописа.

25 Квинтилијан је сматрао: Сисапиз. . . тадгз ога^опђиз ф ш т роеИз ГтИапЛиз ез1 („Лукана . . . пре треба да подража- вају беседници него песници", X 1, 9).

762

сходно закотмма пссничке уметнсх ги, не може изиеиг отворено . . . А то што смо рекли да му песничка умет- ност не допушта да отворено изнсх и историју — то је једзна несумтБИва истина. Лукан, наиме, уттраво зато није заслужио да га убројимо у песнике јер сс чипи да је оисао историју а не спсв“).

Сем тога, Исидор је преписивао н Лакгатшија. Овај је у првој децонији IV века написао се там киви- га Т)1утае 1п$1и11опез (Увода у вероиауку). V својој полемици против античке религијс он говори и о пе- сницима. Они оу сгварне догаћаје гкхдекттм гтрикази- вањем ггреобратили у фантастично и ла/ди су у то веровали. Тако се тумаче грчки митови. Једатт пример. Зевс је, наводно, послао орла да отме Гаттимсда: рое- Јгсиз со1ог езТ9 5 ед. аШ рег 1е$итет гарш1 сишз т- 51%пе а^иИа ез1, аи( пахпз т циа ез( ипрозпиз 1и1е1ат кактг гп адиИа Ј1ј*ига1ат, згст (аигит, сит гарт( е( (гапзуехМ Еигорат („то је песнички колорит. Ме- ђутим, или га је уграбио уз помоћ леш је чије је обе- лежје орао, или је лађа у кој*у га је сместио имала кип богапзашттитника у облику орла, као што је она у којој је превезао уграбл>ену Еуропу имала исти та- кав кип у облику бика“). И Лактанције онда објаш- њава како песиици обично поступају: поп ег%о гез грзаз %ез(а5 јт хегш К рое(ае, ^иод зг јасегеп(, еззеп( ^атззгтг, зе& геЂиз ^езНз а<1д.тегип( диепдат со1огет. N 011 ет т ок(гес(ап(ез Ша дгсекап(, зед огпаге сиргеп- (ез. Н т с ћот т ез десгрт т иг . . . Мезстп( ет т зг( роеНсае ИсепНае тодиз, циоз^ие рго^гедг јт^епдо Исеа(, сит ојјгст т рое(ае т ео зг(, и( еа ^иае ^еге &ез(а зип( гп аНаз зресгез оВН^игз јг^игаНопЊиз сит десоге аНдио сопуегза (гаЛиса( („песници, дакле, кису представљали саме догађаје како су се одиграли — јер да су то чинили, ништа не би било испразније од шихових песама — већ су догађајима додавали известан колорит. Они нису говорили на тај начин зато да би умањили значај ових догађаја, већ да би их улепшали. Отуда се код л*уди јавља заблуда. . . Они, наиме, не анају праву меру песничке слободе, докле је допуштено прибегавати машти — јер ду- жност песника састоји се у томе да оно што се ствар-

763

но догодило преводи у другачије оолике тако што ће га изразити на заобилазан начин додајући му ипве- сни украс“ , Ит. /м5Г. I 11, 19—24). Исидор је, као што видимо, дословно преузео Лактаннијево учење, али га је истовремено спојио са античком критаком Лукана и тиме му дао смисао који оно није имало у склопу Лактанцијевог рационалистичког тумачења ми- та20. Који је ауторитет Лактанције следио приликом свог разликовања измећу поезије и историје, не бих знао рећи. Али посреди је стара традиција. Аис1ог оЛ Негеппшт (писац Реторшсе упућене Херенију, I 8, 13) разликује: РаћиХа езг, ^иае пе^ие уегаз, педие \>еп згтИез сопПпе! гез, и( кае, диае т Iга^оеЛиз ггаЛиае зипг. Нгзгопа езг гез %езга, зеЛ аћ аегаггз позггае те- тогга гетога. Аг^ит епгит езг Цсга гез ^иае гатеп јгеп рогтг („Раћи1а не садржи ни истините ни веро- ватне ствари — као што су оне које налазимо у тра- гедијама. Историја је оно што се догодило, али је удаљено од сећања нашег доба. Аг§итепШш је нешто измишљено, што се ипак могло догодити“). Цицерон учи (Ие 1е%Љиз — О законима, 1, 5) да историја мора да се павинује друкчијим законима него поезија; прва има посла са стварним догаћајима, друга са забавом (Ле1есгаг1о). Овидије пише (Ат. III 12, 41):

ЕхИ гп иптеп&ит јесип&а ИсепНа иа1ит,ОЂИдаГ Мз^огГса пес зиа иегЂа јгб.е.

Песничка плодна слобода до безм ерни х крајности сеже, Верност историјска пак ниш та не в езује њу. 26 * * * 30

26 Уосталом, Лактанције изричито одбија да се песниш- тво изједначи с лажима: ГоГит аи1ет диоб тејетаз јтдете, Шез1 ГперГит еззе е1 тепбасет роИиз диат рое1ат („опет, из-мислити баш све о чему би се приповедало — то пре значиговорити којеш тарије и лаж и него бити песник“). Упор. и §30 у истом поглављу. — Д еф иницију ојјгсгит роеГае („дужност песника") каснији аутори, као нпр. Круиндмел (Сгитбте1из) (изд. НХЈЕМЕН стр. 50) преузимају дословно. — оЦгсгит (2руо ) („дужност") је гетттиз Гесћтггсиз. Квинтилијан одређује оргсга („дужности") беседника (предговор уз књигу XII, § 4). О појму о//гсга код историчара, упор. анонимног аутора код Халма 588.

764

Н Ш 1 1 . Г - И Ш 1 Л М Л К Г < * I' ! Ш 1 Л' Г . м

Сјшмпо оу1ЧС 11Ј|II1111јс* Ми;*1.»м (сј>, IX И, I ) и Кчшмпм јШЈјш (II 4, 2). 11а јнапим л.мми јн јг Пг | јм)>1!П|'-ио мш н- л»с!м* (1*. 118): N(>11 сиии /<"> /;гл/пг »7'/л/////, //л /////г/т н Јп и /а с хп ш - //////// //>///;/' ннИ н', /п-,1тп / јп< тн1 .**('(/ рсг шн/уарех (1с<нкипрн' н п и 1 ,,1с п п с1 јаћп/о-.ит .чси1сп/1<тии с п п п н с п /т и Јп<и,с1р11аи<1и1, е ‘,1 И/и г *>/>/ п/п.ч, п / јуо////л 1нгсн1/,> (пппп \>а/1< 1паИо аЈ)Ј/агса/ <јпат геИрјохас о х н јо п /* :>п/) /ечп/ш:; /////", / ;Пм< у ж |/>риј скш дог;1.|'Х1Јп гп ко је треб а И/}>Ц|Ка:«т;п и у по<*:»и ји то м по 1*о бол»с р а д е историчнри — слободпи дух, м<‘ Бугим, трсзба д а се ааиути пепрш лупачЈгим /лраш гу 1ми,ама мисјји, да , (;леде1|И еаиеле 5о1'она( ирокрчи лут кроа опу б аепоелоииу н реж у пајчуделш ијих м ж л и и прсдеЈаиа — кажо би оне то и .иледало пре ка/> ир/>- рочко бупцап .е дл/ха обуле’1<>1' еис*1*им лапое.ом, ме|/> као санеспа иајана п(Л’крепЈЈ>еиа нерод/х;гојиим енедо* ча]гс*пш'ма“ ). б н д е ее и сЈо р и ја и поедија раддикују лрема сном *Ј'амед>лом духонлом с-Ја 1и/. .Јојп е(* и Ма- кроби јс нраНа иа то, али опсј уд ионо обраддожсЈМ.;. Хомср почиЈне еп ско прилоЈЈедап.е у срсриии (ог<Јо агп1ш аИн — „поприрод.пи сл ед “ сред,и>онеконних пое- тика, РЛКАП 55 и д.), д а би га ралдикоиао од исјо- ри јског н а ч и н а прШЈоиедан>а (уИ а т т р о ет а /е кп,/о- п с о ги т $1тШШ(Нпет — »уКлонсЈчи ее у сјјо.мс сисну снакс сличности еа и сто р и ч а р и м а “ ; На/. V 2, 9 и V 14, П ).

И сидороиа „ное'Јика“ инЈС Јриш е учеи>е наЈалске касЈге а јјти кс~у тгистсхл дЈЈап>а .лаладпосЈфопске п,ркие. Услед тога И си д о р о в списателкж и рад, им а непроце-' л>ии .лначај. О бичпо се у п>ему Јледа ко.мпилатор, а у н>егоЈзом делу мо.лаички рад . П обе ли се />д проблема- тике ан али зе иднора, м ора се д,/4ш до т о ј редулЈата. Али Ј*ећ је Л удииг 'Граубе даЈЈади/>: „М/>ради бисмо се од.лучиди д а И сидора, кога сад а са.м/Ј консулЈ ујемо, даиста ирочитам о; морал.и бисм о, иако имам/> посла са кам ичцим а м одаика, да трен утак н /ж у/паЈи да тај модаик пос.маЈрамо ка/> цели.ЈЈу“г/. Пре сне/а, Ити- м о ло ш је м орају д а се чиЈа ју опако како је то чилио 27

27 V о г1 с н и гц }еи иги! А/ЈЈштиЛипи<т Л НЈ/Ј.

765

средњовековни читалац: као кшига из једног комада која је имала обавезујући ауторитет. Још крајем сред- њег века један је енглески чнталац иа кодексу Вт«. мологија написао стихове:

ТМ5 ћооке Г5 а 5соо1етаз1ег (о Игозр 1ћа( аге шгзе,Ви1 по( 1о јоп<1 јоо1е5 (ћа( Јеагтпд ЛезрГзе,

А ЈишеИ И Г5, шћо 1Ше И (о теепе,ХМИћт И аге РеагеИ5 ргесГои* т < ррЛе^.

(„Ова књига је учитељ онима који су паметни, / А не треба да задовољ и оне што п резиру уч ењ е, / Она је драгуљ ономе ко узме да је чита, / У њој су бисери заиста племенити.“)

Тако се мислило од меровиншког па све до тјудор- ског времена. Тако се Исидор представл>а средњове- ковном филологу. Кад његово дело називамо комли« лацијом, морамо, затим, имати на уму да тај нипо- даиггавајући назив није сасвим праведан према чи- њеничном стању. Компилација је у касној антици веома омшввн и угледан књижевни род, о чијој су* штини и називима Гелије, на ггример, опширно говори у предговору дела Мос(ез АШсае (Атинке ноћи). Он је своје дело поделио на 20 књига, у чему га следе Но- није Марцел (Иотиб МагсеНиз, IV век) и Исидор. Компилација су и Макробијеве Сатурналије. Управо овај у средњем веку тако много читан аутор истакао је на почетку свог дела (I 1, 6) да и збирка плодша лектире захваљујући облику распореда и презенто- вања постаје нешто ново и посебно. Исти став мо- жемо претпоставити и у случаЈ*у Исидора: његов цил. био је да пружи научну поуасу. Једино могућа изра- жајна форма за то, међутим, било је у њетово време сабирање и срећивање поваћене граће. Већ и чиње- ница да је паганско знање сматрао вредним изучава- ња и да га је енциклопедијски обраћивао заједно са * 292

28 V. М. БШБЗАУ те стихове саопштава у уводу свог из- дања Етимологија. — Упор. ЈзШогиз, И ратјопх ригз / Еа агап1 ЈопШпе <1е с1етдге („Исидор велики извор свештенства“> идр ВА2АН-МЕОН, ЕаЂИаих (Варбазан-Меон, Стихоеане пттче I292 и д.).

црквеним, значи програм. Теорнта о примату Израе- ла у култу.рном развоју и о Грчкој као о ученику библијоке мудрости. коју д т у ш е ннје он створио, ати која је била заштнћсна 1кеп>ш?м апторнтетом, пред- стаат>а — примнтиниу, али веома делопгворсу' — хар- монистику. Ако су поеггски ролош« антике потицали од Израела, оии су \шраво тиме лгпггтптисшш и са хришћанског стаиовишта. Супропнхт у погледу на свст нлмсћу’ хришћанског и античког пел ннпдва, која ћс, као што ћемо вндеш, у каснијим вскоиима дове- стн до напетостн и покушаја рсшапашз ттајразличи- тијнх врста — којн сс јасно мслу' очнтати по вредно- ван*у античких Мута — Исндор у Е гч м о л о ш ја м а не доднрује. Ако хоћсмо да знамо како је Исидор ми* слио о томе, морамо се држати стихова што их је напнсао за своју б н б л и о т с к у а који су били жпи- санн „на орманнма или зидоаима44 библнотечке дво- ране у бискупској палатн у Сеттл.н. Иснтор јс тиме следио један антички обнчај који никада тшје пре* стао; „али н*егов узор н ТБегов главни и:шор јесте велики мајстор еЈпгграма, 1вегов земл>ах Марцијал4**. Прва песма је један општи Ши1из („натпис") од че- тири стиха:

5ил* ћгс р1ига засга, $иМ титиИаИа р1ига;Е х ћгз 51 ф /а р1асеп( сагтта, (о11е, 1еде.

Рга(а гп&ез р\епа зргтггз е( сорш ј1оНз;5г поп гпз зргпаз зитете, зитпе говаз.

Има ту подоста светог, и профаног подоста ту је,А ко од песама пгга годи ти, узми и шти.

Ливаде пред тобом стоје игго трња, што цветова пуне; Зато — не желиш ли трн, руж е узбери са њих.

Свети и световни списи ставл>ају се, дакле, једни поред других без вредносног акцентовања. Стихове 2—4 могли бисмо да схватимо тако као да се тичу песника које садржи та библиотека, од којих би једни 29 30

29 Издао ВЕЕбСЖ (1вгс1ог5(гиИеп — Студије о Исидору), 1913, 135 и дд.

30 ВЕЕ8СЖ 150.

7*7

(пагански?) били пуни трња, други (хришћански>) гп/ ни цвећа. Али, према Бисону (ВЕЕбОМ), изразом саг. тгпа означавају се ШиИ самог Исидора: „Ако ти се неки ШиИ допадају, издвој дотична дела“! И разли- ковање тр!ва и руж а у том је склопу преузето из антике и тиче се разлика у књижевиом квалитету или укусу читаоца, а не разлика у погледу на свет. ТИиЦ 2—9 посвећени су Библији и црквеним оцима, Ши1и$ 10 посницима. V њему се каж е: „Ако ти се не допа- дају Вергилије, Х орације, Овидије, Персије, Лукан, Стације, онда читај Јувенка, Седулија, Пруденција, Авита, н окрени се од паганских песника":

Ос$тв депШЉиз егдо гпзегогге роеИз:Виш Ђопа 1ап1а роГез, дигс! Шзг СаШгоегР1?

Паганских песника клон’се, не витлај окб њих толико; Тол’ки кад стеко си мал, шта би с Калиројбм још?

Осуду античких песника из тог Ши1из-г. не можемо да ишчитамо, а ни неки ригористички став. Исидоров са- вет важ ио је само за случај да корисник библиотеке није налазио радости у профаној поезији. Исидоров став је, и овде као и у Етимологијама, став једне по- мало безличне толеранције.

Друго становиште Исидор, како се чини, заузима у свом главном теолош ком делу, у Сентенцијама. У њима читамо (III 13): 1с1ео ргоћЊеШг Скп$Иапи$ јгр тепТа 1е%еге роеШгит, цт а рег оћ1есТатеп1а тапшт јаћт агит тепТет ехсгШпТ ас1 тсеппуа ИВШпит („Зато се хришћанину не допушта да чита песничке измишљотине, јер оне, наслаћујући дух тапггим пре- клалањима, распаљују у њему пожар сладострасти“). Али та реченица се придружује одредбама 4. концила у Картагини (398. год.), које су имале само локално и привремено значење31 32. У наведеним речима немамо

31 Свакако алузија на Персијево 8а1. I 134; Нгз тапе есКс- Птг, роз{ ргапсИа СаШтНоеп Ло („Таквима јутром шепи а по ручку 'Калироју’ дајем“). Мисли се на Харитонов роман Хе- реја и Калироја.

32 Р. БЕ. ЕАВШ01ЉЕ, НгзШте ае 1а ИПегаГиге 1аНпесНгеНеппе3, 1947, стр. 27. шппе

ЛИЧНО Исишорово м т п л , с 1 1 , е . О,, „гм.,;т;^ гтврпкта помирллтвим рсчсницама: п и ! т г с \ еч\е с г а т м а П с о ч циат каеге(1со$. НасгеИсл етт каи\1ит /спјеп чисп котмЉиз регшас1еп(1о рт рт оч /, цгаттапсогит аи /ет (1ос1ппа ро1е\( а јат рупјк г ,с ас! \ч(ат, (1ит јиспг т теНогсз и$из аххитрГа („да су грамагнчари чссти* тијн од јсрстика. Јорстицм, нан.мг, цудс л.удима г\гт- љаје смртоносног сока нагонарпјуНи их да наадравс заједмо с њима, док учсн»е граматичар^ можс шга- вшие бнти од извооие корисги :С1 жинот, .тондс док служи да пободдма саобраћај мсВу л»удима“). То тву- чн као одговор на погшате рсчи Августннонс: теИич е$1 гергекепс1аШ поз ^гаттапсГ циат поп 1п1еИе%ап1 рориН („бол>е да нас укоре граматичари нето да »1ас не разумеју народи” , 1п Р.\а1тоз — „Коментари ут Псалме“ 138, 20). Тако можемо рећц да и Исидорове 5еШепПае античком образовату ипак дају исто оно- лико простора као и Е!уто1о%ше.

4. АЛДХЕЛМ

Латинско-англосаксанска култура гради дал»е на темељу који су поставили Исидор и Ирци. Н>ен први представник је Алдхелм. Он је као кшижевна личност оцењиван углавном неповољно. ТВ.А1ЈВЕ (Уог1е$ип%еп ипд. АккапсНип&еп — Траубе, Предавања и расправе II 175) његов латинаки назива „сасвим извештаченим и потпуно без стила“, и као да му не признаје ника- кве заслуте. За Рожеа (ВОСЕВ), он је 1етот рагјогз пахј, $ирегј1с1е1, реи тезиге („понекад наиван, повр- шан, помало опрезан сведок“ , 290) свога времена. Леј- стнер његова дела сматра и11ег1у ипра1а1аВ1ех' („пот- пуно неукусни1м“). Такви судови су разу^мљиви. Исто- ријски значај Алдхелмов њима се, додуше, не ума- њује — али и не схвата. Он се налази у његовој кон- цепцији једне истовремено црквене и књижевне кул- туре. Можемо је назвати уском и примитивном, али 53

53 М. I--. V/. ЦА15ТНЕН, ТћоидћГ апб. ЕеИег« гп М'езГегтг Еиторе: А. Б. 500 1о 900 (Лондон 1931), 120.

7 6 9

Е В Г О П С К А К 1 К И Ж Г Н Н О С Т И Л Л Т Ш 1 С К И

она је нпак у еебн јасна н дооледна. Она ј сн'>и Ит п нове хршнКанеке култ\*ре Енглеске, којд и‘ нас1дјл',л иаме].-'у 650. и <>50. п>Д1ше, пскме п окртгд : ч*,д Лнг.ис сакеонаиа ^од 596. годнне. заврш оно 634) н у ч-ојој с\ се мешалн ирски, римски, али и грчкоч^рнјенгллни (Теодор из Тарса н А фриканац Х адријан) у.аидјн Са брнтанскнм и англосаксонским националнпм клракте- ристнкама .Аддхелм (рођен 639. године) најнре је био ученик ирског опата М ајлдунба (МаПбшђ), осни- вача М амзберија (М а1те8ђигу). К аеније су му учше- ,ки били Теодор и Х адријан из Кентерберија. Алдхел- мова теорија кљ нжевности налази се у пнсму принцу Етнлвалду (Ае1ћП\чЈа И ) : д и х Ј . . . $аеси1агшт Ипе-гагит по$$е кЉогаз, еа 1апШ ттоАо саи$а (аааз, Ш, диот ат т 1е%е сГтта \>е1 от т $ \>е1 раепе отт$ гегкогит 1е.хШ$ аг(1$ о т пт о § гат т а(1сае гапопе соп- $1$и(, гап(о е1и$д.ет еХодиИ Л ппт ргојитИ$$1то$ а(цие $асгаШ$1?по$ $еп$и$ ја ст и з Хе&еп&о т(еШ§а$, циашо ИИи$ гапотз, ^иа соШ ехпиг, Ш\>ег$1$$тга$ ге%и1а$ р1с- т из аШе сИШсегГз („Ако се . . . трудиш да упознаш и понешто од профане књ иж евности, чш ш то само зато да би — будућн да је читав ијш готово читав тексг божанског закона утемељен на канону граматичкс уметности — предубоки н пресветн смисао ових оо- жанских речи, читајући их, ахватио утолико лакше уколико би претходно подробније изучио најразли- чнтије одредбе канона по коме су оне наииса1не“, ЕН- ША1Л) 500, 9 и дд.). То је, дакле, стара теорија о нео- пходности аПе$ за разумевањ е Библије, теорија која нам је позната захваљ ујући Јерониму, Каоиодору и Исидору. Алдхелм не ж ели да искључи поезију: алн она треба да пева о хриш ћанским темама. Сам Алд- хелм дао је пример таквог песништва у својој оби- мној песми Ое ут&тИаГе („О девичан>ству“) и тиме на- ставио линију Седулија и Пруденција. На тај начин он преузима различите струје клвижевне теорије пре средњег века. Латински би, према Алдхелмоеој вољн, требало да постане књижевни језик Англосаксонада 34

34 СНК. ОАШЗОИ, Тке Макгпд о / Еигоре (Лоидон 1932).

Г Т А Р О Х Р И Ш Ћ Л Н С К Л И С Р К Д Ц .О В К К О В 11А Н А У К А О КН.И Ж КП

У ту сврху требало их је унознаги са системом лати-н- ске метрике. Алдхелм ју је дао у овом писму Ацир- цију (Ас1гсшз, кргцв Елфрид из Нортумбри?је). Тиме је ло овом осећању извршио историјски значајно де- ло. С поносом указује на то да је он први Герман који је обрадио ту граћу и да се може поредити с Вершлијем, ко ји се хвали (Сеог§. I I I 11— 13 и 292 и дд.) да је у римску књ ижевност увео пастирску пое- зију (ЕШЛГА1Л) 202, 4—24). То је овакако један од првих изворних сведочанстава германских настојања у култури у средњ овеко1вној књижевности. Већнна сти- хова који се користе ка-о примери у Алдхелмовој ме- трици потичу из Вергилија и Седулија, док стихови из Х орација и С тација потпуно недостају, а из Ови- дија готово да их нема. М ожемо ли то објаснити на основу иредложасЕса Алдхелмовог трактата, или на основу свесне воље да се из профаног песништва преузме само оно најнеопходније? Свом сопственом песничком стварањ у Алдхелм настоји да пргужи би- блијско образлож ењ е. К ад у својим метричким заго- неткама пуш та животињ е и биљке и неж иве ствари да говоре он се, додуше, надовезује на Исидорова излагања о четири врсте метафора (Е1. I, 37, 3 и дд.). Али док Иоидор бира примере из профане поезије, Алдхелм бира библијске. Он указује на то да се у старом веку јављ а дрвеће које говори (С удије 9, 8) и штошта слично, а онда у поучЈНОМ тону наставља: Наес Шсггсо т хШ ш , пе ^т з јог1е поуо пов е1 гпивГ- 1а1о Лгсепт аг^итеШ о еГ ^иавг пиШв рггоги т уев11%ив 1пИ ргаеАШ а ет&та1а сест гвве агЂНгеШг („Ово смо изрекли зато да неко мож да не би помислио како смо речене загонетке испевали користећи се неким новим и неуобичајеним начином приповедања, и како тобо- же ниомо ступали стазом коју су пре нас већ утабали стари“ , 77, 16 и дд.). Други пример: један од сталних обичаја средњовековне књ ижевности јесте да се на крају дела употреби заврш на формула. То потиче из античких узора. Али и за то Алдхелм траж и библиј- ски ауторитет: 1§ГШг (Н%езШ . . . 1Ње11о . . . зШиз 1ат јт ет циаегИ е1 (ИаапсН 1епог 1егттапд.из ез1, цгпа ШивГпв соппопа1ог “Тет риз„, тдиИ, Јоди еп дг е1 1ет-

771

ћШ ^иИ СГЧ А К Њ И Ј К М Ј Н и Ч ! и л а ј и н с к и ' г г ;т н , л НКК

рт тсепсИ“ („И тако, докончажои . . . кнгнжицу. перо всћ иште свршетак, н нопрекнАну нш арију ваља привестн крају, јер славни беседник велн Врцјеме кад сс говори, н вријсме кад се чучи '“, Проп. 3, 7)

5. СТАРОХРИШБАНСКО ПЕСНИШТВО

џ Почеш* хрншћанско-латинскс поезијет’ палају у: врсмс Константина. До процвата је дошла п.шеВу 400.л и 600. године. Она је значајна за развој кн>ижевне 1 теорије. То треба да објасннмо бар на некодико при

мсра. Овде смемо изоставити химничко песншптЕЈО на- мељено култ\-, јер оно стоји нзван античких ролова н предстаава нов почетак. Од овог култног посншнтва разликујамо артифицнјелну поезију хришНанског ста- рог века која је конципирана као књижешЈост. А и у њеним оквирнма поново се рачвају два пута. Хриш- Нански песник могао је да обраћује садржине хриш- Нанске побожности (посвећивање дневних послова, култ мученика) и хриш ћанско учење о религији и моралу (учење о Тројству, порвкло греха, апологети- ка, борба врлина и порока). Био је то велики чин ПрутентЕнјев што је пошао тим путем. Уз суверено владање класичном уметнош ћу речи он је песништву отворио нове области. Он је стварао на основу вели- ког талента и снажног дож ивљ аја. Његова поезија, која тече као велика река, независна је од система античких родова, и стога јој није потребно да се бави 35

35 Недостаје рад о хришћанској поезији између 300. и 800. године који би задовољио данаш њ е захтеве. Маницијусова књига (1891) је недовољна, упор. поразну Траубеову рецензију АјАА 18 (1892), 203 и дд.

Лабриол се тек летимично бави поезијом. Дело Ота Ј. Кунминха (ОТТО Ј. КТЈНИМТЈЕМСН, Еаг1у СћггзНап 1апп Рое1з — Ранохришћански латински песници, Чикаго, ЕоуоГа итпиетзИу Ргевв, 1929) корисна је антологија са уводом који обухвата 12 страница. Најбоље информације нуди Р. Ј. Е. КАВУ у првим поглављима свог дела НШ огу о / СћгГзНап-1а~ пп Рое1гу јтот Сће Ђедттпдз *о Ње с1озе о ј 1ће МгАте Адез (Ф. Џ. Е. Рејби, Историја хриш ћанско-латинске поезије од по- четака до краја средњег века, Оксфорд, 1927); 19532.

772

С Т Л Р О Х Р И 1.1Г1Ч Л Н Г К Л И <', р 1г.,ЧН.»ЛППКОП1-ТЛ П Л У К А О К И > И Ж К В

античком ктнижевном теоријом ’4 . Он је најзиачајнији и најоригиналнији страхорншпаноки песник. Али он је и усамљена појапа. Всћ-чна старохитћансж*гх пе сника иш ла је другим путем: нутем »адржаван>а апти- чких родова и н»иховог испун»аван»а хришћанском гра- ћом. Као узо]> долазио је у о5зг«р само Вергплијс Сходно томе, налазимо хришћамскс еклоте47 и хриш- ћанске епове. Колико су ти родови завиони од Верги- лија као узора показује се у томе агго почии»у вер- гилијевским центонима. Посникиња Проба (око 350. године), к о ја је пре свог о5раћен>а спевала у енској форми савремену граћу, даје овој центон о постаљу света по хриш ћанском учењ у као Маго т ш аим т меИиз („побољ ш аии М арон“ , бС Н Е Н К ћ 568, 3). Цен тон је и П ом понијев ТИ угиз („Титир“) из истог вре- мена: н а јр ан и ји прим ер „духоене еклоге“ , ко ја ће у време К аролинга и касније постати тако омил>ена. * 37

Тај аспект не види се јасно у корисном раду Ис. Ро- дригеса Е рере Хриш ћански песник. П руденцијево схватање о суштини и задацима хриш ћанског песника (15. КСШК.1С1ЈЕ2 НЕККЕКА, Рое^а СћНбПапиз. Ртис1еМш5’ Аијјабзипд иотп У/езеп ипд. иоп дег Аијдаће дез сћтгзШсћеп ОгсћГетб, дисерт. М инхен, 1936).

37 Н едостаје синтетизујући рад о касноантичкој и средњ о- вековној латинској еклоги. — О каролинш кој еклоги: Р. УОИ Ш 1КТЕКЕЕЕБ, ПеМ зсће ВгсМет деб 1а1. МИеШГетб (П. ф он В интерф елд, Немачки тгесници латинског средњ ег векар> ■*-, 1922, стр. 480 и дд. — Е. ЕАУЕ Ш 1ЕЗОК, РабМта1 атгд ЕрИћа- 1атгитп т ЕаИтг 1Л1ета1ите (Е. Ф еј В илсон, „Пасторала и епи- таламиј у латинској књ иж евн ости“) у 5реси1ит 23, 1948, стр. 35—57 захтева допуну. — Једну реалистичку тему и з пастир- ског ж ивота (сточна куга) обрађује Е н дел ехи је (око 395) у ф ор - ми еклоге са хриш ћанском тенденцијом . — Посмртна туж бали - ца Радберта и з К орбија (Согђге) посвећена опату А далхарду, умрлом 826. год., носи наслов Ес1ода диагит запсНтотаИит („Еклога о двема м онахињ ам а“). Две м онахињ е представљ ају западноф раначки манастир К орби (СаТаГћеа) и њ егову источ- ноф раначку ф и л и јал у Корвај (ЕПНз). — О Т еодуловој Еклоги вид. поглављ е 14, § 4 у овој књ изи. — С ледбеник Теодулов је В арнерије из Б азела. Ново Огтерпово (НООСТЕКР) издањ е њ егових дел а (Атсћтез д ’ћгзГоГте &оМггпа1е е1 ИИетагте ди тоуетг аде 1933) треба користити критички. Дантеове, Петрар- кине и Бокачове латинске еклоге требало би истражити исто- ријски. — IV. 5СНМ Ш , ТИутиз СћггбИапиз (В. Ш мид, Х риш - ћански Титир) у Кћегтг. Миз. 1953, 101 и дд.

773

х ч т п т & о п и ч . I **. м к » * ч с^чгћИ ВБК

Монографија о том жанру спада у дезилсрате срелтћо- вековне историје књижевности. Хрншћаноки еп почи- н>е као библијски еп. Прво значајно дело те врсте јесте јегванћеоска хармоинја ншанског свпптеника Ј^

* вснка (око 330. год.). Оиа уводи Једаи дуги низ латин- ^ члгн 1ч твјс1 IПИК1ТУ Л?ла са тсмом из Библи^с, ко>и се

онда наставл»а на нанноналним јслшнтма: од Кедмома (СаслЈтоп), Кинсвулфа (СулсччиИј, Отфрнда. Хелијанда, Клсрмоиске паоије^, до Милтона и Клопнгтока. Тај низ је у нашсм контексту важнијп нсго Прч дешшјево дело. Јер \шраво зато што хршнћански спичари на- ставл»ају антички жанр, они су могли да осете раскол нлмеђу паганске форме и хршпћанске садржинс. Мо рали су, дакле, осстити нсопходност да се с\ч>че с па- ганском уметшшком праксом. Ту се налази јсдно од полазишта за кн»ижсвнотеор]!Јскс рефлексије периода који је непосредно претходио средн»ем веку. Ово мо же да се покаже на Јувеику и Седулију.

Јувенко је испред своје поеме с теамтиком нз Је- ванђсља ставио метрички предговор у 27 стихова у којем образлаж е свој подухват. Ток мисли је сле- дећи: „Све земал>ско је према божјој вол>и подлоишо пролазности. Илак, многи л»уди, захваљујући својим делима и врлинама, живе и дал»е у похвали песника, као на пример у узвишеним певањима Хомероаим, у слаткој уметности (ЗаЈсеЖо) Вергилијевој. А и самкм тим песннцима >е осигурана вечна слава, иако у дела древног доба уплићу лаж и (тј. митологију). Колико ће више надживети време моја песма, која пева о де- лима Христовим и која ће ме можда спасти на Стра- шном Суду. Нека ми Свети Дух буде у помоћи и нека окрепи мој дух водом из Јордана“ . На крају дела Јувенко своје остварење описује говорећи да је захва- љујући његовим стиховима хришћанска релишја (сИ- ^гпае %1ог'ш 1е^Гз — „слава божанског закона“) добила 38

38 Да бисмо били егзактни, морамо напоменути да се та пасија заснива на узору ритмичких, а не метричких библиј- ских песама. Такве ритмове имамо о васкрсењу Лазаревом (из пера Паулина из Аквилеје; Рое^ае I 133), о пасији (РоеГае IV 501) и др. (упор. 8ТКЕСКЕК, 47, 143). Они делују народ- скије и снажније него метрички уметнички производи

774

украсе земаљског говора (IV 804 и д.). Песнмк се, да- кле, диви античкој поезији, а само одбија хвену идео- лошку основу, и хоће да створи пандан паганском епу. Његово дело, нрема томе, произлази из једног све- сног програма, који ће бити важан за средњовековну књижевну теорију: то је програм стварања књиже- вности хришћанске садржине у антич/кој форми. Код Јувенка се тај прелаз одвија без проблема. Полемика против антич/ког песништва сведена је на минимум. Сасвим друкчије је то код другог хришћанског пе- сника: Седулија, пеоника „Ускршње песме“ (Сагтеп Ра5ска1&, средина V века). Супротно од зедноставнот, јасног и асоцирањем на Вергилија уздигнутог песни- чког језика Јувенковог, од оркестроване хришћанске клаоике Пруденцијеве, наилазимо код Седулија први пут на високопарну реторикгу у хришћанакој одори. Често се сусреће схватање да је паганока поеаија пре- сушила због недостатка унутарње садржине и изопа- чила се у формалну играрију; да је, насупрот томе, хршлћанство римској књижевности удахеуло ж ар но- вог душевног доживљ аја39. То је, мећутим само уз ограде тачно. Мећу хршнћанским писцима од IV до VI века налазе се не само дубокоумни мислиоци, ва- трени ревнитељи, озбиљни научници и побожии пе- вачи, него и надувени, ташти ретори без душе и идеја. У ту категорију опада Фулгенције, али и Енодије. Си- доније није далеко од њих. Седулије реорезентује ту класу мећу хришћанским песницима. Он доказује да је и новообраћеник могао да у свој хришћански жи- вот пренесе јевтине украсе паганског школског рето- ра, да их чак преради у хришћанску одору и да се тиме хвалише. Д ок је Јувенко ш ски обрадио живот Спаситељев (СкНзИ уИаНа Ха — Христова животна прикљученија), Седулије за епоку тему бира Христова чуда. Он авоје дело оаначава као РазскаХе сагтеп, уз алузију на реч апостола Разска по$1гит гттоШиз езX СкггзХиз („Пасха наш а закла се за нас, Христос", 1 Кор. 5, 7). О схватањима и намерама ауторовим оба- вештава нас посветно писмо у прози упућено презии- 30

30 Упор. нпр. ТјАВКШХЛјЕ3, стр. 12 и д.

775

теру М акедонију. Седулије се плаш и да ће бити уко- рен јер се усудио да без научног образовања (пи11а \>е1еп$ зсгепНае ргаего&аНуа зијјиНиз — „ускраћен за сва преимућства старе науке“) „као новајлија у ма- лом чамцу заплови нвизмерним морем ускршњег ве- личанства, које плаш и и највичније људе“ . Он се нај- пре бавио световним наукам а и „енергију свог жи- вахног духа“ , дар бож аноког провићења, трошио је на КЊИЖ0 ВНО ситничарење, док га није дотакла ми- лост. Али сад би му се чинило кажњивскм грешком ако своју књ ижевну делатност не би ставио у службу истине. „Моју збуњену душ у уплаш ила је и једна дру- га олуја, и ја сам м орао често бедно да уздахнем, свестан уверења које сам извукао из твоје поуке и поуке других, ко је такоће об ас јава небеска милосг. Ви, додуше, сви верујете, и у то ме упућујете, да и у мени може да засветли ватрица: али из укочености мог тупог срца неће, као из разнобојног кремена, да иакочи ни искрица (зсгшИШп) . . . Гоњен по разноли- ким лавиринтима теокобне узрујаности (апхгае 1ггрг- <1а11от5 атВа^ез), ја сам се и п ак одлучио да напишем ово дело“ . Зашто је Седулије изабрао метричку фор- му? Зато што мноти читаоци дају прадност дражима поезије у односу на прозу (гће1опса јасипсНа — „бе- седничку речитост“) и зато ш то се она прва боље уре- зује у памћење. Уз то није ни важ н о у каквој се форми неко придобија за веру. Следи набрајање ва- љаних пријатеља и пријатељ ица којим а је Седулије могао да посвети своје дело. Он га ипак посвећује Македонију јер у њему „види све њих“ . „Зато нека, праклињем те, овај утрош ак многих речи наће свој крај, наће крај дуго околишење овог извињења. Нека ти не буде мроко да мојој лаћи, ко ју наоколо носе таласи, која је прошла оиасности једног тако дивљег вртлога, подариш сидро авога а1уторитета“. Какво лри- давање важности сопственој личности и учиику! Ка- ква афектирана скромност! Свакако, овде имамо по- сла с реторичком стилсжом конвенцијом. Али она се користи са толико самодопадљивости да човек мора посумњати у рел1Ишозну озбиљност лесникову. Посве- тно писмо је, мећутим, занимљиво за средњсквековну

7 7 6

поетику. Не само што се мзшги изрази (као 5 стИИа, ХгерМаИо — „искрица, узрујаност") опет појављују код касниј|их аутора, него је у смислу стаарања тра- диције деловао и став прома књижев аости. Ту ш ада и чињеница да писац сматра како мора понудити обра- зложење за стварањ е свог дела (сврха је духовно узди- зање) и за избор уметеичке форме (поезија)40. Антички песник м ож е евентуално да мотивише издавање збир- ке песама (као нпр. Стације у предговору за 8Иуае), али никада само овоје песништво. Што се ово по- следње чини, то постаје разумљиво тек у прелазном периоду иакон Константина. Пошто је епско уметни- чко песниш тво било доминантан део паганаке култу- ре41, морал^и су да се изнесу разлози кад се оно преу- зимало у хриш ћанске сврхе. Седулијева књижевна пракса постала је, мећутим, значајна и у једном дру- гом погледу. После своје Сагтеп РазскаХе он је на- писао једну обраду у прози којој је дао наслов Ориз Разска1е. Ту упадљиву напоредност једне поетске и једне прозне верзије историчари старохришћанске књ ижевности обично објаш њ авају тиме да се Македо- нију није овидела „слободна обрада светог текста“ у Сагтеп Разска1е42. То је, мећутим, веома неверовашо. Прво, за претпостављене замерке нема доказа. Друго,

40 ТН. МАУК, ЗШдлеп ги дет Разсћа1е Саттеп дез 5ес1и~ Ииз (Т. Мајр, Студије о С едул и јево ј У скрш њ ој песми, дисерт. Минхен, 1916, 6 и д.) указује на прозне предговоре код Стација и М арцијала, који су, међутим, нудили само формални узор.

41 Исидор расправља де роеПз („о песницима“) у одељку о паганском свету (вид. у овом екскурсу § 3).

42 С. ККОСЕК (Г. Кригер) код Ш анца (5СНАК2) IV 2 (1920), 370. Идентично код О. Барденхевера (О. ВАКВЕИНЕШЕК, СезсШ сМе д ег аИсћггзШ сћеп 1Л1егаГит — Историја старохриш- ћанске књижевности 4 (1924), 644 и Е. 3. Б1ЈСКЕТТ, ^аИп штИетз о ј 1ће јгјШ сеШиту (Е. С. Дакит, Латински писци петог века, Њ ујорк 1930) 80. — А. С. АМАТТЈСС1, ЗГотга деПа 1еПе- та1ита 1аИпа стгзИапа (А. Ђ. Аматучи, Историја хришћанске књижевности на латинском, 1929) 342 и д. прелази преко овог питања. Исто тако У. Морика (И. МОН1ССА) у својој Историји хрггшћанске литературе на латинском (ЗШтга б.е11а 1еИетаТита 1аИпа стгзИапа) III, 1 (1932), 56. — Какав импозантан консензус стручњака који се не труде да схваге сам предмет!

777

метричка јеванћеоска хармонија Јуветжова иије кри тикована. Треће, реторичка високопарност списа Ори$ РазсЈшк удаљава се од ..свстог тегкста" у најмању ру- ку нсто онолнко колико и везани говор у Сагтеп. Да 5исмо ово разјасннли морамо пажлнто читати посве- тно гтисмо уз Ориз Разска1е, у коме јс Седулије н то дело посветио Македонију. V том писму се каже: „Ти сл! ми заловедио ла своју песму пренесем у умстничку прозу (т ги а о п сш п зегт опет 1гап%јегге — ’да [је| прснсссм у С)осе;шн'гкн начпн говораТ. Да ли ти се толико допала да би хтео још једном да |е нрочитага у друтој форш* (рсттагГ \>о1иеп5 — 'пожелео еи да сс подвостручи')? Или ти сс шсјс допала и зато би желео ггретаканс у слободшсју форму (5 1 Н0 сетиет Икепоге ДсзсгШ — 'сматрао сн да треба да се прика- жс у слободнијсм стилу')? Колебам се у свом суту (51Љ Јићш VI'<1еог Цис1 иаге ГисИст — 'илгледа да се колебам у неодлучном судуг), следи.м, мећутим, тво)у свету заповест. . . Додаћу при том понешто од онога што због метрнчке строгости ннса.м могао да сместим у песхсу. Закерала ће ми онда свакако замерити да није сачувана верност превода. Али таквим критича- рима могу да одговорим Теренцијсвих* речима (АпЈпа — 'Девојка за Андроса', пр>олог 17):

ГасгилГпе ШеИедегто и( пИ ШеИедапГ?Разбирањем неразбор не откривају л’?

То значи: 'Не докадују ли критичари оваквом упо- требом своје критичке способности да ништа не схва- тају?' Они треба да схвате да ја својом обрадом сле* дим класичне узоре: чувеии правник Хермогенијан и славни теолог Ориген објавили су своја дела у по три издања и обраде. Ни моја нова верзија није про- сто понавл>ање него допуна и прерада.“ Погледамо ли сада врсту прераде, видећемо да она не дотиче ки идејну ни предметну садржину (као што би се могло очекивати после претпостављене „замерке“ Македони* јеве), него искњучиво форму. У уметничкој прози спи- са Ори5 Ра5сћа1е избројано је 3349 реченичних клау-

778

зула у 2414 редака43! Са клаеицистичзкот становишта у таквој језичкој пракои може да се види „деправација“ — за нас то остаје небитно. Битно је, меБутим, да је књижевно обликовање, било у поезији или у про- зи, за Седулија проста формална играрија. Писање де- ла Ориз Рп5сћа1е не може да се објасни ако се по- лази од теолошких замерки44, него од потребе тог виртуоза да засени публику. Седулије је имао књи- жевних амбиција у великој мери, али није имао ни- шта да каже. Зато је нашао излаз у томе да у другом облику понавља оно што је већ речено — што су, како он сав важан наломиње, већ чинили други људи пре њега. Њему је увек потребна легитимација књи- жевних узора. Као и Јувенко, и Седулије се креће у оквирима паганс^е^оетскеТбШИке, алитраћу те поези- је*он ревносно одбија. Јувенко је за Хомера и Вергили- ја нашао речи искреног дивљења. Седулије њихова име- на не помиње. На почетку и једног и другог свог дела (стр. 16 и 176) он има испад против античког песни- штва, чија су граћа рпзсогит 1етрогит %е.51а, поњ пиНа епат ргоНгае паггаНот5 аПе сотро^Иа („до- гаћаји давних времена, неки од њих чак описани на срамотан начин“, 176, 10 и д.). Он сам, насупрот томе, хоће да своју граћу опева на начин Давидов: Оа^Шсае то(1и1апот5 сапШ5 ехегсет („појући по Давидовом такту“, 176, 14; упор. 17, 23). Ова објашњења су ва- жна. Она садрже зачетак једне хришћанеке књиже- вне теорије (свете предмете треба обраћивати по узо- ру на певача Библије). Она, мећутим, изражавају и ригористичко одбијање античког песншптва и сззета античких богова45. То је знак једног новог времена.

43 Ј. САКБЕГ, Ве сГаизиИз а 8ес1иИо. . . а(1ММИз (Ж. Кан- дел, О клаузулама које је Седулије. . . употребљавао), Тулуза, 1904.

44 „Света заповест“ Македонијева вероватно је фингирана — или ју је Седулије наручио. Исти поступак употребио је Лактанције у предговору свог Извода (ЕрИоте). Упор. Р. МСЖСЕА1ЈХ, НгзГогте ИИегагге 6.е ГАјггдие СћгеНеппе (П. Мон- со, Историја књижевности хришћанске Африке) III 312.

45 Отуда уважавање Седулија као СћтгзПатззгтиз рое1а („најхришћанскијег песника") још и код Лутера (ЗСНАИ2 IV 2, 373).

7 7 9

Е В Р О П С К А К П .П Ж К П Н О С Ч > 1Н; к

Касноантичка религиозност умела је — нидеди смо то на примару Макробија — да култове б о г с т а по- моћу духовног преобликовања доведе у склад са соп- ственим нивоом авести. Али шу је растућа моћ цркве збрисала са сцене. Од 416. године пагаии су били искључени из свих државних служби. Разарање хра- мова било је изведено у великим размерама. Фантом- ски свет олимпских богова постао је или реквизит једне митологије ко ја је служила циљевима чисто књи- жевног украшавања — или ћаволска обмана. И једно и друго он је постао у исто време. За свадбу франа- чког краља Сигеберта и западноготсже ттринцезе Бру- нихилде (566. год.) Фортунат је иепевао један епита- ламиј (VI 1) у коме то венчање благоаиљазу Венера и Купидон. Али у свом метричком Житију св. Мартина (написано 573/4) исти аутор прича калсо је тај светитељ угрозио демоне прозвавши их по имену; Меркура је означио као посебно злог непријатеља, а Јупитера као тупоглавог клипана. Хришћанство није дало античким боговима да мирно умру. Морало је да их деградира у демоне — јер су у подсвести и даље живели. Али у античкој поезији, на којој су се људи школшали, код Вершлија у прво1М реду, читалац стално среће олимпске богове. Песништво и приче о боговима се готово нису ни могли раздвојити. Метричжо уметни- чко песништво имало је, дакле, у себи увек нешто сумњиво. То се подозрење могло умањити само тако што се поезија користила за црквене сврхе и тиме оправдавала.

Библијеки еп је за време целог свог дугог жи- вота — од Јувенка до Клопштока — био хибридан и по свом бићу извештачен род, један %епге јаих. Хри- шћанска историја постања авета, како је даје Библија, не подноои никакво претакање у псеудоантичку фор- му. Она тиме не само да губи своје снажно, непо- новљиво, ауторитативно обележје, него њу тај род, позајмљен из античке класике, као и њиме условљене језичкочметричке конвенције само фалсификују. То што је библијски еп ипак могао да постигне тако вн- сок степен омиљености, објашњава се само потребам

780

С Т А Р О Х Р И Ш Ћ А Н С К А И С Р Е Д Њ О В К К О В Н А П Л У К Л П К Њ И Ж Е В .

за једном црквеном књижевношћу која би могла да се постави испред и протизз античке. Тако се дошло до компромианог решења.

6. НОТКЕР БАЛБУЛ

Два писма са поукама'4*’ о изучавању Библије и књижевности написао је Ноткер Балбул оосо 890. го- дине свом ученику Соломону, каснијем бискупу у Констанцу (отприлике 855—920. год.). Он најпре по- миње и карактерише коментаре уз поједине књиге Библије. Само за Пеалме он препоручује коментарске списе Оригена, Августина, Арнобија, Хиларија, Касио- дора. Од егзегета Библије у ново време хвали се пре свега Беда. Он је, додуше, варварин чије списе сно- бови римеког образовања презиру, али Бог, који је четвртог дана стварања света учинио да сунце изађе на истоку, сада је у шестом и последњем добу чове- чанства њега поставио као ново сунце које излази на западу — да би обасјало цео свет (стр. 67)'1'. Али ако је Соломону ијпак стало до „римЈаких деликатеса‘:, онда нека чита — Гргура Великог. Коментаторима Ноткер придружује црквене писце дш ех оссазгопе (ИзрШаНотз ргорНае диаз&ат зеШепНаз с1шпае аисХо- п1аП5 ехр1апауегип( („кој,и су, када би им се у њи- * 47

Е. БПММЕЕК, Баз РогтеЊисћ д.е8 Вгвсћојз За1ото III. у о п КопзСапг, 1857, стр. 64—78.

47 1Ј1.ШСН 2ЕШ ЕК (Улрих Целер) у свом спису Вгзсћој 8а1ото III. иоп КопзСапг (Бискуп Соломон III из Констанца, 1910) на стр. 36 оцењује: „изгледа да Ноткер није био наро- чито поткован у новијој књижевности. Тако је очито слабо познавао Храбанове списе“. Али их је ипак познавао боље него њихов цензор, који превиђа да је Храбан, додуше, био веома учен, али духовно сасвим несамосталан човек. Његови коментари Библије ексцерпти су из црквених отаца, но њих је Ноткер свакако радије читао у оригиналу. 5а ргозе, каже Ј. БЕ СНЕББШСК о Храбану, ргаНцие 1е р1адга( запз иетдодпе, тагз еп депбга1 п сћогзИ Меп 1ез раззадез циг 1иг зегиепГ д’ех- ГгаИз (БШегаГиге 1аИпе аи тоуеп аде) („Његова проза. . . без зазора практикује плагирање, али уопште узевши он добро бира делове који му служе“ .. .[Латинска књижевност у сред- њем веку, 1939, I 103]).

781

ховим раоправама указивала прилика за то, тумачили неке мисли од божажжог ауторитета“). Ово ошиирно означавање одговора ономе што је Исидор називао тагогез (ИзриШтпез („угледније раоправе“). То јг израз из нулсде, огтис за „теолошке тракгате". 0ва1 израз није могао да буде изабран јер је реч 1ћео1о&а најчешће значила „Библија“/'8. Каоиодоров термин са- ХкоИсг та%1з1г1 („исатолички учитељи44) оио би свакако прихватљивији. Ноткер у тој категорији помитБе ра- зличита дела Августинова и Исидорова, потом Гргу- рову Сига ра$1огаИз (Пастирску бригу), Вухерија (Еи- сћегшз), Алкуина (уз посебну похвалу). Као о трећој врсти књига Ноткер затим говори о песмама, које назива те1га (стр. 73). Он одбија §епНИит јаШае („паганака наклапања“) .пошто гп СћпзИатШе („у хришћанском свету“) већ постоје Пруденције, Алким Авит, Јувенко, Седулије и Амброзијеве химне. Нов одељак чине онда ессГезгазНсг $спр1оге$ („црквени пи- сци“)* * 49, за које Ноткер упућује на одговарајућа дела Јеронима и Генедија. Друто Ноткерово писмо доноси допуне: ра$$1опе$ $апс1огит („мученшитва оветитеља") (мећу њима, што је необично, и Херминог Пастра), историју цркве, грчке оце (који, после провидшци- јалног одстрањивања Јулијана Апостате, диа$1 ро$1 г1%Ш$$1тат кгетет уегт ј1оге$ т 1егга по$1га ар- рагеге соерегиШ, \дт рпи$ диа$1 т Гћеса уе1 соШсе с\аи$1 ГепећапШг — „почеше да ничу по нашој земљи онако као што после циче зиме никну пролећни цве- тови, које као да су дотле држали затворене у ку- тији или у кори“). Завршетак чини један списак цр- квених личности западног света.

Ноткер се креће традиционалним стазама, само што се та традиција од Исидора увећала за једну зна- чајну карику у ланцу: за англосаксонски и каролин-

'*8 То се мења тек у XII веку: Ј. БЕ ОНЕЦЦШСК, 1етоиуетепГ 1Нео1од1цие бм 12« згес1е2, 1948, стр. 91 и д.

49 Тај термин потиче од Јеронима и код њега најпре значи апокрифе насупрот канонским књигама Библије, по- том уопште црквене писце (РЕ 22, 606, § 2). — У Касиодоро- вим 1п5ШиИопез и Исидоровим Е1уто1одгае термин есс!езга- зИсиз („црквени") не јавља се у том значењу.

7 8 2

С Т А Р О Х Р И Ш Ћ А Н С К А И С Р Е Д Њ О В Е К О Ј - П А Н А У К А О К Њ М Ж Б В .

шки хуманизам. Ноткер му одаје признање у лико* вима Беде и Алкуина. Али он илак кслол>ава веНу мо- нашку ускогрудост, као н јт о показује одбаиивање па- ганских песника. Један нов, немачки тол улази у његово мишЈвење захваљујући дубоко и противречно доживл>еној супротности измеБу Рима и зарвара.

7. ЕМЕРИК

Касиодор и Ноткер бшш су монаси, Исидор је био епиакоп: у њиховој науци о књижевности осећа се ваздух манастира и цркве. Аг$ 1ес1опа (Вештина читања), међутим, Француза Емерика (АЈтепсиб) (на- писана 1086. год.) насупрот томе дело је граматичара који за себе, са снажном самосвешћу, вели:

Ессе попиз ГоИ со&ех ћгс сисШиг огМ.

Ево се књижица нова за целу васељену кује.

Ова похвала упућена је јадној поучној песми о кван- титету и нагласку латиноких речи, и он у њој користц многе песнике. Аутор онда и самог себе назива те1ги си$ теТНсогит атхсиз („метричар пријатељ метри- чара“). Занимљив је и један екскурс у пркхзи са кла- сификацијом аутора, у коме се износе саовим друкчије оцене од дотле познатих.

Хришћанока књижевност дели се на четири вре- дносне класе:

1. аигит = аШеШГса2. аг^еШит = ка^ш^гарка (1. злато = аутентични

списи2. сребро = хагиографски

сииси

3. 51а%пит = соттипга4. рХиткшп — аросггја.3. калај = обични списи

4. олово = апокрифнисгшси.)

Аигћеп1јсиб („написан у дравна времена, зајамчен“) првобитно је правни термин који је потом Јероним пренео >на Библију. Као аШепИса Емерик наводи само

783

канонске књиге Библије (али се искључ-ује Књига о Данилу) и Сапоп тгззае („Канон мисе“). V њсгове по- себности сопада да литургију по литерариом рангу и;т једначава са Библијом. — Од ка^о^гаркс, који чине ]е- дан део старозаветног канона, овде су настала ка§ш- §гарка (књите Старог завета сем Пентатеуха и Про- рока, оп. прев.), која обухватају тако различите соисе као што су Књиге о Макавејцима, Посланицу Јевре- јима, дела великих црквених учитеља Амброзија, Је- ронима, Августина, Гргура и кепесИсИо сопји$ит* („благосиљање младенаца“). А шта се мисли под речју соттита? Можда „обично“ у пејоративном значе- њу? А ипак она обухвата Беду, Седулија, Пруденција, Аратора — и кепесИсНо сегег („благосиљање [ускр- шње] свеће“). Најнижа класа, ароспја, обухвата па- оије мученика, светачка житија и — Оригена.

Потом следе 23 паганска аутора. Сви су аШеМт, али ипак поново рангирани према скали метала у злато, сребро, >калај — недостаје класа олова. Златни су седам аМез и девет аутора: Теренције, Вергилије, Хорације, Овидије, Салустије, Лукан, Стације, Јуве- нал, Персије. Сребрни: Плаут, Бније, Тулије, Варон, Боетије, Данат, Присцијан, Сергије, Р1а1о 1гапзШиз („Платон у преводу на латин-ски“, у оригиналу аигеиз — „златни“). Калај: Са1ипсц1иб (= „Катончић“, тј. пи- сац изрека Катон), Нотеги1иб (= „Хомерчић“, Шаз 1аНпа — Латинска Илијада) — обојица у деминуги- вној форми, вероватно зато што су намењени ћацима- -почетницима; Максимијан, Авијан и Езоп — сва тро- јица, као што је познато, такоће омиљени у настави.

Као што се <види, то је један сасвим нов систем. Али можда само зато што ми не познајемо традицију профаних граматичара и учитеља књижевности — из оправданих разлога: кад би сувише глаано хвалили античке песнике, били би осућивани као јеретици и погубљени, <као што знамо из Радулфа Глабера (Кас1и1- Гиз С1аћег, | 1044)50 51. Желео бих, дакле, да претпоста-

50 Тј. благосиљање приликом црквеног венчања (данас ћепетсИо тшрИаИз — „свадбено благосиљање“).

51 Упор. мајсторску анализу Е. Гебхарта (Е. СЕВНАКТ) у Неиие д.ез О еих М опдез 1891, 107, 600 и дд.

784

вим да Емерик одражава јед«н став који је постојао већ дуго пре њега, али није могао да буде артикули- сан. То је постало могуће тек откако у трећој трећини XI века почиње слободнији правад студија. Кад Еме- рик пише к е т ариА ^епШ ез 5ип1 ИЂгг аШепНсг („и код пагана постоје М>п аШ еш Ш [аутеитичне књиге];‘), онда је тиме окинуто једно проклетство које је ирити- скивало западну Европу пола мјиленија, ако не и дуже52 53.

Метали као ©редносни симболи — то у крајњој Јшнији упућује на Хесиодово учење о светским до- бима, а оно „одговара једној широко распрострање- ној оријенталној доктрини . . . која нам је дата . . . у индијским и персијским спиоимаб3“ . Еиблијски аде- кват томе даје Данило 2, 32 и дд. Реч аигеиз (,,златни“) већ класични тшсци Рима употребљавазу у значењу орНтиз (,,најбољи“). Постоји аигеа тесИосгНаз („зла- тна средина“) и аигег ИЂеШ („златне књижице“). Али пропшрење порећења на сребро, бакар, гвожће, калај и надоле до олова изгледа да није античко (сем у случају оветских доба).

8. НАУКА 0 КЊИЖЕВНОСТИ V X II И X III ВЕКУ

Трагајући даље за системима класификациј е ауто- ра, налазимо један окроман, али не и безвредан по- датак у XI или раном XII веку. У једној песми по- свећеној Ембрихону (Е тћпсћо) из Мајнца (штампао ју је Ватенбах [МГАТТЕМВАСН] у бВ Берлин, 1891, I, 113) читамо:

9 ^оиета.1 аис1огез т агогез а1^ие т т о гез . . .11 РћИозорћоз 1едИ, ат т а засга зсггр1а зићедИ . . .

(ј)иет зг иШгззеГ, диотгб.ат N030 со1игззеГ

52 З ав и си од то га д а л и з а д р ж а в н о и с т р е б љ и в а њ е п а - ганско-античке к у л т у р е о д го в о р н и м см а т р а м о Т е о д о с и ја В е л и - ког или Ју с т и н и ја н а .

53 КЕ1Т2П Ш 8ТЕШ у У ог1гаде б.ет ВЊНоГћек ^атЂитд 1924/25, 1927, стр. 3.

785

Ргоза ЗпГопштп, сагтгпе УггдШит . . .Е1ћГсиз е1 1одгсиз ехНШ е1 рћгзгсиз.

9 Знањем о писцима свим наоружб се, пећим и мањим...11 Чито ф ил озоф е к том, и у Библију поииро лухом...

Назон би клеко лред њим да с човеком упбзно се овим.Прозом — ко Сидониј баш, стихом — то Вергил је наш . .

Етичар, логичар би, ф изичар — укупно три.

Он је, дакле, био мудрац, јер — то се често говорило и пре и после Исидора — ф илозофија се дели на ети* ку, логику и физику. Исидор је био довољно надахнут да те дисциплине налази чак и у Библији. Али, то само узгред. За нас је занимљиво разликовање аиску гез тахогез ег т т огез („већих и мањих аутора1'). То нас очито води у један много примитивнији свет него што је био Емериков: у ж аргон школе, једне просечне ш коле к о ја је м орала бити задовољна већ и кад би њени питомци задрж али у глави да постоје „мањи;‘ и „већи“ аутори. Али откуда та комотна школска тра- диција? Ја претпоставл>ам: из Квинтилијана. Приликом разматрањ а ш колског образовањ а он долази до пита* њ а пгга треба да читају почетници (дш 1е%еп&1 зт( гпсГрпепШшз — „које ауторе треба да читају почетни- ци“ ; I I 5, 18). То га подстиче на следеће резоновање: д и Т а т Шоз т т о г е з д и г а јасШог т1еИес1из упАеђаХиг, ргоЂауегипГ. . . Е&о орНт оз дигЛет е1 зШ гт еХ зетрег, зеЛ Татеп еогит сапЛиИззгтит диет ^ие е1 тахше гх- розгХит уеИт, и11л\?шт а р и еп з та%1з диат ЗаИизНит, еХзг Нгс ћгзХоггае тагог езХ аисХог, аЛ диет Хатеп ШеШ* ^епЛит гат ргојесХи ориз зИ („неки су препоручи* вали оне мање јер Ј е изгледало да је шихово разуме* вање лакш е . . . Ја шгх пре био за то да се читају они најбољи, и то одмах и увек — али пре свих онај чији је стил најјаснији и најпристуттачнији; препоручио бих нпр. да се од малих ногу чита Ливије пре него Салу- стије; овај друга је већи као историчар, али је за његово разумевање потребан већ известан интелектуа- јгни налредак“).

ГА То овде значи ауторе мале вредности.

786

С Т А Р О Х Р И Ш Ђ А Н С К Л И С Р Г . Д Н , О В К К О В Н Ч Н А У К Л О К Њ И Ж Р В

\ прву половнну XII века спала и'а1о^а5 > и р е г аисгогез (Дијалог о ауторима) Конрада из Хирзауа. Хирзау је био ч\*зен бенеликтилкки манаспгр у вЈф- тембершком Шварцвалду кол Калва (СаКл). Под опа- том Вшвемом он се 1079. год. прнкључио клиннјезској реформн. Кшфад, учош?к Ви.љемов, касније је постао \*читељ у том манастиру и напнсао ттоменути Дија. 1 0 1

за наставу. Ригористички став хироауских монаха у њему се испосвава на сваком кораку. Световну науку треба употребсвавати само као кухињску зелен (64, I и дд.) која се баца кад су јела зачињена. Тако и сту- диј књижевности треба налустити кад испуни сзој смисао, то јест кад је ишколовао дух. Саговорнишг у Дија.гогу су ученик и његов учитељ. Онај први је са аис1огез пипогез прешао на пииотез (20, 14) и сада моли за поутсу о школским ауторима, о књигама, о основним појмовима књижевности. Разликују се сле- деће врсте аутора: кгзТогго^гаркг, роегае, \>аге5, сот- тетагогез, ехро5Иоге$, зегтопагИ („источжографи, пе* сници, пророци, коментатори, тумачи, писци беседа“). Као т т огез, то јесг гшИтеппз рап?и1огшп арН (,лри- кладни да малишанима пруже основе“) јавл>ају се До* нат, Катон, Езоп, Авијан. Наука о књижевности затим треба за сваког аутора да одговори на четири питања:1. Шта је материја његовог дела? 2. Намера аутора?3. Сврха? 4. У који део филозофије спада то дело? (27 и д.). Ово последње питање код Доната не треба постављати. Он као граматичар чини темељ за све остало. Он је аВесеДагГит, Катон зШакапит. Али у случају тог песника изрека лако је одговориги на фи- лозофско пигање: еХкГсае, ^иае тогаНз (Исииг, зикро- тШг („налази се у надлежносги етике, која се још зове морал“). Следе хришћански песници Седулије, Јувенко, Проспер, Теодул. Код готово свих до сада поменутих аутора било је наведено порекло: Донат је био Африканац (бркање са јеретиком), Езоп Фриги- јац, Седулије је најпре живео у Италији, потом у Аха- ји, Јувенко је био Шпанац, Проспер Аквнтанац, Тео- дул Италијан. Потом се каже (46, 21): Уетатиз пипс аЛ Котапоз аисгогез АгаШгет, РгиЛепГшт, ТиШит, $а1из1тт, Вое1тт, Висапит, Угг^птт е1 ОгаХтт

787

(„Вратимо се сад римским ауторима, Аратору, Пр\’. денцију, Тулију, Салустију, Боетију, Лукану, Верги- лију и Хорацију“)- Овде је Конрад очигледно поку- шао да опонаша Квинтилијана. Овај је најпре гово рио о Грцима, а потом написао: Т ет поШ рег Кот- по5 диодие аис(огез огс1о ЛисепЛиз езX („и у односу на римске ауторе сада треба да се придржавамо тог истог реда“, X 1, 85). „Римски** овде значи, као и код Конрада, не порекло из Рима него припадност рим- ско ј књижевности — која, међутим, мора да се при- зна и Донату, Седулију, Јувенку. Код Конрада је, да- кле, остала једна противречност коју он није могао да разреши. При излагању о ауторима много штошта пада у очи. Тако се уз Енеиду саопштава да је Енеја у Италији после победе над Турном постао омражен због свирепости и да га је убио гром. Завриши део списа посвећен је поукама о седам аПез. При крају дела (83, 8) алудира се на два чувена места из Старог завета. Она се односе на излазак Израела из Египта. Упутство Мојсијево гласило је: . . . сит е%ге<Иетж, поп ехЉШз уаст; зед, ровХиХаЂгХ тиИег а ухста зиа... уаза аг%еп1еа еХ аигеа, ас уе5Хе5; ропеХх^дие еаз 5ирег јто5 ех јт аз Ув5Хга5, еХ 5роИадШ5 Ае^урХит („... кад по- ћете, нећете поћи празни; него ће свака жена заискати у сусједе своје. . . накита сребрнога и накита златнога и хаљина; и метнућете на синове своје и кћери своје, и оплијенићете Мисир“, Излазак 3, 21—22). Тако се и десило: реХгегипХ аЂ АерурХиз уаза аг^епХеа еХ аигеа, кезХет^ие р1иптат („заискаше у Мисираца накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина“, исто 12, 35). Ово место и Зак. понов. 20, 12 црквени оци тумачили су у смислу преузимања седам античким агХез у цр- квени наставни систем. Под златом и сребром Епшта мисли се, према Конраду из Хирзауа (27, 24; 83, 22; уз то напомена 66, 5), на ИххегаХига зестапз („световну књижевност“). Можда у тој широко распрострањеној схеми треба да видимо полазишну тачку за скалу ме- тала и аутора.

Још једно поучно дело Конрадово заслужује па- жњу: ... р1иНтг роеХагит роеХаз ргаесесХепХез т саг- тте 5ио зесиХг зипХ иХ ТегепХгиз Мепагтгит, ОгаХш

788

1*ис№ит, За1из1шз 8 1 аНиз У1г&Шшп т ЕпеГ&е,ТкеоШпиз еипЛепг ш ВисоИсгз; $1с е1 хп есс1е^ш$1\с1 аиаопВиз тиШ аИоз зесиН зиМ (.дтевајући, већина је песшика следила своје песничке претходнике: нпр. Теренције Менандра, Хорације Луцилија, Салустије Ливија, Стације Вергилија у Енеди, Теодул истога Вер- гилија у Пастирским песмама; тако су и \шоги од цр- квених аутора следили оне пре њих“, 27, 12 и дд.). По- јам „следбеништва“ (зедш) лабавија је верзија теорије познате под називом хтхШхо (,,подражавање“). Код Сенеке (Ер. 80, 1) могло је да се прочита: поп е%о зедиог рпогез? Рас1о, зеа регтШо ттх е1 т^етге аИдиШ еХ тШаге еХ геИпдиеге. Иоп зегчхо гШз, зес! азземхог („не следим своје претходнике? Чиним то, али допупггам себи и да иггошта измислим, изменим и изосгавим. Ја им не робујем, већ само пристајем уз њих“). Стације је о својој Тебаиди рекао (XII 816):

. . . пес (и дхтпатп Аепегда (етр(аТ5ед 1опде зедиете е( иезНдга зетрет апота.

. . . с божанском ’Енеидом’ такмит се немој.Издаље следи је само и трагове љуби јој свагда.

Према Квинтилијану, Теренције је „следио“ Менан- дра (X 1, 69). Исти аутор има и комбинацију Гтпап ех зедт („подражавање и слећење“, X 1, 122). Јеро- ним је у свом спису Пе угггз ШизХгЊиз (О славним људима) „следио“ Светонија (ТгапциШит зедиепз — „следећи Транквила", НЕКБ1МС стр. 1, 1 и дд.). По- ред тога, средњи век је, наравно, познавао и појам ГтгХаХго из Сенеке (ер. 84, 5 и дц.), Квинтилијана, Пли- нија — погледајмо нпр. Галфрида од Виносалва (РА- КАћ стр. 249, 1706). То ипак овде не можемо дал>е да пратимо.

В1аХо%из хирзауског монаха главни је извор за Ке%гзХгит тгпхогит аисХогит (Каталог многих аутора) Хута од Тримберга, написан 1280. Није моја намера да то историјоки значајно делце овде коментаришем. Ипак верујем да претходна термионолошка испитива- н>а могу да осветле извесне тешкоће у Хуговој систе- матици.

789

ЕВРОПСКА КЊИЖСВНОСТ И ЛАТИНСКИ г Р К Ј П Ш ПУЖ

Наука о кпшжеенсхти латинског сред*ш ш а ј има свој завршетак и круиу у Дантоглгом ЈЗ, иисму, | Данте гу даје Кан Граидеу дела Скала кратак у;ш /т*

1 гоДис1 1 опет, § 17) у Божансгвепу комесШју. И својик књижевнонаучним аш сам Д анте се уклапа у учену

| традишју латинског средн»ег века.

VII

ОБЛИК ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПЕСНИКА

Вкскурси VII до XII фрапменти су за једну „Исто- рију теорије песништва“. Том речју означавам схва- тање о суштини и функцији песника и песништва за разлику од поетике, која има посла са техником ства- рања поетских дела. Појмовно разликовање теорије песништва и поетике плодотворно је за сазнање. То што се оне Ае јасГо додирују и често прелазе једна у другу, еије никака® аргумент. Историја теорије пе- сништва не поклапа се ни са исторнјом поетике ни са историјом књижевне критике. Саморазумевање пе- сника, на пример, које се додирује у екскурсу XII, или напетост између песшшггва и науке (екскурс XI) главне су теме историје теорије пеоништва, а не исто- рије поетике.

Данас још премало знамо да биомо могли да ура- димо један синтетичиси историјски приказ теорије пе- сништва. Тај проблем готово да и није уочен. Сле- дећи екскурс (уз које треба узети и екскурс XXI) само оу, дакле, пробни примери, једне научне гране коју тек треба заоновати. Ја их излажем као полу- фабрикате да бих дао подстицаје дал>ем истраживању.

Кад се сада прво говори о форми егзистенције средњовековног пеаника, онда егзистенција није схва- ћена у смислу данашњих егзистенцијализама него у старомодном (али увек актуелном) значењу „живо* тних гтрилика и егзистенцијалних брига“.

791

Зашто су се стварала песничка дела? То се учило У школи. Веома миого средњовековних аутора ства- рало је песнички зато што се то морало знаш да би се неко легитимисао као с1епси5 и Ш(ега1из; да би нисао комплименте, надгробне натписе, молбе, посве* тс, и тиме стекао наклоност моћника или кореспонди- рао са себи равнима; а и због презрених пара. Ства- рање поетских дела може да се предаје у школи и да сс научи; то је ш колски рад и школско знање. То бар важи за просек, али и за чувене научнике који су певали тт1а Мтег\>а (као на пример Храбан Мауро у каролинш ко време). Многи од њих стварао је поет- ски уз уздахе и зној и могао је да за себе каже, као писац 2. Клниге о М акавејцима (2, 27): поМ5 диШет Грзгз, кос ориз зизсергт из, поп јасИет 1аЈ?огет, гтто него пе%о(шт рЈепит ^г^Шагит е1 зиАош' тиШ аззит рзт гиз („а ми сами што се латисмо овога посла не узесмо на себе лаки труд, него, напротив, задатак пун бдења и многа зн о ја“). Д а је песничко стварање, бар на латинском језику, које оу још и понеки Дан- теови савременици сматрали једино отменим, за мно- ге било велика мука, види се из Охмиљене фразе да се сада песма, или њен одељак, завршава зато што се муза уморила1 2. К акву је муку могло да причини песничко стварање, види се и из епистоле једног не- познатог аутора уттућене неком младом чоееку, који се похваљује због памети и од кога се захтева да

1 Зној као метафора. Цицерон Ог. I 60: зШиз Ше тиШ т- <1о7*Г5 ез1 („то је перо које изискује много зноја“). — Хорације, Ерг. I, 169. — Квинтшшјан VI 4, 62 атМНозиз б.ес1атаппг зипог („славољубиви зној реторских декламација“) — Јероним Р1, 23, 772. — Енодије НАКТЕЛ. 125, 2. — Ајнхард, предговор за VИа КагоИ (Житије Карла Великог). — Рое1ае IV 266, 25 и 1095, 22. Аланово обраћање својој књизи: о тгћг сопНпио тиИо зи&аГа 1а1зоге / Радта („ти, што окупах те ево у зноју напрезања сталних, / Страницо“, ЗР II 426). Један анонимни аутор пре- поручује свом мецени диае зипоге тео пе јопГе ММ редазео („знојем напабирчен стих што на виру пегазејском испих“,II 392, 12).

2 Поетско стварање је напорно као и студирање. Оно иза- зива бледу боју лица (Данте, Чист. 31, 140 и д.).

792

ОВЛИК. ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ СРКД11,ОВККОПНО! Т1ЕСНИ I .А.

се изложи „бичу поезије" еск.о хоће да поттгуно фор- м ира овој таленат ( М Л \ 8 7 7 , 2 . 2 . 8 , 2 А т \ ддл,.')*.

А.тх±е -р И о з И 1 з г с р х а е иет гИ , Т е с г т .т т г сЈт гоцае а И з с г Т ;Т е %зи.ет~и.т. 1 о и И Г г г и е т г е т т г д г х е г т г г г л т г ^ г х е <1осе1>ГГ,

т папеав ±е г т г Т г а т г е с 1 е ч г г е з Г г Ј е т Г б е зсТ т сг .5 Г с е р Н з розгТтас зТ г г с И г з зг гсТ с гп сЈо Ј т г г с г г г з ,

Л огзтј-тп зса -И сГз з г х ћ т г г г з е г г з ± р з е р о е з г з ,З г ^ и е п гат гит / е т * г х ! е згх1зг±гххегхз г т г < 1 е з о р Т г г е .

Та што пред власима твојим лепрша, разтори се сто\5отл,Дечку ко мати ---- младићу гг мужу 'вастгггтам. &глтлг,Ако нутрине се држиш и. не тражиш себе ван се&е, Ако веселиш се зноју предстојећих студтгја мучних, Ако корбачима песме својевбљно леђа принесеш, Ако, напослетку, руке ожеже ти тлудростн шиба.

Аутор опева Ес&изгз Са.р1Гл?1 (Заточенцково бек- ство) лризнаје на понет\ку свога дела д,а је м.лалчоот, нажалост, провео веома. лакомислено, али да сад,а жели, иако касно, да се поправи марљивим радом.Зато пидпе стихове. То разгони сан м сиди иа сгтрогу дијету. Веома често човек због тота мора да се чешка по глави и да гризе нокте1. К_о се бави тим посдом, тај се сигурно одрекао лењосш. При том у основи лежи представа да је стваран>е метричких творевина тежа, чак најтежа врста литерарне комиозици^е. То је било ооште мишљење. Хораиизе'* и Квинтили)аи (X 1, 89) правдтли оу, додуше, разлику изме >у иазива ^егзгјгсаГог („стихотвораи,41) и роеХа („пеоиик“5» Пеггро- није (с. 118) је критиковао лошу иавику клепатва ети- хова, али тај став није прихваћен. Само иоиекад заиууе се протест против мисто школског песиииког ствара- н>а. Тако један анонимни аутор шше како му уе у сну Аполон рекао (Јакоб Вернер, П р и л о з и за науку о л а т и н с к о ј к њ и ж е в н о с т и с р е д њ е г века — ЗХК.ОВ \УЕКМЕК, В е и г а ^ е г и г К и п & е Аег ХаХешгзсНеп ГдЈега 1иг (1е$ М гП е Г а Н е г з1, 1905, стр. 52):

3 Према Х орацију ЗаЕ I 10, 71. А ли оно ш то *е код Хо* ција хумористичка црта, м онаш ки песник узим а смртно < биљно.

* 5а1. I 1, 40 и II 1, 28.

793

К П Г О П С К Л К Н ј И Ж К П Н О С Т и л л т и н с к и с г к д п . и н к к

33 Мггог едо ттгит, т1ги!иг е1 т1а аогогит Тигћа вопога, тео цие јаие1 гтрегго,

(^иоб. пГтГ8 аис1ас1ег, аи(1ас1ег с! аЂздие риЛога 1ига рое!агит циШЂе1 аддгесШиг.

(^иШгз петре гисИз, ехрегз сишзИЂе1 агНз,8г ро!иИ те!го гипдеге иегЂа <±ио,

РтоНпиз изитра1 потеп ииИитдие рое!е,5е гат Мазопет УидШитдие ри!а1.

33 Чудим се врло, и са мном сестара милогласна чета Чуди се, стаје им д ах скута док држ е се мог —

Зато што дрско веома, ш то дрско, без имало стида П есничких закона реч крш и ко узмогне већ.

Тако се тотов ма који без талеита мрвице једне,Смогне л ’ у метрички склоп реч да укалупи две,

Заноси истом да право на песничко полаж е име Мислећ да Назон је сам, Вергил и ко ли већ не.

Занатско угсражњавање песничке уметности овде се одбацује. Али та песм-а истовремено сведочи да се и у средњем веку осећао проблем егзистенције песника: како пеаник може да се укључи у друштво? Какву функцију он има у народу, држави, школи, цркви? Појам аутономне ,дсултуре“ у средњем веку још није постојао. Али ни откако он постоји „проблем егзи- стенције песника“ није постао једноставнији5. Да бих објаснио шта под тим мислим, подсећам на разговор Вилхелма Мајстера са Вернером (Јубиларно издање 17, 89 и дд.). Још оштрије формулисао је то Херман Хесе6: Ч о в е к ј е м о га о д а . . . пост ане . . . унит ељ , све- штеник, л е к а р , з а н а т л и ја . . . К а с в и м зан и м а њ и м а све- та пост ојао ј е пут, . . . ш к о л а . . . С ам о з а песн и ка он н и је пост ојао! Б и л о ј е д о з в о љ е н о , б и л а је н ак наст да се б у д е п есн и к . А л и д а с е пост ане п е с н и к , то је б ш о

5 Н ајдубљ а основа ове проблематике и свих њених по- јавн и х облика м етаф изичка је: то је мучно питање о улози песника у свету. Ш илер га је у својој „Подели земље" решио на помало комотан начин — идеализам има и својих лагодних страна. Бодлер га је преобликовао у п аси ју (Хез Р1 еитз д.и Ма1 — Ц веће зла, бр. 1 и 2). Једна „метаф изика поезије" морала би да прикаж е те покуш аје реш авањ а.

0 КитгдејајНет 1,еЂепз1аиј (Кратка биографија), 1925.

794

1 'И Л И К К Г З И С Т К И Ц И Ј К С 1’Г -Д Њ О В К К О В И О Г П Е С Н И К А

нсмогуке; било је смешно и срамотпо оа то неко хоће да постане. V средњем вску је, додушс, посгојала школа за посшвка, или пре: песничжо стварарве било је школски предмет. „Проблем занимадва“ песиика био је утолико једноставиији. Али осигурање економ- ске егзистенције могло је и у оно доба да пеонику ствара мукотрпне бриге. Он је упућен на поклоне својих мецена и често дирљивим тоновима моли за животне потребе7. Као што се зна, о животу Валтера фон дер Вогелвајде (Шакћег уоп бег Уо§е1\уеИе) има- мо једно једино писмено сведочанство: у путним ра- чунима биокупа Волфгера из Пасауа (\Уо1ђ*ег уоп Раббаи) забележено је да је песнику поклоњено пет 5 о1Ш за набавку кожуха8. У средњелатинском песни- штву разматрању таквих питања нема краја. У коли- ко су бољем положају били стари римски песници! уздише Серло из Бајеа (Вауеих) (8Р II, 249). Они су се обогатили захваљујући цараким даривањима:

Ш 1осир1ез јгат, поп ехегсеЂо зорћуат:Нгс тегседе 1аЂог сагеГ, ћас пН ат1е 1истаЂог.РШо зиЂШгз јоте1 ћос гп Гетроте иШз;Бе пиШз Лопгз даиб.ете1 Миза Џатопгз;8отз 1епигз тетит дтаиИег стисгатеГ Нотетит;Бе пи11а сетГиз тегсеб.е, роеГа ШзетШз 1п поз1гГз отгз езГ ехретз отпгз ћопотгз

Сатттгз гдпатг ртосетез, ћеЂе^ез е1 аиатг ОгззгтИез рГапе ИЂг зип1, ра!ег ОсГаигапе.

Велик да стеко бих ћар, зар је нужно да будем премудар? Ништа не доне ми труд стихотворца — та све је узалуд. Данас и Платон би чак ко сиромашни скапо јадничак, Музе Маронове глас од немаштине замро би зачас,Доба цицијашко то и Хом4ра би кињило љуто.Нашто ми песнички дар кад неизвестан мој је хонорар?

7 Молбу за попуст у опорезивању налазимо код Аполина- ра Сидонија Саттгпа XIII.

8 ЕБ\УА1Ш ЗСННООЕК, У/аИћетз Ре1гтоск (Едвард Шре- дер, „Валтеров кожух“, СоИ. НасћтгсМеп 1932).

795

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДН .И ВЕК

Варварске области те и не знаду да цене поете.

Племство и не чу за стих — од блентова састоји се шкртих — Има л ’ шта мемљиви лог са салонима Августа мудрог?9

Валтер из Ш атијана (Мог.-зса. Се<Иск1е, изд. 8Т&Е- СКЕК стр. 8) моли папу за неки извор прихода (пре- бенду) и подсећа на благостањ е Вергилија и Лукана:

фцгсЈ б.апГ агГез пгзг 1ис1ит Ег 1аЂотет? ие1 диет јтис^ит ЕетГ депиз е1 зресгез?ОИт р1игез, пес ез( тгтит,РтоиећеЂапГ »Атта игтит«Е1 »РгаГетаз асг.ез«.АпНдиИиз еГ зГибете ЕтисГиз етаГ е1 ћаЂете Оес1атапГез зосгоз;^ и п с гп атса зереИте ^и т т о з т аш з ез1 диат зсгте »Ве11а рет ЕтаГћгоз«.

Зар студије нису само Јад и мука? Шта имамо Од ’рода’ и ’разлике’?Некад су и деца мала „Оружје и муж а“10 11 знала,„Братских чета поклике“и .Част је била с песницима Дружити се и свицима Бистрећ писце латинске;Сад у шкрињу новце збрати Више вреди него знати „Ратове ематијске“12.

'■* Да је Август снабдевао песнике одећом, пићем, јелом и поклонима уверава нас Хуго од Тримберга, НедгзГгит (Ката- лог) БАИСОЗСН стр. 162 (према Хорацијевим Ерг, II 1, 247?).

10 Еггеида I, 1 (оп. прев.)11 Тебеида I, 1 (оп. прев.)12 Фарсалија I, 1 (оп. прев.)

О К П И К К Г З И С Т Е Н Ц И Ј Е С Р Е Д 1 И О В Е К О В Н О Г П Е С Н И К А

Треба ли пнсати за новац? Валтер то одбија и то у две строфе, а њихову садржнну Штрекер (стр. 62) овако описује: „Многе будале желе да ш рају Јуве- нала; треба ли да ја, који Паладу имам за зашти- тницу, ћутим? Они праве просјачке песме (ти&епДо розПпаМ сЊши — „мучући камче залогаје“), које се могу поредити са риком гладких говеда, док ја распо- лажем тананим тоновима разнолике вештине". Али у једној другој песми Валтер овај мотив обрће и пи- та: „Зашто да и ја не радим као и стари аутори, р 1$С1 пт иН з со гр о п з закпет ? ('да римом безазленом трбух обезбедим?') . . . Тежн>а за мудрошћу и врлином веома је лепа, али на кра ју тиме западамо у глиб. Наша парола нека буде она Х орацијева у Ер1. I, 53: Зараћивати паре! . . . Ш та помаж е свеколика ученост, ако се уз њу умире од глади? . . . Величине као што су Диоген и С ократ оиле су, додуше, пука сиротиња, али ни Јувеналову и Лукановм судбину не треба пре- зирати" (бТК ЕС К ЕК 81).

Студиј, науке и поези ја не доносе ништа. Није ли анда ооље одустати од академ ског ооразовањ а и окре- нути се ж ивоту к о ји доноси зараду? Ту тему школски песници радо оораћују . М атеј од Вандома (8В Мип- сћеп 1872, 593):

Нтс зШИит р1асеГ, тб.е 1исгит; сит б.одта1е ридпаГ Сепзгиз, сит зШНо бгзриГаГ аепз атот.

Ме ИсеГ гтп1о теггит зирриИиШ, ехИЕг иоШ т иеШит, те ртоШЂеШе, јотаз.

МеГта р1асеп1, сопТетрпо 1истит, дига таХо тотгегг 0 иат јгегг теЈтгсае дтаШТаИз гтгорз.

СопзиГо поп 1оси1гз, зеб јатае; зспЂете ртаезШ Оиат јтадШз сетгзиз ето1итеп1а зедт..

8ит тгаШз зеппте теТтгз. . .

Овамо студије годе, а тамо богатство; с начелом Новци се гложе, и џеп вазда се с науком пре.

Из мене, опет — ма кол’ко да нећу — проклијају метри, Премда их хватам за скут — хрле и излећу ван.

797

Е В Р О П С К А К 1 В И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК

Метри ми годе, за новце и не хајем, присто бих рађе Прекор да трпим, нег дар песме да узме ми ко.

Не марим звањца, јер слави посветих се; писат је боље Него л’ из дана у дан нестални ловити ћар.

Родих се метру да служим ко роб . . .

Роберт Партес (ЗресиГит 1937, 222):{Јпиз аб. оћзедтит ЛезгиХа! гп аг1е ро1етиит,

111е р1асеге рап рег зиа $сггр1а з1ис!еI,Шс јатат, зеб. е1 аИет орез, Мс диаегИ ћопогез,

РгесИа поппиШ сагтта јегге ри(ап1.

Један до земље се клања пред пера именима славним, Други се трси да брат-песник признање му дб.

Овај за славу се бори и углед, за почасти онај,Једно их везује: стих не доне ником ни грош.

Кад песник западне у немаштшгу, он може у сво- јим жељама да буде веома одлучан: Сагтхпа сотро- 5ш: &а тхћх дио<1 т егш („Песмшди мојој је крај — сада хонорар ми дај!“, В. Мајер, З б и р к а арундела [\У. МЕУЕК, Агиш 1е15атт1ип$] II, стр. 123). Често моли и добија кожух или коња. Ако је крзно малчице изно шено, Хуго Примас се овети заједљивим епиграмима. Архипоета се жали свом мецени Рајналду од Дасела да му се у вино сипа вода.

Стална је притужба да моћници боље награћују и госте глумце и лакрдијаше него песнике.

ТоХа зХгерИ сигга 1изЊиз оћзсепгз Е1 тхтотит јегсиИз е! зсиХеШз р1епгз ШћгI /07Т5 ј1етгНЂи$ тШИит едепгз^.

Сва се ори дворница, трешти смех и чаше И тањири препуни за лакрдијаше,А за пук пред капијом — з& њег нема каше.

Еберхард Немац (Еђегћагс! <3ег ОеШбсће, РАРАћ 341, 113):------------- «

13 СШеЂетИ Саттгтга (Песме Гилберта од Поатјеа) изд ТНОЗЗ (Трос) (1849) стр. 19. — Упор. и Арнулф (КР 2, 238 643 и дд.).

798

О В Л И К Е Г З И С Т Е Н Ц И Ј Е С Р Е Д Г В О В Е К О В Н О Г П Е С Н И К А

Погеп.1 ја е х ћотпгпит зс и гга с , диоз сиНа 1ас1а1, ф ш АотГтз И пдиае даттиШа^е р1асеШ.

Б уја тај олош земал>ски — спрдачи, ш то двор и х залбж е,Гадна блебетала та плем ству ш то м иле се баш .

Застрашујући антички пример за фаворизовање глумаца и жонглера јесге Нерон. Јован од Солзберија замера што је тај лош обичај раширен и у са- дашњости. Ипак су антички глумци били вреднији од данашњих лакрдијаша. Они доколицу слушалаца -и гледалаца (жоја је већ сама по себи нешто лоше) 5прекраћују нечим још горим: плесом, рвањем, маћио- ничарским вештинама, скаредним приказивањима (ИИ дш оВзсетз раШВиз согроггз осиНз отпшт т%егип1 ХигрИидтет — „оии који откривају сгидне делове тела и тако утерујгу срамоту у погледе свију“). Ко таквим лакрдијашима даје поклоне, стимулише један покварен занат и излаже се моралној опасности (РоИ- сга(1сиз 404а—406а).

Како и коме треба давати поклоне? То питање се у литератури XII века стално обраћује. У диску- сији учествују теолошки гшсци као што је Петар Кантор (РеГгиб Сап1ог, Соп(га дап(ез НШпопЊиз —„Протнв оних који дарују глумце", РТ 205, 153). Пе- сници су, наравно, за то посебно заинтересавани. Ау- тор песме АгсћИгетиз („Архиплачљивко“) жали се на неправедну расооделу новца и добара од стране мо- ћника. Мећу неправедно фаворизоване сиада и Шз(гк> зизрес(из („сумњиви глумац“). То разматрање завр- шава се (8Р I 290 и д.) овако:

...ш јгт а 1аиз ез(Сипс(а патг, сит пиИа Ђопгз диаз зогЂеГ гп ћотаНгзГтго б.апНз орез, 1одгсиз д.еШ>е( ш атгпо.

. . . мала је славаРаздати све, а још мања — уделити глумцу, јер глумацЗачас проћердаће оно што мудром по годину траје.

СоттепдаЛо поћИшт да(огит е( де саизгз дапдг („Препоручивање племенитих дародаваца и о поводи- ма за давање“) нуди Јован из Гарландије (Мога1е Зсо-

799

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е П П О С Т И Л Л Т И Ш К И СРКДЊИ НКК

1апшп 195). СогПга ассерГоге* типегит („Против омих који примају дарове“) иише Петар Каптор (Р/, 205, 78). О опаоиостима поклан,ап,а нашироко шпие Нигел Вирокер (8Р I 101). Длан у.шма реч поводом тог гти- тан,а (8Р II 395). Јован ил Д-пвила пушта да то гшта ње расираве Демокрит и Цицерон (8Р 1 335 и д.). Вео- ма опширно и покршно, али са вс;шки-м јешчким оби- љем то се питањс обраБује у спеву о Товији Матеја од Ваидома (у беседи старог Товије). Коначно, и у Ромапу о ружи 5120—5250. Ж ан де Мен је аа тај пасус, како доказује ЈТаиглоа, корисгио Алана, Хора ција и Сенекум.

Ове економ же невол>е чују се и у тужбалици је- дног песника који је всроватно идентичан са Петром Пиктором из Св. Омера (око 1100. год.) (код Вернера стр. 139, бр. 361): „Зашто да се и дал>е трудим око знања и врлина? Фортуна је склона само лошима. Сит сам бављења песништвом":

11 РепИеГ еззе ртоћит те, репгШ еззе роеГат,<5ш пипциат Оисо посГетие сИетие дигеГат.^осХе игдИ Ша поп сеззо иетзГјгсагг,Ртдо бхе Ша сиргодие пеоз оретагг.

15 Зеб. ретеапГ иетзиз! ретеапГ згти1аста б.еотит!Ш1 тгћг дигрре Ђот сопјет1 отпа1из еотит.Кат тгћг дш<2 ргозипГ иетзиздие зШиздие хаће11а?Рто диЊиз т зХисШз зит раззиз пита ј1аде11а.

11 Кајем се песник што постах, добричина скромна без паре, Жртва даноноћне муке што цеди ме, тишти и таре. Ноћу над страницом капам док вид ми испијају слова, Дању у боји се глибим док представе мажем богова.

15 Доврага стихови! Слике — ма и њих нек ђаво однесе! Вреди л’ кинђурење њино кад празне ме оставља кесе? Видех ли користи неке од стиха и пера и киста?Због њих у скамији поднех шамара и заушки триста!

„Колико сам само песама наииосао за ггрелате и за њих добио празне речи као једиву награду! Лакрди- 14

14 Упор. и Саттгпа Витапа бр. 19 и Шуманов коментар стр. 31.

800

јаш се много више дени него ми. Ко хоће да постане несрећан, тај нека марљиво са удира и псснички ства- ра! Данас су уметност и наука на ниској цени“:

Тетроггћиз позГггз тШагг зеси1а сето:Отпе ие1из зГи&гит регИ ассеб.еп1е тод.егпо.

Видим да столећу нашем све већма понестаје даха: Замиру студије древне док помодне узимљ у маха.

Овде се проблем песникове егзистенције стапа са ту- жбалицом због пропадања студија, што је веома чесг мотив15.

Ако некоме засмета то преплитање поезије и Ма- мона, нека се теши тиме да је већ у најплеменитијој епохи Хеладе — према данашњем суду, дакле, „зрело архајској“ — било исто тако. Нико мањи него Пиндар жали се да песници за новац пишу похвалне песме {1в1кт. 2, 6). Алм и он сам уме да замахне мотком. Тако опомиње тиранина Хијерона из Сиракузе да ве- ликодушно поступа са својим богатством да не би изостала посмртна слава коју може да обезбеди пе- сник (Ру1к. 3, 107 и дд.). И средњовековни песници имали су све разлоге да наглашавају вредност и до- стојанство евоје уметности и да је бране од замерки.

15 Упор. 5СНТЈМАКК у коментару уз СВ 6, I. — Такве песме дале су својом грађом подстицај за „Тужбалицу умет- ности“ Конрада из Вирцбурга. Према томе требало би испра- вити историјске перспективе у вредној студији Валтера Рема (ШАТТНЕН НЕНМ, КиЦитегјаИ ипб. зрШтШ. ОШакИк — „Про- падање културе и касна средњевисоконемачка дидактика" (2/с1Р?1 52, 1927, посебно 304 и дд.).

801

VIII

БОЖАНСКО ЛУДИЛО ПЕСНИКА

Теорија о божанском лудилу песника1 износи се, као што је познато, у Платоновом Федру (који сред- њем веку није био познат), али се она у разводњеном облику налазила и у целој касној антици, а прешла је у средши век као огапте место, као и остали рекви- зити античке митологије. Хорације (Сагт. III 4, 5) једном себе сматра жртвом атаВШз тзапга („умилног безумља“), други пут Бакхо га доводи у стање заноса (Сагт. III 25). У својој Агв роеНса (455) он је говорио0 уезапиз рое1а („махнитом песнику“). Овидије често уверава да песника инспирише божанство (РазН VI 5; РоШ. III 4, 93 и IV 2, 25). Стације то изражава речју еткеиз („обузет божанством, усхићен“) (ЗШае1 4, 25 и I 5, 1). Из Плинија (ер. VII 4, 10) се знало: роеНз јигеге сопсевзит езг („песеицима је допуштено да махнитају“). На крају, средњи век је тзв. јигог Ш^тиз вте роеНсиз („божанску или песничку махни- тост“) коју је проузркжовао Феб могао да наће код Клагудијана. Он свој еп о Прозергшни започиње (I 4):

. . . Сгезвиз гетоиеГе ргојатЈат јитог ћитапоз позгто б.е ресГоте зепзизЕхриШ е1 Ш ит зргтаШ ртаесотсИа РћоеЂит.

1 О њеној предисторији: А. БЕЦАТТЕ, Еез сопсерНопз Ле ГепГћоизгазте сћег 1ез рћИозорћез ртезостаИриез (А. Делат, Схватање заноса код пресократовских филозофа), 1934, сгр. 28—79.

80 2

. . . Нек непосвећен устукне свако:Ево нам мисли човечје и чула из груди изагна Занос божански, и целим набређа се Фебом нутрина.

Среањи век је, дакле, познавао божанско лудило пе- сника и не познајући Платона. Лудило муза познају Стације (Ргегшт ое$1гит, Ткек. — „Пијеријског оба да“, Тебаида I, 32) и Немезијан (Аоптт ое${гит, Суп. — „аонског [^беотскогј обада“ „Песма о лову“ 3). И код Фулгенција (НЕ1.М стр. 13, 18) могло је да се прочита: и1 т$апи$ иа1е$ АеИгакат („беснео сам као махнити пророк“) и рое1а јигепз („махнити песник“) (НЕЕМ 3). Вулгарно схватање тог е\а)с'Јсгш.р6д--а („обу- зетости божанством, божанског одушевл>ења“) састо- јало се у томе да су песници сматрани лудацима. Иси- дор, или боље рећи: његов извор, изводио је реч сагтеп (,,песма“) од сагеге тепге („бити без разума“, I 39, 4). То се осећа и у каролиншко време код Мо- доена (Мобот) (Роегае I 570, 23):

КоппиШ аЛ јггтапаГ е Н а т т з а т т е роеГаз,С аттгп а б .и т зГаитпГ те п Г е сатете зиа.

Гдекоји тврде да беси и песнике походе често,Разум да беж и им ван речи док мећу у стих.

V штауфовско време аутор Лигурина преузима тај топос у свој проемиј (I 34 и дд.):

Сет1а иаНз д.етеппа, с а г т е п адтез1еБе 1ап1о сестгзве глго: зед ратсе јитотг,Рггпсерз тпадпе, рго; пе 1е ртаези трН о позгтп ехадИеи зоИз Исе1 т з а т т е роеИз.

Песничко безумље то је да стихом самониклим, дивљим Муж се узнесе толики: ал’ блажени прости нам занос, Високи кнеже, нек луда одважнбст не пече те наша: Песници једини право на безумље свето имаду.

е А Архипоета пева (изд. МАШТПЈб, стр. 27, 19):р’ МГсћГ п и т д и а т зрпгНиз роеШ е ОаТиг

N131 ргГиз јиетИ иепТет Ђепе за1ит;

803

Е В Р О И С К А К Њ Т Г Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СЈ>к;;ц,ц , , Кк

Пит т агсе сегећН Васћи5 (1отта1 иг,1п т е Рћећиз гггиИ е* тгтапсЈа }и1иг.

Мене неће узнети песме крила лака Не средим ли претходно питањ е стом;(;;а; А чим мозак оросе капљ е моћног Нак-.-гп, Феб загуди појећ ми пророчанства сг;ака.

У основи теорије о „песничком луди Ју“ јесте ду- бока мисао о нуминозној инопирацији поедије — иред- става која се, такорећи као езотеричко знатве о бо- жаноком пореклу поезије, с времена на време стално јавља. На пример у фирентинском платонизму на из- маку кватрочента. Отуда је свакако продрла у велики фигурални оистем хармоније који је Рафаел оставио потомству у зидном сликарству ватиканоких станци. Сводни медаљон у Сатега <1е11а 5е%па1ига представља поезију са натписом: питте аЦШиг („божанство је на- дахњује“). Али и вулгарни облик ове идеје — бити песник, значи бити луд — сач!уван нам је у једном од класичних дела Италије. Манцони каже уз фини ху* мор: ргеззо п уо1$о сИ МИапо, е пе1 соШапо апсога рш, роеГа поп 51§пфса §ш, соте рег ГиШ г §а1ап(иотт, ип засго т§е%по, ип а\)Иа1ог (И Ртпо, ип аШеуо пе11е Мизе: уио1 пие ип сегуеИо Ђгггаго е ип ро’ ћспгапо, ске, пе пгзсогзг е пе јаШ, акк1а рт пе11’ аг%Шо е Ае1 5т§о1аге ске пе1 га$10пеуо1е („за становнике Милана, а још више за околне сел>аке, песник не предетавља као за сву гооподу један свети ум, становника Пинда, ученика муза, већ бизаран и помало екстрвагантан ум који на речима и делу показује много више виспреност и настраност него ли разборитост“). Ако окренемо по- глед ка средњем веку можемо закључити да је тео- рија о „песничком лудилу“ — то платонско тумачење учења о инопирацији и ентузијазму — наставила да живи кроз цео миланиј измећу готског освајања Ри- ма и освајања Цариграда од стране Турака. „Наста- вила да живи“ можда је сувише претенциозан израз. Средњи век је те, као и многе друге црте грчког духа касног Рима, преузео, сачувао и подражавао, све дсж стваралачки ерос италијанске ренесансе није словима

804

Б О Ж А .Н С К О Л У Д И Л О П Е С Н И К А

поново удахнуо живот. То што је песничка рлуцх нашла уточиште и у средњовековним писарницама за- једно са друтим ауторитарним благом античког зна- ња велики је парадокс кад се има на уму да се упра- во тада песничко стварање схватало и препоручивало као мукотрпна делатност у зноју лица овог. Али напо- редност ових !неприиривених супротности управо и даје драж средњовековној култури.

IX

П ЕСН И Ш ТВО КАО ОВЕКОВЕЧИВЛ1БЕ

Већ Хомерови јунаци знају да поезија опеваном јунаку даје веч1?у посмртну славу (ИлијаОа 6, 359). ГТоезија овековечује. Песници то радо наглашавају; то истиче Теопшд (237 и дд.) своме Кирну; Теокрит (XVI) Хијеро«у; Проперције својој Цинтији (III 2, 17); то чинн, без неког одрећеног адресата, и Хора- ције (Сагт. IV 8, 28). И Овидије користи тај мотив као подстицај (Ат. I 10, 62). Од тога треба разлико- вати уверење да песник и сам, захваљујући свом пе- вању, стиче вечку славу: Хорацијево

Ехедг топитепГит аете регептиз.

Дигох споменик свој трајнији него туч.

Овидије је тој теми посветио једну љугшсу песму. Лу- кан води Цезара на Хекторов гроб и надовезује на то стихове (IX 980);

О засет еГ тадпиз иаГит 1аЂот1 отта јаГо ЕгГргз еГ рориИз <1опаз тотГаИЂиз аеиит.1пииИа засгае, Саезат, пе 1апдете јатае;Иат, зг дит ЕаШз јаз ез1 рготШ еге Мизгз,<2иапШт Етутаег битаЂипГ иаНз ћопотез,УепШтг те Гедие 1едеШ; РћатзаИа позГта,Угие1, еГ а тгиИо ГепеЂтгз 6.атпаЂгтит аеио.

806

ПЕСНИШ ТВО К А О О ВЕ КО ВЕ Ч И В А Њ Е

Певања напоре свети и силни! Не^митнбј коби Отимљеш све и бесмртије потомствима дарујеш смртним. Цезаре, слави божанској ненавист нек сјај не потамни; Ако л’ је право да штошта и латинске Музе испоју,Свет ће — од сада па донде док Смирњана читао буде —И мене читат и тебе; та наш ће поживети Фарсал,Век нас осудити неће ниједан на заборав тамни.

Око 550. год. Корип (СогГрриз) је тај топос амплифи- ковао у р га е ја Н о (,,уводу“) свога опева Ј о к а п т з (Јо- ван):

5 Отта по1а јасИ Њпдаеоо НИега типЛоОит тетога! ие1етит ргоеИа сипс1а &исит.

фш5 тадпит Лепеат, заеиит дшз поззеГ А сћШет, НесГота дшз јот1ет, дигз ЈУготеблз ециоз,

СЈигз Ра1атед.еаз асгез, цигз поззеГ ХЛгхет,ИНега та ртгзсит соттетотатеГ ориз?

Зтутпаеггз иа1ез јот1ет дезсггрзИ АсћШет,Аепеат досГиз сагтте УегдШиз:

Медие Јоћаптггз орггз досиИ дезстгћете ридпаз СипсГадие иеШитгз ас1а тејетте игтгз.

5 Све за будућност далеку писмена сачуваше свету Древних војсковођа свих памтећи огањ и мач.

Ко би за силна Енеју, за Ахила знао жестока,Ко би за Хектора знб, коња диомедских трк,

Ко за паламедске битке и Уликса основа мудрих — Слова да згодама тим вечни не подаше глас?

Ахила смирњански пророк у стихове метну божанске, Вергил Енеји је свом песме сазидао храм,

Мене — Јованови чини поучише битке да појем Не би л ’ и будући век сазно за подвиге те.

Библијску паралелу можемо да уочимо у стиховима Региналда од Кентерберија (Ка§та1с1 ојс Сап1ег1зигу) ША 13, 1888, 835, X):

5 Р1оз, десот отпгз аћИ — досН заргепНа зГаШ;ХЛ јГгтатепГит з1аћШз игдот езГ заргепШт:ТезНз зстгрНгта, дига реттатге! гттогНита Рата тгг с1атг пес тотХе роХезХ игоГатг;1(1 диодие 1ез1а{ит Оате1, дша регреШаНгг

807

Е В Р Ч 5 П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Г .Д 1Е И В Е К

10 С1оНа &ос*огит. 1аиз е1 с1ос1Нпа ћстогит,<?ш поз гизННе сопјогтапГ аНе зорћге.СотрапипГ тогез поз(гоз тгпиип1^ие 1ађогсг,: фиотос!о и(иепЛит. цит адепЛит, дкк* јиаитвит ЗН, безсгГрзегити. ГсНо(аз ес1осиегип(.

5 Свенуће младости цвет — ал’ мудрачена трајаће иамет; Ума неисцрпни вир ко вековечни блиста се свемир: Кн»иге сведоци су то што неумитној измичу смрти, Слава не боји се ње, већ надилази тела сконча^не: Данило сведок је том, јер док века је лебдеће слетом

10 Слава мудраца и глас, ко благородних духона почаст Правде што крче нам пут док ослушкују мудрости упут, Ћуди доведу у ред и живота олакш ају терет:Како ће живети ко, шта ће избећ, шта чинит — и како. Налог нам дадоше тај и поучише неуки жипаљ.

У оонови тога лежи место из Библије — Данило 12, 3: <?ш ашет с1ос1 јиепт , ји1ј>ек>ип1 диаП 5р1епДог /*>• татепН; е1 дш аД ишШат егисНиШ тиНоз диа${ $хе\- 1ае т регреШаз ае1егпиа1е8 („И разумни ће се сјати као свјетлост небеска, и који многе приведоше к прав- ди, као звијезде вазда и до вијека“).

АеШтХаз („вечност“) — уз ту реч латински језик створио је глагол аеХегпаге („оввковечиш”). Али та реч је сасвим ретка. Ткезаигиз даје само два примера из античких аутора, једаи из Варона и један из Хо- рација (Сагт. IV 14, 3). Она се, мећутим, преносила у глосама и није ретка код песника XII века. 0 ју- нацима Старог завета Хилдеберт каже (РТ 171, 1231 С):

ТаХез а(ћШ аз оИт иеГиз аИиШ ае(аз,Рет диоз еииШ зип( ћоз(ез а(дие териШ,(^иоз 1аиз ае(етпа(:, диоз титиИ д1отга иетпа(.

Таквих мегданџија сој у старини се родио древној, Сатро је враге у прах и у бекство их нагнао намах Бесмртни стекавши глас што од онда га прати до данас.

Бодри из Бургеја (АВКАНАМб 154, 111 и дд.) овекове- чио је свог бискупа и свој град:

808

ПЕСНИШ ТВО КАО 0ВЕК01ВЕЧИВАНг»К

1рзиттг сагпггпгЂиз, грзатп циоцие ретре1иазН,Е1 цигсциШ сар1аз сагтгпе ретре1иаз.

Те ^иоцие с[иапс!оотб.ет ро1ез ае1ета.ге 1иозцџе,Ае!ет а, диаезо, потетг гп аз!га теит.

Песмама бискупу своме и вароши бесмртност доне,Све чега латиш се год стих обесмрћује твој.

Зато, кад кадар си већ да и себе узнесеш и своје, Дедер и имену мом престо међ звездама дај.

Абелар пише свом сину Астралабију:

фш ретеип1 гтг зе, игиип! рет зсггрГа рое!ае;(2иат па!ига педа!, т1а рет Гз1а татге!.

Рет јатат игоИ б.ејипс!о согроге бос!из,Е1 р1из па!ига рћИозорћга ро!ез1.

Песник кад телом ишчили, у списима векује својим;Оно што природа стре — траје у песмама тим.

Слава будућност му тече кад иструну тела остаци, Знај, филозофије моћ природу надмаша чак.

Бенцо из Албе (РЕКТ7. 597, 43 и дд.):

ЕотИит дигбет игтогит пи11а јоте1 поИо,5Г ретгИ Шетатит 1отри1ззеп1 оНо;Оејигззе! ехетрЊтит аитеа тетотга,N131 еоз ртораХате! аИдиа ћуз1отга.Моузез шћеп1е Сео зстгрзг1 типбг јаћтгсат,АШ зсггћае бгхетип1 ћетоит ртозаргат. . .N<1771 зг ИИетае сеГаззеп! тез аеиг ртае1егИаз,(^иет, тодо, бећете1 аедш зиссебепз роз1етг1аз?

Сви би они борци славни заборавом платили Да се људи књизи вешти нису пера латили;Нестао би спомен златни на врлине шихове Да их песме зналац који не метну у стихове. Мојсије је пево први о Постања времену,Писци други говораху о хероја племену . . .Да су, опет, пера она о старини ћутала,Но -п* нова поколења странпутицом лутала?

С В Р О П С К А К Ј Б Л Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Г . Ј Њ У в * : / '

Валтф из Шатијона завршава 1184. годиие своју А,њ ксандриОу стиховима упућеним надбисгупу Виљему из Ремса:

Угуетиз рап1ег: тиеГ с и т иа1е зиретз1ез С1отга СиШеттг пи11ит топШ га рег аегтгп.

Заједно ж и ћ ехо оба: та с песмом пожлвеће скула Виљек и слава ће њ егва на векова трајати вег.е.

Јахоб Буркхарт напомиње у поглављу „Слава у лите- ратури": „Поета-филолог у Италији ј е . . . већ имао најјаиу свест о томе да је он тај који дели слазу, чак бесмртност; а исто тако и заборав". Наши при- мери показују да су латински песници Француске ту свест посезовали још од 1100. године. Код њих је Данте могао да наће реч аегетаге, коју он, дозуше, испуњава новим значењем кад се обраћа Брукелу Латинију (Пакао 15, 85):

М^тзедпауаГе со те 1’и о т з^еГетпа.

јер учис је мене много чему, к а к о на земљи човек вечност стиче.

Ариосто зоноси тај тснзос овековечивања у Бесном Орланоу 35, 22 и дд.

X

п н с п и н т к ) кло алг.лнл

У старој Грчкој несннцп и псоннштно цоњени су у првом' реду због своје вредности у васпитан*у наро- да. И Платон, који је размишљао сасвим друкчије, ипак изражава опште схватање кад пеонике означава као „очеве мудрости и воће“ (Лисид 214а). Алексан* дријоки аутори заступају, мећутим, естетско-хедони- стичко схватање поезије. Ератостен (275—195) је изја-

Ј вио да је намера свадсог правог пеоника да забави своје слушаоце1, а не да предаје географију или исто- рију, или било пгга друго. На један много опрезнији начин питање да ли пеоништво треба да само поучава (користи) или и забавља било је разматрано још у IV веку, а Хераклид с Понта (око 385. до после 338) даје на њега неодлучан одговор у смислу „како једно тако и друго“. То је онда преузео Хорације (АР 333— —44), који је приликом својих разматрања о поезији (Ери II 1, 118 и дд.) морао да води рачуна о ре- форматораким тежњама Августовим. Сличну множину задатака (Лосеге, то^еге, Ае1ес1аге — „поучити, дир- нути, забавити“) Квинтилијан је доделио реториди, док је поезији дао зо1ат уо!ирШ ет („једино задо- вол*ство“). Ератостеново чисто хедонистичко схватање

1 Ератостен употребљава реч фих<*Т<»>Т > која, међутим, не значи „вођење душе“ у модерном смислу, него вештину да се слушалац доводе у променљива расположења.

811

К В Р О П С К А К Њ И Ж Г .В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Н .И в к к

пначс је нашло мало слел6еника\ Ипак, дворски пе- сници се рало преиоручују тиме што говоре како хоће да цару пруже уж 1шан>с и опуштан,^ го посебно чмнн Опијан (НаИеиНса — Песма о рибо.г.пч' III 1—8); слично постуиа у прози Филострат на крају нредго вора у своје Животописе софиста. Опијан је пнсао у врсме цара Каракале; Филострат измећу 229. и 238. годкне. Нешто више од стотину година касније (362 —372) у Верони као бнскуп вла:;а Африканац Зснон У једној ускринкој проповеди (ГЈВ. I, 1гас1. 38; од- шта.чшано уг Роесае IV 861) он је неофитс опоменуо да уобичајену крсдгу гозбу „не славе на световно ра- скалашан начин, него да се насите хранам из Би блнје“ (Леман): ту три апостола доносе поврће (Да- м с 1о I, 12), Христос даје уље, Аврам телеће печење (Постање 18, 7), Петар рибе, Давид сир (1 Сам. 17, 1 8 ) ... Овај побожни јеи ^ е з р г и могао је да се на- ставн према потреби. А то је један непознати шаљив- ција и учинио. Тако је под насловом Сепа Сурпаш (Гозба Кипријанова) настала једна пародија Библије, коју су ггреузели каролинпж и научници и коју је у друтој половини IX века песнички прерадио римски ћакон Јован2 3. То делце заврш ава се посветом папи Јовану V III, у којој аутор, као што су то чиниди Опијан и Филострат, себе препоручује као ведрог и забавног уметника (Рое1ае IV 900). Дворсжи песник

2 Страбон му се супротставио као стоичар, али и као стручњак за географију. Филозоф и лекар Гален <129—99) при- стао је напротив, уз Ератостена. У расправи Бе изи рагИит (О функционисању удова) III 1, Гален говори о миту о Иксио- ну (који је испричао Пиндар, РуГћ. 11, 21— 48), чији се син Кентаур, рођен из везе са облаком, „парио с коњима“ и тако постао праотац Кентаура. Као лекар, Гален доказује физио- лошку немогућност таквог општења (соттетстт) између чо- века и животиње, но као поштовалац уметности ипак додаје: „Теби, о Пиндаре, препупггамо да певаш и митове причаш, јер знамо да су поетској Музи веома потребни њени сопствени украси и оно чудесно; јер, како верујем, ви желите да слу- шаоце потресете и очарате и одушевите, а не да их поучите" (СаХет Ое изи рагНит изд. НЕЦМКЕ1СН [Хелмрајх] I, р. 125, 1 и дд.).

3 Р. ЛЈЕНМА1Ш, ОГе Ратобхе гт МА (П. Леман, Пародија у Средњем веку), 1922, 25 и дд.

812

11 г.<_»И ИШ ТНО К А О З А В А В А

којн ире свега хоће „да се допадне“ јесте и Ермолд • з:Нигел. У једној песми посвећоној Пипину, оину Лу- Iдвига Побожног, који је 817—838. био краљ Аквита- *ннје, он каж е (Роегае II 85, 3 и дд.):

СагттЊиз рггзсг диопс1ат р1асиоге рое1ав,Саттгпе N030 р1асс! а!дие рое1а Маго. 3

Некад су песмама својим поетс се свид’ле старинске,Назон и дан>и се дан свиди, и Марон са њим.

Моћници овога света често су, како каж е, уживалиу ситним стварима — пудлицама, глиненим пооудамаи атичном. П а нека краљ с наклонош ћу прихвати иигре шаљиве Музе (М иза шсоза). Ерик из Осера (Н е т с 4с1е Аихегге) ш аље бискутгу Хилдеболду из Соасона(ШШећоМ с!е 5о1ббОП8, 871— 84) метричкм пролог заједно своје изгубл>ено дело, ко ји треба да га разве-дри кад му бриге оптерете срце (РоеШе II 4427, 19 идд.). Аутор сзпева ^ ^ и п п и з к аж е за историчаре, одкојих је првузео сво ју граћу, да су они изабрали про- 4зно приказивањ е јер је поези ја само забавна игра(I 147 и д.):

. . . рибиИдие геог, риетпЊиз Шоз ^азсгигте јосгз, е1 гтгапез 1ехете тгидаз.

. . . о д срамоте се либљаху, мислим, да дечје *Збијају шале и таште да кучине плету и трице.

И судија Рихард из Венсхзе к а ж е у прологу своје ко- медије Пе РаиИпо е1 Ро11а (О П а ули н у и П оли) посве- ћене Ф ридриху II:

Тетрггз абез1 ар1ит дио Гибете поз1та Сатоепа ОеЂеа! е! сиггз зе 1еигате зигз.

N0771 сит заере јосгз заргеп!ит сита 1еие1ит,Заергиз е! заргепз сотба госоза бота!.

Час је да ћеретом лаким и наша забрбља Камена,Бризи да учини крај, радости обол да да.

Тиме што мудру човеку несташлуком бриге заузда,Снагу му даје да пук несташни кроти и сам.

813

XI

ПЕСНИШТВО И СХОЛАСТИГЛ

Једна од гланмих тема ове књиге јесте месго пое зије у духовном космосу средн>ег века. Истражили смо њен однос нрема граматици, регорици, филозо- фи)н н теологији. Са школским предметима (апе.ч) граматиком н реторнком поезија је била традицио нално повезала. Кад је себе схватала као теологнју и фнлозофнју, то је била маштовита игра са праста- рнм традшшјама, коју је још једном смислено ожи- вео платоннзам XII века. Али управо тада су филозо- фија и теологија почеле да се појмовно консолидују и да се конституишу као науке које ће разбити си- стем апез. Већ рана схоластика XII века раскида ве- зу с њнма. Хуго од Св. Виктора (1097—1141) први их критички прШШ1Ш'Т\'Је. Нзегов ишазсаИоп (Наук,176, 741 и дд.) увод је у студиј и истовремено опште научно и филозофско учење.

Хуго објашњава порекло и систематхжи склоп по- јединачних научних области и види у њиховом истра- живању савршенство душе: зиттит 1%аиг т упа $о\атеп е$1 зШсИит заргепНае, диат дш тует1, јеНх е$1, е( цт р05$те( Веа(и$ („нај.већа је, дакле, утеха V животу изучавање мудрости [филозофије] — сре- ћан је онај ко је открије, а онај ко је поседује — блажен“, 742 Б). Знање и врлина, сједињени, дају као резултат пуноћу људског живота: т(е%п(а$ упае китапае &иоки$ рефсНиг, $с1епНа е( у1г(и(е, диае поШ сит $ирегт$ е( <1тт{$ $ик$(ап(И$ $тгШ(ис1о $о\а е$(

814

' П Е С Н И Ш Т В О и Г Х О Л Д С Т И К А

(„целовитост људоког живота устаноттоујг: се иомоћу две ствари, знања и врлине, и у томе је .једина наша сличност са небеоким и божаиским суистанцијама“, 745 С). Хуго настоји да традиране науке и уметности угради у једну четвороделну систематику „филозо- фије“ (Ткеопса, РгасИса, Мескатса, Торјса), што не протиче без тешкоћа. Посебно, није саовим јасан од- нос граматике према логици: циШат (ИсипГ %гатта- Нсат поп еззе раПет рћИозорћГае, зед. циазГ диоддат аррепсНстт е1 тз1гитеп1ит ад рћИозорћгат („неки веле да граматожа није део филозофије, већ нешто по- пут додатка и орућа филозофије“, 763 В). Хуго мало шта каже о граматици. Он уеућује на Доната, Сер- вија, Присцијана1, Исидора. Значајно је да се ћутке прелази преко епаггаНо роеШгит („излагања песни- ка“), које опада у граматику. Хуго говори потом (765 С) де аис1опкиз агНит („о ауторима уџбеника“), тј. о најзначајнијим уџбеницима. Ту се јављају Лин, Ва- рон, Скот Еуригена као представници теологије; Хе- сиод, Катон, Вершлије, Колумела и др. као учитељи пољопривреде и слично. То је ове традиција. Битну новину, мећутим, доноси поглавље де диокиз §епегЉиз зспрШгагит („о двема врстама шиса“, 768 Б). По- стоје две класе књижевности: прво, уџбеници (аПез); друго, све остало: то су аррепдепНа ЋгТшт („додаци уџбеницима“, исти израз из нужде био је већ упо- требљаван за граматику). Аг(ез су подврсте филозо- фије; аррепдепНа или аррепсНст, мећутим, односе се на њу само индиректно (ШпШт ад рШозорШат зре- с1аМ — „само се односе на филозофију“); оне се углавном односе на ванфилозофске предмете (т аНдиа ехХга ркИозорћтт таШгт ^егзапШг — „припадају не- кој ванфилозофкжој материји“). А какви су то предме- ти? То су — поезија и књижевност: кијизтосН зип1

1 Под РггзсГапиз с1е (1иос1есГт иегзЊиз УхгдИп (Присцијан о дванаест Вергилијевих стихова) подразумевају се РагННопез д.иоб.есгт иегзиит АепеШоз рттсграПит („Раздеобе [тј. метри- чко-граматичка анализа] дванаест почетних стихова" [тј. по једног почетног стиха сваке од дванаест књига] Енеиде), на- зване и Рггзспапе11из („Присцијанчић“, МАК1ТПЈЗ I 508, 5). О том деминутивном облику упор. СаГипстиз („Катончић“, вид. екскурс VI, параграф 7).

815

от т а роеШгит сагт т а . . . . Шогшп еИат зспрш дио$ пипс рИИо5орко5 арреИаге зо1етиз, цт с( Нге\>ет пш 1епат 1оп&5 гегИогит атНа%Љих ех1епс1еге сотие\'е- птГ, е( јасИет хеихит регр1ехГ5 зегт от ћих окзсигаге, \е I епат Шуегха хт т ! сот рИ ат ех , диазГ &е ти1Н$ соЊгЉих е( јо п т х ипат р\с(игат /асеге (х1с) („такве су све песмс иеспика . . . , и списи оних које ланас зо- вемо филозофнма, а који с \т ималн обичај 1а сажету гра!?у развуку помоНу лугих и околш јпш х илраза, ла једноставни смнсао помраче запетљанпм језиком, или да оно што је различито саставе уједно, као да од мно- пгх боја и облика стварају једну с:ш ку“) \ АПе.ч стоје внсоко нзнад аррепс!еи(\а. А п ех хт е аррет1а\1И$ регје- с(ит 1ес(огет /асеге роххш и; Ша хт е агпћих тИИ рег- јес(\ог1\х сопјегге \>а!еп( („уџбеннци без додатака у ста* њу су да изграде саврш еног читаоца; додацн без уџбе- »шка ннсу кадри да донесу никакво савршенство\ 769 В). Тако нешто сме у најбољ ем случају да се — а;ш само понекад — чита радн одмора, дша аИциап&о р!их (1е1ес(аге $о!еп( хегих апт \5(а киИсга, е( гагааз рге- похит /ас\( Нопит („јер каш то виш е годе шале поме* шане са збил>ом, а ш тиво проткано шалама има је- дно драгоцено преим ућство44)- То је једини уступах који Хуго чини књ иж евности: његово главно инте- ресовање усмерено је на ф илозоф ију, мистику и до- гматику. Он је антихуманиста као Бернард од Клер- воа, као касније париска схоласти ка1.

2 То треба да значи: „О но ш то се данас назива филозо- фијом, само је литература; спи сатељ ство које се састоји од реторичке ам плиф икације, маниризоване нејасности и еклек- тицизма без система.**

3 К ао ш то знамо, Е. 1М01ШЕН (КипзГргоза 712 и дд.) је формулацијом „аг1ез и аис1огез“ н астојао да обухвати однос каснијег средњ ег века према антици. То је — 1898 — био ве- лики напредак. Данас ствари видимо неш то друкчије. Оно ш то М01ШЕ1М стр. 689 и дд. и стр. 717 к аж е о Х угу од Св. Виктора не мож е да се одрж и. У Норденовом систему Хуго би морао да важ и као противник такозваних аис1огез. — Упор. ГКА1ЧСО 51М ОИЕ, I ,а »ИебисНо агИитп аЛ засгат зспрШгат«, циа1е езргеззгопе д.е1ГЈЈтапезгто те<Иеиа1е јто а1 зесо1о XII (Франко Симоне, ,,’Свођењ е аг(ез на Свето писмо’, као израз средњовековног хуманизма на крају XII века“ ) у годишњаку СопиГтит 1949, стр. 887— 927.

816

На саовим друкчијем тлу с тоји Вгрнард Си же- стар. У овом коментару Енеиде (иад. К1ЕВЕС [Ридл], 1924) он износи своје учење. На почетку 6. књиге прича се да се Енеја искрцава у Куми и одмах са својим друговима трал<и Аполоно© храм и оближњу Сибилину пећину. Пре него што стигнгу тамо, морају да проћу кроз шумицу посвећену Тривији (Хекати):

13 Јат зиЂеип1: Тггигае 1исоз а1^ие аитеа 1ес1а.

Истом у Т ривијин гај и п од кровове униђу златне.

Име Тривија средњовековног егзегету подсећа, нара- вно, на три најеижа школока предмета, на Штит. Тако произлази тумачење: арреИИ сГаззет петоп Тп- у(ае Г. е. аррИса{ уоГипШет зшАпв е!одиепНае („при- терује лаће уз Тривијину дубраву, тј. управља дух ка језичким студијама“ , 31, 2). Те студије се деле на три дисцоиплине (1гЉи$ уи$ — „на три стазе“): граматику, дијалектику, реторику. „Златни кровоози“ Вергилијевог стиха значе, мећутим, диаИиог аПе$ та- 1ће$ео$ т диЊиз ркИозорћш дие рег аигит т1еШ%Ниг сопИпеШг („четири математичке уметности, које у себи обухватају филозофију представл>ену као злато“). Верни друг Енејин, Ахат, довео је у мећувремеиу Си- билу. То значи: $1иНгит т агНкиз ехегсНаШт аЛЛисИ 'т1е1И%епИат („студиј прекаљен у уметностима дово- дизнање“, 32, 1). Ахат (Асћа1ез), наиме = а-скеге-еМ$, значи „суморна навика“ ({п$Н$ соп$иеШНо), а то је очито студиј. Сада Бернард даје своје учење о науци. Е$1 аи!ет $сгепНа зсЊИшт сотргекеп$1о. Ниш$ $ип! ^иаПиог раг!е$: $ар1епНа, еЊдиепНа, тескапга, рое$г$ („Наука је, пак, поимање онога што подлеже сазнању. Састоји се из четири дела: филозофије, реторике, меха- нике и поетике“ , 32, 18). Дакле, број четири као код Ху- га од Св. Виктора. Али само тескапгса или теската за- једничка је обема поделама. Три остале дисциплине Ху- гове (1кеоггса, ргасНса, 1о^гса) морају код Бернарда да се оместе у сферу $аргепНа. Зато еЊдиепНа и рое$1$, које код Хуга играју улогу Пепељуге добијају почаона места. Он потом дефинише: рое$1$ е$ 1 рое1агит зсгепПа

Е В Р О И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К П ' ' КДНјИ в е к

/шкепз раг1ез <1иаз, те1Нсит роети еЛ рготсит („роеб1б [поетика] је пеаничка наука, а састоји се иа »]два дела: из метричког певања и певања у прози“) кШто се тиче ранг-листе те четири науке: најнижа ]е хтесћата, изнад ње је роезгз, изнад ове еЊциеппа внад свима њима ркИозорШа (33, 31 и дд.). Ова по- 11следња укључује и теолошју (35, 29). Вратимо се на (почетак: на зШсИа е1одиепНае. Њима се приступа рег 1тзШисНопет т аисШпћиз („упућивањем у ауторе11, 136, 27). Из тога произлази прецизније одрећење за 'место поезије у систему наука: зип1 патдие рое1ае аЛ ркИозоркшт т1го<1ис1огИ, ипс/е уо1итта еогит сипаз пШНсит Уоса1 Масгокшз („песници су, наиме, они који уводе у филозофију, због чега њихове књиге Макробије зове дадил>оком колевком“, 36, 28 и дд.). То је хуманизам Шартра.

Тај систем аг1ез истовремено пробија нови Ари- стотел. Рвпрезентативан је за то опис Шпанца Доми- ника Гундисалина (Ооштшсиб СипбхбзаНпиз) настао око 1150. године. Он од аг/ез као пропедеутичке нау- ке (зсГепНае е/одиепИае) оставља само граматику и реторику. Изнад ших се издиже лошка, изнад ње, пак, филозофске науке (зсГепНае заргепНае). Оне обу- хватају физику, математику, теологију, политику, еко- номију, етику: потпуно нов нацрт, који ће испунити тек X III век. Поред реторике статуира се, додуше, и поетика (обе су зсГепНае сШ1ез — „граћанске науке“), али се оне премештају на нижи степен.

Сасвим друкчије размишља хумаииста Јован од Солзберија. Он у свом делу МеГа1о%1соп (написаном 1159), једном спису „о вредности и користи логике“ (ОВЕКМГЕС-СЕУЕК, 242), говори о систему аг1е5 Ш>е- га1ез. При том много полаже на то да оне произлазе из природе (ак орНта рагеШе КаШга оНџпет ДисиП — „воде порекло од најплеменитије мајке, Природе1', Ме1а1. ШЕВВ 27, 29) и онда то доказује у поједино- стима. Граматика, изгледа, ствара тешкоће: поп а па- Шга утегиг еззе ргојес1а. . . гтто ех тахгта раПе ак коттит тзНшНопе („чини се да није постала од природе . . . него су је, напротив, највећим делом уста- новили људи“, Љ. 32, 18 и дд.). Али она ипак сипонаша

818

чрироду (32, 25). Дока.м! за то виде се у систему фле- ксије, али и у поетици, која је ;и о траматике и за- хтева да песннк по.хражава природу (42, 32 и дд.). Јо- ван се поводом тога позива на Хорација и његова правила о тачном опису карактера и животних дооа (Агз 153-—-178), којима Јован додаје опис локалитета и времена (1осогит 1етрогит аИогитдие — „места, времена и осталог“). Јован закључује: А&ео ^иТет аззтеј: роеНса геЂиз паШгаНВиз, и1 еат рГеггцие пе- $ауепМ %гатаНсе зресгет еззе, аззегет ез еат еззе аПет р ег зе, пес та§Г5 аЛ §гатаНсат диат аЛ гке1о- псат регИпеге, а јјт ет 1атеп и?пдие, ео ^иод. сит ћгз ћакеаг ргесерШ сот т ит а. ШхепШг зирег ћос \>о1иеппГ (поп ет т капс ргоГепЛо Шет), зе<1 оттит расе орт ог Ш 511 кес а<1 %гатаНсат гејегеп1а, з1си1 а1 т аггет е! а1ш1сет з1иЛЦ з т . . . Р го јеа о аи1 рое- псат %гатаНса оћНпећИ, аШ роеНса а питего Ићега- Иит сНзтрИпагит еНттаћгШгА („Поетика је до те мере блиска природи да су многи порицали да је она подврста граматике тврдећи да представља уметност за себе и да граматици не припада ништа више него ли реторици, те да им је, најзад, обема сродна уко- лико су им правила заједничка. Ко хоће, нека се пре- пире око тскга — ја, мећутим, не потежем ову распру, него с допуштењем свију сматрам да поетику вал>а свести на граматику као на мајку и хранитељку ње- них студија. . . Заиста, или ће граматика обухватати поетику или ће поетика бити одстрањена из класе сло- бодних наука“, 43, 17 и дд.). Јован је прожет Квинти- лијановим духом, а њега често и помиње. Приликом расправе о лектири он у средиште поставља аис1отез — код Хута аррепсНсга: диапШт р1ипћиз сНзсгрИтз ег ћаћип<1ап11и5 дт здие ГтћиШз јиегН, 1ап1о е1е%апНат аисГогит р1етиз Ш иећИиг р1атиздие ЛосећН. 1Ш етт рег ИасгГзтг, диат поз ШизГгаНопет зг\?е рШигаНо- пет роззит из арреИаге, сит ги<1ет та1епат ћШ опе аиг аг^итепН аШ јаћт е аНатуе диатИћег зизсерГззеМ еат ХаМа сНзсгрИпагит сорт е1 (аМа сотрозШ отз е1

'* Ово звучи тако као да је речено против Хуга од Св. Виктора.

819

согиОтепН %гаНа ехсојеНат, ш орих с о п ли т т Ш и т от- V**1пклт аг(тт диоЈаттснЗо \Ч<1егеГиг шш%о 5ијиШет СУ'КгатаНса роеНсауие $е Ша$ т(иЛип1, е( еш< уиоЈ ех- с*роппиг ш а т трегјШ ет оссират (.дхлго вшое буд* п*било ншучшгх диспиплниа које чо«ж угквна и гото нх исирпнијс будс гкЈСжавао. то Кс тлтунмјс сагд* 12дати истанмдиу лспоту ауторД и јасиијс Је преиега грдрушма. Оаи се аутори — слсдећм .лннисршмчхг дапоступак (ргг ашстшт), којм можемо огидчиги као точиглсдио иди слнкоанто пре.ктаадднс — лаћади с* ироее историјскс, о м ш о к к , митолошкс или (мло ка гкклс друтс материјс« коју бн лагкм оолсмешгоалк 1» ст.Т1ЖММ мшхштом маучмнл ж ан а и толиксш дувхо шћ\ хампозшшје и друтик зачнна да јс доаршшо тсло идгтсдало у итаесиом смислу као слнка и лр*Л1«а саих умстиости. Чнтлва. нлнмс, граматика и чм тава погпска раллива}у сс у госму ЈапоссдаЈући аслн гтростор оиоп1 о чсму' сс Г1ркпоосда‘*, 54, 17 и дд ) Каа бисмо узсли у обтир и осттла дсла Сат43ера#жнова. нсгоао би сс високо уважаван«с песшшггаа покадаго и са Ш10П1К друпсх страка.

Да би сс ралу^мсо дала« ратвој, морамо схааткп! да јс иигеилмвно о#срстаи>с иоакм наукама након шл» ска кт XII вска поткопало античко вспива)«« аПе$ та аисгогел, иа коме још иисистира Јовам од Солзбсрија. ^и да Јс систем р|иверс1ктстск ик дисптигииа то поттпио лроссагао. Првм јс тај происс опксао Норлси (Кипли рго\а 712 и дд.). Повеланост са уннверзитстским систе- Јмом ои, међутмм, иијс уочио. Ствар илгледа овако Л гш су спојеме у један факултет. При тож су читаи* а\тора поттпт1о искл>уч\*је, а граматика ограничава на Присцијана. Најважннјн је наставни предмет. међу- псм, логнка. То знамо на основу' париског иаставног плана из 1215. године (КАбНИАСС-РО\У1СКЕ-ЕМОЕК I 440). Са п ш јс повезана — узгред речемо — и чин>е- ница да проиват латннске књижевностн престаје не где од 1225. године (ОЕ СНЕСШСК, 1ЈЕ$5ог — Полег).Између научника и литерата ствара се јаз. Песннци ана то реагу'ју с крајнае потеицираном самосвешћу, Јјкао на прммер Жан де Мен (вид. завршетак следећег лекскурса). Није се могло избећи да %егшз гггкаШе а

820

П Е С Н И Ш Т В О И С Х О Л Л С Т И К А

\’п(шп („раздражљиви сој песничкк“) буде увудсн у сукобе са филозофијом. Чувена је распра између Му- сата и Фра Бованина. Један до сада мало уважаван пандан овоме јесте песма Михаила из Корнвала (Сог- пиђ1еп81б)г’ протавв Анрсија из Аврашпа (Аугапсћез, око 1250. год.). Михаило свог иротивника засипа правим градом грубих инвектива, чији мотиви могу за нас да буду ирелевантни. Занимљив је само један аргу- мент, јер је симптоматичан за раскол измећу науке и поезије. Агресивни Михаило признаје да Анри о поезији и граматици зиа више од њега. Али о Ари- стотелу и научном методу Анри нема појма:

37 5г тагог те згз, дша зИ тадгз грза роезгз N0(0 НМ, потг ез а&ео (атеп ав. гасгопез РготрНгз АтгзШгНз и( едо .. .

66 N0771 диатигз (е згт ттог е( поп јог(е роезгт^озсат, диат позсгз, Iатеп агНз поп теНговоз зсгз...

37 Ако и већи си ти јер у стиху виртуоз си вешти,Сјајнији много нег ја — метафизичка знања су твоја Жалосна, убог је твој Аристотел .. .

66 Мада потврдих ти већ да у стих не разумем се одвећ, Знај да си бена и ти — кад о научној реч је методи...

Михаило је научио нешто конкретно, Анри зна само да деље речи и клепа стихове. Ко такве детињарије узима озбиљно? Михаило тежи ка вишим стварима; он хоће да постане филозоф:73 .. . МеНиз <Н<НсГ, зг веЂеп( (аИа сНсг.

5ев поп (аИа игз, гтто риегШа таигз,Шри(а зип( ртозе ие1 тШтг ие1 те(га; рто зе ТаИа ртозиШ? (^иазг ртотзиз рто тсћИо зип(Нес териГатгва, пгзг р1из поиетгз. ЈЈтгве НМ зг 5иЈЈГсН атз теГтгса, рторотггз (е Јгегг диа

5 Изд. НЊКА у Оедеппд РезГзстгЈ( („Јубиларни зборник посвећен Дегерингу“), 1926, 123. О том аутору ОгсНопату оЈ ИаНопа Вгодтарћу 37, 326. — Упор. и Ј. С. Н1Ј55ЕЦ и Ј. Р. НЕШОШМТЈб, Тће 5ћот(ет ТаНтг роетз оЈ МазГег Непту оЈ Аитапсћез (Расел и Хајронимус, Краће латинске песме маги- стра Анрија из Авранша), Кембриџ, Мас. 1935, стр. 149.

821

МигнИ ттогет, теНогет Јаззив едо гет РћИоворћив ЈГат . . .

145 СгаттаНсаИа зсгз, зеб. паШгаНа пезсГз.1Уес ЊдГсаИа зсгз. Ти пезсгиз ипб.е ХитезсГз"

73 . . . Ако признати смем, на сазнашу васпитах се бољем.За њег и не хајеш баш, јер кудикамо рађе детињаш Обрћућ метре и стих; а зар ико од ритмова пустих Користи имо је шта? Зато ематрат их ваља за ништа Не иде л ’ знање уз њих. Ил’, канона док држиш се оних, Сматраш да големи глас по васељени стећи ћеш зачас? Бољем посветих се ја, племенитија жеља је моја,Речју — филозоф ћу бит . . .

145 Тачно, граматику знаш, ал’ о природи представе немаш, Не знаш ни логику баш. Па због чега се, незнајша, бусаш?

Граматика се овде, као што је то чест случај, на- зива рагШ („делови“, тј. учен»е о осам делова го- вора), што се онда антитетички потенцира:

114 Аг5 тгћг, рагз ИМ зе зиМесИ.Мени је припала част, теби — честице.

Исказује се Михаилово гесло и сталешка свест:

173 N05 зитиз агНзГае, Ш ргесо иосаћепз агИз...Науке зналци смо ми, ти аброноша науке бићеш...

То је борба аг\е$ против аисЈогез. За аисЈогез је упра- во гада (око 1250) Алри Д'Андели кренуо у бој у свом делу ВашШе <1ез $ег аг$ (Битка седам уметностц). Осамдесет годнна је протекло од прокламација гзв. роеЈпа по^а („нове поетнке“). Година 1170. била је епохална за исторнју средњовековног образоваља. Али већ после два људска века пшдегпг из 1170. годнне потиснути су у дефанзиву.

Образовни систем високе схоластике није давао простора филолошки.м и исторнјским стуаијама. Због гога је морало да трпи штету разу.меван>е Дристоге- ла. али н Бнблије, Отуда и оштра крнтпка цслог гог снстема код Роџера Бејкна (+ 1294). т које 1г:».шајам

822

ч г л н и ш ) | лм И Г Х О Л Д С Т И К Л

нскојш ко реченица: „ПосдедЈШХ четрдесет година ди- гли су се у наукама наки ЈБуди који су сами себе унанредили у магистре и докторе теологије и фило- зофије иако никаква потребна знања нису стокли... То су дечаци који не знају ништа ни о себи, ии о свету, ни о ученим јеаицима — грчком и хебрејском — . . . То су дечаци она два универзитетска реда, као што су Алберт и Тома и други, који су у многим слу- чајевима приступили реду са двадесет и мање го- дина . . . Хиљаде њих приступају реду, а не знају да читају ни Псалме, ни Доната, али се одмах након по- лагања завета угтућују на студиј теологије... Стога код њих владају бесконачне заблуде. Бог то допушта, а ћаво се о томе брине“ (изд. ВК.ЕШЕК [Бруер] I 425).

X II

ПНСНИЧКИ ПОНОС

Хениг Бринкмап (НЕКШ С ВКШКМЛММ, 7.и У/е- зеп ипс1 Гогт тГИеШ^егИсћег ВГсћШп^ — О сушгшш и форми средњовековног песништва, 46 нап. \) ука- зује 1928. „да је за период од XI века наовамо ка- рактеристично повећавање песничке самосве<пи . То иоказује већ и схватање песничке делатносхи као );ове- ковечивања“. И прећуткивање или помињање ауторо- вог имена (екокурс XVIII) допушта такве закључке. Имамо, мећутим, и изричита сведочанства за понос средњовековног песника на овоју службу и своју уметност. Нешто од тога изложићемо овде. У ерот- ској идили која се приписује извеонам Виду из Ивре- је (ШМо у о п 1угеа) и која спада у XI век, аутор на крају (стих 285 и дд.) као најјачи адут свог удварања саопштава да је он песник:

285 8итп зитп зипг иаГез, Мизагитп зетио репаГез,ЗићретШапГе СИо диедие ји1ита зсго.

Ме гтппиз ех(о11о, ^иатигз тгћг сетГ АроИо,1пиШе1 еГ се<1И, зсгге Мгпетиа б.еб.И.

1,аш1е теа игиИ тгћг зе б.аге диечие сиргип,290 ЈттотГаИз етИ, тгг теа Миза регг1.

Миза тотг пезсИ пес гп аппгз тте зетгезсИ,Оигатгз битаћИ пес циоб атаиИ аЂИ. 285

285 Песник, да — песник сам, да! и пред Музама клањам севазда,

824

П Е С Н И Н К М п о н о с

Клијин ослушкујућ глас, прсзоем будућности час. Премда и не дигох нос, Аполона погодих у понос,

Покуњен, у страну ста; Минервп угтост ми д&.С песмом поживеће том јер благодећу обли ме снаком,

290 Ступит у бесмртних број — Музе не утнх-те л’ пој, Муза пак не зна да мре, нит многолетна старост је таре,

Трајаће навек, а с њом с,еиом мезимцу је дом.

Неувијени закључак гласи:

299 Ш зетрег бигез, тгШ 1е зиЂропете ситез,(^иобзг рагиетгз саттхпе регрез етгз.

299 Смрт да надјачаш и крај, без устезања мени се подај, С мојим ћеш песмама тек људски надживети век.

Иети песштчки понос сусреће се, мећутим, и у мана- стиру. Опат Ламберт од Св. Бертина око 1100. год. захваљује монаху Решналду од Кентерберија за ње- гово метричко Житије св. Малха. Он као чувене ауто- ре наводи Стација, Вергилија, Назона, Катона, Пла- тона. Они су и надаље живи. Потом (ИА 13, 1888, 523):

18 Шп тотИит, игиИ, ЊдиНит Ђотга Ипдиа Ђопотит;Етдо беоз бгсатиз еоз тГацие јгиеп1ез<?ш зстЊипГ аНезцие ЂЊипГ таНопе игдепГез.РторГетес 1е 1аибе теа соттепбо ртоЂаГит;ХЈИеНиз згз едгедшз т г бе дтеде иа1ит.

18 Умрли час не утиша тај глас што благородно бруји; Бесмртним пак нек назове се свак кога надоји песме Нектарски сок и амброзијски ток с непресушиве чесме. Славим ти стих, нек у грудима свих благонаклоност стече; Песмом над свој да узнесеш се сој, о поето и жрече!

Онажну самосвест покг1зује и Валтер из Шатијона, који у предговору своје Алексамдриде саопштава да он себе, додуше, не сматра бољим од Вергилија, алм ипак мора да укаже на то да се ниједан антички пе- сник није одважио да напише еп о Александру. Али све то није ншита у порећењу са самосвешћу Анрија

825

нз Л вран та у једној тенж о достунпој' п<л.-\ии фр дриху II, у чију служ бу он ж ели да ступн Са фжипа је следећа: М олба да га овај благонак.н>ио саслуша(1—2); разлика измсћу пролс и посзнг, (3...6); ованоследња дош ла је од Јевре ја Грцима, од н#их Лати- нима (7— 14); ко изједначава прозу и мон.шју можс исто тако да изједначн неНинс п ку1л- (15—18); ]а сам најболи! иесник садашн>пце и другима препуштам пустињу прозе (19— 21); обраНам се теби иа подстицај вшгчестероког биокупа (22— 27:’); ти окупл.аш око се- бе најбоље ма јсторе свих у метности (2Т — 44);... свет земаљоких д об ара подељен је на шпедект, ства- ри, речи (уосез); сф ером интелекга влада Бог, светом ствари ти, а светом речи ја (55— 66); дакле, и ја сам у својој области краљ (66—69); . . . ти надвисујеш све владаре као ш то сунце надвиоује звезде (90—101). А онда следи закљ учак:

102 Сит 1иа згс аИов ргета1 ехсеИепсга гедез Згтдие роезгз едо зиргетиз т отЂе ртојеззот,ОГсепбх, Исе1 едшгосе, зитиз атЂо топатсћг,

105 Е( зиттит териГо, диоб. т ћос соттитсо 1есит.

102 Тако, док краљеве друге врлином наткрилио ти си,Мени такмаца нек није ко песме ненадмашном зналцу: Краљевско штују нам слово, у смислу другачем додуше,

105 То пак над частима част је — у краљевству другар ти бити.

Све у свему: прилично нетактично улагивање, које пре сведочи о таштини аутора него о његовом разу- мевању за штауфовако-сицилиј анаку културу.

У време процвата схоластике Ж ан де Мен наду- гачко и нашироко износи похвалу књижевности у Роману о ружи 18607 и дд. Ток мисли је следећи: Племетво по роћењу не значи ништа, племство по духуг све (до 18634). Ово последње литерати (скгз) лакше постижу него кнежеви и краљеви дш пе зеуеп! с1е 1е1гепге („који нису вични писаљу“, до 18676). Ети- ка тзв. %еп(Шесе, тј. племства које треба да се по-

1 Одштампана у Рогзсћипдеп гит б.еи1зсћеп СезсћгсМе („Ис- траживања о немачкој историји“) 18, 1878, 487.

К В Г О И С К Л К Њ И Ж К В Н О Г Т И . П А Т И И С К И < Г | 1 Н.И 0 Е К

826

Ч К П П 1 Ч К И п о и о г .

тврдн на оруж ју или у студију (1В683— 18710). По- штујте литсрате! V стара врсм еаа нар п крал. иошто- вали су фнлозофе. П ссиидима су поклан.али градове и вртовс (до 18739). Д апас л уд и од духа морају да цшс беду (до 18754).

Било је настојаш а д а се од Ж а н а де М ена иачини представник париске универзитетске фило;к>фи)е. Ои, додуше, клерике означава као онс цш 1ои1е 1еиг / Тга\>аШеп1 еп ркИ озоркге („ко ји се целог свог жи- вота баве ф илозоф и јом “ , 18742). Али он ту мисли на песнике. Заступа, дакл е, оно иознато нам мишљење XII века, преима ком е пеониш тво, м удросг и наука у ствари значе исто. У право против тога схватањ а борила се схоластичка н ау ка . Ж а н де М ен је лите- рата, когпт е Ле 1еИгез, не ун и верзи тетски ф илозоф .

КРАТКСЖА КАО СТИЛСКИ ИД.ЕАд

Архипоета вели о Па«ији (МАМ1ТШ5 стр. 42, стро- фа 18):

Бгдпа јоте1 1аи6.гЂиз еХ ЊродтарМа,N131 дио<3 пипс иНтит ЂтетГаНз та.

Песме би завредео и крајолик слатки,Али сад би ваљало бити речи кратки’.

Шта стоји иза те формуле о краткоћи? Ово нас упу- ћује на почетке грчке реторике. Већ је Исократ зг паггапо у судској беседи захтевао краткоћу (М. бНЕЕЊШ, Е>е јте агпз гкеГопсае 1зосгап ГгЊи1ае — М. Шиен, О веродостојности Реторике приписане Исократу, Бон, 1901, стр. 37). Она се убрајала у пг- 1и\е$ паггапотз (аргтои тћг бпоутЈагоо — „врлине при- поведања“; што треба разликовати од игг\и\е$ (ИсепсИ = аргтои тт)$- Хг%гш$- —„врлина дикције“, ЈОН. 8ТК.01ЈХ, Ие ТћеорћгазЦ игПипкиз сИсепсИ — Ј. Штру, О Тео- фрастовим врлинама дикције, 1912, 43). Краткоћу у тзв. паггапо препоручивала је и „Реторика посве- ћена Херенију“, која је у средњем веку била тако омиљена (I, § 15). Цицерон (Ие ог. II, § 326; Раг\. ог. § 19; Вги\и$ § 50) и Квинтилијан (IV 2, 32 и 40 и дд.) расправљали су — у склопу са друтим у(г\и\е$ пагга- пот$ — о кгеипаз („краткоћи")1. Хорацијево Вгеугз е$$е 1аВого („о краткоћи се старам“, Аг$ роепса 25)

1 К аснорим ски р етори ч ари су д о ти ч н а учењ а проследилн даљ е, види НА1-.М, Н ћегогез 1аИта тпгпогез, индекс под ЂтеаИаз.

828

К Р Л Т И П Т , К Л '1 I ч и к к и ИДКЛ.Г1

дало је иечат тежн»и кн к р а ( к « * ћ и к а о ти>дтипнг»| ка- рактеристици На ј е и»о\т кд« ч-н,см мтх ту М г ч поново се снергично н т ч е

(Јин1диИ ■■ <• ,■,

П о укг - ГМ«П»: Ч'*К К : ••

0 сатиричком песш ш пну <>н »« р'-као < ! И), 9и дд.):

Е.ч1 ћге1п(п1с н.4 >/ //-• >/1трегНа( иегћг-.- !п- .к. ». ; к»: •••. си;\ ,

О вде к р атк о ћ е нам р к о к . ла миск./ .чро»рчи, »1 ход јој Речи не успори б р с м е што тр у д п -: :гди.-:;те:<ује уш и .

Чувена је била Вге^Наз ЗаИихМапа („Салустијева краткоћа“, Квинтилијан IV 2, 45): Спзриз оге^иа!е р1асе1 („Крисло краткоћом се мили“, Сидоније, Сагт.II 190). Као изјашњавање за ћгеугГа5 Диомед ]е ту- мачио Вергилијев стих (Енеида I 342):

. . . зитта зедиат јазИдга гегит,

. . . ј а ћу за тачке да вежем се главне,

који су у том смислу користили и средњовековни песници (РоеГае IV 192, 392 и д.):

АШиз еЊдиегег, иетит зепГепИа 1опда Зеттопгз; зед. зитта зедиаг јазНдга 1ап1ит.

Шире распредат бих мого, јер садржај повести ове богат је врло; ал’ ја ћу за тачке да вежем се главне.

Вге^Наз-формуле су подједнако омиљене и у прози и у поезији. Радо их примењује Јероним, пе ИВгогит тпитегаШтт та&т1и<%о 1ес1ог1 јазНсИит јасга1 („да не би сила небројених кшига изазвала одбојност код читаоца“, бТАБЕ, Шегопутиз т ргооетиз

1гас1ауегИ. . . — В. Штаде, Чиме се бавио Јеро- ним у својим предговорима. . . , Росток, 1925, 69). Је- роним се још налазио у античкој традицији и умео

829

је да реторичке топосе употреби у прачом смислу. у средњем веку Вге^Наз-ф ормуле често се, напротив користе само да би се показало како је дотични аутор овладао реторичким прописима — или као изговор за заврш авањ е песме. Д епласирана је бгеупа^-фор. мула, на пример, код П авла Б ак о н а (Рое(ае I 46, 25) у поетском некрологу:

Р1ига 1одт тиИатп ЂгеиИаз ие1а1 гтпргоба Ипдиатп.

Пакосна брани краткоћа да тужни се развеже језик.

Као непромиш љ ен клиш е делу је у једном светачком ЖЈТГију од 1800 стихова уверавањ е (РоеШе II 465, 1470 и дд.):

СопПдИ тГегеа с1агит еГ тетотаЂИе згдтгит,(^иоб. питгс зиттаИт сопГехете тепИЂиз тзГа(,Ез( диотат тиШз ЂгеиИаз зеттотггз атгса.

Свето се згоди чудество, што спомен завређује славни Сада предстоји да зачас у повести ток се уплете, Начас — јер многи краткоћу другарицом беседе зову.

То је типично за овај књ и ж евн и ж анр. Аутори радо уверава ју читаоце да је светитељ учинио више чуда него ш то би они м огли да наброје. Вггш7а5-фор- мула стоји овде у служ би панегирике. Тако Алкуин пише (Рое1ае I 196, 1204):

МиИа аИа, и{ тејегип{, ћгс јесИ згдпа Јоћатгпез,С^иае то(1о поп ИЂиИ ЂгеиИаНз јите тејетте.

Јован је тај, како веле, још многа сатворио чуда, Само, не гођаше причу подредит канону краткоће.

Или Ерик (Рое1ае I I I 464, 127):

. . . Са1атит ЂгеиИаз а ГаИЂиз атсе{.. . . од тога краткоћа ми одвраћа перо.

Или Милон (Роегае I I I 575, 281):

830

т и Н т а ргаеГеНвпв зГтИ о ЂгвиИаИ^ о т Ш о АГцие еа цџае гвбГапГ ие 1осг Ја т г п е сигго

Тежећ за изразом кратким, ја много мимоиђем штошта,Оно што претекне — го на крилоногим речма прелетим.

Дешавају се и исклизнућа. Извесни Вмоен *А утот) лише Ое ГгапзГаНопе ЗапсН У т сем ! (О преношењу мошти св . Винцента) у две књиге са по три поглавља и по десет стихосва. Са великом самодопадљивошћу он то дело означава као гет поуат е1 рго зт })гет1а1е т1гап(1ат („ствар нову и дивл>ен>а достојну због сво- је краткоће“ , Рое1ае IV 137, 5).

Вге\ч(а5-формула у Арнулфовом спеву ОеИсше с1еп 469 и д. ту је само зато да би попунило место:

N6 тгМ биссепзе диоб зстгрШо зиЂ ЂгеиИаГе:1пвНда1 гезШ ет Ђгеигог зеМ епИа тепГет.

На мене срдит се немој што перо краткоћом зауздам: Мисо збијена и кратка полагану памет мамуза.

Значење речи Вге^гз може у великој мери избле- дети. Тако Варнер (Шагпегшз) из Базела сам себе у предговору свог опева 8упосИсиз (Песма о већању) назива

Неги т рггзсатит Ђтеигз ебИот а1дие поиатит.

Причалац сажети свих прикљученија старих и нових.

Добар песник израж ава се кратко, тако да се Ђгеугз и ћопиз по значењу приближавају. Тако је код Петра из Поатјеа (РР 189, 48 С):

N 0п ориз ез1 тиШ з Гтр1ете иоГитгпа иетЂгз: фш Ђтеигз е1 Ђопиз езГ, Ше роеГа р1 асе1.

Потребе нема да књига силеством накрца се речи: Песник на речима шкрт, ваљан — тај мили се тек.

Чак и у лирику продиру формуле Ђге^иаз (7.КРН 50,

Е В Р О П С К А к њ п л ^ о п

фша рогН (ебгит Сорга зтгШит.

Несгеап! Шиегза,ЈУе иегјаг т (есНа СопиетГог ап аИа

Ме(гг 1еде иегза.Пошто зна да замара Истих ствари камара,

Док обрти ведре,Да не бих дотужао,Обрте сам пружао

Смењујући метре.

И код Валтера из Ш атијона (МогаИзск-заНпзске Се- сИск(е изд. 5ТК.ЕСКЕК, стр. 40) налазимо Вгеупаз- формулу: Ниш з (кетаНз сотрепсИоза зирегјкчез ди- ап(о кге^гогет сопсгрК т пагга(1опе (гас(а(ит, (ап(о јасШогет <1ео ргорКгаШе рагге( т(е11ес(ит („Уска област ове теме уколико мање речи изискује да 6 и била обрађена, утолико ће милошћу божјом лакше довести до разумевањ а“)-

Вероватно бисмо о Карлу Великом знали више да се Ајнхард није осећао обавезним према формули кге^ К аз. Он се тиме хвали на почетку своје биогра- фије: . . . д и а п (а р о (ш к ге у К а (е сот рГ ехи з зи т , и ( . . . тНИ о т Ш егет п е д и е р го И х К а (е п аггагкИ поуп диае- дме јазИ сИ епИ ит а т т о в о јје п А е ге т ( „ .. . приказао сам што сам краће могао, тако да . . . ншпта не пропу- стим а да, опет, огтширним разглабањем о све новим и новим згодама не изазовем додијалост у душама читалаца“).

И овде, и у друтим примерима које посматра- мо, опредељење за краткоћу оправдава се ауторовим страховањем да ће прекомерном дужином изазвати додијалост ((аесИит, јазНсИит) код читаоца. То смо видели већ код Хорација. Формула јазНсИит уско је, дакле, повезана са формулом ВгеуКаз, али може ста- јати и самостално. У Нгзреггса јат т а читамо:

СаеГега поп ехрИсо јатгпе з(ета(а Ме б.осГотеГв вивсИаието јавНбгитп савШз.

832

К Р А Т К О Ћ А К А О Г Т И Л С К И ИДЕАЛ

Н е одм отавам речм а родослове остале Д а д о д и јал о ст побудио не бих у замковима ученим.

V хашографији (Рое1ае IV 135, 56 и дд.):МиИа еГиз ад. 5ери1сћтит т<1е тггаМИа 5ип( 05(епза, 5аере јт п ( 1агдИа д.ећШи5.(^иае поп рагиит, 57. патгеп1ит, аезИто ја5И<Иит Ме 1ес(отит тб.ихг55е; циоб ћоггепбит јидхо.

Отад ево чуда многа украј гроба његова Открише се, и сад често дарује их смерно.Да о сваком речем коју следећ списак подужи, Читаоцу дозлио бих; те страхоте клоним се.

Једну прециозну варијацију формуле ја зМ ш т даје Матеј из Вандома (РАКАЦ 151, § 118). То не* ћемо даље пратити2.

Та распрострањена и делом неадекватна примена формуле Ђгеупаз у средњем веку има различите узро- ке. Првобитни смисао /?геугТа5 -порука рано се изш- био, исто тако као и првобитни појам паггапо. Са- жетост у изношењу чињеничног стања које је суд требало да оцени проширено је, противно свом сми- слу, у тзв. уГг(из (ИсегкИ („беседничку врлину“) уоп- ште. С друге стране, појам паггапо пренесен је на целокупну област литературе, па и на песништво, а тиме и на еп. И сад, ако је краткоћа била „предност“ и ако су с друте стране Хомер и Вергилије као узорни аутори моради да поседују све реторичке „предно- сти“, настало је шкакљиво питање није ли начин излагања ове двојице класика често предутог даха. Ово питање зацело је заокупљало теоретичаре стила већ у првом веку периода царева. То смемо да закљу- чимо из следећих реченица Илинија Млаћег (Ер. 5, 6 ): ргГтит е&о ојјГстт 5спр(опз ехгзпто, и( Н(и1ит $иит 1е%а( а(дие Шепппет т(егго§е( 5 е диТ соереги всгЊеге, 5сш(дие, 51 та(егте 1ттога(иг, поп е5 5е 1оп- %ит 1опрГ551тит 51 аНдиТ агсе55П а(дие а((гаћп („ја сматрам да је прва дужност писца да прочита

2 Упор. Поглавље 5, § 3.

833

Е В Р О П С КА К ш И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С1->ЕДЊИ В Е К

свој наслов н да у више махова постави себи п-ита- ње шта је :1аораво почео да пише, те да има на уму да уколико се буде држао материје дело неће испа- ста дуго, али да ће постати предугачко ако му које- шта домеће и довлачи" — следе примери из Хомера, Вергилија, Арата)\ То решење дилеме имало је, до- душе, извесну елеганцију, али се на крају ипак свело на то да су појмови замагљени. Хомер је мотао да детаљно опише Ах1Идов штит не претерујући у ду- жини, јер је тај опис опадао у граћу његовог дела. И најкраће одступање, мећутим, оматрано је дужином вредном критике. Аутор је, дакле, могао да истовре- мено буде и „дуг“ и „кратак“. Са оваквим образло- жењем из нужде морао се завршити покушај да се кгеуШ$ пренесе \на еп. С већим правом она је пре- поручивана за епистоларни стил. Већ оу и стари ауто- ри учили да је краткоћа закон писма. Средњовековна аг$ сИс{атГт$ („уметност састављања писама“) преу- зела је тај захтев: ро$1 $а1иШшпет ехогЛшт тЊ, ро$( ехогЖтт паггапопет рготоуеНз, дие $1с еги ћопе$1а, $1 ћгеУ1$ јиегк е1 с1ага („после поздрава отпо- чећеш увод, за уводом ћеш наставити са излагањем садржине, а оно ће бити прикладно само уколико буде кратко и јаено“)\ Најзад, што се средњег века тиче ваља имати на уму да су ћгеуИав, ћгеу1$ $егто, ћгеуГаге („краткоћа, кратак говор, скратити“) и сл. исто тако и библијске формуле (2 Макав. 2, 24—32; Данило 7, 1 ; Еф. 3, 3). Све то заједно деловало је тако да појам ћгеуГ(а$ у очима средњовековног наставника реторике добије значење које у антици није имао.

То је нарочито упадљиво у латинским поетикама XII и XIII века које је издао Фарал. Главни део тих наставних списа посвећен је, наиме, стилистичким про- цедурама у вези са тзв. сташт („растезањем“, које

3 Треба поредити Лукијана, ћШ . со п зс гЉ . („Како треба писати историју“) 56 и д. Претпостављам да је реч о опози- цији Калимаховој критици Хомера, упор. ИЕНТЕК (Хертер) у С п о т о п 1936, 452; В и гзга п 255, 98 и дд. и 111 и д.

'* А Њ еггсиз С а зт еп згз , П о г е з гћ еГ оггсг (Алберих из Мон- те Касина, Рет орички цвет ови), изд. ШСГЈАМЕг и Ш1.1ЛПП 1938, стр. 38, § 6 и стр. 53.

834

К Р Л Т К С Г У .А К А О 'Л И .- !Г / К И ИЛКА .Л

се назква и атрИјГсаПо ~ : увег.званхУ > и аћђгежогло (,,скраНивагћсм“;. ба гкбогге <1е сеие 4оиШ 1аскл, ат рИјГег е1 акгб^ег, с1оп( МаиНеи Ае ЧепАоте пе раАе рал, ехрсЈ^ее раг Оеојјгт <Хе Ут%аи{, бчгагА ГАће- тапД е( Јеап (1е С,аг1ап4е („1 &>ри,у т'/г лвоогрг/ког задатка, прошириван»а и скраћиааиЈа, о којој Мате) ол Вандома не говори, илложили су Галфтжл од Ви- носалва, Еоерхарл Немац и Јован од Гарланди}е“>. Тако каже Фарал (Се* А п г> РоепциЈе' , . . . — /7оетшсе, стр. 60). Али иако Матеј ол Ваидома у својој Аг? ^ег.пјтагогт (Песничг.ој уметности, око 1175 год.> још нема ангитезу <И1а1аПо и аккгемГаТЈ, утолико ?е занимљивије ла он краткоћу истиче као модераи стил- ски идеал насулгрот старим писцима ('РАР АЕ 180—154> Он је први теоретичар који свесно жели да одде _>годеран“ . Његова личност }е још судише мало истра- жена да бисмо могли рећи који су мотиви подстакли овог сувг/парног с-читеља иа такав став. У сваком сл\птају, код њета се више не осећа ентузијахггичко обожавање антике какво налазимо код њето&л са- временика Алана. Он }е то<1еггшл и сматра да су анти- чки писци сво}а поетска припозедања преоптерегњш преобиљем поређења, реторичких фигура, оаљ авањ а од теме. # о с аШет то<1егп1$ поп Исе1 (;Ло, међутим. иије допуштено модернима“). Код Вергилија, Стација. Лдкана, Теренција, Ови.хија налазимо потрешан ред речи и дргте погрешке. /п кос ашет ап1си1о тос1еггш гпситкм ро(т$ апггдиогит аро1о%т диат п п и а т С.Што се пак тиче овога члана, ту је на модерне пало пре да оправдавају него да подражавају старе пи- спе , РАКАВ 181, § 8 >. Ови то<1егт из године 1175, да- Јсте, свесно раскидају са теоријом тзв. гтиаио, или је бар знатно ограничавају. Они су духовгли сродници француских модерних а\тора из 1715. године, који су се спремали да поправе Хомера . . . а то значи да га скрате. Матеј је и сам, као што се види из његових пес-ничких дела, био мајстор поступка атркјгсаШЈ Али акцију да се он систематски доведе у налреднт вету са скраћивањем лредузела је тек следеКа гене рација. У делу РоеггГа поуп (Нова поеггикај Галфрнда од Виносалва (иаписаном око 1 2 0 0 ) стихови 203—218

835

^ П Р О П С К А К Н . И Ж К В Н О С Т И Л А Т И 1 1 С К И 1 I'*1 11|,и |1>,к

<и>раћ\ И' \‘П«)рс1итап»о она дна с ч и н к а принпнпи ( хоин ЈЧ1*- о*9 а п 1р 1>1 наИ п. а стичопм ћчр гњ аНкге- У Н Ц Ш (I ДКД1 С ф . 2(М 220), том с гроГ,;, |Лра'

ду <тпн\ 1)пп4т ен1ит нстога аутора II 2 I 70 (ГДКМ 271 2Н0), и <и»ра ц у т ч ми Г аћппш ич (иа- 1111, ап<>| 1кк:и* 1 2 1 Н 1 ак*р\ар та Н см ца. «...т ч 2 Вч 1 4 2

(ГДК/М и ; н т ). Ј а т а т и с к у и-ормју ио< инттна гжо 1200. го I. сгнари , дак,Т1\ идг.'к*д«1 }у спшко' псч.никоии неипнна сс у прном ре 1\ м ора п о ,в р ;т г и V јк » р и - чко ј оорад и 11»егонс !ра!>е; при том он м«#,ј с ла оира ндме1>у диа т к д у и к а : пдп 1н* нред.мст пјм и<|)иц1ијслно раднуНн у туж н н у , и.ти 1ге га о о р а д и ти ш то ј« м«»пт1јс краНе. В еем истен скт оног нјх‘Ко с н ак с м«-ре. у мшпс- ног \'нутх гна идгдеда д а г с о р е ш ч а р п м а нггјс тоирла до снести. Дли радум д.ино јс д а иосгугпсу атр1\(иа1\а т х :в с ћ у јс впш с п р о с то р а н сго п о сгу н к у аћћ ■<,\чиПо; о ирвом је нш пс и м ал о да се к а ж е .

Галфрнд од Виносалва упорсВује ова два метота са рачвањем нутсва. Човек мора да сс одлучи ла је- дан лли да други пут (отуда ћ г е \п 1Ш1а уш код Архи- поете):

СиггИиг т ћШо: ига патпцие ие1 атр1и ие1 аг!и,Уе1 Ј1иит8 ие1 гти5 егИ; ие1 ГгасИиз ГМз,Уе1 сигвгт виИев; ие1 тет ћгеиИаГе по1аћГ5 Уе1 1опдо 8егтопе 1гаће5. N011 аћбдие 1ићоге 5ип1 ра85и5 и1гт5дие игае. ..Гогтта та!еггае, диа5 Г диаес!ат јоттта сетае,РптИиб е81 1гас1и8 б.итг: 51 8е&и1а сггта Јдтгга! тдетит, 8ићИо тоИебсИ аб. гдпет 1пдепп 8едиИгггдие т апит диоситдие иосагИ.

Врзу се двопућем овим: путања — широка ил’ уска —Река ће бити ил’ поток; ил’ ступаћеш ногу пред ногу Дуго, ил’ хитро поскочит; ил’ утиснут печат краткоће Теми, ил’ беседу дугу расплести. Ни једно ни друго Труд не олакша ти ништа, да знаш . . .Обрада градива књишког, ко вајањ е неко у воску,Изнајпре мучно је; ипак, чим таленат стварањем ревним Згрејеш, и грађа омекша на огњу што талентом букти;Потом и шаци се пода и кретњама следује њеним. (ЕАКАћ 203)

836

КРЛТК« д • • ‘ ч л

Као прнмср „ОфаНинан.е" Га;,фР„ , нангми ши кондензоване »ор <пје пумко лакР;„цг п снежпдм тету; једна обули.иа јн г. огга јо гне по и-.и ч«>|:, Ј,. метра (РАКА1. 219 и д.). Оп саоје \ ч< н,е гк.пнн на д ии су ЦосшпепШт с/е аП с \:г г м јк;<т'1ј *И<,\ ј. <> пг< ПП.(- П! уметност) Ту читамо: чпн/ еп/?н пггНи.и-, <1ип, иноппп <П1егшп е$! <Ша(ап<И е\ ге.и<цшт аћћгсхчангЦ /?/н/епнт („постоје, наимс, две всгтлппе-, од којил |е ,е ;па - веигтина растезања, а друга — вемптина екра(швап,а материје“ , РАКАР 271, § 1). Уз атрији-анп препо- РУЧУЈУ Ае^сНрпопех, с'лгсит1осиПоп<'$. Ји;гечмо??е>, рго^орореГае, аро51горћа(шпе5 („спнси, перкфразе, ди- гресије, просопоиеје, апострофе1*, § 2). Код а}?иг<>\ т1\п, мећутим, треба приказати само ригит согри.ч таТепас („чисти корпус материје“ , РАКАР 277, $ 30); таТегГа није „грађа“ у нашем смислу, него прсх:то оно што треба да се каже. То што треба да се каже може у неким случајевима да буде садржано и у једној је- диној речи, ншр. у 1е%о (,,читам“). То је та(епа диа пиИа ро1е$1 т ует п т т ог („материја од које се ни- једна мања не може наћи“). Из тога се прво појмо- вном анализом добија гола схема: е%о т шИ 1осо 1е%о („ја читам на таквом и таквом месту“). Применом амплификационих рецепата из тога може да настане помпезна творевина: 1осиз хвге т зе АирНсет орроНит - Ш ет 511ЛЈ&И сопНпеI, Хит зиа јосип&ив ртскгИиАте, Шт а зХгергШ зетоШз рори1ап . Сишз орроНитШ гз оссазго, сит зШ&епПит сопсог&е1 оНо, те 1о1ит т - У1Ш аЛ 5 (шИит е( 1есНопЉиз јгис(ио5Г5 шуешТ з(шНо- зит („то место садржи у себи двоструку погодност за студије: оно је коли/ко пријатно са своје лепоте, толико и удаљено од вреве јавног живота. Прилика коју пружа таква једна погодност, будући да иде на- руку научничкој доколици, читавог ме мами на сту- дије налазећи у мени некога ко је рад да се с вели- ким жаром посвети плодној лектири“).

1л1ћогт(и5 Немца Еберхарда поучава нас:

Нет б.Иа1о ђгеает, ћгеого 1опдат. Весе1 атћоз Ме зегуаге тоб.оз: арШз иХегдие тГМ.

837

и « Ј О И Ј З Б К

Р а зв л а ч и м к р а т к о , а дуго подсеч ем . С ач у ват ми в а љ а Н а ч и н а оба, је р с в а к и п е в а њ у п р и ста је мом.

Тај п о у ч н и део обраЈзон је само иовршно. Главно ннтеросовагвс аугора уомерено је на огпаШ з уегкогит (..лемсички украс“); он се обрађује веома исцрпно.

Уз то коначно долазе н прописи Јована из Гар- ландије у Јвеговој Рое1г(а (Поетици). Они гласе (кР 1901, 913 и д.): Ие аП е аћВгехпагиП огаИопет, 8сци\1т Је аР>\)ге\'\а11опе е1 атрИаНопе та1ег(е. Оиае аМ ге- гчап1 тагепат зип( дшпцие, всШсеи етркахгз, (Нзшп- с(ит, гегкит соп^егзит т раг(1с1р'шт, аМаНуш ађ- 5о1и(е ро51(из, {ПсНопит та(епат ехрггтепНит е1еспо („Реч о уметности сажимања. Следи поглавље о скра- ђивању и проширивању материје. Има пет сттвари које скраћују материју, и то: емфаза, аси!Ндетон, гла- гол гхретворен у партидип, аблатив поставл>ен алсолу- тно, избор таквих начина изражавања који сажимају материју“). То се објашњава уз помоћ примера. При- мер за етрћавгз је: угг^тит ез( ргорпит сазШаз („чедност је особина девица“). ОгзшпсХит (= асинде- тон) се објашњава као со1ог гке(оНсиз цио сориШме сотипсНопез 5 ић(гакип(иг, и( т ЕпеШе уегка Иу^отз аЛ 5 егУо$ зиоз („реторички украс којим се изостављају везници, као у Енеиди Дидонине речи упућене робо- вима“, Еп. 4, 593 и д.):

Пе,РеНе сШ Ратт аз, с1а(е 1е1а, гтреИИе гетоз.

Хај’теЗубље што брже донес’те, мач дајте, прион’те уз весла!

УегВит сопуегзит т рагНсгршт („глагол претво- рен у партицип“) сл)ужи окраћивању, уколико уместо ует Ш 1е%егет е( ргојгсегет („дођох да читам и на- предујем“) може да се стави: ует и( 1е%ет ргојгсегет („дођох да читајући напредујем“). Скраћивање уз по- моћ онога што се зове аМа(Шиз акзо1Шиз („аблатив апсолутни“) на делу је онда када се пише те $иг%еп1е тапе („уставши јутрос, ја “) уместо е%о зиггехг ко(Ие тапе („ја сам у-стао јутрос“). Ови примери показују

838

К Р А Т К О Т . Л К Л О ОТ И ЛС К.И ИД ЕЛ Л

да је првобигни смисао поступка кгеуПаа као шг/ил паггагшпГз („врлине приповедап>а“) био већ одапвшо не- јасан. Суштина скра1п1ван»а, као и продужаватва, види се у примени одрећених уметничких поступака.

Све наведене лоетике погичу из XIII века. Дг5 \>егзгј1са(ог1а (Песнинка умстност) Матеја од Вандома још ништа не зна о алтериативи измећу атрИјгсапо (,,увећавања“) и а&кгеуГаИо („скраћи!ван>а“). Она је, изгледа, „достигнуће“ позног периода: оне епохе, наи- ме, у којој је снажна струја средњовековно-г латин- ског песншитва почела да пресушује. Али, како су теор>етичари X III века дошли до тог учења? Да ли су га могли наћи у античкој реторици? РАКАћ (стр. 61) и — с лаком модификацијом — Бринкман (ВКШК- МАМИ, 'Мезеп ип<1 Рогт, стр. 47) дају на то питање потврдан одговор и указују на Квинтилијана. Код њега је (VIII 4, 1) приказан поступак атрНјГсаге уе1 ттиеге („увећавања или умањивања“). Али тиме Квин- тилијан очигледно мисл-и на исто оно што је непо- средно пре тога (VIII 3, 89 и д.) назвао аи&еге е1 тг- пиеге („увеличавање и умањивање“) или такоће аХ- ХоИеге е1 ЛерНтеге („уздизање и слабљење“). АтрН- јгсаге, аПоИеге, аи§еге („увећавање, уздизање, увелича- вање“) на једној, ттиеге (,,умашивање“) и перНтеге (,,слабљење“) на друтој страни оовде су синоними. Под овим формулама подразумева се захтев који су иста- кли већ Горгија, потом Исократ и Аристотел, да го- ворник мора умети да велике ствари прикаже као мале и мале као велике (ч&те р л у д Х а та-гсе^а тсоиђот ха1 то1 * р.1хро1д- ц,еуе0 о 7СЕр10Е1Уа1 — „велике ствари учи- нити малим, а малима прибавити величину“)5 6. „Уве- ћавање“ малих ствари или, тачније речено, она и за судску и за украсну беседу подједнако важна „ве- штина да се дела или личне особине потенцирају изнад њихове стварне величине“ , зове се на грчком аи%т)ап$' (,/увећавање“)°. Она одговара Квинтилијано- вом аи%еге, аИоНеге, атрИјгсаге. А у средњем веку

5 Исократ, Рапедуггкоз (Свечана беседа) 1.6 РШ В 5Т , БГе Аихезгз (В. Плебст, Ауксеза), Минхен,

1911, стр. 3. ’

839

тај је техничкм захват био позиат: Албер-их Монтс Касина поучава између осталот о аицтемит е/ Ж ттШш <Ис1аттит („увеНавању и уч;..њивању писа ма")т Он, дакле, \Т1отрс6 љава артифшгије;гне израте Квиитнлн|аиове и ннје вероватно ла би их реторичари XIII »ека замемили са атрНјгсаге — а ћ ћ г е л п а г е , који \г» то значс нешто сасвим друго. АтрИ(1саге или сШа1пп>( наиме, нијс = а 0 т)<тцг, него изражава, као што и Фа ра-т зна, чисто аршимско пролужанањс, растеааме, ра 1 влаче»ве неке теме АтрНјгсаГхо као гг#*п*1г јесте иродужавање у висину и спада у вертикалну дичеи- зијг% атрН/хсапо као сНЈа[а1Јо у хоризонталггу. Код Кшснтнлијана (III 7. 6) атрН/1саге, долгуше, налазимо поводом па/1епгричке беседе употреб.вено и у поне- што друкчнјем смислу, паимс V' истом као и „укра- ситн“: ргоргш т аШет 1аисН$ ез1 гез атрИјкаге е/ огпаге („особина је похЈзалие беседе да ствари увећава и украшава"). Разлика измећу аи%еге („увеНати*4) и огнаге („украсити44) тешко се може одредити. Вгечшгг Квинтилијан употребл>ава само једном (I 8 , 2 ), кад говори о школском вежбању парафразе Езопових ба- сни: уегзиз р п т и з $о1чеге, т ох тШа(1$ т/ег-ргеЈап, 1ит рагарћга$1 аис1асш$ Vег1еге, циа е1 Вге• ушге диаесЈат е( ехот аге 5 а/уо тосЈо рое1ае $епзи регтНШиг („најлре извршити језичку анализу стихо- ва, препрнчати их затим другим речима, а онда их још слобдније парафразирати, при чему је доггуштено да се штошта и скрати и украси, само уколико се тиме не дира у изворни смисао песме44). Алтернатива ВгеиГаге — атрН/гсаге из тог места не може да се добије. Она стога, ло мом мишљељу, и из тог разлога не може да се изведе из Квинтилијана. Колико ја знам постоји само једна античка тачка на коју може да се надовеже то средњовековно учен»е, наиме, Пла* тонова критика софистике. У Федру (267 В) Сократ вели за Тисију и Горгију да су они изумели вештину 7

7 У другом, још нештампаном, делу својих ВаИопез <Ис- ГатиИ (Начела епистолографије). Упор. 1». НОСКШОЕН, Впе/- вШ1ег итт ГоттеЊпсћег. . . (Л. Рокингер, Лриручници за пи- сање писама и књиге образаца), стр. 4 горе.

840

да се о сваком предмету говори како кратко, тако и бесконачно дугачко (сгиитор(аи те Хбуи>ч ха1 &ке1ра рУјхг] тгЕри к&утшу (З цирои — „пронашли су начин како да о свему и свачему говоре било укратко, бшш бе-< скрајно развучено“ = упор. Платон, Георгија 449 С). Тако долазимо до једног шртуозног дела старије со- фистике које није сачувано у главној традицији анти- чке реторике: Аристотелово ругање (Кке1. III 16, 4) пропису о „брзом“ приповедању садржи можда кри- тички осврт на то. Не могу утврдити да ли је Горги- јин „проналазак “можда преузела млаћа софистика и да ли га је пренела у средњовековну традицију. Али постоји, и увек је, наравно, постојала, потреба — без софистичке играрије — да се неко чињенично стање изнесе краће или опширхније. Латински језик имао је за то изразе сИШаге („растезање"), соаПаге („стешња- вање“) и аккгеУГаге (,,скраћивање“) или ргетеге („са- бијање“). О примени тих речи Ткезаигиз даје задово- љавајуће обавештење. аШге и ргетеге налазе се као пар супротности код Цицерона. У истом смислу налазе се соаПаге и сИШаге код Јулија Виктора и Сервија. Код Јеронима се налази 1оп§ит зегтопет кгеуг зраНо соаПауг („дугу беседу стеанио сам на узаном простору“), код Касиодора кге\?па1ет Шат. . . е^и еп Н а е Аесоге сНШауН („ону краткоћу. . . расте- гао је украсима речитости“). Претпостављам да је „алтернатива“ Галфрида од Виносаљва измудрена из тих израза: и то на оонову једног педантског мани- ризма, који је за средњовековну латинску школу исто тако карактеристичан као и за рану и касну античку софистику.

Краткоћа као \пг(и5 паггаНотз, како смо то већ видели у цитату из Плинија, појмовно је тешко схват- луива и стога се јавља у много различитих значења. Она може да представља супротност погрешном оби- љу израза (плеоназам, перисологија, макрологија, па- рисологија итд.; Исид. Е1, I 34, 6 и дд. и КАКАћ 182).Ту грешку критиковала је већ античка граматика и реторика, и она је и Вергшшју донела лоше оцане, јер је налисао згс оге 1осШа е$1 („тако устима рече“) или зШега саеИ („звезде небеске“): изрази оге („устл-

841

ма“) и саеИ („небеске") били оу очито „сувишни“\ Таква критика стила нашла је касније духовит израз у Марбодовој песми К е р г е к е п з ш 5 и р е г (1 и о гн т т ер1- г а р к ш Ј о ћ а т т акка115 („Покуда свега што је било излишно у посмртнрј беседн опата Јована , Р1 171, 1675)8 9 10. Исти Марбод за иисање хагиографија даје упутство: к г е л ч Ш с \ сШисШе п е с т о г п а и оттпо („кратко и јасно и не баш сасвим без украса“, Р1 171, 1566).

У XII веку налазимо уиадљнво миого кратких обрада античке грађе"'. Делом оу то школска вежба* ња, делом, међутнм, имају виши ниво. Примери се налазе у збирцп С а п п т а В и г а п а (5СН1ЈМАХК бр. 97 —102), али и у песмама Примаса (бр. 9). Смемо ли их довести у везу са \па к г е \ п Ш 1$ и са критиком класика Матеја од Вандома? Познати песници тог времена су у сваком случају веровали да су скраћеном прерадом античких аутора стекли заслуге, и хвале се тиме. Тако чини Виталис из Блоа (УкаИз В1е5еп81б) у прологу своје А у л у л а р и ј е (А и Ш а п а — К о м е д и ј а о ћ \т у) (СО* НЕИ [Коен] I 175):

Нес теа уе1 Р1аиИ сотета потеп аЂ о11а ТгахИ, зед. Р1аиИ диае јиИ Ша теа ез\.

СиПаиг Р1аиШт: Р1аи\ит ћаес гасШта ЂеаиИ;1Л р1асеа\ Р1аи\из, зспрГа УИаИз етип1.

АтрћИггоп пирет, пипс АиШатга Гапдет Зетгзетип1 зепго ртезза УгШгз орет.

8 К ао застр аш ујућ и пример за плеоназам служио је и стих Њатг1 диа ро1етап1, ^иа тгоп ро1етап! поп гћап! („ступаху куда су могли, куд нису — не ст у п а х у туд а “) (Г А К А ћ 182 горе), који је, што Ф арал изгледа превиђа, вероватно Луцилијева пародија на Енија (Ш. МОНЕЦ, Ртадтеп1а рое!агит 1аИпогитп — В. Морел, Фрагменти латинских тгесника. 5, 172 и Харисије [Сћапзш з] код К а јл а [К Е Њ ] I 271).

9 Овде имамо један топос вица који је у каснијем пери- оду духовито вариран, посебно од стране Риварола, кад нпр. за један дистих к аж е да су у н»ему пронађене дужине, или кад хвали неку елегију која се састојала само од једног једи- ног стиха (Кпгаго1, Еез р1из ћеИез радез — Риварол, „Најлепше странице“ , Мегсит де Ргапсе, стр. 61 и 65).

10 Т у спада Ретдатаа ј1еге оо1о („Пергам нарицаћу сад“); дистиси 99 а и ћ у С. В. и други.

842

Ова је комедија моја — ил' П лаутова — име по ћупу С тскла, ал оно ш то П лаут изнедри моје је сзд.

П даута поткусих, ал' П лауту губитак се посрећи овај: П ?аут да би годио још — спис се Виталисов шти.

Једмом то 6А Амфитрион. а сад Л улуларија то је: Гронулим одавно. д ах нони Виталис им дА.

Тако трсба схватнти и то што С имон Капра Ауреа ( 5 јш о п Сарга Аигеа) прераКујс Е н е и д у ц ликујс:

Ш ипта УпдИН согпрГрпЛа ргетоп.Зннгну Нсргилија чесг сажм<:м што пал»а је збит.

Да ;т су се шситнлн спскс шнрнне? Верујем да са тим фактором мора да се рачупа. Кад Алберг ид Штада, један еш!гон нд XIII века, у спом де.ту Т гоИ из (Т р о и л ) треба да ошгше дпанаестодневну бнтку под Тројом, он све то отаљава у четрна<хт стихова и при том још и уздише (3, 343 и дд.):

фшс! јииа( аз&еЈие с1аиа&, диШ (е1а, ^иШ епзев, фшс! тог(е&, тогНз диШ питегаге тодоз?

А и ( зеп ет з<ЛтШе( з(Ииз аи( јазШ га д1дпе(,5г песгз от пе депиз епитетаге ио1е(.

Ш та се то мили толи ко — непрестанце топузе, копљ а, М аче н абрајат, и низ смрти, по врстам а свим?

Перо ил’ низ ће раздерат — ил’ досаду родиће м учну Х тедн е ли п окољ а св и х потпун каталог да д&.

У с к а п з о п з Де &е$1е примећује се исто тако од краја XII века склоност да се облитатна андрокта- сија (гр. „убијање л>уди“, оп. прев.) обави кратко.

11 Упор. А . М СЖ ТЕУЕ!Ш 1, УгтдШо тге1 теЛго Еио (А. Мон- теверди, „Вергилије у средњем век у" = 5 (хШг тесИеиаИ, N. 8., V), 1932, 266 и д.

XIV

ЕТИМОЛОГИЈА КАО ОБЛИК МИШЛ>ЕН>А

Кад Одисеј после двадесетогодишњег растанка по- ново види свог старог оца, он се не открива одмах, него сматра да је боље да га прво испита речима „>које оштро секу“. Он каже да је родом из „Бриго- поља“ (Алибант — А1уВаз)г да се зове „Свадљивко44 (Еперит — Ерегпоз) и да је син „Тешкоживка Непри- јатновића" 1 (Афидант Полипемонид — АркеШаз Ро1у- ретотАез). Просјаку-кукавици Иру прети се да ће бити послан злом краљу Ехету ("Ехе том — „држ' га“) који има обичај да странцима одсеца нос, \дпи и друге делове тела. Сам Одисеј је онај на кога се „љути Зевс“ (шби&ао 2ео). На другом месту Хомер нам каже да је Одисеј име добио од свог деде Аутодика. Пошто је био љут на многе људе (ббиотгбрг о ), назвао је унука „Срћа“ (19, 497). „Имена која говоре“ 2 носе у Илијади Хектор („онај који држи“, „заштитник“), Терсит („дрзник“), Тоант („напрасити“), тесар Хар- монид („саставл»ач“) и други. Једна девојка била је названа Алкиона, јер је њена мајка претрпела тужну судбину птице халкион (Илијада 9, 562). Етимолошку игру речима практикује и Пиндар, кад ТемистиЈа (Тћепи51доб) тумачи као „оног који разапиње једра"

1 Немачки превод узимам из оног колико корисног толи- ко и шаљивог Папеовог Ономастикона (РАРЕ, ОпотазНсоти.

2 Упор. ЕКАИЕ ООКН5Е1ЕЕ, 2еИзскгГј1 Јпг Натпепјог- зсћипд, 1940, 24. Исти аутор, Баз А1рћаке1. . . (Алфабет...) 169.

844

Е Т И М О Л О Г И Л А К А О О В 1 И К М И Ш Љ Е Н .А

(ОЕхбо и т а ) (А1ет. 5, 50), и Ес.хил, кад ил Тслепииог нмсна ишчитава њсну историјску улсиу М<'. 689)'. У Платоновом Крагилу обрађујс сс. као нпо је познато, проблем порекда језика. Јссу ли ознакс за ствари на- стале захваљујући „природи** или „договору“? Може ли се из имена ишнитати суштниа? „Да‘ — каже античка реторика. Међу 28 дока.зних тоооса Аристо- телових, као последњи фнгурира и топос топбибрато^ („<из имена“): кад се за законе Драконтове каже да нису закони човока него змаја (гр. Агакоп, оп. прев.). Цицсрон за етимологију употребљава реч по1а!1о и дефинише је: сшп ех \ч потШ з агцитепШт еИсгШг („кад се доказ изводи из значења имена“ , Торгса 35). При том он мисли на егзактно утврђива- ње смисла речи; оно је беседнику корисно. Квинти- лијан (I 6 , 28) му се иридружује. Цицерон је, међу- тим, и етимологију личног имена поменуо под „атри- бутима“ личности (Ве шу. — 0 изналажењу тема за беседу, I 34). И Квинтилијан наводи тај аг%итеп1шп, али уз мудро ограђивање да се он може применити само онда кад је реч о додел>еном почасном имену као 8ар1еп5, Ма%пиз, Рт з („мудри, велики, побожни"), 1ши кад је посреди неки други специјални разлог (V 10, 30). Слично се израж ава Квинтилијанов савреме- ник Теон: х^-Р^ 5е еспу еу(оте атсо т&у оиоратши ха1 ттјд- бр^ирСад- г\ тсои Етгсоиирсои Еухсицих Еси („понекад је лепо да похвала крене од имена и хомонимије или од „надимка“, бРЕАЈСЕТ [Шпенгел] II 111) — но овде се ипак, што је карактеристично, мисли само још на епидеиктичку примену. Тумачење имена налазимо и у римском песништву. Оио није ретко, али је увек осмшпљено и достојанствено, код Вергилија3 4 (Енеида I, 267; I, 277; I, 367 . . . ) . Код Овидија, међутим, већ почиње неозбиљни начин, који је потом постао тако омиљен у средњем веку. Свечаност Агоналија има своје име по томе што свештеник пре убијања живо-

3 Постоје још десетине других примера из Есхила. Упор. ШЊНЕЕМ 5СНМ1Б I 2, 297, нап. 3.

4 О Вергилијевом интересовању за науку о језику упор. МАКОХЈ2ЕА1Ј (Марузо) у МеГапдез ЕгпоиГ, 1940, 259 и дц.

845

ЕВРОПСКА К Њ И Ж Г.В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДЊ И ВЕК

тнње пита ацопе? („ла ли да то учиним?*4); али мо- жда и због тога што овпс ис долазе лобровољно, него ит гоне (а#апшг). Мсђутим. раније се та свечаност уопште з&ала А%паИа (..Свсчаност ована“) и онда је просто \Ч5ачсио јслно о. Или сс мислило на агонију живог»Фње. или на грчки агон? Дакле, пет егимологија по итбору (РазН I 317 и дд Упор. и почеткс књига 5 и 6)

АузоннЈс ш аи ' Пробу (Ргођш - .,честити“ оп прев ) |елну ласкану иохвалну пссму н налаже јој да прнмаоцу поставн литан»е:

Аде, иега рго1ез ПотпиН.Е[Јаге с аи&ат п о т л Јп 1ј .1/Ггитпе тогев Нос 1ш Котпеп <&еОегге. ап потеп ћос бесит тогит геди1а?Ап Ше еелгигЈ зс1еп$МипШ тиргетил агШсг.0иа1ет сгеаиИ топбиз.Ји**и иосап потте?Објави, сииче Ромулов.Шта узрок имену је твом.Да л* карав твоја име ти Дарбва — ил' по имену Карактер кориу сачини?Ил' вишњи онај судија Што живот позна будући С карактером што даде ти И име хте да усклади?

Та алтернатива узнсмирава н Рутилија Намација«3 (КшШи§ ХатаПапиб). Он једно разматрагне посвепуК роду ЛепндД. Четири његова припадника донела су Рнму несреНу. А при том 1ерШиз значи „љубазан, л»У' бак“. Шта онда преостаје него питање (309 и д.):

Х о т т Љ и л с еП о з сгеО ат А есигт еге т о г е в ?МогИтз ап роНиз потта сетТа б.е<И?

Шта, зар да аерујем још да с именима ћуди се слажу?Или — да ћудима пре име неприкладно дах?

846

К Т И М О Л О Г И Ј А К А О О В Л И К М И Ш Љ Е Њ А

За хришћане је тумачење имена ауторизовано кодМатеја 16, 18; али и захваљујући безбројиим овјаш-њењима имена Старог завета. Њима је Јероним по-светио свој ЕЉег Ае попгтЉиз НеЂгагсгв (Књигу о је-врејским именима). За средњовековио тумачење име- ЦЈна велики је ауторитет потом био Августин5. Он се г«игра именима У1псеп1ш 5 (,,победник“), РеИсИаб („сре- цћа“), РегреШа (,,вечна“), Р п т и з (,д1рви“). Зашто сеапостол народа зове Павле (Раићњ = „Мали“, оп.прев.)? Зато што је тгттиз аро$1о1огит („најмлаћимећу апостолима“). Слична појава је честа у описупатњи мученика'1. Августин, мећутим, објашњава и јг- 1д.ез (,,веру“) уз помоћ ји диод дгспиг („бива што јеказано“); педиШа (,,неваљалство“) уз помоћ пе дтд-диат (,,узалуд“) итд .7

Све што је до сада изнесено може да изгледа као играрија у којој можемо мање или више да ужи- вамо. Али то добија одлучујуће значење за цео сред- њи век захваљујући делу великог Исидора из Севи- ље, који је у свом сакупљању свеколиког људског знања изабрао пут од ознаке ка суштини, од уегВа (,,речи“) ка гез (,,стварима“) и који је у складу с тим своје дело назвао Е1уто1о%1агит Ноп (Књиге етимо- логија)8. Ја сам на другом месту говорио о непроце- њивом значају тог дела, које може да се означи као

5 Следеће примере преузимам из расправе Кристине Мо- рман (СНШЗТШЕ МОНКМАКћГ) у часопису Мпетозупе 3, 1935/6, 33.

6 Сг. КОБТМАИЕ, ЕпШећипд ипб. ЕпШгсМипд без Кгг- сћепШетз (Г. Кофмане, Настанак и развој црквеног латин- ског), 1876, 150.

7 ЈОЗ. ГШАЕКТ, Загпг АидизИп гћеГеит (Жоз. Финер, Свети Августин као ретор), 1939, 91. — Важна су Жилсонова излагања о објашњавању хебрејских имена у његовој књизи Еез Шеез е! 1ез ЕеИгез, 1932, стр. 159 и дд. — Касиодор: еТу- то1одга ез( огаИо Ђтеагз, рет сет(аз аззосгаИопез оз(епбепз ех чио потте Ш диоб. диаетИит аепетИ потеп („етимологија је сажет говор који посредством извесних асоцијација показује од које је речи потекла реч која се испитује“, РЕ 70, 28 А).

* Означено и као Отгдтез (Порекла). Оба наслова су по- сведочена једнако добро, упор. МАШТШ5 I 61. Отгдо је пре- водни еквивалент за е(уто1одга.

8 4 7

кнропгкл ки.иж кп иог:т и ллтинг-ки * ,■» п Кк

( Н Ш ) П Н Н кн»ига цслог срс,ш»сг ш-ка. 'Та кц.иг, на Ш1Л*ан начин фик<;ирала фуплуг и и и ! У ' ] ' ' и *<>

нскова, НС1 о јс оГк лсжила и г|кЈрму мип]’■>’> ■'* >;5Мпсриоду. Она је иодила ка „порсклу ’ ( г!г ' , " \ у Г' ГА

зи“ стнари. V књили I 29 расправл.а ' . * ,.У 'А'логији као јсдном делу граматике. Рг, ттг* рег м1егрг(‘1а1итет соШцИиг . . . Ц0т ,]ит пг> <1спх ип(1е о п и т еМ пот еп , <Мшн ^Гт ет-. ти-пУ, („Смисао (ујчј речи и;ги имена илноди < е јумачсЈо; '''Ј ' ако си, наиШЈ, сааш ви,их> „одакде је им нич-У,] ОрЖс рааумсш.Ц адлол слпдсао"). Л ишиисјилко ега! новШше Исилороно мора да се, с олоиром на »јСго&о време, накЈне радумним: поп от т а пот т а а УМепћиа .\есши!ит паШгат Гтрота шп.1, гЈв(1 диаес1ат е( сип(1ит р1ас11ит („нису сна имена слари наденули нрема природи, веН понека и према слободпом нахг> Вењу“). Не можемо лбог тога етимологизовати ске ре- чи. Глаттс врсте суи ех саш>а [„тјо улроку54] (гер/л а ге%егк1о е\ гес1е а^еп(1о — „краневи [ге%е<>] по упрна- л.ан.у /ге%еге] и исправним иоступцима /гес1е а%егеЈ“у, Јех огЈЕЈпе („по пореклу“] (чонек се лове ћото јер је сатдан од ћити.ч-а — „демл,е“>; ех соШ гагш („по су- иротностима**) — и гу натадимо оно поднато нам 1иси.\ (,,шума“) ул објаппнетне <уша ит ћга орасш рагит 1исеа1 („јер, угонула у хлад, не пропушта ловољно светлсх;ти“). На другом месту (VII 6) Исидор даје тумачен>е најважнијих старолаветн-их имена' према Јерониму. Гомиле других сЈИМолотија разаоуте су на неких 800 штамланих страница јог дела.

Пошто је певан>е било део реторике и пошто је сгимологија спадала у геме;ве граматике и реторике, она је била и остала обавезан „украс“ поезије. То је у западној Европи уобичајено неН под Меровинзи- ма. Дајем иеколико примера из каролиншког време- на. Валахфрид Страбон издагпно се игра именом уче- лог Флора из Л-иопа (Р1огик = „Цветко“ оп. прев.; Рое1ае II 357, 21 и д,д.). Милон о алостолу Андреју (АгкЈгеач = „м<ужевни, храбри“ оп. прев.; РоеШе III 570, 56):

<л Т а тем а је била обрађена и „песиички" (НоеШе IV 630}

848

Л Т И М О Л О Г И Ј А К А О О В Л И К М И Ш Ј Б Е Њ А

Ас потеп раМит раГгап&о иггпИет гтрШ.Име рођењем што стече мужанским оправдава чинма.

Родитељи св. Аманда (Атапсћдб = „мијти“ ои. прев.) звали су се Серен (бегепиз = „ведри“ оп. прев.) и Аманција (АтапИа = „драга“ оп. прев.); како је то лепо и пуно смисла (Рое(ае I II 572, 131 и дд.). Није увек тако једноставно. Елегантни стилиста Ерик мора да Житије св. Германа из Осера (Аихегге) започ!не ту- мачењем имена тог града. V прадавно време он се звао просто АШ псиз. Алм онда је утврђен зидинама и кулама, увећао се, дакле. У складу с тим морало је да се „увећа“ и име (Рое1ае I I I 438, 10):

Ех аидтепШ гз иегзо содпотте тиггз 8те зедиах изиз тсаз АиИззгопотит Зеи тиШаге иеИз е1 сИхеггз АШопотит:^от т е бхиегзо тез ез( ситиГаНот ипа.

Сада, кад предену име јер зиђем увећа се градским, М ожеш га зват — ко већина ш то чини — А утисиодорум, Мо’ш га поткусит за слтг и прекрстит у Алциодорум: Једно те исто је то, нек ^мена се м нож е до вољ е.

У раном средњем векгу такве су етимологије често третиране према оном рецепту: ил ' се сликуј или црмни. Ваљани Абон (Ађђо) — слуга другог Германа, монах из Сен-Ж ермен-де-Преа — улаж е много учено- сти да би објаснио име П ариз. Оно долази од — на- жалост само Абону познатог — грчког града И зи је (Ма), који је једнак П аризу: 15ге џиазг раг („као је- днак [раг] И зији“)10. М ного веш тине је један песник

10 РоеГае IV 79, 9. В интерф елд напомињ е у з то место: бе 1зга итЂе пгћИ сопзШ („о граду И зији ниш та ни је познато“). Ја претпостављам да је А бон имао на ум у неш то као рат = 1<го<; (,,једнак“). — Упор. у вези са свим овим и Ш Ш ТЕКГЕћВ, РоеГае IV 264 нап. 4. — Н аж алост без даљ и х података, Ж о зеф Вандријес (ЈОЗЕРН ^ЕН БК У ВЗ) саопштава: И 8’езГ (тоиие без депз роит ехрИдиет 1е пот бе Раггз сот т е гззи бе Раг-1з, „едаI а 1а гЛИе б ’1з“. Ег сеИе ЈатгШзге ез( ратјогз епсоте Итее бе 1’оиЂИ, оп е11е беитаИ тезГет роит (оијоитз (Неиие без Соитз е1 Сопјбтетгсез) („нашло се љ уди који су објаш њ авали да је име

К В Р П П Г К Л К Њ И Ж Ј Р Н О Г Т И Л Л Т И Н С К И < » Ч. ДН. И ».* V

у.тожио да би ил нмена Атснолф (ЛТспоНич) н/>ио и прогумачно г*<з/сГ /онл („снажаи јс илнор ; (Р о г /а г IV 427). Неки Гшлнемар (О и Јп стап «) је нн//? '1и!<г, ог/ а т а г ш (,л«нкомс слатак, веН горак , и с т о 17'. ] г, У « сгих (исто, 200, 33):

\ ’а1еп ш г?и г сгдст з гахИ га1г!и<Нт.‘ т .-сг1

В е р б м н о м плада веш тином Ва-7«*рије, р . I ' ј.гуој

гл о саи > р (с н а к а к о и л е н т и ч а н са пссш ском ) пг,ч>н- чч #!апомии>е: п о / а п м п п п х х е г И о д ш ш п {..;пш<ч*нд- нлнлга је е т и м о л о г и ја " (тј. ’т о м е г о в о р и у ирил<>« и<*ћ ама с т и м о л о г и ја и м е н а В а л е р и је ' = „ с н а ж н и , спо*..<У>ни“. ои . и р св .ј) . Ј е д а н д р у ш п е с н и к у м е д а ту м ач и имсма п л а н е т а (и сто , 143, 3 и ;дд.). Н а јб л н с т а в и ји трену /ак је , међупгнм, посрам л»ивал>е е т и м о л о г и је о д странс јс д н о г сп стн тсљ а: је д н а а у с т р а з и јс к а б е б а , нал којом т а ј б о ж јн ч о в е к г о в о р н м о л и т в у , о л г о в а р а једним ја сн и м и разум л»ивим „ а м и и " !

Н 1С, ав1Н1то1одга, /ииз сопјипсШ иг огс1о:Јпјапз с1ит ја1иг, потетг Нћг Ш Ш и г иш 1.Ту, етимолошки путу, методе помету се твоје.Жгебе што реч из глагола — с висока одува те трона.

(Рое/ае III 596, 337)

Е т и м о л о ш к о и ск о р ш п ћ аван > е јш чн и х и м ен а пре- ш л о је и з е л о ги ја п а г а н с к е к а с н е а н т и к е у дрквено пвсЈш ш тво , п а и у х и м н и к у (н п р . А. к . 22, 28, 17)и. У X II в е к у та ј п о с т у п а к п р е у зи м а се у поетике као аг% и т еп1ит лгре 1оси з а п о т т е („ д о к а з и л и топос из и м ен а “ , РА КА ћ 136, § 78), а п о св ед о ч ен је примером и з О в и д и ја (Роп1. I 2, 2). М а р б о д се д р ж и гносеоло- ш к о г з н а ч а ја е ти м о л о ги је (Р /, 171, 1671 С). Он сматра * 11П а р и за д о ш л о од П а р -И с, ,исто ш то и град И с ’. Та изм иш љ о- т и н а јо ш с е п о н ек а д и зв л а ч и и з за б о р а в а , где би требало зау- в ек да о ст а н е“) 15. X II 1939, стр . 27. — У лор. А . ТОВДЕН, Л/егтпгзсНГе В еП гаде (А . Т обл ер , Различит и прилози) II2 246.

11 САН Д МПЕУМАИ, РезГзсћтгј! Ктгорј1ег (К ар л Вајман, Јуби ларн и зборн и к тгосвеНен К н еп ф л ер у ), 1917, 389.

850

Г Г И М О .Т О Г К ЈА К А О О К - И К « И : ; а д , 1 Ј€ , А

је ШОГ5 Г смрт ) а^рег адпи? („храпава ре-4 } )ер те саиа стзар грг-ба. Наслттрот томе, реч у*'га -'^жизот1;?е благотв\-чна. Он завршава:

Хатпеп счттегт&аГ те% тотгпе Е г д о <±етЈетиж тихШтатп гегигтгЕ х <т ,јтј р е з т г т ш <&е т к т х т е с е ш е т ^ ге г и т .

Ствари су те пгго кх.ека к зжук ггр«зор>-ч> у -љу.у љ .јЗгто обрзгтит се &а-*>а сухстини у ста^рма што д*жх — Тахо и схи,со ое праги разОере у т.-асо&а врежх

Хилдеоерт је такоое уоеђен у то (РЕ 171, 1274 А;:

Лошгпа етгг 'сет-тхг 4хх& <&е*ггЈ*АЈО тегип.Тахо гле ствари ;е бнт — т> и ихена раслсг ћеас гтгркт.

Бернард Силзестар \-чи: егк1то1о%1п Дгтпа аретп ег ртасгГса ћитапа ге%п Сетимологија обелолањује бо- жанске стзари, а оне практично љузсхе упућује и аодЈГ, Коментар уз Енеиау, РЛЕ0Е1- етр. 19 29;. Ко је то узимао озбиљно понекад није имао лак лосао^. Јирљшгл Сиисебер (Ра$з(о Ткећеогит — М хчениинво Тебашгш, БСММЕЕР. стр. 49) треба ла извести о ус- танк\* Багауда;

5- Содио &оШсие ггттг иотгатт. ш*Ле Всдсхи&е Та1е гтаКаш потеп. геГ дггос! зИ тштГтз стггеп,Ног зеп ВпстјгјхШ пшхттшз згге Всдагисаз.Иашаие гп соШсгћиз погТггз гтггитсие ггсетгшз.5г гпз Васгшиасз. шс а оасУшти&о Вадсиссз.Ми1апз содтшпз содпага еГетгепга еигггегттљ.

'Љ ВГс Иа, зг сепзез аш&асгет тЛдие иадатаез.Аи! гЦс ВасаиЛаз оеШз сшЛети&о иасатаез.

'Љ Шжко нал имена схислом мулровах. отклла Багауаи Име покесогпе то. 'лл обележје кхека кгта је.Њкх гат Бахаупкма тов мо нл’ облик залрж мо Багаули. *

а Срелнлвековне пок>тпаје лубохоумког тумачења ;о«ена Публнја Вергилкза Марона региструје Фунајоли ГПЈКА10Г1ј у Уггдто пе1 Мет&о Еио (ЈВергилије у средњем веху~ — свезах о Вергилију у 5НиН МегНеиаИ).

851

Имо и )едко и друто у списима среће се нашим Ж елтп ли облик Бахауди — по бахатој скитн.и их зови, При том писменииа сродким писмена замен»ујућ сродна.

65 Крсти их тако јер дрско (аи<Лас(ег) с е скићу {г'идап(ип Или — Бакауди, Јер смвлост (а ш Јеп И а ) немоју (сасапц

Са гтуио хумора Јован ол Соллберија (С1СН8 П 154) пише о несавесном мона\\ Манернју, сгп р>г/< Шс соп^тшп потеп, цшх! тапе гиспз т ргассјргиит гетЈи. . . („коме име приетаје може бити от\ да што већ ол ране зоре срл»а /тапе гиепз/ у пропает . . . ). На лворски начнн изражава своје поштован»о Дцербо Морена (Асегћиб Могепа) царишт Бсатриси (Веа1пх = „6лажена“, шт. прев.) поигравајући се имсном^ Вир пчхз у т\ мачељу имена био је Анри нз Аврашиа:НГпс иосог Непггз: ..Непи-т; .,тч5"-ггзиз; (ИсИиг Непг1$Ј п пзи ‘; — поп т п$и, дио псГео. 5вд. дио ВШеог. , . и

Анри се зовем по ..ћеп“. или „у“ , и по „ггзиз", што „смех" је; Дакле — „У смеху": не зато што смејем се сам, но што мени Смеју с е . . .

У комедији РаиИпиз ег Ро11а Рихарда из Венозе гла- вна јунакиња сентенциозно вели:

N0771271« Ро11а у о с о т цша роИео тогНзиз аШз: Сопиепшп1 тећиз потгпа заере зигз.

Пола се зовем јер чаш ћу до полова допрем земал>ских: Често ко одраз и лик име се слаж е и ствар.

И у вагантској сатири имамо етимолошке шале:Рара, 51 тет (апдгтиз, потетг ћаЂеГ а те:СЈшсдии! ћаЂепГ аШ, зо1и5 тгН рарате,Уе1 5Г иетЂит даШсит гп5 аросорате,„Рагез! рагезГ <Из( 1е тоГ, зг игз гтреРгагењ.Име папе настаје од речи „раратеи, 13 14 15

13 Моначијева (МСЖАС1) напомена уз СезГа РтШетгсг те- М се 1114.

14 Рогзсћипдетг гит б.еи(8сћетг СезсМсМе 18, 1878, 489, 70.15 Саттгпа Вигапа изд. Н Њ КА и ЗСНТЈМАИ, Том са тек-

852

Јер са слашћу највећом «апа туђе даре. Тако — ид’ апокопом речи „Паре, паре!": Храну ту понтифипи понајрађе варе.

Тако смо од ;кх:тојанственог Исидора и песника религиозно-моралних пасија и хагиографија поново скренули ка обесној игри стихом. Али етимолсхгија нам је припремила још једно изненађење: Данте прегу- зима ту игру и претвара је у загонетну мистику свог списа Упа Ииоиа, пречишћава је у великој умептости Комедије.

„Славну госпу“ младог Дантеа многи су нази- вали Беатриче /г диаИ поп зареапо сће 51 сћгатаге. То, према Цингарелију (2ШСАКЕББ1), значи: нису знали које име да јој дају и назвали су је Беатриче зато што су слутили истину. У § 13 поменутог сгшса Данте се позива на изреку: Мотта зип1 сопзециепНа гегит („Имена су последица ствари“). Италијанска дантеологија сматра да је тај принцип готово досло- вно открила у Јустинијановим 1п$П1иПопез (Институ- ције). То је занимљива чињеница. Али важ није је знати да су та теорија и њој одговарајућа пракса биле уобичајене у целом латинском средњем веку, тако да је Данте морао да их познаје — и без Јусти- нијана. Он их је и касније чешће употребљавао: у канцони И оф а гаг геса („Бол ми у срцу раћа . . . “ , Ри- ме БХ, прев. М. Марас, Д јела 1, стих 152); али пре свега у животопиоима св. Фрање и св. Доминика у

стовима I, стр. 77, строфа 13. Уз то вредни Шуманови примери у коментару стр. 85. — О етимологијама у Васовом Роману о Руу (Шасе, Еотап &е Еои) упор. А1МТОШЕ ТНОМА5, Шош/е- аих Езза1з <Те РћПо1о§1е Јгапда1зе — Антон Тома, Нови огледи о француској филологији, 1904, 4 и д.). Кад он каже: оп п ’ар- ргепдта реи(-е(ге раз запз ип сет(ат еГоппетепГ цие 1е тпоГ ,Муто1одге“ ез( јатШет а поз Iгоииетез ди доиггете згес1е („не сазнајемо без извесног чуђења да је реч ,етимологија’ по- зната нашим трубадурима у XII веку“), он превиђа чињеницу да су француски песници студирали латински и реторику и да су, дакле, и о Исидору понешто знали. Даљи материјал код М. Н. 5ТАН8В1ЈНУ, Рогегдп 1апдиадез гп Иге Сћапзопз де дез(е (М. X. Стензбери, Страни језици у средњ овековној франиуској јуначкој песми), Филаделфија, 1926, 37 и дд.

853

ЕВРОПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЛАТИНСКИ СРЕДН.И ВЕК

Рај\\ Паводом родног места св. Ф рање Данте каже (3,'П, 52):

Регд сћг с1’е53о 1осо Ја раго1е N 0 4 сИса Азсезг, сће тгеЂЂе с о г г о ,

Ма ОНепГе, зе ргоргго т г аио1е.

Стог нек Асизи не каж е тко води ријеч о том мјесту, јер би мало реко, већ Исток ако точна ријеч му годи.

То значи да ко хоће да тумачи етимологију речи А$- зш, не треба да А55151 схвати као изведницу од аз- сепДеге (дакле, као ,,усоон“) — то би било сувише мало: него је то био излазак сунца. У следећем пе- вању Доминик и оба његова родитеља чине сакрални трио имена као Аманд, Серена, Аманција у Милоно- вом Житију св. Аманда. Данте каже:

Е регсће Јоззе циа! ег!а гп соз1гиИо,СЈтпсг зг тоззе зрггИо а потагЊ Ба1 роззезто т ст ега 1и11о:Оотепгсо ји б.еИо . . .О рабге зио иегатеп!е ГеНсе!О табге зиа иегатете Сгоиаппа,8е т!егрге1а1а иа1 соте зг бгсе.

и какав бјеше, да би и зван био, одовуд сиђе дух да га прозову придјевом оног чи ји сав је био.Доминик поста . . .О његов оче, Ф еликс си међ свима, о мајко, ти си заиста И вана, ако ли право тумачењ е има!

И та појединост поново доказује да је Дантеов пе- снички стил пре»узео наслеће латинеког средњег века и да га је он овојим генијем оплеменио.

Ово оу онда преузели хуманизам16, ренесанса и барок. Имена која говоре (СпШо, АпАгето) носе гла-

}Г’ МАКТШ НСЖЕСКЕК, Вег Иате без Шсо1аиз иоп Сиез т геИдепбззгзсћег Е1уто1одге (М артин Хонекер, Име Николе

854

вне фигурс Граснјановог Џ а т р т а л а (СгЈп'сдп). О Еуге- нију се каже: ез(е ега зи пот ћге, уа с1еЏ п1сЈдп („то је бнло гвегово име, или одређе»ве , КОМЕКЛ МЛУАККС) I 366). Крајњс стецнште је, као н обично, Калдерон. Он ннје био само зем.вак пеш и чигалац И силоров. V сво- јим СотесИаз он нам саопштава бројне етимологије: Толедо — хебр. То1е1о1 лначи јит1ас1оп с!с т и с к о з („за- дужбина многих“); М огдгаке^ је, у стварн, М хчпагаке* (те1с1аЛо5 соп !о.ч АгаЂез — „помешани са Арапима“); Семнрамида на сиријском значи „птипа"; из сириј- ског је:шка — којн је Калдерону очнто био носебно близак — иопгче и име Фаетонт (,,чуња“). Закл»учи- мо са класичном митолопгјом. Шта гшачи М аријана?

. . . 1отапс1о а МаПе е1 Маг У а пхапа е1 Апа. етхсхетга Е1 потбге де М аг-у-Апа Јтреггозаз ехсе1епс(ав.

. . . кад се од М арса одузме Мар А од Д ијане Ана, тад задрж и име М ар-и-А наНешто величанствено и врсно.

Кузанског у етхлмологији његовог времена), Х ајделберг, 1940. — У смислу пародистичке сатире Рабле име 1а В еаисе (ла Бос) изводи из је 1тоиие Ђеаи се („мени је то лепо“ 1, 16). — Овамо спада и поглављ е Б е 1оз тхотЂтез еп депега1 („О именима уоп- ште“) на почетку дела Мотћтез д.е СгШ о (Христова имена) Луиса де Леона.

855

XV

КОМГТОЗИЦИЈА БРОЈЕВА

О комлолпшјм је реторичка теорија (Кшшжли јан III 3, 9; VII ргаеј. 4; VII 1, I и д.) мало шта умсла ла каже, а и то мало схватано је погреишо (Рое1ае IV 369, глоса уз 229). Сервије напомиње уз ЕпеиОу I 8: т Хге$ раг(е$ <1(у1<1ипг рое(ае сагтеп зиит: ргоропиш, т\>осап(, паггап(. Р1егитдие (атеп <1иа$ ге$ јасшп( е1 хр$ат ргоро$Шопет тх$сеп( туосапот, дио<1 т Шго- дие ореге Нотеги$ јесх(; патдие кос теИи$ е$1. 1и- сапи$ (атеп гр$ит ог<Нпет туегШ; рпто етт рго- ро$т(, М е паггауК, ро$(еа туосатг. . . („песници деле своју песму на три дела: они постављају тему, зази- вају музе, приповедају. Махом пак уводе само две ствари и поставку теме спајају са зазивањем, што је учинио Хомер у оба своја опева; а то је и боље. Лу- кан је, опет, изокренуо овај поредак: он је најпре по- ставио тему, затим је прешао на приповедање, да би тек на крају зазвао м у з е . . . “). Ова поука није у осно- ви говорила ништа друго него да пеома мора да се састоји од увода (туосаНо — „зазивања муза“ и рго- ро$Шо = „поставке теме“) и паггаНо („приповедања"). Антички узорни епови нису имали епилог, уз изузе- так Тебаиде. Имамо известан број средњовековних пе- сама уз које су аутори приложили диспозициону схе- му. Она се у уводу Арнулфових ОеИсгае с1еп означава напшсима: 1. 8а1и(аНо а<1 ге%ет („Поздрав краљу“),2. 8а1и(аНо а<1 ге%тат („Поздрав краљици“), 3. Рго- ро$Шо („Поставка теме“), 4. 1пуосаНо („Зазивање му-

856

К О М П О З И Ц И Ј А Б Р О Ј Е В А

за“). Крај се састоји од: 1. ЕрНо§и$ („Еггалога“), 2 . Рш- 1о$1са рое1е ШгазНса („Песниковог дијалога са кљи- гом V тетрастисима“), 3. СоттепДаНо орепз („Препо- ручивања дела“), 4. Сопјеззш („Исповедаља“). Овако сложена диспозиција је, међутим, ретка. Већ ргоро- $Шо и ткосаНо нису долазили у обзир за све врсте песама. Али владало је схватаље да се песма мора рашчланити бар на увод и главни део. Тако нпр. Се- дулије Скот песму о повратку једног бискупа, од са- мо 44 стиха, дели на 8 стихова, ргаејаНо (,,увода“) и 36 стихова соИаНо зШе паггаПо („претресања или при- поведаља“, РоеШе III 326). Али и код душх нара- тивних песама налазимо увод ргаејаНо и паггаНо (Рое- Хае IV 997). Појам паггаНо био је већ код Квинтили- јана (II 4, 2) тако проширен да је обухватао „цело- купно подручје књижевности“ (Барвик [ВАКТ1СК], Негтев 63, 265 и дд.). Веома ретко диспозиција се узима из садржине приказивања. Код хагиографија понекад смрт светитеља чини цезуру. УГХа Ееис1е§агИ (Житије св. Лојдегара, РоеХае III 5 и дд.) има пролог и две књиге, од којих се прва завршава смрћу свети- тељевом. Друга почиње (стр. 25):

СопНпеХ т11е ртгот застаИ дезХа ИЂеИиз МатХутгз, гп сатпгз р1астиз диае Хедтгпе деззгХ.ЕхиХиз зроШз сатпаИЂиз, ессе зеситШиз,Мгтгз диае деззгХ глгХиИЂиз, гтрИсаХ асХа.

Прва се књижица ова страданијем свечевим бави,Чинма што преблаги сврши у плотско заоденут рухо.Шта нам по смрти приказа и каква врлине чудеса Одору пути кад сазу, приповеда књижица друга.

Прва књига има 733, друга 513 стихова. Аутор је, дакле, тежио приближној симетрији. Слично је по- ступио аутор старофранцуског Житија св. Алексија (упор. ХКРН 56, 124). Као цезура маркира се смрт и у песми Сагтеп <1е запсХо ЕапсН?егХо (Песма о св. Лаинобергсу, Роехае IV 154, 442 и дд.). И иначе у ха- гиографском песништву повремено налазимо зачетке композиционе вештине. У Раззш запсХг ОтпНт (Муне-

857

шшрстсЖА књтжжмпогх ш ж а п ш с к * сгхдпм всх

ниш тку са. Ктшпвшк. око 900 гог) нл то уиаЈу|у ^ жалт. Ссаека у судкиш«« на прнгчер, састојн се од' ацкгешстсл (тс) ргтејфсп (л реф дпоо н т ш 1 н геџрвткте* 1*Ш1 Отппт (лдгшорв бкамеког Кмп«. шм*. Ро*1«* IV 9®Ј т д*Ј.

Дутори су у срсдмм биза ш е> о о« ш ал» т атсттт ж з» ш т « * ј \ ш сјш ш лш т^ мс н %тг т*рн»у' ашжрутешжџ радм* Штмишм. % •* *** чаалц* од гшс (ш*г*љлтт тжх****ш т .ж л* се жжшбш шжхж ишј* То )г прШ1фучи*м> к ћ Мар«ш|а*1 Какд* С01С1; 27>, I). а ЈСасксоор )с 10 прм%*с*«а«аао са $аос«С»**;м1 *» ш к јш ^ 1 V и ш у с т к срсдп м ккош ш п а м уштшст ш птстЏ* за ушљмшњл иртшџшЏ орааа «к»; напротиа. шхииш« оаспо са »иаестот а ш м а спкш ро«Јрд»1 ^ ма ?о!

Аам ммјс са аашраао мн од тога та се у окафу Јсдног асда обра&ују 1ктгу >» р аи и ч и т предмет Ид С ш с а к а о ?с.то 6* %т&тши (О Огаичомггау) « ш аезујс сс )Ш 1 песма 0а ос/о рппс*ри1Љм п к «ј („0 «сам пржкаттп фе*оаа~). ао|а |с. као што сс 1«« мсдаамо ухаоио. сако насгааак праог дсла. жт сш у раммјнм шташтаммм аср.ш^ака ра.м.1а као самостамкд ј ш . Ермодд Нмгсл смтсаа у ^ггирм киа«ге дсаа Луд* амга Побожиог, да 6м ка кра)у (РоеШ II 76. 649 и дд.) ма њсгл прмкачно МЈасипа) о цркам Са Марм|с у Штрасбургу. Валадфр»иоаа гксма Ое (тарте Тагк* (ЈО Тсодсрмксмкш кјмту**) обрЛујс јсдку за друтом тсос оесммк м муза (1—27). Тсодсрмха (до 8$). ш»ра Лудакга м нсгоау кућу. Абом из Ссн Жгрмсма лмик * 890

* Н К1СК5ТА0Т, Ог 4§егж*ктЉш срхОт* *п УвгШ * ш « К С ( Х . Ншстагт, О бшртсијамо ко/има ог слџжио КжшШр р д б к р о џарсжих докрг гак жксарг. Мккхгм 1921

> Уоор Ропж ! 90!. 29!; Роаиш III МД. 9М; Роа*ж IV а к . 22 1рагамНаа*$х Роа*ж IV Твв. 303. — Та лмгрвсжжа ш * маша м го шажа да сх прати у Раеш иоаом Таофилу (Тћаор- ћии*1 Ушатшл о ооЈму Ноог (Јиодрмпа**) нуде сшхоам 93—110. Ту ојрсготао опада м л у га умггшГ (Ш. МЕУЕВ. стр 107 п к ц Ут спсх 203: а*ж (Јам киГ) ммЈе тмнЈа <Ш. КЕУЕН) мего ђиао цосасгоце ореш Јоаан Ш. 44!. МногоброЈме дмгрескје У Фудхо> моаоЈ (ГмЈооЈ песмм о крсгашхом р«ту <*од 01ЈСНЕЗМЕ кпр 4.890 ћ м оометах 3. кмжге). — Ес**ат ( - *с1аШ? — лрсгтеза- м*. хфошмрегое”! у шшчењу ехс***ш (_дмгресија~> упоггребдш Фрмдегод СКА1ИЕ 1 15®Ј.!

858

К О М П О З И Ц И Ј Л Б Р О Ј Е В А

две књиге Ве11а Рапзгасае пгћгз (Ратови града Париза), а као трећу књигу додаје моралну поуку за клерике. Праве лудоријс дозволио је себи Ерменрих од Елванге- на у писму свом мецени Грималду, једној збирндг збрка- них плодова лектире, у којој се говори о л.убави прсма Богу »и ближњима, о неправилним глаголским облицима и много чему другом. Слично томе је и збркано дело Шгег д.е јоШе \п!ае (Књига о извору живота) Аудрада Модика (Аибгабиз МосПсиз, Рое1ае III 73 и дд.). Вео ма је карактеристично за средњовековна сх!ватања сведочанство Јована од Солзберија у спису Ме1а1о- џсоп (изд. ШЕВВ стр. 3, 19 и дд.): тоге зспкеШшт ге$ Vаг1а$ сотр1ехи$ $ит, диа$ дшздие $ио ргоЂаћП аш гергоВаШ агШ по .

ЗипГ Ђопа, 5шН диес!ат тесИосгга, зиШ та1а р1ига фие 1едГ5 ћгс; аШег поп јИ, АиИе, ИЂег.

51С МагсгаП$ (I 16); $1С е! е§о („обухватио сам, како то чине гшсци, разнолике теме, које ће свако по сво- јој вољи прихватити или одбацити.

Доброга наћи ћеш ту, а погдешто и осредњег, лошег: Друкче и не бива текст књижевни, Авите мој.

Тако вели Марцијал [I 16]; тако и ја“). Крајње је траљава композиција код Еуполемија и Амарција. И код једног тако артифицијелног песника као што је Хуго Примас често недостаје јединство теме.

Средњи век је, мећутим, имао замену за модерну технику композиције и то у једном сасвим друкчијем принципу, који ја означавам као композиција бро- јева. Наговештаји за то могу да се наћу већ у антици. Илијаду и Одисеју су можда тек александриј ски фи- лолози поделили на по 24 књиге, јер је грчки алфабет имао управо толико слова. Али 24 је случајно и један некако „леп“ број, исто тако као и 12. Вергидије и Стације поделили су своје епове на 12 књига. Под утицајем Вергилија још је и Виланд првобитних 14 књига свога Оберона разделио у 12 (Фр. Зенгле, Ви-

Б В Р О П С К Л К К .И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СРЕД14.И «КК

лаид (РК 5ЕХОРЕ. Ше/амЈ], 1949. стр 3* *2 „ НагЈ Милтон је накнадно 10 кдмгга свог И'н\Ол (РагаАгзе ггроширно на 12. Естстскн тово^вају и бројевн 10 и 100. као и бројеви > >Жен са њкма. У АррепсИх \лг%Шапа („Вергигпг; : >1а” ку ) СиЈех {Комарац) нма проелшј од 10, С;> Кирц/ прое.миј од 100 спгхова. У К ирису имамо н ^дметрију бројева: говор и одговор имају по 26 ститг--.* на нгга је први укачао Бнхелер (ВЕЕСНЕЕЕК). Пр .. од дае елешје у част Мецената има 144 = 12 ч. 12 сти- хова; првих 12 отпада на проемиј. Лруга . Кал- трни ја Сикула (Са1ритшб 51си1иб) нма "Со с;н.хова нсто тако и Клаудијанов опис Апона (АУ.-.ј Ва^ш код Падове). Друге »вегове песме имају ;*о 20 сти- хова. Под Марком Аурелијем Никострат ;,с написао збирку новела под насловом Агхоц.1 'Ж а • л>’< г књига приповестш.

Рнхард М. Мајер (К1СНАКО М. МЕУЕК. 01е а/г- ^еппапГзсће РоезГе паск гкгеп јогте1кај1еп Е1етгмеп кезскпекеп — Старогерманска поезија описана према својим формулативним елементима, 1889, 73 и дд.) створио је појам ..типичних“ бројева, који су разли- чити у различити.м културама: ред тројки, петица и десетки код Индуса; 7, 12, 40 у Старом завету; 17 и 50 код Ираца. Постоје, дакле, фаворизовани арит- метички системи који имају своје корене у архаичним облицима мишл>ења3. Новија истраживања битно би обогатила и продубила ове наговештаје. Овде у то не можемо да улазимо.

Антика је од Питагоре и његове школе примила мистику и симболику бројева. Цицерон у свом спису 5оттит ЗсгрпопГз (Ие ге риВИса) (Сципионов сан [’0 држави'], VI 12) учи да су седам и осам савршени бројеви (р1епиз питетз — „потпун, савршен број“). Античка симболика бројева стопила се са хришћан-

3 Упор. поглавл>е Ше ту(ћгзсће 2.аћ1 игтЛ паз ЗувГет пет*ћетдеп 2аћ1епи („Митски број и систем 'светих бројева*“) у књази Е. Касирера Филозофија симболичких форми (Е. САБ- 51НЕК, РћИоворћге <1ет зутћоИзсћеп Рогтеп II, 1925), стр. 174 и дд.

860

К О М П О З Ш ЈИ ЈА Б РО ЈЕПЛ

ском*. Захвалу\г}ући годинама Христовог живота, мит- п„,ски смисао добио је број 33. Алегореза Библије испи- :ја утивала је ..мистичне“ бројеве Библије. Августин је 1ја имного размишл>ао о томе. Петар је уловио 153 риое (Јован 21, 11). Шта је значио тај број? Он се лобија збрајаљем бројева од 1— 17. Број 17 = 10 Г.тесет за- повести) 4- 7 (Свети Дух). 153 рибе с\% дакле. верници који поштују закон из љубави, а не само из страха.53 може, међутим, да се схвати и као 3 пута 50, ако :ач°3 схватимо као мултипликатора. А шта је 50? Одго-вор: 40 -г- 10. 10 је р1етШ<1о заргепНае („пунођа му- дрости“), пошто 7 значи стварање, а 3 тројство. 4 је број временских ствари (годишња доба, ветрови, стра- не света). 40 је, дакле, временита црква. А 10 је број награде. Дакле, 50 значи будућу цркву итд. (примери ~код П. Шарла, „Народски елементи у проповедима св. ^Августина“ — Р. СНАК.БЕ5, 1Л1етеп1 рориШге Лапз 1ез зегтопз Де зат( Аи^изНп у ИошеИе Кеуие (кео- Њ ^ и е, Лувен, 79, 1947, 619 и дд.).

Сви бројеви који су поменути у Библији зацело су имали неки тајни смисао4 5. Сем тога треба имати 2на уму да су две од седам аг(е5 ИВегсЛез — аритметика пи музика — обрађивале односе бројева и пропорција, ии то надовезујући се на касноантичку традицију, она- кву каква је постојала код Марцијана Капеле, Бое- тија, Исидора. Храбан Мауро препоручује аритме- тику зато што нас она учи да разумемо мистичне бројеве Библије. Једна анонимна песма из доба Каро- линга под насловом Ие ап(кт епса („О аритметици“,Рое(ае IV 249 и д.) доноси следећа тумачења. Број је- дан је = Бог; али и = зет т агт т (,,расадник“), по- пгго рађа двојство (д.уаз, рп т а ргосгеаНо — „двој- ство, први пород“). То симболизује супротност између добра и зла, али и њено превазилажење уз помоћ две природе Христове. Броју три придружено је Тројство,

4 В. X. Хоперов Средњовековни симболизам бројева (V. Н.НОРРЕК, Мебхеиа! ИитЂег 8утЂо1гзт, Њ ујорк, Со1ипЛ1а ХЈпју.Ргевз 1938) није ми био доступан.

5 Они се обрађују у Исидоровом спису Б е питепз (О бро- јевима, РЕ 83, 179 и дд.) уз делимично надовезивање на Мар- цијана Капелу §§ 731 и дд.

861

али и троструки звук музике, димензије времена, то- Ш5 (егпагшз („троструки покрет“) душе. Савршен орој је и број четири, који са три претхотна лаје десет и у даљем прогресу уздиже се ка комбинацијача 40, 100, 1000 итд/ Н>ему одговара)у четири годишња дооа, чегири лица херувима. чстири јеванђе.ва 5 »е симбо- личан број света, састав.вен од мушке трн те и жен- ког двојства, одражава се у пет светски* зона, пет чула, пет врста живих биНа (човек, четвороло:нпи, ри- бе, гмизавци, птице)6 7 8. И тако то иде дал>е гтлс о броја шест (Августин Р1, 34, 301: зех ојј1с1а таигаНа — „шест прнродних дужности“), седам (рег\:?^о $ер1е- пагшз) са седам животних добад осам (регјесш* оси>- папиз = киђиз, трећа потенција), девет !са Музама, сферама, анђеоским хоровима) до десет. Ова пркл>а може да пружи лредставу о систему знања раног средњег века: пре рођењ а схоластике. Профано школ- ско знарве и Досгпгш засга („свето учење“) нераздво- јени су. Знање се састоји од традирале и меморисане масе грађе. Још недостају снага и неодољива жеља да се оно критички продуби. Симетрије и корелације основних бројева стварају привид једног реда, за који се верује да је свети. Све аг(ез, додуше, потич\’ од Бога, дакле, добре су. И пак је наука о броју изнад свих њих. Јер дело стварањ а света, ритам времена, календар, сазвеж ћа, засновани су на бројевима. Тако учи Агије од К орвеја (Согуеу) у једној песми о изра- чунавању календара (Рое(ае IV 937 и д.; упор. Рое1ае IV 1076, 9)9.

Оно што сам овде сакупио да бих читаоцу дао представу о средњ овековној симболици бројева може

6 О „божанском четворствуи (Ие д.гтпа срш (егтШ е) оп- ширно говори Родулф Глабер (НобиНиз О1а1оег) на почетк>' свог историјског дела (РНОХЈ стр. 2 и дд.). — Упор. о томе 5. 01ЕТ у часопису Е е г т е ди т о у е п аде 1аНп 5, 1949, стр. 238.

7 Урачуна ли се и камење, испада да има шест степена бивствовања; тако је у делу Гесипда гаНз (Л ађа богата това- ром, У01СТ стр. 231, са примерима из Августина и Гргура.

8 Разликује се седам степена посвећења (РоеГае IV 282. 132 и дд.). О броју седам упор. и Алдхелмово писмо Ацирцију

9 Примере за симболику бројева налазимо у РоеГае III 799 под одредницом аИедотгса &е п и теггз („алегорије о броје- вима“).

862

т 1слујс као нека напазјанија куриозитета. Иза тога, мсђутпм, стоји нешто сасвим друго. Сваки читалац средњовековних латиноких текстова зна да је мгшо библијских изрека тако често навоћено и алузивно \потребл>авано као она реченица из „Мудрости Соло- монове“ 11, 21: отта т тепзига е( питего е1 роп&егг ДезрозтзН („све си распоредио по мери, броју и ра- внотежи“). Даћу само један пример из дела РгаеЛгса- по СоПае (Голијина проповед)1*:

СтеаГогг зеташпГ от т а зићјест,8и1> т епзига, питето, ропс!еге ретјесГа.Аб. тигзЉШа, рет ћаес гте11ес1а,Зигзит 1гаћИ ћот т ет гаНо Шгес(а.

Потчињене Творцу свом творевине леж е Све од мере саздане, броја, равнотеже.Крчећ пут к невидимом кроз створења вреже,Ум, висини управљен, спрам божанства сеж е.

Књига мудросш је вероватно настала у I веку пре н. е. у Александрији. „Скроз-наскроз јеврејско је- згро украшено је свакојаким цртама позајмљеиим од грчке културе, или боље, од хеленистичко-египатског синкретизма, које у неким случајевима нису сасвим поштеделе ни само то језгро.“ (ОТТО Е1ббРЕТБТ, ЕтШшпј* т Ааз А1(е ТезШтеШ — Ото Ајсфелт, Увод у Стари завет, 1934, 656). Много шта говори у прилог закључку да се и гл. 11, 21 првобитио служи грчком формулом. Она се, према Ериху Генцмеру (ЕКЈСН СЕК2МЕК, Роп&еге, питего, тепзига — „У равноте- жи, броју и мери“, у Агсктез ДЋШогге (1и 1>гоИ Опеп- (а1 е( Кеуие 1п(егпа(тпа1е Аез ОгоКз (1е V АпНдиМе 1952, стр. 469—494), јавља код Софокла, Горгије, Пла- тона, а у римском праву употребљава се као ознака за „фунгибилне“ ствари. Само, та формула схваћена 10

10 Т. М Ш СНТ, Тће ТаИп Р оет з сот т от у аИтЊтеб 1о ШаИет М арез (Т. Рајт, Латинске песме обично приписиване Валтеру Мапу), 1841, 32, строфа 8. — 8ТКЕСКЕК тај текст при- писује школи Валтера из Ш атијона (2 (б А 64, 1927, 183). Пре- ма Вилмарту 0ЛП1-.МАКТ) аутор је Валтер (Кеиие ћ&петсНпе 1937, 128).

је у Библији као израз бож јег уређења света и као таква узимана је и у наредном периоду. Исидор, на пример, у Е(. III , IV 1 под насловом 0ин1 ргае$1еп1 пит еп („Шта би иоказивали бројеви“) наводи обра- зложење: Ка11о пит егогит соШетпегкЈа поп е$1. 1п тиШ$ епип $апс1агшп $сг1р1игагит 1ос1$ (ЈиаШит ту- $1епит НакеШ е1исе(. Моп ет т јги$1га т 1аисШ)№ Ие1 <Ис1ит е$1: О т т а т т еп$ига еГ пит его е1 ропАеге јес1$п („Не м ож е се занемарити начело бројева. На многим местима у Светом писму излази на видело колико тајанства они садрж е у себи. Није, наиме, ба- дава речено у славу бож ју : Све си начпиио по мери, броју и равнотеж и“). У м еђуврем ену јс Хсрман Крингс (НЕКМАММ К К Ш С 5) доказао да је идеја огсЊ („поре- дак“) средњ овековне слике света развијена из те је- дне библијске речи11. * 67

11 КНШС5 у О*. Ујј*. 18, 1940, 238. — Разрађено у спису истог аутора: Огд.о. РћИозорМзсћ-ћШоггзсће Сгиптедипд егпет аЂептаптзсћеп Мее (Огдо. Филозофско-историјско утемељење једне западњачке идеје), Хале, 1941. — Упор. С11ј8СЖ, 1пћго- дисНоп а 1’бШде де заШ АидизНп (Жилсон, Увод у изучавање св. Августина), 157 и д. — Дирер је хтео да „своје опажање заснује на мери, броју, тежини“ (РАК О ГЗКУ-8АХБ, Штеп Ме1епсоИа — Панофски-Заксл, Дирерова Меланхолија) I, 1923,67. — На поменуто место из Библије алудира Калдерон у делу Е1 БШпо Огјео (Божански Орфеј):

у таз зг аНепдо еп 1а заЂШигга,дне деЂахо де теГггса ћагтотаго&о ћа де ез1аг, сопз1апдо еп сгетГо тододе питего, тедШа, у тед1а Годо,ГаШо џие тззопата,зГ јаИата ипа зИаиа, б зоЂтата.

(„а још врпне ако се држим мудрости / да у метричком скла- ду / све мора бити, и на неки начин се састојати / од броја, мере и правила све, / тако да би било неприкладно / ако би један слог недостајао или био вишак“). Овде се међусобно до- воде у склад музичка хармонија и хармонија свемира; то су речи којима кнез таме најављује појаву божанског Орфеја. — Од тога да „једна стара мудрост каже да је Бог све створио према тежини, мери, и броју“ полази Лајбниц у својим разми- шљањима (2ит аИдетегпеп СћатаМеггзНк, [Наир1зсћтгрепЈ — О опгитој карактеристици [Главни списи, изд. СА88ШЕК I, 1904, стр. 30]).

864

| \ ч/ ј» | | п ; . ^ ц ц п Ј А Г.13А

Залваљујући тој библијској речи, број је и<х:ве- ћен као обликујућл фактор божаиског сгваран>а сјх- та. Он је добио метафизички дигнитет. То је величан- ствена позадина књижевие композицнје бројева.

Иитего (ИзрозшзН („распоредио си гш броју1!). Божанска диспозидија била је аритметичка! Не сме ли онда и писац у својој диспозицији да се руководи бројевима? У оврху појмовног разјашњавања неколи- ко претходних напомена: 1) Ото Шуман (ОТТО ЗСШЈ- МАМћ!) је први у средњовековном латинском песни- штву утврдио „.наклоност ка округлим бројевима“, као што су 50, 100, 200 итд. (коментар уз збирку Сагпппа Вигапа стр. 76* нап.). Ми задржавамо његову терми- нологију кад све бројеве дељиве са 5 или 10 називамо „округли бројеви“ . Ови округли бројеви могу да има- ју симболичку вредност, али и не морају. Махом имају само естетски значај. 2) „Симболичним броје- вима“ у ужем смислу називамо стога оне бројеве који — као 3, 7, 9 и многи други — имају филозофски или теолошки значај. 3) Коначно, мора се имати у виду да како број стихова тако и број строфа у песми, али и број поглавља у књизи, или књига у неком делу, могу да буду одрећени симболиком бројева. 4) Поред озбиљне симболике бројева постоји и литерарно пои- гравање брк>јеврша. Оно се среће већ код Аузонија (^пркиз 1етаги пит еп [„загонетка броја три“] = књи- га 16; књига 18, бр. 13 и бр. 15). У тим песмама пева се о особинама бројева 3, 6, 30 (овај последњи број као захвалност за пошиљку од 30 острига). И у сред- њем веку, као што ћемо видети, поред свештене сим- болике бројева овоје место налази и литерарно пои- гравање бројевима.

Број 33 постао је свети број захваљујући годинама Христовог живота. Августинов спис Соп(га РаизНтг тапгскаеит (Против манихејца Фауста) има 33 књиге, Касиодорове 1п5ШШгопез (Основи) имају 33 поглавља. РаШкеоп Готфрида од Витерба има 33 рагНси1ае („ма- ња одељка“). 33 поглавља има и Рзеипо-Тигрт (Кастет- сов [СА5ТЕТ8] текст); исто толико поглавља и једну завршну молитву има Ратар из Чешке (упор. АКТН1ЈК НСПЕШЕК, К1ете 8скпјгеп гиг АеШзскеп РкгШо&е

865

— Артур Хтбнер, Мањи сниси ц * немачке фнпплошјг, 1^40, 206). 33 оделжа нма Дантеово ипемо Кан Гран' деу. Внјон помннч.' Хрнстово нме у ст|кх|>н 3 и 33 сво га Тсстамента. Ннкола Кутански аавештао је у свом тестаменту да се у болннин, коју је остшжо као та- дужбнну нег\?ју 33 стара човека. 33 стрсхЈн' имају је- дна 386. год. натшсана еклога Ендслехијева о номору говсда; око 810. напнсана похнална пес'ма Верони (Рое- гас I 119); јсдна Валахфридова песма (РоеГае П 367); једна сатира на рачун клера, ко ју је објанно X. Вал- тер [Н. ХУАШНЕК) (Ш м. У јј(. 28, 529); једна пссма Архипоете (МАМ1ТШ5 бр. 6 ). Једном 1кј6 ожном р\' ском гтијанцу саветујс се да „када му се прштије ра- кија, изговори 33 молитве И сусу“ (К. V. МА1ТЕК, тп гш 5 Пчскса РИ&ег1е\>еп — Р. фон Валтер, Живот једпсп руског ходочасника, 1925, 42). То спада у рслигиолме ..обичаје“ . Али композициони број 33 првобитно по- ттгче из сродног начина мишљења.

Другн сакрални симболичан број јесте 22. Храбан Мауро је своју комгш лацију Ое гегит паШпз (0 при- роди) подедио у 2 2 књиге, иако његов извор, Исидо- рове Е1уто1о%1аер има само 20 (као Гелије и Ноније Марцел). Повод за промену било је Јеронимово (Ргае- ја(го т Шугоз 8атие1 а( Ма1асН1т — Увод у књиге Самуилове и М алахијине; одш тампано код Ф. Штуме- ра, „Увод у латинску Библију“ [Р. 5Т1ЈММЕК, Ет- јикгип% т сНе Ш егтзсНе ВЉе1] 1928, стр. 237) учење да Стари завет, у складу са 22 слова хебрејског алфа- бета, има 2 2 књиге, диазг Ипеггз е( ехогсШз,т ИеГ <1ос(гта, Iепега ас1Нис е( 1ас(епз т п ’ т зп еги- сН(иг т јаппа („на којим а се као на словима и поче- цима у науци бож јој васпитава детиња неречитост правична човека, још млада и неж на као одојче“). 2 2 је добар пример за број који сам по себи нема ни- какву симболичну вредност. Он је добија тек захва- љујући случају да хебрејски алфабет има 2 2 слова12, а закључак Јеронимов, који се на то надовезује, ту вредност задрж ава и примешује је као композгадиони

12 Упор. Г. ВОНК8Е1ГГ, Оаз А1рћаће( гп МузИк ипсI Мадге (Алфабет у мистици и магији), 1925, 73.

ОГУЈ Г . П ( \

број. 22 књиге има Августиново дело <1е сш1а1е Аег (0 држави божјој), 22 строфе имају у РоеХае IV рит- мови стр. 484 и стр. 504. Само у РоеХае I налазим пе- сме са 22 стиха на страницама 70, 76, 78, 103, 109, 251, 253, 273, 285, 320, 337, 338, 350, 322, 532, 583. Исти број имају и пролог Песме о Валтеру; посветна песма Вилирама од Еберсберга упућена Хајнриху IV (2јдА 76, 63); пролог дела ЕеХоптаск1а Анселма од Безате нтд. „Библијска“ композиција бројева је посреди и кад неки аутор поделу свог дела на две књиге оправ- дава указивањем на два удовичина новчића, или кад Милон своје Житије св. Аманба због четири Јеванће- ља дели на четири књиге (РоеХае III 599, 25). Тако Ерменрих из Елвангена пише једну хагиографију у десет поглавља, јер је светитељ испуњавао десет за- повести (МС Зспрхогез 15, 163, 4). Абон из Сен Жер- мена двема књигама својих Ве11а Рапзгасае игб1$ (Ра- това града Париза) додаје и трећу са потпуно друкчи- јом садржином, јер је три симбол Тројства. И број шест могао је да се уклопи у библијско-теолошку спе- кулацију. Оригинална је била идеја Ерика из Осера да артифицијелну структуру свог Житија св. Германа заснује на том броју. Увод у дело је једна метричка молитва од 19 строфа са по 6 стихова. Следи АИосиНо ад. ИЂгит („Обраћање кн>изи“) у 72 (= 6 пута 12) сти- ха. Само дело је подељено на 6 књига. Метричке ргае- јапопез из књига II—VI имај-у 48, 32, 84, 48, 70 сти- хова. РгаејаНо књиге VI почиње похвалом броју шест, а потом говори о другим теолошким симболичним бројевима (РоеХае III 499 и дд.). Са том богатом и разноврсном композицијом бројева може да се мери мало дела средњег века. Отприлике у исто време От- фрид је завршио своје песничко Јеванћеље. Он га је поделио на 5 књига, јер оно треба да пречисти 5 чула: тако већ у старовисоконемачком врехмену видимо пре- лаз композиције бројева из латинске литературе у књижевност на националним језицима.

За број Строфа радо се употребљ авају и округли бројеви. По десет строфа имају бројеви 14, 63, 72 у Валахфридовим песмама. Један ритам Х рабана М аура (РоеХае I I 197 и дд.) обухвата 100 строфа по 6 стн-

867

Е В Р О П С Х А К Н Л Ж Е 8 Н О С Т И Л А Т И Н С Л И В Е к

^ова, исто тако )« и у Теофмловом (V/ МЕУЕК,Оех. АНН. — В Ма 1ср , Сакуп.1енс распраег 1 123 и х). Постоје, Шкллл*. пссничка де-та ко ја се састо)е о* јј>« лата са ио $0 валвдтскнх строфа (~ укутшо 600 стк-

ил»1 ол 25 ш в н к х н т строфа ( - 100 сп*зсом) (ОТТО 5СН1М АЧ\. нав дело). Љхбшти кп»-:;*ј*|* V Рс- м и р м о н у гшш 80 строфа. V Штрекср<»»%ом нлла»к\ ра.*иочатирг4Чких песама Васттера и з Шати-пш (5>ТКЕ С К В К . МогтИм Н џ а и п л с к е ОеШ сНге И лј / гггч у о »» СНапк 1ап% 1929) ка.1 алн\1о гкч ч»е са 20 (6 р 8 ). 25 <6 р н М) строфа (бројовн 2. 4. 16) Мећу пгсилма Архитик т ' 6р 9 (6 р о |а 1вс према М аниии)ус\ > нма 25 сгрофа.

Коиачко. н 6 рО| стихопа мскс исстрофичне пссме ч«оже да 6 \**« о д р е м ! симболнком бро^сва Т*ч фор ми компо.ттш је бројсва у каролииш ко врсмг п •» био уе склои Вв-та\фрнд Страбон (Росше II 27 = н т х *. Житије с*. \4а.ие (Машшсч) дапочми** јстном гшгјано ол 24 и отапо од 20 стихова. Оно сс Јавршлнл јслннм олс.вком од 60 сткхова. На основу о с т а д т иосака ироилла-ш стедсНа слнка:

20 стихова: 6р 59.15 стмхоаа: бр. 60.20 сткхова: бр. 28; 45; 51. 25 стнхова; бр. 50, 2’ .

30 стнхова: 6р. 30; 56 40 стихова: 6р. 6; 50, 1“. 50 спгхова: бр. 24

100 стнхова: бр. 38.

У бр» 38 читамо на крају (РоеЈае II 390, 97): да( Јес(е$ Јепоз \НИ$ гШ А ет цие \'ег$ив 8 (г а В о ... („Сти* хова десет ти п\да по десет подарује нишчи Стра* бон . . . “), а у бр. 5 (стр. 355) томе слично. А потпуно по странн иагледа да стоји једна до сада непомен\та песма Валахфридова од 84 стиха. То бисмо сматрали случајем да Валахфрид није на крају изјавио да је царском примаоцу посветио исго онолико стихова (Рое- 1ае II 415, 83 и д.) колико је година имала пророчица Ана приликом Христовог рођења (Лука 2, 37). У си- стему шестица, који примењује Ерик, 84 може да се јави као обнчан симболичан број (6 пута 14). У Ва* 13

13 Бр. 50, 1 и 2 према Б. Бишофу (В. В15СНОГГ) нису Валахфридови (2НРћ 54, 21).

лахфрндовој иооми, међутим, 84 стоји као број тк>- своћон иомињањем у Библији, и да је Ана имала 83 године, цар би добио песму од 83 стиха. При том треба обратити пажњу на то да у Анином животном добу није сам по себи садржан никакав свештено- -симболичан омисао. Додуше, омемо претпоставити да је патристичка алегореза Библије и тај број тумачила морално14, али неки у-нутарњи однос између таквог тумачења и садржине песме не постоји. Валахфрид је „библијски број“ овде употребио само као опољашњи оквир и завршетак, као што се иначе уиотребљавају округли бројеви. Поигравање округлим бројевима воли Седулије Окот. У једној еиистоли од 22 стиха он адресату Вулфенгусу жели (Рое1ае III 183 и д., бр. XVI) „дванаестоструку срећу“, јер број дванаест под- сећа на аоостоле. Имена Седулије (бебиИиз) и Вул- фенгус завршавају на из, јер их обојицу воли Исус. Вулфенгус је тросложан: њега Бог троструко воли. Седулиус је четворосложан: то указује на јеванћеља. Понекад се композиције округлих бројева образлажу библијски. Уз једну песму девици Марији у 100 стихо- ва (50 дистиха) Хинкмар из Ремса додаје објашњење: капс аШет зиргазсггрН НВеШ зикпехгопет сепНап ^егзЊиз сопз1аге блзрозш, диотат <Хеса\о%1 Аепапиз рег зе тиШрИсаШз т сеШепагтт зиг&к („овај до- датак горњој књижици уредио сам тако да се састоји од сто стихова будући да се десетица, на којој је утемељено Десет божјих заповести, увећава до сто- тине помножена сама собом“, Рое1ае III 412). Слично Бугеније Вулгарије образлаже писање једне песме од 12 стихова (РоеШе IV 412, бр. II)15. У време Отона неки непознати песник у 33 стиха жали због смрти једног пауна (Рое1ае V 2, 381). Год. 1033. Випо (Шјро) је налисао 100 стихова о прекомерној хладноћи зиме. Једна анонимна поетика из Св. Омера завршава се

14 Овај текст то сугерише, јер се у животу пророчице Ане разликују два периода од по седам година: аптз зерГет („„седам година**, стих 36), атгпоз ос1одШа диаШот („осамдесет четири године“, стих 37) = 12 пута 7.

15 Упор. и Гиралд Велшанин (СИгаМиз Сат1згепз1з), ВКЕ- 1МЕК I 362 и 363.

869

(стих 99 и д.): 1тр1еу[ питегит; Сћп51о зегуИе,1е*е; / Нос пегапз пегит регћит ргесог, ор1о, уа/еГе („Брајку наврших; сад Христу покор'те се, остајте збогом; / Речи понављајућ ове и молећ се, желим вам збошм“, ИоНсез е1 ЕхХгаНз 31, 1, 135). — Округло 1000 стихова хтео је да употреби песник Се51а Вегеп* $ат (Дела Беренгарових) за своје дело (РоеШ IV 401, 206). — Пролог од 100 стихова даје у свом слеву Нгасо погтаптсш (Нормански змај) Стефан из Бека. V XI век спада и елегија Вида из Ивреје од 300 сти- хова. Петар од Ебула посветио је Хајнриху VI једну песму о бањи Путеоли у 36 одељака са по 6 дистиха. Игра бројем 6 овде је комплимент за Хајнриха Ше- стог, као што се види и из дела БЉег аЛ ћопогет Аи^изН (Књига у славу Августову, стих 1572 и дд.) истога аутора. Елегија Енрика из Сетимела (написана вероватно око 1194) састоји се од 4 одељка са по 250 стихова, дакле, има 1000 стихова. V новом издаљу Марига (МАК1СО, Рабоуа, Ога§ћ1, 1926) има 1004 сти- ха. Али то издање, које Ш трекер означава као „нео- бично“, узима у обзир само италијанске рукописе. Из апаратуре произлази да су стихови 1003/4 до- дани касније. И опет су још два стиха вишак. Са- свим јасно то следи из стиха 995 (број према Маригу):

Зизсгре ттепгз сШгагат диат тггдо пегигз.

Китаре прими се ове што тисућ угодих јој струна.

Нови издавач је превидео ово упутство.Композиција округлих бројева остала је омиљена

у Италији. Албертино Мусато даје својој 12. епистоли 100 хексаметара, а песми о свом 55. роћендану 50 дисгиха. Кад је Данте од Бованија дел Вирћилија до- био једну латинску еклогу од 97 стихова, одговорио је у исто толико стихова али је, што је карактеристично, изразио жаљење што Бовани није написао три стиха више да би наггунио стотину (Е$*1о%ће 4, 42 и д.):

Е1 Ша зг ј1аззеГ иИга зргтатгпа ј1аГа,СепГит сагттЊиз ГасИоз ттсеЂаГ адгезГез.

870

Најзад, да поврх толикмх још три отћурлико Је даха, Стихова стотином целом раздраго би сељане тихе.

Кардинал Гајетани Стефанески (Са4е1;ап1 б!е?апе- бс1п) жели да обради историју паиа у 300, историју Целестина и Бонифиција VIII у „око 3.000“ слихова (бЕРРЕБТ, стр. 4, 30 и стр. 5, 9). Та композиција окру- глих бројева, у коју спада и Декамерон, до изиемо- глости је злоупотребљавана у латинским пеомама Франческа Филелфа (Ргапсезсо РПе11о, 1398—1481). Њему можемо да „захвалимо“ за 10 књига сатира, од којих свака садржи по 10 сатира, а свака сатира по 100 стихова („НесаГозНска"); надаље 10 000 стихова епиграма, подељених у 10 књига. Било је захМишл»ено још 10 књига са по 100 ода од по 100 стихова — али је довршена само половина од тога. Хуан де Мена (Јиап Пе Мепа), један од шпанских италијаниста, испе- вао је свој 1м.кепп1о Ле РогГипа (Лавиринт Судбине, 1444?) у 297 строфа. После његове смрти додате су три строфе. То дело јавља се стога и под насловом

ггезсгепГаз („Три стотине“). V ренесанси.је сто- тина омиљена као композициони број: 1489. Пачифи- ко Масими (РасШсо Мазбнт), Неса1е1е&тт (Сто еле- гија); 1582. Томас Вотсон, Стотину патњи или сголеће љубавних мука (Тћошаз МаЈззоп, Нека1отраМа ог РаззгопаГе СепШпе ој 1муе); 1590. Спенсер, Сузе Муза (брепзег, Тке Теагз ој 1ке Мизез), са 600 стихова. Пи- тагорејско веровање у бројеве надахњивало је још и мајстора-штампара Банбатисту Бодонија (СтпћаШб^а Воћош). У предговору његовом издању Тасовог Сеги- 5а1етте ТЉега(а (Ослобоћеног Јерусалима, 1794) чи- тамо: 8е јга пог п(ота55е РШа%ога о уте55в а!сипо дх 5ие тг5(епо5е доШте уепега(оге е 5е$иасе, е5и1(е- гекке 5ептд ја11о пе11а 5ап(г(а де’питеп ске ји де1 рие1 та^по јИо^ојо а1(атеп(е ргесНса(а. Јтрегосске, рег (асег де%И а!(п, сШ поп аттгга 1а со5(ап(е раг5Г- тота де1 (ге, сиг 5Г пдисопо пе11е зсгепге е пе11е агИ, доро 1ипфх55гтг е^атг е кеп 505(епиН рагаИеИ, Гореге рт тагаугфо^е ед г потг еггапдго де рт 5 иШтг реп5а(оН, аг(ејгс1 е \роеН, Р1а(опе, Агскгтеде, е Меи- (опо; КајјаеИо, Согг姧т, е Ттапо; Отего, Угг^То, е

871

Таззо („Кад би се међу живе вратили Питагора иди неки од његових следбеника и обожавалаца његових мистериозних доктрина, неминовно би билм усхићени светошћу бројева, о чему је овај велики филозоф на узвишен начин проповедао. Сгога, да не помињемо дру, ге, ко је тај ко се не диви сталној сведености броја три, (којој оу се у науци и уметности после веома ду- гих иопитивања и темељитих порећења приволела и најлепша дела и најузвишенији песници, уметници и мислиоци? Платон, Архимед и Њутн; Рафаел, Коређо и Тицијан; Хомер, Вергилије и Тасо“)- Клаоицизам из 1800. год. могао је да верује у такву престабилираиу хармонију. Али ове речи истовремено одају понешто од оног непогрешивог омисла за пропорцију, који од Бодонијевих штампарских остварења чини уметничка дела.

Видели смо да је римско пеоништво могло сред- њем веку да понуди више узора за композицију бро- јева. Можда долазе у обзир и Псалми. У Вулгати по- стоји 9 псалама са по 10 стихова, 4 са по 20 и по један са 25 (Псал. 30) и 40 (Псал. 40). Овакво чињени- чно стање, али и горе разматрана композиција која се надовезује на библијске симболичне бројеве, даје нам за право да у „иоетици Библије“ видимо подсти- цај за средњовековну композицију бројева. Одлучују- ће разлоге за ширење ове комеозиционе технике ви- део бих, мећутим, прво у сакралном схватању броја, а потом у непостојању друкчијих уггутстава за сИзро- зШо. Примееом композиције бројева средњовековни аутор је постизао две ствари: формални ослонац за конструкцију, али и симболичко пркздубљавање.

Раопон композиције бројева сеже од облика нај- једноставније врсте (50 хексаметара, 10 строфа, 4 књи- ге итд.) до најартифицијелнијих творевина. Такво је горе поменуто Житије св. Германа из пера Ерика из Осера, али и Хукбалдова Ес1о%а с1е са1 1$ („Еклога о ћелавцима“). Овде су комбиновани различити броје- ви. Посветна пеома (РоеШе IV 265 и д.) има 54 — 9 пута 6 стихова, сама еклога 146 стихова. 146 + 54 = = 200. Али идемо даље! Тих 146 стихова садрже један ехогсИит (,,увод“) и једну сопс1и$1о (,,закључак“) са

872

К О М И О З И Ц И Ј А В Р О Ј Е В А

по 3 сгиха. Остаје 140 стихова = 14 одељака са по 10 стихова. Ал«и пошто је први стих у свих 14 одељака исти, дакле предетавља неку врсту рефрена и истту- љава функцију знака за раздвајање измећу два одељ- ка, остаје за сваки одељак по 9 стихова. И у еклоги, дакле, поново налазимо број девет, који је владао и у посветној песми. О броју 14 треба на крају рећи да је 14 = 2 пута 7. Можемо, дакле, да у Хукбалдовој композицији видимо округле бројеве (10, 200), али и комбинације од 3, 3 пута 3, 2 и 7. Намериу артифици- јелност овакве конструкције нико неће моћи да по- риче. На сличан начин артифицијелна је и структура Арнулфовог дела ОеНсгае с1еп. Главни део песме са- стоји се од 12 група од по 24 изреке. Истовремено можемо, мећутим, констатовати и број 25 као ком- позициони принцип (МАШТНЈ5 II 588). Тако се и овде укрштају различити бројеви. Аутор, вероватно неки француски монах, немало је поносан на систем који је измислио (диаеАат 1е%е 5иВ роеИса поп аВ- виг&е а поћГз епис1еа1а — „понешто што смо не тако невешто протумачили управљајући се по начелима поетике“, КР 1886, стр. 216, 11).

Случајеви композиције бројева обраћени у прет- ходном делу текста сакупљени су случајном лекти- ром. Систематско инвентарисање без сумње би обело- данило обиље других примера. Ипак, материјал нам допушта неколико начелних закључака: 1. Компози- ција бројева налази се већ у римском песништву од АррепсНх Ум&Шапа (Вергилијевог додатка) до ЈЈОгау- дијана и Аузонија. 2. Композиција бројева може да одрећује како број стихова, тако и број строфа, као и виших јединица (рагПси1ае, Ш?п — „мањи одељци, књиге“ итд.). 3. Од Касиодора до Филелфа компози- ција бројева стално се јавља у средњовековној латин- ској књижевности. 4. Онде где се јавља у књижевно- стима средњег века на националним језицима, у пи- тању је преношење средњовековно-латинског узуса. Тако је код Отфрида — али нпр. и код Хорхеа Манри- кеа, чија чувена песма поводом очеве смрти обухвата 40 стихова, са цезурама после 3. и 33. строфе. Истра-

К В Р О П С К А К 1 М Ш Ш 1 0 С Т И Л А Т К Н С К М С Р 1 Д № И ВЕк

ЖИШМ о оеом цроблому још исдостају, и г,- <аатољне обаавштсностм \*пућују у погрешном -г»а«|у Алн већ м на осиоиу натерн>аш1 којн саа^ м«»же'-*. и о к м « Јасш промЈлазн ла је чудесна х а р м о м Дантеоне коиаашшијс ОроЏшл зааршегак и чр*унад јетног хутхж размојл. Ол оиеаш у дслу V иа V и Дантс >е «шхао лал»с ка артмфшш>е ик»! 5р< » <ггру1ггуЈП1 Вожанствен* комсОије 1 * 33 * >ј * ; ^ж 100 певаи* аоде чнт»о«а кроз гри нлрс п*,)ш Росаедмвс обухвлта 10 небеса. Тр»иалс . »улзлшају се у јсдннство Број оадс вним сам -сг»о.т>а1ШК) којк трукци>а. нсто снмбол ои*.« » т о х наш аа косш учкј« ог<1о ' \ * 17

* Таква су нстраж нвања Макса Итенбаха (МАХ 1ТТЕХ- ВАСН. ПеШ зсће ОГсћПтдеп Лет заИ зсћеп КаГзетгеИ — Немач- ко песнаштво у доба ц а р ске династ ије С а ли јева ц а . 1937), који би желео да број строфа у неким немачким лесмама око 1100. године, који је одређен симболихом бројева, лрогласи лосеб- иошћу вемачког уметничког осећан>а у лериоду Салијеваца.

17 „Екскурс о симетричној композидији бројева у средњеи веху~ (Ехкитз пћет Ше зут т е(т гзсће 2аћ1епкот розШ оп т М Ш еШ (ег) нуди Ј. А. НШЗМАИ у свом спису Кеие Меде гит Т сћ Г еп зсћ еп итШ т изгкаН зсћеп Т есћ п гк У/аИћетз иоп <Хег Уоде1шеШе (Ј. А. Хејсман, Н о ви пут еви ка п е сн и ч к о ј и му- зи ч к о ј т ехници Валтера ф о н д ер Ф о гелва јд е), Утрехт, 1950.

874

XVI

БРОЈЧАНЕ АПОФТЕГМЕ

У кшитама мудрости Старог завета омиљена је „бројчана аиофтегмаи1, која почиње отприлике овако: „Има троје неоито, и четврто никад не каже: доста!“ (Прич. 30, 15). Овај облик казивања на Оријенту је артифицијелно разрађен. Е. В. Лејн (Е. ДУ. БАМЕ)1 2 на- води један арапски овпис женске лепоте који је стру- ктурисан у девет тетрада: Роиг Мп%5 т а мотап зћоиШ Не Маск, — Гће каГг ој 1ке кеаЛ, 1ке еуекгомз, (ке еуе1азкез, ап<1 (ке Лагк раг( ој (ке еуез; јоиг \мШ(е,— (ке сотр1ехгоп ој (ке зкт, (ке УоШ(е о/ (ке еуев, (ке (ее(к, ап<1 (ке 1е%з; јоиг гес1, — (ке (оп$ие, (ке Ирз, (ке тгсШе ој (ке скеекз, ап<1 (ке рџтз; јоиг гоип<1:— (ке кеаЛ, (ке песк, (ке јогеагтз, апд. (ке апк1ез; јоиг 1оп%, — (ке Васк, (ке јт^егз, (ке агтз, апЛ (ке 1е%з; јоиг м?п1е, — (ке јогекеаЛ, (ке еуез, (ке козот, апЛ (ке Шрз; јоиг јте, — (ке еуекгошз, (ке позе, (ке Ирз, апЛ (ке јт%егз; јоиг (Шск, — (ке 1оул?ег раг( ој (ке каск, (ке (Шфз, (ке саШез ој (ке 1е%з, апЛ (ке кпеез; јоиг зтаИ, — (ке еагз, (ке кгеаз(з, (ке капЛз, апЛ (ке јее( („Четири ствари код жене треба да буду црне, — коса на глави, обрве, трепавице, тамни део очију; четири беле, — боја коже, очне беоњаче, зуби

1 О. Е133ГЕ1ЛЗТ, ЕШеИипд т <1аз А. Т. (О. Ајсфелт, Увод у Стари завет), 1934, 92.

2 АгаМатг 8осге(у гп (ће ММте Адез (Арабљанско дру- штво у средњем веку), 1883, 215 и д.

875

КВ Р О П С К А К Н .И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРКЛМ.И кр.к

И ногс; чстири црвене, — језик, усие, средима оора% и десни; четири заобљене, — глава, врал. подлактнна и глежњеви; четири дуге, — леђа, прсги, рукс, и ногс, четари широке, — чело, очи, груди, и кукови; четири танке, — обрве, нос, усне и прсти; четири пуне, — доњи део леђа, бутине, листови на погама, и колена; четари мале, — уши, дојке, руке, и стопала“). V „Хи- љаду и једној ноћи“ каже се са краткоћом која нашу радозналост ставља на муке: „Користи увек чачка- лицу, јер у томе има седамдесет и двс предности41 (Курц. користи превод Ена Литмана (ЕММО ИТТ- МА5јМ], I 656, ол. прев.). Аралски песник Калеф на- лази на коњу 9 дугих делова, 9 кратких, 9 голих, 9 обраслих, 9 дебелих, 9 танких, 9 суседних, 9 одвоје- них; 8 широких, 8 шиљатих; 5 сувих, 5 влажних, 5 птицоликих (СЕСЖС ЈАСОВ, Зскапјага5 1ат(ја1 а1- -АгаВ, 1915, стр. 7).

Са Оријента су бројчане изреке прешле у Гетеов Диван („Пет ствари“ и „Пет других ствари" у „Књизи посматран»а“ [Виск с1ег Ве1гасШип%еп]).

Завичај овакве форме изражавања највероватније су народно песништво и народна мудрост. Бројање, одбрајање, набрајање средства су мисаоне оријента- ције. 0 софистици Узенер (ТЈбЕМЕК, К1ете Зсћгфеп — Мањи списи, II 272) каже: „Системат-ици која се тек будила најлакше је било да невичност у мишље- њу надокнади строгом правилношћу структуре. И на- рочито је морао да јој се наметне број три.“ Та „не- вичност у мишљењу“ вратиће се у много примитивни- јој форми. Цео средњи <век, од сеобе народа до на- станка схоластике, за Запад је био један велики пе- риод учења. Техника разврставања и меморисања у настави условила је велику омшвеност бројчаних апо- фтегми и, још општије, технике набрајања. Паулин из Пеле изнео је у свом спису ЕискапзГГсоп (Захвал- ница) „десет знакова незнања“, Седулије Скот „седам најлепших ствари“ (Рое1ае III 159, XI). ВгзсГрИпа с1е- псаИз (Духовна наука) Петра Алфонсовог (Ре1гиз А1- Јипзј) учи: 7 аПез, 7 ргоНШез, 7 тДизгпае („7 ве- штина, 7 ваљаности, 7 марљивости“) чине регјесШ поШИаз („савршено племство“, ШћКА-бОВЕКШЕШ,

и г о . * ч л м к м н ' . г < 1 * | м |

К1ето Личраће — Хи ш аЧ > лерхјот. Ма н* * и м .т .г , Ц) н Лутор јетим кодекса ирис1 гојжц- иои.нии**..» >и.\ч је да јс нећ мудри Талес алатн м слонимл иош. ли седам смпаИшге.ч („углаНенол гн' ) н сечам по ?« ?/,г/ ч („неотесшккги") ма „Колосу“ у 1’нму*. Тна \о сс н »«» сстам лобара н селам нспол>;» Јнуоанн4. Ижсопу и \- клоност према аиофтегмама н слнчном нма ( адииоо не. Он нанодп (Н()1.П1;.К, НО(.|ИК. 21^) ]е (н\ франиуску »мреку прсма којој доо(Х) внно трсоа да нма 3 ћ н 7 I (о томс МОУЛТЈ у аопш 1е $ 1 о п с о (1с11а /с/ГсгиНнн иаНапа 2, 1883, 344). Прелат мора да има 3 шхнпмнт' н 3 нсхатнвне одлпке (НОТПЕК ЕООТК 121, 9). ( алим- бене набраја дссет т јопш иа („неспећа ) Фрндриха 11 н настаава: 1 5 / 1*5 ро&зитих асШегс аио, ш ЛиоЈспапит п и т еги т Н аВ еат т („н»има можемо додати још дас да бисмо заокружили туце“ , 344, 17).

Најчешће су тријаде (РАКЛ1. 153, § 9):

8итг1 1гга циае ге(1о1ет т сагтте гегка роШа.ОгсепсИдие со!ог, т(епогдие јаииа.

Три су у песми каквоће што пахну: гоеподстненост реми, Боја реторичких сјај, сласт што нутрина је скри

Рајска јабугка (РИ 205, 946 В):

1п рото (тга зип(: ос1ог е( зарог е( со1ог, Гтто Нгз (гЉиз аШсг(иг атћШоза саго.

Мирис и укус и боја — то три особине су воћке,Трима се н>има на грех намами лакома илот.

Невоље у кући (исто 946/7):

АззегИ и( 5а1отол: (гга зитг(, сопјизго диогит Ехс1исИ( ЈтадИез соттосИоте (Јото.

Наес (гга зитг(: јитиз, адиа з(Шапз, похга сотих. Зић ра1еа дгапит зрггг(иа1е 1а(е(.

3 Јован од Гарландије, Мога1е зсо1апит 231.* Р. Г.ЕНМАНМ, РзеикоапОке ЕИетаШт (П. Лемаи, Пседдо-

антинка књижевност) стр. 62, 434.

877

Е В РО П С К А КН »ИЖ Г.ВП О СТ И Л А Т И Н С К И СРТДН,К В кк

Ваш ко Солсиои шго веди. глааоболе трв су ш о сжука Твиашг ратдкру дјгж гонсИ г« «гј кућ€ мн:

Дима жгтшт. м вотл ш т клпље. т •шпрлтш тета 3рио дгаовиоств сдвј < ш м могрКе вик

Етапе у љ ублви:

$иш 1п лт м* Гпм. ГИјЛм дтПт 'мзШтрптл, ткмпОа /огчг!. 1*та 1т*Ш арт

Степсш грт су у љубт* п грострлго апимг. « ]«аик« Рађа с». са дгругик трк с трс1ип§ тнмт тт пмж

Нигел В ирскср о Енгле.тнма (5 Р I

ШешмШ Н 4гтдаИ пеешт рсгмопа лват&к Ноес М а $ип: тпа џшш сот&тмчг еоа

Сммлше с лршаишлм љугнм. пл жрллу т рсш л |ош рлт, О м ћсш поркжа три м ш * мтвби код *м**

Истн (исто 54):

. - М а жипг соттипш поШ УоЈит, еаим. жЛит; шН иШ <уиаЛа. ре1о

. . . ја м н с т м ж трм су млм сгнлрт Жулњш, праузрок и тдо: чегврту доддјмо — пут

Калдерон разликује чстири шуча у див.шни (КЕЉ IV 587 а): мора, хучаље ветра, крештаАситииа, рику днвл»их ЖЈШотнља:

Сиагто гиШож ип1епЛо а зо1о ип гиШо Е1 тпаг, е1 шге, е1 саШо у е1 бгатШо.

Четири шумк спојеиа у једаи једиии Море, ветар, песма и рика.

Два четворочлана ннза повезује Хнлдеберт (Р1* 171, 1437 А):

878

Зретвге типд.ит, зрегпеге зезе, зретете пи11ит,Зретеге зе зрегпг, циаШот ћес ћопа зип1.

(^иаегеге јтаидет, диаетеге ротрат, циаегеге 1аидет, Сдиаегеге зе цџаетг, циаГиот ћес та1а зип1.

Презрет овоземно, презрети себе, а другог не презрет, Презрет што презру те сви — четири добра су то.

Жудет за обманом, жудет за помпом, за похвалом жудет, Жудет да жуде те сви — четири јада су то.

Први од ова два дистиха јавља се уз лаке варијанте и код Хуга Сотовагине (8Р II 222). Хилдеберт је ме- трички обрадио и „седам активности душе“ и сл. (Р1> 171, 1437 В и дд.). Омиљен је и петочлани низ (упор. Нигел 8Р I 133). Матеј од Вандома поучава5 о дело- вима писма:

БШапИз раНез зипГ џитцие: за1и(аГ, атгсаГ,АибИит патгаГ, роз1и1а1 аНе, ГасеХ.

Писмо из делова пет је: за поздравом следи адресат, Отпис не одвише дуг, концизна молба и — мук.

За студенте и професоре важи опомена:

фшпдие засге с1аиез бгсипГит зГате зорћге;Рпта јгесјиепз з(ибшт јт ет пезсИоие 1едепт.АИега: дие теГедгз тетоН соттШете тепИ.ТегИа: дие пезсгз ретстеЂта тодаИо тетит.(^иаНа езГ иегиз ћопот згпсето сотбе тадгз1Н. фитГа тЂеГ иапаз типбг сотетрпеге дагаз.

Свештених кључева пет је што мудрост открачуне, кажу; Први је учење стално и књига непрестано штење.Други: кад знање стечено у памћења оставу мећеш. Трећи: кад питањем честим незнање одагнаш од ствари. Четврти — својско је части одавање мештрима драгим. Пети, напослетку, учи да земна се презру богатства.

5 ЈАКОВ ЛМШШЕК, ВеИтаде гит Кипбе бет 1а(. Шетатт дез МА.з2 (Јакоб Вернер, „Прилози за познавање латинске књижевности средњег века“), 1905, бр. 28. — Друга верзија код Егберта из Лијежа, Ресипба таИз, стр. 229.

879

К В Р О П С К А К Ј В И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н Г К И СНЕДЊИ ВЕК

Ш есточлани низ*:ро

8г ж&епа Јоге г/»5. &ех вегоа цие иђј пнтАо(ЈиШ 1сн]иегГз. е{ иМ. де цио. сиг, циотгии*. ц и а п Ф . гИ

егМотри на питањв шест и омудраћеш ј^лнк м тада ц\Длкле — шта збориш. и гдс. и о м ем у иг<«. како . Кллл

Посебно јс на6 рајан»е омиљсно у збиркача сситенција као нпр. у Г ет и м еп с к о м ф л о р и л е г а ју (ПогИе&ит Оог- Гткепзе, ИГ III 281 н лл.) и у песми ГссипАа тап* Ег* берта из Лијежа. Шестоструко стеиеноватће свега по- стојеНег, које су изнели Августин и Гргур. Егберт ,и^ 1у десет хексаметара (стр. 231), као и седам врсга 1брисатва грехова, алн н десст врста излучетта ш гс 1ла (стр. 186) н (стр. 187) пет „тачака“ љубави: ■

Сотраде* ЦадгапИз д ат д и е јегипШт атопв: * 1

V151/5 е( аИодшит, соШасШз е( озсиШ атапшт:Роигетиз соИиз, 1ис(аН с1аизи1а беШ:Шв т ћопоге вио ро(етН 4е&Шеге врас!о,N1 (етр(ате зиит таииК ров( сер(а риЛогет.

Веле да љубавн пламен у ступн»ева пет се разгори:Поглед, и речи, па додир, и драгана пољупци врели Најзад и тела се споје — то знак је да рат је добијен Евнух, што служи му на част, одолет би могао њима,Јасно — не жели ли рађе срамоту на испит да стави

Ова нумеричка изрека захтева посебну обраду. Извор је много читани коментар Теренција из пера Елија Доната, где се поводом Евнуха IV 2, 10 каже:Нпеа зип1 атоп$, $сШсе( иГзиз, аИосипо, 1ас1п5, о$си- 1ит $ше зиаугит соии$7 („љубав има пет црта, а то су: поглед, разговор, додир, пољубац или целов и те- лесно сједињење“). У Псеудо-Лукијановим "Ерсотгг (Љубавима) § 53 тих пет тачака разматрају се као

* ШН1СНТ, 1-аНп Роетв. . . а((гИ>и(е<1 (о \Л/аНег Маревстр. 46 нап.

7 Са германистичког становишта обрадио КАК]-, НЕ1.М СНМ 1941, 236 и дд.

880

Б Р О Ј Ч А Н Е Л П О Ф Т Е Г М Е

хХцла^ („лествица сласти“). Исто набрајан>е (али раПез [,,делови“] стоји уместо Ипеае [„црте, 'пречке'"]) има И орф ирије уз Х ораци ја Сагт. I, 13, 15. Оно се гномски поново јављ а код Ј. Вершера, Пословице и ешграми средњег века (Ј. \УЕКМЕК., ЗрпсћжбгГег ипА ЗтпзргпсНе пез МПШаћегз), бр. 60:

СоИодшит, игзиз, соШасШз, ћазга, тгзиз:Нес јасгип.1 зере 1е 1иб.еге сит тиИете.Разговор, поглед и додир, пољупчић и осмејак мили: Они те маме да игре са женом заповедаш често.

Из те школске мудрости настаје онда поезија. У ла- тинском љубавном песништву средњег века овај број пет често се употрвбљава. Он је погодовао уживању у набрајањима оваке врсте, али и уживању у ерот- ским интелектуалним играма. Ж елео бих да ту тему праташ кроз средњи век и ренесансу, и почињем са оном на много места коментарисаном8 „Песмом о Манерију“, ко ја је по свој прилици настала пре 1168. године:

Бигдепз Мапетгиз зитто бписиЊ АззитзИ рћагеГгат сит атси аитео, Сапездие сори1апз пехи Мтгатго ЗИиаз аддтебИит иепапт зГисИо. ТгапзсиггИ петога заНиздие регадтаГ, Ватотит зехбесгт даибепз сегиит 1еиа1, С^иет сит регзедиИиг, бгез ГтапзгетаГ,Нес зеиат ЂезНат сопзедиг ро1ега1. Реззгз сопзоспз 1аззгздие сапЊиз Бгзретзоз теиосаГ Шоз сГатотгЂиз, Зитепздие Ђисстат тезитНз игтгЂиз Тотгоз етгзетаГ Шгз џетотгЂиз.Аб сигиз зопИит етШз јШа ТоГа соШтетиИ Иига раГтга,С^иат сетеггз гииепгз абгИ рторегапз: УШИ е* ГодиИит, зетгзИ оз озсШатгз;Е1 згЂг сотгзи1етгз еГ тедгз {Ше ЕхГтетит Уепеггз сотгсеззИ Итгее.

8 НАВУ (Рејби) у часопису ЗресШит 1933, 204 и дд.

881

Маиернј, орвн оећ с осаитом Данице,ТоЛолац зграби. лук златни и стрелице,Хртове пак на две потера узице.Потом их. жудећ лоа, нагна пут шухице.Дубраиу сау и гај осауд пројездмаиш,Јелсаш спазм дот — заере ое лоплашк Гомећ га тако. лан васшли утрошн,НаЈзад. Јелаиак таЈ струту му »тшаат.Пратаи шшвсга дах. кдоиуше огари,Зоаућ их тамо*ах , арзмо се по го р ,НаЈшхле тргие рог. дуаати ударн.Трубммше ресхи заук дугом се заори.КраАеаа кћи га *ту, Јека Је престрааи,Страсе се. очим даор крсте да остаии;У таЈ Је спазм час момис. па пркступи.Гледку Је, каза реч. дотаче, полуби —Ссги п ко Је. шта. родбинс деакие.Не зброја прс*1ки пет с леетае Венерми*

Послсдп*п рслвк претпоставл»а поанааак»е <Јшпди€ к пеае. Од љубавшп посама нз лбирке Сагтта Вигат дадазс у ошЈгр;

1 УГжи, соИоџик)СоМасХи. ћ<Шо

Гпг* о1гдо <1е4ега(;8еа абега(

ипеа роз(еНог Е( теИог

Атог1. (СВ Т2. 2 »>

Погледом, речима Прстићем, усмама

Девојче ме дотаче;Ал‘ измаче

Понајслађе пречкице Са лествице

Љувене.

2. У/о1о (ап(ит 1и0еге,14 е$(: соп(етр1аН,

Рге&епж 1одт, (апдеге,

882

В Р О Ј Ч А Н Е Л П О Ф Т Е Г М К

ТапАет озсиШН;($и1п1ит, циос! ез1 адеге,

N0(1 вивргсаН. (СВ 88, 8)

Игре лаке, то ми дај:Очи што се срећу,

Ћућор слатки, дотицај,Пољупце што лећу;

Пето, боже сачувај,Ни изустит нећу!

3. Из једног описа Амора (СВ 154, 6 и дд.)'

МИШ репГадопаз пегио зГтШепГе задШаз,(^иоб. зипГ дшпдие тосИ, дшћиз аззосгатиг атоН:Угзиз; соИодишт; (ас1из; сотраг 1аМогит ^есГаНз аИегтп регтгхИо, соттоба јтх;Јп 1ес(о дит1ит ЈасИе Уепиз ехрНтИ ас(ит.

Цикће тетива му сва док петоуглим стрелама сева,Отуд и узрока пет што у љубавни маме колоплет:Поглед и разговор тих, додиривања, целови сласти,Сласни ко нектара мед — што свршетку примаћи ће обред; Пети се одвија чин у креветку, ко Венерин зачин.

Из латинског песништва та тема продире у роман- ску поезију на националним језицима. У једној але- горијској канцони трубадура Гироа де Каланса (Ош- гаи1 с1е Са1ашо) помишу се пет капија до палате љу- бави: „До њене лалате, тамо где она почива, има пет капија, а онај ко мож е да отвори две, лако пролази и кроз три (остале), али тешко м ож е да изађе; и у радосги ж иви онај ко мож е остати у њој; тамо се успиње уз четири веома глатке степенице; али ника- кав прост и необразован (човек) ту не улази, јер (ти људи) смеш тају се код неверних у предграћу које обу- хвата више од половине човечанства“ (КР 44, 340). Тај број пет теш ко да се односи на очи, уши, уста9 (2 + 2 + 1 ) него на Ипеае. Од тога треба разликовати

9 Тако стоји код Ота Дамана, Алегоријска канцона Г. де Каланса (ОТТО БАММАГТ, ОГе аИедоНзсће Сапсопе без С. бе СаЈапзо), Бреслау, 1891, 69.

КВЈКОП СЈК.А К Ш И Ж Е В Н О С Т У1 л а ш ш . к и С Р К Д Њ И В Е К

Роман о ружи 907 и д.: Ооиз Ке%ап („Благи поглед') носи два лука и десет стрела, од којих пет лепих (Вгаи1ег, 8ипр1есе, Ргапскгзе, СотраГ%те, Вшиз 5ет- В1ат — „ЈТепота, Једноставност, Искреност, Пријате.г- ство, ЈТепо ЈТице), а пет ружних. Ж ан Лемер де Белж (Јеап Иешагге сТе Ве1§еб) у својим ШивГгапопз де Саи1е I 25 (1510) каже: Вез поИез роеШ 10 (ИзепГ дие сЦ И$пе$ у а еп атоигз, с ’е$1 а <Иге сгпд ротс1г ои стд с1е%гег е$рес1аих, с е$1 а$ауогг 1е ге%агс1, 1е раНег, ГаИоисћетепГ 1е каг$ег е1 1е пегтег дш е$Г р1и$ Дезие, еГ аидие1 1оиз 1е$ аШгез ГепАеМ роиг јгпа1е гезоШт, с ’е$1 се1ш ди’оп потт е раг коппе$Ш е 1е Лоп д.е тегсу („Племенити пеоници каж у да у љубави има пет црта, односно пет тачака или пет нарочитих ступњева, а то су гледање, разговор, додиривање, љублвење и послед- њи, најжељенији, којему сви други теже ради конач- ног разрешења, онај који из пристојности називамо даром милости“). Клеман Маро (С1етеп! Маго!) свео је тих „пет тачака“ на једну строфу од десет редака11. Ронсар их помиње12 као 1е$ ст д ра$ („пет корака“) у сонету 165 прве кшиге Атоиг$ (Љубави) (На! Ве\- -АсиеИ. . . — „Ха! Леп дочек . ' . “). После Мароа и Ронсара ту тему су обраћивали многи роеГае ттогез француске ренесансе, које не морамо даље да истра* жујемо.

10 Мисли ли се овде на Теренција? С. БОТЈТКЕРООТ, Јеап Бетагте б.е Ве1дез еГ 1а Вепагззапсе (Ж. Дутрпон, Жан Лемер из Белгије и ренесанса), 1934, 404, као извор за то по- главље наводи само „Аније (Аппшз) XV, 116,11,40“, тојестАл#- диИаитг иаггагит иоГитта XVII сит соттепГатиз Рт. Јоапш Аппи УИегТзгепзгз („XVII књига разноврсних старина са ко- ментарима Фра Јована Анија из Витерба“) аутора Ђованија Нанија (С ш уапт И ап т, 1432—1502). Дутрпон је користио па- риско штампано цздање из 1512.

11 РН. АТЈС. ВЕСКЕК, СГетепг Маго1 (Ф. Ауг. Бекер, Клеман Маро), 1926, 278.

12 Само у првој верзији, у издању Бланшмена (ВБАГЈ- СНЕМАШ) I 95. Упор. ЕА1ЈМОШЕК, Вопзагд. роеГе 1упдие (Ломонје, Ронсар лирски песник), 1909, 514.

884

XVII

ПОМИЊАЊЕ АУТОРОВОГ ИМЕНА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Јулијус Швитеринг је своју расправу Формула понизности средњевисоконемачких песника (ЛЈЕШб бСН\У1ЕТЕР1МС, Иге ОетШзјогте! тШеЊосШеШ- зсћег В1сН(ег, 1921) отворио одељком „Прикривајуће заодевање ауторовог имена“ (01е уегкпПеШе ЕткШп- ип% пез АШогпатет). Потнуно прећуткивање ауторо- вог имена, које се често сусреће, он своди на прописе Салвијана, Оулпиција Севера и других, који писца упозоравају да се чува греха уаппаз (еггезШз („та- штине овога света“). Ако аутор ипак помиње своје име, он то, према Швитеринговим примерима, чини „да би уз помоћ молби слушалаца и читалаца добио опроштај грехова“, понекад и зато, што истовремено помиње свога наредбодавца. Помињање имена без мо- литве или прикривајуће формуле скромности чини се да је у средњовековној немачкој књижевности било веома ретко. Дванаестом и тринаестом веку недоста- јала је „још свака терминологија за бесмртност име- на и непролазност песничке славе“ (стр. 16). Ова кон- статација, која важи за средњевисоконемачко песни- штво, не сме, мећугим, да се уогаитава. Не могу се сложити ни са X. Валтером кад тврди: „Појединачна личност се у средњем веку. . . готово потпуно повла- чила иза сталежа; ауторски понос, који је сопствено име чврсто повезивао са песничким делом јача тек с

885

К Н Р О П С К Л К Н . И Ж К П Н О С Т И . Ч Л Т И Н С К И < Р К Д Н , И в к к

почстком рснссансе, нрс тога он се јан |,а тек у по- јсииначннм случајсвнма** (ССА 1932, 52). Објашњава- пд? те стварн штјс гако суш ппно како може да Се чини. Оно лолриноои нашем са.шању о са\|осхватан.у средњ овсковног човека.

Какав јс био став антпчкпх песнпка? V грчком С1Г\’ песниково сс имс нс помиње, „јер спски песник само {Х'продукује оно ш то му је муаа саопштила о лревним стварнма** (В. К рол, Студијс о ргпумевању рим ске књижсвпостц — XV. ККО ЕЦ Зш Л сп гмп Уег-

(1ег гбпш сН сп СиегаШ г, 1924, стр. 27). У ди- лактичној песми поступа се друкчи је : Хесиод саоп- ш тава своје име (ТНео$. 22) и д а је саопштеља о сво- јнм породичиим прилнкам а (Ег$а). Као „почат" Тео* пш д (19 и дд.) својим стиховим а утиокује своје име да бн их заш титио од крађе; ш то је потом нашло следбенике. В ергилије помињ е себе и даје податке о свом ж ивоту на к р а ју Г еоргика (IV 559 и дд.), али у Енеиди о себи Нути. Е пску аномимност Стације пробија на к р а ју Тебаиде. Д одуш е, не помиње своје име, али говори о свом делу, к о је им а наклоност Це- зара и чита се у ш коли . О браћањ ем овоме делу Хо- раци је заврш ава ирву књ игу Епистола; томе је при* кључен један ф ино ураћен аутопортрет. Узорни анти- чки пеоници, дакле, као д а допуш тају и помињање и прећуткивањ е песниковог им ена. Забран а помињања имена, како показу ју текстови к о је наводи Швитеринг, јаањ а се тек у хриш ћанству . Алри ни у ком случају увек и посвуда. М ного онога ш то ми називамо хриш* ћанским сам о је м онаш ко. Јувен ко је очекивао да ће њ егова песма н адж и вети врем е, да ће остати нео- иггећена ч ак и приликом см ака света. Ташти Седулије говори кокетно о „енергији свог активног духа“. Он је много читан у целом средњ ем веку, а још и око 1500. год. уж ивао је велики углед као рое(а Сћп- зп а м ззи п и з („н ајхри ш ћан ски ји пеон1Ик“). То што су он и Јувенко навели сво ја им ена, у најм ањ у руку тежи једнако као и забране С алвијана и осталих.

П омињ ањ е имена у циљу м олбе налазим о прво код О ријенција (ОпепТ1иб, С от т опИ огш т — „Оломена“, 416), касније код М илона (РоеТае I I I 675, 1085). Необи*

886

П О М И Њ Л Њ Е А У Т О Р О В О Г И М Е Н А У С РГД Н .Г .М В Е К У1 Г

Ј« \

чно је образложење за прећуткиван»е имеиа у јелној пријате;вској епистоли (Р ое1ае III 340, 17):

А б јт ет ттш& (ИсИ НШ по$1га $а1и1е.чУШи1а, сјипх зирга сопНсии сарИе е

Моз тапе1 т 5сг1рИл егда иИаге ргшгез ~Наа а .чићгесШ, пот1па сеи р го ;т |а

ШапсШооиах Шео т 1 п гт е /иН аиза $а1и1с>ОЈјегге т р п т а јгоп1е за1и(гјега

Кво ти поздрппа пуно ивигкмгтку снирала мојаШал>е — јер отмени тои Јагланд.а клони сс баш.

Обичај то је да онај ко бол,ем се Ј а и л . а од себе,Поздрап прећути и траг имена избрише сиог.

Зато ни храбрости иемах да поздраае ласкаие метнем Тамо где спадају аећ — страници прној на врх

Анонимност се овде, дакле, ис оправдава религиозно- •морално, него позивањем на правнла пристојности. Алн она су, као што јс познато, веН према околини веома разлнчнта. Д р уш јсдан песиик истог периода }1а почетак ставл>а иоодраве, што иретходии аутор сма- тра непрнличжш , а своје име не жели да наведе само зато што своје стихове не сматра довољно добрим (Р о е - 1ае III 366, бр. 168). Слично мисли Теодорих из Сен- Трона (баЈШ-Тгопс!). По жељи једног пријатеЈва он је у стихове преточио Колиново (боНпиз) дело С оИ есШ пеа (З б и р к а ) , али под условом да се његово име не по- мене (N 4 39, 161):

9 »Ратећо«, (Ихг, »р1из ГиззГо ровзеГ атгсг.ТапШт, дпос! зспЂо, ретШ з рго јегге саиеГо Оедие т ео ШиИз зет рег зИ п о т т е ти1из,N6 т е иегЂозит, пе т е 1езШит терШ т Е1 (Идпит роепа, циоб. јесг ипе роета«.

9 „Слушаћу", рекох, „нек воља другара на месту је првом. Само, нек чува се добро да спис ми у јавност не даје, Вазда о имену моме нек ћути у наслову сваком Како празнословље све и неумешност открио не би Срамну навукав ми казну јер стихове бедне испојах.“

887

Ни опдс, дакле, песш ж не жели ггрећуткиван* саог имена нз скромностк, неш зато што своје оства- рен>е сматра сукише лошнм (унеравање у неспособ- ност).

Без обрахтожсња јсдан други песшт нзјавлуј« (1НРН 50, #9)

О тт свПл, то4в *$ дШл 6е потГпе диегае.01с. теи* ШпоН т зт!п а висшг ега1

П сстш е мо|«. шжд когод м тсшнсво упмггд кме.Ршк *у песпмжу мом саакм тамете с« траг

Друкчн|с сс опет о проћуткиаа1«,у кмсна ИЈЈаапшш Еркк кз Осера у помпезном „Обраћшву к»мии" (Апо сшш оЛ ННгит) којс стааља испрсл свога Жигија с«. Гермшш (Росии III 437, 57 и дд.):

0%ш (птипп Ши1ил ртеогфпаћи,Нето ОНОМЛ ргаегјЦсегИ аисшг

Сегтапш $ић*И ргШНл агсет АихркИ. I« рНтогсИа »1дпе1

Нос Јогшап ро/еПм 1пегте %ги!ди»Тетрпеге мги <Илсгкт1па тШе.

ТтН пот!п1§ Ш сет рго!егие Угж ашАШ жргеииие рНа1апде»

Ту где ш л и а у место буде бмлоПесиик мек ИМЕ не ставл»а своје;

Престо знамена добрих свеца иде —Гермам нек име власткто дД му.

Ткме отећеш руљм стреде љуте,Погмбдн безброј поштеђен бићеш

Бедем ммеиа овог неће датиСаетмкм дрској псовке да стреља.

Дакле ка месту на коме би у нормалним пр>лти- кама тш снуо своје име, аутор даје првенство свом јунаку, св. Герману; нз скромностн, али и због прет* поставке да ће светнтељево име заштнтити дело од завихтдшаца.

' П , у ^ ^ Г јД Г Г ј Ј^ЈУ! Н Г ј П У и9

Међутим, много је чешће помињање имена. Јосиф Скот (Јозерћиб бсоПиб, Рое1ае I 156, 43) помиње себе у последњем стиху једне пеоме уттућане Карлу Вели- ком. Овај начин помињања имена (сигнатура у завр- шном стиху) налааимо и код Теодулфа (Рое1ае I 538, ;250) и код Валахфрида (Рое1ае II 296, 60); оба пута то ]је повезано са молбом за препоручивање. Нема га код Вулфина из Дија (УиШпиз <1е 01е) (Рое1ае IV 976,395), код Гизлемара (СИзктагиб) (РоеШе IV 1060), код Валтера из Шпајера (РоеШе V 63, 266), код Кара (Са- гиб, РоеШе V 141, 960). Необично се изражава Бернард Силвестар у посветној епистоли свога дела Ве типсИ иптег5гШ{е (О васељени). Он га сматра несавршеним и стога би радије прећутао овоје име, али онда одлуку препушта адресату Тјерију — Теодориху од Шартра (Тћ1еггу бе СћагЈхез). У XII веку не налазим примере прећуткивања имена. Напротив! Такав поступак чак један монах изричито критикује. Клинејевац Петар из Поатјеа пише око 1140. у једном посветном писму опату Петру Венерабилису из Клинија (Р1. 189, 47): 51 дшз аи{ет аЛуег^ит те тсИ&паШг диод. потте тео аНциГд. ШИи1аге е1 1ЉгГ5 Ув5{г15 арропеге аизи5 јиепт,5с1а{ Нос поп теа ргае^итрНопе, 5ед уе5{га, ст пеја5 дисо сотгсиНсеге, Т55Тпе јасШт е55в. Е§о уего сит т оттНиз, Шт еНат т кос УоћЈ5 отетрегаге поп диШо, поп агго^апНае 5{идт (диат 5етрег а те тпџе јасГа{ Оотгпиз!), 5ед оНесНепНае деуоНопе, ргае^егНт сит 5стт \тиНо5 ргоВаШе геИџопт е{ НитгШаНз угго5 кос тет де дткизНке^ 5сггрН5 5Т5 оНт 5{исНо5е је- С155е. 0ио5 сег{е та%Г5 гп кос диапШтсипдие оршсто по5{го гтНап ајјест, ^иат дио^дат по5{п {етроп5 5спр{оге5, дш пе5ст диа ге1 сатет, уе/ гтрегит икг~ цие потггга 5иа 5иррНтип{, тсиггеШе^ аросгуркогит 5сггр{огит ^есогдтт, дш 5Те Ле ја15Г{а{е, 5Те де кае- ге5г гедаг^т ји%геп{е5, пи^диат ргорпа уосакит ргае- ш1егип{. Ћоп ег%о те кгпс аИдТ5 ап{е {етри5 јисН- саге, 5ед Пео е{ соп^сгепНае теае те дгтШа{, е{ гр5е, 51 Уо1иеН{, Оуттт 5те Што 5спка{ („ако се ко ражести на мене што се дрзнух да нешто насло- вим својим именом и придодам вашим књигама, нека зна да то нисам учинио из уображености, него поко-

889

Ј&н&уЛм се *аш</ј вод.и ок гЉ и дада >ОЈ Пр</ГИ*рсЧ«1#.. к**0, ^тако и у ооо/ ствари ул ни и *}Н '* н ј : х :в&м ое г ш п јсм, и то не ил н^ј . у;е Госгк>л вач.ш лржи шј.шла: сј >';.*<• --фодаие п^ .л л и н ^ л и , тим ; т о *'и ' ✓ .су сж#ј«п»реме!1о и н т л и му жсви 'хлк .ггг I ' .сти и смержхли реи;нх;но чинили И' ;с ; . ^ ло неким НјИ^оиим списима. Ја слие/а ; : •*>*к/ме с#к>ме лелпу, колико /'>;; ла л ЛжО< на НјИХ иего иа иекс ој писаиа на ;;, /ит не тиам какие преЈострожносги или ; .с т т л с прећуткују стк>ја имеиа и тако ус .. ум.тд: оних агкжрифних нисана ко]и,,/а их утср ају у л аж к>и њмх<>к*: л;к>.;ил 4реси, иикд,'га иису итносили на вилело с#к>}а л : / и м ш . Н ска ме чато не осу'ДИ ко ире ар»; е ;; 'иска ме остави Богу и м ојој сааести , а ла .у , / јс. по & * :ш , нека и О нилија лиш е оел иаслоаа , /'Л ;>у 4 7 ) . — У то врем е налали*ж> иепатиорен ау/орски • > ное. Јелаи Н ем ац, к оји је пол Ф рилрихом I и Ха нрл хом VI лкллао л о г>латслиа и у /л ел а , Го/фрил ол Ви- терба, гшше (\Ч'А17Х стр . 133, 7>: М о т е п а ш е т 1'оп е м р а п Ш т (г* о п Ј ге гЦ , %1сШ а /л л с а п о ( м с а п и , ег ојо (>г а 1 ш О г а п ш . . . ( , .Н н з н и и њ и т е је Голфрилоа Паж тетЈИ, ш то је налив Л ук анои е Л ук аи, а ХорациЈеае Х о р а /ш је . . Л). Г отф рил, /ак л е , с еб е ие/>ма самоло паЈЛ>иио стан;са ул рам е Х о р а п и ју и Л у кан у . Хзали- са/к> је и оораллож ен/.; иаслона ;ЈЈантет/им: гЛеоцие к/>с г и /т е п к и г с о р е г г %а1(н с г / п у е т г е и гЛ еШ г, с и т т к / / с И к г о и е 1 и \ 1 е н 1 а т е Ш и т с и т п г /и о е1 гИ о гге 1аНпе с и т к а г к а п н е1 р г о \ е с и т у е г п к и п п и к и п о уоГ ит т е 1 а т ц и а т т у г с е т р а с1 Ј 1 са 1 а е с о п с о г п е Ш ( мт\<л се да оаа.ј налиа у А<*>у/}\ м ери о Ј /о н а р а о/к>ме делу и зато ш то сс у н>ему такорећи у за ја м н о .мире и дож>де у с л о /у Стари са I Јовим за/иггом, латш /ска са историјом иариарских народа и лрола са сдихонима — сае у окниру једне г и м г е Р ) . Око 1196. један Италијан се г/г/пгисује: е#о т а у ј м е г 1Је1 ги н <1е Н к и 1 о , ч е гуи а Гтре- га /опЧ «/ (ЈА еШ , к и п с И к г и т а<1 к / т о г е т Аи%иМг /< /т р о \и л . И ас т е с и т , п о т т е , *Л%пит т к о п и т и1

хШеаги те Тапсге<Ит е1 сопјипАатиг 1 ,да. \4сштар Петар од Ебула, слуга и поданик парев, на тисах от кн»игу у част Августову. Дедер, гослодзру. стави свој потпис уз мој на заједничку корист, нска ме в-ме они који певаху о Танкреду, н нека будс ван себе од зависти“). Нас\д1рот то.ме. код италијанских пра- вника оног вре.мена важило јс као пристојно да Че име лреН\ти!. Али то је важ и до сам о за правне спи- се. Посници сицилијанске школе, .меНу коргла ;е бидо много јуриста, сви наводе своје име . — Лудвиг Штоп- бек је успео да по наслову паведе 128 историјскнх дела немачког средњег века (од 600— 1400), у којим а су аутори навели своје име (Х1Ј0\\Т0 5ТОКВЕСК; . Од тога отпада 11 на франачко време, 15 на саксон- ско, 17 на време салијевских кра.вева, 37 на време Ш тауфоваца итд. То истраживање показује неодржи- вост схватања „да је средњи век оио време типизма и конвенционализмаи (стр. 71). — Завршимо са Дан- теом. Једно чувено место из списа Сопугто (I 2, 3) гласи: поп $Г сопсеЛе рег И ге1огш а1сипо <И зе тесИ- вгто запга песеззагга са^гопе раг1аге. . . (..Реторичари не допуштају да ико без нужног разлога о себи го- в о р и . . . “). У ученом коментару Бузнелија и Ванде- лија (1934) уз ово место не даје се ништа сем два — при том неодговарајућа цитата — из Томе Аквинског, зато што коментатори посебно добро познају тог ау- тора и склони су ставу да је он у свему и свачему био главни Дантеов извор. То је, мећутим, предрасу- да. Када Данте указује на И геШпсГ (,,беседнике“), он тиме сигурно није мислио на Аквинског, него на неку агз сИсШттгз („збирку упутстава за саставл>ање пи- сама“), ко ју још не можемо да идентификујемо. У § 13 и д. истог поглавља Данте онда признаје изузетке: Августин и Боетије могу да наведу своје име — као што ће то и сам Данте учинити у Чисгилишту 30, 33.

* Е. КАГ*ЈТОКОШ1С2, Кагзег ТггепггсЋ. II (Е. Канторович, Цар Фридрих II). Допунски том 131 и д.

2 Према француском и провансалском узору.' Ше Цетгпипд пез егдепеп Матепз Ћег пеп пеиСзсћеп

СебсћгсМзбсћгегЂет пез МА.& (Помињање сопственог имена код немачких исторггчара средњег века), дисерт. Хале, 1910.

891

XVIII

ЈВИТЕШКН СИСПЕМ ВРЛИНЛ,

Ш*имт Шфг» ПЛПШЕШ 5СНР11Е10 ткао к II тттбр* 1«74 (ГШ 1$. 1475, 461): .Г*лтЏ тгт шшЈлшшн о «иго јдгшјшо »ШК1 I п ј укус аретпсш м 1 к КОЈК Ш * р п «ПШП» Аио, » Ш , 9Ш»ИвСрССО |Ш» Ш а ^ т л н о с т шшшх рширмш у & т ж ш * у* ж т *Љ т > гојр«0 ждови лркширбк. скг ж> стз* со« »сромо иШ Г Ј *6* А * КфШУугтк ТО ЦСКККО срСЛСТВО ХМ1 Ј»€*фтј0* Шџш џ. тћу-пт, мскусагп« д* ј« Јбслжц тегшшшгт ттрсћежм сљж*%у?к%лг илн прстшо) б»> мкш) 1СКШ1 ц сс по скшгу цо*у будс у прму** * имптзд Ммтнм чбоака тмттжш, Ади 1млго«т амжршн« рт гжжШ' .Нето тргијност у наушГ Отчте ш €Ж шжртж су т тет жмд сам 1941 обЦто ш )ш м «| Гсртаннстн су о мој јо сш ћутадн'.

Пре т оа Џжшж ттш (1837) тфшмо се прт тснв Појшожш *жтжжжедијс чауже о класичној сгш ртт 1ћ€*1Етсуе1ордАи 4ег с1а**Шкеп Мшпитчп* **п*сквЈ1К коЈИг к потиуо Аугуст ФридЈЖх Паум1 (А1ЧН.5Т ЛиЕШИСН РАСиГ) — Џдтж оа т«о* т шоструео 0%«11ишг шжументкдмог жт. Всћ јс бно «ш ш р1шКо1 сгт зм су грш н летиис1и1 фаоато-

* Тт џ 1М» џлат пшјушмни т ор<«ашуо то ћугам ****** т »Н1 сту Ш к и « н , 11». стр 528 м ш з#. ШЖММИ11 М н Т вш уш ж у екгамам теортшу « Карла Х«д-** ***** 4ег Џтџтфт Ш м — НтсЈшђ* прошлост. 1951. стрУ » **>* * 1!■ ' ж — е н Т Мшшгттру. 1Ш Гтасогпс*•*** *■«* 1 « . |„ Гксавм г—гмј. 1Ш , сгр. 48 м дд).

892

гија, епиграфика, стара историја, археологија и сро- дне дисциплине делови једне обухватне „класичне“ науке о антици: једно схватање које је иавојевало победу захваљујући деловању Кр. Г. Хајнеа (СНК. С. НЕУИЕ) и Винкелмана (ВДНСКЕЕМА^ћО, касније Фридриха Аугуста Волфа (РК1ЕБК1СН АТЈСТЈбТ \УОГР) и Аугуста Бека (АХЈСТЈбТ ВОСКН). Они су, пак, са своје стране са страхопоштовањем гледали уназад на људе „који су засновали филологију у великом стилу историјске науке, пре свега на Јозефа Скалигера“ (Ернст Курцијус, Под тројицом царева — ЕКИбТ СТЈКТНЈб, 1Јп1ег Агег Кагзегп, 151). У XX веку тој науци о класичној старини у великој је мери одузет вредносни додатак „класична“2, али оиа сама остала је верна завештању овојих оснивача. То универзално схватање антике које обједињује филологију и исто- рију остало је као лепа предност немачког истражи- вања антике и донело је богат плод.

За истраживање средњег века то, нажалост, не може да се каже. Изучавање средњег века отпочело је у знаку ромаитизма и никада се није ослободило трагова свог порекла. Старогерманско јунаштво, мине- занг и витешка времена! — око њих је романтизам ткао своје прозрачне слике. Немачки устанак из 1813. год. то истраживање је стоиио с националнвм хтењем једне нове омладине. Истраживачи, мећу којима су неки истовремено били и песници, васпостављали су текстове и стварали слику немачке прошлости. Мо- дерне историјске дисциплине и методи готово да још нису били ни засновани3. Није постојала средњове- ковно-латинска филологија. Само класична филоло- гија могла је да пружи помоћ — на пример, приликом обраде јуначког епа. То је преузео Лахман (ћАСН- МАИМ). Под тим условима није могло да настане уни-

2 ОЕКСКЕ ипс! 1МОКВЕК, ЕШеИипд гп те А. (Герке и Нор- ден, Увод у науку о антици). Приручнику „класичне" антиколо- гије који је покренуо Ј. фон Милер (Ј. V . МПШЈЕК) његов на- следник Валтер Ото С\УА1-.ТЕК ОТТО) одузео је оно „класичне“.

3 Темељ за серију МопитепГа Сегтатае ћгзГоггса („Ис- торијски споменици Немачке“) постављен је 1819. Први том се појавио 1826.

893

всрза;шо, историјски засновано схватани* <;г,г..л1м.( аса. Оно што је настало биле су германска и ро филологија. Оне су, додуше, у иочецима и ,1уго „г> том биле вишеструко новезане, али су се у јоку два последња л>удска века потиуно осамостаии гс, а истовремено и раскинуле однос са сре;ш,отскош1им латинским (као и он са њима).

Само малом броју стручњака било је могуће да овлада многобројним идиомима песништва средњег века на националним језицима — старонордијским и провансалским, келтоким и тосканским, средткевисо- конемачким и шпанским, уз то још и средњовековно- -латинским. Вишејезичка начитаност, какву је око 1900. знао да учини толико плодотворном В. П. Кер (XV. Р. КЕК.)'*, а у наше време још Замуел Зингер (8АМ1ЈЕЕ 8ШСЕК), биће увек досшжна само мало- бројним, специјално обдареним људима. Али то и ни* је одлучујуће. Одлучујуће је оно одвајање од главее основе историје, приметно у свим филологијама које се баве средњим веком; склоност да се непознате кон- кретности4 5 6 замене инегзистентним апстракциј ама. Од- вајање од историје у најширем смислу: историје на- рода, држава, друштва, економије, права; историје филозофије и науке; историје цркве. Само се са исто- ријом уметности и дал>е радо чува суседство — али управо је та дисциплина, услед стилске анализе која је постала хронична, вишеструко изгубила тле под нога- ма. Не постоји у Немачкој, колико ја знам, ниједан часопис који би био посвећен средњем веку као це- лини и у свим његовим појавним облицима — као 1,е Моуеп А&е („Средњи век“), 8(шИ МесИеуаИ („Сту- дије средњег века“), Ме&ит Аеуит („Средњи век‘;, Енглеска), 8реси1ит („Огледало“, Америка), који носи поднаслов: А Јоигпа! ој МесИае^а! 8 1 иЛ1е5 („Часопис за студије средњег века“)с. Не постоји ни у форми

4 Упор. његово мало ремек-дело Т ћ е Батк А д е з (М рачни ввк, 1904).

5 Тачније речено: сопствено незнање.6 Али ни ти часописи — сем часописа Зреститп _ не

остварују у потпуности ону у наслову наговештену универ- залност.

894

шериодичпог органа ни у форми библиографије или прнручнпка неки заједнички форум за истраживаче чији је рад посвећен средн>ем веку. Можда чак не постоји ни нотреба за њим.

Нека а ш се не помиње лагодни изтовор да је реч о специјализацији. Требало би коиачно увидети да је то баук за децу. Око 1900. она је можда још и била нужна. Али отада је техника и организација научног рада направила тако огроман прогрес да се сваки ис- траживач може без муке оријеитисатн на непознатим подручјима. И-мамо библиографије, лексиконе, инде- ксе, прегледе о стању истраживања, уџбенике свих врста. Цео тај велики организаторски подвиг — који се, наравно, може још неиамерно побољшати — пра- ктично је укинуо мане толико крнтиковад е поделе рада; то је процес који је, изгледа, слабо запажен. Улраво резултати најрадикалније опецијализације (као нпр. Тћезаигиз Н п^аае 1,аНпае — Ризница латинског језика) ослободили су пут за нову универзализациЈу. А тим путем требало би да се одлучно крене.

Непостојање једне науке о средњем веку која би гледала и преко плотова појединих дисцшшина ште- тило је нашим студијама, закочило је напредак и про- дубљивање наших схватања. О томе бих хтео нешто да кажем.

Пре много, много времена живео је један човек на „штауфовском простору“, звао се Вернер из Ел- мендорфа, био је капелан по занимању, и по наруџби неког приора Дитриха написао је једау морално-ди- дактичну песму. Наслов та песма нема. Али то тада и није било уобичајено7. Шта је стајало у њој? Нака нам то каже Вилхелм Шерер8: У намери да човека

7 Р азл оге за ту п ојав у и страж ивао је Е дуард Ш редер у својој расправи О насловљавању првих нвмачких књига (Е01Ј- АНБ ЗСНКО БЕК, Аиз б.ет Апјапдеп 6.ез беиГзсћеп ВисћНШз), Гетинген, 1937. У пор. у новије врем е РАШ * 1ЛШМАН1Ч, МШе1- аИегИсће ВпсћегИШ (П аул Леман, Наслови књига у средњем веку), М инхен, 1949 (= ЗВ Мппсћеп, 1948, св. 4).

8 Сезсћ. 6. (И. Вгсћитд гт 22. и. 12. Јћ. (Историја немачке књижевности у XI и XII веку), 1875, 124 и дд. Упор. Ш ере- рову Историју немачке књижевности (5СНЕНЕН, СезсћгсћГе дег деиГзсћеп Ј^ИегаГиг), 222.

895

поучи у ономе мто му је потребно да би био частан он саставља низ моралних прописа; није их извукао из Библије не?о из једног броја класичгшх писаца, које је зацело имала библиотека оног приора Дитри. ха: из Салустија, из Боетија, Сенеке, Цицеропа, Јуве- ната, Хорација, Овидија, Лукана, Тсренција, чак из Ксенофонта. Насупрот томе, ретко је позиоање па Со ломона. Вернер изричито мотивише ово коришћење пагана. Соломон нам као узор препоручује мраве: али ако треба да врлину учим од неког црвића, још пре јс могу прихватити од неког паганина .. . Код гнега се не осећа много од ггеког специфично хршићанског духа: никакво презирање света, никакве аскетске иде- је, никакво инсистирање на понизпости и самопони- жавању; ггосеуда здрава световност и човечност... Главно становшите увек остаје част, јавни углеб... Дух умерености прожима цело д е л о . . . Посвуда пе- сник има у виду витешке кругове, делимично већ претпоставља француско образовање. И он полемише против глупог конвенционалног култа љубави (Мтпе), али не као непријатељ световне радости, него као непријатељ неразумности и претериеања.

Тако нешто је могло да се прочита 1875. године, потом скраћено 1883, у великој Шереровој Историји књижевности, која је постала кућна лектира образо- ваног граћанства. Биле су то деценије у којима су се градиле виле у стилу немачке ренесансе, кад су се ане украшавале Макартовим букетима и кад се до живљавала тзв. борба за културу (тј. Бизмаркова бор- ба против католичке цркве — оп. прев.). Онај слобо- доумни капелан, који је проповедао здраву светов- ност, није био лицемер. Али уокоро након Шерерове преране смрти претрлео је Вернеров углед штету од које се дуго није могао опоравити. У Грацу је живео и предавао од 1873. године германиста Антон Е. Шен- бах (АМТОИ Е. 5СН0МВАСН 1848—1911). Као берлин- ски сгудент слушао је предавања код великог Ми- ленхофа (МШХЕМНОРР), али му је као убећеном ка- толику аметало „скоро религиозно поштовање“ с ко-

8 9 6

С»' !

;ам је Мвленхоф ф зам ж лм о вс.-лк'1'1 - -ззачај хрншћанствг Xааишос карактсра П- >?1г , Г- рон. могао |С уГ- •■ јј в г«л>1 Т7+9ШШ} ГЛАЛИ * *а Чг*1а*«е« ** * *-» да >с Ј 2 2 тт иа * .:тта не само лрелнс’^-. „(што ће теспко л*'*— *****П’ познајс нз согк ТЈк-НС •■■!к ш о му је за рук ^ =.;гч ».,, . мсре, поссбно **а . - ,-*нем^чкг ру; и за минезен .•>_■ -- ц. .ђ\ТИМ, СИГурИО ГТрси-.г.и- мсћу лелима изванр . : аедгшкд Хилдеберти . даи грактат који чосио иас~ #в |г — изаор за Вернсров\ песму <2 /-.4 "4 V Вернеровом податку да госгтозаг-

►к к . „ гермалстзо* !а .

Он

'*-**«* сс н«»;и*о-

м»! »,>Л

‘О*

»?ГГа,1 ј . ’ •; . 1 ■; С.«С1 "п •• .« **,: »!. ;-* ц

;-:ро

1Г2 тхсћ т хкпеп ћххсћег. <И $еЊе те&е зисћеп

даде ии у кн>игаиа : л . . ;л да трагам за спжаж оваж

* Та и саедеће кнфорнапије према нехрслогу Е. ф. Штајн- кајера ГЕ. V. 5ТЕШМЕУЕН) у Бетелхајмовси (ВЕТТЕШЕ1М) ^Биографсхом годишн>аку“ (Вгодгарћгзсћез Јаћтћисћ XVI, 1914). — Упор. и поред тога деп комеморатшни говор посвећен Миденхофу код Ш енбаха (5СН0КВАСН. Сез. АијзаТге — Са- брани ЧЈШнци), 1900, 82.

* Има 222 тома. од којих можемо да одузмемо четири тома са индексима. Свакако и још понешто? Јер германистукоји истражује изворе писци као што су Марије Меркатор (Мапиз МегсаТог), Ф улгешш је из Руспеа. Дионисије Мали 1В1- опуз1из Ех1§ии5), Аратор, не могу да понуде ништа, као пгто то не може н*г мозарапска литургија. Тиме би се уштедер јошпо неки том. И тако би се могдо наставити. . .

11 Тачније: МотаИз рћпозорћга 6е ћопе&о е! иНИ (Етика моралне врлине и користи). Употреба скраћеног насдова је,као што ћемо видети, створила много забуне.

.чороо је II »рп » ( И г с ( ! < \ дакле, да сч* ( хна гц к;„ пран.ч <Ч1»н прнка»" Уж.‘ранан.а као нп<> ј, * Р*

о/.«!и т г ц Н О аж 1ш с Н

т л к о к«же кн.ига

трН>адо јс рачучеп* Ј о с л ш т о 1'’. Вс рн« },,и ср с ш н а и гтсВ у прснода н обрадс. „V (н;н* , ,ума /’— 1акл*учЈ#о јс Ш снбах — ..натгоно н о о б - , %гсП '!\ нлшој с*аро| к њ н ж сн н о п и !1опо|фагно јс и ч уЈљсно О ко Нернера јс погом луго нладала ги ти п >. ()ц;ш је 1919. Густаи Грисман о б јавн о смоју чунпг, расправу ..()< новс шгтсмнког снс гсма нрлина" (СИГЧТД 1НКГ .ЧМА\'6Ј, СгмпЈ/ацеп (1е\ пПегИсИеп 7>/;; 'ц<Ј\у /Ц1А 56, 137— 216). Она почин*с једном дстимично ски- нираном историјо.м сгн к с од Платона до ХП вска, која је данас, нослс трндесет година и послс лоршгга наш сг днан*а, потт1ун о ластаЈ>ела. Врисман гнк*бно ии* снстира на Ц ниерону. V сп и су Ј)е о Ц т п (0 о\жи<>- *тима) он се нанодно прнкл*умио Арнстотелу (фатадно' он јс ирстшсдшао стои ка П анетнја и Посидонија!). Да* .М1 текст морам да цигирам досланно, јер јс то онај гтн н *вор гт>с1Ј1ака 1г* кога се у то ку четврт столеНа у номијс истражнван^* излшјо хЈСваду поточиНа По чинл* сасвим безагтен о:

Теза I*1.„К ао и А рнстотел, и он (Ц идерон) ралликује три

вратностн: највиш е д обр о, зит т ит Иопит, теориј* ск у врсту д уж н о сти к о је се односе на савршеног и м удрог човека (он, м еђутим , као и Аристотел, изо с т а а в а истраживан>е о томе); м орално добро, копе- зш т (врлине), практично понаш ањ е у складу са дуж- ношНу обичног и јед н оставн о пош теног човека; на к р ају корисно, шИе, спољ аш љ а добра (стр. 139)“.

Н аж алост, све је ово погреш но! Оставимо Аристо* тела ио страни. Али д а Ц ицерои учи тројство вредно-

,5Г Таква позиван>а на писане изворе најчешће се, као што је позкато, одбацују као „фиктивна4*.

,Ј Нумеришем Ерисманове тезе које оспоравам, да би се читалац лакше снашао.

8 9 8

сги (тсза која у нај-новије прсме као ученл о „три врслносне о6ласти“ има привидну и фантомску стенцију У многим германистичким расправама), је- дноставно није тачна. Узмимо најновије Ацертово (АТгЕКТ) издање пе ојјГспз (ТеиБпег 1923), са бри- жно ураћеним индексом. Појам шттит ћопит јав- ља се на 172 странице тог списа само једном (стр. 3, 14 и дд.). Ту стоји (у преводу Р. Кинера [К. КОРШЕР]): „како би неко смео да се назива филозофом кад не би износио учења о дужности? Али постоје неке школе које помоћу појмова што их стварају о највишем до- бру и злу целокупну дужност руше. Јер онај ко нај- више добро одрећује тако да оно нема ништа заједни- чко са врлином, а за њено мерило узима само соп- ствену корист, а не моралност, тај не би смео, ако остане веран својим начелима и не допусти да га победи сопствена боља природа, ни да има пријате- ље, нити да буде праведан ни великодушан; храбар, најзад, ни у ком случају не може бига онај ко бол сматра највећим злом, а исто тако не би могао да буде умерен онај ко чулно задовол>ство сматра нај- вишим добром. Иако је ово, што радо признајем, тако јасно да не захтева никакву филозофску расправу; ја сам то ипак на једном другом месту расправио. Те школе би тешко биле кадре, ако желе да истрају у својим начелима, да било шта кажу о дужноста, и, уогапте, чврсто заснована, ненроменљива и природи сходна правила о дужности могу да проповедају само они филозофи који тврде да моралности мора да се тежи или као једином или као највреднијем добру ради ње саме. Према томе, цело ово учење у својој основи припада стоицима, академичарима и перипа- тетичарима“ .

За Цицерона је, дакле, врлина (НопезШз) једино добро, или бар једино добро коме треба тежити ради њега самог. Неки 5иттит ћопит изван или чак изнад области копе$1ит не постоји, не сме да постоји. Да- кле, не постоје три него два „вредносна подручја” , ако хоћемо да инсистирамо на том неокантовском

8 9 9

Е В Р О П С К А К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И Сук.Ш.и ИКК

тсрмину који води на страш гутицу1*: прлина и, испол ње, спол»ашња добра (рођен»е, лепота, злранље, богат ство нтд ). Према Ерисману Августкн јс .теградирао четири кардиналне врлине на шшо „с? ж ш љ с к ш вредностн4*, док би „трн главне врлиис, »ера, нада, л»\,б ав . . . бнле основни саставни ди.јнг;;* иоштовања Бога“ Н аж алост, поново погрсшно! 'I четири кар- диналне врлине своје корене, како нас учи јелан учњ тс.б етике, према АвЈустину имају ,.у <оброј вол>и коју нам |е Бог подарио“ г’. Много дуб.т/ г Августинов начин мнпкБења води нас Е. Жилсон*'': најнсНа врлина је највиш а л»убав (зи т т и з атог). Четири главне вр> линс могу да се схвате са\!о као посебии облици те љубави.

То м ож е да се назове црквеном рсцепцијом аити* чког система врлнна, али то је и више и друкчије од тога: креатнвно прихватањ е и преобликовање. Ако смо се пробили дотле, онда нећемо веровати ни у три следеће тврдње Ерисманове, које се налазе на стр. 140:

Теза 2.„Тек Сентенцијама П етра Ломбарћанина утврђен

је седмочлани систем као предмет догме.“Теза 3.„Значај који, захваљ ујући томе, имају те четири

кардиналне врлине у црквеном моралном систему има своје порекло у Ц ицерону и повезан је са изнова * 15 16

и Заправо је реч о учен>у о добрима, онаквом какво је антика волела, јер је владајућа етика била еудемонистичка. Да би се добра правилно оценила, морала су да буду класи- фикована и хијерархијски рангирана. Из те хијерархије прои- зишао је појам највишег добра. Тек у неокантијанизму више нема «добара“ којима треба „тежити“, него постоје још сано „вредности“ које морају да се остваре. Те вредности, међу- тим, уопште не егзистирају: оне не постоје, него само важе. 1ШИа су, обрнуто, крајње реална, само код етичара не вреде много.

15 ОТТМАН 01ТТН1СН, ГНе ЗузГете пег Мога1 (СезсМ- сШе Оег ЕГМк) (Отмар Дитрих, Системи морала [,Историја ети- ке’]) II, 1923, 224. Дитат на стр. 263.

16 1пСго<1исИоп а ГИиЛе б.е загШ АидизНп (Увод у изуча- вање светог Августина), посебно стр. 168.

9 0 0

ојачаним угледом који су кегови списн стекли почев од XI века*4*7.

Теза 4.„Тиме је јасно илпршеио и рдмвајаи>е теологије

морала и филозофнјс морала. Оно је одређсно ства- тањсм три п р сд м к п л подручја, ко)е Јс Аристотед устаиовио, Ципсрон пренео ср< т»«*см аеку, а Августин укл»\"чио у овоје раалвајањс божјс и световне држдвс: гчење о највтмем добру, зи т т и т ћопшп, о Богу, прштада само теологијн; учснл о врлинама, Иопш$1и т, спада како у теололсју тако и у филолофију; сполаш- на добра, иШс, тнчу сс само филозофије",

Ове иеодрживе тврД!М? тог веома даслужног. шм у стварнма филолофијс необавеигтен« »ј чоаска, само нзлажсм. њихово оспоравање Је сувитно Алм он по том иде дал>е н великог Алаиа из Лила ставгка у Про кр\гстову постсљу фиктхвног систсма врлнна Поиово морам да иаволим дословно, да бих гу заблуду ра- зоткрно:

Теза 5..,МогаИз 1кео1о%Га је дсо верског учен»а, догмс,

део зит т а гкеоГо&ае („Рк1с.ч“ , Алан, М1СМЕ 210, 112 и д.); тогаИз ркпозоркга („Могсх“ , Алан) чиии све- товну науку етнке, е(кгса (стр. 141).“

Нажалост, тиме смо опет погрешно обаввштени. На1жмо наведено место! Оно стоји у 1. погл. Алаиовог дела Зит т а Је а п е ргаеЖса1опа („Сума о у^метности проповедан»а“, он је био чувен проповедник). Алаи ргаесИсапо („проповед") дефинише као т огит ег (Шег т зП испо („поука о моралу и вери“) и из тог одре- 17

17 Цииерон у средњем веку. Код 5СНА^2-Н05Ш5, Но- тгзсће Ш. Сезсћ. (Шанц-Хозијус, Историја римске књижевно- сти) I4 (1927) 546 читамо: „У средњем веку Цицерон је био више хваљен него читан. Читање његових дела је попустило; нека су заборављена, нека су егзистирала у непотпуном об- лику. . . . Оживљавање цицеронијанизма повезано је са Пет- раркиним именом “ — За неку Цицеронову ренесансу у XI веку ја не знам сведочанства. — Још нешто је Ерисман превидео. Велики посредник у преношењу античког наслеђа средњем ве- ку био је, као што знамо, Исидор из Севил»е. У свом главном делу, Етимологијама, он говори и о четири кардиналне врлине (II 24, 5). Већ отуда их је средњи век познавао.

901

ћеља изводи два дела теологије (Р1. 210. 112 АВ); гаНо* паИ$, диае с1е сИ\пт$ $с1еп(1ат рго$ецТ1иг; е( тога1ц диае тогит т$1гисНопет роШсе(иг („рациоиални, ко ји Је посвећен науци о божанском; и морални, који обећава поуку о моралу**). Постоји, дакле, једна ра- цнонална теологија, која идлаже счнатањс светог ;шаи>а, и једна морална теолотја , која обраћ\је мо- рална пнтања. Од прве Ерисман, сдално у нотради за витсшким системом врлина, ствара јсдчу тогаИз Iкео 1ора, од друге — тогаНв ркИо$ор)па, А ову последњу онда поново трпа у истн кош са сОпса. Свс то, си* гурно, у најбољој намери, алн н са флдгрантним фал снфикован>см текста. А са каквнм тск иенознавањем латинског сред!Бег века! Јер Ерисман сасним озбиљно верује; ,.У средн>овековном школству предаваиа је и еипса, алн у ономе што се звало 1гшит и циа&гтт за н»у није било места“ |*. Ерисман, изгледа, не зна ни то да учеље о моралу чини део теолошке суме, нпр. код Томе.

Након овог галиматијаса од иеспоразу.ма, забуна и заблуда зрелн смо за разумевање . . . Валтера:

Теза 6.„Световни снстем врлина, којим овде треба да

се бавимо, почива, дакле, на четири кардиналне врли- не, копевшт , и на добрима, шИе (која се деле на Вопа јоПипае, добра која даје срећа, и Вопа согрот, те- лесна добра). Свеукупни морални живот одвија се V те три вредносне области, зит т ит Вопит, копевшт, шИе. Као идеја водиља истраживања о витешком уче* н>у о врлинама може свакако нај6ол>е да послужи фор- мулација коју је Валтер фон дер Фогелвајде дао тим трима појмовима: сНи г\меГ $т( еге ипп уатпе %ио1, паг пгШе г$( %о1е$ ки1пе (8, 14; 16), („прва два су част и добра земаљска, треће је божја милост“), а у наредном делу текста често ће се пружити прилика

а Средњи век је из Исидора (Е(. II 24, 3) знао да су Грци филозофију делили на физику, етику и логику. Тпушт плус ОишТпуГит био је идеалан програм средњовековне школе но он је тек ретко оствариван. А поврх тога још и настава фи- лозофије? Чиста фантазија! ^

да се докаже та троделност у дворском песпиплну (стр. 141)“.

Вратићемо се Валтеру. Али пре тога окрсии м о сс још једном нашем тириншком капелану Вернеру и:* Елмендорфа. Сушнне дуго смо га изгубили ит ни т.а. Ерисман му припрема васкрсавање. Тај к а п е л а и , ко ји је 1875. са симпатијама оцењиван као напре тан, д,о- душе и сумњичен као комуниста1', неочекивано по стаје маркантна фигура: он је, наиме, па н е м а ч к и пре- нео основе витешког система врлина. Ш сп бахово зма- јево семе изникло је, али се сада окренуло против сејача. Вернерк>ва позиција ни у ком случају није оп ла „иеповратно изгубљена“. Јер њсгово име осгало је сада повезано са сгшсом МогаИа рШозорШа. Чујмо:

Теза 7.„Станицу на путу продирања Цицероновог учења

о дужностима у немачко витешко учење о моралу чини позната МогаИз рћИозорШа де копез1о е{ ипИ („Етика моралне врлине и користи“) . . . Та тогаИа рШоаорШа је световно учење о моралу за разлику од {ћео1о%га одн. {ћеоЊ&а тогаИз, и она не садржи ни- какве изразито хришћанске идеје (стр. 142)“.

То је било 1919. Али расправа из које су узети цитати била је само припремна студија за импозантну граћевину Ерисманове Историје неманке књижевности до краја средњег века (СезсШсШе \дег деШзсћеп Ше- га{иг ћгз гит Аш%ап% дез МШеШГегз) — једно дело чије се заслуге не умањују критиком његових духо- вноисторијских премиса, или само једне од њих. Ери- сман у одељку о „дворском моралном учењу“ (II 2, прва половина, стр. 19 и дд.) прво разматра појмове гић{, ћбуезсћеп, {и%еп{, таге („моралност, дворско образовање, врлина, умереност“), јунаштво, част, ми- не. А потом (стр. 23):

Теза 8.„Дворска теологија морала садржана у доктрини

о конвенционалној дворској љубави (штпе) заснива се на витешким и друштвеним односима. Понешто је 19

19 Могли би да му се, сматрао је Шерер, припишу „кому- нистички идеали" (нав. дело 125). Исто тако 5ТЕШМЕУЕК АОВ 6, 59.

9 0 3

преузела и из свештенс филозофије морала. Сусреће се међушм и један други систем, који но етичкој озбиљности далеко надмашује то дворско учење о конввиционалној љубани, а којги етичке вредности сте- пенује као ј*о1е$ ћиШе, еге ипс1 %ио1 („Пожја милост, част и земаљска добра“, Валтер фон дер Фотелвајде 8, 14). То учеље о врлини произлази из једп.от друкчи- јег стичког идејпог круга него што је кру-г двор- ског друштва, оно је спој религиозних к световних добара, теологије морала и филозофије морала.“

У овнм реченицама лабаво су нанизани појмови 1. теорија конвенционалне дворске љубави, 2. дворска теолошја морала, 3. свештена филозофија морала, 4. Валтерово учен»е о врлинама. Оно у себи сједињујс5. теологају морала и филозофију морала, под чиме се свакако мисли на „свештену“ филозофију (бр. 3). Али ових пет појмова Ерисман, нажалост, не одређује ја* сно, нити их јасно међусобно разграничује. Уз то напомена:

Теза 9.„Учење о Богу као зитт ит Вопит спада у тео-

логију морала. Еге одговара средњовековном свето- вном учењу о моралу, филозофији морала, тогаИ5 ркИозорМа, појму копезШт. Филозофија морала преу* зета је из латинаких писаца, утлавном из Цицероиовог списа Ое ојјГсиз. Она је у средњем векгу предавана у школама. НопезШт је поштење. . . то су четири кар- диналне врлине."

Та напомена чини Ериоманову систематику још нејаснијом. Јер сада сазнајемо да као 6. постоји све* товна филозофија морала. Али, како се она одноои према бр. 3, то не сазнајемо. Кад читалац поређењем свих поменутих места20 покуша да стекне јасну пред-

20 У истом тому налазим да се помиње: „световни мо- рални систем, тогаИз рћИозорМа" (стр. 12); Хилдеберт од Тура и „његово световно учење о моралу“ (стр. 13, уз то у напо- менама указивање на Шенбаха и извор Вернеров који је он открио). На стр. 157 стоји да су сви „витешки системи врлина“ имали „исту заједничку основу у ономе НопезШт поменуте МогаИз рћИозорћга“, стр. 308, нап. 1: „Из античког учења о моралу МогаИз рћИозорМа средњег века је преузела поШИаз атпп („илеменитост духа“, Хилдеберт. . . ) “. Израз тогаШеИ

9 0 4

симу, сктпјо само јо т шмиг |Ц |и 'и . МотИч р1п1о.о р!гш се јшмма 'гас ка (1 сноттона, ч;и: као сиг|оииаг ,» час НчШН'да да јс дисци1НЈШ1ил пнтгм а гкол;нти«п о« \*чоња, час со оиет сужааа само иа оиај иагнп« ки гјм кгаг који је Вориер иремео. V т к јтп м \л и>му И1 она се јанЈка још еамо летимнце као „оссиам I’ нгге роае етике“ — додуше, уа једиу о т н у ум.дифисг.мчју, чега аутор, како ее чиии, није био еме< г м.. Им ' гт.г- чуђеље, наиме, читамо:

Теза 10.„Основу ВаЈперове етикс' чике гјш етепеиоване

вредности „фашозосхије морала“ (пкпаИз р1и1о$орћш): $оге$ ИиШе, еге ипа (гИзсћ %ио1 („божја лтилсхгт, ча<л и земаљска добра“) . . . Опољни свет ком су намењена његова морална размагран>а јесте дморско друн;тж>, У средшнту стоји еге; мања вредност је зсмаЈВско до- б р о . . . Религиозне изреке су ретке (изрске о Деви Марији тешко да припадају самом Валтеру)” (стр, 250).

Да човек не поверује својим очима. Зар је аутор заборавио сопетвено учење? У тези 8 и 9 изнесен је став да „прво вредноано подручје“ (%о1ез ћиШе) спада у теолош ју морала, остала два у филозофију морала. Сада се учи да ова три вредносна поручја спа- дају у тогаИз рћИозорћга. Витешки систем врлина изгледа да се еастоји у систаматској злоупотреби је- дне посебно за ту сврху измшиљене терминологије. — У Ерисмановом завршном тому он се још једном јавља, и то приликом обраде нашег Вернера из Елмен- дорфа, коме се онда ипак изриче прекор да „није сасвим разумео прави смисао тог латинског схола-

(„моралност“, у Готфридовом Тристану) поучава о „садржини оне МогаИз рћИозорћга; али и то како да се човек допадне Богу: то је задатак теологије морала; на крају, и дворско вас- питање, пристојност (гиМ)“. (Стр. 311, нап. 1). Потом на изне- нађујући начин, такође о Тристану: „Религиозни елемент те песме јесте теИдго филозофије морала“ (315/16). Коначно је на стр. 312, нап. 2, поново реч о „свештеном учењу о моралу“.

21 (Ерисманова Историја књижевности). Ту скраћеницу употребљава сам Ерисман (на немачком: БС; оп. прев.).

905

стнчког” дсла" (стр. 307). У сваком случају сж у Т01 кндем није аидео оно што се Ернсмаж чиинло дж ■иди. и гиме може да се објасни преаор.

Ернсманоао у ч е м о шггешком снстему *ртвт са 1*егова гри арссшосна подручја је# колико вндим. т живога ауторова пршшаКено у оквнру гермаижла ке Оио >е разрађено и сдематнзоаано. То оаое пе ма рам пратмтн, Алн једно се мора реЕн; ршепгасја тт учењл, која сеж е сае до кајноаијих диссрглт џ . об»а љенл је Оез пренсгмгнаања њсговнх осиоаа. А те оо*о> ае су асома т рошвне.

шеибак јс 1850. узсо грактат \1ог~*<* о Је копеио €1 шШ као Хилдебсртоео дело, али ии)е пропучггно да. у АјбА XVII (1891), саосштг :ш је В Орсо (В НАЦКЕАЦ) у НоИсе* е1 Ехгтшп I, 1890, 100 и дд. доказао да је Вкл»см од Кошпа мстварии а\тор тог цситона", који јс ту средљем вску био иж>го ђткпрсбљаван као ш колска кљига*, м који јс до 1513. штампаи пет стута* То је Ерисман још примио к зна њу, како у саојој Историји књижеености дсло прн* пмсује час Хилдеосрту, час Вилсму. Али превидели су и он и љсговс присталице да је средњовековио-лапт- ска филологија V међ\*времену такође понсигго учини- да. Шаедски истражиаач Јон Холмбери* (ЈОН\г НОЕМ ВЕКС) објавио је 1929 Оа5 МогаЛит ао%та рНпои> ркогит Ас$ СиШаите <1е Сопскев, ШетГзск, аЈфапго-

° Схоаастмка? Т у Је бесмисао доведен до врхуниа тај ф ао р аи еги ј из акгн ч км х аутора, у хојем уопште вема и цркае ш« хриш ћаистм а. морамо схватити н а основу „хумакизма XII века*; са сходастиком он нем а н и хакве везе.

8 Д а јш }е Ермсман погдедао О реоов рад? Сумњам. Оаде су, кахм е, бмди нааедеми раздичити руколисни наслови тог датммсхог ф доркдегиЈа — на првом месту М огаИит Оодта р#н* Њ ж рНогит (.У чењ е ф н д о зо ф ^ м орадам). кахо се тај спис ол 1929. оф кциЈедно зове. Код Ореоа се налази и овлаш набачена мжпомема: се сеп/оп (Ш енбахов иСеп(ом) Ое т а х г т е з тогаЈе$ ди1, Фгоегш Нтгге жсоШге, а 1аШ Ле јо \» № со р И . . . е* ди! 6еуах1 СТгш, ауагч еи 1ап( <&е жиссТж, ГтргГтб <и» 1е 15* $Г&с1е (птај цен- том м орадмсткчххх макснма хоЈи Је, кад је постао школска књ кга, тодмхо пута к о п и р ан . . . и који је морао бити, пошто је имао тодихо успеха, ш тампан од XV в ек а- ). То је она уска о см ом Брисмамове тврдокорно понавл»ане тврдњ е да је Мсхга- Нит Оодта кориш ћена као ш колска књига. Та тврдња је не- доказана претпосгавка Ореоова

9 0 6

. I« И I I ■;! К и I И ' | К М М 1 М И М Л

лглс7/ нм1 т 111е1тес1 егјгапк 1%ск СУчсње фи.ч, рала' Ниљсма оО Конша, на лагиш учч, < г 'ском и среОњеоои$<мј>рапачком, Л;(јпштг> у,ц «/»•»' у*" расоница |ОИо Иагга*чоиИ/.ј) 1а иу* м т - , » ; | . ; ' Ј ' ју Немо 1,4' каспиј« нраппи, нж« ;л ;иовога ла истражипана; шпсшког ок. гема « . и,/како нијс могло да јс »анемари, ,;»р т - / Н како морамо да констатујсмо, ипак р* лл л • » , .проиуст сс можда могао оираилап! шме > •//С р с д и О И О С р С Д Ј М Л К - К О И П О 1/1 I ИМ< Ј • I И . г ;п

дои»офраначки!) 1скс». и ипо < е <о ин !•«: . ? ,МогаИ5 ркИо$орШа? Сем »ога, рад јс на< гао * !Цц.- ској. Можда гсрманисти уошше нису имади ири.пн-у да га официјслно упознају? Нн ;<> ни|е <лучај V . бликацији ЈакгсЉегШи јиг успнч>г .< /,<• / '’ </ »; :(1931), 282 укратко га јс лрикалао X. Иал»е;> као кра,- 1вс заслужаи“. Указиванк: оваквс врстс можс ..ако да сс превиди. Али и 1л1егаШгк\а11 јкг %егтат‘,сНе ит1 готатзске- РкИо1о%1е 51 (1930) 332 и дд. донео је при кал Ота Шумана, и то веома подр<Јоан и салржајан. Он се за»»ршавао рсчсмицом: ,.П(/улд.ан »скс» и анараг, потпуност извориог доказног магеријала и гхггати ири* лози. . . дају коначно чврсту основу за даље слулиЈС како латинског ориганала тако и односа у коме прсма љему стоје друге обраде на национагшим јсггицима, посебно она Вернера из Елмердорфа“. Германисгика тај подстицај до сада није следила (ни Н. ТЕ8КЕ, ТпотазГп уоп 7,егс1аеге — X. Теске, Томазин фон Церклере, 1933).

Али Ерисман и љегове присталице пропустили су, нажалост, и то да се, што би било близу иамети, оба- весте о „теологаји морала" и „филозофији морала“ XII века — иако трећи том Историје (ггике О. Дигри- ха (О. 01ТТК1СН, СезсћГсНи с!ег Е1к1к), који се по- јавио 1926, даје иоуздана обавештеља и исцрпне на- воде. Додуше, ии Дитрихов суд о спису МогаИв ркИо- воркга Виљема од Конша није био богзна шта. Ои ју је означио (стр. 82) као потпуно несамосталну збирку моралних »»рављта из Сенеке и Цицерона. Из »веговог приказа схоластичких система произлазило је, нада- ље, да рана схоластика (пре 1200) није створљта ни-

9 0 7

какве етичке мисаоне токове или чак сислеме који 5и нудшш неки ослонац за „три вредносиа подручја" Старији аутори, као што су Алкуин, Храбан Маур0 итд., нису дали ништа сем традиције к < ксцерпата Они су се ограничавали, како бих ја хгео да форму лишем, на исписивање и преиисивање а; мање или више разумевања, на „почетничко опослтагБе41 анти- ке. Сопствено, ново, нудили су само Анседм, Абелар, Хуго од Св. Виктора. Али, првом од ших је у супгшни било стало до слободе воље и до гесШшЗо („исправно- сти“) хтења, другоме до греха и оавести (главна ме- ста II 694 и 710 у издању Кузена [ССШ5Ш]), трећем (који је био децидиран антихухманиста) до мистичке субјективизације. Петар Ломбарћанин, тај Мајаор сентенција, није потом, бар у етици, дао готово ни- једну иоле самосталну мисао24. Тек у доба високе схо- ластике (од 1250), дакле у епоси у којој је витештво било деформисано и превазићено, налазимо детаљпе етичке расправе које су се надовезивале на „новог Аристотела“. Тако сматра Дитрих25. А шта нам каже средњовековна историја филозофије? Ибервег-Гајер (ПВЕКЛ/УЕС-СЕУЕК., 1928, стр. 237 доле) трактат МогаИз ркИозорНга одбацује као опоредан. Морис де Вулф (МАШ1СЕ ИЕ \УИЕР, НгзШге Ле 1а РШозорШе тт- еуа1е — Историја средњовековне филозофије I6, 1934, 192) исто тако, само нешто исцрпније: Ре МогаИит с1о- %та ркИозоркогит, аИггкие а С. <1е Сопскез раг Наи- геаи, еХ дш роиг (ГаШгез ез1 ипе оеи^ге Ноп11’аиХеиг ге- зхе тсегХат, ез1 ип Аез гагез ХгагХез (1е тога1е <1и каШ тоуеп а%е. С’езХ ип епзетМе <1е ргесерХез запз опфга- Нге, етргипХез зигХоиХ а Зепе^ие (Бе кепејгеиз) еХ аСке- гоп (Бе ојјГсиз). А 1еиг ехетр1е, ГаиХеиг заХаске а <1ез ^иезХхопз <1е <1еХаП, Хе11ез дие 1а сНзХтсНоп <1е 1’иХИе ех <1е ГкоппеХе, 1а НезсНрНоп НеХаШее <1ез уегХиз: И п у јаиХ раз скегскег Vесопотге <1е 1а тога1е зсо1авх1

еХ поХаттепХ пеп п ’у езХ <Их <1е 1а јт <1егпте

24 Ј. N. ЕЗРЕКВЕКОЕК, Иге РћИозорМе б.ез РеГгиз Ђот- Ђагбиз (Ј. Н. Еспенбергер, Филозофија Петра Ломбарђанина) 1901, 1.

25 Важну допуну нуди А. НАТЈСК (КггсћепдезсћгсШе Реи(- зсМапбз — А. Хаук, Црквена историја Немачке, IV 520).

9 0 8

г/ Ае !а тогаИге {„'Учење филозофа морала', које је Орео приписао Виљему од Конша, а за друге је осга- ло дело чији је аутор остао непознат, јесге јед,ма ол ретких расправа о моралу раног средњег века. То је скуп прописа без оригиналности, позајмл»ених нре свега од Сенеке [Ие ВепејлсИз — О доброчинствима\ и од Цицерона [Бе ојЏсиз — О дужностима]. Сле- дећи њихов пример, аутор се задржава иа поједино- стима, као што су истицање корисног и часног, де- таљно описивање врлина: ту не треба тражити еконо- мију схоластичко1Г морала, а управо ништа није ре- чено о крајњем циљу и о моралности“).

То је овакако мршав резултат — али управо за- хваљујући томе користан. Јер он доказује да су сре- дњовековна филозофија морала и теологија морала, које је хипостазирао Ерисман, заправо фатаморгана. Данашње католичко научно учење познаје филозофи- ју морала и теологију морала, „научно приказивање хришћанског моралног учења према учењу и пракси католичке цркве“. Тако гласи дефиниција у Бухбер- геровом Лексикону за теологију и цркву (ВТЈСНВЕК- СЕК., 1,ех1коп јпг Ткео1о%1е ипп КГгске) VII (1935) 319. На истом том месту сазнајемо да је тек схоластика „од Анселма до Дун-са Скота“ развила „теологију ве- ровања и деловања“ (стубац 320). А што се тиче пе- риода од Анселма до Петра Ломбарћанина (отприлике 1060. до 1160), ту већ можемо да се оријентишемо захваљујући Дитриху. Но теологија морала као по- себна дисциплина развила се тек касније. „Ипак“ — ипак! — каже се даље у поменутом чланку К. Хилген- рајнера (К. НШлЕМКЕШЕК) код Бухбергера, „вели- ке теолошке синтезе (XIII века!) већ показују потпу- но морално-теолошке одељке“. Свој процват теолошја морала, мећутим, доживл>ава тек у XVI и XVII веку. У XII веку, па ни у Валтерово време, није дакле било ни „теолошје морала“, ни „филозофије морала“. Нај- апсурднија од свега је, мећутим, представа да је ви- тешки систем врлина преузео једну „вредносну об- ласт“ из једне, а две преостале из друге од тих савре- меницима непознатих наука.

9 0 9

ЕВРОПСКА К Њ И Ж ЕВН О С Т И ЛАТИН СК И СРГДЊИ ВЕК

Ерисман је на основ\* наслова јелног јелиног сре- дњовековног сгшса, чији је аутор непознат. закључио да је у XII веку без сумње постојала поссбна дисци* плина, чак школски предмет (ово према Ореу) „фило- зофије морала“.

Али да бисмо открили основу филозофије морала, коју је претпоставио Ерисман, морамо пажљивије да погледамо трактат који је постао полазиште тих кон- струкција.

Холмберг је за издање латинског текста могао да као основу узме 50 рукописа од којих 4 из XII, 14 из XIII, 14 из XIV, 18 из XV века. Тај распоред намеће претпоставку да је текст постао омиљен тек од XIII века. И најстарији рукописи француске обра- де датирају из последње трећине XIII века (Холмберг стр. 31). Текст је у порећењу са Мињовим (за чију је штампану верзију као основа послужио један вео- ма измењени и вишеструко проширени рукопис) би- тно побољшан. Као наслов Холмберг је изабрао уво- дне речи из МогаИит Но§та ркИозоркогит; тај на- слов јавља се већ у многим рукописима. Други на- слови, који се појављују само у по једном рукопису, јесу СотрепсИит тога1е (Приручник морала), 1)е то- гаИше (О моралности), МогаИз ркИозоркга (Филозо- фија морала), 1иЊег тогаНз ркНоворкхе {Књига о фи- лозофији морала), ИЊег ркИозоркге <1е копезГо е1 иНН (Књига филозофије моралног и корисног), Е1е$апНога уегка тогаНит Нос1огит (Бирање изреке учитеља мо- рала) итд. Већ ове варијанте у насловима и претежно појављивање Холмберговог наслова у рукописима по- казују да тогаИз ркпозоркга овде не треба да се схва- ти као ознака дисциплине, него као сасвим слободна информација о садржшш. Реч ркИозоркга у средњем веку има најшире значење (упор. Волфрамов Парци- фал 643, 14). Она обухвата све знање, све образовање, исто тако и реторику и поезију. МогаИз ркИозоркги најбоље бисмо превели са „морална мудрост“.

Холмберг је на почетак свог издања ставио ин- декс који нам дозвол>ава да једним погледом обухва- тимо структуру и садржину тог списа. Он је, надање, утврдио и избројао цитате. Мећу њима 165 потичу из

9 1 0

Цниероновог дела Ос ојјгсИа, 16 нз других његових сттиса, 92 нз Сенеке, 12 из Салустија, 5 из Боетија, 104 из Хорација, 40 нз Јувенала, 18 из Терениија, 28 из Лукана. Омил>еност тог флорилегија ноказује се у то- ме што је више пута превођен на старофраннуски или обраћиван, али је превођст? и на срслнл'дон#офраиачки и исландски. Јсдан већи тео н«сгов прешао је и у лето Тгезог Брунета Латпиија (ВгипеПо БаЦш). Мог/Лп Ао$та се састоји, како каже Холмбсрг на с г р . 14, „готово искллгчиво од нанизанпх класичних /осј гон? пшпе5, који се јелним лелом учестало понанл>а је \ еклектичкој моралистичкој кн.ижевности средн>ег т-: ка“. Шта су чптаоци у тој кн>изи налазили, г в а к а к о је најбоље изразио издавач парпске штампане всрзп';е из 1511. године, Јодок Клихтовеј (Јос1оси5 СНсНгоееи 15те (Ш>ег) пе^иариат азрегпапДиз е$(, Лс циа1иог о/ Џсгогит јопНВиз, зесипсТит 81о1согит рагПНопет циаз \чг1Ше$ сагсИпа1ез арреИат, аЂипДе сИззегспз е( ргес1агаз ргоћаМззипогит аиаогит .. . зеШепИаз . . . соШ$еп5 („ову [књигу] шшошто не бисмо смели да одбацимо јер она нашироко расправља о четири из- вора дужности — врлинама које се, према стоичкој подели, називају кардиналним — обухватајући извр- сне . . . мисли . . . најугледнијих аутора“ , Холмберг, стр. 82). Књижицгу је привлачном чинио тај спој уче- ња о моралу и цитата из класичних аутора.

Холмбергово издање било је повод за једну ра- справу Џона Р. Виљемса (ЈОНк К. 8ЛП1ЛЛАМ5, Тке АшкогзМр ој гке МогаНит с1о%та ркИозоркогит — „Ауторство списа МогаИит с1о%та ркИозоркогит“, у Зресшит 6, 1931, 392—411). Он наводи још података о раопрострањености и коришћењу књиге, доказује да се аутор не може идентификовати26 и показује да је веома вероватно да она није била намењена наста- ви, него да је направљена по наруџби као синтеза учења о моралу одрећених античких аутора. Тиме 20 * * * * *

20 За Виљема од Конша у најновије време поново се за-лаже Г. БЕБНАУЕ, Вес1гегсНе5 <2е ТНео1одге апсгетте е* тпе-бХеуаХе (Ф. Делеј, Истраживања о теологији старог и средњегвека) 16, 1949, стр. 237 и дд. и 17, 1950, стр. 1 и дд., за Валтераиз Шатијона В. А. ОА1ЈТН1ЕК (Р. А. Готје), у Веиие би тоуепаде 1аНп 7, 1951, стр. 19 и дд.

9 1 1

би се објаснио осрат?чен круг коришћених уско осланлнл на антнчку терш 1нологију и игиорисање иркзе и хришћанства. Енљемс, и^ш^ скрепе пажн»у да кнана салржи праанла за нлаЈ? и старнс, али и аа сас лруштвеие класе, слободие и неслободне. Нншта у »м*ној тамнсли. хтео бих • да д^аам, не чмии јс подесном ла кКК;спр|(|^« / Ј* тешко оглсдало” — приручннк за вж пиац* оп гтреа.). Слушачо, иа примср, ла су медшшаа 4 градитслкгшо часиа »а1(11маи»а; ситна трговика углсд. али трговима на велнко нијс за тф^зирви* Н** Ои.тл1 )с од сасга. мсЦ тнм . зсмљорадња и ш п се тира ХораоиЈеао кеашз т е (»благо ономе*, Хшмберг стр. 48). Слул« се савсту јс ла »ивршава свс затакстц и да се ис жали (стр. 54). А како стоји ствар са г*/^ филоЈифи)С морала, коју )с Ерисмаи огкрно у „ре* пкжшом слсмсмту Готфрндовог Тристана ' ' Дајем рсч Оп* Шумаиу (иав. дело 333): „Тај нехрншНански. чв сто класмчик карактср посеГжо је карактсрисшчаи аа цгло ово дсло. Најсмажнмјс он долалн до израза одсллсу о ге/|^1о. Овде — а и иначе — кошти.итор чаж није сматрао да потреб»ш да онде где )е у аг говнм антнчк1ш оригииалнма — и то ие само код цв тата из пссника. гле би н-лмеиа радорила стш — бшо говора о ‘богошша*, умссто тога стави хрншћамску рсч гБог*“. Најзад „три вредиосне области*4! Ту иаш фило зоф морала потпуио промашује. Он нам подмећс исгу и објашн»ава — према Цицерону — да је ИопеМит истовремеио н шИе (Холмберг стр. 69)! Тако „оснам витешког спстема врлмна** илгледа у стварности.

Критичко проверавање Ерисманове систематнке водмло нас је нз једне сумње у другу. Савесно смо исгвггали све тезе, али смо се на крају увек налазкди све дублде збуњенн, изгубљени, намагарчени. Шта Ери- сман захтева од нас? Треба ли да верујемо да су на* ши штауфовски песници студирали МогаПит с1о$пш, дело написано око 1150. у Француској? Да су воха- ђали школе у којима је тогаНз рНИозорИГа била оба* везаи наставш! предмет? Јесу ли Ерисман и његови следбеници исшгтали историју средњовековне школ- ске наставе, о којој можемо да се обавестимо из

9 1 2

поузланих дсла? Или су ти ЈКЧЛЖЦИ приклппс миј;, ил Вернера из Елмендорфа? Али он сунггину пнари нин- ми обухвагио — тако мало да .е руда коние]н?иони’г иој дворској л,убави (пгиппе>, која јс јкдпа г,.| тог система врлина? гЈим носЈанимо такна и-дјо дм .на индискретна питаља, ЕрисманоЈк; те.де н< дај . о д-. / ре, ауторитети не одговарају. Наша екепса бик.а всћа. Јавља се страпша сумља: можда о ијсдгко л стему врлина нс бисмо никада ни чули да калелгљ В ;р нер нијс случајно обраћивао један хума»?ис;инки фдо- рилегиј. Да ли би тако нешто било мо, уће у једио* пж •- ш која би свој поглед усмерила ка цслини ср ;:и/д века и која би сачува-за критички смисао?

Ако је веровати Ерисману, доказ би требало да пружи једно место из познате Валтерове песме са сентенцијама о немачком царству (1ск $аг и{ е(те $1ете — „Седео сам на једној стени“). Ту се наволи тројство: еге, уагпс1е %ио1, &о1е$ киШе („част, зема.в- ска добра, божја милост“). Дакле, многопомињазе „три вредносне области“! Старија германистика (која ипак сеже до Вилманс-Михелса [\^ЊМАММб*М1СНЕћ8] 1924) у том тројству није налазила ништа посебно, није га сводила на неку имагинарну теологију илп филозофију морала, него је на основу паралелних мс- ста доказивала да се ради о општим местима двор- ске књижевности27. При том је, чини се, превидела једно: Валтерову склоност ка „нумеричким изрека- ма“, апофтегмама (вид. екскурс XVI), то јесг ка на- брајању 2, 3, 4 или више ствари, које на неки знача- јан начин иду заједно. Таква набрајања спадају V гномски стил ових времена и народа, она су спонтано- -примитивни производ рефлектујуће народне мудрости, али се истовремено и препоручују сваком облику ди- дактичке интелектуалиости, било да је реч о Хелади софиста, било о схоластичкој Северној Европи сред- њег века. То су праоблици па.мћења и лоучавања. 150 штампаиих страница Лахмановог издања Валтерових песама, које је обновио К. фон Краус (С. уоп ККА(Јб), нуде тај облик казиван,а на сваком кораку, тако да

« 1 Г 72 .

с в р о п с к а к н » и ж в с т о с т К Л А Т К Н С К И С Р М Љ И в * к

се иораио чудити што комектатори о томе ^ ворс* * *

Вадтер волм ла појмове спаја у пароае ц 1а а ш а ч ш кло д»о>сгва: ^

4?. Јв Жшб Р**9* ћЛп кгћ ОосК шиЛе ипд*Ј\шде кћ 4 4*т Мл кћ тЛсћ иоп кГпОв Нет регНп*1.1сИ Мл Леп /гдл ћожћеШтШсћег јт<Шт Н ип4 1асћ* ипдетш »6 тап М тпгг инпп*1.

Дт »џмшпе нмам Ј«. ма хол*ко сиро« бмо Ол д*тм»мтм хсаојмо сам аих Са ааселкма сам се утк и ш и о А керадо се смсјем у друштау плачеаамл.

Тни поводом каж е Ш оманс (\У11Л1А1^М5) II4 205: „Ма к«х1нко мало ос ра.г\ .мсм у култ\*рно поишнанл, дас су чн ардинс друш гвсностн својствсне од малих ж> гу .“ Оаде се дакле спарују сроднн појмовн. ЧсшНс пар појмоаа чш ш супротност:

63. 36 дспЛЛе игиЈ ипдсп/Ше. <Иже ти?*пе патеп НАг т(п /гоше ћекЈе. <Ое &т ипде11сћ:Лег г!п Ш агтп, Лег апЛег гк:ћ.

Мклоспквост к суроаост, та кмена два Оба носм моја дама. сасвкм разлкчна:Бсигато је једно. друто је скротнља.

Тако и у:

93. 29 Шп Јгоиге Ш гипг ће*1охгеп,Лет <с11 Оеће тгаде.ЛотТ цегкЈиле!. Ме иегћСгеТ ЛЛ 1сћ Мп,Ле» е1пеп ћЛI иегЛгогхепткгћ пи тапеде (аде:аб рН тпгг Оах апЛег зепеИсћеп згп. 9

9 У меродашош радовима о Валтеру нисам сусрео син- тегичву карактеризацкЈу и аиалкзу тог уметничког средсгва. Само код Вклманса калази се. поред осталог, много штошта што спада у ову обдаст и то у рубрици несрећно названој.дараледизаиГ.

9 1 4

„ В И Т Е Ш К И С И С Т Е М В Р Л И Н А "

зоИ 1сћ рЦедеп б.ег гшегг зШгге1 НоиГе, д.ог1 гг 1Њез. ћге гг Гидеп1.б.г81и гигНзсћаЦ паете тгсћ пг зепбет тио1е, ипб. пает гетег иоп гг зсћоепе пшгие јидеп1.

Двоструко ми је затворена Та госпа коју знам.Под кључем тамо. а стидом својим ту.Дуга одсутност њена Мучи већ многи ме дан:Врлина њ ена ствара патњ у ми злу.Да чудом неким чувам ја кљ уча два,За тело и за њену часностТом службом нестала би патњ а моја сва,Од лепоте њене стеко бих нову младост.

Потенцирање тог уметничког средсгва састоји у спајању два гтара:

63, 24 јггипбт пе гз1 ет зпегег гоотибосћ зб Ните1 јтогое ипг атг баг от1.

Ртогие, гсћ гиИ тИ ћдћеп Ни1етг зсћаИеп, гиетбепГ бги ггиег ујотг тИ гигИеп тгт: зб Шг оисћ бгт ггиег иотг ттт деиаИеп. багз егп кегзет кпт е даеће б1г. јтгипГ ипб дезе11е бги згтг! б т : зд зг јтгипбт ипбе јтогие тгп.

„Пријатељица", то реч је права А л’ назив „госпа“ виш е обећава.

„Гоопо моја“ , узвикнућу гласно.„Поклони ми тек те речи две“,Две ћу ја теби поклонити ласно,К оје ни цар ти дати не може.„Пријатељ“ и „друг“ речи су твоје „Пријатељица“ и „госпа“ нек буду моје.

шш

13, 5 Огиб гиаг етегг згсћ е11епбе1 Низсћеп 1аибеп!гиИге иггбе тапћеИ, бат гио згЉет иггб баг доЦ, згоет бГи ћегбги ћ&1, ће1Ње1 бет тИ зсћапбеп,

МЗГЛЛ14- ГЧЛ н »Д№И ВЕК

ш* ш*е беп уегд6( сГез ћхте1еасћеп Јс«|5ег5 $оШ с1ет &т( сИе епдеЈ посћ Ше 1гошеп ћоК. агттап гио сЈег хоегКе ипс! хоШег до(, ш\е <Аег јпгћгеп тас Гг ћехАет 5роГ'

Ах. што лаиас нестаде у Немачкој часгн? Храбрости и мушкосги и сре^ра и глата.Ко ииа. а остане у свој тој пропасти Изгуфдема мндост божја Окће њему плата’Дамс му склоне иису ни амћели Јата.ГЕред Богом Је м пред светом јадан Двосгрука га од н*их нека казан ^

Уз то у нстој песмм и трсћи иар:1 3 , 1 9 О х е * шгг тиегедеп Ише. шхе в * т ш ј г г е г х е г г е п

гж1мсћеп <гше\п) ЈгбШеп пШег ап сИе ј&тегНсћеп $<аг

Јао нама дењивцима. како се упарложисмо Између (два) уж ивањ а на бедном месту том’

Исти моступак и у:22. 18 5шег ћоиће1зип<Ае ип( зсћагШе Гиот

тН зт ег и&ггетиАе ит ће дио(,501 тап (Јеп јпг егпеп изНеп пеппеп?5шег дио( иоп сИзеп ћеШеп ћа1, вгсегг ап *ш шегг ип1 згсћ5 иегзШ ,(Аег 8о1 т гегггет *бгеп ћаг егкеппеп . . .

22, 31 ет доисћ. вшет /иг сНи гшег (до(е$ ћиШе ип( $ге) таттетг к!е$е!

Оет *5* ап тећ1еп игИгеп ћИпг.

Ко греши ил’ чини дела срамна,Да стекао би он иман>а,Може ли тај се мудрим звати?Иметак стечен на та начина два,Осудит мора свак’ ко за то зна,Морао би глупост му спознати . . .Будала свак је, ко уместо двога (божје милости и части)

нешто треће бира!

® Тумачи се не слажу у томе да ли је трећи пар иденти- чан са другим, са 1 и 2, или доноси нешто ново.

916

**»» тк:ц V. и

7 'м#7ј ф* к.'*л '$,?■ >*** '

' '3 > V

Д м / , 1 р у * и пд» р о и и1 * г/ј> V

" * ***

1'АИ и"./ /- */•;/,

V*, .4

У« ‘АЛ/16Л**--

Т јЈ* *’ЈфП<АМ Ц / » 1/Љ,. '/. - У '■'■'/:'■г/ '•// "> 'ЈтиЛјц »

'/ЛЈЈјк х х$А 'ф«ј& '2л/'1гЛ '/' '• та*а п&и </,л></"'■, '>/.}< ПА Џ'*п, С /" ' ^ , . , ,,_. ,у; ,

!',", г А п 'п џг/7 ^ ...п/мШМ **Ап /М ћх <гјг'-'*г

Т(?х **хЈА *г 'Ј»Ј/.ћ % <ТГГ^'Ј^, х.ужг ^ *:./уб"Л Ј'(Ј$Х/Т ?СП| 'Ј ј / Ј.. 2 Ј ,У 'л / /Х '■. ' { ' р>*\ЈЛ ХА/А '< . 'ј* " / Ј> ‘4 ? // ' ад-ггп т/МиЈјхтг.а V'-'?

'>** *;>г ч//</$л■/,•22. ј/Л г\'Ј/мЛ '-/мЛ џтА/АЛ Х/А*: '/'Л/г г /А.

■'"., 'а / ^

‘''/ЛХс/Јд/ ^ јх , / д . ,у

% 4 г>. /и> у м о .и ' *Г*у<ху у/ г/ и/јј: у 'ну~'/'/> ':/ ;.ху/ј. и* :И ' / н 'ј шчу. *агл кј.У.'/ >/,::/.$€ 7%; ;

% % *з/.

7 г;>*г *>ггу *** ;л ^ у

/ ' 'г УЈХКЈГ Ч» у у '

!/.ЈсУЈ 'ЛМТ ; >/' Ј,Ј,ухЛ > ђ « « #> '

УУ :: к> Уи2//л. 'ЗвК,/ / : / ' / ,

’*Н-> / У/&Ј1, &ЏГ.УЈЈ*.1 Л //,/у л ,2 ■:*: 'јЛ '/'ј !’-//: ' / ' / •/>/"<?', *//./ / / / : /< ~У -у^у ^ Ј#-> ^ УЈКУСЛ ■ /,/// ',У .с : : п 'ј ':ј .г%г:'л % и

#е г%> ; ; /и * у/ уЈ ј/;^ * - 'Г .'/Ј7 ',/Ј : : / ////>,г> ,2 /Г//7Х. /у/4~чу. ГЈ>~ ...

Н & у л л и л Ј / н х у / , су. 'гријалли * '/& * & , ТоИ1&а си-о ј .УЈ/лор р>,.:.уп у о?ЈОј и.<*ч»с& у /ц С л ж к о ј дре**- и >ј >- '/ '.у л ■//:а ;хх ј<; 7>и Срој. Пш?>но >ер^»ло 7 7тх/ џ<ј, .н и ии'? *лие11/7ај1јГ' ссријс 3 ‘ј/ лл'Јс$, на лри- * ?р у./> У ј р /п / на, и п/у^мљ &с\: V <з,п г / }у. .7ери<*ри дс>- -> а р б \ и / је ижу/љ/ ј К а р л 'С А Х Е Ш ЕУ -

917

МАИ, В еИ га$е г и г ОезсМ скХе с1ег скгШ А аг. Роезк *— П р и л о зи ист орији хриш ћанско-лат иш ж е поезије, 1926), били су веома омиљени, исто тако у Старом завету, као и у средњовековно-латинском иесништву. Валтер ово гномско ређање није морао нн од кога да учи. Тек клица за једну тријаду неизведеиу до краја јесте стих:

76, 4 д.ег шт 1ег8 0 где ћ&п гсћ &г1:Три зимске муке имам ја:

П ример за триј аду:

84, 1 Вт1 зотде ћаће гсћ ттпт детготпеп. тбМ гсћ 6.ег егтгет гетгбе котеп.86 гиаете гпо1 деГ&п ге ттетг бгпдетг. гебосћ зшаг тгт 6& ооп дезсћгШ, гп зсћегб гт уоп ет атгбет пгШ: тгт тад атг а11еп бтгтг посћ гио1 деИпдеп. доГез ћиШе ипб ттет јтогоеп ттпе, бат итЂе вотде гсћ, гиге гсћ бге дехитпе:&а2 6тШе ћ&1 згсћ т т етшетГ итгтеШе тапедеп 1ас баг Г8Г бет гиптгпесИсће ћој ге УЈгетге.

Бриге три на души имам ја:Ал’ кад би једна била решена.Живот би мени тада био лак.Ал’ ма шта да се деси сад,Раздвајао их не би рад:Можда пребринем све три у један мах.Божју милост и љубав госпе своје Да задобијем, то бриге су ми две:Трећа ме брига мори већ премноги дуги дан На бечки двор да дођем, где живет дивно је.

Овде изгледа као да се набрајају диедаратне ства- ри. Како може & а е$ киШ е да се рангира на истој ра- вни са бечким двором? Или је можда та тријада степенована „градуалистички“ ? К. фон Краус је сва* како осећао ту тешкоћу, јер пгане: „Кад Валтер каже да се брине како ће задобити &о1е$ НиШе ('божју ми-

јнк'I *), јптичЈ т н т с Гл.уГкж жјоц- нкјпс*) и 1шј /<* \Џј<чи‘ Гм«ч:то л;> ( м ч к о м л и о р у ' ) , оп т и м е , т%\ммн», МЈК5ЈШ, л;» 1н* 10 МО< ш 1 ш у:1 п о м о ћ 1Н*ЛОКу||Ж»1 0101'ж-нам*;«, д н к јк* уа помо1» р с а ш иочио! ж*ошшгп«а (у/>К'\ ки1<}<*), пск м а м а м ш к »;има (т )чсг Јгпулпт ппипс) и мс- с н п ч к и м иарсгкама у м у ћ о м и м Ј1сон оау|.у: о и и м м*клсл 11»им <м[ хо1к* ;м» » а с а у ж и Огчки а.»»>р** (<лр. ^28).

11лдаакЈ, једм о м<ч н> ко јс јс мрокх 1 0 умо| р<*/>;ма- намо:

84, 22 1сН 1гаЈ <1Л Нег »Д/ п'/»/с <1ги>г и1аИ1<‘ папс,<1<т ПбП<>п тк1 <1<>п пи1<>гп итЈ <к>п тШ<>1пшопг,<1ах т1г <П<> гс<П>гП:Н<т Н>и<>л11гН<>н пицНт <1ипс, и>1<> кПш! Н’П <1<>г <1гН>г <>1ги>п пп 7<> <1пик<> ш1 тц/<>иУ

Дугп »н‘К сно мсаам ма начииа три Нисоким, ииским стилом, или и осрсди.им I/<•»»<!»»,<• такио, ут то, тиалци ми хналс сии.Како бих мого Ја сЛм Јсдаи да хналим од и.их?

Тсриар добара, који има мало испс са „три ирсдиосма ш>дручја“, малачимо у:

102, 25 <>г ћ&1 <1<>г 1итН<> гШш ии 1г <1г1<;г %1шЛ, 1г <1гк>г цгиог.(зсН. уоп иЛаНсН ш!<>1 итиI аИаг)ошЛ <1аг тиап <)<>тп <>1тнт ап 1г <1гП>г &1а1 пп пГцеп тиогI <1сл Н1пк<>1 г<>НI ип<1 1гпг<>1 гиМ иш1 •Лис.Нс! асћатн.

<Иг Ш т'т к1<цј<>: посћ к1ац1<> 1сћ цсггш тпб.

Вогати глумаи сад има и иресто па и тросгруку част. (тЈ. од мудрости, иломстиа и старине)Лх 1ито морамо клан.ат се, умесго н.има, оном ко има

иласт1Стог храмл.о ПЈ»анда, жали нристоЈиост, умире стид

То тужба Је моји: тужићу док служи ме »ид.

'Гри мушкс нрлипе, састанл/зме од 2 Т* 1 (уиор. Вил* манс V 360):35, 27 Лп итЊа 1о1х> вШ ихЛ <1аг тпап вГ Не1г<> всНоетш:

ттшптш вШ е.г Иће1, «в Ш ге инЛсћ ити1 оЦе Носта, кпепе итги! тШа, иги! <1иг ет <1А гио в1шЛе «?, во Ш ет и!1 цаг цеНЛЛ: <1<>п гше1п &Ш ш<Л <1аг <1гШе М.

919

Ж ени добро пристоји похвала лепоте њене Мушком то стоји ружно, ко мекуштво и ругање. Храбар и племенит да је. још; уз то постојан, муж тад вредан је хвале: кад има и трећи члан.

Три мо1,уНности да се згреши:

87, 33 Нпс1епГ гио1 <1ег сГпег 1етег а1ге јг\ег. гипдеп оидеп бгеп згтг!IИске зсћа1сћај1, г&геп Шп1.

Код три се ствари чувајте Превелике слободе.Очи, уши, језици Често су кварни, нечасни.

Овде је занимљ/иво да се тријада надовезује на пра- ксу исповести и проповеди (УИшапз II4 320)30. Фор- мулу 2 4- 1 = 3 , коју иначе радо примењује, Валтер је искорисшо и за једну шалу. Од тернара постаје проста адиција:

95, 11 пп ћа.1 зг тгг ћезсћететг гпаг 6.ет 1гоит ће6ги!е. баг тетке1, Ићетг Ии1е. гго&п ипб егпет баг з г п ! 6т1: баппосћ зег! зг тгт 6Л М баг тгтг бпте егп игпдег зг.

Она ми рече тада Шта значи све онај сан.То, људи, јасно је ко дан.Два и један то су три:И рече ми још у причи Да палац ми на прст личи.

30 У проповедном стилу подела грађе на три или више главних тачака уобичајена је у свим временима. Швитеринг песника сентенци Валтера карактерише као „проповедника- -лаика“ (5С11М/1ЕТЕНШО, И ге 6 е и 1 з с ћ е П гсћ Т и п д 6 е$ М Ш еШ - 1етз — Н е м а ч к о п есн и ги т в о с р е д њ е г в е к а , 247). Да ли је он схематику бројева преузео из црквене проповеди?

920

ИЈсто тако као ш то трија.та м ож е ла сс оиусти на ниио алицијс, она м ож с д а сс и у зд .и те до гр<ЈЈства, на начин загонстке, у чсм у В алтер ни јс увек баит срећнс руке:

19, В дГепс еГпз кеГзегз ћгио(1ег иги! егпв кеГзетз к1п11тг етег ш&1, згп1е <1осћ <Ие патеп с!Нде згп1:Иђаху гако царев брат и царев син У одори једпој, а ношаху имена три:

Ту спадају и они чувсии стихови:8, 11 дећетеп г&1 копс1 1сћ уеуећеп,

шге тап (1гги (Ипс етгиигће, с1ет кеГпез пгћ! иетдитће, сИи ггие! з1п1 &те итт иатпде дио1,6 x 1 3 61с к е е г п а т г б е т з с ћ а б е т г 1 г л о 1 :

баз 6гг11е гз! до!ез ћи16е,бет ггиегг пћегдиШе.б г е г и о И е г с ћ д е т е г п е г п е п з с ћ п п .

Савет не зиам да дам,Три ствари како стећи,Ни једну не порећи.Две ствари су част и богатство,Што никада не чине братство:Божја је милост трећа,Од обе прве већа.У шатули једној, да ми је све три.

(Овде се лоново јавља представа да се „вредносне области“ држе затворене, као у 93, 29 М \п }гом>е 151 тм?1г Ве51оггеп [„Моја госла је двоструко затворе(на“ј; ту еиадају и а гк е п у 26, 8.)

Нашу лажшу лривлачи то што се позитивном тројству придружује вредносно контрарно двојство — што је ситурно дело свесног уметничког облико- ван>а:

8, 19 ј& 1еШег безп тас тћI дез1п, баг дио! ипб гиегИИсћ вте итгб до1ез ћиШе т$те газитетгс т с1п ћетге котст. зпд ипб шеуе вт! гтг ћепотеп:

921

гпИгГгЈ.гЈЈе 151 гтг с1ет в п х е , д е г о а Н гге П п ј с1ет 8±т&ге:ЈгГс1е итгс1егеН X згп * 8$т е г и и п ! .сИ и с !П и е п Н а Н е Ш а е 1 е И е з пгН 1, с !ш г ш е ! е т г ш е т ^

„ * Овгип«.Н а ж а л о с т Је н е м о гућ еД а д о б р а и ч а с т о в о г св е т а И б о ж ја м и л о с т с в е т а У ј|едноме с е с р ц у с п о је .Н е м о гу п у т е и а ћ и с в о је :И здаја клета вреба свуда Н асиљ е иде посред пута*.Мир и правда рањени су сад.И пратн*е нема за оно тро}е, док ово дво је Још рањ ено Је.

И тријаде могу да се удвостручем као и дијаде; *јо делује богатнје и упечатгвивије.Тако:83, 30 Лет дио1еп тае1е с!ет згтг! Лг1:

6г1 апЛет Ђоеве в Л& Мгег Итгддеп Натг1, 1&1 ги сИи веНзе тгетгтгеп.јтитп ипЛе до!ев НиШе итгЛ гоетШгсН $те,Лаг вгп! Лге дио1еп: гоо1 гттг Лет вг 13те!Леп тггбН! егп кегвет тгеттгеп деттге атг вгтгеп ћбћ.51еп т&1.Лге атгЛетп Неггеп1 всНаЛе вптгЛе ити! всНатгЛе.Постоје добра савета три:Три лош а стоде поред њ и’.Наведимо и х сад свих шест.Корист, бож анска милост и световна част.Добри су: срећан, ко н ад њ им а има власт1 Тог’ и цар би узет мого у најви ш и савет сво}.Лош и се зову ш тета, грех и срамота.

Али са серијама бродева може да се уради и мното више. Може од двојства да се направи триЈада (фор*

31 Упор. један латински 1фимер 27, 199 и д., бр. 4У.8 и п 1 1гга даиЛга: рах, заргетгНа, сорга гегиттг.8ип1 1гга 1еЛга: 1гз е ! гп еб га , атз ттшИетит.

Радости три су: спокојство и мудрост, добара богатство. Кубуре три су: ненавист, гладован»е, женско лукавство.

922

>е

мула 2 + 1 = 3 ) , али и од тр и јад е тетрада. Н аиме, Аовако:

85, 20 Мт јипдег ћвгге Ш тШ егкапГ. тап зеИ т1г ег 5Г з1ае1е,<1аг гио гао1 дегодеп: &аг зШ де1оМег 1идеп6е с1п збоћ ет сИе игегбеп ШдеШ и)И1есИсћеп 1ае1е, зб дгепде ег ећпе . . .

>€Госпар је млади мој великодушан, кпжу. и постојан, <Васпитан уз то веома: то врлине су три IКад би и четврте био достојан.Ишао правим би путем. . . *

или овако:

98, 26 Уп тапедег јг&дег (тгсћ бет Иећеп, гоет зг 5?. ,бет гсћ (Иетге итгб а11ег ћет де<1гепе1 ћ&тг.зо без ЂеГт&деГ 1тгсћ, зв зрггсће гсћ, »гт згтгГ 6Н,бетг гсћ тепе: зв ћаћ гсћ гет игетбетг ги&п.«

Питају многи меЗа драгу моју, која јеТа којој служим и служах до сада.Слушајте сада ме.Рекох, „три их јеКојима служим: ах, да четврта наклоност ми да.“

Према истој схеми шестица може хтети да постане седмица:

80, 3 5гсћ иооИе ет зез дезгћепГ ћ&тг п ј егтгеп ћбћиетНдеп го&п:

Обесна једна је шестица хтела да постане седмица:

Је ли ово пример за хибрис (као што је то можда и претходни пример) ?32. * 366

32 ШПјМАКПЗ уз то не примећује ништа; V. ККА1Ј5, стр.366, мисли на „вучење слуталаца за нос, слично као и са бтгтг гтШетзотдеп (’три зимске бриге’) 76, 4“.

923

То је укуттно двадесет „нумеркчких апофтешг Код Ваггтера нх има још. Ја сам нстакао само о* аоје су ми се чмниле посебио маркантннм, а шжу шао сам и да их систематски средим Тиме треба а се докаже сдсдеће: 1. кодико јс мншл*?*с у серкЈама бројеиа бмло чмрсто укорстаено у Валтероаој ху«* иој природи, 2. у колико) )е мори ои уиео ла то исхо ристи и »арира; 3. како се ооједини ггримсри био о с в е т м н ју ; 4. да Је бројчаиа схема у саош* р асш ч тм м формама за Валтера и м { ш у м о ш 1о тера у најмам»у руку исто тако важна као и садрааам каброја1шж осриЈа жблрш и дала. До оис тачхс ш био мм јс стало. Ако упоредимо Валтероае тернлрг аобара. вндеНемо да готоао сааки оа »мгж садржх и«т другу три!аду китеитких »рлима или жиасгтних идш» (д»ор у Всч>*). Чосто иитираим стнхо« 8, М и дд садржс само јсдну оа тмх трмјада. Стога ми сс мм» нсдопустиао да сс оиа оомачи као осноаа Ваттероки онгтсма »рлн1*а, Та нааика ст»ор»иа сс слмо ј6ос тога што се »сроаало у фантом о»«с филооофијс морада а њснш три Јшрсаиосна подручја" коју јс нзмисшо Ера сман. Нау*ч»«нин су се радовали што су у јсрној ш Валтероанх глаашсх сс»гтснција поново нашди тр* Ј»рсдносна подручја". Алн пошто се Ерисмаио« о» стсм показао као густа мрсжа а*ш1сструко иаЈрегш те»тх заблуда, коју смо ми не бсз муке расатели, » зкхгеио )е ш аш 1>е}м да то место вишс нс бн гребдо да сс сматра абрсвијатуром Валтеровос система «рди на. у иеку руку њсговнм Ммалим катихизмом".

Такооаани систем врлииа једног »итсза тешхо » К м бмо снстем. Он садржи етнчко-естетнчке катеп> рм)с састоане врсте, којс су сс формирале дслимичио и ммого пре настанка витештва: нпр. ратннчка верноп »азала, илн »радост- , мли друга обележја дворске конасиционалие л»убави, која у јужној Франиутгкој костоје ае!| око 1100. Томе може да се гтрикгвучи по- хаала тзв бдахтхти (Ш>егаН1а$, Јплеменнте добродуш ности**. на среднмеаисоконемачком тП1с), коју у ое> бројним латннскнм песмама налазимо још пре 1150, мсто тако као м у „кнежевским огледалима- раног ср о н ес аска, у латимсккм романима о Александру

9 2 4

„ В И Т Е Ш К И С И С Т Е М В Р Л И Н Л "

нтд. То је владарска врлина античког порекла, која је из веома јасних економских разлога остала увек актуелна. Можда се сродна врлина звана с1етепНа („благост") стоттила с њом. Наравно, уз те елементе долазе и црквони поучни стшси. То што Валтер више пута говори о %о1е5 киШе, зачућује исто тако мало као и то што два пута говори о Тројству. Не омаграм никаквим добитком ако сву ту област врлина и жи- вотннх идеала сведемо на штуру схему и изводимо је из једног латинског флорилегија. Посебну драж ви- тешког етоса управо и чини оно лебдењс између мно- гих делимично блиско сродних, делимично и полари- зованих идеала. У могућности тог слободног препли- тања; у слободи кретања у оквиру једног богатог, разноликог света добара, свакако се налазио и један унутарњи подстицај за дворске песнике.

Само сарадња различитих наука о средњем веку може да реши културноисторијски проблем дворског и витешког етоса, ако се он уопште може решити. Филолог који истражује средњи век мора средњове- ковну историографиј|у пропитати о томе шта она ил1а да саопшти о средњовековним сталешким идеали- ма, њиховим конкретним политичким, војним и еко- номским условљеностима.

Важна сазнања о томе доноси књита Карла Ерд- мана Настанак идеје крсташких похода (САКћ ЕКП- МАИМ, Иге Еп1$1ећипј* <1е$ Кгеигги%$%ед.апкеп$ [мој приказ у Хериговом органу А гсНгу 169, 1936, 48 и дд.Ј). Тај аутор излаже отптрилике следеће: стара црква од- бијала је рат и ратнички позив. Ту је настала оштра супротност измећу германског животног става и хри- шћанског морала. Тек IX век нуди појединачна све- дочанства о покушају да се успостави равнотежа из- мећу тШНа Иег („служења у војоци божјој“) и пп- ННа $аеси\ап$ („служења у војсци овога света“). Од- лучујући преокрет доноси потом клинијевско мона- штво. Нарочито у Нормандији оно је изврпшло сна- жан утицај на витешко племство. Црквена реформа XI века захватила је, поред монаштва и папске цркве, и лаичко витештво. Од прве половине XI века воћ- ство на том подручју има Француска, „која даје одлу-

9 2 5

чгујућ« подстицај идеји одбране цркве, црквеној сил! болици ратничког живота и важном повезиванлг култом светитеља" (стр. 84). Но идеја хришћанЦ! витештва и њему одговарајуће етикс светог рата ш потпуно уобличена пре средине XI века Од Лава IX (1046—54) реформисано папство иреузима нови идеал Захвал»ујуНи савезу измећу Нормана и цркве, та иде- ја је 6 јгпно учвршћена. Нормански ратови у служби папе први пуд' имају карактер крстатког похода. Та појава истовремено се јавља приликом норманског по хода на Енглеску (1066) и, још израженије, ириликом крсташког похода на Ш панију из 1064. године, који јс довсо до привроменог освајања Бар>бастра. Од публи цистике из ове области посебно је важна досад нео- цен»ена књига Боница из Сутрија (ВопЈхо с!а бшгј) под насловом \п(а скггзПапа (О хришканском жи- воту, писана измећу 1090. и 1095). Она садржи кодекс молнтава за хришћанског витеза; у том кодексу сс повезутју старохрш лћанска етика, староримско војни- штво н германска идеја ратничког вазалства. Ердман у сво.м приказу иде до првог крсташког похода, чији се витешки етос одраж ава у најстаријим француским еповима. Ти витезови око 1100. нису, мећутим, имали никакве везе ни са гтппе ни са дворском културом. Те три појаве су по суштини и коренима сасвим ра- злЈгчите. Око 1100. имамо у северној Француској једно витештво израсло из германског вазалства, етички лреобликовано од стране цркве, оез конвенционалне дворк:ке љубави и без дворских примеса; у јужној Француској пак прва сведочанства минезанга и двор- ске, а не витешке културе . Још Јован од Солзберија износи у свом Поликратику (написан око 1159) оштру критику тзв. сиг1а1е$ („дворјана") а истовремено и не-

33 П осебн о м есто за у зи м а Н ор в еш к а. О нде се одржао ста* рогерм ански в а за л ск и си стем — б е з коњ и ц е, па стога и без витеш тва — а у X III в ек у к р аљ Х а к о н Х аконарсон усрећио ју је д вор ск ом к ултуром . К р а љ је у ту св р ху наредио да се п р ев ед у ста р о ф р а н ц у ск и сти х о в а н и ром ани. Резултат тих н асто ја њ а им ам о у тзв . Нгтпзкта, с п о ју в азал ск ог права и двор- ског к одек са п онаш ањ а. (Оаз погги. Сејо1дзсћарзгесМ [Нор- вегико вазалско право], п рев . К 1Ш 01.Г М Е153НЕК [Рудолф М ајснер], 1938 «= СеттапепгесМе [Германска права] том 5).

9?*

; ; /" . г ., г /

*р»/ »РС7> л/риг#;ћ*иг.г//? лт-зг/лг/уг */;ж .љ.-л ' ' ' ,у к т * г &:?'*»*+■ ххт иш ла Ј љ -л у * ма дло-р,« « * ' * Х ([ ^^ ^ Л ј Ж јс 'V*ЈУј. Ј,'г И/.;рЈ»жх^«А К ' * . ' • / , ' иРГ/Ј/Јк,14// ш > ;*иггиги И/5 7Г/ ,Јх* ] ‘: И **..:*л у * ЊУ ', у .л гл - ГЈУП » , **>ји ГЈО*а.Л'ЈС „.у:њ ,:а .у ж љ р у '? ; :* ' л и , ^лом хрииЉ & иис** 'и х њ л * '\ к л и у;,::*м ■». 'г. ујуџу* , у 7&Јри)у нит еш хе л . / * * * \ 7* :1гаде*о*р4*у>ле* ра, н»еии уг.и ш / гн и л . / / х г : л и :т * у .ч % к 'ј/>р*е, ^ уухл. лл су иа културу у.угие ^р*и;г/с*'.е>\ -~ ' гуул агњ ји ш /ж хл. су лои//>,ии .;;* Си V' г , жх&ху, *>„.ж\ и а м ј с п о т р ^ 7 и а ј е л и ^ и о а & и а у з г а о х у х л у - /: / &г * . - *Н&јШИрОЈ ОСНО«;И

14 Уј2С>. 'Л7 &1Л'/У/Љ. 1п& Рч^гитГЈкуЛГ/еЈ. ’!* /. К'УЈ?Г. -~ ј1 »ргЈеггл ми1е1лШггг {П јТергег, К улгхлх/ ул 'лгјуухул + ф/ хј*ј.л м г/хлш\ем с р с о н в ж е/ууј,, УУгк, 141,

ж Посде Полшг&ссгигуЈ! т&?а х г, уу. уггнјУт/ / 'УГГ./ГУУ. 13СЗве- ијгги Н и .е л а са *сег'/ахк '/ггхсШгјл гјуж?': сггјпј^е1 ојј\гЛа1ег сХ/гти/Јг <&оех& о е а тцј/ гјл сеет^ЈПсгл/пга п р и ■ухухј и фју/ ј/ нгјм. суоук &&Л7ер& М пгл 1/е тглфг &г јј~јјг% '-Г а зр сее Ктагелег, Г ирал л а Н елзиаиииа. 1 /е гјпјјгцгл гголггјсс/ / гл 'О г јо пт т уу нлпгуцуГ) у. лр.

'л За лрау х>у/.еглг1<с1Л\7 ;;^г,^учу,*а< чдаз?ах ^рб-нпа Те- пгиара Ф71А2Х2, ТАЕЕСН:«'ЕВ> у Т'Ј?ж/мг1фги /ггЛ Т^утгг^гггсле (Ј Л с г ,>, усужлглл л 'уСГгјП Ј/ТјС ,, УЛУ, % х ; — У ~уу и ОјсОНО ГАСОН, О ег ЕхпЦир 4ег Мг/тдепХапШз. аиј •Хе* А2*гу&јвгА ОГеосе 1'//Ј/ј, Ут-угцо) 'Лсјгјул ул 3 *хглПј>, 1524; V /. В . О Н Л О ! Осг ; - с - Ш\гт сг/гсаХЈГгегурш *1ег Атагутг (&, Б . Га-ти. Вгаеглка грс.ТЈ- ццја АраГ,АЈСвт\ Г/г/ у.л 1515 5 5П С О ЕН , Оегтглт&сЈ.-гс-Јхгс.-х/улг МА. ' 3 'зглжеу ГерЈшстстсо-Ј/Јмаиски среањи еск,. 1533. 155 и л д ,

115 К апитали-о л е л о ј е Голубмчтж 'пр.гица НаГгХухг/ј с&+ ТтГОе) Шм-Ул&ж А л -А и д ал у аи 'а ** 160^, н.ак. п р ез МАХ У/Е1ВЏ/ЕЊЂН. ОАахс В а јс а а јл е р Л а јл е и . 1541/.

* УпуЛујеа* иа л е л с Р а к с и а М ен еи л еса П илала. А рслсзос туугтја и ееропсгм поепгија (Н А М О К МЕХ2?*ГЕ2 Р Ш А Е Ро»г- #1« АмГуе у ро&ба &Јтг/реа, М а д р и д . 1541>.

927

МАЈМУН КАО МЕТАФОРА

Мстафорнчка унотреба појма мтш лгглг-и » че ста јс у XII н XIII веку*.

1. Јован од Сол.тбернја \1с1а!о&соп \\'ЕВВ 130, 11: тагНетапсиз аћ аппсцаз (Исшз еа( т т а па(ша- Нит рћпо$орћогш п („стари су матоматичара нали валн мајмуком филозофа прнроле [фиаичара] ).

2. Јосиф Искан, Ос ћеИо Тгошпо (О тројанском ратхј II 546 н XI .:

. . . јаИетта зе п е с гш ,N071 јхпдеп&а јиИ : о 51 си! сег1атпгпа Јогт ае Ш а ро1епв В его е 8(аге1 зосГагиЈа пгопае,1пси(еге( се1еЂгет вгтиШтгх 5Гт1а пзит?. . . н е к ин ђури ти стар ост ,С крити је в а љ а л о њ у: д а с Д и он ом се рам е у з раме Б ер оја такм ила си л н а за в ен ац об р еч ен лепоти,Н е би л ’ м ајм ун л ук ом овим тек грохот измамила општи?

3. Алан из Лила, ЗетепПае (РС 210, 249 Б): диШ типДапае ро1е$(а(е$, т $1 ро1е$Шит Н1$1попе$? Оии! $аеси1аге$ сИ%тШе$, т $1 сИ^тШит 1агуае е(1 У свом д е л у К њ иж евна естетика европског средњег века

(1*Иега(ига51ћеак Аез еиторагзсћеп М И Ш аКегз, 1937) X. X. Глунц (Н. Н . СИЛШ 2) је п ојам агз згтга иетг („ум етносг мајмун ис- тин ем) уп отр еби о као осл о н а ц за св о је п р ом аш ен е конструкције. Б ила је п отребн а ф и л о л о ш к а исправк а. К ритички приказ Г лунцове к њ иге д а о сам у %НРћ 58, 1938, 1— 50.

928

5Г т ш е? („шта су лруго земалски госполари него глумци госполара? Шта су лруто лостојаинствеиигш овога света него ли обралине и мајм\*ии лосто- јансвеника?").

4. Алан, 5Р I I 9 : јатае згти1аПо ја1$а <Лт1а 1аиЛп (.Јтажљиво симулирање славе мајмун је стварие засл\те“).

5 . Јован из Анвила, 5Р I 295: Лт1а тогит ћуросгшз („лицемерје је мајмун моралног владасња“).

6. исто, 332: ЗгАотз асиз, паГигае згтга („сидонска игла, мајм\*н природе ).

7. исто, 308: 5Гтш$ ћитапае пашгае $1т1а („мајмун [нлпиз] је подражавалац Г^тгај људске природе14).

8. Петар из Блоа (РБ 207, 1155 Б) назива пиво 5ппга хппГ („мајм\*ном вина").

9. Галфрид од Виносалва (ЕАР.АБ 210, 446): $ггаш Досгогит (^мајмун учених').

10. Анонимни а \тор (ЕАКАБ 334, 125):

ОпггиШаз сарШљ, иетЂозае згтга Ипдиае.Талгта ћерегавост љтлсха. говорљивог језггха мгјхтн.

11. Еберхард Немац (ЕАКАБ 341, 111):

Погепг ШЈростГгсе. заргепггсп згтгаа...Ивета липемера племе, ти хајхуни мулрих...

12. Исти (ЕАКАБ 370, 984): зтгга с1ос1оп$ („мајмун \'чена човека").

13. Жан де Мен каж е о сметности <Роман о ружи 16029 и дд .):

5г датбе сотепг Катге еиггге.Сат тпоиI саиЛтаИ јагте аи1е1 ештте,Е 1а сстЛтејаИ сотпе згтгдез.

(Ј&о пази кахо Природа ради. ' Јер много би желео даствори такво дело, / И да га кривохвори као иајкутт).

14. Данте V. Е. I 11, 7 о Сардинцима: %гаттаИсат Шпдиат зггте ћотте$ гтиагиез (дтдраж авајући

К В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕД Њ И ВЕК

граматику онако као што мајмуЈги подражавајуљуде'4).

15. Данте Пакао 29, 139:

Сот' го /ш Ш паХига \зиопа зсхтш

природе лобар мајмгун умех бит-и

У>ита је, дакле, око 1200. помодна рсч у латнн ској ш колској пое.11«)и. Итглсда да ју н \ ?ео Алан. ко>н је у X III »еку постао узор н ,.да европску пос Јију на националннм је з т ш м а " 1 * * 4. ЗГтга да се на-знвају днчности, али н апстрактни појмови. па и ар- тсфакта која нешто ф ингирају . Реални мајмун постајс хгппа' кад опонаш а човска (пример 7) — та ш та дајс примср још П линије Старији (И. V. В. 54, 80). докалујући да се м ајмуни радо лаблвљају играма иа плочи. Онај ко опонаш а бсз разумевања мотао је, даклс, да се назове $пта. Т аква је употреба рсчи, мс1>утнм, у антнци всома ретка*. Прсма обавенлењу нз речника (чему се, како мн љубазно саопштава ре- дакиија, нн на основу м атери јала који даје ТИезаигш шшЈта не м ож е додати), за то постоје само три до казна примера: 1. код П линија МлаВег $1ои:огит п- т1а („маЈмун стончара", ер. 1, 5, 2); 2. код Јулија Капитолина (Ји1шб СариоНпиб): Тпшпиз ога1ог сИс1ш евг 5Јппа гетропз зш, дша сипс1а {т11а!из е$$ег („ое- седннка Тнцнјана звали су м ајмуном свога времена, јер је све п од раж авао", 5 сггр1. Н1$1. Аи%., МахГттиз 1шпог — „Писци цар>ске историје, Макси.шш Млађи“ 33, 5); 3. код Сидонија: огаШ ит $тпа („мајмун бе- седника“ , ер. I 1, 2) уз позивањ е на 2.

Сидоније је у X II веку опет постао узор стила. М етафора о мајмуну спада у то$ згпотапиз („сидо- нијанску моду“).

За X II век су Сидоније и Х орације као учитељи реторнке имали исту теж ину. Ако је Сидоније учио:

1 К. В1ЛШАСН (К. Бурдах), Вег1. 5 В, 1933, 612.3 Упор. о томе МЕНСН1Е (Мерши), Мизее Ве1де, 25, 1921,

148.4 Клаудијан, Јп ЕШгорГит (Против Еутропија) I 302 и д.

користи реч згтгиз у поређењу.

930

П л л и 1У1 Сј А А Ф игА

па1ига сотрагаШт ез1 Ш т отпЉиз аг(Ип15 кос 51( зсеппае ргеНозшг ротра цио гагшг' („природа је уде- сила да у свим уметностима украс знаља буде утолико драгоценији уколико је рећи“ , Ер. 2, 10, 6) — онда је то морало да важи као обавезујуће завештање античког схватања уметности и да модерног песника оонаж.и у његовом поносу на сопственим тешким радом стечену способност да говори кићеним латинским језиком. И онда, и поготово онда кад је погрешно разумео Хо- рација, Сидоније је деловао као ауторитет. Тако Си- доније (Сагтта 22, 5) хвали Стација (назива га Рари пш8 поз1ег („наш Паниније“) јер он и1 1упсиз Пассиз т агНз рое1шае уо1итте ргаесгрН, ти1Нз гзд-етцие ригригегз Хосогит сот т ипт т рапт з $ете1 тскоа(аз таХеггаз &есеп(ег ех(етИ( („као што учи лиричар Флак у својој књизи о пеоничкој уметности, многим и истоветним гримизним крпицама оппггих места скла- дно прош ирује своју материју чим једном започне са њеним излагањ ем“). Познато упозорење Хорације- во да се не крпе пурпурне крпе (ригр1е раске5, како данас каж у Енглези) Сидоније, дакле, не само да није више разумео, него га је претворио у нешто са- свим супротно. То понавља Сижебер од Ж амблуа (51- §еБег1 бе С етН ои х), један од обожавалаца Сидони- јевих:

5сгз диодие тсЛегГат диоЛ иггЊиз едтрегапбат ЕбхсИ Пассиз, пе дгаие итса( опиз.

1бет ригригеат тЂе( т(ег1ехеге (г а т а т ,Ш р1асеа( теНиз зг иаггетг ориз.

Знаш и за Флакову ону да грађу поравнати ваља, Стране довести у склад тежа да не отме мах.

Он нам заповеда ткање да гримизном проткамо нити Не би л’ шаренилом тим више се милило још. 5

5 Парола књижевног маниризма! Потиче ли отуда фран- цуско ргесгеих („драгоцен", али и ,,извештачен“)? Издања Си- донијевих дела појавила су се у Паризу 1598 (изд. 1Уог;е- ггиз), 1599. и 1609 (изд. Зауагоп), 1614. и 1652. године (Зшпопс!). — Марбод у старости критикује своје младалачке песме јер пес тиепГа ргеИоза пес аг(е 1одиепсИ („нису откривале ни рас- кош ни беседничку вештину", Р1, 171, 1693 нап.).

931

Сижебср V склелу с гии у своч лелу Ра**1о 55. Тће. кеогшп (МученишТФо стегитеља тебамскил) чиии мно- шбро)9«е дифес1«|с и жвллн сс гиме (упор. ипр. ! 664); ои шеруЏ за иснушта Хораии|е«1 лахггв

Та м тф о^а прегала Је и у Сикиграфи}с умстнл- ка итали}аис«е режчансг. Филипо (р)||рроУШапО и аи м Вотмиг учеимка Стгфаиа <»им иагиг<и (Мма|муи«ш пјМрожГУ стчито иалоаелу ју!М1 се иа ндш гттшер 15 (тако смагра ЈулмКс Шлскер. „Зшмеикто г т Лореииа Гмбс|т«)аж — КЈМЦЗ 5СИШЧ5ЕК. и гето СШ&егш бепккипНхкшчеп у Кшш$елск. Љ. 4ег К К ТхпIгвЈкоггти<т IV, 1910. 152) Бн.ш (ГмНо) у сшиим ди)алооаша (1504) саму уиегжж т Нлаша «♦* тш М1ш па/ига (.Ш1)мун(ш гтриролс*) (иаго Ш). као што Џ то уммиио асћ м Жан к Мсн (наш нрммср IТ) Шекстшр та) гопое примстаује на Вули1|к Ромлиа (Тке ШтШ$ Т*!ш — Јпмска ба/ка — V 2, 105).

Бок ш собс налиаа«ШИег ои р1иШ Апде 4* вш пШ т ш(Јуталж ш т бољ* рећи мкјмун ПурддДу« )

($ак 10. 546 — Луј Бурдалу Џ био чуасни фрамиуски бссгдинк т XVI! аска — оп, прсв ) Овдс сс поново мааирс огатогит итш Та примсиа )с патим прсшла у рсчиих фрами^скс Акалсмнјс; се\ есгјуаш аЦеси !е %1г1е тчепстс*а е\ сопсп; с ем ип $т%е Ае 5епецие, 4е Тасие („тај писан ипонаша соггешгиозам м кошш* жм апмл; то |с мајмуи Ссискс, Тацмта**).

4 Упор о томе ооглшшље Агж В)т\а НаГигае (.Унегмост шНмун прмроае*) КОД X. В 1Јеисон* СН. V/. ЈАМ50М, Ар« <м1 Ар» п п г 1п 1ћ* МккИ* А рн аги\ ИепаШапсе — Мо/- мрнм и џчење о мајмџнима у сребњем веху и у ренесанси), Домдом Тће агмћогс 1осШи(е. 1952.

1 Промему ркзмојк покдзу/е УУ}пске!шкпп. ЗепОзсћгекђеп &шг Ше ОеОапкеп Уст 4ег НасНаћтипд (Винкелмам, Посла~ ница о мисЈпиш 47 подражавању'): .тако ће . . . Јорданс морати да ое са »мше прама уброји у највеће оригмнале, него међу ма|мгие просте природе-* (ГЕВКОШ (Ферноа) I 93).

932

X X

КУЛТУРНО „КАШЊЕЊЕ" ШПАНИЈЕ

Књижеаност на националном језику почиње у Шпанији знатно касније него у Француској. И латин- ско образовање XII века тамо стиже са знат-ним за- кашњењем. Зато ишанска књижевност све до краја XVII века чува средњовековне црте, које јој дају по- себну физиономију. Постоје и други симптоми кул- турног „кашњења“ у Шпанији. Могу ли они да се можда схвате на основу државног и економског ра- звоја? Иостоји ли и ту „кашњење“ ? Потврдан одго- вор на ово питање дао је Клаудио Санчес-Алборнос (СЕАПИт бАМСНЕХ-АЕВОКМО/) у Ке^гз1а Ае Осси кеШе II 294 и дд. (децембар 1923). Његово схватање из- нећу у облику резимеа. За нас је свеједно да ли се стручњаци с њим слажу. Ако се не слажу, онда мо- рају да на место тог схватања ставе неко друго. Ње- говом теоријом можемо да се послужимо у истом оном смислу, са истим добитком и истом суспензи- јом пресућивања као пгго смо то учинили са теорија- ма Тојнбија, Бергсона, Пирена.

Санчес-Алборносов чланак носи наслов Езрапа у Ргапсга еп 1а еИаА тесИа („Шпанија и Француска у средњем веку“) и развија следеће идеје: „Франци и Готи имали су различит културни ниво кад су упали у Римску империју. Готи су дошли у Шпанију по- што су већ један век живели са Римом. Франке рим- ски утицај уопште није био додирнуо. Они са рим- ским управним системом у Галији нису знали шта да

933

Е В Р О И С К А К 1 Б И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р К Д П . И ИГ,К

раде, за њих је био сувише компликован. Морали су да створе нов систем правиих односа, и учииили су то уз помоћ институција германског порекла, које су коначно довеле до феудалног (ленског) система. За- падни Готи, који су кроз неколико векова прешли пуг од Дунава до Шпаније, задржали су ту облике рим- ске управе. Стога у заладноготској Шпанији није на- ступила анархија која се веома рано раширила у ме- ровиншком царству, и из које су се онда развиле нове структуре. Али римска државна машинерија по- горшала се под руком Гота и држава коју је основао Аларих налазила се у кризи кад су упали Арабљани. — У Шпанији су у почетку готске животне форме постојале и даље, иопод арапске надградње. Још у X веку било је у Андалузији Шпанаца који нису зна- ли арапски. На северу Шпаније у V III и IX веку, на ллаиинама кантабријског ланца били су углавном бр- ћани на коњима, који су се супротстављали арабљан- ским војскама и потом се поново повлачили у своја брда. На подручју измећу Дуера и плани-на становни- штво је постепено нестајало. Све је бежало из те про- клете земље коју су опустошили и Сарацени и хриш- ћани. Тек је у другој половини IX века на тој висо- равни почело поновно хришћанско освајање северно од Дуера. Ту су подизани градови, утврћења и мана- стири. У новоосвојеној земљи није било економски активног становништва. Ту, дакле, није могла да се формира војна каста за коју би стално насељени се- љаци обраћивали земљу. Слободни мушкарци, којима је краљ допустио узимање земље, чинили су један слој ситних и средњих поседника. Није било ни велепо- седника ни беземљаша. Насупрот томе, настале су земљишне задруге са колективним устројством. Група породица би се ујединила и створила Ж!Ивотну зајед- ницу која је и правно била независна, а земљу је обраћивала колективно. Можда је тај систем власни- штва основа за историјску чињеницу да је у Шпанији народ увек играо одлучујућу улогу. Феудална држава тако није могла да настане. Шпанија је на тај начин заостала. Развој ка феудалној држави успорен је за три века, а кад је она дошла, било је касно за потпун

934

развој. Овде лсже корени разлика које ралдвајају Шпанију од севершачког средњег века. У X и XI веку настала је, додуше, и у Леонгу и КастиЈВИ феудална власт. Али у Шлтанији она није никада добила онај значај као у Француској. Никада народ као одлучу- јући фактор није нестао с позорнице. Кашњење феу- далног система имало је за резултат да су у долини реке Дуеро већ веома рано настали градови. С друге стране, краљевска власт у Леону и Кастиљи никада није била ослабл>ена онако као у X веку у Францу- ској. Трајно ратно стање оснажило је ауторитет кру- не, а слободњаци су чинили прогивтежу племству. Сваки даљи пробој на југ донооио је краљевству нову земљу, а тиме и нову моћ. То су разлози за разли- ковање Шпаније од Европе1."

Културно „кашњење“ Шпаније, наравно, ни у ком случају не значи „заосталост“ у смислу старијег или новијег догматског просветитељства. Оно је, напротив, у шпанско доба процвата унело богату садржину сред- њег века и утолико је постало продуктивно. Али ако хоћемо да разумемо сопствену законитост шпанског развоја, морамо себи положити рачун о различитим облицима „кашњења". Да то појаснимо на једном примеру.

У свом делу Шз1ог1а д.е 1аз М еаз езШгсаз (Исто- рија естетичких идеја) Менендес и Пелајо је поменуо и УГзгдп (1е1ес1ад1е (Пријатни призор) Алфонса де ла Тореа и из ње прештампао два поглавља (том 2, 280 и 330 и дд.). Та књига (достугша у ВАЕ 36, 338 и дд.) је енциклоиедија у форми алегоријског романа. Обра- ћује седам слободних уметности, потом логику, уче- ње о природи, етику, политику, економику. Дело је написано измећу 1430. и 1440, а штампано око 1480. године. Шпанска критика га високо цени због њего- вог стила: ез згп ЛиЛа 1а одга таез1га (1е пиезХга ргоза (И&аспса (1е1 зг§1о X V („без сумње је ремек-дело наше дидактичке прозе XV века“, Менендес и Пелајо, нав.

1 5А К С Н Е 2-А 1ЈЗО В Ж )2 је 1942. објавио: Еп Гото а 1оз отгдепез (1е1 јеид.аПзто (О п ореклу ф еудализма) (ТЈшуегзШас! с!е Сиуо, М ендоза, А ргентина), три тома. Упор. Зрестит 24, 1949, стр. 285.

рфјШ, ггр 2И0 Упир 1М ж гш иутирА ОН«#п#» («Нт>сЈд \Порекл» рилшна\ I 1 2 1 и л), }\.пл&м» встр* ЖМИаИМ* н аматмп »и»*ор* т<<г и та 1*тт*о 1 >|%!(К1 К.ЧНАМ СкЛУЧГ(Ж() (Ц И Атггримм Кро форд) у РиМитктш « / /А# МтЈст /лп%шн:** Л*н*шшт 19Ј.1, 1М м дд м Нотапи' ке%псш 191), 5Л м и, Р1Ј/, МА1ЈД!( Г К1 I I.V (*1пи1мор«к Ксдм. А к*џ> Ншогу о/ $рат*к ЈлггШ иг* — • Н<нш и п о р и ја шпти »* ш*шж*+ насги *92/>, ИМ м д ) прммт* )г к м<*м»у ж грштхтт Вмксршгм Крофор <а. *,1м мк је рс9*[ш;пштш> пшигту џ*о м дгдммичмо и етчм о . Д с,мј 1Нт )п а<4*с/лН1* шш*о *с чмтлшј Гилшш 14М4 1кј)мммј <.<* шншиташ ир*тт (упар А М0КГ1*-РАТ!0 у Греборомом ((»КОВГК) (»от ЈпЏ I! 2, 1 1 0 ), ш и<1*м М1 Ш1М» орм! мнада !49б, 1526. 1518, 1554 годммс. И т ш ја ш к и пр«жм с* •гмнЈМЈ )е 1556 годиме Домгммко Лс,|ф»1мм (1)отсто Г>с1рНЈпО и.«остам<мш| ауторсшо ммс Та) прс*и џ $9ишто «<« иим ж кл прсмсо п«1л»к кн Јсн(ж)ш* Фтттн ско К к с р а (Гпик:!»со С к т * § ) м <Кјј1шмо п у Фр*н* фурту, 1 6 2 1 . годммс. V том обдмку дс-10 сс гиЈрмило још Јсдјмјм у Ајмстсрдаму 1 6 6 1 . Г<ммкс 1750 дш ш јс ка имдскс. Та кк.ши, ко)а сс тако дуто олрмт* и ммалк тако мс€Јбичму кирм)сЈ>у, нијс кинла друго м> н стта комимлши<ја Исцр1ми< докали Виксрмкзм Кр> форда мо«са.«у)у да аугор свс црис н» старијнх и«ЖЈра ш Марцмјаиа Каислс, Исмдора, Алана и» Лила. А\ •Га«алм)а (А1-ОНа//А1Ј) ФиликЈфскм и гсо.илихм ж лонм, комачио, прсупстм су кл ШмУича оних којц л> та/у, главжк ,л«ма јс»рс)ског филоккЈта Микха Мкјмо »шда к< Кордобс (Н 35---! 204). Виксршсм Крофорл џ гкжалао да јс аутор дсла УЈзМп Јеисш М е асроиатжЈ био ЈскрсЈнн који јс прспиш у хришНаисгио, аии дј )с аажмо као /шЈа/гаШе и да јс 1485. ка иишдоЈатиму Имквм <»<иијс погублуси (РМ!Л 1913, 211 и д.). А,'|фонса дс ла Торса, иако јс писао у XV вску, мису готсЈво ни додмркули ми лагимска схоласгмка XIII нска ки пра ви аристотслнлам. Оно шго ш< косрсдујс ШнаммЈи XV до XVII нска јостс склсктичка обрада чнисинчшм МШ1Ш којс пот»и1С дслом ил касмс актикс и раиог срс.шазг »ска (Марцнјак Капсла и Исидор), делом иј латлшскс рскссаисс фрапцуско* XII вска (Алан), до

1 Н И Ш Г К « К Н | И М » Н Ш Н » И Л А Т И Н ) К И < И М И . И и » к

936

К У Л Т У Р Н О . , К А Ш Н , Е Њ Е " Ш П А Н И Ј Е

лом из јеретичког аристотелизма јеврејеких и араи- ских мислилаца шпанског X II века. Друтим речима: један аутор који пише 1440. године, а бива штампан 1480. може да нађе читаоце у Шпанији (и то све до у XVII век), иако игнорише готово све што су европ- ска књижевност, наука и филозофија проиавеле по- чев од 1200. год. — дакле, не само томизам, него и хуманизам и италијанску рану рвиесансу2. Још се и Лопе у петој књизи своје Аркадије (1598), приликом описа палате слободних уметности, готово дословце ослања на Угзгдп Ае1ес1а1)1е (упор. Викершем Крофорд у МоАегп 1мпј>аа%е Ио1е5 1915, 13), а тиме индиректно на Антиклаудијана Алана из Лила. Угзгдп Ае1ес1аМе садржи и једно поглавл»е о реторици (I 3; ВАЕ 36, 346 и дд.). У њему се као мајстори те вештине јављају, између осталих, 1оз е1е§тоз ргојеШз у заМоз („иза- брани пророци и мудраци“), али и Стото (= Аполи- нар Сидоније) и Вергилије.

2 У II делу, погл. 16 (ВАЕ 36, 397 и д.) као представници истинске мудрости помињу се еп 1оз депШез: Апахадогаз, Р1а- 16п у Атгз1б1е1ез; еп 1оз јибгоз: таМ Адипза е! таМ АЂтаћап е1 Вепагта е! тпаез1те Могзетг бе Едгр1о; еп 1оз тотоз ћа згбо оргпГбп бе А1јаттаМо, Аигсепа е! А1дасе1; у бе 1оз спзИапоз ћап зто, зедип ргепзо, А1ћет1о Мадпо е! СИ еттИапо е! о1тоз тисћоз („међу паганима: Анаксагора, Платон и Аристотел; међу Јеврејима: рабин Акиба и рабин Абрахам и Беназра [Абрахам бен Меир ибн Езра, умро 1167] и учитељ Мојсен из Египта [Мајмонид, који је умро у Каиру]; међу Маварима, према мишљењу Алфараба, Авицена и Алгазел; а од хришћана Алберт Велики и Гил пустињак (= Егидије из Рима, 1247— —1316) и многи други“)-

937

XXI

БОГ КАО СТВАРАЛАЦ

У Платоновој мнтопеји Тимеју бог сс јавља као домијург, то значи као стваралац, градитељ и састав- љач космоса. Тимеј је, као што је познато, јелини Платонов спис ко ји је средњи век посодовао. Од њега су долазили најјачи утицаји — на путу преко Цице- рона, преко афричког платонизма, преко Халкидија и преко Боетија (Сопз. III, МеШип 9 — ,,’Утеха’, III књ., 9. песма“). Цицерон грчко бтЈриоирубс (,,занатли]а“) преводи са јаВпссИог (,,творац“) и аеЈИјгсагог („гради- тељ“, Осеготз рагас1оха. . . — „Цицеронови Парадо- кси . . . “, изд. РБАбВЕКС 159 и д.). Халкидије у истом значењу употребљава оргјех, %ет1ог, јаћпсаШ (,за- натлија, створитељ, творац“, изд. У/КОВЕБ, стр. 24). За агНјех (,,уметник“) у значењу Пе с1ео 5Те паШа јаШсапНВиз („о богу или природи творцу“) Тћезаит наводи примере из Цицерона, Сенеке, Апулеја и па* тристике. У истом смислу се јавља реч агсШесШ („неимар") код Цицерона, Апулеја, Иренеја. Гноса је потом демијурга одвојила од највишег, једино савр- шеног Бога. Насупрот томе, Ориген у хришћанском смислу обнавља платоновску мисао о божанском де- мијургу чије је остварење савршено лепо уметничко дело. За примање, преобликовање и дсхраду те грчке идеје у хришћанству био је, међушм, одлучујући прилив аналогних представа из Библије. Ту се морају разлучити различите компоненте. Бог је створио небо и земљу е1 оттз огпаСиз еогит („и сзву војску њихо-

938

В О Г К А О С Т В А Р Л Л А Ц

ну“, Постање 2, 1). Човека је створио ас1 ипа&тет аишп („по обл-ичју својему", Постање 1, 27). Све је урелд1о т тепаига е( питего е! ропАеге („по мери, броју и равнотежи", Мудр. 11, 21). На основу њего- внх дсла човек може да га спозна као агпјеха („умет- ника“, Мудр. 13, 1). Аврам ехрес{а.1ж1. . . сшШет, стиа агПјех е1 сопсИгог (тех -стјс ха1 бтпрсоирубд) Веиз („чекшие град . . . којему је зидар и творац Бог“, Јевр. 11, 10). Нова н за наредни период зеачајна била је вдеја о човеку као слици и прилици божјој, идеја која је у Августиновој филозофији довела до схвата- ња душе као слике и прилике тројединог Бога. Ства- ран>е човечјег тела од глине сугерисало је онда по- ређење Бога са лончаром, које се наговештава већ код Иса. 29, 16, тако да се назив јт^иШз (,,лончар“) = Иеиз сгеаГог („Бог створитељ“) у патристици јавља веома често1, за шта је паралеле нудио грчки мит (Дрометеј као ј1§и1из заесиИ поуг [„лончар новога на- раштаја“ј код Федра, 'РаЂиХагит аррепсИх [„Додатак баснама"] 4, 1). Естетика мере и пропорције у Мудр- 11, 21 са своје стране се слагала са платонском тради- цијом. Повремено се (нпр. код Алана из Лила РР 210, 711 С) и стих јипсШгае јетогит Шогит згсиХ тотНа диае јаЂНсаХа зипХ тапи аШ јш з („саставци су бедара твојих као гривне, дјело руку умјетничких“, Песма над песмама 7, 1) тумачи имајући у виду Иеиз агНјеха. Треба још поменути Посгање 3, 21, где се Бог јавља као кројач ( јесИ. . . А<1ае еХ ихоп Штсаз реШсеаз „на- чини . . . Адаму и жени његовој хаљине од коже“). Све те представе библијског порекла могу да ућу у најра- зличитије односе са античком традицијом. Из обиља доказа даћу само три примера. * 210

1 јгдиХиз (,,лон ч ар “) п р и м ењ ен о н а Х р и ста к од А лана РБ210, 793 В и у зб и р ц и а р у н дел а стр. 35: Уазе рго<1И јГди1из („лончар се в и ди п о л о н ц у “). У пор. и Тћезаигиз под јгдт еп („творевина"). П о л а зи ш те је вер оватн о Рим. 9, 21. — П оређењ е са лонц и м а п о зн а је и Стоа: АХЈС. В К Ш К М А И П , СЈиаезПопезб.е бгаЊдгз Р1а1от ја1зо а&сИсИз (Истраживања о дијалозима погреш но приписаним Платону, дисер т. Б он 1891, 20 и д. — Л ак тан ц и је О е оргј. бег (О бож јем створењу) I 2, 11 (СЗЕП 27, стр. 5 и д.).

939

Е В РО П С К А К Ж И Ж Г .В Н О С Т М Л А Т И Н С К И С Р Г .Д П ,И

Марвол од Рена ( Р Е 171, 1697):

51 ССПИ& Н и т а п а т з а т а з Н а с в и ђ 1&де с г е а и .1 Л ц и Ш д и Ш д с г Г т и з / и д Ш и а е ( е т р о г е иКа«?Т г а п з е а Т , е ( п о з тп е ( (а п с 1 е т з Г т и 1 јп ( е г е а т ш ,Iп з Гр ^ е п з о р Г је х ге -рге Н е ги А е гтЛи ^ди е и1<1егиг. С и Г и з о р и з и а п и т и е 1 и Н и а з /1сШ е *гап5Г1.5<с /а б е г Iд гш гги з р е т о р и з с и 1 р а (и г т е р ( и т . А Ш јг с е т п д и е згиитп г е р т е Н е г и Ш /а б г г с а п и 1 а п з

т1

\

5ес1 ситтг зг( заргетгз, гттгтпо заргепИ а, чи! по5 СопсИсШ агцие зи а зГдпаиИ гтпадгтге теп(ет, Сиг јогтпаГа 1и1о сотп тгзИ т е т & г а гедети!а, N071 ез1 стесХепЛит п оз ЈитгсШиз гп1егг(игоз

5ес1 песЈгие ј и з И Н а е <1а1зИиг 1 о с и з О т т р о ^ е п Н з ,Р е г ц и а т р г о т е т Ш з т е ј е т а п Т и т р г а е т т а си гд и е .Е г д о п е с е з з е ј и И и а т г о з е Ц г т г д е т е т о / и з Е ( (1е с И и е г з гз и т г и т п с о т р г п д е т е т и п & и т ,

ф и о и е1и ? г п з го с И о 1 о тгд о с е т Г е Т и г а д о т г е ,И и т д е п и з Н и т п а т г и т р е т ( е т п р о т а Г е т и Ш а Л а е и и т п .

А ко смо, племе човечје, по закону саздани овом Д а нам игго чинимо год у ж н в ота кратковечном ходу Промине најзад , и наш е б ез трага се затру судбине,Л уд је занатлија оно и прекор за с л у ж у је сваки Трош ни ш то са зд а рукотвор , пропадљ ив ко грне земљано. Т ако и м ајстора сам ог срам оти к рп ар и ја каква —Д ело ш то п аду је ск л он о и тв орц у з а п ок уду служ и.

Али кад мудар је већ., и кад мудрост је, штавише, сама Тај што нас створи и дух нам на прилику утисну сво)у Давши му управу сваку над удима зданим од блата,Не треба мислити баш да са смрћу ишчилимо посве...

Повод изостаће, опет, да правда се Свемоћног врши,Суд да се кроји и казна, шта кога по заслузи иде.Отуд и нужда се родк да нагони створе се разни,Свет да од разлика многих у }едну се зглоби целину,Ту, ко на тркији каквој, да бој би заповргли дуги Донде док племе човечје кроз време ка безвремљу ступа.

940

Алан «з Лила (8Р II 468 и д.): Иеиз . . 1апциат типсИ с1е$ап8 а.гскпесШз, (апциат аигеае Јакпсае ја- кег аигагшз, уе1ш зШрепсИ агНјгси агНјШозиз агНјех,(апциат ас^тггапсН орегг8 орегагш^ орГјех.. . тигиНа- Н8 ге^гае аЛтггаШет 8ресгет јакпса\п( („Бог. . . као неимар света обдарен огромпим смислом за лепо, као кујунџија златног адићара, као вешти уметник задив- љујуће рукотворине, као марљиви градитељ велелепне граћевине . . . сачинио је чудесно обличје васељенских двора“).

Матеј од Вандома (РАКАБ 192, 9 и д.):

Оо дга(ез јгди1о иаз, јаЂго јаЂггса, тедгБегиггз, р1азтапН р1азта, ргорадо ра1Н.

В еш ту л он ч ар у ко л он ац благодарим , творцу ко дело,К р а љ у ко роб, као кип к лесар у , оц у ко син.

За разумевање целог тог развоја остаје да се узме у обзир и следеће. Поред назива Пеиз агНјех („Бог умети1ик“) већ антика зна за оаралелну тему Ага(ига агНјех („Природа уметница“). АгНјгстт („уме- шичко дело“) обојих је исто: стварање света и чове- ка, градитељство, грнчарство, златарска вештина, по- некад и сликарство2, руковоћење позорипггем3, тка- ње4 облици су оног што се назива агНјшит. Једина друга уметност која се поред тога јавља у сличној функцији јесте музика. Свет као музичка композиција с текстом — то је Августинова мисао. Сагтеп иптег- зГШгз (Ое тизгса — „О музици“ 6, 29) појам је из Августинове математичко-музиколошке опекулације и не сме се превести са „песма“5. — Ту Августинову

2 Х и л д еб ер т к од О р еоа (НАХЈНЕА1Ј, М И апдез роеИциез б.е НгШеЂег(), стр . 9.

3 В О Н Ш 8К 1, Бге А пИ ке т РоеИк ипб К ипзИ ћеопе (Б о- рински, Антика у тгоетигји и теорији уметности) I 23.

4 А л ан , Ант иклаудијан, 8 Р II 362.5 У пор. Ш. Н О Р Г М А К к , РћИозорћгзсће 1п(егрге(аИоп дет

АидггзИпиззсћтт 6е ат(е т изгса (В. Х о ф м а н , Ф илозоф ска ин- терпретација А вгуст иновог стгиса 'О м узи ч ко ј уметности’), д и - серт. М арбург 1931. — О Њ ЗО И , 1,а РћИозорМ е Ае зат ( Вопа-

слику преузео је потом Бопавептура: 1)'\\ппае аШет ^ИзрозШот р1асш(, типАшп циазг саппеп ри1сћет- тит дио(1ат Лзсигзи Гетрогит мепиПаге („Божан- ској в о јб и беше угодно да овет као прекрасну песму улеоша неким раш члаиивањем времена [8С. у правил- не ритмичке једанице]“ , изд. Квараки [ОиагассћГј том II, <Из1. — „поглавље“ 13, 316 а).

Дотле води књижевно предаше. Да бисмо, мећу- тим, потпуно објаонили топос Пеиз агНјех морамо да посегнемо иза њега, за митовима старог света. Ту онда налазимо на Западу и на Истоку многе поду- дарне извештаје, према којима је ствараоње света и човека резултат занатске делатности неког бога — бота који се јавља час као ткач, час као мајстор за вез, час као грнчар, а час као ковач: „готово посвуда је првобитно стварадње оптерећено земаљском тежом не- ког ниског заната, напором физичке демијургије“ (КО- ВЕКТ Е15ћЕК, IVе11ептап1е1 ипЛ ШттеУгвН — Ро- берт Ајслер, Огртач света и небески шатор, 1910, 235). „Не може се порећи“ , настављ а Ајслер, „да је леген- да о стварању због тога у очима каснијих људи мо- рала да изгуби од узвишености, да је, пггавише, њен митски занат утицао управо декласирајуће на поједи- не ликоове богова. Л ик као ш то је онај ружн-и, гарави, ћопави ћаво кога ж ена вара са отменим Олимпијцем, онај јадник Хефест у Демодоковој песми, довољно објашњава због чега је каснији супернатурализам ве- ровао да тог ствараоца светова, као неку врсту по- моћника, мора да одвоји од Логоса, који је ШеаШ типШ (,уобличавалац света [према вечним идејама]')“• Социолошко објашњење заната богова може се про- читати код Ајелера. V нашем контексту важно је уви- дети да је стваралац светова у Тим еју сублимадија митског бога-занатлије. Оба та елемента се онда ста- * 206

иеп(ите (Ж и л со н , Ф и л о зо ф и ја светог Банавент уре, 1924) 172,206, 210. — У пор . н и ж е е к с к у р с X X I I , н а п . 36 и 38. Ејбрахам К а у л и (А Б г а ћ а т Сом^1еу) у п о т р е б љ а в а тај т о п о с у својој Дави- ди ја ди (Оаигдегз 1656), к њ и га 1, с т р о ф а 33 и д . У пор. о томе К а у л и је в у н а п о м ен у са у п у ћ и в а њ е м н а А в гу ст и н о в о дело сп' дег X I , с. 18.

942

пају са богом грпчаром, ткачсм, ковачсм из Старог запста у срсднхЈноксмши гог/ос О ет агП{ех!'\ У Шна- лији XVII нека ће се замеци ге М1исли величамствено развити у теоцептричну георију умстности. 6

6 О д п р и м е р а д о д а је м : Р К А Е С Н Т Е Е , Н ге го к 1ез (П р е х т е р , Х и је р о к л е ) , 1901, 21 и д . и 153. — С е н е к а , I\Га1. циез*. (П р и р о д - њ а ч к а ист раж ивањ а) II 45 , 1. Е р. 65 , 19 и 71, 14. — Х и м е р и је П О В И Е К (Д и б н е р ) , ст р . 88 , § 6 (Б о г к а о в е л и к и с о ф и с т а н а н е б у ). — Х у г о о д С в . В и к т о р а Р Б 176, 745 Б .

943

XXII

ТЕОЛОШКА ТЕОРИЈА УМЕТНОС ТИ У ШПАНСКОЈ КЊ ИЖ ЕВНОСТИ 17 ВЕКЛ'

Годи«с 1627. појавио сс анонимно у Сепиљи сгшс Рапе^упсо рог 1а роезга (Панегирик у част посзије), а 1886. обј-ављен је у факсимилованом издаљу од 200 примерака код Е. Раска (Е. К.А5СО) у Севиљи. То дело је, како изгледа, до сада наишло на мало илте- ресовања. Менендес и Пелајо га помиње у једној на- помени међу књижевнотеоријским сттисима XVII ве* ка, који, по њему, заслужују помен, „али не и ана- лизу“. По њему, непознати аутор износи, додуше, ап- оурдне идеје, као нпр. да чак и ђаво ствара песничка дела, али је иначе начитан човек.

Тај Рапе%упсо стоји у традицији похвалних беседа у част уметности и наука. У антици се оне махом јав- л>ају као топос у неком поучном спису о дотичној материји; обично у уводу целокупног дела, или неке од њешвих књига. Цицерон у шису Пе туеппопе (0 изналажењу тема за беседу) даје похвалу речитости, а Варон (Ке$ ги$псае — О сеоској економији, III 1, 1—8) похвалу земљорадње. Витрувије уводи 9. књигу свог дела о архитектури једним разматрањем о томе како је чудно да се атлетама указују државме почас- ти, али не и писцима, чија је корист за цел)ину ииак

1 Следеће излагањ е је делим ично скраћена, делом измење- на верзија рада који сам 1939. објавио у ВР 53, 145— 184. Фило- лошки заинтересоване читаоце упућујем на њега.

944

ж.'упо}ч\шво већа.3 То дајо понода да „иохвалу к?м?- жо.вт\гпГ‘. Похвалу прлродних наука допоси песник ^гче (огнх 274 и ддЛ. За исгорниара је соттешГагЈо /и>'Гоп*;г (.дтрсдгоруч!ша 1 не нсгорије*) шктало ооли- гатно (ПадшЗијс 1 1 и 5. 7—8; Диолор I. 1—5; НД1М.

1(1Г!п: *???>?огг>* 588). V формалном поглсдг за нас јс посебно заннмлаш Плутархон сипс О музиш*. Главшту тог дсла чннс наставна прс шваша лвојицс млшшолога. Алн на саставннм комподнцпоннм мс.тп- ма 1К1лалимо познаге топосс. Прни осссдник доноси једал катадог мнтскпх нзумнтс.д>а н потом иабраја касннја поболдиан>д умсгности (погл. 13). Други бо* ссдннк каже да се његов прстходннк. долушс, може аа своју лнсту илумнге.кд позватн на писане заппсе, но усмена традшшја учп да правн нзумнтењ није чо- век него бог, ..свтш одликама украшенн Лподон” (по- гл. 14). Музнка подстиче на моралне носппке н потвр- ђује се у ратној опасностп (погл. 26). Ко хоће да је научн, мора нстовремено да упозна н све остале на- уке и да изабере филозофнју као своју учите.внну (погл. 32). Корист од музике Хомер објашњава на прнмеру Ахнла. Он је, као н Херакле и многн црутн, бно ученлк лшдрога Хирона, а овај их је нстовреме- но подучавао у музпцн, правнчности и мешшннн. Ко је у младости усвојио „васшггнн стил“ музике, никада неће постдшати неплеменито, јер он је хармошгчан у мислн и детл- (погл. 41). Музика .може да смирн по- буну у полису и да нзлечи кугу. Она је човекова за- хвалност божанству и средство за чисту настројеност и сређеност душе (погл. 42). Овде њмамо узоран при- мер за 1аиД аП о („похвалу, похвалну беседу“) једној уметности. Та топнка обухвата следеће тачке: 1. л>уд- ске и божанске изумитеље у.метностн; 2. њихову ко- рист за морал и државу; 3. еншпслопедију н филозо- фију као предуслове уметностп; 4. каталог хероја. Сличн\г структлру показује проемнј Ксенофонтовог списа К у п е ^ е п к о з (О л о в у ) . Он доносп похвалу лову по следећој схеми: 1. лов је пзум богова .Аполона и

3 Упор. Сенека. писмо 80. 2 и Ксенофан, Гг. 2. — Та критика погађа и модерно одушевљење за спорт, „телеене вежбе*\ Олимпијске игре итд.

945

Е В Р О П С К Л К Њ И Ж К В Н О С Т И Л Л Т 1Ш С К Н ( Р 1 ( Н , И н к к

Артемидс; 2. они су тимс обдаршти Хироиа $6от јвс- говог поштења; 3. од њега су лов иаучилм хсроји Нс- стор, Пелеј, Тезеј, Одисеј и други; 4. лон, прсма гоме, треба високо цснити; он младиће осиособњаиа аа рат, учи их, мећутим, и да добро мтгсле, говоре и делају. И Опијан (или Псоудо-Охшјан) је у свомс спеву Купе%е- Нса (О лову, 2, 1—35) у форми зазивањ а Ар гемиде по- нудио каталог хороја којтт су величали лов.

Поред каталога хероја, код Плутарха н Ксенофон та нашли смо „топос изумител>а“ . „Ко је то изумео?“ питање је, које је као што се зна, Грцима веома ле- ж ало на срц\г и сме се означити као суштинско обе- леж је њиховог лшшљења'*. У раном грчком периоду су као изумитељи помињани богови и хероји, са со- фистиком на њихово место долазе људски изумитељи. Супротност ова два схватањ а — „теолошког“ и „кул- турноисторијског“ — наш ли смо исказану код Плу- тарха; код Ксенофонта она је измирена. Она се поно- во јављ а у контроверзи измећу ар истотеловоко-гом ис- тичке и „теолошке“ теари је песниш тва у италијанском треченту. Срешћемо је и у нашем Панегирику. Тај „топос изумитеља“ довео је почев од IV века пре н. е. до каталога изумитеља (литература тзв. Иеигета1а), који су у иозном иериоду све више нарастали. Познат иример за то пруж а Старији Плиније у својој Природ- ној историји (VII, с. 56). М лаћа софистика4 5, али и алекоандријека теологија (Кггимент Александријски, Билим и I 74 и д.) носиле су са собом масе те грађе. Н>ихове трагове налазимо у средњем веку нпр. код Хута од Св. Виктора (РБ 176, 765) и код Готфрида од Витерба (РаШкеоп изд. ДЛ?А1Т2 стр. 137). Комгшлатори ренесансе нису хтели да пропусте ту тему: Полидоро Вирћилио из Урбина (147(>—1555) напиоао је дело Ре

:Ј Н а н а у ч н и степ ен у зд и гн у т о у п ерипатетици . Упор. Г Ш Е О Ш С Н ЦЕО, ОГе дтгесЈггзсЈг-гбтпгзсНе В годгарћге пасћ гћгег Ш егаггзсћеп Г огт (Ф р и д р и х Л ео , Г рчко-рим ска биографија прем а с в о јо ј књ иж евној ф орми), 1901, 100.

4 А . К Ц Е Ш О Ш Х Т Н ЕК, РгоЈоз ћеигеЈез (А . Клајнгинтер, П рви изумитељ), 1933. — М. К К Е М М Е К , ЈОе саШ одгз ћеигета- 1ит (М . К р ем ер , О каталозима изума), Л ајп ци г, 1890.

5 С Н Ш 5Т -5С Н М Ш , С ггесћ. 1л*. С езсћгсМ е II6, 825, нап. 6.

9 4 6

1 т ,с*п/<>п7ш.ч* гсгит (О прот иа.ш чим а) (као и /)<• р т </цДЈл' — О чудилш ). Вороиф иклцију го ки.иго дао јг- Х\чш до ла Кусиа (Јиап Јо 1а С'ис\ а) (ш тамиаио ко I Со:\аиа. Р апим а Нхрапо! — Ш пански Парнас. гом 1>, 1778). Н \ К алдороиоиом ио,н>риипу (нир / <>ч псм тауогсм ргогП^(о$ <1с1 пипнЈо Три иајасТа чуда еас та), к ао ш то јс тхсн ато , ..ирин иаум н“ као п рго<И&ш.ч (,,чуда“) и гра ј\' нслнку улогу.

Лнгннкнм формалннм сдсмсппима којс нримс.н.ујс аутор дела Раис^Јпсо — нансгирнчкн сгил, сопинсн- <1аНо, каталог одлнчника (као ла.мсна аа каталог хе- роја), „ т и о с илумптсл»а‘* — придружујс сс још јсдан елемонт, који јс исх»ајмл»сн нл иоссоног беседннчког рода антнке: Рго1гср1Јко$ („ономнн.уба 6еседа“ , а<1- ћогиШо, саиогкИш, сх110г(аПо — „бодроњс, сокол»сн,с. храбрен»с'“). Тај род — којн су у књиженност унслн Антистен, Ариспш, Аристотел — но нраннлу пма аа цил> да слуш аоца или чптаоца иодстакие на фплоао- фирање. Од времона Фплопа на Ларпсс, учитјна Цп цероновог, ра:нп1колала су сс дна дела ирогрепгпка: „ондепктичк1и“ п „анеленктичкп“ ; у прном су дсжаап- ване предносш филш офнјо, у другом ралогкринатп њони ,дфот1Ш1Шцп“ или „1мшода1 пг:шачп“ (\а1ирсга(о- гез, још и код Ш лајермахера 18с 11 1 слепиас 1 \ег 1 ’1) . 0 свом нажалост нагубл>еном делу НоПепмих (Хортсн- зије) Цицорон каж е: пон ит\*ег$ае риИоаорШае \н(и- рега(оп}п1$ ге$ротНти$ т НоПеи$1о („мп емо у Хор- тензију одговоршги опима којп куде фплшофнј|у уоп- ш те“, Ти$с. 2, 4). Већ према томе да лп је у протреп- тику преовлаћивао један шш другм елемепг, ои ее приближавао више епндепкгнчкој или одбрамбеној беседи, панегиричком или апологегском тппу. V кас- ној антици Рго(гер{Ц<о$ ее однаја од филозосрпје плп, боље речено, он може да се станп у службу сних апе$. Поседујемо Галепову асНтПаПо а<1 аНс$ а<1<Н$- сеп<1а$ („бодрење на изучанан>е наука“, тако се обнч ио означава тај опнс састашкон па прчком). Као „пи *

ХЛјсг (Ис Н с 1ц)1о п . И с Ос п ап сИс Со1)Ис{с{сп ип(с'г IПгсн УЈсгасМегп — О рслиги ји . Гоиори цицћсии оСцшЈоиииим л,уОи ма који јс п рсзи ру), 1799.

947

Е В Р О Г Г С К А К Ж И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р К Л » * .И ПКК

полаштавачи" наука н уметности ту се Јан.кају прсл. сташпши атлстике. Сви списи кг>д којих наслони г»о чињу са „Одбрана . . — посеано ако оранс учетностн или науке7 8 — могу ла се сматрају „атлснкгич ким“ дслом иротрстггнка.

Староримски ум био је усмерен ка корисноч. С то га су Ц ицсро1Г и Х орације истицали корисност ггое- лнје, при чсму гтрвн нијс допуш тао пикакла мсста сумњн да бсссдннштво стоји нлнад посзије. Танит је у свом делу 1Ла1о^из с1е огш огЉ из (Дијало? <> <н'геГ),Ш- цима) тај однос обрнуо. Он се ж алио на пропа тан>е ри.мске реторикс и посдију је назвао „узвишошгјом“ слоквелцијом. Поглавња Д ијалога у којима песлшк Матсрно хвали своју уметност оно су најзначајпнје што нам је антпка оставила о тој теми. У срелнлчг веку посзија јс тако чврсто повезана са гра.матичком и рсторичком ш колском наставом , алн с другс стране и са музиком, моралом и теологнјом, да похвала иое- зије није била призната тема. Миоги средгвовековни пссшгци говорили су, додуш е, са одушевљегвем и па- тосом о својој уметности, али увск само узгред. Тек почетко.м XIV вска П адованац Албертино Мусато пи- ше неколико епистола чи ја је тем а одбрана поезије. Потом једну такву похвалу налазим о у дипло.ми са П етраркиног крунисањ а за песника (Бурдах, Ријенцо и духовни преображ ај њ еговог врем ена — [В1ЖБАСН, Ш епго ипс1 сИе &е15Н%е \\1апс11ип% зет ег Хек], стр. 509). Следи Бокачо (14. књ ига његових Сепеа1о^ае деогит ^епНИит — Р одослова паганских богова), који се исто тако креће у оквиру средњ овековних идеја. Аутор П анегерика помиње као претходнике, измећу осталих, хуманисте Гијом а Бидеа (С иШ аите ВисЈе9),

7 Нпр. Не/епсе о/ РоеСгу (ЗМпеу и 5ће11еу) [Одбрана пое- зије — Сидни и Шели]. — Наслов као што је Вејепзе е1 Ши- зСтаИоп б.е 1а 1апдие јгапдагзе (Би Ве11ау) [Одбрана и похвала француског језика, Ди Беле] истиче оба елемента протрептика.

8 У беседи рго Атсћга роеСа („За песника Архију").9 Вибаеиз, АппоСаИопез гп рапд.есСатитп ИЂтоз, (Биде, На-

помене уз књиге Пандекти), 1508. У том издању налазе се Рое- Исае 1аидез („Песничке похвале“) {. СХХ1Х.

948

Т К О Л О Ш К Л Т Е О Р И Ј Л У М К Т П О С Т И У Ш П Л Н С К О Ј К П . И Ж К М Ј7 И 1 '1 Л

Пстра Крнјшгта (РеПи.ч Сг11м(ч1.ч),0# Биралдија Чнпција (С1га1сЦ СтУо)10 11 12, 11сгри1ш (Ра1г1//л),';.

V Шпан.иј|И „шшшлу <11ое:шје“ .нај-нре палаи 1мо код Маркиза од СаптиЈпане (МагсЈиек Је .Ча!пШ1апа, Рго Неппо е саг1а а1 соппеншМе (1е РоПика! • „Нисмо пролог главном даионедиику Дон 11сдру од ГР/Јпу гала“, погл. 2; написано око 1448). Слоди иостика Хуа- на дел Енсине (Јиап с1е! Епсгпа, 1468?—1529?) штам пана 1496. годнне. У лосвешом иисму он докааујс „достојанство и сгарост“ поезијс. Ве1) је „ташго па- ганство“ уважавало песника као уа1ељ, тј. оиога ко пева о божанск1ИМ стварима. Ајш н миогс су кшше Старог завета, према сведочанству Јеронимовом, ме- трички срочене, а оне су старије од иаганског несни- штва. За похвалу поезије Енси-на указује ногом на Јусшна Мартира. Као примери за њсио деловаи>е служе Тиртеј, Орфеј, Стесихор. Најзад, као крајља потенција, следи указивање на црквене химне. Имена Хиларија, Амброзија, Августина (због' његовог списа о музици) закључују то доказивагве.

Послушајмо једну другу похвалу поезије из ка- снијег времена. Бисенте Еспинел (УЈсепЈе Е$рше1) ста- вио је испред овог дела 01уег$а$ пт аз (Различигц сликови, Мадрид, 1591; отада није штампано) једну похвалу поезије из пера Алонса де Валдеса. Ту се д о казује да постоје два разлога за песиичко стварагве: част и награда. И једно и дру-го дају крал>еви. Стога студије цветају увек кад их владари потпомажу. Све- тли примери за то јесу Август и Филип II, застрашу- јући Нин и Сарданапал. Достојанство поезије дока-

10 П етар К р и н и т (РеГгиз Сг1пПиз = П јетр о Р и ч и [РЈеЦо Шссг], 1465— 1505), Б е роеИз 1аИпгз („О л ати н ски м п есн иц и м а“). У пор. о том е 5А Ш Т 5В 1ЈК У , НШоту о ј СггИсгзт (С ентсбери, Историја н а ук е о књиж евности) II 27, и С. Т К А В А 1 .2 А , Еа сгШса 1еИегагга пе1 Нтаљсипеп1о (К . Т р абал ц а, Књ иж евна критика у ренесанси), 1915, 53 и д .

11 1л1шб С г е е о п и з С угаМ из, П е роеИз позГтогит Гетро- гит (Л и ли је Г регорије Гиралд [ = Ђ ан бати ста Ђ и рал ди Ч и н - ц и о], О песницима наш ега доба), 1551; н ово и зд а њ е К . М/ОТКЕ (К . В отке), Б ерли н , 1894.

12 Ргапсевсо Ра1пгг1, ТгаИаГо де11а РоеНса (Ф ране П етрић, Трактат о тшетици) 1582.

Ч949

Е В Р О И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И л л л н п и ч м V. И Е Д Њ И ВЕК

з\ }С сс наЈпре тнмс што она у сеои садржн све осталс умстностн: .,сагласност“ граматикс, „суптилност“ фи. лозофијс, ..елеганци}у“ рсторике, али и окултие ква- дмтстс астрологнјс, залинљујуНс квалитсте теологије. Друто, 1а\ва;нујући прнлнавању којс она \жива код влалара. јунака. мислилаца: Адександар јс плакао на гробу Ахиловом. Сишшон Африканац сахранио је Еии- ја у свом сопственом гробу. Платон јс песшгка Агато- на улостојно свог прпјатсл>ства. Елеонора из Поатјеа помагала јс Бсрпара нз Вентадорна, спна једнот пе- кара нг г. Пскхш ја је госполарпца свих наука, јер нод- ручјс низне грађс чине свеко.тнки прсдмсти тих наука: красота Бога н нсбеског царсгва; астрологија; космо- гонија; „прнроде ствари“ (5ил>кс, граве, животшне, со- ковн итд.); фнкција, исгорија, басна; морал, обичаји, лакошг, рат и мнр; чуда Старог и Но-вог завета; про- рочанства. Данашњн шшолаштавачи поезије немају ираво, јер Цицерон нааоди стихове из Бнија, Аристо* тел из Хомера, коначно иравпшци су „своје законе и правила срочили у стихове“ . Свети Дух је кроз Дави- дова уста говорио V стиховима. Стихове су писади Соломои, Јеремија (Тужбалице) и Дева Марија (Ш- ^тјгсш). Сам Христос је стварао поезију: јер код Матеја 26, 30 стоји: е1 кут по сИс1о („и отпојавши хвалу“). Поезија је, дакле, освештана. Девет муза од- говарају броју од девет анђеоских хорова.

Међу бранитељима поезије не недостаје ни Лопе де Вега. Мецени и песнику Хуану де Аргихгу (Јиап с1е Аг&шјо, умро 1623) он је посветио кратку расправу ОиезНдп вокге е1 копог ДекГДо а 1а роезга („Питање почасти која се мора одавати поезији“, издање Санча [бапсћа] IV 513—522). Од аргумената издвајам: Пла- тон је „светим“ назвао песништво, Овидије песнике, ..са чиме се слажу и Цицерон и Аристотел“. Код вар- вара, пагана и хришћана увек је постојала култна пое- зија: сото зе ге еп пиез^гоз кут поз запНззгтоз, у уо 1еп%а гејегШо еп т{ 1зШго („као што се види у нашим пресветим химнама, и као што сам ја испричао у свом Исидру“). Напади на поезију објашња-вају се делимично хришћанском одбраном од паганске мито- логије, делимично прекршајима против обичаја и мо-

дчп

Т Р О Л О Ш К А Т К О Г И Д А У М К Т Н О Г Т И V Ш П А Н Г К О Ј К Њ И Ж Г . В . О Н Е К \

рала, какви су се поткралн неким песницима, а сада се већ спречавају цензуром. Али нопорочној, чисто] поезији — па и еротској — не упућују се прекори. Следи осврт на старију и преглед савремене поезије Шпаније, при чему се посебно истичу песници пле- мићког сталежа. Лопе своје мнсли излаже нехајним рећањем, без неке строге логичке повезаности. Он то чини увек када теоретише.

Главни аргумент Хуана дел Енсине и Алонса де Валдеса јесте схватање да су многи делови Библије написани у стиховима, и захвањујући томе поезија, по њима, добмја божанско достојанство. То учење за- снива се, као што знамо, на Јерониму. Оно је било резултат његовог студирања Библије и његовог цркве- ног хуманизма. Али о пореклу поезије Јероним није размишљао. Теолош ка спекулација о поезији спада у једну рани ју епоху старохриш ћанске литературе: у време у коме је хришћанство почињало да излази из затворености ж ивота у малим заједницама и да лите- рарно придобија људе за себе. То се десило средином II века. Јавл>ају се писци који себи постав.љају зада- так да бране нову веру и да је учине прихватлуивом за образоване пагане. Ти „апологети“ се — уз изве- сне изузетке, као на пример Сиријац Татијан — са симпатијама односе према античком образовању; на пример најзначајни ји мећу њима, Јустин Мартир. Они се користе идеј ним токовима хеленизованог јевреј- ства (Филон, Јосиф) који су покуш авали да докаж у подударност јеврејског закона са хеленском фидозо- ф ијом , и то преузимањ ем система алегоријске егзе- гезе ко ји је изградила стоичка иж ола, и уз помоћ та- козваног „доказа старости“ ; јеврејски списи старији су него грчки. Ови други познавали су оне прве и примењ ивали их. „Те представе пролазе кроз најразли- читије нијансе од претпоставке откровењ а божанског Л огоса у паганској ф илозофији, до представе о пла- гирањ у Светог писма и деформисањ у истине од стра- не демона13“ . Управо овај последњи моменат јавл>а 11 *

11 Р . ^АГЕКВЈ-АЛШ, О ге ћеИ епГзИ зсћ-гбт Гзсће КиИит (П .В е н д л а н д , Х е л ен и ст и ч к о -р и м ск а к ул т ур а ), 1912, 397.

951

сс код Јустинш* * кол кога сс лера, \шт и култ пжгн- стаа јаал»ају као варл»мш< проналазак дсмона"**. Вн. дели сж> аећ да је Менсилес ц Пслајо у Папсу|ше идеје" деда Р<те$упсо убрајао и да Је Луиифер оесннчки стаарао. а уможаНемо и оОразокпкене т шсг мшннца Лли — н то )е гтромакло том »сликоч шпаиском крмшчару — та аосурлтх т гк/тиче оа апо допгте Јучлпша, којн са паганс»ш фндоскзфтса акиг »ремона делм всромш>е у дешше

Х а р н о т т н и 1 аполагета нтишЈНл»% \с мл отар. Око 200 гтдд. Терт\.ти)аи учн па хришНанни ие сме та има никакао литсрарио обра.кташ»с. Климснт Дде« самдри)ски морао Је да сс бори протиа тог стаи»»«и. шта А »сосоао делован«е на Алсксандрм кдаЈ катшс^ ско) школх уттраао чнни уаод у си§ај осриод старо* х)кш1Нанске литоратуре у комс Је хришћанстпо схдо- ПН..О мир са грчком фи.'кх«офн)ом и наукоч, то је »рс ме од крата Н аска до Комстангона. Климсш }с оцр тао атеалну слику „хришНа нског гоостичара“ Ои р* .шија орфттчку хрнстологоју која јс сталио илноаа — па гако м V П анеш рику — била употре6 л*а»а1» као артумснт теолоилсе поегокс. За Орнгсна јс. онда, тшј ак>) «:«мсђу грчке филозофијс и хришћаискаг жнвота — спој који Јс прнпремио Климсит — „постао запо реиа целнна коју је ои брамио исто тако од испрнџ тсља спскулаанјс мсђу хришћаиским веркпшгча као м од гоостичара. . . Захваљујуђи том споју хришћан* ство је постало светска религија14**. Оригсн јс прсузео аитичку структ\'ру' иаставе, која је укл>учивала и сту* диј пссиикД и филоооф^ и „еамо ју је долуино хриш* Наиском мааградњом'***. То хелснизовано хркшћанство. које сс завршава Бвссвијем (263—339), уско јс ис* лреплетано са грчкнч миид!»еи»ем (Платон17), стоици-

н Н иЕ Т 2М А Ж Ч , СезсћГсМе <Хег аИеп КГгсће (X. Лиц- мкм, Историја старе цркве) II, 1936. 178.

» ЗТАНиИ (Стелик) у СНН15Т-5СНМШ, СпесМ зсће Ше- гаШгоемсћјсШе II* 2, 1329 н д.

* Н и Е Т г М А ^ Ч , СћгКШ сће Ш егаШ гг 1923. 9 н д.17 Упор. о томе чланак ..Платонизан Отаца“ Р. Арнуа

(Е. АКЖШ, РШ Ктшпе Оеж Р*геж) у Р ечнику католичке теоло- гије (Огспоптипге <1е ТћбоГодге са(ћоИдие) X II, 2 (1935), 2258:

952

ма. Посичонпјем. Оно је \\К'гпичко и гпекулатипно. Али оно је морало да се склонп са поаориипе кад је, гкх'ле Конегантпноиог сднкта о толераннпји (313), хрн- шћанство пошло п п ем које ће га воднти ка држапној релнгијн. Црква сада вшпе није уиућена па аполо- гетнку. она прелази \ напад. Она се консодпдује пра- вно и догматскл. Црквенн ипснп IV до VI вска исто- времено су оорбони клерици. Они у огорчсним борба- ма протнв јеретика \дврћују један појам иравоверно- сти који спекулашгју — пре свега на лагштском За- паду — тера у ове уже граншхе. Око 400. године по- чиње сукоб око Оригенове правоверности, који се у VI веку завршио његовом осудолх. Хришћанска спе- кулација Грка у епохи од око 150. до око 300, с једне стране, >и латинска теологија од Августина до Боети- ја, с друге, показују карактеристичне разлике које појам „патристике“ лако прикрива, али чије се дело- вање јасно осећа још и у XVI и XVII веку (а и данас, у супротности измећу западног и источног хришћан- ства). Спекулативна, платонизујућа теологија радо ће своје аргументе узимати из грчких апологета и отаца III века. А исто то важ и и за „теолошку“ поетику, која, додуше, користи „библијску поетику“ Јерони- мову и његове хронолошке прорачуне који служе за „доказивање старости“ , али их она укључује у један виши спекулативни контекст. Поетику Биолије и до- каз старости цео средњи век је у ауторитативном об- лику добио од Исидора из Севиље. Са карактеристич- ним националним поносом једног Ш панца поново је даје М аркиз од Сантил>ане у својој поетици, у којој се позива на Исидора. Теолош ка поетика песницима је увек била добродошла, јер је она дозвољавала да се поезији додели највиш и ранг мећу уметностима и наукама. У Ш панији ни италијански аристотелизам није могао да јо ј нашкоди. У кратко је се дотиче

... АтгзГоШ, роиг еих, езГ 1е »рћузгсгеп«, циапд. И п’езГ раз 1'аГћее. Р1а1оп ез! 1е »рћИозорће«, ип иоуапГ зирепеит сћег дш оп зе р1а\1 а теГтоииет 1’есћо дез стоуапсез сћтеИеппез (... „Аристотел је за њих 'физичар’ кад није безбожник. Пла- тон је ’филозоф\ супериорни видовњак код кога се са задо- вољством може препознати ехо хришћанског веровања“).

953

Луис лс Леои у носвсти своје лоирке пееама \с< 1вега је, међутим, налазимо и у делу Мотћгс* А(> ( \!л 51о (МоШе; игзд. 1)е ОШ 8 I 175 и д.). Марсело ^Магсеђ- је приликом расправл>ања о Христовом и:.:с.му т от 1 навео једну стро<ј)у песхме. Саговорник Хулијано Ои- Напо) сматра те стихове веома до5рим. То је, вели он, без сумње због лредмета; тај предмег, по њему, једини пристаје поезији. Марсело се слаже. Песници који певају о другим предметима упроиашћују пое- зију, каже он. Бог је људима усадио иоезију у срце да би га усмерио ка неоу, одакле она потиче. Она је „саопштавање божанског даха“ . Дух божји дао је пророцима не само визију невидљивог, него и метри- чку форму да би говорили „на виши начин“ него оста- ли људи итд.

Да бисмо разумели померање од „библијске: ка „теолошкој“ поетици, бацимо један поглед на шпан- ску теологију. Н>у је обновио Мелчиор Кано (Ме1сћшг Сапо18, 1509— 1560). У њему свој врхунац доживљава један правац који се припремао од почетка тог века. Под утицајем хуманизма теологија тежи за новим об* разложењем и методом. Она се од рационалних аргу- мената окреће ка аргументима ауторитета и тради- ције; од схоластичке дијалектике ка истраживању из- вора; од спекулативног ка „позитивном“19 постушцу од варварског језика ш кола ка цицероновском латин-

18 Н а јв а ж н и ји н о в и ји р а д о в и су: М . ЈАССЈХЈШ, Ме1сћш Сапо еГ 1а Огео1одГе т об.егпе (М . Ж а к е н , „М ел ч иор Кано и мо- д е р н а т е о л о г и ја “) у ч а с о п и с у Н еаи е сГез зсгепсез ■рћИозорШдиез еГ Љ еоЊ дгдиез, 1920, 121 и д д .; А Б В Е К Т Е А К О , Босг ГћеоЊдт (1ез М. Сапо (А л б ер т Л ан г, Т ео л о ш к и топоси код Мелчиора Ка- на), 1925; С А К О Е Њ , М е и х Гћео1одгдие8 („Т еол ош к и топоси") у ВтНоппагте б.е Тћео1одге саГћоПдие 9 ,1 9 2 6 ,7 1 2 и д . — О настанку п о јм а „ п о зи ти в н е“ т е о л о г и је у п о р . А . 8 Т О Ц 2 у Огииз Тћотпаз (А . Ш толц , Бож ански Тома), 1934, 327. — У пор . и МЕ№ШЦЕ2 у РЕ Ц А У О Шеаз езГеИсаз (Естетичке и д е је ) I I I4 153 и дд.

19 П ојам „ п ози ти в н е“ т е о л о г и је у к атол и ч к ој науци још и д а н а с је сп ор ан . Ј е д а н том и ста к ао ш то ј е Гардеј налази код је з у и т е Ф р а н со а А н а а (Ргапдо1з А п п а !, 1590— 1670, од 1654. и сп о в ед н и к Л у ја X IV ), к ом е је П а ск а л у п у ти о своја два по- сл ед њ а Ртотпсга1е8 („П исм а п р о в и н ц и ја л ц у “), ип дИззетет де$ Иеих Гћео1одгдиез иетз 1а гћео1одге розШ ие („исклизнуће тео- л о ш к и х т оп оса у л р а в ц у п о зи ти в н е теологи је").

ос/1

ском. На место филозофске сисгема гике :ола и -»*о- лошка .дооика“, то јест учеил — не о о;ј:;пи .с на силогистику \ттотребл*ивим локачнил! ранлсоима. нето о изворима вере који су дати у откровен/ч- и пре/ан/ . Главно лело Мелчиора Кана Ое /оег ?Аео/о/?>л' О тео.гошким топосима, Саламанка 1563) лајс класиф и- кацију тих „иалалишта“ ( 1 о с т ј , која се ооначааај/ као АотгсШа о т т и т аг%итеп1огит 1кео1о%Гсогит г нрс- бивалишта свих теолошких локаза д*. Мећ\' лесет /ос» кол Кана на првом мссту стоје докали који происгичу из Пис.ма, традиције, служ беие ирклсне иастане; за- гим, по силазном релоследу, патристика, схоластич>а теглтогија, филозофија; коначно — што је битна н> вина — аис1огГ(аз НШогГае кит а п а е С.ауторитет л>ул- ске историје”;, то јест историје са њеним помоКним наукама. То Каново дело, према сулу католичких ис- торичара, значи „истинску револетхију у теолошком методу” ГЈАСОСТ.Ч [Ж акен];, и за теолотију и.ма „исги класични значај“ као Томина З и т т а за филозофију /ОАКОЕЊ [Гардеј]>2!. Шта он значи за шпанску лу- ховност XVI и XVII века? Ми шпанску филозофију оног времена обично разлвајамо на хуманизам и нео- схоласгику. „П озитивна4 теологија Канова, мећутим, спаја хуманистичко схватање са поштовањем и при- знавањем томизма, које за себе ипак чува лраво да критикује како Тому тако и Аристотела22. Кано је хуманиста по елеганцији свога стила; по одбојности лрема „фриволним аргугментима“ и .,софизмима‘; ка- сне схоластике; по свом враћању на студиј извора. Са хуманизмом Немаца (Рудолф Агрикола је био ње- гов У'*сјр) и Ф ранцуза њ ему је заједничко окретање Филолошко-историјским студијама, које обутсватају и

® Тај језички обрт створен је према Квинтилијановој ле- фииииији ф орензичких шсг Г,допоса“Ј. Теолошка топика осла- ња се на реторику и дијалектику. И М еланхтон је написао дело Тосг 1ћео1одГс1 (Теолош ки топосиЈ.

21 Томисти то, наравно, не могу да признају. Уз Томииу5. 1ћ. 1 8 аЛ 2 издавачи „Немачког Томе“ ГСалцбург б. г., том I, стр. 326), напомињу да је учење о тзв. 1осг ИгеоГодгсг ту већ садржано и да га Кано само !:разви ја“.

22 Тако су радили и ш лански језуити. Упор. Менендес и Пелајо, нав. дело стр. 178.

955

,?;.М С А Џ Л М # * * ’« ’' *

' / / - ' , /

■>//*: >

м : / / .

'• ~+/а

/ , 'л / / . '• / >✓ ' . • / /

/ / / ( ' / >г > • > 'д' / >

. / / , / / •: / / ' • • ■ ✓

[; : //-, , ' Л*>*■ ' / ■ ./ /< / '

; ' / / / .

к ,;’/*?*'*'. '■ -•рЧ’ ' ’ ,, /*' * , , ,, чгг-Јм- 'ГГ^У./ЛА/. '*. ;*71Л/:‘М а ! '• '* „ .*, ' / Ф ****** ,’ '* -// г / (> / / / ; ’!//>'/■ / *■'**:.$• +> / ' Т* . > , . ,.ј

. . . ;* . > ' • ' > '•> * * . , . ; , . , ,,.,/У ; . : '• -'-•

:<//';//'*•+*• ■■'' ': ' / "^ .У -* * ‘Л ; Л.*:/'Г'Л;^ *> ' ^ ' ''/■ '*’ * ' ' * ..■*,*'/?I' у ( ј *::/.:/■ > УЧ /. />, ... у ,„ ; / / / / ; ‘М Л I У / / 'Ж ! ' '* ' • ' ”;: '« /

* * г г * ,., ■,',. / 1 ' ' / / /: ',»/>'*. * , ,*■ ЈЈЈ'.. / ',, ј,/.//Ј / Ј /./* - •- / ;,/>■■ /■ : ' ' '•*/: / / / г ! * л / а ’м .л њ - .у .ч * у - л ' ј : ' * - ■-■

* » г ,.:у л * у.х. V - ' / * * ' Л ’ ; Л , , , / - М * - ' ' "■ у//б '.-#*њ >*л ' * , / " ' •

::>/:'!> //: / у^ *мим? '*ГЈ' :’™:: А \ **>у . ,-:/>//: иV? *?////.'/,;/'/> '////УММ& у /'“ А г \ ' ^ .^ .^ ' И /?', -х•.*/.</, ЈТ Г/ ' / / Л / / / У / / " ^ ' ’ К А '“ 1 -'/>■* .■-*/.

< /:* / о у г г ^ ^ и л и* г ':<" /!^ Ј ^ ; у ^ : ' / <>;>/://&, / / \<>тт. , \ лу/.м л л т , / / / V

'> <..:///'*'//>>'*;; т . ^ / м л > •*'* / :уЈ * > ; ч Ј ’:'мУ.:'//'Л&Г{, (у/А:*%*,, ('/уу/Ј/У/Л/ 4/ ,•',*!**/ > ' ‘ *(' ^&.№■'// <>//*: ::'//%'/,'///. ’>*//■ у* '/ '~У 'тН'**>(лл‘Л * ^

:::/(>:/, Т V < №& ■ о///Л</п*.о/, / : : / / у / , лУ>1;у//;'А/;ЛГ 11;*гк&;ШЖ> /%■ ‘У>')Ж*/--'/■/ •*?'///*■ /у ''**''*■•>//, '/ / ’. : / / / :"//% '; : / / А /////1 * Л < Л < > '// '/ < • / / / / / <%У>///л : ' / / / ; / / ; : ' /у,/ / ууул с ‘/'/ '// ,'/> /. : ’/ : ’■ '/>*>/'' у у / ’■// (/№:,У/*./&*/,. ?/■,* / / / г , ј / , / / * , / / л ц / , ; / / / , : & , : ; ц ‘л у / : \ / Л / ' У Л ^ : • / / / / / % * / :

Л :'■> 'у*. ч//> 'А«с>‘>л '//&' и 'у»л1/>л* и '.књу/ х(с\*Л('/У' </ШГ/». ' * / л / Л ' / л У ' * И ‘>, ш Л г п / г / , *м ј<& ?//(> у у :*/,////■/%% ( ) / \а> '*/т У у м у ,; ■*// а / а/ м л у ;I'Л/+/ ,у ;/и ум * Л <:џ.'мк'л у о / л пж г** / У / /

'"' <//.;:*. */{//цш , ;:н гј/ас/у/А г, у, ‘г мку.-ц^ /.'ј /./у/ л К '//?** " //" ./ / , / ::>л Ш/гЛч(/>, л;/П ■ '*'•>. //>//■ Л Х'лУ>» 7

гх,*■ ... >, Г.-,.*/* 'г,'ХА>.1/> ;\'М Ч'п. //> // Л :и*ЈГ. /■>/>, 7 ^ ' 'у у 5'

и / ;'/.>№» '? /’/ .';чт %::јјп '/////> / /.'%’/• ту/лн.у У./Л,/,/;;*• * с*г2М/,:*/}/.::<//./ (.№?,! :*/.:>://// / УУ/.К '/<ј . '/■%’'• *л -/>Л / ;■ ,

'*‘ У'//// : / ' , / / / </: / / -.. :.■: №*ГАКН~** * * & ■***■ ##.#>* ' / / / . . >, '/» П '.'у /.::у , : « - у у у : / . * : « * : / / / / */ <***. )ш.а>ф />..

>',» Џ.*'-хи/*>/*.,

хопиа добра пагапске аптикс нскорпстп аа јсмиу хрлш- ћанску филозофију кудтуре. Ои јс нс1Ч)лератап нрс- ма јоротицпма п нопсрницттма, никада ирома 5НмИа кипниикиЈ* („хумаишстичким студнјама“). Овакав став удара свој печат и литератури шиапеког периода про- цвата и оштро је разликује како од француске, тако и од енглеске духовностп XVII века. Шпанија је њма- ла своју Инквизицију и своје прогоне Мавара. Али она Ш1је имала пуританизам и јансеннзам. Хелиодо- рове АехШоргса (Етиопске повести) васпитачи су Ра- снну као дечаку истргли из руку као грешну лекти- ру. Исти тај роман могао је да подстакне Сервантеса да се са њим такмичи (1иО$ {гакајоз Ае РегзИез у зтипЛа — Пустоловине Персилеса и Снхисмунде), а један Калдерон могао је да га обради за лозорницу (Ео$ Мјоз Ле 1а јогШпа, Теа^епез у Сапс1еа — Деца среће, Теаген и Хариклеја)'&. Теологији Кана и његове школе замера се са томистичке стране да није избе- гла опасеости историцизма, а то значи опасности еру- диције која расте као коросв. То је у нашем контексту важно утолико што су одиста и трактати из теорије уметности код Ш панаца оптерећени преобиљем цита- та најхетерогеније врсте. То се показује на примеру Калдеронове раоправе о сликаретшу исто тако као и у нашем Панегирику. У сваком случају Канова школа је, то смемо да кажемо као резиме, створила једну ат- мосферу која је била посебно повољна за развој „би- блијске“ и „теолошке“ поетике.

Даћу сада кратак резиме Панегирика. Поезија је узвишена зато што ју је Бог дао човечансгоу (сопсе- сИс1а тјизатеШе Де1 оп%еп (1е 1оз уегзоз, цие јие Ишз — „што ју је удахнуо нраизвор стихова, а то је Бог“). Али она се слабо цени, због чега се још Овидије жа- лио (Овидијево Не1 т(ћИ поп тиНит сагтеп ћопопз Наће1 [„Авај! та крупнију част песма не ужива баш“] цитира већ Лопе у наведеном делу ОиезНоп). Према Хомеру, „часно“ је слушати пеоника кад је по гласу 25

25 О ом иљ ености АеИпорГса („Е тиопских повести“) код ш п ан ски х ер азм овац а упор. ВАТАЊ Ш 1\Г, Егазте е1 ГЕзрадпе (Батајон, Еразмо и Ш панија), стр. 663.

957

6 о п ш ш а налпк (Одисеја 9. 3>. Она је првобтно 5нла ааоновама да бн сс хвалио бог. Н>ена о&рха ннје про- ста забааа То греба ла се докажс Тнме Не се учв* * »шги услуга иесншш ма. Платон учи да трсба тражити Н41ЛОИО пријателагтво (?) Седам градова имчтло Је пре- тетсзије д а буду Х омероао ро.тио место. V оксандар јс иоит ж ло Х очсра . Платои јс опоиашао плнике колнко јс мсргао, а искл»учмо нт је из саојс тржак СШ40 %ато што нт )е опоиашао: рог ио гепег а 1о* а{т еI !е*ито*$90 4е к и п о џ ш е! оШог де 1о цие м акгогтш . («да ис 6и прсд оиима имао е*м\мчанстш о кра&и ко ју јс почи1Шо. шсти аутора оиогл ипо је прнс»о)»*о-). П страрка је бно крч нисаи иа Капнтолу И толемеј јс Дтии>аи1<ма платио иисоку цсну за Еури пидоаа дела. а у спомси Хомсру политао јс храм Др\‘ гс тнтасти доби.ти су сдиш лкјаиски пескик всрошшо П срдилебро (О сп о ш то РсгсШсђго (?Ј); агш к ки псотх Дрхимет5*; К лауднјан , Е ки је; Стаиије. Снлмјс Итхшк; .ЧСлрсшјал итд.

П <Јит1ван»с иссинигтва ткме јс ..индуктивио“ до кадаио. Онла се пристутт тсолош кои докаш ом посту пку. Прсма интсрпретацијн рабнна. нтворн Јеруса* лнм ам у гтослсдИ|СМ стнху Пса.лма 86 .шачс посннке Ватаблс (\'а1аН1с) чнта: „V твојим илворнма. о Сионе. све волснс ж иле, сту дн је и мнсаонс игрс (сопсао$) мога духа: ' \ К ао ауторитети следе Амбролијс и Пла тон. Овај последљн био јс највећи нспријатсл* поезнјс. ади ју је најбол^е позиавао, као што то показујс чет- врта кљига „ЈаконА*9 . П охвала нз уста непријателд нм а највсНу тежЈ«п% Као сведоци за гд1есничко лу* дило као дар с неоа“ јавл»ају се Марсилио Фичино. Л укаи. Овнднје, К алпурније Снкум, Цииерон, Ориген. Бокачо и многи друти. На основу наведвних сведо-

* Дворсхм песнмк Хијерона II (Атенеј V 209 ђ).37 На наведеном месту у Псалмима не јављају се /опТде

Јеги$а1етп (д«звори Јерусалима"). Они се у Псалтиру појављују само једном; ш есс1е$Ш бепесИсИе пео ТУотГпо Ле јопШзш Јети- жаТет (л<а сабору благосил»ајте Господа Бога. којн сте из извора Изранл»евам, Псал. 67, 27). Вероватко се мисли на то место.

* Мисди се очито на 3аконе III 700/701, место на коме се, додуше, песници окривљују да су разрушили стари поре- дак уметности.

958

А 1 3 11ГН ГЧ >^3 ч>-о о ^ к л н с к >* п т ' - ?■'>:» V :

. ч ’ - н ‘* ч е .М О Г .‘Ч н м '.3 ; с**' ' : ‘7 ч х : г о 4 ' \ * л е с е . * а а д : - к г О н з , н а -

С \ т т ч > г т \ > м е . л г а > а > . \ 3 > е с с \ - к « з ч д •■\ т с к - л ^ и - с - -> * - '- -.,— к * > ^ з т о - о » т в г т - г п - : . ; : ч ‘ ј ; : ; : М д : ж

. > п \ ј х ч \ « ? ч - 8 « :

•'4*"* V • ***** *. ” *• ., ■ -»»л-‘ •*% » ч..'

З јЈН Н Х. ....*ККч»;.“ Л Г.-јГТЗН<1 н л м г

ч<..гч* »гжг;.»ги1Л1з * - г. тругн. Нс\>5:«гчнн ч'?-ел>х::г.;{ СЗЛ1 Л Л О Г с м а г р л а ДЗ 5С V3 З Т Т Х С - Г Т Г * * ;-. --V,; -.-К.ТЗЛ.НЗ него \*бед:злва **:л> ас *'к г т т ..вшпе з л х пс»лесностн него ебог јнјцс . Уз го ^соази н чињенииз лз јс Арнстстст тзко вн- О Ж О и О К З О Г !О с о Н * у Н 1 3 Н ' " 0 Н З З З О О КОТ*М ;^Гч>М

а о : ?п Глазнд с: Г Г * г п ?ол с\г так. »ч. 1ГГСТч1Т\н ;еган: хрлпшзнскл апологега. На лослетн>е\( месту п го \згре г лохслве се Арнстотел са зеома лачуђу- ;гл2ш образоожењем. Н2ппга ;аснн]е не покаа\-је лн-^ с. ч еоохе з:г*о ого ггрема аонстотелнзму.

Аглор онда лрелазп на „кепогрел:**зе раанончшне зазсл>учхе~ :>:“л??с??сЗ . ..мала са схатасгнчким арг\- уенпша . Сзе реално распата се кз спекупатиано н лрахтнчно. 0 крзом гозоре мегафкзнка. фпзнка, ма*

*матика. Поакг2Тха се дели ка н

:1&Ша »механичхе згпгшне. грамагнка. поезнја. рето- рнка. лијалектпка, логнкак Поезнја. међутнм, обух- зага сзе наухе н \'меткости. дакле пракшку н спеку- лапнју. те је према томе племеннтнја од фнлозофи-

Ока. дакле, може да се назива кауком. V сзакомслучају она је најзшпа и наЈСтариЈа од свнх уметнос- ти. како сзедоче Петрић (РаттхО н Страбон. Конач- зо се долази до дефишшије поезнје: она опонаша лдгзске радње. навнке н афекте, састојн се од фа- булатнзног говора. кориетн тњме што забавља. од- враћа љуле од порока н придобија их за врлину (ау- тор је озде, чнни се, сту-днрајућн Хораш^ја заборавио теолошко нзвођење н осмшшвавање поезнје). Онда је- дна кратка поука о четнри рода поезнје: епнчар (ро-

~ Оиаезпоте5 е: гезропзгопез аа огхћод.охоз („Питања и одговори намењени правовернима**) псеудојустински је спис: вид. 5ТАНТ1Х. нав. дело 1287.

* То је у супротности са Аристотелом за кога поезија спада у ЈаспћШа, као и са схоластиком.

959

еТа кегоусо) распал>ује душе за узмпиеиа дела; траги- чар буди саосећаље са несрећпшигма; комичар поу- чава необразшганн народ; диричар скреће дух са л>у- бави према бићима и усмсрава га ка л»убави према Створитсгву’1. Поезија, мс1зутпм, може и да научна учен>а ионуди у уметшгчкој форми. Као и филозофија, и она у себи садржи све уметности и науке, што гк> тврћује и Сграбон. Према схвагању античких а\тора, она је РИозојга ргтс1ра1 („Главна филодофија") 2. Она може да обраћује теолош ке проблеме, кадра је да л о т к у , алп и друге науке, преточи у сгпхове. Витру. вије жали игго му иије било могуће да своју „божан* ску архитект\у>у“ лродстави пеоиички. Поетија може бол>е да убеди него логика. Она раоиаљује ратничку храброст (Тиртеј), за \пставл>а Сунце (Иоус Навин), моћнија је од артиљерије** (2. Парал. 20, 20 и дд.), а има и лековито деловаљс на дух и тело ”. Еп јт 1а Роез1а ез 1а $а1 цие поз ргезегиа с1е 1а соггисшп &е$\е $1&1о, е$ еI ргипог соп дие $е геакап у е$та1ш 1о$ сопсе1о$, у е! еп%а$1е регјес1атеп1е ЈакгаАо а 1а рГеА* га, дие $т е1 по кезсикпега уп!ог, т ћегтозига („Ко- начно, поезија је со која нас чува од кварења у овом веку, она је умешност са којом се истичу и дотерују концепти, оков саврш ано прилагоћен драгом камену, којн без њега не би показао ни своју вредност, нити лепогу“). Као доказ за достојанство поезије служи 31 32 33 34

31 Мисли се свакако на химнику.32 То је тврдио већ А. Лопес Пинсијано (А Борег Рштпо)

у свом делу РћИозорћга апИдиа роеНса (Древна филозофија поезије, 1596) и то позивајући се на платонисту Максима из Тира. Касноантичко и средњовековно поистовећивање филозо- фије и поезије важи, дакле, и даље.

33 . . . езГа јиегга б.е 1оз иегзоз, зиреггог а 1а агИИегга, езре- тгтепГаготг ГатЂгетг 1оз АтопИаз, МоаЂИаз е Митеоз, диап&о е1 сарИап Јозаја 1оз иепсго, ропгепб.о еп 1а иатгдиагсИа ип е$- диабгоп бе ^еиИаз, дпе јиетоп бгггепбо е1 За1то 135 соп дие сотепдо 1а Ђа1а11а, у ареШбо 1а иИогга („.. . ту снагу стихова, већу од артиљерије, осетили су и Амонићани, Моави- ћани и Идумејци, када их је победио капетан Јосафат постав- љајући као претходницу један ескадрон Левита који су го- ворили Псалам 135, уз који је битку почео и победу призвао").

34 Видели смо да је према Плутарху музика средство про- тив куге.

сжг«*гж-т аг Шшркииџ.. ***& г~ ‘ « ј* #ћ н к ; 1А2^

Већ*Е5. а у ш р « лир Јрј е* р м ф е ш м * о * г,* г^ л у дг^ е*ие гжзалл се «2 Амустчнокг/ 'м е& т чтг * т«сж>ц а » М .1— РГ1М К ж ? ЈТАв*: <ЈН -Х стчљ вс*Тршегжта, Орфе%» ШНрОгМ. ,-г#9*к., К**Ж>Ј>'** .грКГк 3*ду

аао*е у ц к о ж с ; јо Н*?џ->Нмвриашм*- Рего гиио т&.» п**о** ;*пх+*к_ **»? :«мг ^ Ј5бс*; еГ 1о &љриљо у ог&епо I«у з * V « * с»згЈ<г < сг* п о 4х ј л Р и ^ - у г ш * * - т е ш пс ^ ег*§ тапега 4е ‘*егт НтеАгЈ о ап; ггашел о***_~мв џ&дто &%е РГазоп, 4е таск&$ тлигв&аал, ~ у?ш . ~ гефстАтст < Алх ж ^ е шжувжшашетијс у_ ***упг, шофк >е сае жкгга&м» м уреар> о? ;**»*>* *еро» јв к» ш>е мшвтш друго |ш > каже Л*лжора| ^> јо мсш к гжжшж жжатмж сгмха, лти ~+?**гт тзтсмжт жшше Џљжо %2еже. Плагтои; шгкчструш* пр&ргЈЖ. 'уе%~ т сжа&фГ}* Ашгусгии упгЈребује ст варш е саега са аграмслк ј ш сгмаекм*. Премз Вжжмг; и ћљ&ргжж* тг, с ш >е тмеп*гш> јс јо ко)е ш&јга срогз гг>аг:ора. Бабшкр еаЈГрж21 сж рш ену тжжаијг по та$ сукго 6е 1а Роеиа — / јио »2Јучеии;е у ог/гб ф г/. Сам &ж слтжв се ШЈежжжм фагхтЏма, иг?р. ш зхреко прсрж^ Осн- >е <11, и р в ф а М1 кихљрн&Ж ју. Јсга мкае: свег/> ж оа стил агжжф (метри, фриуре, трли; м лш е кз Би6ди)е- То уче Кирнл Аж ксаилркџж и. Тертуж џа, ЈергЈиим, Амустии, Ужшгжлр. Први песшкш дссле сп&р&к& сасга Оили су Лухслфер и аиђеаи, јсоји сг у тимиама ш ј ш </ое 31, 4 и 7>, АрханБео

>е, лврема гардина.ту Хммеиес'/, шјгчажо Ада еа у гзоетжхи Гкх.% Адаш ае ск те и су стварали Кјии, Аг^еа, Лаиил. У Псалзлша се налазе ретормхзсе «рег/ре %ш> ипо су анаднллсва, епалафо^а, гпосжпеза. агл & у/р к , ти/уе сусрехжш> и зсоз Ог»1дија, В ерпш јг, Тереиин^а,

тфгтгЈЛкзаггл хж> сжурио да је и Христос шхмлпху. сп»арао, пскто је сиагом Озжалсзгог надах' *г?&а окдадао сиии иаухаиа и уметносгима. То за мо-

* • М јА гу/П ОЈМ Ш /чгма 11, 2П.* К / т ©е жа о з т 1 т* т^егМ&г*** ^гх х езссх/ре Х Х ђ .

дериог чнтас.ша ;жучи аачуВујуНс. Дли го одговара дсјгми, и то ноучном дслу о зарГеШш Скг1‘Л\ („мудро- сти Христоиој"). То спада у саму орж кпгојшчкс шу- лошјс. ЈВси нршг уџбсник су ОиаКиог Шјг 1 *>еп1еп1и агшп (Четири књиге септенција) Пстра ЛомбарВанина (око 1150), јсдна зушкезе п реи ргдз сотр/е(е с1е. 1а Јосп/пе <1оШ 1ез ј>гап(1ез И%пез че гсШмуеп/ епсоге с1ап.ч 1е рго ц гатте асш е1 . . . ЕавеШ ш И етет гтрепо- пеЛе9 Госихте $е рг&вете, <1и ро'т1 <1е уис Ииега/ге, с о т т с ип гбзите хапз т е >п ска1еиг, чап.ч %и&ге <1е \ ис ркИочор/пдис поп р\и$, тагх к/еп огпоппе. . . („го* тово погпука сшггсза учсгва чијс се оспоанс црте иа- лазе још и у садаппнем ггрограму. . . Суштшгски бса- лично. то дсло сс покадује, са књижсшгс тачке гле- ЛШЈГга, као сажетак без жииости и топлине, без има- ло фидозофског логле;ш, али сажетак добро уре- ћон . . (ПЕ С Н Е1Х ГМ С К , 1ЈЕ$$ог I 71 и д.). Т у чита- мо: ( I I I , <И$1. — „поглављс" 14): сИс1ти$ а т т а т СктИ рег $ар1еш1ат $Њ1 %гаи$ <1а1ат т Уегко Ое1, сш ипНа е$1, ми!е е /ш т регјес1е 1ШеИе%11, о т т а $с1ге диае Оеиз $а(, $е<1 поп о т т а роззе циае ро(е$1 Оеиз („ка- жемо да душа Христова, захваљујући мудрости која јој је мллостиво дарована у Речи бож јој са којом је једно — отуда и н>ено савршено разумеваЈве — зна све што и Бог зна, али не може све ш то може Бог", Рћ 192, 783). То учеље, које се поново налази код Алберта, Томе, Бонавентуре, већ је код Луиса де Лео- на продрло у кљижевност на националним језицима: „У знању божјем налазе се све идеје и узроци свега, а у тој души (Христовој) познаван»е свих уметности и наука" (к отк гез <1е Сп$1о, изд. О Е ОМ15 I стр. 99, 18 и дд.).

Наш анонимни аутор користи то поучио дело и тумачи га уз много фантазије. Христос се лослужио логиком приликом оповргавања рабина, реториком у својим порећељима и у свом писму Авгару из Едесе, коме је чак послао и своју слику цртану сопственом руком. Различити разлози говоре у прилог тези да је и сам гшеао стихове, као што је то чинила и његова славна мајка (у Ма^т/гсаШ). Ми, људи, и сами смо,

962

Г К О Л О Ш К А Г К О Г И . 1 Л У М К Т т И ' Г И V П Ш Л т ' К О . 1 К И . И Ж К П П- ИТ К ч

прома П ав:1у (Еф. 2. 10), поом а' Х рпстчтл («\»ггтн уЛр 7хои]ра. ф.ч*1/с.< х и п т х (исП иа -- ..јер ом\> ичмхш

т х 'а о " ) . Кл.имонт Д л оксан л рн јок н иа.мша ч\>иока ип Јгст нко Н у т п о (1с ПЈоа. сот рис*1о сп ;п>7а*м*‘ (..лопа х т ш а Б огу, сачп н .ен а по ираад,и“).

Али и ђаво јо бпо иесннк: ски јс, панмо, ноиоиао пророчанске пдреке. које еу, као т г о је поанаго. биле ж тнсане у стпхопнма'". Јср, пако је он иршшком свог пада нзгубно „оруђа пол»е“ , „оетала еу му ииак оруђа разума, као и оеталим амђелнма"’". Иегина. кад се једном налазно у телу поког оагеедпутог чоаека, егзорциста је од љега захтевао да каж е покодпко епг- хова и он је прп том у једној етрофн погрепшо, као што је ггоеведочено: „ал-и само зато шго јс то хчео. пе нз незнања“ . П авле је паагсо егнхове Арага, Меиаидра, Етш еаиш а. ХршнНаиски песннцп бш ш су Јован Да- масшн'*1, Јувснко, Ф ортупат, Лпценцпје'-, С'едуотјс. Прудендпје, Тортулпјан, Гриур, Кпнрнфш, гГома Лк вннски, Оријенд|ЦЈе и мпогп другн. Сдодн набрајаи.е папа, царева, крал»ева којн су иоеш 1чкг| егнаралп. V

37 РоезГа б.е Спз1о. Аугор онде кориети дноаиалиоет ремитобра.

У Климентопом спису Рго/гсрИкох („Оиомнн.ућл Сјееедп паганима") ту реченицу, додуше, не налааим дослонно. Али Христос се ту јавл»а као нови Орфеј, који је, међутим, и „шит песма“, „хармонија света" и божански ЈГогос. Оп јо „нреамрао лиру и харфу, те бежииотне инструменте, иснунио ј<‘ уа номоћ Светог Духа опај свет, п уз то и снет у малом. монека . .. хар монијом, и хпали Бога тим миогогласимм ипструментом. мот? ком . . . Господ је чопека уминио леиим, духом исиуп.1мтм мн струментом . . .“ (Климент Алексапдријски, Сшит. нр<м». О. БТЛ- Н И К, том 1, 1934, стр. 75 и д.). Унор. 1,11‘УГ/М ЛШ , С<инс1пс1)(и бег аИап Кггсћа 2, 288.

:ш Та мисао налази се поћ у прпој Јустиноној Аиологијис. 54: „Можемо доказати и да су они (митоии које јс* мопек измислио) измишл.епи за обмап.имап.о и зано1)(М1.е л.удског рода, на подстициј ј л и х духопа“ (и тлко длл.е).

у Ту сврху аутор цитира Суиреса (Внагег), Пе Лицс1):< („О анђелима") и многе друге ауторитете. То у*имм> ј<« орто- доксио. И код Калдерони (К1 М&ујсо рпнИцгоно Ш !ИН) ћамо каже: 1а ргасГа зо1а рсгсЈг, 1и нс.Јстпа ио („иигубио сам мплосг. али ие и наук").

'л Од око 675. до 749. годиио, „последм.и ислики, унииер зално усмерепи теолог старе грмко цркие", Л1<ТЛ!МКИ

« З С Н Л ^ IV 2, стр. 462.

963

А л т и ж с н н о с т И Л Л н и .

Шпанији је поезија негована одвајкада, посебио у Ан- дал\^1ији, где се, према Стработту, поснички стварапо још пре ошптег потопа. Ооппе $е сопосега 1?геп циап сарат. еа пиез(го гсИота Де аиепГајагзе еп е$(е Аг(е а а1%шш5 пасшпех аие пов пепеп рог кагкагоч, у зото- в1о с1ег(о, еп е1 аезсиуЉо дие ау д.е1 р и Н тсШ о соп е1 Аг(е, <7 ие сото тта (1е ого јтгввппо, зе ка <1е5сик1ег1о еп (аМал раг(с$: рего ез е1 <1апо, цие соп ргесс(о у те<Но, а1%ипо8 по$ аггојатоз а коткгсаг соп 1о$ УггеШов Ногасгоз с!е 1а рое$1а; у {тауог та1) а с е т и - гагТез 1о дие по еп(еп(1ето5, С1ег(о, цие циажЈо уео а1%ипо$ сопсе(о$ <1е сор!а$ апп%иа$, <Н$рие$1о$ соп 1а роса по(1са дие 1е$(е Аг(е ата еп е! (Гетро :\ие $е езсптегоп, гпе рагесеп г1цт$$ппо$ сНатап!с; рог 1а- кгаг, $т те $ап${а&а та$ 1о тиу си1(о у аИпас1о <1е о(га 1еп%иа („Где ће се леоо показати колико је наш једик кадар да нскористи предности у тој уметно сти пред неким народима који нас сматрају за вар- варе, а ми то и јесмо, по немару према дотеривању уметности која се као рудник најфинијег злата откри- ла на толико места; али штета је што се, и поред узора и средстава, неки од нас упуштају у надмета- ње са Верпшијем и Хорацијем у поезији; а [што је још горе] прекоревају их за оно што не разумемо. Наравно, када видим неке концепте старих копли, сачињених уз оно мало знања о тој уметтности колико га је било у време када су написане, чине ми се као пребогати дијаманти које тек треба обрадити, и не пружа ми веће задовољство све оно веома учено и до- терано пгго је на другом језику“). Ове реченице су лепо оведочанство за типично шпанску (и за Говгору карактеристичну) симбиозу ученог уметничког пес- ншитва и „народне“ традиције романсера. Рапе%упсо се завршава богатим описком пшанских песника, по- сле чега следи каталог женашесникиња (Девора, Јуди- та, Сибиле, Проба, св. Тереза — и Дева Марија).

Тај кратки стшс не садржи никакве сопстване идеје, али уираво је стога карактеристичан за теорију песништва и идејни став шпавоког периода процвата. Он се надовезује, као што је показала анализа, фор- мално на античке похвалне беседе у част уметности

I « ЖТЛЕ* ј. м. п » ш и А т јК .У Ј КШИЖЕН. 17. »ЛК.А

м преузима њгооаве епидшктичке топосе: ешдаклопе- дијски карактер уметнооти коју треба обрадити — корагст од ње — њено божанско порекло — „каталог хероја“. Са овим хуманистичким елементимЈа стапа се „поетика Библ(ије“, коју познајемо из старохришћанске и средњовековно-латинске књижевности. Једино у Шпанији она је могла да се плодотворно развија, и то на тлу оне теологије која је у XVI веку у њој об- нововена. Тако је из библијске могла да шрасте теоло- шка поетика, чак теоцентр1Ичка метафшика уметнос- ти, која није опојива са томизмом. Она је — тек рет- ко појмовно ескплицирана — теаријска корелација једне слике овета и човека која у оквиру богатог раз- воја периода 51§1о де ого претендује на посебан зна- чај и достојанство. V песништву једног Луиса де Ле- она, као и у шпанској драми, и у сликарству Сурба- рана (2игБагап), Валдеоа Леала (УаМез Беа1), Грека, оно људско нам се увек показује у својој усмерености ка Богу, а изнад свих пометњи на земљи отвара нам се поглед према небу. Најдубл*а садржина Лопеовог и Калдероновог песништва постаје схватљива тек из те (гтерапективе.

Повезаност човека са надземаљским показује се на посебно карактеристичан начин у схватању смрти. На слици света великог шпанског пеоништва она није катастрофа која све мрви, није брутална завршна црта, неш смирен растанак и прелаз. Тако, на пример, код Лопеа племенити разбојнички капетан Карбонеро говори свом цријатељу:

ОезрШатопоз 1оз б.05:Мотгг џигего, тоггг дшего.

/О типбо, по таз соп иоз!Миега Ребго СатЂопето,У тиета еп 1а /е бе Ого5.

(„Опростимо се нас два: / Желим умрети, желим умрети. / О, свете, са тобом више нећу! / Нек умре Педро Карбонеро, /И нека умре с вером у Бога.“)

Ову измирвност са умирањем, ово лако и пооож- но одвајање од света налазимо, мећуттим, и код Сер- вантвса, иако је он удаљенији од те слике света тео-

965

ЕВРОПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЛЛТИНСКИ СРЕДИ.И ВКК

лошког схватања умет.мости. Завршстак Дон Кихта карактеристнчан је за то. Умпи витез у току своје кратке омгртмс болести западе у дубок сан из кога се буди промоњен. Ом је ме само поново нашао разум, нсго и своје право име Алонсо Кмхано, добри (А1оп$о Ошјапо е1 ћиепо). Телесно растварање је истовремено духовна реститунија у којој самртник „гласно узвик- нушпи" сазнаје доказ божјег мшгосрВа. Као излечен човек, Дон Кихот испушта своју душу. А н,сгов тво- рац, „онај врли Сервантес, и као старац у агонији још пријазан и пуи суптилног духа" (Фридрих Шле- гел), гшше још на самртничкој постељи, накг>н прије- ма последњег помазања, поовету свот последљег ро- мана грофу из Лемоса, „ногом већ у узентији", како сам каже — надовезгујући се на своје сор1аз апп%иа$ („старе копле“). И ту, као и у драмама Лопеа и Калде- рона, земал>ско је измирено са надзе.маљским. Та ве- лика шпанска уметност није презирала шшгга што је бнло природно, али ништа ни од онога што је било натприродно. Кад француски класицизам кроз Боало- ова уста декретује:

Б е 1а јог <1ез сћгеН еп з 1ез т уз1 егез 1еггИ>1езО отпетепГз ед а уез п е зопг рот 1 зизсерН М ез,

(„Страховите тајне хриш ћанске вере / Веселим украсима ни- мало нису склоне")

он тиме одваја песништво од веровања, али и хриш- ћанство од културе. То значи прекид у оквиру духов- ног света, који се онда понавља у души појединца — једног Паскала, једног Расина. Калдеронове сакра- менталне игре, које озбиљност мистерија окружују са тако много „ведрих украса“ , изгледају нам људскије и истовремено божанскије од Боалоове кодификоване уметности. Класика која се строго држ и Аристотела не само да сужава свет него и саму уметност. Ако све уметности у последњој инстанци имају своје порекло у Богу, онда тиме уметносг сама добија нову слободу и невиност. Она је бож ја игра, а тиме и симбол жи- вота самог као %гап Геа1го <1е1 типс1о, чије улоге рас- подељује Бог.

966

XXIII

КАЛДЕРОНОВА ТЕОРИЈА УМЕТНОСТИ И АКТЕ8 МВЕКАТЕ8

Анонимни Рапе^уггсо из 1627. био је археолошко откриће. Он је омогућио реконструкцију једне теори- је песништва која, кол)ико ја знам, није до сада била позната. У наредном дешу приказујам једну другу ис- копину. Она проширује и потврћује резултате прве. Тај текст не потиче од неког анонимног аутора него „ни од кога мањег“ до Калдерона. Библиографије уз Калдерона бележе један Трактат у одбрану племени- тог статуса сликарства, који је одштампан само јед- ном — 1781. године, на скровитом месту, и на који се није обраћала пажња. Ново штамлано издање са пре- водом и коментаром дао сам ја 1936. године (В.Р 50, 89 и дд.). За све ближе информације упућујем на ту публикацију. Овде треба само да се истакне оно што доприноси познавању шпанске теорије уметности и Калдерона. При том ће као резонанца зазвучати неке ооновне теме ове књиге.

Калдеронов опис, погрешно назован „трактат“, стру- чно је мшшвење у лрилог мадридским сликарима који су водили процес са пореским органима. Издат је 1676. године; пола века након појаве Панегиршса. Опорезивање сликара био је у Шпанији стари шор, који додирује и Јусти (Ј1Ј5Т1) у свом Веласкесу (стр. 233 издања које се 1933. појавило у издавачкој кући Фајдон [Рћаккт]): „Одбојност овог пореза за уметни- ке још више је појачавало изједначавање њихове, ка- ко су они веровали, слободне уметности са најамном

967

вештином". Иза тага се, међутим, што Ју< ги ггнје гао да втјди, још једном — последши пут - рачматра ггитање о систеаиу аПез Ш>ега1ез и њиховом односу лрема умеггничкој делатности човековој.

Први наоад пореских органа уследио је 1600. и бтго је усмарен лропгв Ел Грека. Последњи се догодио 1676. Он је био повод за Калдероново струтно миш- љење: једини његов теоријски исказ о уметности који поседујемо. За разумевање целине морамо да се вра- тимо на шшшјанску теорију уметности. Њу су истра- жили Јулијус фон Шлосер, Уметничка књижевност (ЈИШПб УОМ бСНШббЕК, КипзтШаШг, 1924), Ер- вин Панофски, „Идеја“ (ЕКЛУШ РАКОРбКУ, Меа, 1924) и Фриц Заксл, Антички богови у касној рене- санси (РКЈТ2 ЗАХЕ, АпНке СоИег ш 4ег ЗрШгептз- запсе, 1927).

У Фиренци кватрочента ренесанса постаје свесна своје изборне сродности са мишљењем и стварањем антике. Ликовне уметности развијају нечувену ства- ралачку снагу и освајају код владара и грађана углед какав од римског доба царева ниоу им!але. И соцнјал- ни положај и самопоуздање уметника подигнути су на виши ниво. Они више не желе да буду безименл радници, не желе више да их мешају са занатлијама. Не захтева ли њихово занимање учена знања? Не мо- рају ли да се разумеју у геометрију и перспективу? Не сведоче ли антички аутори да сликаре трвба убра- јати у представнике тзв. „аггободних“ уметности, тј. уметности достојних човека који је рођен као слобо- дан? Сва та литања разматрају се и проширују од XV века у аписима који добијају карактер једне нове диоциплине (мада се она вишеструко надовезује на антику).

А шта је нову уметност Италије разликовало од превладаног, средњовековног сликарства, шта Бота од једног Чимабуеа? За асећање XIV и XV века била је то у првом реду „природност“ Ботових ликова. По- ново је откривена ,дтрирода“, која је од времена ан- тике била изгубл>ена. Сликарство је, дакле, требало да се схвати као „иодражаван>е“ природе. Управо то одређење откривено је у хеленистичкнм анегдотама о

968

К А Л Д Е Р О Н О В А Т Е О Р И Ј А У М Е Т Н О С Т И И АЛГЈГ5Г 1 1 В В К А 1 , Р 5

уметшшнма. А самс творелинс ттрироде — па тако и човсчјс тсло као највшиа мсђу њима — бште су одре- ђонс ралмсрама. Н>нх с\г уметшиш морали да пооиају. Ако је њима овлздао, умстник |е могао да сс такми- чи с прнродом, да је чак (ккггупком гктПора ттрсобЈШ кујс и ултиптс на вишн шсво. Слтжарсгво јс, дакле, претпостаат*а;10 тсмсљан ст\;шј учстм о прапорција- ма. Оно јс морало — аиалопк> природн — умети да постигнс „усклађинанЈС сзвнх ттропорнжпталтто попсзл- них дслова у једну цсл!«г\" (Шлосср). Оно )е морало да, као наука (тптр. реторика и муаика), раслолаже тивосним фондом правила и закона. Оно }е, штатштс. и само морало да постане наука која <киоообл»апа да стваратвс „правилннх" н .дстшх" дсла.

Видл»нво јс да јс та „теорија подражаванл", као каотшје н она у Аристсггеловој постици, која јс откри- вена тек око 1550. годкнс, садржала једну унутарњу налетосг: илмсђу „всрног прикаштванл ствариостн према моделу'* (Панофски) н еклскпшкоилсализују- Нег пост\'1тка. Раи«ој н внсокој ронесансн то, међутим, још кнје доирло до свести. Тоорија уметиости тог врс- мена ннје оријентисаиа спекулативно него практично— јер учен>е о проиорцнјама итд. треба да служи уметнику' као основа и по.моКно срсдство. Поред прак- тнчне, рана теорија у.метносгги има и јадтгу' ападогетс- ку сврху. Она хоће да „лспјтнмнш с савремену умет- ност као праву наследницу грчко-римске антике и да за шу, набрајатБем њеннх заслута и предности, избори месго мећу аг1ез ИВегаГез" (Панофски, стр. 26). Фи- рентински неоплатонизам у тој фази ову теорију уметности није још дотакао. Тек од средине XVI века све више се исгиче појам „уметшгчке идеје", да би ускоро фунтирао као највшне начело. У споредном и још нерефлектованом облику „идеја" се јаат»а у другом издању Вазаријевих Жавота. Систематски из- несена, она је потом до.М1ПШфала теоријом уметности такоаваног „маниризма", која је утврђена у Ломацо- вом (Ј-отагго) Трактату о слакарству (ТгаХШо д.е11’ аПе <Ае11а рШига, 1584) и у делу Федерига Цукарија (РеЛеп^о 2,иссап) 1с1еа де зсикоп, ргИоп е агсћИеШ— Мисао о вајарима, сликарима и архитектима, 1607.

9 6 9

КВРОПСКЛ К11>ИЖКПНОСТ И Л Л Т И И С К И * 1'КЛИ,И РКК

Манирисптчко учон»с о уметности уволи, јиг.к-, у л,.ирију -- као ЈГОТИуну НОНИИГу -- фшкхофску < пгку.|;1цију, јер је — према Панофском — тадаш.м.о| п нсри цији уметника „однос духа ирема чулно л.спој глиар- ности“ постао проблематича! 1. Од отириликс ) 600. го- дине она се осећа угроженом од страие ноп<и лшу- рализма“ (Караваћо). На крају — од средипс XVII ве* ка — један нови идеализам георије умет.пости почиље борбу истовремоно против маширизма и на. ураЈЈизма. Он односи победу 1664. са Беларијевим (ВеИоп) сни- сом Меа Ае1 РШоге, с1е11о Зсикоге е (1е1Г АгскИеИо (Мисао о сликару, вајару и архитекти), и у том обли- ку гтреузима га француски класицизам.

Тако, у поједностављаном прегледу, изгледа исто- рија италијанске теорије уметности лрема Панофском и Шлосеру. Одго®арајући истраживачки рад за Шпа- нију још недостаје. Шлосерова оцена шпанске теори- је умеггности, сабијена на два странице (ст.р. 557/8), не иапуњава ту лразнину.

Јасно је да је шпанска теорија уметности ишла у школу код италијанске. Вазари, Ломацо, Цукари че- сто се помишу. Преузимају се цеди мисаони токови и из ранијих аутара. Шпанска теорија уметносш по- чиње као оделвак историје италијанизма у Шпанији. Она, мећутим, поггом иде соиственим путевима. Биггна разлика измећу италијанскот и шпанског развоја на- лази се већ у томе што је шпанско сдикарство ггреу- зело натурализам једног Караваћа, а није кренуло пу- тем класицизма. Оно не тендира нормативној естетпи- ци, него — аналогно Панегирику — величању сли- карства. За то се користе прчки и латински црквени писци од IV до X века. Пбред њих јављају се антички аутори као Ксенофонт, Плиније, Квинтилијан и Ита- лијани као Петрић (Ра^пггј), Посавино (Робзеујпо), Полидоро Вирћилио (Роћс1ого Улг^Шо), Челио Ради- гино (СеИо КоШЈћЈпо) и другти.

Шпанска теорија уметности започиње 1526. са Ди- јегом де Сагредом (ПЈе^о <1е ба§гес1о). У XVI веку она се ограничава на то да сликарство доведе у исгги ред са седам аПез, или да га приброји геомет.рији. V

970

К А Л Д Е Г О Н О В А Т Е О Р И Ј А У М Е Т Н О С Т И И Л П П Ч Ј . 1 М . П А 1 1 .

XVII веку, онда, Валдивијелсо (Уа1сИ\деко) ижадује да сликарство није само једна уметност измећу оста- лих, него да је прва мећу њима. Калдерону је пало у део да ту тезу развије на школски начин.

Калдероново стручно мжшвење има форму суд* ског исказа који је дат 8. јула 1677. године, прото- кодисан и од стране песника потписан. V уводу Кал- дерон помиње да је он увек за сликарсггво осећао „лриродну наклоност". Он га дефинише као подража- вање делима бож јим и такмичење с природом. По- рекло сликарства он налази „у начелу који су поста- вили признати ауторитети, да је вечна мудрост исто онако као игго је, д а би се доказала као креаторка, из ничега створила граћевину свемира“ , хтела да и сликарство настане из једног другог ничега: из игре дечака који се купају. Један од њих почео је да црта у песку профил друтога што га је стварала сенка. Та- ко је „прва радионица сликарства била светлост, ње- гов прв-и нацрт сенка, његов први лисг песак, његова прва кичица прст, а његов први уметник младалачка обест случаја". Сликарство се не помиње мећу слобод- ним уметностима само сггога што је оно вештина над вештинама; оно влада свима, јар се с©има њима слу- жи. Граматика даје своје „конкорданце“ (подудар- ност променљивих делова говора). Тако и сликарство мора да додели љиљану белину, каранфилу црвенило итд. јер би у супротном случају починило „солециз- ме“ . Н а сличан начин њему служ е дијалектика — ту је доказивањ е доста теш ко — и реторика. Јер сли- карство може да узбуди душу, као што то могу и речи. Аритметика и геометрија дају науку пропорци- је и перспективе. А како стоји ствар са музиком? „Ако она има задатак да дух веж е за звуковне слике, онда га сликарство везује за не мање хармоничне рит- мове, уз предности које чуло вида има у односу на чуло слуха; а посебно кад се хоризонт на крају кру- нише облацима и небесима, чиме за собом привлачи снагу уобразшве да пооматра знаке на небу и плане- те. Дакле, грамаггика даје сликарству своје конкордан- це, дијалектика своје консеквенце, реторика овоје на-

971

1Чшл|Х1н>е, шкхшја1 2 3 сноје непгшне 1глми1тл>;еп|1 1шштк> сноје еноргнје, аригмегнка своје Г>јх ј не, Му. знка своје коноонаите> симегрија еноје ме|х\ а,Ј>хм.тек- ту[ра евоје пропорнпје, скуЈиггура овоје фогме, пср спектнва и опппка еноја у1нећап.а и ум;ш><лаа, и ко- иачно аст}Х>номија н аатролорпја сноје зпакопе. аа (а. знан>е слика .на небу; ко, дакле, оумн>а д;а је оио као збир свпх умстности гланиа уметносг, која ене оегалс укл>уч|ује у себс“?

Мецеее слигкарсгва — делом и сам>и сликаргн ~ били су млади Нерон, Хадргујан, Марко Дурелије, Александар Север, К.онстантш1 V I I I1, Александар Ве- лиш , Јулије Цезар иггд. V ио1Ш1Је време Лав X, који је Рафаела унапредио у кард!И!нала; Јулије I I ; <1>илит II и др. Као носледњи и иајвиш и доказ за достојан- ство сликарства наводи се иа крају: „Бог се као Бог одсликао у човеку јер он га је створио из прасЈшкс своје идеје, као слику и прилику себе самот. Када је Бог постао човек, он ни је дозволио да га слика л>уд- ска кичица, него је својим сјајем заслепио све оне који оу то покушали. Али да свет не би остао без јед- ног тако славног залога, одсликао је сам себе на бе- лој марами иобожне Веронике“, као што се то може видети у Риму, Савоји, Хаену и Овиједу. „Тиме сведок у свом исказу обликује савршени круг“ : крај се вра- ћа на иочетак. Сликарство је подражавање дела бож- јих, „иошго је Бог, у извесном смислу као сликар, одсликао себе у овојим највећим делима“.

Захтевани доказ да је сликарство „слободна умет- ност“ тиме се уграћује у ш ироко обухазатан склоат теоцентричне теорије уметности. „Природно“ објаш- н>ење (порекло у дечјој игри) указује на једно чиње- нично стање које је сама божанска мудрост желела.

1 Као део реторике.2 <5ш^п б.иб.а дие пптего 1гапзсепбеп1е бе Гобаз 1аз Аг1ез

зеа 1а рппсграГ ^ие сотртећетгбе 6, 1обаз? („Ко уопште сумња да је број који произлази из свих уметности врхунска умет- ност која обухвата све остале“).

3 Извор: Сижебер од Жамблуа у МСН ЗсггрЊгез VI 436. — Упор. С1ВВСЖ. ОесИпе апб Га11 (Гибон, Опадање и пад), погл. 48.

972

к ллдкрономл ткориЈА умктиог!ти. и лнгг.'; и/инл/Ј' ;

Бог ота/ц јс сЈШкар слкуга и ст1к>риЈСЈГ, чоисжа „Ијрема спојој сјшци“. Сликајкка дслатшхгг Бога попан/г,а сс на Вар(шшш1мој марами аа 5рик*.а1Н>с :ш оја. Чип стнара- н»а сс — 1ш а'1чж.ИЈ*ујуЈ1И — схиата к,ао о д с ;и с к а .тн ^ јсдне и;рссч,.ЈИ1С 1С11гш с идејс; та к о јс и у сак.рамс/ггал- ној и гр и (Ашоа — мИ'грс“, 1717, II 394 и д.):

Ез1е сатро с]ие роМш1о Ноу (1е јикгГсагу ,че ое.Иас1а ри1то ега спите.еа ЛпГез (1е ШЈгагне еп 61,ЈЈпа сопјибЊп, ип саоз;Тап Гпјотте а1 рагессг, фие по 1е МсЈега 1га1аШе 8то е1 зиргето ртсс1, фш? согпб (1езс1е 1а Шеа Ис1 ртгтето 8ет зт 8ег На8доз с1е 8и оттпроГепсга У Нпеаз с!е зи рос1ет.

(„Ово поље које тако начичкано / Грађевинама видимо да- нас, / Нимало удешено није било тада, / Пре него што је обрађено; / Некаква збрка беше, и хаос / Тако безобличан, наизглед, / Да би га обрадивим учинила / само највештија кичица / Која је из идеје / Првога бића без бића / Повукла црте његове свемоћи / И линије његове власти.“)

„Бог као сликар“ стари јс тоитос који се прво по- јављује код Емпедокла и Пиндара, а који је Климент (Списи, немачки прев. Штелина, I 1934, 174) тради- рао у средтви век. Шлосер га је пратио у ренесаиси (Рга1исИеп — П релудији, 1927, 296 и д.). И Лопе га даноси уз упућивање на химну СаеИ с1еи5 („Бог небе- са“, А. к. 51, 36) која је ралшје била прииисивана Ам- брозију, а чији трећи стих гласи

СапНоте ртдхз гдпео.Светлином сликаш огњеном.

Двоатрука функција опог с1еиз рГсЈог („бога-слика- ра“) као сликара оветова и сгвараоца човека, која је мо!'ла да се документује градицијом, зацело је Кал-

973

КВРОИГКЛ КН.НЖШШОГТ И ЛЛ ГППСКИ С1»кдн*и М> !

доронл Г>пда тччлмго дра-1Ч>цона, нош то (М1а пр^пГмл јс корсдаш Џ у м акрокосм оса п млIк,р< »гм и, \,(која јс (.кпонна ст.руктура КаЈГДоропонс сликч- . ц,ч;,' К алдсроново сгручпо мшпјксњс но агруктуцик ;н<д П) ку М1ГСЈШ П сгп ду ПОКаДујС ОПО Ј1.ПЧ1НО прс>0 0 11и и 1 .ц |||,с ф оида трдчпранпх идс.ја какно поапајсмо пл п.с.н, еш х Комедија (СотесИах), а ирс снета па Лшох мкта- тепШеа (Сакраменгалних ауга). Епцшспопсдпјска иа чтггатх^т којом, мсВупгм, шпугају с н с р т ј а п оогатстно смггсла мпсаонс ком випагорнкс; најф|1»ш.јс појмопио облпковалкс и хар м онпчно Н1раплптап»с овпх мотива; лажлапк) раигчлапагвање к оје поступа сггрого смлгс- трично и пз кога коначно параста цслнпа, прсглсдпа н И1х>ми1шг>епа по зак он и м а пропорцпјс: гс стилскс карактсристтпке К ал дер он ове умеш госги пстпчу сс ја сп о и у овом стручном мишл>сн,у.

Анализа тог трактаЈга иотврВујс врсдап доказ Ј1и- сјен-Лол Томе (Тис1еп-Раи1 Т ћотаз) да је Колдсрои поседовао самостално и прошишвоно схваган»с умет- [ности/•.

Један 1пс1ех рШ опнз („сликарски каталог“) уз Калдеронооо драмско п с с ј ш ш т в о морао би да обух- вати све оне мношбројие метафоре и сопсер1оз које је Калдерон преузео из сЈпикарства. Ни опион у којвша се видно такмичи са уметношћу аш кара — а\1 ш р1с- 1ига роезгз! („нека песн1ШЛТво буде као сЈШкарст.во“) — авде не магу да се детаљније истраже: на примср, ооггисивање шпанских д в ор ск и х свечаиости и раскоип- них поворки (у Та Вапда у 1а Р1ог — Трака и цост или у Сиагч1а1е Ле1 А%иа тапза — Чуаај се тихе во- де). Да укратко осмотримо само три дела у којима је сликарство носећи елемент драмске рд/цве. То су драмска дела Оаг/о 1о(1о у по (1аг пас1а (Дати сое и не дати ништа) и Е1 Рт1ог (1е зи ОезНопга (Сликар своје срамоте), сакрамекталиа игра истог иаслова као и ово последње дело.

н Ргап<?оГ5 В ег1аи 1 е1 1ез с о п с е р Н о п з (ЈгатпаНцис^ <1е Са1- Л его п („ Ф р а н с о а Б е р т о и К а л д е р о н о в с д р а м с к е к о н ц е и ц и јс 1) у ч а со п и су В е и и е <Јс И И 6 га 1 и ге с о т р а г б е , 1924, 199 и дд. — Је д н а б и о -б и б л и о г р а ф с к а б е л е ш к а о Ј1.-П . Т о м и н а л а зи се у ч а со п и су В и И еИ п Н гз р а т д и е 50, 1948, стр . 119 и дд .

974

К Л Д Д Е Р О Н О В Л ' Г Е О Р И Ј Л У М Е Г Н О С Т И И А Н Т 1 - . Ч 1 Ј В Р Н А Г . Р . Н

1Уаг1о 1од.о у по с1аг пас1а обраћује, према П лидају и Елијану, љубав Александра Великог пре«ма Кампах- пи, коју је за њега насликао Апел. Овај се заљубио у свој лепи модел, али из обзира према свом крал>евском гооподару верује да се м ора одрећи овоје страсти. Због тога полуди — док му Александар ие уступи љу- бавницу и тиме истоврехмено Диогену докаж е да може победити не само свет, него и себе сама. Такви анти- чки извеш таји, ко ји се налазе у основи дела, спадају у «ајом1ИЛ>еније анегдоте о уметницима у ренесанси’. Из њих је Калдерон преузео главни мотив, а помоћу карактаристике Д иогена добио је комичну споредну радњу. За К алдероново схватањ е сликарства каракте- ристично је и з тог дела следеће.

Три сликара — Тимант, Звуксид и Апел — наира- вили су А лександров портрет. Краљ их прима као представнике највиш е од свих умеггности:

Ејегсегз е1 тејот ат1е,Маз поМе у б.е таз тдето.

(„Ваша је уметност најбоља / Најплеменитија и најпрониц- љивија“.)

Александар потом оцењ ује те три слике. П ош то му једно око сузи, а то Т им ант н и је насликао, тај сликар је одбачен као л аск ав ац и лаж љ ивац . И сто тако Зеук- сид: јер он је ту м ану п ри казао превиш е реалистич- ки, а тиме је повредио д уж н о пош товањ е. Само је Апел погодио оно право (К Е 1ћ IV 5а):

фие зо1о ооз заЂегз, сотоЗе ћа б.е ћаМат а зи Ееу, риезГо * 49

5 Упор. Е. КШ5 и О. КХЈН2, СГе Еерепс^е уот КппзИег (Е. Крис и О. Курц, Легенда о уметнику) Беч, 1934, пос. стр.49 и дд. — Лопеов комад Баз Сгапб.ега5 б.е АГехаппто (Алек- сандрова великодушност) — према оцени Менендес и Пелаја ипа пе 1аз росаз оЂгаз епГегатепГе та1аз дие поз ћа пејапо Еоре („једно од малобројних- сасвим лоших дела која нам је оставио Лопе“) — готово да и нема додирних тачака са Оат1о г о п о у по паг папа („Дати све а не дати ништа“). Недостаје такмичење сликара. У првом чину има понешто о сликар- ству (велико Академијино издаше VI 327—29).

975

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВК К

<Јие А тесИо регЈИ е$1А Рагесто соп ехГгето;Соп <?ие 1а јаИа т тсћа Ш са11ас1а циеб.а, ћасгепЛо <5ие е1 тебхо г о з г т о ћада вотЂта А1 ретјИ <1е1 о г т о тесИо.

(„Јер само ви знате, како / Треба говорити свом краљу, јер / У полупрофилу изгледа / Крајње сличан; / Тиме недостатак није изречен / Нити прећутан, чинећи / Да пола лица баца сенку / На обрисе друге половине")

Апел потом бива именован за дворског сликара (рт- 1от Ае сатага).

Дакле, краљеве треба — то дознајемо из тога ме- ста — партретисати у полуирофилу. Паралелно ме- сто нуди теловска игра Е1 1лпо у 1а Агисепа (Љиљан и Љиљана). Ту се на крају показује једна слика: Адш зе (Iезсикге т Ипго §гапс1е рШаАо еп е1 КешМо у Акаг <1е 1а 1%1ез1а <1е 8ап ЗећазНап; епсгта Ле1 Ага е\ Сороп (1е1 ЗапНзгто 8асгатеп1о, ип 8асегс1о1е еп р(е, ћасГепЛо сага касга е1 а\1аг; у е1 риеМо, дие зе рШе питегозо у уапо у е/ Кеу Ае госНИаз еп 1а иШта %гаАа, ргосигапАо дие $е уеа е/ го$1го, аип та$ дие те<Ио регјИ („Овде се открива једно велико осликано пла- тно на иконостасу и олтару у цркви св. Себастијана; изнад олтара са пехаром светог причешћа, један све- штеник који стоји лицем окренут олтару; а народ, да се наслика као многобројан и разнолик, а краљ да клечи у последњем реду, и по могућству да му се види лице, још боље полупрофил").

Комад о Александру има и један други однос према теорији уметности. Кампаапа је једна од оних у Кадцероновом театру тако честих фигура које су васгштаване у самоћи и онда изненада обртом судби- не убачене у њима непознат свет. Кампаспа је одра- сла у дивљини и познаје само идеално природно ста- ње. Сада треба да буде портретиоана. Али она уошпте не зна шта је то портрет. Тако се измећу ње и прин- цеза Еотатире и Сироес развија дијалог пун дражи.

976

1САЛДЛРОНОВА тЕОРИЈл у м е т н о с т и и Ак'п.% ивР.клил

Сагоразре:СЈиШета5аћет циб спза еж ге1га1о

5Јгоев:ј^и п са На иШо 1и ^и^Ј-.го Е1 ргГтот <1е 1а рГМита?

Сагоразре.РгтгГита уа оие геа;0 ие еп е1 1етпр1о ће у1~Ло 1оћ1аз, Оие, пе со1огез сотприез1аг,Уа гергезепГап ра1зез,Уа ЂаГаИаз гертезепГап,ЗгепЛо итха тшЂ1е тпепИга Ве 1ад тап паХитаХега;Рето теГтаГо по зе Ои4 ез.

Ез*аИга:Риез дие ез 1о ттпзтпо, ргепза, Соп 1а сгтсипзГапсга тпаз Б е дие 1а сорга ратегса А1 оггдгпа! Ле дигеп 5е заса.

С атразре:2.У <1е дие тапета

Ев^аНга:

бе заса?

Ует6з1о сиапЛо А Насег е\ теГтаГо иепдап.

(„Кампаспа: Ж елела бих / Да знам нгга је то портрет.Сироес: Зар тако проста, каква јеси, / Ниси видела савршен-

ство слике?Кампаспа: Слика знам шта је; / Јер у храму сам видела

плоче / На којима сложене боје / Час представљају зем- ље, / Час битке приказују, / И племенита су лаж / Ве- лике природе; / Ал’ портрет, то не знам / Шта је.

Естатира: То ти је исто, помисли, / Као онда када та / Копија личи / На оригинал онога / Кога слика.

Кампаспа: А како се слика?Естатира: Видећеш када / Дођу да се договоре.44)

077

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И П Е К

Слике пејзажа и битака познате су, дакле, и деци природе: из сеоских храмова. Портрет, мећутим, спа- да у област градске културе. Он зато делује збуњу- јуће на Кампасату. Пред својим соиственим портретом она запада у онтолошку сумн»у (КЕЊ IV 21 и д.).

Уметност портрета уводи се тиме у ред ргосИџоз Ае типАо („чуда света“, као први брод, први добош итд.), го јест у круг културних добара што их је измислио човек, а о чијем „пореклу“ Калдерон, сле- дећи античку традицију, тако радо размишља — као што то чини и на почетку свот трактата о сликарству.

Комедија Сликар своје срамоте (Е1 РгШог (1е $и Везкопга) апада у познатија Калдерк>нова дела. Исти- чем само оно што је карактеристично за Калдеронову теорију уметности. Дон Хуан Рока је дуго остао не- жења јер је дане и ноћи проводао у књишким сту- дијама. Када би га спогтала меланхолија, лек је тра- жио у сликарству (К ЕЊ IV 62 а):

У 5Г, рага епГгеГепег Та1 уег јаНдаз б.е 1еег,Соп оиезГгаз тпеГапсоИаз Тгедиаз ГгаГаЂаЛеб, ета 1аО ргоИјо б.е1 ргпсе1 8и аИиго, ротдие аип етг е1 Рат1е е1 гпдето Гиигета.

(„И ако сте покушавали / Можда у напорима читања / Сво- јим меланхолијама / Предах да начините, беше му / Кичица издашна / Олакшање, јер чак и у њему / Виспреност је имала свој удео.“)

И као ожењен човек Дон Хуан Рока се бави сликар- ством. Он портрегише своју ж ену Серафину и објаш- њава јој за време позирања теш коћу да репродукује њену савршену лепоту (IV 71 а).

Серафину отимају против њене во*ље. Дон Хуан Рока узалуд пок-ушава да је наће. Он се поново окре- ће сликарству и за кнеза из Урспна прави једну сли- ку која приказује љубоморног Херакла, коме кен- таур Нес отима Дејаниру. Кнез потснм наручује пор-

978

т,рет једае лепотице: то је Серафина. Дон Хуан је убија: као „сликар своје срамоте" он је слику „на- сликао крвљу“ .

У том делу, дакле, налазимо схватагБе сликарства као интелектуалне уметности која краси и личности племенита сталежа. Важнија је, међутим, овде „про- блематика портрета“ , ако смем тако да кажем6. Мо- дел идеалне лепоте сликар не може да наслика верно као у природи. Портрет је, налротив, утолико слич- нији уколико модел више одступа од канона лепоте. И најленш а слика жене — морамо да закључимо из тога — претпоставља да жена коју треба приказати нексхм својом цртом нарушава идеалне проиорције. Доказ за то даје чувени опис Семирамиде у комаду 1л Ш ја Ле1 Агге (Кћи ветра), коме се већ Грилпарцер дивио. Семирамвда има премало чело (II 73 а):

N0 бе езрасгоза 1е а1аЂо 1,а јтепГе, дие апГез етг ез1а Рат1е зо1о апбиио аиата Па згетрте ИЂета1 таезГта итд.

(„Не хвалим твоје широко / Чело, јер је, напротив, само у том / Делу била шкрта / Иначе увек великодушна учите- љица.“)

Овде дакле имамо дефект, као и на лицу Алек- сандровом. Али та негативна црта за уметност сли- кара портрета постаје нешто позитивно, чак услов ус- пеха. Додуше, потом настаје друга проблематика — проблематика из комада Ваг1о (од.о у по даг паЛа — : како да се понаш а уметник који треба да портретише краља? Како да ш о ји приличност са животном исти- ном? И за ових питања налази се историјска ствар- ноот, најпре, дворске културе хабсбуршке Шпаније, а потом и дубљи проблем равнотеже измећу натура- листичког и вдеализујућег схватања уметности — или, боље речано, између гтГШНо (,,подражавања“), с је-

6 О портретном сликарству нашироко говори и Тирсо де Молина (Е1 Уегдопгозо еп Ра1асго [Стидљивко на двору] II 673 и дд.).

979

Е В Р О П С К Л К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕ К

дне, и Јесогит (,,орикладнаг“), с друге стране, Нор- му Аесогита, на иримор, детаљно разматра Пачеко (Расћесо)7 8. Вреди у том контексту наломенути да нам је Калдерон у свом такозваном готапсе аШо1)т$г6- рсо — „аутобиолрафској романси“ (коју Котарело и Мори [СОТАКЕћО у МОК1] у своме Епзауо зоВге 1а ^та у 1аз оЂгаз (1е СаШегоп [Огледу о животу и делу Кшгдероновом] стр. 70, датира око 1636. год.) дао је* дан литерарни аутопортрет ненадмашан по свом на- турализму*.

Једну паралелу уз Калдеронова размишљаља о портретном СЈШкарству даје Пачеко: 1мз јаказ по $& ћап (1е (ИзГтШаг еп 1оз геХгаГоз, аипдие ез а1адас1о Аре1ез еп НаЂег ге1га(ас1о с1е тесИо гоз1го а1 Кеу АпИ%опо, ега сге^о (1е ип ојо, ротеп(1о1е <1е 1а рагге Ле1 за п о . . . Ез1а ез ргис^епсга дие зе риес1е изаг соп регзопаз %гауез, зт ЛегНтепго (1е 1а уег4аА... („Недостаци се не омеју скривати на портретима, пре- мда је Апел хваљен због тога што је портретисао са- мо пола лица краља Антигона, који је био слеп на једно око, поставивши га са оне здраве отране. . . То је предострожност која се може употребити када су високе личности у питасњу, и то не на уштрб исти- не . . . “). И у истом склсшу: . . . 1оз гозггоз Негто$о$ зоп таз МјгсиГгозоз (1е ге1га1аг, сото епзепа 1а ех- реггепст („како искуство показује, лепа лица теже је сликати“)9.

На крају, осмотримо сакраментални ауто Е1 Р1п- г о г Ле зи ВезНопга.

Луцифер Кривици (Си1ра) открива своју дубоку мржњу према Сину Божјем. Син је мајстор свих нау- ка: теологије, права, филозофије, медицине. Сем тога, он влада свим слободним уметностима: дијалектиком,

7 АгГв б.е 1а РгпШ га (С ликарска уметност), изд. УШаашП, I 238 и дд. — Пачеко обрађује б.есотитп надовезујући се на Цицерона и Хорација. При том се поново јавља она тежња — коју можемо да пратимо од XV века — да се систем учења теорије уметности подигне на основама реторике и поетике.

8 На немачком код Вурцбаха, К алдеронов живот и дела 0ЛШН2ВАСН, СаШетбпз к еб еп итШ ИГетке), стр. 239.

9 АтГе бе 1а РгпГита, изд. УШаашП, II 141 и 143.

980

К Л Л Д Е Р О Н О В А Т Е О Р И Ј А У М Е Т Н О С Т И И ЛКГС5 1 Ј ћ Р . К А 1 . Е5

астролошјом, аритметиком, архитектутром, геометри- јом, реториком, музиком, иоезијом10. Али највише се ЈХуцифер љути што је Сии и сликар. Управо је у шест дана завршио слику стварања овета. Сада је заузет тиме да створи слику човека — као слику и прил-ику своје идеје. Луцифор страхује да ће он ту слику још и ож!Ивети. Збот тога се обраћа Кривици с молбом да она то заједно с шим спречи, како би Син Божји постао сликар своје срамоте. Он, додуше, слика уљем Милости, али „ми ћемо учинити да се она — Људска Природа — приклони темперамвнту својих жеља и да од ње направимо слику у темшери, иако је он слика уљем“ (АШоз, 1717, I 378 а):

фие аипдие а.1 о1ео &е 1а Сгасга ћа рШе, 1атШеп по5о!гоз Нас1епс1о1а дие 5е гпсИпе А1 1етр1е 6.е зиз ап1ојо5,1,а ћагетоз рт!ига а1 1етр1е,Аиприе е1 1а таНсе а.1 о1ео.

(„Макар је он сликао уљем Милости, / Ми ћемо је ипак на- терати / Да се приклони / Темпераменту својих прохтева, / Па ћемо је учинити сликом у темпери, / Макар је уљем сли- као он.“)

Си1ра се скрива у једном стаблу. Божаески Сликар се појављује. Невиност носи палету, Наука сликарски штап, Милост кичицу. Кад је слика готова, сликар да- хом ж ивота њеној материји даје форму. Слика ишче- зава, а на њеном месгу стоји Људска Природа. Она почиње да говори и пита за своју суштину. Сликар одговара да јо ј је он подарио битисање да би је једног дана учинио авојом невестом. Али Природа дозво- љава да је заведе Змија. Бог онда хоће да уништи своју слику, свет, и да за то искористи грубу сликар- ску четку:

1 1Е1 Мипб.о, 1а1ато тјизГо Ое 5и5 абиИегаз доба5,

10 Систематика слободних уметности овде донекле од- ступа од систематике Трактата.

981

Б В Р О П С К А К Ж И Ж Б В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Г .Д Ж И В Б К

Тепдо пе ћогтаг. ћа€пети1о фмр рог 1ос1о е1 раГз согта Еп оет ве зиШ 1ппсе1 1л1 ћгопдиесЈас! с1е 1а ћтосћа

Т.Спст. непрпвтту ложницу / Њиховог прељубничког брака,' Мсграм и збрисаги. и учинити тако да / Читаву зсмл.у пре- мажо Уместо танане кичице. / Груба четка.' )

V точ ушшпгавднл треба да помогну и вслдснс бујице, пошто вода Орншс тсмпсра-бојс (<у које јс С дободна Во.ка, АЊсЈпо, прстворила ул>а!гу слпку).

Оие з1 а1 1етр1е те 1а ћа хтеКо 8и АЊедгГо. дтеп хдпота Оие 1аз ртШгаз а1 1етр1е соп адиа. по таз. зе ћоггап.

(„Јер ако ми је темперу претворила / Његова Слободна Вол»а, свако зна / Да слике у темпери / И обичном се водом бришу.“)

Свет и Прироаа почињу да кукају . Сликар баца даску у бујицу као знак смпроста. Свег и Људска При- рода налазе спас на дасци, а отуда на планинским врховима Јерменије.

Луцифер је разочаран ш то ЈЂуодска Природа није пропала V општем Потопу. Он закљ учује да униигги Јвону лепоту7, и у ту сврху служ и се Кривицом. Она Људској Прнроди закнва клин у чело и каже:

Р\псе1 зега б.е тгз оћгаз,Риез дие рог 1а орозгсгбп 8иаз аИгГЂиЊз тгоз 1осатг,Ез1е с1аио <?це еп зи јтеп!е Зегглга б.е педга зотћта,Ротдие иеап дце 1а Си1ра 8и гтадетг а Огоз 1е ћогга.

(„Кичица биће мојих дела, / Јер по супротности / Њена свој- ства се додирују; / Тај клин што је на њеном челу / Биће као мрачна сенка, / Да би се видело како Кривица / Богу слику њену брише“.)

982

Ж игосана Природа мобспк'. Сиег јс шме Јшшен своје крунс, иа јаишкује. Кад сс Сликар шјст иојави, ( нет га моли за нортрст одбегле Природе:

УГепЛо риенфие аи$еп1агтпс1а ротј а,Рага епдаЛаг тш атот, 1га1о,Уа цие (11се$ зег РШот,0>ие а 1о$ тиедон г!г» т( атог Ое а11а те ћада$ ип ге(га1о Рогдие 1е 1та1да еп е1 ресћо.

(„Видевши, дакле / Да отети ми је упорно жели, / Како би преварила моју љубав, покушавам, / Кад већ кажеш да си сликар, / Да на моју молбу у име моје љубапи / Њен ми сачиниш портрет / Како бих га на грудима носио.")

Сликар потом од Божанске Љубави, која га прати, добија кутију с бојама — у којој је само кармим —; као кичицу три клина; као сликарску површину брон- зану плочу у облику срца; као сликарски штап коп- ље: страдање Христово васпоставља уништену слику Човекове Природе.

Између комедије Е1 РШог Де зи Оезкопга и исто- имене тело®ске игре пажљив читалац наћи ће низ логичних подударности. У оба дела видимо сликара како ради на слици која се прво слика бојама, а по- том крвљу. Али Божански Сликар не одсликава неки живи модел, него „на светлост из праслике своје иде- је износи тајанствени одраз“ :

Луцифер: Маз паб.а 6ез1о те па Тап1о зоЂгезаИо, сото Уег дие 6е ацие1 ехетр1аг Ое $и Шеа, еп дшеп уо аћзогГо Мгге тг рггтега гигпа,С^тега засаг туз1егГозо А 1иг е1 ге1га1о . . .

(„Луцифер: Али ништа од тога / Не брине ме толико, као / Када видим како из тога узорка / Његове идеје, у којој сам ја, заљубљено, / Гледао овоју прву пропаст, / Жели да из- вуче на светло / Дана тајанствени портрет...")

983

Слика — ге(га(о — јавл>а се, дакле, и опјус, као и у позоришној игри са Кампаспом, као нови — завршии и највиши — успех сликарске уметности. Људска природа је слика коју је створио божански Логос. Он сам, праизвор и појам свих наука и уметности, је- сте сликар. Калдеронов сакраментални ауго у оства- рењу песничке фантазије, очигледно, приказује умет- ничку теорију коју трактат нуди у поучној форми. Она нам се показује као величанствен и савршен за- вршетак једне спекулације која има своје корене у антици и патристици, а која је жива кроз средњи век и ренесансу. Једна традиционална идеја која је над- живела миленије, а коју су преобликовали сви исто- ријски периоди Запада, у Калдероновом песшшггву се прзи, а можда и последњи пут, развија и потпуно обликује у песничком уметничком делу. Иако се хра- нио и напајао најстариј|им прадањем, Калдерон ипак није подлегао терету његових идеја, него га је савла- дао снагом мајстора, усвојио га, изнова створио. Жи- већи у традицији и на њеним основама, он је ипак знао да је преобликује с крајњом оригиналношћу — у чему се може упоредити само са Дантеом.

Као и Данте, и Калдерон је хришћански песник у највишем и најодрећенијем смислу те речи. То тре- ба да значи: његова слика света и човека има као средиште црквено веровање у Бога. Али и Лопе је у крајњој мери „религиозни песник“ и „свештевик који верује“ј1. Догма, култ и мистика католицизма пове- зани су са културом шпанског 51§1о Ае ого тако су- штински и интимно да се посвуда осећају као нсх:ећа животна основа те епохе. Та историјска чињеница — чије констатовање нема никакве везе са романтизу- јућим уздизањем Шпаније — омогућује нам да схва- тимо како су и профане слике културе онога времена морале бити укључене у теоцентрич1ну слику хриш- ћанског света: краљевство, национално самосхватање, политика — али и позориште, уметности, науке. Хри- шћанско-спекулативна теорија уметности није била сачувана само као патристичко и схоластичко идејно 11

11 УОЗбЦЕН (Ф ослер) у Ш. Ујј*. 14, 168.

984

К А Л Д Е Р О Н О В А Т Е О Р И Ј А У М Е Т Н О С Т И И А Л Т Е 8 и В Е Н А / . Е . а

добро, него је она могла у всликим песницима по- ново да оживи као стваралачки и оргапилацнони принцшг. То је најдубља основа и Каллсронооог схва- таља сликарства. Оно је својс најнише достојанство добило тиме што се п»име Бог служио ириликом свог стваралачког дела. Али божаиски Логос код Калде- рона није, као што смо виделн, само сликар, него и грааитсл>, музичар, пссник. V н>ему све уметиости имају своје заједничко порекло и свој свсги у:ктр. V Сгап (еаХго (1е1 питНо свет иостаје позорница на ко- јој Бог расиодел>ује улоге. У Е1 за^гаЉ Рагпазо (Све- том Париасу) Христос јс божански песник иди бог песништва. Он сс јавл>а као Алолоп.

И Лопе нуди сродне идеје. V комаду 1,о јт%Шо ^егЈаНего (ЈЈажно истшшто) глумац Хинес (Сш&ј на позорниди доживљава преобрапеи>е. До тада је при- падао ђаволовој глу.мачкој трупи: сада Не кроз му- чеништво прећи у божанску „Комедију“ , тј. у глума- чку трупу Исусову:

Аћога тг сотратаЕз <2е Језпз, &опс1е ћау РаАтеОе1 зап1о Уетћо, у ћау МаЛте,Еа згетрте Угтдеп Матга.

(„Сада је моја дружина / Дружба Исусова, где постоји Отац / Свете речи, и постоји Мајка, / Вечна Девица Марија.“)

У тој небеској тргупи Јован Крститељ игра улоге пастира, Гаврило улоге гласника итд. На крају Хинес са крста, на који је био разапет, још једном објављује:

РиеМо тотапо, езсисћабте:Уо тергезеп1е етг е1 титгбо Зиз јаћтаз тгзетаМез,Тобо е1 Иетро бе тг ита,Зиз игсгоз у зиз таШабез;Уо јт јгдита депШ Аботапбо бгозез 1а1ез:НесгМбте Бгоз; уа зоу СггзНапо тергезеп1ап1е:

985

Се$6 1а ћитапа соте<1Га.Оие ета 1ос1а. сИзрагаГез;Шсе 1а дие иеп>, сИигтга . .

(„Народе римски. чуј ме: / Ја сам на овом свету ;>овести бедне представљао, / Читавог свог живота, / Светских по- рока и зала: / Ја бејах природе паганске / Ко,: оОожавах такве богове: / Прими ме Бог; сада сам већ ја сам Хришћа- нин приказивач; / Престаде комедија људска, / Која г,еше сама бесмислица; / Стварао сам ову коју видите, божан- ску . . .

Тако нам Лопе гкжазује прелаз са земалхжог на не- бески свет као позориште, и тиме потврђује теолошки дипштет уметности. Дајем за то још само два примера. Света Тереза налази своју душу насликану у унутраш* икхгги Божанске Љубави (варијација Оеив рШога):

Ие Ш зиетГе, рипо атот А1та етг т1 1е ге1га1аг,Оие т пдип заМо ргтгТог Зиргета соп 1а1 ртгтот Та1 гтЛдетг ез1атрат.

Гигз1е рот атот стгаЛа,Неттоза ће11а, у азГ Еп тгз епГгапаз ргтг1ас1а,5г 1е ретсИетез, тг атаЛа А1та, ћизсаг!е ћаз еп Мг.

Оие уо зе дпе 1а НаИатаз Еп тг ресћо те1та!аЛа,У 1атг а1 угуо засаЛа Оие зг 1е иез 1е ћо1датаз Уг&пс1о1е 1ап Меп р1тг1ас1а]и.

(„На тај начин могла је љубав / да те мојој души ослика, / Јер ниједан учени сликар / Не би знао с таквом вештином / Овакву слику да упише. / Љубав те је одгајила, / Лепотице дивна, те зато, / Унутар мене утиснута, / Ако би се изгубила, љубљена моја / Душо, морала би се потражити у Мени. /

« ВАЕ 53. 510 ћ.

986

К Л Л Д Е Р О Н О В А Т Е О Р И Ј А У М Е Т Н О С Т И И ЛМ1Л ППР.НАГНН

Јер знам да ћеш пронаћи / У грудима мојим свој портрет, / Тако живо утиснут, / Да поносна ћеш бити ако / Себе ви- диш тако лепо насликану.“)

Бога као музичара светова налазимо коначно у одн Лу-иса де Леона упућеној Фра1нсиску Салинаоу:

Уе сото е1 дтап таезГто,' А адиез1а гптепза сИата арИсаЛо,

Соп тоигтгепГо бхез1го Ртобисе е1 зотг задтабо,Соп дие ез1е е{етпо 1етр1о ез зизГеШабоп.

(„Погледај како велики учитељ, / Над огромном китаром над- нет, / Покретом вештим / Свети звук ствара, / На којем вечни храм почива.")

Тако су у класичном песништву Шланије поједи- начне уметности сестрински сједињене и истовремено доведене у везу са Натприродом. Блиски заједнички живот умеггности, посебно позоришног пеаништва и сликарства, не заснива се, наравно, само на хришћан- ској слици света шпанског периода процвата, него и на развијању сјаја монархије. Карло V и Филип II били су љубитељи уметности и колекционари слика. Империјални сјај тих владара, чији је укус остао ме- родаван и за племство и за њихове слабе наследнике, практично је сликарству, а посебно умет-ности пор- трета, дао онај ранг који су истовремено теоријски 13

13 Бог као Музичар Света је и једна од тема Калдероно- вог комада Б гпгпо Огјео:

у <Јпе езГа ез{а {ап ехесиГаба етг 1а јаЂтгса ретјесГа бе1 тзГтитеМо бе1 Мипбо, дие еп зедита сопзедиепсха, ез Бгоз зи Мизгсо; риез иог, у ГпзГтитепГо сопсиегба.

(„И да је ова / тако сачињена / у савршеној фабрици / ин- струмената Света, / да је зацело / Бог њен Свирач; јер / глас са инструментом се слаже").

987

Г\1|>ИЖГЛ5ШЛ»/1 У1 Л Л Ј ^ГЛДГПИ МКК

докаливалс дедукцијс научнпка — са такшш устехом да је чак и пореска управа нсвол.но потгустила. То су односи какве ие оусрећсмо ни у Итал>ији, ни у Фран- цуској, ни у Енглеској. Они чиие културноисторијску подлогу и ла Калдеронов Трактат.

ПовсливаЈће сликарства и псошшггва суштински је обогатпло шианску културу иериода процвага. Само се у Шпаииј-и могло десити да вој-ну побсду - прс- дају Бреде — истоврсмоио Веласкес прсиесс на пла* тно, а Калдсрон на иозорнпцу. Код Шсксштра сликар- ство игра сасвим незиатну улогу. Исто важн за кла- сичне драме Француза. Само шпански тсатар стоји V животном оаносу са всјш к/Им сликарством те нације.

Структурна сличност Трактата са Панегириком је фрапантна. И Калдеронов исказ могао би да носи тај наслов. Он се уклатга у хуманистачку схему по- хвалних беседа у част уметности и показује значај те схеме у периоду ${%1о ке ого. Али аутор Панегирика је, ако смемо да му верујемо, седамнаестогодишњак. Калдерон је свој исказ дао у старостти од седамдесет и седам година. Онај први даје талентовану школску вежбу, Калдерон уме да ту м атерију обради с при* влачном љупкошћу и дубокоумнош ћу које су му својствене. Оба текста круж е око система аПез 1Ње- га1е$.

На функцију тог система наилазили смо стално у нашим истраж ивањ им а. Он западеој Европи пре- носи каоноантичку образов-ну традицију. Хришћан- ском средњем вешу он значи ванврехменски важећи ред свега знања: свеукупност тих аПе$ може да се изједначи с филозофијом. Само И нкарнација може да стави аг(е$ ван снаге (вид. поглавље 3, заврш етак дру* гог параграфа). Тома Аквински лиш ава аПе$ њиховог примата у поретку сазнањ а (вид. поглавље 3, ири кра- ју 6. параграфа). Али Данте им враћа њихово досто- јанство (вид. поглавл>е 17, при к р а ју 5. параграфа). Оне се јавл*ају на готским катедралам а, али и у сли- карству Ботичелија. У опекулативној естетици Калде- роновој оне се на крају подрећују једној аг$ шесћа- пхса. Али то је могуће само зато што се она види као

988

К Л Л Д Е Р О Н О В А Т Е О Р И Ј А У М Е Т Н О С Т И И Л К Ј Р Л иВЕРАЈЉН

одсјај божје стваралачке делатности. То је последњи лут да европски дух размишља о раигу и функцији апе$ Ш?ега1е$.

Данас америчко васпитање по колеџима покуша> ва да хуманизам спасе уз ломоћ надовезивања на се- да\с апе$ 1Њега1е$и. 14

14 Упор. нпр. помало наиван спис језуите Џона Е. Вајза, Природа књижевне уметности (ЈОНЏ Е. Ш15Е. Тће ПаГите ој 1ће Шега1 Аггз), Милвоки, Брус, 1947.

XXIV

МОНТЕСКЈЕ, ОВИДИЈЕ и ВЕРГИЛИЈЕ

Монтескје је као мото за своје главио лсло учео;

. . . рго1ет $ те та1ге стеа1ат.

. . . без матере рођено чедо.Овидије

Он, дакле, своје дело назива дететом које је на свет дошло без мајке. Тај Овидијев стих (МеШт. I I 553ј у целини гласи:

РаИаз ЕпсћГћотит, рто1ет з т е таГге сгеаГат.

Палада скри Ерихтонија, без матере рођено чедо.

Херој Ерихтоније наводно је потекао из неутољиве љубави Хефестове према Палади. Бог је }урио богиљу која је бежала, али није могао да је стигае. Његово семе пало је на Земљу која је потом родила Ерихто* нија, ади Палада га је сакрила у једну кошарицу од трске и одгајила га. Ариосто у Бесном ОрланОу X X X V II 27 алудира на тај мит. Већ је 1896. Камиј Жшшјан (САМПЛЈЕ ЛЈ1ЛЛАМ )1 указао на Овддијеве Тужбалице (ТггзШ) I I I 14, 13:

РаИабхз ехетр 1о де т е з т е т а *г е сгеаЛа С а г т т а зип1; зНгрз ћаес ргодетез^ие т е а .

П&ладин следећи пример, без мајке на свет их донесох — Песме; то пород је мој, дечица моја су то.

1 У свом избору из Монтескјеа (МотИездигеи. ЕхГгаИ$. [НасћеПе]).

9 9 0

М О Н Т Е С К Ј Е , О В И Д И Ј Е И В Е Р Г И Л И Ј Е

Ж нлијан тим поводом каже: МоШездшеи ^еШ сИге раг 1а диИ а јо и г т а ГЕзргН с1ез Еогз е1 1а јо г т е е? 1е јопАз, ци’И п а с1п а аисип оиуга^е аШ епеиг 1е са&ге, 1е р1ап ои ГШее с1е зоп 1тге („М оитескје ж ели тиме да каже да је оиремио Дух закона и обликом и садржајем, да ииједном претходном де лу не дугу је оквир, план и ли и де ју своје књиге“ , стр. 41). Без обзира на то да ли Овидије у тим стиховима алудира на рођење П аладино из Зевсове главе, и ли на причу о Ерихтонију — смисао је јасан: моје песме су моја деца2. Образовани савременици М онтескјеови још су читали римске песнике и мото су без сумње разумели онако какав му је и био смисао: „ова књига је ро- ђена из мог духа“ . М оетескјеу су пред очима лебдели стихови из Тужбалица . Њ их, међутим, није могао да узме као мото. Н и је било у реду да се Е зрги с1ез Еогз означи као с а г т т а . Ум есто тога морала је да се нађе нека реч која би изразила појам зПгрз ћаес рго^етез- дие т е а („то порк>д је мој, дечица моја су то “) и која је могла да се повеже са з т е таХге сгеа1а („без мајке на свет их донесох“). Т е захтеве најбоље је испуњавао кратки и снаж ии п о лусти х

. . . р го1ет згпе т а 1 те сгеаГат.

. . . без матере рођено чедо.

Са Ерихтонијем тај мото, међутим, нема никакве везе, и сваки покуш ај да се тај мит употреби за објаш- њавање води ка неукуоу.

Овај мото изражава оправдано Монтескјеово са- мопоуздање, али и његову љубав према античкој књи- жевности и његову теорију стила. О Монтескјеовом стилу М.НОГО се ш та писало. Последњ и је о том рас- прављао Жозеф Дедје (ЈО б Е Р Н 0 Е 0 1 Е 1 Ј)3. П р и том је, међутим, пренебрегнута једна одлучујућ а тачка. У комЈтозицији свог главног дела Монтескје је поку-

2 Упор. поглавље 7, § 2.3 МотПебдшеи. 1 ’Нотте е1 ГОеиаге (Монтескје. Човек

и дело), Парнз, 1943. стр. 166 и дд.

991

сг»о 2Л ге гграблнжл античк*ш аутогку-з - лг сзо* лр%та том аометтог лела •агчве злдлЕањем ш за. Завршна ре«е?зг:;- -■.■ _ааља аг%“22њааа у себк оно најплеменггги*: Г ;евпзкЈ-асгзгчком одушезљенл* раз\гмом;*е хетг диг \-оиз м :п5р:ге-, поп р*15 сг ј :У: .: ■ „\у п Тгтре $иг 1с$ скшите&их, ои се си :-к В€с? 5иг 1& 1уге: гоиз %'оиЈег дие је раг‘е : д : ;* г-Ј* еВе ш 1е р*и$ рогттг 1е р1и$ поск е: ‘.е г':о .-л -' *. аг 105 5ек$ „Божанске м\зе, осећам ла ме в>: н;-ГФ ну;еге, не нд озо чему се леза у Те\г~,-- кли на ово што се поназл>г на Делоет -.-з ’лгд:-:.'Ф'г хоћете дг ;а тозорим разутеу: он ; е нг;: гзошето- - Г најдлеменитије н најлнзннје ол налшх ч~утг •. А>ф _ чком схзатању књиткезне зетнтнне одтозарг г;- ^ се пролог неког лела облшг/је посебно артнфндггелн; То Хкжтескје чиза у сзом предтозору за Еггд: Д- 1хпв. V њеш* је ч\зено следеће место: Ј д г:с>: с.-5 јогв соттепсе е: огеп агз јогз акогЛоппг се<х . ;1е$ јеиШгз оие ј'а\са.$ гсгигз; је вепгагз гоиз !гз ;;кхв 1е$ тат$ ратетеПез готогт. је вгигагз топ оо:г: здл јоттег Ае <1е$$егп; је пе сопгиазвагз т !гз гг§!гз т !ев ехсергктз; јг пе ггоигоЈз 1а \еп:е оне роиг !с г ;г;~г: таЈз агшпЛ ј сл Лгсонггт: те$ рппсгргз, хоиг се г:-е је скегсктз гзг гепи д тог, ег, Латгз 1е соигз 6.е аппег$, ј ’сп \ш топ ои\тауе соттепсег, сгоггтг, з агапее^ ег Нтг (31ного пута сам почнњао н много пута пу- штао ниа зетар лнстове које сам нагшсао; осећао сам како свакоднезно падају очинске руке, следно сам сзој предмет не уобличавајући своју намеру; ннсам познавао ни оразила ни изузетке; исггану сам прона- дазио само да бих је изгубио; али кала сам открпо сзоја начела, све за чиме сам трагао само је дошло к мени, и, током дзадесет година, видео сам како моје дело настаје, расте, напредује и окончава се.“)

Дедје жели да у томе, као и Терел (СНЕВЈЕХЛ пре њега, види сведочанство за „лиризами Монтескјеове прозе. Он каже: 1м ркгазе тизгса1е апет г Ш $а рег- јесгкт, поп вегпетем рагсе <?ме 1е$ гкете$ те!обГ^ие$ $’у роигзшуеп! а 1а тете саЛепсе, тагз рагсе аиг скасип 6'еих, аргез пуогг визсгТе ипе %гап&е тга§г,

992

засћеге (1апз ГараЈхетсчи (1и гку1ћте е1 1а .чЈтрИеИг (Је.ч то1$ („М узнчка фраза овдс достиж с саиршснстно, }1С само зато ш то сс мелодијске тсме смси»у ју у јсдна- кнм каденцама, него и зато што се свака од }}>их, пошто је изазвала једну велику слику, завршава у смиривању ритма и једноставности речи“ , стр. Ј 70) Али, треба ли да верујемо да је .Мсиггескје л ји с т о п с свог манускриттта хиљаду пута бацао низ вегар, или то треба да сматрамо претеривањем, и у том с.лислу лирским? Надаље: ш та значи речсш.ца: „ОсеЈтао сам како свакодневно падају очинске рук.е“ ? Она је не- јасна и утолико можда може да се назове лирском. Али оба ова места објашњавају се ако се тексг штам па у целини, наиме с напоменама које је дао Монте- скје. Уз прво место он наломиње 1исШ?па уепп$ („игра- чке ветрова“); уз друго Мз ра1пае сесШеге т а п ш („двапут су очинске клонуле руке“). Дакле, поново латински стихови. Ч и ји ? Монтескје је сматрао негтри- СТОЈ.НИМ да наведе аутора. Јер сваки образовани чи- талгћГ 'свакако је познавао те стихове. Они, наиме, потичу из увода 6. књиге Вергилијеве Енеиде. Т у Ене- ја преклиње Оибилгу да своја пророчанства не пове- рава отргнутом ли ш ћу како не би постала играчке зветрова, а на истом се месту артифицијелном екфра- зОхМ описују капије Аполоновог храма у Куми. Оне су прекривене приказима раћеним Дедаловом руком. Уметник је хтео да прикаже и судбину свога сина Икара. Али тада му два пута клонуше руке. Тако је Монтескје у неколико реченица дао два фина гхри- мера имитације Вергилија. Он је хтео да предговору свог животног дела подари нешто од достојанствено- сти и узвишености античког епског стила. И ту на- меру је остварио: у толикој мери да су такве рече- нице довоћене у везу са оном лирском прозом која је, наводно, као нова настајала у X V I I I веку. Али од кога, у крајњој линији, долази то поетско деловање? Од Вершлија. Завршавам једном напоменом која нас враћа идејном кругу Монтескјеовог мота. Алудирање на Дедала предочава нам да је Монтескје своје дело посматрао као уметничко остварење, али истовремено и погледом оца који гледа овог сина.

993

X X V

ДИДРО И ХОРАЦИЈЕ

Познатс су Гетеове речи: „Дидро је Дидро, не- поновљива и н ди ви дуа лн о ст; ко је закерало према њо му и његовим радовима, та ј је ф илистар, а таквих 1е цела ле ги ја “ (у писм у Ц е лте р у [2екегЈ 9. марта 1831). Н а чему почива ф асцинангно деловање које происти- че из Д и др о о ви х списа? О н своје савременике .чалма- ш ује не само обимом него и виталним напоном и по- лиф онијом свести. Тим е се не мисли нггр. на много- стр ук о ст Јветових интересоваи>а. Него: код Дидроа све посебно се налази у непосредном ол.:ихд' према универзалном . Јо ш бо.ње: у лосебном, и то у сваком посебном, и у сваком равномерно, пазире се и саоп- ш тава универзално. Д и др о о в а свест обухвата обиље појединачних средиш та од ко ји х је свако повезано са сваким и свако одраж ава целину. Ако хоћемо да схвагим о Д и др о а , морамо у свим твеговим исказима осетити о н у и с ту неподељ ену с тр у ју живота као кру- ж н о г кретања. Та ка в начин гледањ а морао би омогу- ћ и ти да се пронаће и нова форма приказивања. Али за је д н у та к ву обнову уобичајене представе о Дидроу можемо бар да изврш имо предрадњ е, тиме што ћемо показати иревићане ли н и је повезивања и објективне односе у оквир у 1веговог духовног света.

Д о сада истраж ивањ е Д и др о а , то се сме рећи без неираведжЗбти, није било дорасло свом великом пред- мету. Ум есто да Д и др о о в духовни свет схвати као

у.ал тЛ у („ је дн о и све“), оно га је анатомски препа-

994

Д И Д Р О И Х О Р А Ц И Ј Е

рирало у форми пресека1. То чини још и најновији приказивач, Данијел Морне (0 А Ш Е1 . М О К Н Е Т), одли- чан познавалац X V I I I века. У његовом Дидроу (Па- риз, 1941) обрађују се један за друтим филозоф, при- ловедач, драматичар, писмописац, критачар уметно- сти. Сиитетички преглед недостаје.

Дидро као приповедач! Та ј клише се одомаћио. Већ 1924. год. Морне је у поглавхну о Дидроу у исто- рији књижевности Бедјеа и Азара (В Е 0 1 Е к и НА- 2АКБ, I I 100) дела Га КеИ&еизе (Ксиаућерица), Јасциез 1е Ра1аН5Ге (Фата.ш ста Жак) и Те Иеуеи <Је К атеаи (Рамоов синовац) сврстао заједно као зез готапз („ње- гове романе“) и сумарно оценио: Ре$ готап з <1е 01<Је- го1 оп1 ип реи 1е$ диаШез Де зез 1еИгез еХ 1ез (1ејаи15 Ди ге$1е Де зез о е ш г е з . . . Ив пе зопг ра$ сотро$е$, рагсе диИ пе уои1а(1 ра$ сотро$ег („Дидроови ро- мани помало имају вредности његових писама и не- достатке осталих његових д е ла . . . Они нису дотерани, јер он није желео да дотерује“). Сме ли Рамоов сино- вац заиста да се сврста у исту категорију као Фата- листа Ж ак и Калућерица? Не следи ли Иеуеи друкчији формални закон него роман? Поћамо ли за тим питањем, видећемо да у погледу структуре и сми- сла тог дела влада у великој мери нејасноћа.

Херберт Дикман (Н Е К В Е К .Т П1ЕСКМ АИМ ) је, до- душе, оценио да је Гете први уочио уметничко једин- ство Рамоовог синовиа и његову структуру2. Ја с тим не могу да се сложим. Гете каже (Јуб. изд. 34, 189): „Тиме ш то је за овај спис изабрао форму разговора, остварио је лредност за себе, сачинио је ремек-дело коме се утолико више дивимо што га боље упознаје- мо. Реторичка и морална намера његова је вишестру-

1 Тек ретко блесне „разумевање целине“, тако нпр. код Жана Томе (ЈЕАК ТНОМА5): 1ои1 ез! в.апз сеИе ретгзее ипгиег- зеИе, оп 1оиГ езГ јопс1е зиг Гћоттпе, аезНпе а Г ћ о тте , ајизГе аих тезигез с!е Г ћ о т т е ( ^ ћ и т а т з т е <3е ОтегоГ — „све је у тој универзалности мисли, где је све засновано на човеку, све намењено човеку, прилагођено људској мери“ /Дидроов хуманизам] стр. 148). И ова је формулација, додуше, оптере- ћена тезом — коју овде треба да расправимо — о Дидроовом „хуманизму‘\

2 ПГ 1939, 74 и Ш. УјЦ. 1932, 491 и 493 нап. 1.

995

Г В Р О П С К А К Г В И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Г Д Н .И ВЕК

ка. Он најпре улаже СВе снаге свог духа га ои опи. сао ласкавие н готоване у целокупно.м оип\тг њнхове поквареностк, прн чему се ни у ком случају нс штеде љнхови патронн. Истоврсмемо се аутор тр\/;нт да сво је књижовнс пспријатслч: прпкажс као исгу такву братију ишсмера и ласкаваиа. а потом кормсти гтри- лику ла нскаже својс мншљен/С н стап о француској мулики. Ма како овај гкхмелн.и долатак и.чгледао хе- тсрогси прсма прстхотшгма, то јс ниак онлј лсо који ие.пти лајс стабнлност и лостојанство; јер, ;нж се у личности Рамоовог скиовиа искалује јслна шлјма за- висна, ла све ломге пол снољннм утииајсм способна ирнрота и на тај начин побућујс наш пп мир, чак наша мржн>а. та се осеНан»а штак ублажанају тиме што се он пока;п'је као фантастично-иракшчан муз«- чар, не сасвим без та-тента. И с обзиром на поетску композниију тај роћсп>см наслећони та.теиат главној фигури даје велнку прсутност, тиме игго тај човек који је описан као репрезентант свих ласкаваца и за- внсника н који пролставл>а читав род сала живи и де- лује као индивилуа, као посебно означено биће, као Рамо, као снновац велнког Рамоа. Како су изванредно уплетене те од почетка поставл>ене нити, каква дивна разноврсност разговора произлази из тог ткања, како све, упркос оне огтштости са којом је покварењак су- протстављен поштеном човеку, изгледа као да је са- стааљено од са.мих стварних париских елемената, то нека сам открије паметан човек који ће дело читати и једном и више пупга.“ Ма колико тачна и атрактивна била Гетеова запаж ањ а, она ипак о основној идеји и структури дела не каж у њишта недвосмислено. То је, чини се, осетио и Сент-Бев кад је 1851. написао; Оп а јогХ уаШе 1е АЈе^еи <1е Катеаи. СоеГке, 1оијоиг$ р1ет а и п е сопсерНоп е{ <1гипе ог<1оппапсе $ирепеиге$, а еззауе <1’у Хгоичег ип Деззт, ипе сотрозгХгоп, ипе тогаНхе: ј ’ауоие диИ т ’езХ <Нјј1сИе <1’у загзгг сеХХе е1е- гаХгоп <1е киХ еХ се Неп. Ј’у Хгоиуе тШе Шевз ћаг<Не$, ргојопАез, Vгаге$ реиХ-еХге, јоПез еХ НкегХтез зотеп1, ипе сопХга<НсХгоп $г јаН?1е, <дтеИе $етк1е ипе сотрНспе епХге 1е$ <1еих рег$оппа%е$, ип казагд. регреХиеI, еХ пи11е сопс1и$Гоп, ои, <?ш рг$ е$Х, ипе гтрге$$1оп јгпа1е ецт-

996

Д И Д Р О И Х О Р Л Ц И Ј В

\>одие. С’ез1 1е саз, ои ја т м з , је 1е сгогз, (1’аррИдиег се( то1 ^ие 1е скеуаИег <1е СказГеИих <Изаи а ргороз <1’ипе аШге рго<1исНоп <1е В1<1егоГ, е1 цш реШ зе геЛие р1и$ ои т о т з <1е ргездие 1оиз зез оиуга^ез: »Се зопХ <1ез М е з дш зе зоШ епшгеез, е1 дш зе зоп1 тгзез а соипг 1ез ипез аргез 1ез аШгез« (1,ипА1з I I I 311). („Ра- моов синсхвац је веома хваљен. Гете, који је увек имао у виду једно више схватање и поредак, покушавао је да у томе пронађе неку намеру, некакав склоп, неку поуку: признајем да ми је тешко да схватим то узди- зање циља и ту везу. Ја ту проналазим хиљаду неу- страшивих, дубоких, можда истинитих, често лудих и разудданих идеја, неку противречност тако слабу да личи на заверу између два лика, сталну случај- ност, а закључка нема, или, још горе, коначни утисак је двосмислен. Овде, или никако, чини ми се да треба употребити ону реч коју је витез од Шастелија изре- као поводом једног другог Дидроовог остварења, а која се може применити мање-више на сва његова дела: 'То су идеје које су се опиле и дале у трку једна за другом'“ , Понедељци, I I I , 311).

Прелааим преко онога што је истраживање Ди- дроа запазило у X I X веку о Рамоовом синовцу. Од- лучујући наоредак у разумевању донео је тек један чланак Морнеа: 1м уеп1аМе зг^тјГсаНоп <1и Иеуеи <1е К атеаи („Истинско значење Рамоовог синовца“) из 1927 (у Кеуие 6.ез Иеих Мопбез од 15. августа). Ди- дроово дело познато је, ето, већ један век3. Магз И у а ип зГес1е аиззг ци’оп 1е сотргепб та1 ои ци’оп пе 1а сотргепб раз 6и 1оШ. Оп НеМ 1е Иеуеи 6е К атеаи роиг ип го тап , соМе ои »заНге« (зеХоп 1е Шге т е т е 6е И тего!), е ! роиг ип готап , соМе ои заШе геаИз1е („Али исто тако већ читав век њега разумевају по- грешно, или га уопште не разумевају. Рамоов синовац се сматра романом, причом или 'сатиром' [према са- мом Дидроовом наслову], и то реалиетичким рома- ном, причом, сатиром“). Засигурно то дело одаје реа-

л Оригинални француски текст објавио је Бријер (ВШ- БНЕ) према једном препису 1823, а Монвал (МО№/АБ) 1891. према Дидроовом изворном рукопису.

997

л и ст н ч к о 1К>сматра!!»е, али т о и и је одлучујуН е. ОШего! а \>ои1и сот розсг поп раз ип соп1е Н1$1ог1цир, пкт се циН арреПе ип соп1е рћИозорШ^ие. Е1 се циИ а 1 >ои!и јаЈге шЧте, се п ’ез1 раа (1и 1ои1 1е угаг ћоке.те с!е с к е 7. Р госоре; с е з ! ип рег$оппа%е / 1сН{, ргорге а роП ег ои ји 811Ј1сг $е$ {ћезез; с’с51 т ет с ип сопјШеш,5 / 5стк1а})1е а се1т дш зе сопјГе д и о п пе 1е5 (И$Ип%№ р1и$. 1,е А1е\>еи, с ’е$1 с1е 1етрз а аШге ип р1аз1гоп; е1 ргездие /о и јо и гз , с ’е$1 ехас1етеп1 ОГ(1его1 ћи-тете Ет е1 М ог, 1е$ с1еих рег5оппа%е$ д.и (Иа1о%ие, с’е$1 еп г&аИи Мог е1 Мог, с ’е$г ип Вт его1 дш ка1аШе, арге- т еп(, соп1ге ип аШге Отего1. („Дидро није желео да састави историјску причу, псго оно н ј т о он назива филозофском причом. И није ж елео да оживи ствар- ног боема из крчме 'Код П рокопа'; то је фиктиван лик, погодан да представи или потврди његове тезе; то је чак и некакав повереник, толико сличан ономе који се псшерава да их виш е не разликујемо. Синовац је с времена на време само заклон; а скоро увек, он је баш сам Дидро. Он и Ја, два лика у дијалоту, у ствари су Ја и Ја , то је један Дидро који се бори, и то ж естоко, против другог Д идроа“). „Синовац“ из дијалога без сумње носи црте стварног Жан-Франсоа Рамоа, али тај ви је био ни тако корумпиран ни тако духовит као онај паразит кога је насликао Дидро. Дидро је, по овом аутору, правог Рамоа узео само као повод да на стуб срам а прибије готованство мно- гих савремених литерарних егзистенција. С’е$1 ипе апШ ћезе еШге 1е пеуеи , с ’е$1-а-(Иге <1е$ ћоттез 1еШе$ раг (1оигате$, е/ 1е зет е1ге »тзрепзе Ае 1а раШ отгте«, »1е рћИ озорће дт п ’а ггеп е1 дих пе (1е- тапЛе пеп«, с ’е$1-а-(Иге П ТегоГ („То је антитеза изме- ђу синовца, однооно пискарала, и јединог бића 'по- штећеног пантомиме’, 'филозофа који ништа нема, нити иш та траж и ’, то ће рећи, Дидроа“). На крају Морне у делу 1,е Меуеи <1е К ат еаи разликује три еле- мента: 1. Реалистичко посматрање; 2. Полемику про- тив паразита и литерата; 3. Оповргавање материјали- стичке филозофије — ко ја је била и Дидроова соп- ствена филозофија! — помоћу њених последица. Тај

998

дијалог био бн, према томе, ипе а&јигаИоп де 0\(1его1 а ИШего( („обраћање Дидроа Дидроу“): »УоИа, 6 ОГ с1его( 1е јаШГ81е, се цие Гоп( ЗеуГеШ ауес 1е$ с1ос1гтез; чоИа се циеИез реи^еШ јизгГјГег. УоИа се дие (и аигагз ри, се цие (и роиггагз Зеует г (ог-тете, (о1 дт а рагјоГз ^еси сот т е 1е Иечеи, (ог дш 1т гевзетНез раг дие/<7ие5 т$(тс($ с1е кокет е е( раг 1е$ арреШ$ с!е уо\ир(е« („Ето, Дидро, фаталисто, шта се постаје уз твоја учења; ето шта она могу оправдати. Его шта си ти могао, шта би и ти сам могао да постанеш, ти који си понекад живео као Синовац, ти који личиш на њега по боемском нагону и похотним апетитима“).

Тај резултат истраживањ а стоји, додуше, у суп- ротности са схватањем које је Морне наговестио у току својих излагања: да је тај дијалог антитеза из- мећу паразитског литерате и филозофа који нема ни- каквих потреба. Ово друго схватање је, како верујем, тачно. Региструјемо га као позитиван плод Морнеовог истраживања, али нисмо убећени да је Дидро у том делу намеравао да оповргне свој-у сопствену филозо- фију. Та Морнеова теза није ни у каснијем истражи- вању нашла никаквог одјека. Треба најпре навести Пјера Траара (Р1егте Тгаћагс!). Други том његове књи- ге Маг(ге$ с!е 1а ЗепзЉпИе јгапдагзе аи 18е $гес1е (Мајстори ф ранцуског сентиментализма у X V III веку), изашао 1932. године, највећим је делом посвећен Ди- дроу. Један одељак (стр. 254 и дд.) носи наслов који много обећава Ее $еп$ рго јоп п пи Иеуеи пе Катеаи („Дубоки смисао Рамоовог синовца“). Али остајемо ра- зочарани: тај дијалог, по њему, углавном је поучни спис о музици (стр. 257). Наравно да је он и нешто више: се$ ( ип Иуге оп $оијј1е Ге$рп( п ш п („то је књи- га надахнута божанским духом“, стр. 2 6 3 ) ... 8а %гапс1еиг 1ш угеп( пе 1а раг( ргеропс!егап(е цие Гаг( у оссире, ои, р1и$ ехас(етеп(, пе Ппј1иепсе дие Гаг( ехегсе $иг Гате ћит ат е („Њена величина долази од ггреовлаћујућег удела који у њој има уметност, или тачније, од утицаја који уметност има на људски дух“, стр. 263/4). То је очито погрешно тумачење. Друкчије се, опет, изјашњава Ж ан Тома (ЈЕАћ! ТНОМАб) у свом подстицајном есеју Г’Нитат$те пе ВШего( („Дидро-

999

ов хуманизам", 1933), о коме ће још о ј п н говора. Он пише: ОиапД, оп е( роигдиог а-1-И есп( !с Нс\>гц (]е Катеаи? Моиз з о т т е з геАиаз а јо гте г с1ез Р1урп1кевез. [)еих Иј>пе$ (1’ипе 1е((ге а М те д!Ертау, есг(1с с1е \м Науе еп 1773, $етИ еп( $е гаррог(ег а сс гкеј-с1’оелте дип арреИе п&%И&еттеп( »ипе ре(Ке $а(1гс«\ Мст /е ту$(еге пеп е$( диеге есШпсл (Н Н и тагЈзтс с1е 01- Јего(, стр. 40) („Када је, где и заш то натшсао Рамо- овог синовца? Можемо само да претпоставл.амо. Два реда у једном писму госпоће Д'Епине, натшсаном у Хагу 1773, изгледа да се односе на то ремек-дело које он нсмарно назива 'малом сатиром'. Али тајна није нимало расветл>ена“ , „Дидроов хумаии.зам“ , сгр. 40). На друггом месту чини се ипак да се Тома приближава Морнеовом схватању. Дидро је, сматра он, нагшсао дијалог да би објаснио своје сопствене идеје: Те11е$ Нее$ цш, аи ргетгег ехатеп , Гоп( $ес!т( е( ц т $ас- согс!еп( а $е$ рппсГрез, а 1е$ соп зтегег Ае р1и$ ргев, е11е$ Героиуап(еп(: $41 1е$ рои$$а(( ји$ци а 1еиг$ 1е- %Ште$ соп$ециепсе$, $41 1е$ аррИциа1( а Геп$етк1е Пе Г ћ и тат(е , пе гитега1еп(-е11е$ ра$ Гогс1ге тогаI е( $о- с1а1 (ои( а 1а јо($? 8оп ји%етепе( $'ет\>ага$$е, е( рог- (ап( И јаи( $огНг <1е П тра$$е. 1п$Шиоп$ ипе ехрепепсе. 8ирро$оп$ циип Н о т т е т(еШ%еп(, аиЛасГеих, 1о%1цие, $арргорпе се$ (Неопе$ $и$рес(е$, е( то<1е1е $а сопАи- Ке а 1еиг ге$$етМапсе. Ји$ци’ а цие11е$ ех(гауа§апсе5 $егаК-е1 еп (гате? Еп ге&агН <1е се рег$оппа%е јГсНј, 1та%топ$ 1е$ геас(1оп$ <1’ип т(ег1оси(еиг <1е $еп$ га$- $1$, ^еПиеих, $ап$ ргиНепе, сШгуоуап( $ап$ ргеји^е. Есои(оп$ 1еиг сНа1о%ие: с ’е$( 1е Меуеи Не К атеаи . УоИа * 217

* Соггезроп(1апсе тебИе (Необјављена претлска, 1931) I217. Потпуно: Је те зт з атизе а есггге ипе реШе заГуте б.оп( Уаиогз 1е ртоје( Гогздие је ^иШаг Раггз („Забављао сам се пи- шући малу сатиру коју сам имао у виду откако сам напустио Париз“). Према томе, морало би се претпоставити да је дело написано тек 1773. Друкчије сматра Морне (1941): Ј,ез аиизгопз а без еиепетеШз. . . зетШеШ ртоииет џие Гоиитаде а би е(те еЂаисће епГте 1760 е( 1764 е( тетапге ипе ои беих јогз еп(те 1772 е( 1779 („Алузије на догађ аје . . . као да доказују да је дело морало бити скицирано између 1760. и 1764. и прерађи- вано једном или двапут између 1772. и 1779“ — ОШето!, 1,’ћотте е( Гоеиите стр. 203).

1 0 0 0

Је 1а тога1е ехрептеп1а1е, \>оИа се дие Дежтпеп1, зеЈоп 1е 1ет регатеШ Ле ОШего1, 1ез Езшгз <Хе МпгИа- 1&пе („Када таквс идеје, које су га на ирви п оглед за веле и које се слаж у са његовим начелима, ближе размотри, он се престраши: ако би их довео до зако- нитих последица, ако би их применио на читаво чоч > чанство, нс би ли оне истовремено уништиле и морал- ни и друштвени поредак? Његово расућипагвс се зап- лело, а ипак треба наћи излаз из ћороокака. Узмимо једно иекуство. Прстпоставимо да један наметан, од- важан, логичан човек прихвати тс сумњиве преп/о- ставке и прилагоди им своје понашање. До каквих би га настраности то довело? Напоредо са тим измиш- љеним ликом замислимо реакције саговорника, ста- ложеног, врлог, без лаж не скромЈНости, проницљивог и без предрасуда. Ч ујм о њихов разговор: то је Рамо- ов синовац. Ето огледног морала, ето шта, према Дидроовом темпераменту, постају Монтењеви Огледи“ , стр. 71). Н а к р а ју Тома с правом одбацује „натурали- сгичко“ схватањ е према коме дело није ништа друго него репродукција неког стварно обављеног разговора. С тим је у супротности не само оно што знамо о ис- торијском Рамоу, него и виш еструка прерада и велика временска дистанца заврш еног дела од догаћања из кога је оно израсло. П ре света је , мећутим, се( е1гап%е атМ%и с1е геаН зте е1 д.е геуепе („та чудна збрка реа- лизма и сањ ари је“) једно остварењ е које своје једин- ство им а у космосу Дидроовог духа: 1ез ЛеГаИз зоп1 угп15, 1ез %ез1е5, 1ез рагоГез, 1ез зИепсез т е т е зоп! угпхз. Ма1з еп!ге 1а геаШе јиз1етеп1 окзегуее е! 1а 1гап5розг- Ноп агНзНдие, 1а регзоппаШе с1е Гаи1еиг ез! Шегуепие зо ш е га т е т е п 1. ВШего! а есШге зоп регзоппа§е е! 1ез о1)је1з Геп1оигеп1 а зоп ргорге зо1еИ, » д т пез! раз с е !т Не 1а па1иге«. С’ез1 се т е т е зо1еИ ћгШе а 1гауегз 1ои1е зоп оеиуге, 51 сНуегзе, зг скаоНдие диеИе рагагззе. II у а ип иптегз ргорге а ИШего!, а Гт1еггеиг (1идие1 1ои1 з ’аји51е, 1ои1 5’ог%апГ5е еп ипе к а гт о те с!е 1оп5, Не Ц&пез, Не гку1ктез еI Ае сотеигз. Рагсе дие 1ез сгеаНопз готапездиез у зоп! реи поткгеизез, Гит- уегз <1е В т е го I п ез! раз е$а1етеп! аскеуе; сег1атез гопез п’у зоп! ди езд тззеез; тагз сез екаискез, Лоп!

1 0 0 1

? ОШего( р ге јб га и рагЈогз 1е јеи е( 1а уегуе а 1а регјес-| Ноп Лез оиуга^ез т т иН еш ет епГ роИ.ч, 5ик%пгеш сеI диеИ ез пе сИзеп? раз („појодиности су истините, тто-ј крети, речи, чак и ћутањ а су стварни. Али измеђуI истинито вићених стварности и уметничке транспози«| ције ауторова личност се неограничено унлиће. Дидрој је ооветлио своју личност и предмете ко ји је окружују; солственим сунцем, ,које ни је сгунце прнроде'. То је{ оно исто сунце ко је блиста кроз читаво његово делој м а како разнолико и хаотично оно деловало. Постоји! једна васељ ена својствена Д идроу, унутар које се све] прилагоћава, све се у р ећ у је у склад тонова, црта, рит-ј м ова и боја. П ош то су у њ ему романескне творевине( м алобројне, Д идроова васељ ена ни је уједначено довр-ј ш ена; извесне области су ту само у обрисима; али

нацрти , у ко ји м а је Д идро пон екад виш е волео ватру и ж а р него саврш ен ство бриж љ иво изглачаних дела, наговеш тавају о-но ш то не к а ж у “ , стр. 146/7). — Ибер Гијо (НТЈВЕК.Т С Н Х О Т) у свом значајном делу Ветз ОгкегоГ. ^ к о т т е . 8 е з Ш еез ркИ озорШ диез, езШгдиез, И и ега п ез (Д ен и Д и д р о . Ч овек . Њ его ве филозофске, естетичке и књ и ж евн е и д е је , 1937) додирује Дидроов ди јалог само овлаш и п р и д р у ж у је се Морнеовом ту- мачењ у (стр. 14, нап .). А овај потоњ и је у свом већ виш е пута пом ињ аном н а јн о ви јем раду о Дидроу (ИШего(, Г к о т т е е( Г о еи уге — Д и д р о , човек и дело, 1941) у б лаж и о о ш тр у в ер зи ју својих теза из 1927. Р ам оов си н овац се кар ак тер и ш е као ип сИа1о§ие тот1 е( ркИ озорШ цие а I га уе гз 1ецие1 $’ек оп ске ипе зог1е Ае соп (е геаИ з(е зи г ипе ш е <1е к о к е т е („етички и фи- лозоф ски разговор к р о з к о ји се оцртава нека врста реалистичке приче о боем ском ж и во ту “, стр. 120). У С и н овц у и у Фаталисти Ж а к у Д идро је „од нереда сачинио оистем“ : И ауаг( тН(и1е 1е М еуеи »заНге«; И А оппаи еуГс1етеп( аи т о ( 1е зе п з 1а(т аи(ап( дие 1е зеп з јгап догз, ип га%ои( оп зе т е1еп(, р о и г јо гт ег т р1а( зауои геи х , 1ез аИ т еп(з 1ез р1из (Иуегз. О и у а-1-И <1апз 1е М еуеи? ипе е(и<1е (1е са гас(еге . Тс рог(гах( рћу- зГцие е( т ога1 <1’ип к о к е т е е(гап&е е( рШ огездие е( <1апз зо п а11иге е( (1апз за реп зее. М а(з се пеуеи, тг- гее1, тГ — гта&гпаиге п ’ез(, поиз Гауопз <И(, ци’ипе зоПе

1 0 0 2

И Д Г Ч Ј И А 1 ^ А Ц И Ј К

с\е АоиМе сЈе Ои1его1 а\?ес 1едие1 И хе 1апсе (1ап$ ипе(Изсизз1 0 п ерегс!ие. 1м сИзсиззим поих епГгаХпе 1пеп аи ауегз ГеПи1е сГип ргоМ ете ц т с1отте 1ои$ 1ез аи-1ге$; 1а тога1е е( 1а уег1и реиуеп1~е11ез е!ге [оп(16е$ зи г ^с1е$ га1зопз $оИс1ез 'ои пе зоШ еИез цие с1ез сопуеп-попз е1 (1ез Ш изтпз Лоп1 Г к о т т е т1еШ^еп1 е1 запз$сгири!ез а 1е ЛгоИ Ае з ’ај[гапсШг? Магз се ргоМ ете &еп зи ^еге р1и$1еигз аиХгез аШоиг (1е$дие1$ VепГгеНеп1оигпе $1 к1еп цие поиз регЛопз Ле л?ие 1е ргоМ етесеп(га1: 1е ргоМ ете Ле 1а сИ&т1е Ле ГесгМ ат е1 с!ирагазШ зте, 1е ргоМ ете Лез ра$$1оп$ јог1ез е1 (Хе$ са-гас1егез Л’ехсерпоп, Лез ргоМ етез с!е тизгдие цш,еих, п’оп1 Неп а уогг а\>ес 1е $ије1. Сез ргоМ етез еих--т е т е з пе $оп! ра$ 1оијоиг$ акогЛез зиссеззш етеп!.1,е соигап! Ле 1а сИзсиззгоп е$ 1 с о т т е се1т <Гип ј!о ! гарМе, т а г з т с е г ! а т Ле $а Шгеспоп, е! цш 1отпегаг1 сопјизетеп1 аи1оиг Ле цие!цие$ ј!о1з ои госкегз а^ап!(1е ге!гоиуег за реп!е АејтШ уе. II у а тат1ез рагеп- 1кезе$, цие1цие$ геЛИез; 1ез ГгапзШопз пе зоп!, а Гог- сИпагге, дие Лез 1гапз1з1опз Ае соп^егзаИоп, запз аисипе уа1еиг 1о&1цие („назвао је С иновца ,сатиром ,; очиглед- но је тој речи д авао и лати нско коли ко и ф ранцуско значење, као у н ек акво м п ап ри каш у у ко јем се, да би се направило укусн о јело , м еш ају н а јразли чи ти је на- мирнице. Ч ега и м а у Синовцу? Ту је студи ја каракте- ра, ф изички и м оралн и портрет боем а, чудиог и ж и- воиисног и по п он аш ањ у и по разм иш љ ањ у. Али тај синовац, п олустваран , полуизмиш љ ен, сам о је , казали смо већ, н ека вр ста Д идроовог д во јн и ка с ко ји м се овај упуш та у ж есто ку расправу . Т а расп рава увла- чи нас у проучавањ е проблем а хсоји надилази све дру- ге: могу ли м орал и врли н а бити заоновани на чвр- стим разлози м а и нису ли они м о ж д а само коквен- ције и и лузи је ко ји х пам етан и безобзиран човек им а права да се отараси ? Али тај проблем сугериш е многе друге око ко ји х се разговор врти, м ада губимо из вида средиш њ и проблем: иитањ е достојанства писца и паразитизм а, питањ е сн аж н и х страсти и изузетних особа, питањ а м узике, к о ја ип ак н ем ају никакве везе с предметом. Самим тим питањ им а не приступа се увек сукцесивно. Т ок расправе нали ку је току брзог

1 0 0 3

таласа чији правац није итвестан, којиж и око других таласа или сген*а пре него «н <,пронађе своје корито. Ту има много умслова од којих се неки понавл>ају; прелати с" оо^-ј.,0само прелази у разговору, без икакве логич*^ Ј:,0.сти“, стр. 125/6). Н а једном каснијем месгу ис;, к-ш-ге М орне се и зјаш њ ава мало д рукчи је Сстр. ЋР, и д.,;

1кет е %епега1 е$1 Г ехрозе р а г 1е Леуеи сГгте то- гл/е супи ји е ц т /е с/гог7 Ј е 5е с1оппег 1е р!из ае р Ш зи з еп зе АоппаМ 1е т от 5 д.е регпе; п з'у јо т пе5 П15си5510П5 5иг 1е рага^Ш зт е е1 1а ђа$.че:,$е с1’ате пе$ есгт ат з д т $оп1 1ез еппетГз пе ГЕпсус!.оресИе, зиг 1а т и згди е, еско п е 1а диегеИ е п ез В о и јјо п з , еп1ге 1ез раШ запз пе 1а т и згди е јгапдаГзе е1 сеи х <1е 1а тизгцие иаИ еппе, О т егоГ р ге п а М т ует еШ р а гЕ соШ ге Катеаи. 1Јпе рагН е пи соп1е ез1 п ’аИ1еиг5 1е рогГгаЕ пе Ке^еи ег 1е гесН т ерГзопез р гП о гезд и е з е1 гта&таггез пе за у/е с1е к о к е т е за п з з с ги р т е з („Г енерадн а тем а у Синовцу јесте издагањ е једн ог циничног м орала, који пред- стављ а право д а се себи п р у ж и ш то виш е задовољста- ва са ш то м ањ е м уке; ту се с п а ја ју расправе о пара- зитизм у и нискости душ е пи сац а к о ји су непријате- љи Е нциклопедије, о м узи ц и , о д јек свађе буфона, из- м еђу при сталиц а ф р ан ц у ск е и при сталиц а италијан- ске м узике, где је Д и д р о ж и в о ста јао н а страну про- тив Рам оа. Јед ан део п ри че с в а к а к о је портрет си- новца и п ри поведањ е ж и воп и сн и х згода његовог без- обзирног боем ског ж и в о та “). Ове ан али зе тачно оце- њ у ју м исаоно богатство С и н овц а , ал и превиђају осно- вну тему — супротставл»ањ е п ар ази та и филозофа — и скрећу поглед са ње.

Р азум евањ у д ела се прим ичем о, ш то се надам да ћ у показати , зн атн о бли ж е а к о у важ и м о упутства ко- ја је Д идро дао у н аслову и м оту; ако , дакле, посгу- памо ф илолош ки. Различити аутори , додуш е, узгред помињ у да дело не носи наслов „Рамоов синовац", него „Д руга сати р а“ , и д а постоји и „прва сатира(< Д идроова: ЗаИ ге 1 зи г 1ез сагас1егез е( 1ез т о(з с!е сагас(еге , <1е р го је ззго п е(с. („С атира 1 о особинама и речим а о особинам а, зани м ањ у итд.“ — шталшана у Д идроовим делњма, издали А 5бЕ2А Т и Т01ЈКМЕ1!Х,

1004

ТОМ VI 303 И ЛјД.). Али но улпм.'. \ г.Гј.:;Ч) м ,пн „сатирс“ НОСС МОТО ИЛ Хорп.ци К !;.) ' < ! I, •, ..га сс за Дидроовим одпосима п!>*м.» Х''р:с и д . Д ’ ,-.ч, би било природно откако јс Ж зи Јома \ и>рс паг.ч*- дсном стшсу од Д41дроа папраши* . ч гга м т с.,". То ваља реНн, тој штрапацира.пој псдд хуманп пм кдс необичап смтгсао: смиеао етичког нн- ппш |.уа ш с.мпиризма и натурализма. Тајна тог „хуманизма п.! лази се с1ат 1’е ј јо п рег$оппе1, (ктх ГауепШге гшИу!- ЈиеИе, ипхцие, јат агз гепоиуе1а1?1е, З.е скасип (1е сеих дш 1еп(еп( 4 е зе А оппег а еих-т ет ез, раг 1еигз ргоргсн т оуепз, зиш ап! 1еигз езр еп еп сез рг1\'ее$, ипе ге%1е ае \пе, (1е р еп зе е е( с1’асНоп („у личном напору, у поје- диначиој, јединственој, непоновљивој пустоловини сва- кога ко п окуш ава да је сам себи приреди, сопственим средствима, следећи лична искуства и правила живље- ња, миш љ ењ а и деловањ а“ , стр. 151). Француска је, према Томи, и м ала само двојицу „хуманиста“ — Мон- тења и Д идроа. Са овом основном тезОхМ не може, наравно, много да се учини. Оно што Тома назива хуманизмом н ем а ниш та виш е заједничко са великим историјским п о јавн и м облицим а хуманизма, па ни са душ евно-духовном везанош ћу за антику. Без обзира на то, Том ин спис је богат плодоносним идејама. По- себно су зн ач а јн а излагањ а о Д идроовом детермини- з.му и њ еговом превладавањ у, ко је је уследило од 1773 (стр. 104 и д ., 112, 114, 157). Али јасно је да је уз Томино постављ ањ е проблем а мало сазнањ а мо-гло да прои заће о Дидрк>овом стварном хуманизму, тј. о њ еговом односу прем а античкој књ ижевности. Ту много даљ е води Гијоова књ ига, нарочито у поглав- љу А псгепз е( М оД егп ез („Стари и м одерни“) (стр. 232 и дд.). Но веза са Р ам оови м си новц ем се не успостав- ља. То ћем о м и сад а д а учинимо.

Дидроова „Друга сатира“ (ЗаНге зесопЛе) носи као мото један стих из једне Хорацијеве сатире (II 7, 14):

УегШттз, цио(цио1 8ип(, па1из гтдтз.

Пород ненаклоних Вертумна свију до једног.

Е В Г О П С К А К Н . И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Г Е Д Њ И ВГ,К

На то Нс.мо се вратитн каонпје. Погледајмо прво Ди- дроову „Прву саглру" (ЗаНге ргатеге). И она има .чорацијевскн мото ($М. II I, 27 и д.):

дио( сарИит сипт?, (о{ Шет $1исИогит М Ш а . . .

којГко је љули - и страсти је ра ж их чолико Х ил*аде. .

То дслцс јс посвећеио Нежону (Ма1§соп) и носи под- наслов 5нг ип ра$$а$е с1е 1а ргеппеге хапге с1и зесопк Ихге (1'Ногасе („О једном одломку прве сатире Хо- рацпјеве др\те кнжге“). Тема Хорацијсне сатире из којс јс Дпдро преузео мото јесте ова: Хорације оправ- дава паставак свог сатирпчног дела и издавање ове друге књиге у „Нудљивој формп консултације правни- ка Требацнја на те.м-у како треба да се односи према критици- (КисЈишг-Хајнце [К1Е55ПМС-НЕШгЕ]). Са том Хорацијевом темом Дидроова сатира нема ника- кве везе. У току свог оправдавања Хорације је, међу- ти.м, указао на то да је гшсање сатира код њега при- родна потреба и да сваки човек има своју пасију. У том склопу изриче се реченица коју је Дидро из- двојио за свој мото. За Дидроа она је у неку руку н подстрек: она га подстиче на један ланац идеја у коме могу да се разликују четири главна дела. Прво: сваки човек има нешто заједничко са неком животи- њом. II у а Гкотте 1оир, Гкотте Н%ге, Гкотте гепагП, Гкотте 1аире („Постоји човек-вук, човек-тигар, чо- век-лнсица, човек-кртица“) итд. Друго5: колико врста људи, толико природних гласова. Аи(ап1 (1’коттез, аШаШ (1е спз (И\>ег5. . . II у а 1е сг1 Пе 1а па(иге6. . .

3 Ту мисао поново налазимо у Рамоовом синовцу: N043 деиогопз сотте с1ез 1оирз. . . поиз (ИсШгопз сот т е б.ез Н дгез. . . И зе јаИ ип Ђеаи ЂгиИ б.апз 1а т епадегге. Јатахз оп пе иИ (ап( <1е Ђе(ез Iпз1ез, асаггаГгез, таГјагзапГез е1 соиттоисеез (..Прождиремо као вукови . . . растржемо као тигрови . . . Лепа се бука дигла у менажерији. Никада се није видело толико тужних, свадљивих, пакосних и разјарених животиња“ — Дела V 439 и д.).

0 И та тема јавља се поново у С иновцу и добија принци- пијелан значај за Дидроову естетику: Те сћап( ез( ипе гтИа- Ноп рат 1ез зопз, д.’ипе есћеИе т иепИ е раг Гаг! оп гпзргтее рат

1 0 0 6

Д И Д Р О И Х О Р А Ц И Ј Е

СоттепХ зе јаИ-И дие, <1ап$ 1е$ аг($ <1'гтНаНоп, се сп <1е паШге пои$ е$1 ргорге $ок $г <Ијј1сИе а Iгоиуег? Соттеп( $е јаШИ дие 1е рое(е цш Га $аг$1, пои$ е(оппе е( пои$ (гап$рог(е? .,. . СотМеп <1е сп$ <И$-сог<1ап($ <1ап$ 1а $еи1е јоге( ^и о п арреИе зосШе („Колико људи, толико различитих крикова. . . Постоји крик приро- д е . . . Како то да је у вештини подражавања тај нама својствен крик природе толико тетдко пронаћи? Како то да нас песник кој,и га је ухватио запрепашћује и усхићује? . . . Колико нескладних крикова у самој је- дној шуми коју називамо друштвом“). Треће: 1е сп <1е Гкотте ргеп<1 епсоге ипе тј1т(е <1е јогте$ Ш^ег$е$ Пе 1а ргојеззГоп ехегсе. 8оиуеп( е\1е$ <1е%ш$еп(Гассеп( <1и сагас(еге („Крик човека узима још безброј различитих облика посла којим се бави. Они често прикривају особени нагласак“). Четврто: А се((е уагШе <1и сп <1е 1а па(иге, <1е 1а ра$$шп, <1и сагас(еге, <1е 1а ргојеззшп, јоГ^пег 1е <Иара$оп <1е$ тоеигз паНопа!е$ . . . („Тој варијанти крикова природе, страсги, карактера, професије, припојте читав дијапазон нациодалних оби- ч а ја . . . “). Али то је само скелет тог описа. Та лош- чка стрхуктура прекрива се и прикрива обиљем анег- дота из париског друштва које Дидро прича у духо- витом ћаскању. За његов књижевни поступак карак- теристично је поигравање поступком убацивања са- мог себе: е( уоИа, те <Н(е$-уои$, диаи-Иеи <1е Уои$

1а па(иге, сотте И иоиз рШга, ои рат 1а иогх ои рат Ппз(ти- теп(, <1ез ЂтиИз рЂузгоиез ои <Гез ассепГз б.е 1а раззгоп, е( иоиз иоуег ^и’еп сћапдеаШ 1а-бебатгз 1ез сћозез а сћапдет, 1а бејгт- Ноп сопигепбтаИ ехас(ететг( а 1а реШиге, & 1’е1одиепсе, а 1а зси1р(ите е( а 1а роезге („Песма је подражавање телесних шу- мова или нагласака страсти уз помоћ звукова, уз помоћ ле- ствице коју је измислила уметност или надахнула природа, ка- ко вам драго, и то гласом или инструментима: видите да ће, мењајући у томе ствари које треба променити, ова дефиниција сасвим одговарати сликарству, беседништву, вајарству и пое- зији“ — V 458 и д.). Краћа је Дидроовоа формула: Ђа тобе1е би тизгсгеп, с’ез( 1е сгг бе 1’ћотте раззгоппе („За музичара узор је крик страсног човека“ — V 459 нап.). Или, поново у Синовцу, карактеристика „иовог стила“ у музици: с’ез( аи сгг атта.1 бе 1а раззгоп а бШег 1а Идгге уиг поиз сопугеп( („жи- вотињски крик страсти јесте тај који треба да диктира одго- варајући ред“ — V 466).

1007

аго1Г с с Јш гс ј и п р< х \1>пус < У Н о г а с е , ј е у о и , п ,/шГ ипс чапге а 1а пнтЈеге <Јс Рсг-.с С н < ;ми, умсхло да мам расис -1 лим јсздан Хор;); ; мак, ја сам мам к л оио малраиио с а /и р у по П ерси ја“ј. Кад се Н.идро уп орсћујс са П< р< к,',*филодс>фи данас од.бацују ', исзронатно ј<* оссНао п>ого»у к р и ги ку м орада т аионипу н филолофији. Д идроои хоби оио је - а 1 0 .< и п < зиао — пропонсдан>с м орада: /с /н; (УНогпс,‘ (. } гј„ ја&е <1е$ усгз; Је Пс <Је ТгеЉа1ш$ е! <1с Пчп-,а,у <}<. рагЈег апНуш Јб; 1е т еш <1е т о га И $ ег . . . Г.Х/>;,;ш,иј«; има тик да ниш е стихоие; Т р еб ац и је и 1>ири/си и.иају гик да гонорс о старим ирсм еним а; ја и ла л јик <а .моралишем . .

Ставимо ли „ГЈ.рву сатиру “поред дела који је на :шао Ј е Ие^еи (1е Натеаи, намеНс се прегпошаика да је Дидро замислио нид сатира у пргуш, у који се као друга тгу.мера уврппаиа дијалог са РамсхЈМ. Дидро је, свакако, угрсз пут многим модерним и најмодерии- јим естетичким теоријама, али је целог жижла <клао одушевљени поштовалац ашичких аутора. Хорације је био један од н>еготзих омил>ених песиика. Гијо о томе каже Гстр. 245/бј: Ле рое1е (1е 'ЈЉиг е$1, роиг 1иг, 1е јатШег (1оп1 ГтНтпе 1е ш п а 1гауег% 1а ше, 1ап1б( сопзетег, 1аШб1 сопјШеШ, $е наце дш, еШге 1ои$ 1е$ р1а1$(г$ ди’п петаппе а 1а Уге. пе ргпе, 1ш аи$$г, пеп 1аШ дие 1е геро$ е1 Гтпосепсе (1е 1а сатр- аупе е1, гескегске (1е$ %гагк1$, р1и$ диаглсип аШге

7 З С Н А К 2 -Н О З Ш З , О езсћ гс Ш е скгг гО т гзсћ еп СГЈегаШг, други део П 935ј, стр . 431: „С а осећан>ем о л а к ш а њ а ч и тал аи ис- п у ш та то г п е с н и к а и з р у к е “ . М о м зе н ј е П е р с и ја н а зв а о „сујет- ним м ом ком без д у ш е в н е сн а ге , к о ји се т р у д и око поезије*. Ј о ш је Г ете зн а о д а ц е н и т о г и е с н и к а ,.ко ји , с к р и в а ју ћ л на;- гор че н езад о во л кггво у с и б и л и н с к и м и з р е к а м а , у м рачн им хек- сам етр и м а и зр и ч е сво ј о ч а ј“ Г Ју б и л ар н о издаи>е 37, 217ј. — Ј<г- д и а реч и з П р о л о га П е р с и је в о г — т д еп И 1агдИ ог у е п 1 е г („песмс д ар п р у ж а т р б у ш и н а “) — н и т и р а се у ЈЈа м о о во м си н о вц у . —V л р о зи н а п и с а н о д ел о З а И ге соп Г ге 1е 1ихе скт з 1е д о п г с!е Р е г з е („С ати р а п р о т и в р а с к о ш и и о П е р с и је в о м у ку су Д увр- ш тен о је у Салон и з 1767 (Д е л а X I 89 и дд.). Т и С а л о н и (8а- 1гјп8) и у н и су ц и т а т а и з л а т и н с к и х п е с н и к а .

н „М оралисан>е“ је сл аб о ст и „ ф а т а л и с т е “ Ж а к а (ДелаVI 82).

КХ)8

Л И Д Р О И Х О Р А Ц И Ј К

»согготри« раг 1сиг јсмсиг, тага, раг аШеигз, »1е р1иг, ас1го1Т соггир1сиг (1е$ ртззаШз«, таиЛН Месепе цт 1е гарреИе а 1а соиг, зтхН^пе, 1т аиззг, ди*оп ригззе сгогге Га^огг аскс1е раг Лез Нскеззез е1 ојјге Ле 1е<> гсаШеиг 51 оп 1ез те( а 51 каи( рггх. »РгесерГеиг Ле 1оиз 1е$ кот т ез Лапз 1а тога1е, Ле (оиз 1ез Ш(ега(еигз Аапз Гаг( Л*есНге« зоп аг( Лез соп(газ(ез, зоп »е!е^а- поп« Лапз 1ез ОЛез, за »гагзоп« Лапз 1ез Ерг(ге$, за »јтеззе« Лапз 1а заЕге, »зоп $ои( ехдтз папз (оиз 1ез оиуга^ез«, зетк1еп( а В Т его( 1т аззигег 1а рггтаШе зиг (оиз 1ез рое(ез Ле Коте („Песник Тибура за њега је ближњи чија га ириоиост следи кроз читав живот, час као саветник, час као повереник, као мудрац што, од свих задо 1Вољстава која од жмвота тражи, ни сам не цени ништа толико колико одмор и невиност села; великаши га траж е више него било кога другог 'исквареног' његовим наклоностима, а он је, опет, 'највештији кваритељ моћних', он проклиње Мецена- та који га упозорава на двор, а сам се љути како неко може веровати да га је купио богатством и нуди му да га врати ако је оно толико скупо. 'Пошто је он тај који свим људима поставља мерила у моралу, а свим литератама у вештини писања', Дидроу се чини да му његова вештина контрастирања, његова 'узвишеност' у Одама, његов 'разум' у Пиамима, ње- гова 'истанчаност' у сатири, 'његов изванредни укус у свим делима', обезбећују првенство мећу свим песницима Рима“)- Но о Дидроовом односу према Хо- рацију знамо и више9 * II.

Када Дидро каже: Ее Ис (1’Ногасе ез( пе јагге Лез уегз. . . ; 1е тгеп пе тогаНзег („Хорацијев тик је да пише стихове . . . а мој да моралишем“) — онда је у томе већ садржано то да му је у Хорацијевим сати- рама битна критика морала, док му је мало стало до поетске форме. Дидро нема нш склоности ни талента

9 Упор. и опис Х орацијевог ж ивота на селу у Дела II434. — На сликара Дидро прим ењ ује оно ш то Х орације (Ерг.II 1, 211 и дд.) к аж е о драмском песнику (Дела XI 79). — Остале алузије: Согг. гпесШе (Необјављена преписка — I, 99; I, 199 итд.).

1009

за прављ ењ с сти хова10. Он Ке стога сг*ојс • . : :,р,. сати у проти. Али и он јс ипак повромс<н<> .гг- 7 ;ма.?И да Х орац и јсву песм у преточи у ф ран ц уоо- . и Т ако је настао — н аж ал о с т н ед ати р ан — Т»у/г7/|С/ј^ | !Љ ге аи с о т т с п с е т с М (1е \а р ге п п е ге ч ап гг Л Н о г^ 1 („СзоГипан превод п о ч етк а Х о р ац н јев е пр..- 'лгигх Д сла IX 42 и .тд ). Он иочиљ е к ш и и .т л -; Пр',22 стнха о р и гн н ала. П отом Д ц д р о наставл. ;: *

Јс 1}ои1(1Ј5 }и5ди'ап ћои! з ш и г е 1ог, раг, гЈ Иогос г>:МаЈ5 1о (Лга1-је! гсг топ диШе 5'етћагпг м*.5оп ФсгН гЈесоиви п'ојјге 4 топ јидетепI(}ие <Јеих 1атћеаих ехдигз гарргоскех зоИетги-п4

(..Хтео сам до краја да следим Хорацијепе коракс Али рећи ћу! Овде се мој водич збуни. / Његов расларини слис нуди по моме суду / Само две раскош не крпе спојсие улудо ),

IИ један модерни коментатор Хорације каже: „Одавде (стих 22) не води никакав мост према следећим раз- матрањима, ма колико Хорације настојао да прикрије прекид . . (Кислинг-Хајнце). Дидроов покушај пре- воћеља за нас има значај само као симптом н>еговог интересова^ва за Хорација. Исто важи и за његово подражавање једне Хорацијеве оде и за веома сло- бодну прераду једног мотива из Хорацијеве сатире (Д е л а IX 45 и 47; недатирано). Уз то долази Скаги 1 у п д и е (Д е л а IX 36 и дд.) са Хорацијевим мотом М7 5те с!Љ ие у е п а („Ништа без богате жице“). Том дел- цу претходи следећи податак о садржини: СаШ еиг з а Д г е з з е а и х је и п е з р о е ! е з с!е з о п 1 ет р з е! 1еиг А\Х »У ои з д т у о и з р г о р о з е г Ае ск а п Г е г 1а к е а т е , 1сиззег а А п а с ге о п з е з г о з е з е1 а Г А ггоз1е з е з р е г ! е з . С ез Аеих р о е1 е з а т з г д и Н о т е г е , У гг^И е, ТИ?и11е еI 1е Т аззе , оп1 еи 1еиг у е т е . А у е г 1а уб1ге . V о т е г-^ о и з за ^ о гг се дие с е з 1 ц и и п р о е ! е ? 1п1егго% ег 1ез т а п е з (ГН огасе, еХ со п Н п и ег (Г есггге о и п е с г т е г р1из« („Аутор се обраћа младим песницима свога времена и каже им: 'Ви који хоћете да опевате лепоту, оставите Анакреонту његове

10 Њ егове сачуване песме готово искључиво су лака дру- штвена поезија.

Д И Д Р О И Х О Р Л И И Ј К

ружс И Армосту НЛ5ГОНС ОИСС}Х:. Ти диа ПССНИГИ, КУН и Хомер, Вергилије, Тнбул и Тасо, и м а ;и с н о ‘| • надахнуће. И.мајте и ни сиојс. Ж с пгтс. лп • • н- шта је то песник? Питајтс ссни Хорација, пл исјл вите да пишете или више н е гтишите’1'). Т а ј ттрогрлм се онда спроводи у пелом питу стр^>фа. На к •,•• с пеонику у некој врсти визијс јављ а Х орзније, ока- рактерисан као

. . . зес1а{еиг <1е 1а 8Гтр1е паШгеЕ г ји зц и е сћ ег 1ез тог1з <Озсхр1е <1’&ргсигс

(...... јед н оставн е п рироде следбених / П а чак и ?.:сђ/ мртвлмаЕпикуров у ч ен и к* ),

и дели поуке о суштини и задатку песништва. Други пут Дидро Х орацијеву Лг5 роеп са узима у заштиту од једног педантног обраћивача (том VI 384). Или 1773. опату Галијанију (Аћће СаИаш) — који је написао један, тек 1821. објавл>ен, коментар Хорација — у дужем писму саопш тава (VI 289—302) интерпретацију једног Х орацијевог стиха која одступа од уооичајене (С агт т а I I I 6, 1). У једном недатираном писму Не- ж ону он бира Х орација као сведока за сопствену естетику: От , т оп ат(, Н огасе зезГ гесп е зиг 1'апН- сот ат еп, е1 Н огасе а^оМ гагзоп. Је пе зсаигогз јагге сеП ат саз (Је се1т дш ск егске аи јгопНзргсе 1е пот с1е ГаШеиг, р о и г зса^от зИ АоИ арргои^ег ои Шатег . . . 81 је М з Г А п роеН дие (ГНогасе е51 Гот га^е сГип кот т е Пе %ете е1 ГАг1 роеН ^ие Не ВоИеаи Гоиуга&е (Гип к о т т е Ле5 5еп5 дш а Ни %от еI цт 5саН 1ге5 Т е п јат е ип уег5, М. Пе Гакагре 5е г е с п е га . . . (Согге5- рогкЈапсе т еНпе) („Да, пријатељу, Хорације се побунио против антикоманије, и Х орације је био у праву. Не бих умео да ценим онога ко на насловној страни тражи писца како би знао да ли да га хвали или да га ку- д и . . . Ако каж ем да је Х орацијева Песничка ум егн осг дело генијалног човека, а Боалоова Песничка умет- ност дело разумног човека који има укуса и који врло добро зна да напише стих, господин Ларп бн

“ Алузија на Хорација, Ер1 II 1.

1011

К В Р О П С К А К Н П 1 Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С ГГД ЈВИ в г к

се поб\*нио . . Н с о б ја в љ е и а и р с и и с к а , 1931, том I З04

н д .). П о д сс ти м о с с н а к р а ју и 8 и р р 1 е т е п ( ап Упуа^ (1е Вои$аГп\'Ш с ( ..Д о д а т а к Б у га н в и л о к о м путовалу') н о си м о то и з Х о р а ц и ја (5 а г , I 2. 73 и ; џ :

Аг циаМо теИога топег ридпаМГадие Шпч П7ГС5 ори па(ига зиае, Ги 5« тоАо гес(е Оирепзаге геНз. ас поп јид\.епс1а ре(епсИз Јттиссге. Тио иШо гегитпе Гаћотез,УИ геЈегге ри(а$?

О како боље нас уни, колико противречно н .и м а .Природа с обиљем својим, кад исправно хтео би са м о Газдоват н»оме, а оно што избећи вал,а кад не би С пожељним мешо. Да л* страдаш са своје ил’ ствари кривЈаде Мислиш, свеједно је то?

Шта то значп? И на шта се односи искортпћена Хорацијева сатнра? Пратимо опет Кислиш-Хајнцеа. „Та сатнра је својим главним дело.м усмерена против све раширеиије склоности тадашЈБег бољег друиггва ка браколомни.м односима, али она не кажњава са станошднта моралисте, него ругајући се у тада вла* дајућем фриволном тону таквом чину као лудости, тако што издваја тзв. т оесћиз ('прељубника') као тип људске лудости“. Хорације излаже да браколомство понекад може да има веома мучне последице, „док је општење са слободним девојкама много сигурније“. Човек може да следи природни нагон, али треба да се мане лова на матроне, „који доноси више непри- јатности него уж ивањ а“ . Ту почињу стихови које је Дидро изабрао као мото. Они отпршшке кажу: „Ко- лико су м.ного боља — и колико супротна твом (пре- љубниковохм) чину — средства која нуди у свом бо- гатству мајка природа да би задовољила нагон, ако само хоћеш да њоме правилво владаш и држиш се 12

12 И реге б.е РатШе (Агз роеИса) (Отац породице [Пе- сничка уметиостЈ — 156 и д.), Ие {Пз па(ите1 (Ванбрачни син, исто 363 и дд.), Ие 1а роезге д.гатаПцие (О драмској тгоезији, исто 348 и д.). — Једна алузија на Хорација налази се у тому VI 44.

1012

Д И Д Р О И Х О Р Л П И Ј Е

само ваљаног уживања. Верујсан ;ш да није важно да ли си за своју неорећу крив сам, или је она за- снована на самим стварима?“ Дил.ро је ич те аггире могао да ишчита препоручивање јсдног при.роднот полног морала који лешпгмише уживан>е — аа.тмчкп пандан такорећи уз разматрање ш г Гтсотчтттл (1’аиаскег Дез Меез тогаГез а сегШпез асИст ркуви диез цт пеп сотроПеШ раз („о непотодности да се етичке идеје примељују на извеоне физичке радн>е које их у себи носе“): тако, наиме, гласи поднаслов ,Додатка“. Видимо, дакле, да Дидро воли да своја дела додавањем мота повеже са мисаошш токовима свог омшвеног писца Хорација. Он, модспан писап, обраћује проблеме човечанства који су заокупљали већ његовог учитеља Хорација. Али, он их обраћује у прози — коју је примењивао и у драми.

Исто то важи и за Рамоовог синовца. Та „друга сатира“ Дидроова доведена је стављеним мотом у ве- зу са седмом сатиром друге књиге Хорацијеве. Ње«а тема је стоички парадокс: „Само мудрац је слобо- дан, а свака будала је роб“. Тај став сада — у томе је драж те композиције — заступа један роб и то на- супрот сопственом господару. Дав (Бауцб), роо, обра- злаже да се већина људи стално колеба измећу пра- вде и неправде. Будалама их чини та таециаШаз („неуравнотеженост“)13. Ту је богаташ кој-и се час раз- меће луксузом, час изиграва сиромаха; час би у Риму да се курва, час у Атини да филозофира,

УетШттз, дио1цио! зипГ, паГиз гтдигз.П о р о д н е н а к л о н и х В е р т у м н а с в и ју д о је д н о г .

То је мото Синовца. УегШтпш (има везе са уег!о [,,окретати“]) променљиви је бог годишњих доба, „италски Протеј“ (Кислинг-Хај нце), потом ознака за самог несталног човека. Будала, чија је мана таедиа- Шаз, за тај свој дефект има, такорећи, да захавали

13 У с л и ч н о м с м и с л у Х о р а ц и је у 8а1. I 3, 9 к а ж е пИ аеоџаХе Јг о т г т јиИ ИИ („ ч о в ек тај н и у ч ем п о ст о ја н н е б е - ш е") з а л у ц к а с т о г п е в а ч а Т и г ел и ја .

1013

немилосрднмгм бож анствим а Вертумничв у чијем знаку р о ђ ен '\ Дав се усуђује да и свог ок.аодара Хо рација убројм у будале: „Не хвад-иш лч ти фругаоде обичаје старог времеиа, а не би хтео н.и но коју цену да се нађеш у гвему? Своја убеђегва ни сам не схва- таш озбиљно. У Риму чезнеш за Ж1И.јзоо|М на селу, али на селу сањ аш о граду. Кад ниси ни код кога позван, хвалиш свој посни купгус. А провииие радо уживаш у јелу код свој|Их богатих покрог.нтеља. Во- диш туђу ж ену и њен ои роб, ја се задожсцавам про- стигутком. Где је ту разлика? Хођеш да будеш мој господар, а роб си тако мтогих ствари и људи, од ко- јих зависи иопуњеље твојих жељ а. Оне те покрећу амо-тамо као марионету на концу:

81 Ти, тгМ дш гтрегИаз, аИгз зегигз тгзег а1дие ИисегГз и1 пегигв аИетз тоМ1е Идпит.

81 Ти, што господар си мени, пред другима шениш ко слуга, Воде те лутки на подоб што виси о концима туђим.

Ко је слободан? Само м удрац!“То је ооновни ток Х орацијеве сатире. Предочимо

ли себи садрж-ину Рамоовог синовца, унутарњи однос постаје одмах јасан. О пажа се сличност између роба Дава, који користи карневалску слободу Сатурнали- ја, и паразита Рамоа, код кога се ГпаециаНШз већ на почетку наглашава као главна црта његовог бића: с’е$1 ипе сот розе с1е НаШеиг е1 &е каззезе, Зе ћоп зепз е( <1е <1ега150п. . . 0ие1циејог5 И е5Х таг§ге е1 к а у е . . . Ре то15 5шуап{, И е51 &га5 ег гер1е1. . . Аи- јоигсТкш еп Ип§е 5а1е.. . Ветагп рои<1ге, скаизве, јгГ5е. . . („то је мешавина узвишености и нискости,

п УегГиттш з ј е с т а в љ е н о у п л у р а л „ к а о д а р а зл и ч и т и по- ја в н и о б л и ц и т о г б о ж а н с т в а п р е д с т а в љ а ј у и с т о т о л и к и број с а м о е т а л н и х б о ж а н с к и х л и ч н о с т и “ ( К 1 Е 5 8 Е Ш С - Н Е Ш 2 Е ) . Ует- Гиттаз гпгдшз тгазсг („ б и т и п о р о д н е н а к л о н > е н и х В ертум на“) з н а ч и и с т о ш т о и б и т и р о ђ е н п о д „ н е с р е ћ н о м зв езд о м " . На Д и д р о о в о п и тан > е Р а м о у з а ш т о у з т а к о в е л и к м у зи ч к и тале- н а т н и ј е п о с т и г а о н и ш т а , Р а м о п о к а з у ј е у н е б о речим а: Е1 ГазГге! ГазГте! („ А з в е з д а ! З в е з д а ! “). К а д ј е н>ега с т в а р а л а , при- р о д а с е , в е л и , к р е в е љ и л а (Дела V 475).

1014

Д И Д Р О И Х О Р Л Ц И .1 К

ддравог разум а и безумл>а . . . Понекад је о!« пстмјои н блед . . . Следећег месеца он је дебео н мастап .. . Данас у дрљ авом рубљу . . . Сугра наиул/ран, обувеи, о ч е ш љ а н ...“ , Д ела V 388). Улореиимо са »нл карак- теристику певача Т игелија код Х орација у У,а!. I 3. За њега се у стиху 17 и д. каж е пИ /м/7 тиџиип т: т граг зЉг („ниш та јо ш не боше себи несли-ш(ије“); за синовца Рамоовоал п е п пе сНзаетМе р1из с1е 1т дне к и -т ет е („ниш та ни је различитије од њега пего он сам “ V 388). П ојам 'таедиаИхаз био је Дидроу мо- ж да пред очим а и приликом напомене уиућене Ра- моу: Је геу е а Гте^аШ е сЈе уоХге Хоп 1апШ ћаш, 1ап- Ш ћаз („С ањ ам о неуједначености вашег, час висо- ког, час дубоког то н а“ , V 455). Али та сличност из- мећу Д ава и Р ам оа ни је све. В аж н ије ми се чигш да је основна тем а — сулротстављ ањ е будале која робу- је невољи, потребам а, похлепм, страстима, и мудраца без потреба и зато једи но слободног — идентична у оба ова дела. П оробљ авањ у човека од стране сопстве- них ж ељ а код Д и д р о а одговара тема: Г кот т е песез- в к е и х . . . р а зз е за V1е а ргеп П ге е1 а ехесиХег Пев ров1- 110П5 („човек у невољ и . . . проводи ж ивот заузимајући и д рж ећи п о л о ж а је “). А Х орацијевом порећењу са марионетам а одговара тем а пантомиме са зааршетком: И у а роигХаШ ип е1ге сИзрепзе с1е 1а раШ от ш е, с*ез1 1е рћ П озорке дш п а п е п еХ пе (ЈетаШе п еп („ипак постоји једн о биће лиш ено пантом(И!ме — то је фило- зоф ко ји ниш та нем а и ниш та не тр аж и “). Марионета и пантомима — обе слике потичу из круга позориш- них м етаф ора (вид. поглавље 7, § 5). Порећење с ма- рионетама м ож е д а се п р а ш у прош лост све до Пла- тона, цео тај ком плекс м етаф ора лостао је онда опште добро киничке дијатрибе, из ко је је онда вероватно продро и у Х ораци јево дело. То ш то је Дидро за то уврстио сродну слику велике пантомиме живота, по- везано је са чињ еницом да га је пантомима — али под којом најчеш ће, супротно употреби у немачком језику, подразумева гестику и музику које прате глум- чев наступ — ж иво заокупљ ала у склопу његове дра- матургије: једно поглавље његовог сзписа Ое 1а РоезГе Јгат аН дие (О драм ско ј поезији) њ ој је посвећено

1015

(Дела, том VII 377 и дд.), а и један самосталан чла- 1нак (VII 458 и дд.)* Рамоов синовац -ингјс. само, а мож да нрома Дидроовом схваташу није ни у првом реду, музичар: он је у најм ањ у руку исто толико и витуоз — овде, додуше, неме — пантомимс. Он је ро- 1хмш, генијални имитатор: а сва уметност је, према Дидроовом убеђењу, ГтгШго паШгае (,дшдражаваље природе“)- У том смислу оиновац није само безвредни паразит, него и високоталвнтована уметничка приро- да која је пропала због оопствених грешака, али и због социјалне нвправде. Оно Ја у том дијалогу, ме- ђутим, јесте 1)ет5 1е РћИозорће*5, који је волео да га зову Диоген, а чије име и овде наводи: В1о%епе $е тодиаГI Аез ћезот з („Диоген се подсмевао потреба- м а“ , 484). К ивичком мудрацу потребна је само при- рода. А коме се обраћа дивљ ак? а 1а Гегге, аих ат- таих, аих рогззопз, аих агћгез, аих кегћез, аих гастев, аих гт ззеаих („земљи, ЖЈИвотињама, рибама, дрвећу, трав)И, корењу, потоцима“ , 484). Узорни дивљак са Та- хитија, кога срећемо у 8ирр1етеШ аи уоуа&е 6.е Вои~ %агт?Ше, и Диоген два су модела животног идеала који се филозофу Д енију чји н и о најдостојнији и који једини води ка унутарњ ој и спољној слободи. Тако је ми- слио и певао Х орације, и та схема структурисања 15

15 Тако Дидро себе назива у В.едге1з зиг та игете гоће б.е сћатЂге („Жал за старом кућном хаљином"), а у том кратч ком спису он такође хвали мудраца који нема никаквих по- треба. — Друго једно важно место налази се у Фаталисти Жаку: Јасдиез, иоиз Иез ипе езресе (1е рћИозорће, сопиепег-еп. Је загз Ђгеп дие с’езГ ипе тасе Шћоттпез осИеизе аих дтапЛз, (ЈеуапГ 1ездие1з Из тге ЏесћгззепГ раз 1е детгои; аих тадг- зГгаГз . . . ; аих ргИгез . . . ; аих росИез, детгз затгз ргтсгрез еГ дш тедатб.епГ зоИетеп^ 1а рћИозорћге сотте 1а содпее Лез Ђеаих-агГз, запз сотрГег дие сеих т&те ШетгГге еих дш зе зопг ехетсез (Јатгз 1е депге осИеих б.е 1а заИте, п’отг1 е1е дие без ј1аИеитз. . . („Жак, ви сте некакав филозоф, привикните се на то. Добро знам да је то врста људи мрска великашима, пред којима се она не клања; судијама...; свештеницима.. песницима, људима без начела који на филозофију будаласто гледају као на секиру лепих уметности, не мислећи на то да су управо они међу њима који су се окушали у одвратном жанру сатире, били ништа друго до ласкавци. . VI 78).

1016

Д И Д Р О И Х О Р А Ц И Ј Е

— и ништа више! — Хорацијеве сатире дала је Ди* дроу подстицај за његово ремек-дело.

Екекурк:и о Монтескјеу и Дидроу излазе изван оквира питања ове књиге утолико што не указују ни на какав однос према латинском средњем веку. Али тема те књите води органски ка једном прошире- ном постављању питања: о односу европске књи- жевности према латинитету свих епоха. 0 „епохама латинитета“ надам се да ћу расправљати на другом месту. Радове о Монтескјеу и Дидроу ставио сам у екскурсе због тога јер они показују да модерна ието- рија књижевности долази у опасност да поће потреш- ним путем кад изгуби под ногама тле хуманистичког образовања.

Б И Б Л И О ГР А Ф С К А Н Л П О М Б Н д

За онс читаоце којима срсдњовеконма Јатнска књижсвност ннје блиска дајем следећа упугства.

За прву оријентацију служи Увод у сребњовеко- вни латински (Етјикгипј* т Лаз Ми1е11а1ет) Карла Штрекера (КАКБ ЗТК.ЕСКЕР.), треће издање, Берлин, Вајдман (МеМтапп), 1939. — Француски мревод: КАКЕ ЗТКЕСКЕК, 1п(гос1исПоп а Ге1ис1е с!и 1аНп те- <Ие\’а1, 1гад.т1е Ае ГаНетапс! раг Раи1 ^ап с1е У/оезНјпе, Ргојеззеиг а ГЈЈптегзНе Не СапН. БШе (Р. С1агс1) е1 Се* пе\;е (Е. Огог), 1948. Овај превод препоручује се због библиографских допуна.

Преглед целокупне средњовековне латинске књи- жевности до 1350. даје само Густав Гребер у Пре- гледу романске филологије (СТЈЗТАУ СК.0ВЕК, Сгип- дпр с!ег готатзсћеп РШШоте); том II, 1902, 97—432. Најобухватнији и најпотпунији приручник дао је Макс Мамицијус (МАХ МАМ1ТШЗ, 1858—1933) у сво- јој Историји латинсгсе књижевности средњег века (Се- 5сћГсћГе д.ег Шегтзсћеп ГНегаШг дев МШеШхегв). Том I (1911) иде од Јустинијана до средине X века; том II (1923) од сродине X века до избијања борбе измећу цркве и државе; том III (1931. у сарадши са Паулом Леманом [РА1ЈЕ БЕНМАХМ]) од избијања сукоба с црквом до краја дванаестог века. — Кратак али проницљив преглед о старијем времену до 1100. год. даје Ж. де Геленк (Ј. БЕ СНЕБЕ1МСК) у својој Латинској књижевности средњег века. I Од почетка

1018

Ј ,И (. I V '

<х> гра ја каролинипсг рг,,<-< а, , , ј ; ,, Г/.

рспесансе *)о сп. Апселма П.<п<ч-,(I. ЈЈерш* 1с$ опџп"*, ји-,<р<о <}■■ 0 , < :

мтсе сагоИпџеппе; / / . />/» /« г"и<,< ■ ,. г > < ог-,:..■■ а НаШ Ап\е1те), Пари'), 1949 Дј';, г: > к- - , , .шх;вс*гио тк>ссбан ирикал. ///. ' ,ог Дс !<;. /н;.'. ам XIГ иес1е (Успоп л агишлг.е г.њи%*.е е и / / / ; лва то.ма, Бриссл и Плри.т, 19/9 г ,укажем и на свој чланак „Једна ноаа и- п.ан ; . 'нх/вековно-латинске кн,и.жевно<ли“ (Рот.ат’>ск". !•<,- хскип%еп 60, 1947, 617—630), ил кота ци: ида.и: беров преглвд био је велика слика стаи>а, <:о\о'оухал гахвоппе, средњовековне латинске кн,и*жевжх.ги По* замашно дело Маницијусово личи на нодрумску /у ,- ;2сторију у којој је под стручним иадзором магапиони- сано хил>аде сломеника. Отац ле Геленк је илвадио <највредније скспонате и изложио их у свеглој новој зграли. Тако је настао 'Му.зеј латинског срелњег века' који ће истраживачу ка<*Ј» и л>убител>у пружити поуку и уживан>е. Један потонуди свет поново је оживл>ен.“

Ко жели да чита средњовековне текстове које сам наводио, мора се код Маницијуса Ј/бавестити о изда- њима. Да сам њих иаводио, то би значило несразмерно огперећен>е ове књиге, у шта ће се читалац лако уве- рити на основу следећих примера.

У поглав;цу 3, нап. 11 цитира се дело Тои.5 рћИочо- рШе (Извор филозофије) Готфрида из Бретеја (Вге- 1еиј 1). Код М а; г и I ;ијуса III 1111 нал ази мо: ,, 0ос1е1 г!<1 уоп Вге1еиј! 777 и дд.“ Ако отворимо ту страницу, на- лазимо стр. 779: „Издање М. А. СНАКМА, Ропз ркИо- *оркге, Роете тв(1И (1и X I 1е $гес1е, Саеп 1868“.

У Јкллавл>у 3, нап. 18 цитира се Некам (Меск- ћаш) \УК10НТ. Маницијус III 1132 даје: „.Ме^иат,>\'ескат, надимак Александров 784.“ На стр. 787 нала- зимо податак: Тћ. ШВШНТ, А1ехап(1п Иескат Ое па- !ип$ гегит НкгГ (1ио (Александар Некам, Две књиге о прироои), Лојјдон, 1863.

У истој напомени се цитира: „СоИГпес! \'оп УЈ1егћо .Чреси1ит гецит (Кнежевско оглеОало) \УА1Т2 [Вајц].— Код Маницијуса III 1111 налазимо: „СоЛпс! уоп

1019

Е В Р О П С К Л К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Г К ,Ј ,''* И НК.К

УИегБо, Кар1ап РгЈес1г1сћб I („Г. од Витерба, капелаи Фридриха Г‘) . . . 8реси1ит ге&ит 394 и д.“ Потом на стр. 395: „Издање дела 8реси1ит ге&ит, АД/АХТ7, МО. 55 (то јест Мопитеп1а Сегтатае Шзгопсо — „Исто- ријски оиоменици Немачке“, одељак 8спр1оге$ — ,,Писци“) 22, 21—93.

У поглављу 7, нап. 20 цитира се: Сш§о МеАиап- опе$, МЊМАКТ (Вилмарт) 1936. Пошто је последњи том Маницијусо1в изашао 1931. годоше, морамо погле- дати де Геленково дело 1ЈЕ$$ог. . . и тамо налазимо I 205: Б. А. ШПЈМАК.Т, МесИ1аНопе$ Ст%от$ Рпоп$ Саг- 1ћи$Гае („Медитације Гвигона, приора манастира Шар- тр>ез [Картузија]“), ће КесиеП (Зез Репзевб с!и Р. Сш- ^иез, ес1. сор1е1:е ассошра§пее (Зе 1аћ1еб е! (1'ипе 1га- ЈисНоп („Зборник мисли нриора Гвигона, целокупна дела са табелама и преводом" у: Е1ис1е$ Де рћИозорШе тесИеуа1е, XXII, 1936).

Предрадње за ову књигу чине следеће моје рас- праве:Јог%е Маппдие ипс1 с1ег Кагзег^есЈапке („Хорхе Манри- ке и идеја цара“) у 2КРћ 52, 1932, 129—151.1иг 1п1егрге1аПоп с1е$ А1ехт$Нес1е$ („Припог интерпре- тацији Песме о Алекоију“) у 2,КРћ 56, 1936, 113—137. СаШегоп ипЈ сИе Ма1егег („Калдерон и сликарство“) у КР 50, 1936, 89—136.2иг Шега1ига$1ћеПк Ае$ МШе1а11ег$ („О књижевној естетици средњег века“) I у 2КРћ 58, 1938, 1—50; II 2КРћ 58, 1938, 129—232; III 2КРћ 58, 1938, 433-479. ВгсћШпјг ип<1 Кће1опк Гт МШе1а11ег („Песништво и реторика у оредњем веку“) у 1ОУјј! 16, 1938, 435—475. 8сћегг ипЛ Егп$1 т тШе1а11егИсћег ВгсћШпј* („Шала и озбиљност у средњовековном песништву“) у КР 53, 1939, 1—26.Оге Ми$еп 1т МШе1аНег („Музе у средњем веку“) у 2КРћ 59, 1939, 129—188.Тћео1о%Г$сће Кип$11ћеог1е гт $рат$сћеп Вагоск („Те- олошка теорија уметности у шпанском бароку“) у РР 53, 1939, 145—184.Тћео1о%Г$сће РоеНк гт Иа1гет$сћеп ТгесеШо („Теолош- ка поетика у италијанском треченту“) у 2КРћ 60 1940 1—15.

1 0 2 0

В И Б Л И О Г Р Л Ф С К Л НЛ ПОМЕНА

Оет АгсМрое1а ипд д.ег 8Ш ппПеИшсипзскег Рккгип^ иАрхипоета и стил средњовековног латинског песнн- шггва") у КР 54, 1940, 105—164.\ИНе1а11егИскег шгп Вагоскег ОГскшп^взШ (,Средш> вековни и барокни песнички стил':) у Моаегп Рћпо 1о%у 38, 1941, 325—333.Веига§е гиг Торгк д.ег тагеШгегИскеп Шега1иг („При- лози топици средњовековне књижевности") у Согопа Оиегпеа, 1941, 1—14.Торгса (,,Топика“) у КР 55, 1941, 165—183.1ит Вап1ејог5скип% („О дантолошји“) V КР 56, 1942, 3—22.КЈШоггзсће МаШгзскпдегип^ 1т МШеШгег („Реторич- ки опис природе у средњем веку“) у КР 56, 1942, 219— —256.8скНј1- ипд ВисктегаркогГк т дег М/екШегаШг („Ме- тафорика писања и књиге у светској књижевности1*) V ВУЦ1 20, 1942, 359—411.МШе1а1{егИске Шега1иПкеог1еп („Средњовековне књи- жевне теорије") у ЋКРк 62, 1942, 417——491.Ваз Сагтеп де ргосИсшпе Сиепотз („Песма о Гане- лоновом издајству“), у 1КРк 62, 1942, 492—509. МШеШ1егз1шИеп („Студије о средњем веку“) у 1КРк 63, 1943, 225—274.Раз гШегИске Ти^епдзузХет („Витеппси систем врли- на“) у ИУјјг 21, 1943, 343—368.Вап1е ипд даз Шегтзске МШеШгег („Данте и латин- ски средњи век“) у КР 57, 1943, 153—185.1иг Сезскгскге дез УЈоПез Ркпозоркге Гт МШеШгег („О историји речи филозофија у средњем веку“) у КР 57, 1943, 290—309.АпНке КкегоПк ипд Vег§Шскепде ТиегаШтчззепзскајг („Античка реторика и упоредна наука о књижевно- сти“) у СотрагаТте ТИегаШге I, 1949, 24—43.АпНке Ра1ко5Јогте1п т дег Шегагиг де5 МШеШХегз („Античке формуле патоса у књижевности средњег века“) у ЕзШдгоз дедгсаЛо5 а Мепепдег Ргда! 1, 1950, 257—263.ВаШе ипд А1апиз ак 1пзиН5 („Данте и Алан из Лила“) у КР 62, 1950, 28—31.СВег сНе сдгјгапгбзгзске Ергк („О старофранцуској

1 0 2 1

КВРОПСКА КЊ И Ж ЕВНО СТ И Л АТИНСКИ СРКДН.И ВЕК

епкци“) у 7.КРН 64, 1944, 233— 320, те под истим на- словом: II у КР 61, 1948, 421—460; III ПР 62, 1950 125— 157; IV у КР 62, 1950, 294— 349; V у ЖРк 6б’ 1952, 177—208.

СКРАНЕНИЦЕ

АОВ = АП^етете ЈеШзске Вш$гарк1е (Општа пема- чка биографија), 1875— 1912.

А. к. — Апа1ес1а кутпгса тесШ аеуг (Збирка средњо- вековних химни), изд. С. М. ЦКЕУЕКб, С1. ВЦЈ- МЕ и Н. М. ВАМШ 5ТЕК, Лајпциг, 1886 и дд.

А1МА = Агскмит ШтИаНз тесШ аеу1 („Архив за средњавековни латинитет“), ВиПеНп Ии Сап$е.

А.Р. = Ап(ко1о$1а РаШта (Палатинска антологија).ВАЕ = ВШШеса бе АШогез езрапоШ („Библмотека

шпанских аутора“).СВ = Сагтта Вигапа (Песме из Бенедиктбојрена),

изд. А. НЊКА и О. 5СНИМАНМ (Хилка и Шуман). I. ВаШ: Тех1. 1. ЕНе тогаШк-за^упзсћеп ПГсћШп- §еп (I том: Текст 1. Морално-сатирично песништво). Хајделберг, 1930. — I. Вапд.: Тех1. 2. Бге БгекезИе- дег (Љубавне песме), изд. О. 5СШЈМАМ1М, Хајдел- берг, 1941 — II. Вапд: КоттеШаг (О. 5СН1ЈМАШ). 1. Е т 1е1и т § . „В1е тогаНбсћ-ба1:упбсћеп Б1сћ1:ип- §еп“ (Коментар. 1. Увод. „Моралио-сатирично пе- сништво“), Хајделберг, 1930. П есм е које у том из- дању још нису објављене м орају да се користе по едШо ргтсерз Ј. А. Ш мелера (Ј. А. 5СНМЕЕ ћЕК) (1847. и више пута након тога).

Сагт. 5пп1. = Сагтта Сап1аћп§еп5га едгдп КАК0ПЈ8 8ТКЕСКЕК (Кембриџске песме, издао Карл Штре- кер), Берлин, 1926 (МопитеШа Сегтатае к($1о- пса).

Саббшбог МУМОК.5 = С аззтдоп 8епа1оп5 1п5П1ипо- пе$, ед, јг о т 1ће Мапи5спр15 ћу К. А. В. МУИОК5 (,Основи Касиодора Сенатора, издао гсрема ману- екриптима Р. А. Б. М ајнорс), 1937.

СНК15Т-5СНМШ = Мћ1ће1т уоп Сћг1б1:б Се5скГсћ1е с1ег %НесћГ5скеп БпегаШг. 8есћ$1е Аиј1а%е ип!ег Мп-

1 0 2 2

В И В Л И О ГРАФСVД НД ^ н д

мчгкип% уоп О. $1аекип кеагк‘!(;с' \ а>п 1/тД^'и ЗсктШ. 7.\\?еиег ТеИ (Истори)с ?.рчк> кп>чж'!.-аа- стп Вилхе.тма фон Крпста. Шссчо ;• г нтс. . „ лрадн>у О. Ш телина (>бралио В. ПГми т ;Јо\ и; т- 1920— 24.

СЊ = Согриз таспрНопат [лИишпап 'Кориус ас.гип- ских натшса)

С 0 Н Е \т = Та »Сотете« 1а(те еп Ргаисе аи XII’ 5Гес1е. Тех(в5 риШ ез 5ош 1а сНгесНоп с1е ООЗТАУЕ СОНЕМ. Д ва том а (,Д ати н ск а ,комедија' у Фран- цуској у X II веку. Т екстови објављени под руко- водством Гистава К оен а“), П ариз, 1931.

Согопа диегпеа = СОК.ОМА 01ЈЕК.МЕА. Реб1§аБе, КАКЕ 5Т К Е С К Е К хигп 80. Оеђиг1б1:а§ с1аг§еђгасћ1 („Х растов венац. Јубиларни зборник посвећен К. Ш трекеру за 80. р о ћ ен д а н “), Лајпциг, 1941.

С8ЕТ, = Согриз 5Спр(огит ессГе^газПсогит 1а(тогит (Корпус црквених лагинских писаца, Бечко изда- ње л ати нских црквених отаца).

БОКМ 5Е1РР, А1рћаШ = РКА1М2 БОКМ бЕШ Р, Иаз А1ркакеI т МузНк ипс1 Ма&е (Ф ранц Д орнзајф , Алфабет у мистици и магији). Д руго издањ е, 1925.

ПС Агск. = ОеиТзскез Агскт јп г ОезскгскГе пе5 Мп- 1е1аћег5 („Н ем ачки архив за историју средњ ег ве- ка“), 1937 и д д .

ОУјј! = БеШзке Угег(е1јакг55скпј1 јпг 1л1ега1игш5- 5еп5скај! ипп СеГ5(е5§е5ск1ск(е („Н емачки троме- сечни к за н а у к у о к њ иж евн ости и духовн у исто- РИЈУ“)

ЕВЕКТ = АИОЕР ЕВЕКТ, АИџетете Се5ск1ск(е &ег ШегаШ г пе5 МШе1аНег5 1т АкепсНаппе (Адолф Е берт, Општа историја књижевности средњег ве- ка у Западној Европи) 1. том , 18892; 2. том, 1880; 3 том , 1887.

РАКАћ = ЕВМ ОМ Б РАКАћ, аг(5 роеНцие^ пе ХН е е( пи Х Ш е 51ес1е5 (Е дм он Ф арал, Поетике XII и XIII века), 1924.

ССИ = ИасћНскГеп уоп пег К§1. Се^еХНскајг пег МН5- 5еп5скај(еп ги СоИт^еп („И звеш таји Краљевског научн ог друш тва у Гетингену“)

1 0 2 3

СПМ = 0 € г т а т $ с Н - г о п т т $ с к е Мопагз^скгјј} { т* м ан ск о-р ом ан ск и мосечник**) ^

ИА1Љ4 = С. НА1Л4, К ке1огез 1апги т т о г е в (К. Ха^ц М ањ и лати н ски беседници), 1863.

Н 151. У јз. = Н Ш ог1зске У гепе!јаЈг Г55С п г1;г („Исторнј. ск н т р о м е с е ч н н к 44)

Н 2 = Н ш о ггзс к е 2е115скг1Ј1 („ И сто р н јск л часопж )1 С = ЈпзсгГриопез С гае са е („Г рчки натпнси *)ЈАСОВУ ЕК. С К . Н . = РЕ 1Л Х ЈАСО ВУ , ГНе Рга§тете

дег ^ггескгзскеп Н Ш оН к ег (Ф елнкс Јакоби, Фраг- менти грчких и стор и ч ара), 1923 и лд.

К Е И _ = 1. Н . К Е 1Е , С г а т т а Т г с г Гашгг (Н . Кајл, Латин- ски грам ати чари ), 1856— 1879. — 2. 1мз Соте4ш <4е О. РеАго СаЈЛегоп Ле 1а В а г с а . . . НаЛаз а 1к рог Ј . Ј . К Е И , (К о м е д и је Д о н П еара Катлерона д е ла Б ар к е . . . и зд а о Ј . К а јл . Л ајпциг, 1827—1830.

1АВМ ОИ.ЕЕ = Р 1 Е В К Е О Е Л А ВШ О ЕЕЕ, Н гзтгг Аг 1а Ии. 1 а :т е скгбН еппе. Тгозгегпе есНпст, гегие ег а и $ т е м 4 е р аг С и з1а \ е Вагс1у — (П јер де Лаориш, И стори ја хр и ш к ан ск е .ш тинске књижевности. Треће издањ е, п регледао и прош ирио Гухтае Бар- ди, 1947).

ЦБНМ АКХ Р$. а м . 1М = РА1ТЕ ЕЕНМ АХХ, Р ш Љ апПке 1л1егашг дез Х И иеШ игз (П аул Леман, Псе- у доан п сч к а к њ к ж ев и о ст средн>ег века), 1927.

IV. М Е У Е Р = ИЧ 1 Н Е Ш М ЕУЕН , С е$ атте 1 и АБ НапЛип^еп %иг т гп е И ш е гт зс к е п Н куитк. (Вил* хелм М ајер , С абране р асп раее о средњолагинСко} ритмици). Т ом I н II . 1905. то.ч III. 1936,

МСН = М оп ш п ем а С е г т а п ш е Ш згопса (Историјст споменици Н емачке)

МС $ $ = М о п и т е м а С е т ш п т е (Споменици Нсмач- ке). А1пеПип& 5 сН ргогез (Одед*ак „Пнсии").

ХА = Хеиев Агскп> дег Се$е11$ска}г }иг Ш еге Деигзске СезскгскгзкипЛе („Н овн архив др\*штва ш старв- ју нем ачку Јкторнографнју"). 1876 и д з

РАНЕ-ВКС5*ЕТ~ТКЕ.МВ1_АУ = С. Рагб, А. Впше1. Р Тгеш61ау. 1м Вегипззапсе Ји X I I* $ис1е. 1ез Та> 1ез ег ГЕплег&гетепг (Паре-Брнне ТраЈиб.ге. Рене* санса X II века . Шкш»е н настава), 1933.

Ш ТО Ш Г К А К Њ И Ж Г В Н О С Т И Л А Т И Н С К И " Г-Ки *Т к

1 0 2 4

ВИБЛИОГРАФ СКА НАПОМЕНА

рС = М1СМЕ, Ра1го1о%1ае сигзиз сотрШиз. 8епез %гаеса. (М ињ , Потпуни курс патрологије, Грнки низ).

РГ = М1СМЕ, Ра1го1о%1ае сигзиз сотрШиз. Зепев 1а- 1та (М ињ , Потпуни курс патрологије. Латински низ).

РМЕА = РиБНсаШжб оЕ 1ће МоНегп ћап§иа§е Аббоаа- Ноп оГ А ш епса („Публикације америчког удруже- ња за м одерни језик“).

Рое(ае = Рое(ае 1аНт аеш СагоИт (Латински песници Карловог доба) (МСН). Том I, 1881; — том II, 1884 (ооа приредио Е. И1ЈЕММЕЕК. (Е. Димлер);— том III, 1896 (ћ. ТКА1ЈВЕ); — том IV 1, 1899 (РАХЈћ У<Ж Ш Ш ТЕКРЕЕБ); — том IV 2, 1923 (КАКћ бТКЕСКЕК); — том V (КАКћ бТКЕСКЕК) поја- вио се 1937 и дд. под насловом И1е Шетјзсћеп П1сћ(ег Лез ЛеШзсћеп МШе1а1(егз (Латински пес- ници немачког средњег века).

КАС = КеаПехгкоп јпг Аппке ипп Скпз(еп(ит (Пој- мовни лексикон за антику и хришћанство), изд. ТН. КћАТЈбЕК (Клаузер), 1941 и дд.

КЕ = Р А П Е У -Ш бб(Ж А -К К 01Х , Кеа1епсус1орМге пет с1аз$1зсћеп АНег(итз\^гззепзћај( (Појмовна енци- клопедија науке о гсласичној старини).

КЕ = Котатзсће Рогзсћип§еп („Романска истражи- вања“).

КМАћ = Кеуие пи тоуеп а§е 1а(т („Ревија за латин- ски средњ и век“).

Кот. = Котата.бС Њ Ш г, бС Н А М 2-Н 0бШ б = МаШп бсћаш (Шанц),

СезсћгсШе пег готгзсћеп Н(ега(иг ћгз гиг Сезе(г- %ећип%з\мегк пез Кагзегз Јизппгап. Меи ћеагћеће! уоп С. Н О бШ б ип1ег МН:мг1гкип§ уоп С. ККССЕК (Историја римске књижевности до законодавства цара Јустинијана. Изнова обрадио К. Хозијус уз сарадњ у Г. Кригера), Г 1927, II4 1935, III3 1922, IV Г 1914, IV 2, 1920.

8Р = Тћ. М/К1СНТ, Тће ап§1о-Еапп 8апггса1 Рое(з апд. Е р {% гаттап з(5 ој (ће Т\неЦ(ћ СепШгу (Т. Рајт, Англо-латински сатирични песници и епиграмати- чари X II века), 1872.

1 0 2 5

ЕВГОПСКА КЊМЖЕВИОСТ И ЛАТИНСЖИ СГЕДЈВИ ВЕК

$Ш<1. теД. = 5Ги<И тесИеуаИ („Студије средњет века“)ТКА1ЈВЕ = ШОШ1С ТКАСВЕ, Уог1ебип§еп ипД АВ-

ћапШипдеп (Лудвиг Траубе, Предавања и расправе)I—III, 1909— 1920.

УЈ&Хкег оп СкаХШоп 1925 = П1е СеШскХе Макегз уоп СкапИоп, кегаи5$е%екеп ипЛ егкГагХ оп КАК1 8ТКЕСКЕК. I. П1е Пепег Лег Нз. уоп 81-Отег (Песме Валтера од Шатијона, издао и објаснио Карл Штрекер. I Песме рукописа из Св. Омера), 1925.

\Јо1гег оп СкагШоп 1929 = МогаИзк-загтзске СеД1 скге УЈаНегз уоп СкагШоп (Морално-сатиричне пе- сме Валтера од Шатијона, издао Карл Шгрекер), 1929.

ШАћТНЕК, 8ггеи%е<Пскг = Н. ШАЦГНЕК, Оп5 8гтг- %есИскг т Аег ШеШзскеп Шегагиг Ае$ МШеШгегв (X. Валтер, Полемичка песма у латинској књижев- ности средњег века), 1920.

ШЕ1ШЕК = Ј. ШЕ1ШЕК, Вепга^е гиг КипАе Аег 1а- шпгзскеп Шегагиг Аез МШеШгегз (Ј. Вернер, Прилози науци о латинској књижевности средњег века). Друго издање, Арау, 1905.

2(АА = 2егг$скпјг јпг Аеигзскез Акеггит („Чатпис за немачку старину“).

2јКО = 2е1гзскп(г јпг К1гскеп%е$ск1скге („Часопис за историју цркве“).

2КРк = 2е1г$скпјг јпг готапгзске РкИо1о%Ге („Часо- пис за романску филологију“).

ИМ ЕНСКИ РЕГИСТАР

А

Абелар, Пјер (А1>§1аг(1, Иегге 1079—1142) 92, 94, 95, 104 н. 84, 182, 184, 194, 410 н. 15, 458, 644, 809, 908

Абенхајун (Аћепћауип) 564 Абон из Сен Жермена (Аћћо

с!е 51. С егтат , око 900) 196 н. 29, 264, 720, 849, 858 и д., 867

Августин (Аиеизћпиз) 14, 42, 43, 51, 52, 54, 62, 71, 80, 85, 106, 124, 126 и д., 131, 137, 161, 169, 185, 199 н. 32, 226 и д., 230,233,238 н. 31, 247, 250, 274, 333 н. 37, 338, 343, 356, 359 и д., 368 н. 23, 372, 375, 386 н. 19, 389, 412 н. 17, 423, 425, 457, 489 и д. н. 98, 604, 609, 610 н. 58, 647 н. 33, 721, 740, 741, 572 и д., 758 н. 18 и 19, 762, 781, 782, 784, 847, 861 ид. , 864 н. 11, 865, 867, 880, 891, 900 и д., 939, 941 и д., 942 н. 5, 949, 953, 961

Аве, Луд (Науе!, ћошз), 625 Авероес (Ауеггоез 1126—1198)

428Авијан (А^1апив, око 400. н.

е. ) 85, 87, 88, 784, 787

Авит, Алцим ((Аућиз, А1сшшз,1* 518) 424, 361, 681 н. 16, 782, 768

Агатија (А§а1ћ1аз, 2. пол. VI века н. е.) 157 н. 28, 428, 469 н. 45, 475, 478

Агије из Корвеја (А^шз уоп Когуеу, 2. пол. IX века) 137, 862

Агрикола, Рудолф (Аепсо1а, Ки(1о11 1443—1485) 955 И д.

Адалберо из Лана (АћаЉего (1е ћаоп, * после 947) 307 н. 5, 508 н. 15

Адам ди Пети-Пон (Ас1ат (1и РеШ-Роп*, Раппроп1апиз, 1105—1181) 92 н. 61

Адам Скот из Премонтреа (А(1ат ЗсоШз (1е Ргетоп1ге, •ј- после 1180) 663

Адемар, Жан (Аћћетаг, Јеап) 37 н. 3, 93 н. 63, 662 и д.

Ајзлер, Роберт (Е1з1ег, Коћег!) 60 н. 47, 942

Ајке из Репгова (ЕПге уоп Ке- р§оллг, око 1200) 149

Ајнхард (Етћагс!, око 770— —840) 711, 792 н. 1, 832

Ајсфелт, Ото (Е1з1е1(11, ОИо) 863, 875 н. 1

Ајхендорф, Ј. фон (Ешћеш!- ОгН, Ј. уоп) 527 н. 40

Алави, А. (АНаллп, А.) 562 н. 73

1 0 2 7

Алан из ЈТила (Л1апиз аћ 1п- виНв; око 1128—1202) 74 н. 24, 75 н. 25, 88, 123 н. 31, 149, 163, 170, 173 н. 50, 179, 188, 197 и д., 201, 204, 209, 212, 228 и д., 231, 293 н. 18, 303 н. 38, 326, 339 и. 10, 340, 354, 362, 435, 455, 458, 459, 467, 490, 516 и дд., 522 и д., 582, 593, 594 и д., 625, 630, 635, 683, 707, 780, 792 н. 1, 800, 835, 901 и д., 928 и д., 936 и д., 939, 941

Алберих из Монтекасина (А1- Непсиз Саз1пепз1з, крај XI века) 467 н. 42, 834 н. 4, 840

Алберих из Безансона (АЉе- псћ бе Везапдоп, око 1100) 151 н. 14

Алберт Велики (АЊегШз Ма^- пиз, 1193—1280) 197, 367 и д., 420, 424, 498, 608, 823, 937 н. 2, 962

Алберт мз Штада (А1ћег1 ^оп 51:ас1е, -ј- после 1264) 364 н. 16, 843

Алберти, Ј1. Б. (АНзегИ Б. В., 1404—1472) 132, 570

Алдхелм (АИће1ш, 639—709) 43, 78, 80, 81, 82, 215, 230, 231 н. 21, 247 250, 255 н. 18, 264, 361, 386, 398, 463 н. 28, 515, 709 и дд., 858, 862 н. 8

Александар из Афродизијаде (око 200. н. е.) 498

Александар из Вилдјеа (А1ех- апбге бе УШесћеи, око 1165— после 1203) 76, 88, 89

Александар Некам (А1ехап<1ег Иескаш, 1157—1217) 86, 88, 341

Александар из Хејлса (А1ех- апбег о! На1ез, око 1175— —1245) 366 и дд., 562 н. 20

Алексис, Вилибалд (А1ех1з, ШШШаМ) 275

Алеман, Матео (А1ет&п, Ма- 1ео, 1547—1614?) 492

Ален ШартЈе (А1ат СћагИег, 1392—1429) 407 н. 9

Алкај (А1кашз, око 600 * е.) 125, 748 " Н.

Алкуин (А1сит, око 735-.ј>л 43, 83, 117, 215, 247, 264 5? н. 44, 293, 388, 464, 513 и Ј 638, 719 и д., 751, 757 н 782 и д., 830, 908, 928 '

Ллонсо, Дамасо (А1опао, ђ/ тазо) 460 н. 23, 470 н 484 н. 68, 562, 594 н. 37 'бзЈ’684 н. 7

Алтанер, Б. (АИапег, В.) 421 н. 33, 752 н. 10, 963 н. 41

Алфелди, А. (АИб1сИ, А.; 155 н. 12, 411 н. 17, 741 н. 31

Алфен, Луј (На1рћеп, ћотз) 95 н. 65, 636 н. 24

Алфијери (АШеп) 576 Алчати, Андреа (А1с1аћ, Ап-

<3геа) 571Аман, Јулијус (Ашшапп, Ји-

1ше) 657 н. 47 Амарције (Атагсшз, 11. век)

859Аматучи, А. Ђ. (Ата1ига, А.

О.) 777 н. 42Амброзије (Атћгозшз, милан-

ски бискуп, око 333—397) 54, 70, 125, 145 н. 7, 169 н. 7, 274, 372, 423, 488, 489 и д., 587 н. 23, 610, 707 и Д., 710, 748, 782, 949, 958, 961, 973

Амијан Марцелин (Атпиапиз МагсеШпиз, око 332 — око 400) 246 н. 2

Ана, Франсоа (Аппаћ Ргап- С013, 1590—1670) 954 н. 19

Анаксагора (Апаха^огаз, 1“ 428.п. н. е.) 428, 937 н. 2

Анаксимен (АпахГтепез, ис- торичар и ретор, 2. пол. IV века п. н. е.) 111, 299

Ангилберт (АпеПћег1из, око 750—814) 388

Андрије, Франсоа (Апбпеих, Ргапсо18, 1759—1833) 446, 650

Анри из Авранша (Непгу сГА- чгапсћез) 274 н. 71, 307 н. 7, 821, 825 и д., 852

1 0 2 8

Анри Д’Андели (Непг1 И’Лп- с1сШ 73 н. 18, 97 и д., 427 н.42, 822

Анселм из Безате (Апзе1ш ^оп Веза1е, XI век) 93, 174 н. 51 258, 341 н. 13, 867

Анселм из Кентерберија (Ап- зе !т СаШегћигу, 1033/34— —1109) 92 н. 59, 343, 424, 609 и д., 908 и д.

Антимах (АпИтасћоз, Плато- нов савременик) 737

Антистен (АпПз^епез, * око 440) 947

Апел, Б. (Арре1, В.) 730 н. 5 Аполинар Сидоније (АроШпа-

Г15 б1с1опшз, види Сидоније) 502, 937

Аполиније из Тијане (Аро11о- т о з , I век н. е.) 737

Апулеј (Ари1ешз, око 125. до ?) 67 н. 9, 68 н. 10, 90, 92 н. 60, 167, 170, 180 н. 3, 183, 190, 238 н. 31, 436, 489, 505, 656, 718, 938

Арат (Ага1оз, око 310 — око 245) 71, 735, 737, 834, 963

Аратор (Ага1ог, око 550) 85, 87, 128, 247, 273, 355, 382 н. 11, 425, 749, 784, 787 и д., 897

Аријан (Агпапоз, око 95—175) 411

Ариосто (АгтзШ) 61, 146 и д., 297, 304 н. 39, 332 и д., 395 и дд., 397, 400, 432, 436, 555, 559, 573, 643, 810, 990, 1011

Аристарх (Аг1з1:агсћоз, III век п. н. е.) 70, 337 и д., 409

Аристенет (Апз1:ате1оз, око 400. п. н. е.) 478

Аристип (Апзћрроз, IV век п. н. е.) 295, 342, 947

Аристип, Хенрик из Катаније (Апзћрриз, Непгхсиз ће Са- 1ата, посведочен 1160) 295

Аристотел (АгГз1:о1:е1ез) 42, 74, 96, 98, 100, 103, 110, 111, 120, 185 н. 14, 197 н. 30, 199, 201, 244 и д., 257, 320, 342, 353, 355, 357 и д., 362, 367, 371, 394, 396, 404, 412, 428, 431,

498, 541, 548, 553 н 60, 594,632 и д., 663, 687, 689 н 3,697 н. 13, 713 н. 26, 729, 730 н. 12, 736 и д., 756, 759, 821, 839, 841, 898, 901, 908, 937 н.2, 947, 950, 955, 966, 969

Аристофан (Аг1з1:орћапез) 145 н. 8, 162, 500

Арно Данијел (Агпаи! Пате1, око 1200) 163, 579, 640 н. 30

Арнобиде Стариди (Агпоћшз, почетак IV века) 144, 173, 349 н. 32, 407 н. 8 , 413 н. 19, 417 и д. н. 24, 781

Арнт, Е. (Агпсћ, Е.) 689 н. 3 Арну, Р. (Агпои, К.) 952 н. 17 Арнулф (АгпиИиз, аутор дела

Бећсгае с1егг: око 1055) 227, 391 н. 25, 566 н. 76, 798 н. 13, 831, 856, 878

Артапан (Аг1арапоз, 1. пол. I века п. н. е.) 347 и д.

Архилох (АгсћПосћоз) 161, 735 Архипоета (Агсћ1рое1:а, око

1140 — ?) 53, 145 н. 7, 147 Н. 11, 148, 256, 272 н. 68, 277 Н. 75, 798, 803, 828, 835, 866, 868

Ата (А«а, ?) 512 Атанасиде (АШапазтз, 295

—373) 56 н. 38, 178, 423, 695 Атенед (АШепатз, почетак III

века н. е.) 100 , 226 Аудрад Модик (АиПгаПиз Мо-

сћсиз, 1* после 853) 859 Ауербах, Ерих (Аиегћасћ,

Епсћ) 612 н. 62 Аузоније (Аизопшз, 1* 393. н.

е.) 90, 257, 272 и д., 294, 346 н. 23, 429 и д., 450, 465, 466 н. 38, 475, 488, 489 и д., 504 н. 9, 505, 637, 678, 692 и д., 694, 722, 846, 865, 873

Аулицки (АиШгку) 653 н. 43 Аурелиде Виктор (АигеИиз VI-

с1ог, 2. пол. IV века) 294, 410, 430

Ахилед Татиде (АсћШеиз ТаИ- оз, IV век н. е.) 196 н. 19, 196 н. 28

1 0 2 9

Ацербо Морена (Асегђиз Мо- гепа, 1' 1167) 852

Б

Бадер, Франц фон (Ваас1ег, Ггапг ^оп) 569

Баиф, Антоан (ВаЦР, Ап1:оте 1522—1589) 464 н. 30

Балденсперже, Ф. (ВаНепзрег- еег, Г.) 25 н. 6

Балзак (Ва1гас) 23, 176 и д., 298, 304 н. 39

Балтазар, X. У. ф. (ВаИћазаг, Н. V. V.) 229 н. 18

Бамбаљоли, Грациуоло де (ВатђаећоИ, Огагшо1о Ие’, 1 пре 1343) 613

Бањан, Џон (Вгтуап, Јоћп) 387 Барби, Микеле (Вагћј, МГсће-

1е) 614 н. 66, 617 и д. Барвик, К. (Вагипск, К.) 732

н. 8, 739 н. 26 и 28, 857 Барденхевер, О. (ВагсЈепће-игег,

О.) 777 н. 42Бардон, X. (ВапЗоп, Н.) 294 н.

19Баркли, Џон (Вагс1ау, Јоћп

1582—1621) 436Барч, К. (ВагЗзсћ, К.) 464 н.

30Барџес, Т. С. (Виг§езз, Тћ. С.)

263 н. 33, 265 н. 42, 267 н. 48, 328 н. 28

Батајон, М. (ВаНШоп, М.) 757 н. 15, 957 н. 25

Батлер, Семјуел (Ви11ег, 5а- тие1 1612—1680) 400

Бауер, В. (Ваиег, Ш.) 171 н. 44 Баура, С. М. (Воллгга, С. М.) 288

н. 12, 290 н. 13 и 14 Бахофен, Ј. Ј. (ВасћоГеп, Ј. Ј.)

384Беда Венерабилис (ВесЗа Уе-

пегаћШз, 672—735) 43, 81, 82 И Д., 247, 307 н. 6, 387 н. 21, 420, 447, 490, 608, 610, 781 и Д., 784

Безеке, Георг (Виеческе, ое ог§) 681 н. 15

Бејкн, Роџер (Васоп, Новег 12 1 37—1294) 98, 224, 527 и д 821 и д.

Бејкн, Френсис (Васоп, Ргап- сГз) 224, 527 и д.

Бејл, Џон (Ва1е, Јоћп 1495- —1563) 208 н. 45

Бек, Фр. (Веск, Гг.) 582 н. 20 595 н. 38

Бек, Аугуст (Вбскћ, Аи§из1) 893

Бекер, Ф. А. (Вескег, Рћ. А.)157 н. 26, 508 н. 15, 884 н. 11

Белок, Хилер (ВеИоск, НМ- ге) 63

Белори, Џ. П. (Ве11ог1, С. Р.) 970

Бембо, Пјетро (Ветћо, Р1ећо) 371, 431

Бенавенте, Хасинто (Вепауеп- 1:е, Јаст1:о) 29

Бенедајт (ВепесЗеИ, 1. пол. XII века) 48 н. 23

Бенедикт из Нурсије (ВегМс- Шз, 1* око 547) 43, 510, 541, 626, 696

Бенцо из Албе (Вепго сћ АП)а, крај XI века) 267 н. 49, 809

Бентли, Ричард (ВепНеу, Ш- сћагсЗ) 340

Берензон, Б. (Вегепзоп, В.) 33 Беренс, Ирена (Већгепз, 1ге-

пе) 265 н. 42, 267 н. 48, 346 н. 23, 405 н. 4

Берент, М. (ВећгепсИ, М.) 160 н. 30

Бергер, Бруно (Вег§ег, Вгшш) 469 н. 45

Бергес, Вилхелм (ШПћећп Вег§ез) 300 н. 31, 927 н. 34

Бергсон, Анри (Вегезоп, Неп- п) 21 и д., 29 и д., 627, 628, 642, 933

Берк, Едмунд (Вигке, Е<3тип(1 1729—1797) 134 н. 44

Бернајс, Јак. (Вегпауз, Јас.) 170 н. 43

Бернард из Клервоа (Вегп- ћаг<3 <3е С1аЈгуаих 1091—

1 0 3 0

И М Е Н С К И Г К Г И С Т А Р

—П53) 35, 137, 182, 184, 204 и д., 424, 555 Н. 62

Бернард из Морлеа (Вегпћагд сЗе Мог1а1х, деловао око 1140) 204 и д., 254

Бернард Силвесгар (В ет агб ЗИуез^гГз, деловао око 1150) 73 н. 18, 88, 92 н. 59,174 н. 51, 179, 182 и д., 198, 203, 204 и д., 584 н. 21, 593, 620 н. 74, 625

Бернард из Шартра (Вегпћагс! с!е Сћаг1гез, + 1124— 1130)184 н. 10, 200, 259 н. 29, 341 н. 13, 362, 524, 817, 850, 889

Бернардино де Бусти (В е т а г - сИпо с!е Ви&П, 1- 1500) 725

Бернардино де Ларедо ( В е т - агсИпо сЗе БагесИо, 1* око 1540) 594 н. 37

Бернерт, Ернст (В етегЗ, Ега- 81) 180 н. 3

Берсео (Вегсео, 1. пол. XII ве- ка) 154, 333 н. 37, 392 н. 29, 333, 635

Бертолд и з Регенсбурга (Вег1- ћоМ уоп Кеееп8ћиг§) 542 н. 52

Бертран де Борн (Вег1гап <3е Вога) 452 н. 10

Бетген, Фр. (Вае1ћ§еп, Гг.) 415 н. 21, 588 н. 24, 636 н. 25

Бец, Л. П. (Ве1г, Б. Р.) 25 н. 6 Беш, Бр. (Воезсћ, Вг.) 160 н.

30Биде, Г. (Вис1е, О. 1467—1540)

126, 948Бидерман (В1ес1егтап) 35 Бизон, Ц. X. (Веевоп, Сћ. Н.)

415 н. 21, .767 н. 29 и 30, 768 Билановић, Ђузепе (ВШапо-

\псћ, С тзерре) 373 н. 32 Билер, Л. (ВГе1ег, Б.) 652 н. 39 Бион из Смирне (Вк>п) 155, 477 Бирт, Т. (В1г1, Тћ.) 507 н. 14 Бихлер, Франц (Виесће1ег,

Егапг) 121 н. 26, 181 н. 3, 234 н. 28, 261, 321 н. 18, 324 н. 21, 344 н. 21, 688, 719, 860

Бишоф, Б. (В18сћоГ, В.) 522, 638 н. 26, 869 н. 13

Блејк, Вшвем (В 1аке, У/ППзт) 401 и д., 654

Блер, Хју (ВИјјг, Ни^ћ 1718— —1800) 134

Блимецридер (ВНете1гг1ебег) 184 н. 9, 259 н. 27

Блох, Марк (В1осћ, Магс> 306 н. 3

Боало (ВоПеаи) 77 н. 29, 106, 405, 432, 439, 446, 479, 492, 650, 654 И д .. 932, 986, 1011

Боасонад, Ж .-Ф. (Во138опа0е, Ј.-Г.) 462 н. 26

Бодлер (Ваибе1а1ге) 26, 644, 794Бодони, Ђ. Б. (В обот, С. В.)

871Бодри из Бургеја (Ваиап с!е

ВоигеиеИ 1046—1130) 122 и д. н. 31, 193 н. 25, 210, 316 н. 15, 325 н. 23, 341 н. 13, 518 и д., 597 и д., 808 и д.

Боетије (ВоеШ из, око 480— —524) 42, 85, 86, 161 н. 30, 173 И д., 176, 177, 183, 184, 233, 253, 269, 273, 300, 301. 335, 343, 346 н. 22, 363, 364, 382 н. 11, 420, 425, 430, 435, 437 н. 60, 518, 581, 608 и д., 784, 787 и д., 861, 891, 896, 911, 938, 953

Бојардо, М. М. (Војагдо, М. М.) 61, 296, 395

Бојзен, А. Л. (Воузеп, А. Б.) 611 н. 61

Бојтлер, Ернст (ВеиИег, Егпб!) 572

Бокалини, Трајано (ВоссаИт, Тгагапо 1556—1613) 436, 486 н., 73

Бокачо (Воссассш) 48, 61, 146, 188 н. 18, 351, 370 и дд., 382 н. 11, 389, 432, 614 и д., 652, 773 н. 37, 948, 958

Болте, Јох. (ВоИе, Јоћ.) 165 н. 36, 470 н. 45

Бонавентура (ВопауепШга, 1221—1274) 525, 543, 582 н. 20, 609 и д., 942, 962

Бонифације (ВотГаћиз) 329 н. 31

1 0 3 1

Боннцо из Сутрија (В0 П120 сЗа 5и1г1 око 1045 — око 1090) 926

Борински, К. (Воппзкј, К.) 941 н. 3

Боркхарт. Рудолф (Вогск- ћагсИ. Кис1о1Џ 164 н. 34, 453

Босар, Е. (Воббагф Е.) 595 н. 36

Босије. Ж .-Б. (Вобзие!, Ј.-В.) 62 н. 7, 108

Ботфилд, Б. (ВоШеМ, В.) 430 н. 47

Боусоњо, Карлос (Воиаопо, Саг1оз) 470 н. 45

Боц, Е. (Воог, Е.) 295 н. 22 Бранка (Вгапса) 615 н. 67 Браун, сер Томас (Вгочлте, бгг

Тћотаз) 239 н. 31, 528 и д. Браунинг, Роберт (Вгочллпп§,

Коћег!) 529 н. 22 Бреје, Емил (ВгеМег, ЕтПе)

751, 757 н. 16Бремон, Анри (В гетопф Неп-

п) 699Брентано, Клеменс (Вгеп1апо,

С1етеп5) 172Бреслау, X. (Вге5з1аи, Н.) 669

и д.Брехт. Ф. Ј. (Вгесћ!, Г. Ј.) 506

н. 12Бринкман, Аут. (Вгшктапп,

Аие.) 939 н. 1Бринкман, Хениг (В гтктапп ,

Непш§) 118 н. 23, 295 н. 22, 696 н. 11, 824, 839

Бринтјер, Ф. (ВпшеИеге, Г.) 440

Брокелман, К. (Вгоскећпапп, С.) 562 н. 69

Брокес, Б. X. (Вгоскез, В. Н.) 441, 467 и д.

Брокхаус, Ернст (Вгоскћаиз, Егп51) 474 н. 47, 566 н. 77

Брун од Кверфурта (Вгип гоп <Зиегћ1П 973/74—1009) 349

Брун, Ханс (Вгићп, Напз) 587 и д. н. 24, 678

Брунер, X. (Вгшшег, Н.) 420 н. 29

Брунето Латини 'Вгип*Пп г Нпј, око 1220—1294/95’Ј> 55 , н. 51, 535 и д , 608, 810 оЈ?

Бузнели, В . (ВизпеШ, с »’586 н. 13, 595 н. 38, 891

Бурдах, Конрад (Вцгн** Копгаб) 105, 118 н. 23 417 513, 930 н. 2, 948 ’ ’

Бурић, Енрико (Випсћ, Есг со) 614 н. 66

Буркхарт. Ј акоб (Вигскћаг Јасоћ) 108, 116 н. 16, 727

Буркхарт, Јакоб (Вигскћага+ Ј. С.) 48, 647 н. 34, 809 "

Бусе, В. (Воиззе*, \\т.) 69 н. 13 231 н. 22, 347 н. 25 н 26 ’

В

Вагнер, Рихард (\Уа§пет, Шс- ћагб) 394

Вазари, Ђ. (Vазап, С.) 969 и д. Вајзе, Георг 0Ме15е, Сеог§) 444

н. 1Вајз, Џон, Е. ОДПзе, Јоћп, Е.)

поп тт 14Вајл, X. (УЈеП, Н.) 244 н. 1 Вајлд, Оскар (Л\ГПс1е, Озсаг)

333 н. 38Вајман, Карл (Шеутап, Саг1)

301 н. 32, 466 н. 40, 850 н. 11, 917 и д.

Вајнрајх, Ото (Л\гетге1сћ, 01- 1о) 272 н. 64, 449 н. 6. 479 н. 55, 506 н. 11, 704 н. 19, 725

Вајнпггок, Штефан (ЛУешзЈоск, 51еЈап) 336 н. 3

Вакернагел, В. (\Уаскета§е1, Ш.) 520

Вала, Лор>енцо (Уа11а, ћогеп- 20) 213 н. 49, 718 н. 31

Валахфрид Страбон (№а1аћ- Гпа 51гаћо 808/9-849) 142. 162 227, 267 н. 49, 273, 414 н. 20. 474 и д., 602 н. 10, 628, 710, 848, 858, 866, 867 и дд.. 889

Валдес, Алонсо де (Уа1(1е$.А1опво <1е) 949, 951

Валдес, Хуан де (УаМез, Јиап бе) 485

Валдивијелсо, Хосе де (Уа1- ајуге^бо, Јозе ае, 1560—1638) 971

Валран, Ж. 0А/а11егапс1, О.) 47, 76 н. 27, 89

Валери, Пол (Уа1егу, Раи1) 26, 33, 438, 642

Валерије Максим СУа1егшз Махшшз, под Тиберијем) 90,' 104, 143, 167, 438 н. 60, 489

Валерије Флак (Vа1егшз П ас- сиз) 89, 246, 430, 435, 748, 762

Валзер, Ернст (Ша1зег, Егпз!) 689 н. 3

Валтер Мап (ШаИег Мар око 1140— после 1208) 257, 259 И Д., 272 н. 67, 326 н. 23, 341 н. 15, 417 и д. н. 24, 459, 596 н. 40, 598 н. 44, 723 н. 37, 863 н. 10, 880 н. 6, 927 н. 35

Валтер, X. (ШаИћег, Н.) 195 н. 28, 208 н. 43, 269, 722 н. 33, 723 н. 37, 866, 885, 907

Валтер фон дер Фогелвајде (ШаИег уоп <3ег Уо§е1у/е1с1е 1170— око 1230) 795, 874 н. 17, 902 и дд., 913 и д.

Валтер из Шатијона (ШаНег <1е СћаШ1оп око 1135 — по- сле 1189) 69 н. 11, 74 н. 22, 79, 87, 145 н. 7, 154, 201, 202 н. 36, 227, 254, 306 н. 3, 330, 331, 341 н. 13, 352 н. 4, 390, 415 н. 22, 458, 679 и д., 684 н. 6, 698 и д., 721, 726 н. 40, 796 и д., 810, 825, 832, 863 н. 10, 868, 911 н. 26

Валтер из Шпајера ОА/аИћег у о п Зреуег, посведочен 982) 85, 148, 151 н. 15, 248, 375, 376 н. 1, 889

Валцел, Оскар (Ша1ге1, Озкаг) 569 и д.

Вандели, Т>. (УапсЈеШ, О.) 586 н. 23, 595 н. 38, 891

Вандријес Зозеф (Уепћгуез, Јозерћ) 849 и д, н. 10

Ван Тигем, Пол (Уап Тк-гфетп, Раи1) 387 н. 22, 440 н. 64, 442, 646, 652 н. 38

Варбург, Аби П/Уагћиге, Аћу) 29, 63, 67 н. 8, 132, 628

Варнер из Базела (ЛУатепиз у о п Вазе1, посведочен 1118) 153 н. 18, 364 И д., 773 н. 37, 831

Варон (Уагго) 47, 77 н. 28, 253, 359, 372, 386 н. 19, 413 н. 19, 754, 784, 808, 815, 944

Вас (Шасе око 1150) 151, 152, 853 н. 15

Васинк, Ј. X. ОЛГазгтк, Ј. Н.) 336 н. 4

Ватенбах, Вилхелм ОЛ/аИеп- ћасћ, ЛЛШће1т) 196 н. 28, 271 н. 61, 509 н. 18, 516 н. 26, 702, 785

Вацингер, К. ОЛ/а^гтбег, С.) 338 н. 9

Веб, Виљем О^ећће, ЛЛШИат) 429 и д.

Веб, Клеменс Џ. С. О/Уећћ, С1етепб Ј. С.) 90 н. 52, 92 н. 59, 589 н. 25, 601 н. 48, 697 н. 14

Вебер, Алфред ОЛ/ећег, АИгеб) 46, 47, 280 н. 2, 308 н. 8, 390 н. 24, 621, 631

Вега, Лопе де (Уе^а, ћоре бе) 58, 297, 437 н. 58, 466 н. 39, 470 н. 45, 474, 492, 566 и д., 569, 634, 684 и д., 937, 950, 966, 973, 975 н. 5, 985

Вегеције (УеееНиз, између 383. и 450) 90, 91

Векслер, Ед. 0Уесћз1ег, еб.) 300 н. 30

Велеј Патеркул (УеПешз Ра- 1егсић15) 144, 489

Велек, Рене (\ЛЛе11ек, Кепе) 26 н. 7, 445 н. 2

Велес де Гевара, Луис (Уе1ег бе Сиеуага, 1лиз 1579—1644) 437 н. 58

Велтер, Ж . Т. О/УеИег, Ј. Тћ.) 105 н. 86

Велфлин, Едуард ОЛЛбШт, Ебиагб) 46

1 0 3 3

Велфлин, Хајнрих (\А/о1Шп, НетНсћ) 26

Венанције Фортунат (Уепап- Низ Рог1ипа1:и8 око 530— око 600) 43, 680

Вендланд, Паул (ШешЛапф Раи1) 592 н. 31, 699 н. 16, 951 н. 13

Вергилије (УегеШиз) 31, 32, 34, 35, 42, 50, 64, 65, 70, 82, 85, 86, 87, 90, 92 н. 59, 100, 105, 121, 123, 126, 144, 146, 153, 161, 162, 167, 170, 174, 185, 202, 210, 214, 221 н. 7, 247, 248, 266 н. 47, 267 н. 50, 269, 272, 273, 275, 281, 288 и дд., 315 и дд., 342, 348 н. 30, 351, 363, 371, 376 и д. н. 1, 383, 386, 390, 393, 394, 397, 406, 409, 425, 428 и д., 431, 435, 444, 448, 450, 454, 465, 468, 475, 492, 504, 535 и д., 576, 578, 584 н. 21, 585, 587 и д., 589 и д., 594 и д., 612, 622, 629 и д., 652 н. 40, 657, 664 и д., 683 н. 4, 691, 694, 728 и д., 734, 735, 737, 741 и дд., 768, 771, 773, 774 и д., 779, 780, 784, 787 и дд., 796, 815, 825, 829, 833 и д., 835, 841, 843, 845, 851 н. 12, 859, 872, 886, 937, 961, 964, 990 и дд., 1011

Верлен (Уегг1ате) 644Вернер, Јакоб ОД/егпег, Јакоћ)

102, 156 н. 25, 463 н. 37, 485 н. 72, 700 н. 17, 793, 879 н.5, 881

Вернер из Елмендорфа (\Д/егп- ћег уоп Е1шеп(1ог0 895 и д., 903

Веснер, П. (Шеззпег, Р.) 553 н. 60, 761 н. 21

Веспа (Уезра, II или III век н. е.) 719

Вестон, Џеси, Ј1. С№ез*оп, Јез- 81е I,.) 189 н. 21

Вектер, Т. (\Д/асћ1ег, Тћ.) 335 н. 2

Вец, В. (Шеће, V/.) 25 н. 6

Вибалд из Стабла или Кст™ (\Д/ЉаИ бе 81аћ1о, бе Кпа ^еу, -ј- 1158) 130 и д /Ј

Вивес, Луис О/ћгев, Шб нс« —1546) 757 н. 15 г

Видо из Лмијена (та0 Аш1епз, -ј- 1076) 274, 293 н 10, 715

Видо од Ивреје (\Л/Мо уоп ћ- геа, око 1075?) 325 н. 23, 824 и д., 870

Вијон О/Шоп) 91, 432, 663,866 Викершем Крофорд, Џ. п.

(\Л/1скегзћат Сго 1огс1, Ј. р.) 936 и д.

Виламовиц (ЛЛШапкгиаћ) ш н. 18, 335 н. 2

Виланд, К. М. (\Д/1е1ап(1, Сћ, М.) 151 н. 1, 394, 446, 859

Вилани, Ђовани (УШап1, Ст- уап1, 1 1348) 541, 580 н. 15

Вилани, Филипо (\Ш1аш, Ш- рро, око 1325 — око 1404) 932

Вилирам из Еберсберга ДО- Игат уоп Ећегзћег§, посве- дочен 1048—1085) 867

Виљем од Викама (\ЛШНат о!\Д/укећат 1324—1404) 300

Виљем од Конша (\Д/Пће1т (1е Сопсћез око 1080. до око 1050) 92 Н. 59, 906 и д., 911 н. 26

Виљемс, Џон Р. ' ОЛ/ПНатз, Јоћп К.) 911 и д.

Вилманс, В. (\Л/Птаппз, V.)913 и д., 919 и д., 923 н. 32

Вилмарт, А. (\Л/Птаг1, А.) 231 н. 21, 264 н. 37, 463 н. 28, 674 и д., 726 н. 40, 863 н. 10

Вилсон, Е. Феј (\ЛШзоп, Е.Рауе) 773 н. 37

Вињи, Алфред де (У1§пу, А1- 1ге<1 Пе) 298 и д.

Винкелман (Штскећпапп) 337, 338 н. 6, 339, 569, 893, 932 н. 7

Винрих (Штпсћ, око 1075) 425, 722

1034

Винтерфелд, Паул фон СШп- 1егГеМ, Раи1 уоп) 293, 773 н. 37, 849 н. 10

Винцент из Бувеа (Л/тсеп! <1е ВеатлаЈз, -Ј- 1264) 359, 553 н. 60, 582 н. 20

Випо (\Ухро, посведочен 1048)

Вуд, Роберт (ЧЛ/ооф Кобег!)532

Вулф, Морис де (\Л/иН Маи-гхсе с!е) 908 ^

Вулфин из Дија (УиНхпиз <1еБ1е, IX век) 889 <

Вунт, Вилх. (Шипа!, \А/Пћ.) 676

Виргилије Марон (У1г§Пш5 Маго, граматичар VII века) 511 н. 20, 733 н. 10

Вирије Никомах Флавијан (У1ГШ5 Ш сотасћиз Г1ау1а- пиз) 90

Висова, Георг ОЛПззотоа, С е- ог§) 413 н. 19

Виталис из Блоа (УИаИз с!е В1018, пре 1160) 87, 303 н. 39, 842, 843

Витковер, Руд. (\Д/Шко\уег, КиП.) 276 н. 73

Витмен, Волт (ОТћНзпап, АЛГаН) 642

Витрувије (УНгшпиз) 91 н. 53, 340 н. 12, 944

Вожла, Клод де С^аиее1аз, С1аис1е <1е, 1195— 1650) 482

Волпол, Хорас (Ша1ро1е, Но- гасе, 1717— 1797) 431 н. 50

Волтер Берли (УЈа1Шег Виг- 1е1§ћ, ! 1343) 90 н. 56

Волтер (УоНшге) 55, 303 н. 39, 394, 433, 441, 446 н. 3, 531

Волф, Емил ОЛГоШ, ЕшП) 186 н. 15, 224 н. 8

Волф, Фр. А. (\ЛГо11 Рг. А.) 102 н. 80, 893

Волфрам фон Еш енбах (\Д/о1- Сгат уоп Езсћепћасћ) 48 н. 23, 394

Вон, Хенри (Уаи§ћап Непгу 1622— 1695) 530

Вордсворт (Шогбз^огШ) 649 Вортн, Томас (ШагСоп, Т ћ о т а з

1728— 1790) 652 н. 38 Вотн, сер Хенри (\Л/о11:оп, 31г

Непгу 1568—1639) 239 н. 31 Вотсон, Томас (\Л/а1зоп, Тћо-

т а з 15577—1592) 871

ГГален (Са1епоз, II век н. е.)

428 586 н. 29, 812 н. 2, 947 Галети, А. (Са1еШ, А.) 355 н. 8 Гали, В. Б. (СћаИ, Ш. В.) 927

н. 36Галилеј (СаН1еГ) 530 Галфрид од Вензоф а (СаНгМ

<1е У тзаиЈ, око 1210) 88, 170 н. 42, 326, 435, 451, 455, 583, 789, 835 И дд., 841, 929

Галфрид из Монмута (СаИгМ <1е МошпоиШ, 1. половина XII века) 428, 716

Гандијак, М. де (СапсИПас, М.<1е) 197 н. 30, 582 н. 20

Гансхоф, Е. (Сапзћо!, Е.) 83 н. 37

Ганценмилер, В. (СапгептШ - 1ег, IV.) 307 н. 4

Гардеј, А. (СаШеП, А.) 954 н. 18Гаримберто Ћироламо (СагГт- ћег!о, С1го1ато 1506— 1575) 481 н. 58

Гарин, Е. (С а г т , Е.) 213 н. 49

Гарсија Гомес, Емилио (Саг- сга С о т е г , ЕтШ о) 562, 635 н. 20

Гарсија де Дијего, В. (Саппа <1е В{е%о, V.) 571 н. 87

Гарсија Матаморос, Алонсо (Сагсга Ма1:ашогоз, А1опзо 1490— 1550) 956 н. 24

Гарсиласо де ла Вега (Сагс1- 1азо бе 1а Уе^а) 58, 141 н. 3, 153, 157, 297 и д., 436, 447

Гас, Карл-О јген (Сазз, Каг1- -Еиееп) 575 н. 6

1035

Гаспари, Адолф (Оакрагу, А- доИ) 300 н. 31. 355 н. 8, 578

Гнарини, Ђ. Б. (Сиагт!, С. В. 1537—1612) 312

Гпери, Д. (Сиегг1, Б.) 372 н.28, 391 н. 26, 615 н. 67

Гвидо деле Колоне (СшсЈо с!е11е Со1оппе, крај XIII ве- ка) 47, 428

Гвидо од Базоша (Сшс1о с!е Вагосћез, пре 1146—1203) 716

Гвиницели, Гвидо (СштгеШ , Сшс1о 1’ 1276) 300, 613

Гебхарт, Е. (Сећћаг!, Е.) 784 н. 51

Гејзли, сер Стивен (Сазе1ее, 31г 51ерћап) 477

Гејтс, Е. Џ. (Са1ез, Е. Ј.) 460 н. 23, 566 н. 76, 684 н. 7

Геленк, Ж. де (СћеШпск, Ј. с!е) 71 н. 16, 84 и д., 93 н. 62, 371 н. 27, 410 н. 13, 500 н. 5, 582 н. 20, 781 н. 47, 782 н. 48, 820, 962

Гелије (Се11шз, око 130 н. е. до?) 89, 90, 141, 144, 406 и дд., 409, 478, 766, 866

Гелцер, X. (Се1гег, Н.) 303 н. 38

Генадије (Сеппасћиз, око 475) 782

Генцмер, Ерих (Сепгтег, Е- псћ) 863

Георге, Штефан (Сеогее, 31е- Јап) 23 и д., 26, 573

Герберт из Оријака (Сегћег!Це АигШас, -ј- 1003) 415 н. 21

Гервазије из Мелклија (Сег- ^азшз с!е Ме1к1еу око 1185— до после 1213) 188 н. 18, 327 н. 24, 340 н. 12, 341 и. 13, 449, 516 и д. н. 27

Герненц, Вилх. (СегпеШг, Лгаћ.) 263 н. 33

Герхард, Јохан (Сегћагф Јо- ћапп) 422

Герхард из Кремоне (Сегћагс! ^оп Сгешопа, 2. половина XII века) 197 н. 30

Герт, Карл (СегШ, Каг1) 346 н. 22

Гете (СоеШе) 24 и „31, 32, 33, 48, 65, ћ Д ђ 107, 135, 181, Ш' ' Н' 77 217, 232, 239, 312 и ‘5’ 21Ц 387 н. 22, 408, 434 47*’ Зз< 439, 441 и д., 444, 447 477

10.54, 494 и Д., 505 н. 1џ н. 43, 532 и д„ 535, 561 'и529 565, 568, 571 и дд„ 590 „И Љ 613 , 621, 640, 643, 646 64»' д„ 651 и д„ 657 , 794, 876 о«, и дд„ 1008 н. 7 84

Гефкен, Јох. (СеПскеп, јо1. ч 661 н. 1 ј

Ги, А. (Сиу, Н.) 464 н. 30 Гибон, Едвард (СШбоп, Е<1-

^агб) 379 н. 6, 434 и д., 435 972 н. 3

Гизлемар (С1з1ешаги5 9. век) 889

Гијо И. (СШоИ, Нибег!) 1002, 1005, 1008

Гијо из Провансе (Си1о1: с!е Р го у ш з , око 1200) 342 и д.

Гијом де Лорис (СиШаите 4е Богпз, око 1235) 174 н. 51, 208 и д., 333 н. 37

Гилдас (СПсЈаз, око 500—570) 196 н. 29

Гилеберт (СШећеН, крај XII века) 798 н. 13

Гило, Карл (С1ећ1о\ , Каг1) 570 н. 80

Гинтер, X. (СипШег, Н.) 704 н. 19

Гиралд Велшанин (ШгаМиз Сашћгепз18 1147—1223) 869 н. 15, 927 н. 31

Гиро де Калансо (Сшгаи! (1е Са1апзо, почетак XIII века) 883

Глунц, X. X. (С1ип2, Н. Н.) 627 н. 5, 928 н. 1

Голдсмит (СоМзтћћ) 434 Голдшмит, Адолф (СоШзсћ-

птН:, Аао1рћ) 661Голдшмит, Е. Ф. (СоМзсћписћ,

Е. Рћ.) 49 и д., 434 Гонгора (Соп^ога) 170 , 222, 436,

447, 458, 460, 481, 482 н. 63,

484, 488. 489, 492, 562, 566, 569, 580, 626, 684. 964

Горгија (СогеЈаз) 110, 247, 637, 839, 841, 863

Горс, М. М. (Согсе. М. М.) 210 н. 47

Готје, Р. А. (Саи(Мег, К. А.) 911 н. 26

Готфрид од Бретеја (СоМНес! с!е Вге1еш1, око 1130— око 1194) 69 н. 11, 231

Готфрид од Витерба (СоШпес! топ \Л*ег1>о. посведочен 1169 —1186) 53, 73 н. 18. 865, 890, 946

Готфрид из Штразбурга (Со1- 11пе<1 у о п б^гаВђигв) 905 н. 20, 912

Готшед, Ј. Ј. (СоШсћес!, Ј. Ј.) 439

Грабман, М. (Сгађтапп, М.) 97, 98 н. 74, 350 н. 34, 369 н. 24

Гранада, Луис де (Сгапада, 1диб с!е 1504—1588) 523 и д.

Грасијан, Балтасар (Сгас1ап, ВаИазаг) 237, 436, 444, 457, 458, 479 и дд., 482 и дд., 488, 567, 581 н. 18, 627, 684, 855

Грацијан (СгаИап, 1. половина XII века) 294 и д., 407 н. 9, 419 и д., 571 н. 87, 676

Граф, Артуро (Сга1, Аг1иго) 649 н. 35

Гргур Велики (Сгееогшз, око 540—604) 169, 227, 230 н. 19, 251. 420, 423, 425, 553 н. 60, 626, 781 и д., 862 н. 7, 880, 963

Гргур из Тура (Сге§огшв, око 538—594) 43, 52, 250 и д., 346

Гребер, Густав (Сгбћег, Сив- *ау) 25 н. 6, 209, 259 н. 29, 462 н. 26, 627, 936

Грегоровијуе, Ф. (Сге§оголп- из, Р.) 193 н. 25

Греј, Томас (Сгау, Тћотаз) 401

Грефенхајн, Рудолф (Сга!еп- ћагп, НибоИ) 675 н. 5

Григорнје из Назијанза (Сге- Вопоз. око 329 — око 390) 115, 169, 423, 490

Грилије (СпШиз. V век нове ере) 267 н. 49

Грим, Јакоб (С п тт , Јасоћ) 533

Грим, Херман (Сгћпт. Нег- тапп) 573 н. 1

Гримелсхаузен (Сптте15ћаи- зеп) 165

Грин, Отис X. (Сгееп. ООз Н.) 393 н. 30

Грифијус, Андреас (Сгурћ1из, АпсЗгеаз) 467

Гроустесг, Роберт (Сгоззе1е51е, Коћег!, 1175—1253) 98

ГроциЈУС, Хуго (Сгоћиз, Ни^о) 67, 170

Гудеман, Алфред (Сибетап, АИгеб) 412 н. 18, 736 н. 20

Гибер од Ножана (Сшћег! бе Иобепг 1053—1121) 277, 520

Гвигон (Сшео око 1180) 231 Гунцо из Новаре (Сипго де

Хоуага, посведочен 965) 59 И д.

Герлит, Вилибалд (Сиг1М, ћћаИ) 133 н. 41

Гурмон, Реми де (Соигтоп!, Кету <3е) 644

дДав, Алфред (Бо^е, АИгед) 39 Давидзон, Роберт (БалгМзоћп,

Коћег!) 580 н. 15, 603, 618 Дакит, Е. С. (БискеИ, Е. 5.)

87 н. 47, 257, 777 н. 42 Даман, Ото (Раттапп, ОИо)

883 н. 9Д’Андели, Анри (В’Ап<1еИ, Неп-

п) 73 н. 18, 97 и д., 427 н. 42, 822

Данте (Бап1е) 23, 31, 32, 34 и д., 48, 52, 54, 55, 58, 60, 61, 74, 75 н. 26, 86, 91, 94, 97, 104, 105, 121, 123, 130, 138 и д., 145, 146, 147 н. 11, 149,

1037

188 н. 18, 199 н. 33, 202 н. 36, 210 и д., 222, 229, 231, 243, 257, 275 и д., 290, 296, 300, 318, 331 и д., 341, 351 и дд., 363 и дд., 382, 389 и д., 398, 419 и дд., 427 и ДД.. 431 и д., 435, 449, 451 и дд., 456, 485 н. 70, 491, 494, 534 и дд., 549, 555 н. 62, 560, 573 и дд., 725, 744, 773 н. 37, 790, 792, 810, 853 и д., 866, 870 и д., 873, 891, 929 и д.. 984, 988

Даничић, Ђ. 293 Дарес (Багез) 87, 88, 277 н. 75,

291 и д., 428, 630, 759 Дедје, Жозеф фе<Неи, Јозерћ)

991Дејвис, Гилфорд (ОаУ1б, СП-

!огф 264 н. 36 Декарт (БебсагЈез) 527 Делбрик, X. (БеЉгиск, Н.) 161

н. 30Делате, А. (Ое1аие, А.) 802 н.

1Делгер, Ф. (Л61§ег, Г.) 344 н.

17Дедеј, Иполит СОе1ећауе, Нгр-

ро1зке) 704 и д., 708 и дд. Демокрит (ОетокгПоз) 407,

428, 800Демостен (БетозШепез) 111,

114, 123 н. 31, 267 н. 49, 450, 747, 756

Денијел, Семјуел (Т)аше1, 2а- тие1 1563—1619) 546

Денифл, Хајнрих (БепШе, Нетпсћ) 95 н. 65, 427 н. 42

Де Санктис, Франческо (Ое Запсћз, Ггапсезсо) 577

Десау, Херман (Оеззаи, Нег- тапп) 508 н. 15

Ди Бартас (Би Ваг1аз 1544— 1590) 530 н. 45

Ди Беле, Жоашен (Ви Ве11ау, Јоасћш) 464 н. 30. 649 н. 35, 948 н. 7

Дибелијус, Мартин (ВЉеИиз, Магћп) 175 н. 53

Дидо, А.-Ф. (01(101, А.-Г.) 644

Дидро фШего!) 238 н И 440, 481 н. 59. 530 и ’994 и дд. Д., 627

Дизраели, Исак (ШзгаеИ т.аас 1766—1848) 135 н. 1

Дик (БГеск) 176 н. 56, 344 в 19, 485 *

Дикман, Херберт (БЈесктацп Негћег!) 995

Д иктис (Б1с1уз) 88, 291, 428 430, 630

Дилтај, В. (БШћеу, IV.) 26 Димезил, Жорж (Оит&И, Се-

ог^ез) 168 н. 38, 274 н. 71, 285 и д.

Диоген Лаертије фшеепез ћа- егИиз, III век н. е.) 335 н. 2, 342, 737, 797, 975, 1016

Диодор (БтПогоз, Ј после 21. н. е.) 945

Диомед (БттеНез, граматичариз 4. века н. е.) 82, 733 и д., 736 и дд., 761 и д. н. 21, 829

Дион из Прусе (Бшп, око 40.— после 103) 294

Дион Хризостом (Бшп Сћгу- зоз!отоз, око 50 — око 117) 259 н. 29

Дионисије Ареопагита (БЈопу- 5103 Агеора§ћез) 420, 608 иД-

Дионисије Халикарнашанин (Б тпузтз НаПкагпазбепБ, 1 8. г. н. е.) 656 н. 46

Диоскорид (ВтзсогМез, око 25. г. п. н. е.) 145 и д.

Диоскурид (ВтзсигМез, под Нероном) 100, 327

Дирер (Бигег) 570 Дитрих, А. фгеШсћ, А.) 509

Н. 17Дитрих, Отмар (БЈ11псћ, 01-

1таг) 900 н. 15, 907 и д.Диц, Фридрих (Б1ег, ГпесЈ-

псћ) 55, 562 н. 68, 571Д’Обин>е, Агрипа (А§прра

П’Аић1§пе) 224, 297Добре, Бонами (Ооћгее, Вопа-

ту) 625 н. 2

Н М Е Н С К И Р К Г И С Т А Р

Дсхпшкк ГЧшлискалнн (Е)от1- шсиз СгтсИвсаИпиз. XII век) 246. 420. 813

Дсмзсцијан (ОотШапив) 413 н. 19

Дон, Џон (Воппе, Јоћп) 224, 459, 478, 530

Донат, Елије (ОопаШб, АеНиз, око 35. г. н. е.) 70, 74. 76, 77. 85. 89, 98, 152. 267 н. 30. 331 н. 35, 363, 463 н. 29, 553 Н. 60, 610, 738 И Д., 784, 787, 815. 823, 880

Дорнзајф, Франц (ЏогпбеЦГ, Егапг) 103 н. 82, 169, 181, 249, н. 5, 226 н. 10, 252 н. 12, 497 н. 2, 503 н. 8, 617 н. 71, 844 н. 2, 866 н. 12

Досн, Кр. (Батозоп, Сћг.) 62 н. 49, 770 н. 34

Драјден, Џон (Огудеп, Јоћп 1631—1700) 601 н. 49

Драконције (БгасотШиз, крај V века н. е.) 121 н. 27, 182 н. 5, 258 н. 25, 261, 266 н. 47, 268 н. 52, 329 н. 31, 467, 475

Дудон од Сен Кантена (Г>и(1о (Зе 31. (Зиепћп, почетак 11. века) 142 н. 5, 267 н. 48, 269

Дунгал (Е)ш1§а1, око 800) 264Дзтас, Скот (Бипз Зсо1из, 1266

—1308) 372, 989Дутрпон, Ж . (БоШгероп!, С.)

894 н. 10

ЂЂаловски, Г. ф. (В21а1о^5к1,

С. V.) 756 н. 14Ђентиле да Чинголи (ОепШе

(1а Сш§оИ, крај XIII века) 239 н. 31, 369

Ђиралди Чинтио, Ђ. Б. (СИ- га1<Н СшИпо, С. В.) 49, 396 н. 32, 949 н. 11

Ђовани дел Вирђилио (СИоуа- шп <1е1 УћеШо) 351 и дд., 369

Ђованино, Фра (С1оуаппшо, Ега) 354 и дд., 362, 821

Ђовио. Паоло (С;.о\ло. Рао1о 1483—1552) 571

ЕЕберт, Адодф (ЕћеП, АбоИ)

464 н. 33Еберхард од Бетина (ЕћегНагс!

де В^Шипе, 1 1212) 76, 89 Еберхард Немац (Ећегћап! дег

БеиГзсће, XIII век) 87, 188, 798. 835 и дд.. 929

Евнапије (Еипар1оз, око 400. г. н. е.) 168

Евсевије (Еизећшз, + 330. г.) 348, 349 н. 32, 425, 748, 753, 756, 759, 952

Евстатије (ЕизГаНоз, 12. век) 411

Егберт од Лијежа (Еећег! уоп БиШсћ. око 972 — после 1023) 721, 723 и д., 879 н. 5, 880

Егли, Јох. (ЕеИ, Јоћ.) 306 Екехарт IV (Еккећаг* IV |

1022) 129, 305, 322, 325 н. 22 Езоп (А1зороз) 85, 87, 88, 436,

784, 787, 840Елијан (АШапоз) 328, 975 Елије Спарцијан (АеИиз 8раг-

Иапиз) 463, 691 и д. Елингер, Георг (Е11ш§ег, Се-

ог§) 49Елиот, Т. С. (ЕИо1, Т. 8.) 32,

63, 409 н. 11, 546 н. 54, 573, 577, 642

Елстер, Ернст (Е1зГег, Егпз!) 25 н. 6

Емерик (Аипепсиз, око 1086) 783 И дд., 786

Емилије Мацер (АетШиз Ма- сег, •}• 16. п. н. е.) 88, 100, 173

Емпедокле (Етрес1ок1е5) 358, 360, 376, 377, 428, 973

Емпорије (Етрогшз, V век н. е.) 262

Енгелбрехт, Аугуст (ЕпдеЉге- сћ{, Аиеиз!) 677 н. 9, 681 н. 16

1 0 3 9

с д о о а с а с л к њ и ж г в н о с т и л а т и н с к и с р г т н »и » с к

Ешжас, Јт (Гпреи. Јож) XI? «*_ $

Хн,-4Штј€ (Ш1е1есћшс о«о * « и. е ) Т73 и. 3'

ЕММф* ГЕпи;«*, жа»~~11№? М, 1 т 338. ХП. Ж . Ш * д . 734,тзм ^ в Е ж м т . гу1® М 1, 31$, 240, 250. 2вт и. 4«, »1 ж, 18. «71. 740 и 30.

. 744. ТПк 7*3 Ж I Хиошж Хгм тл (Жлапл. ј »-шј ае! 144*7~ :«7*-» 0:0. 031

Ешпшед. В и (ЕвеиПвИе. ш Ј 1 ««• Ж 39

Елашвннж (ГрЈи>е11кк»1 70. 963 1рас«мо Рсттрлш** (Егмтш)

70. 1Ж. 337. 330. 410. 437 и. 60. 370. Ш, 757 м. 15, 95? и 25

Е т госпш СЕг»(ш111епе«. шсо 275 п н е '» 8П и д

СреднО«. Хос«? Мар10« (Неге- Ша. Јо*е-МаПа бе) 649

ЕрЈшам. Кард <Еп)шапп. Саг1) 53. 196 и 28. 253. 415 н. 21. 636 н . 25. 925

Еркх акз О ксерл (Не1пс 4 е Аихегге 641—676) 52 н. 33. 142 н. 5. 264. 638 н. 26. 684 п. 60. 711. 813, 830, 849, 867, 872. 868

Ермсман, Густав (ЕћНзтапп, Сшик) 48, 898 н дд.

В р и ен р кх мз Едвангена (Ег- теш1сћ уоп ЕИшап^еп, сре- дина IX веха) 256 н. 18, 268, 859, 867

Ерашдд Ннгеа (ЕппоШиз N1- деНи*. 1. подовина IX веха) 713 И Ји 717, 720, 813, 858

Ерналд од Бонвала (ЕгааМ уоп Вогшеуа1, средина XII века) 204

Ерну, А. ГЕпкш!, А.) 130 н. 38 Еспенбергер, Ј. Н. (Езрепћег-

«ег. Ј. N3 908 н. 24 Еспинел, Винсенте (ЕзршеЈ,

Ушсеп(е) 949Еткинс, Џ. В. X. (А1кшз, Ј.

V/. Н.) 653 н. 42, 657 н. 47

Етна («утор ош ва АеТпо* ^14А ЗГ'1 и. 04. 380. **■

Е&лид >А(»Сћу1ов1 32, 23-.22?. 465. 497 *. 3. 499 7*8. 60. 846 ^I јггсии)'* Кухпџ*&VI I I ОКО 900. М 2.'.А

Е у гри>1 ?» и з П адерма г т ^ |м) 205

Еугеготје мз Тодеаа ОВармме срел м н а V II МК«) 144,42, 4^5 М Д, в. 3»

Е уподем (Еирокнгг« .„п. ш. е ) 347

Еупадси.Јјс (Еир< дмна XI »х«) 21, > -853

Е у р ш ти д (Еаг1рМ***» г* ^ 370. 405, 4Ж. 497 н. 3. **: _ 19, 756. 958

Еутропмје (Еи1гор.и« даш ии* IV вежа) > . ^

Еухернје мз Ли 1:и!Ји*4 е Е у о л . 1 оки 4‘

ЖЖакен. М. (ЈасчиШ, М.) 954 к

18, 955Жан де Мен (Јеап 6е Меиа.

ОКО 1270) 91. 209, 211. 341 407 н. 9, 582 н. 20, 800, 820. 826 н д., 929, 932

Жан Лемер из Белгије (Јеаа Беталге 6 е Ве1еез) 199 н. 32, 884 н. 10

Жан Паул (Јеап Раи!) 76 н.26, 102, 439, 445 И д. н. 3

Жибијен из Лангра (СЈћиш 6е Балегез, крај 11. века) 329 н. 31

Жид, А. (С1де, А.) 435 Жие, С. (С!е(, 5.) 862 н. 6 Жиле, Луј (СИ1е1, Боигз) 576 Жклијан, Камиј (ЈиШап, Са-

тШе) 990Жилсон, Етјен (СИзоп, Ећеп-

пе) 52, 92 н. 61, 183, 190 н. 22, 372 н. 29, 410 н. 15, 438, 609 н. 57, 610 н. 58, 612, 632

1040

ИМЈ5НСКИ РТТМСТГАР

н- 16, 723, 847 н 7, 900, 941 к х н- 5

Ж иро дн Борнел 'Сш гаи* де Вопзе1ћ> 452 н. 10

Ж нсеран, Ж . Ж . СЈимегап<}, Ј. Ј ., 62 н_ 51

Ж санннх, Ж ан д е ГЈо4ггг;Пе, Јеап «Је, 1224— 1319; 518 К. 26

Ж хвој квсвнћ, 107

3

Захсл. Ф ркп '5аЈс1, Рп1г; 62 н.50, 34 н. 11, зег

Захп, АрТ7Р (5а1д, А пппг> 134 н_ 44

Зеберг, Ерхх '5<ееЗ>ег2. Епсћ) 235 к д., 575 3 . 3

Зех, Охо '5-ееск. Огто> 41, 161 2. 30

Зеселг. Ф. X. 'Берре!:, Г. X.;36' н. 25. згз н. 24, 371

Зерхнг, Ого ^Ббћггп^. Огто>

81. 108, 128 н х , 132 н 1 1» , т И. 32, 218 к. % 2ЛЛ 237, 280, 282, 283 И д. з д *48. 222, 308, х - 371 и. I, 372, 391, 413 * » *19. 420. 424. 428 н 4'' 475 447, 463 н. 29, 511 х » у д н. 75, 588 и 23 к. 23 607, 603, 517 533 и 3 х 4 721, 739 Н. 23 749 х 7*4 и дд., 757 к дд.. ?*2 х 2д., 765 х ДД.. 703, 779 х 2. ~~П Н. 40, 732, 733, 736 >>72 >'5 841, ^4*1 >»>, ',',7 351,354, 901 н- 17, 902 г . 12 928 953

И ссхрат ГЈзсгггРг*, 428 — охс 222> 55. 114 и. 12 121 244, 247, 271 к . 62, 275 н. 72, 323 339

И текбах, 14. (Јтгепгасп, 11., 274 н. 13

ЈЗ се:—Рт Зазсјгел *’5:п§аг. 5а-

?гг.-д Т -*0 > . 524 н.Зхс. . '5055. 30 Н- 33

И

ХЗах- X. ГГгаеп- Н-; 523 н. 34>ХЗн К у 7ан5а Сгп ОстаГпа^ 433

12^св. В. Птаг.г-г V ■О # , • *Ј 343.

550

Јаг-ро. Гесрх гЈасг.р Оесг?: 363 2. 71. 5 2 к. 2Г>, 273 927 н. 33

Ј а х с п о г е д а Л а к а 'Ј а с г . г с т& 1 - 1 а Х -а г Ј а . с х о 1 2 9 0 — с х с 13.35, 313

Јанг, Е. ПГстп , Е., 532Јанг. Кард ПГссг^ ?С2гГ» 726

н-ЧоЈергер, Ого гЈогЗег, Огтс> 436

н. 25Јензен, Крнсги*гн 'Јегзеп.

СпгзТсап; 734 н. 14, 15, 13К ј

▼г

X (Нг^П Р . 37 н. 7, 153. 430

11с-лтса~, ? . 7ггЈ=:!гг.аг.г., Е-> г л

2ЈХ> 22г х з 5

♦ X I V 4 1 "

И о с х с р 5 0 С е к х д * е Нл -А с т ј а К-аракзс*1з. сжо -360—636', 17(И г ^7 » г г 71 7 - >/*

Ј е р е з с х а с . Ј р е н н з с ЈсаХ ±п> 247 н. 3'

Ј е р с н х з с 'Н З е г с/20> 73.

ж 13>— 124. 125.147. 131,

= 'Тгпетгтз 220 н. 132-34, 334

5п Г> 36 422. 425-* . -I-

- г , - г г - ? л 7 7 5 7 3 2> 5 0 . з . *— ' 1 ј .733. 302 н . I 225 х Т- -4 * 346. 366, 361,

1041

Јефрем (ЕрћгаЈт, I 373) 695 Јоаким од Флориса (Јоасћјт

<3а Поге, Т 1202) 609 Јован Дамаскин (Јоаппез Ба-

тазкепоз, око 675—749) 956, 963

Јован Златоусги (Гоаппез Сћгузоб1:отоз, 354—407) 419, 609, 695, 705

Јован од Анвила (Јоћаппез <3е НапуШе, крај XII века) 88, 163, 165, 174 н. 50, 223, 326, 516 н. 27, 593, 800, 929

Јован од Гарландије (Јоћп о! Саг1апсћа, 1. половина XIII века) 97, 103 н. 82, 170 н. 42, 202 н. 36, 253, 337 н. 5, 426, 459, 587 н. 23, 590 н. 28, 799 и д., 835, 838, 877 н. 3

Јован од Солзберија (Јоћп оГ ЗаНзћигу, 8агезћепеп513, око 1115— 1180) 73 н. 20, 76, 90, 91, 92, 99 н. 63, 106, 130, 131, 182 н. 5, 188, 197 н. 29, 233, 239 н. 31, 273, 295 н. 22, 339, 350, 524 и д., 589 н. 25, 601, 697, 799, 818 И дд., 852, 859, 926 и д., 928

Јован Катрарије (1оаппез Ка1гап05, XIII век) 196 н. 28

Јован од Крста (Јиап бе 1а Сгиг) 424

Јован Лествичник (1оаппез КНшакоз, око 579 — око 649) 437 и д. н. 60

Јован Скот Ериугена (Јоћап- пез ЗсоШз Егшдепа, око 810 — око 877) 638 н. 26, 815

Јоел, Карл (Јое1, Каг1) 26 Јозен, Ј. К. (Јоозеп, Ј. С.) 336

н. 31Јон, Роберт Л. (Јоћп, Коћег!

ћ.) 610 н. 59Јордан из Саске (Јогбапиз, Т

1237) 169 н. 39Јордан, Лео (Јогбап, ћео) 569

н. 82Јордан Пасквал (Јогбап Раз-

сиа!) 184 н. 11

флавиЈс {Јозерћич р,. 37 _ око 100, 81, ^

Јосиф Искан (Јозерћи*; 1зс. пиз, 1 1210) 166, 201, т 928

Јосиф Скот (Јозерћиз Зсоћиз Т након 791) 889

Јотсалд из Клинија (Јо1заМ Не С1ипу, средина 11. века) 157

Јувенал (ЈиуепаИз, око 60 - око 140) 85, 86, 88, 256, 300 428, 431, 435, 458, 762, 784, 797, 896, 911

Јувенко (Јиуепсиз, око 330. н. е.) 85, 230 н. 15, 247, 424 и д., 435, 748, 768, 771 и д., 777 и дд., 780, 782, 787, 886, 963

Јулијан (ЈиПапиз, цар, 332— —363) 267 н. 48

Јулијан (ЈиНапиз, песник око 550) 76, 167 и д.

Јулије Виктор (ЈиНиз У1с1ог, IV век) 647 н. 33, 841

Јулије Капитолин (ЈиПиз Са- рћоНпиз) 268 н. 52, 930

Јунг, К. Г. (Јипш, С. С.) 140, 172, 205

Јусти, Карл (ЈизН, Саг1) 967и д.

Јустин Мученик (ЈизНпиз Маг1уг, око 100 — око 165) 70, 72, 90, 744, 949, 951 И д., 956, 949, 963 н. 39

Јустинијан (ЈизНтапиз, Т 565) 40, 680, 785 н. 52, 853

К

Кабањас, П. (Саћапаз, Р.) 399 н. 35

Кавалера, Ф. (Сауа11ега, Р.) 747 н. 3

Кајбел, Георг. (КаЉе1, Сеогн) 735 н. 17

Кајдел, Р. (КеубеН, Н.) 519 н. 19

Кајзер, Ј. (Кеузег, Ј.) 761 н. 21, 762 н. 23

1042

Калдерон и мИегбп) 32, 40,158 и д., 224, 237 и д„ 239 и д„ 297 и д„ 337, 398 и д„ 436, 438, 440, 457 и дд„ 460, 470 и Д Д „ 482 н. 61, 492, 503 н. 7, 508 н. 15, 516, 546, 565 и дд„ 567, 569, 571, 577, 590 н. 29, 685 и д„ 855, 864 н. 11, 878, 947, 957, 963 н. 40, 965 и д„ 967 и дд.

Калимах (КаИшасћоз) 370, 409, 555, 834 н. 3

Калмет, Жозеф (Са1теие, Јо- зерћ) 46

Калпурније Сикул (Са1ригшз 5Јси1из, буколички песник Нероновог времена) 89, 153, 691, 860, 958

Камоенс (Сатбез) 485, 488 Кампанела, Т. (СатрапеИа, Т.)

239 н. 31Кано, Мелчиор (Сапо, Ме1сћ1-

ог, 1509—1560) 954 и дд. Кант (Кап*) 107 н. 1, 119, 150 Кандел, Ж. (Сап<1е1, Ј.) 779 н.

43Канторовиц, Ернст (Кап1ого-

Ш1С2, Егпа!) 53 н. 35 и 36, 300 н. 28, 891 н. 1

Канторовиц Херман (Кап*ого- Негтапп) 258 н. 24

Капитолин, Јулије (СарћоП- пиз, ЈиИиз, 2. половика IV века?) 268 н. 53, 930

Кар (Сашз) 889 Каркопино, Жером (Сагсор1-

по, Јегбше) 506 и д. Карлајл (Саг1у1е) 389, 621 Казаубон, Исак (Сазаићопиз,

1заас, 1559—1614) 126 Касијан, Јован (Сазз1апиз, Јо-

ћаппез, око 360 — око 430) 169, 216, 217, 510, 695

Касиодор (СаззшПогиз, око 490—583) 43, 67 н. 6, 72, 73, 80, 81, 82 н. 36, 106, 121 н. 29, 128 и д„ 270, 343 н. 16, 414, 422, 435, 487 н. 76, 490, 510, 511 н. 22, 553 н. 60, 638 н. 26, 657 н. 48, 749 и дд„ 751 и дд., 754 и д„ 770, 781, 782

и д„ 847 н. 7, 858, 865, 873, 961

Касирер, Ернст (СаззЈегег, Ег- пз!) 76 н. 7, 860 н. 3, 864 н. 11

Кастиљоне, Б. (СазН^^.пе, В.) 296, 727 и д.

Кастро, А. (Саз1го, А.) 297 и. 23

Кастро, Гиљен де (Саз1го, Си- Шеп (Зе) 567 н. 80

Катон (Са1о, писац епиграма и з III века н. е.) 85, 87, 88, 89 н. 49, 103, 113, 148, 161, 166, 167, 199, 203, 233, 425, 426 н. 41, 647 н. 33, 699, 784, 787, 815, 825

Катул (СаћШиз) 125, 223, 498 н. 4, 504, 748

Каули, Ејбрахам (Сош1еу, Аћ- гаћат, 1618—1667) 942 н. 5

Каултон, Џ. Џ. (СоиИоп, С. С.) 423 н. 37

Квант Г. (<ЗиапсИ, С.) 180 н. 2 Квинтилиј ан (СЈшпНПапиз) 70,

74, 75, 76, 78, 82 И д „ 87, 100, 103, 108, 110 н. 7, 113, 114,119, 121, 131, 141, 144, 200,215, 220, 226, 247, 258 и д„ 267 н. 49, 271, 273, 287, 294, 295, 301 н. 34, 321, 339, 404,406, 412 и д„ 431, 435, 446,448, 453 н. 15, 465 н. 38, 481 н. 59, 483 и д д „ 487, 581 н. 19, 587 н. 24, 671 и д „ 689, 727 и дд„ 730, 732 н. 7, 737, 759, 760, 762 н. 25, 764 н. 26, 765, 786, 788 и д., 792 н. 1, 793, 811, 819, 828, 839 и д„ 845, 856, 955 н. 20, 970

Кворлс, Френсис ((Зиаг1ез, Ггапс15) 529 и д.

Кебнер, Р. (Коећпег, Н.) 680 Кедмон (СаеЗтоп) 774 Кекстон, Виљем (Сах(оп, \'Л-

Нат, 1422? — 1491) 611 н. 61 Келер, Готфр. (КеИег, СоНг.)

572Келер, Рајнхолд (Кбћ1ег, Нех-

пћоШ) 133, 517 н. 28, 542 н. 52

1 0 4 3

Г В Р О Г Т С К А К Њ И Ж м п и л . , г, *>- г \ »» I М ,И ИКК

Кели, ФшЈМорис (Ке11у, Г11г- таигЈсе) 936

К е м ер , Е. (К еттег, Е.) 669 н. 2

Кер В. П. (Кег, \У. Р.) 42, 393. 894

Керн, Ото (Кеш, ОПо) 180 н. 3, 376 н. 2

Кертинг. Густав (КбгИпв. Си- 8(а\') 355 н. 8

Кимои. Фр (СишоШ, Гг.) 69 н. 13, 338 н. 7, 383 и д.. 503 н. 6

Киневулф (СупетПГ) 774 Кинсл, Ернст (Кићпе!, Егпз!)

563 н. 71Кинер. Ф. (К1епег. Г.) 346 н.

24Кипријан из Картагине (Су-

ргјапиз, 7 258) 274, 963 Кирил из Александрије (Ку-

гШоз. 7 444) 961 Кислинг-Хајнце (КЈезПп^-Не!-

пге) 1006. 1010, 1012, 1013, 1014 н. 14

Китс (Кеа(5) 222, 323, 333 н. 28. 498 н. 4

Клајнгинтер. А. (КЈешеипШег, А.) 946 н. 4

Клајнклаус, А. (К1е1пк1аиз2.А.) 83 н. 37 и 38

Клајст, X. фон (К1е1з1, Н. у о п ) 232, 439

Клапер, Јозеф (К1аррег, Јо- зеГ) 105 н. 86

Клаудијан (С1аиШапиз, око 400. г. н. е.) 88, 89 н. 49, 98,167, 169, 170, 175, 176, 177,179 и д., 188, 198, 221, 246 н.2, 272, 275, 322, 382 н. 13,428 и дд., 450, 489 н. 83, 509,566 н. 76, 689, 802 и д., 873,930 н. 4, 958

Клаудијан Мамерт (С1аисНагшз МашегГиз, 7 око 474) 410

Клаудије Марије Виктор (С1а- иШиз Мапиз У1с1ог, 1. поло- вина V века н. е.) 723 н. 35

Клаузер, Теодор (К1аизег, Тћеодог) 115 н. 15, 510 н. 19

Клемен. Д. (С1етг*п. Гј \ н. 81

Клсмент Ског (СкЈгтпг-пч хго. (из, почетак IX кп) 733 н 10

Клсрвал. Ж. А. (СЈегуаЈ, 3. А) 73 н. 21

Клибански. Р. (КШк.пзку, Н) 183 н. 7

Климент из Александрије (К1етепз А1схппс)геиз. + пре 215) 70. 72, 232 и д.. 267 и. 50. 348, 360. 386 и. 19. 398 и д„ 490, 695. 946, 952, 956.963 н. 38. 973

Клингнер. Фридрих (КИп пег. ГпесЈпсћ) 53 н. 37, 124 н. 34, 316 н. 14, 412 н. 17

Клојтген, Јозеф (К1еи(ебп, Јо- зерћ) 134 н. 45

Клопшток (К1орз(оск) 142, 394, 398 н. 33, 774, 780

Клуге, О. (К1и§е, О.) 49, 464 н. 32

Колвиц, Јох. (Ко11\уН2, Јоћ.)349 н. 32

Колинс, Ентони (СоШпз, Ап- Гћопу, 1676—1729) 339

Колриџ (Со1ег1(18:е) 434 н. 53 Колумбан (СоЈишћапиз, око

540—615) 43, 410, 422 Колумела (Со1ише11а, I век н.

е.) 815Комерел, Макс (Коттеге11,

Мах) 470Комон, Арсис де (СаитопС

АгсЈззе с!е) 55Конрад из Вирцбурга (Коп-

гас! у о п \Уиггћиг§) 801 н. 15 Конрад из Мегенберга (Копгаб

уоп Мееепћеге, 1309—1374) 525

Конрад из Хирзауа (Копгас! у о п Шгзаи, око 1070 — око 1159) 76 н. 26, 85, 363 н. 16 425, 664, 666, 668, 787 и дд.

Контини, Ђанфранко (Сопћ- ш, СИапГгапсо) 579 н. 14, 580 н. 16, 594 н. 35, 616 н. 70

Корбијер, Тристан (СогШеге, Тпз1ап) 32

1044

% •: 5 г * * к е» < V

Ч * ' V " V -

\ «>

■7Т5С - - • *•V ' Г Г - '

•-■ -ЧД • -ДЈ' К . : -« » —1 » • , 24*. ч ■« «» • -

45. *» VЧ —- ч »48 'р к ; р •• -ч *чхф »1 ЧжЧ -V

4 4 6 V

* -

* х ч л. -ч ’ »X . „ * * . ,>?ер>л

К еггст С е т е ћ и ?Ч 'г к е . 1 ^ 4 '

5Л4Х . - у н е ч и « Г р н с т ^ К о г п е г г а г л ;

Ггг.5:' 4~?. I - : к 4 “К . г к х а р т Х и л и е т а г д К е т -

_ ћ а г с т . К : ; 5 е с а г а > : . '5 к ? с

К-Хтес* Лх<мф л ЛиК>Ч ^ '« *

А Х ч Х г ф45? к. 54

>•: Мгрн. Е>гохтгоС 'хге.г у Мог1. Еш:'.:с> 565

Еч ; с . 5С 7КјФ глн. 1\ Р ;Со1&Еап> О.

■■-ч \ Џ "•«ч V ^Г ^. Ч V - * - Г. (КсГГпдпе. СЛГ ♦ хг *5Хк. - . • ^

Ксх. М зхс .К ссћ. М ах' 25 н.

Х гх Р. Х л ± . КС 152 к. $05 с

Кр«~уе. Зхнгсг (Кгаи5. \\'а1-' 1 «

Крауе.. Кег..г г>гн К гнг5. Саг! тсг' ?13 » г . $1$ и г.. ?22 н. 32

*ХтсХ1:гр.

Кргче. I'. Сггее. Р ?Г. 4х>>* 5 4

К г-.у -:.V:.: •.Сг..;г.с.глел:5. VIII ■к.;'у .ч' - 5 4 к 2 5

Хсексфан кХет:срћапе5'» 336 Кч'ск>фгнт Лег.срћоп' 411.

44с 5Н5 п д . 97 0 Куева. Хуан ге да \Сиета. Ји-

ап бе 1а. 1550? — 1 *?:?"* 947 Кукхгпкч. Отс Ј. Кићгдг.и-

епсћ. Опс ЈЛ 7Г2 н. 35 Кунссн, Ад5ер *Соип50.п. А1-

ћеп'- 575 н. 5Кутсед. Пјер чСсигсе'.;е. Рје-

гге> 45. 354 н. 15. 633 н. 26 657 н. 43

Кугц. О. (Кигг. ОЛ ?~5 н. 5 К угн п ут. Грнст (Сигпиа. Егп-

5*:> 833К уггз1Јус. Еркст. Рсоерг ■Сдг-

;:и?. Егн?;. ЕсћегО 121 н. 23. 26? к. 5?. 593 н. 24. 650Ј1 . О I

Г ч т=г -1чО к-С—. * л ^ « Ј . - * — -ив-» - —■

ЛКрезсер. М., сКг^——ет. МЛ 946 Ла Брлјер >Еа___ Џ •' о -зг 31 '>с“Кгег;ен ге Ттса (Сћгепеп 6е Л абгнса. П. ле

ТГ "55 * 1‘43. 163. 13? н. 21. се> 259 н. 29, -ЛО, — Сс. СО 2 35 * 72 -*> л« Зч > оО * *

П а^- (Кгетасгшаг, к. 35. 775 н. 39Рагн' 257 н, 20 Л азпој. А. О. (X.

1432_*СЕј*. В. кСге^сЈт, V.) гб 136 н. 15Лајбнзш (Еегћтг'1

Крепг. Р. * Сгагг.а^с, НЛ 530 Лајзеганг, X. (1г ^ т с е г

9*\< . К г и г е г . С . ) < » . н .

'V

Кг:егс . Херман (Кгкгез. Нег- =аг.г.1 В54

Кр;сдгг. Петатз .С г д п гд б . Ре- ггд5) 943 н. 10

Крнс. Е. 0Сг15. Е.) 975 к. 5Крод. Видхедм (Кго11. \ \7:1-

ћедзз) 109 к. 4. 110 н. б, 11?

130 н. 3Лајеткер, М. .1. В. (Ха1$1пег.

М. И. \ \ \ ) 69 н. 15, 3? н. 36. 633 н. 26, 769 н. 33

Лахер, Р. (Еађиег, Н.) 294 н. 20 Лактакднје (ћасТапТш?. цркзе-

ки отац?. + посде 317) 144, 131, 182 н. 5.. 349 н. 32. 350, 748. 762 н. 24. 763 н да„ 939 н. 1

Лактанције Плацид (1_,ас1ап- *шб Р1ас1ди8, VI век н. е.) 139 н. 2, 345 н. 21, 359, 589 н. 25, 743

Ламберт из Св. Бертена (Баш- 1зег1 ^оп 51. ВегИп, око 1100) 825

Ламперт из Херсфелда (Б ат - рег! топ Нег81е1<1 11. век) 239 н. 31

Ланг, Алберт (Бапе, А1ђег1) 954 н. 18

Ланглоа, Ернест (Бап§1о15, Ег- пез!) 333 н. 37, 800

Лангош, Карл (Бапеозсћ, Каг1) 75 н. 26, 101 н. 79, 415 н. 22, 427 н. 42, 731 н. 6, 796 н. 9

Ларбо Валери (Багћаис! Уа1е- гу) 220 н. 6, 437, 442 И д., 757 н. 17

Ларошфуко (Ба Косћећшса- иМ) 531

Ла Арп, (Ба Нагре, 1739— 1803) 440

Лас (Бабоз, средина VI века п. н. е.) 462, 475

Лафонтен (Ба Еоп1ате) 158 Лахај, Џ. Ф. (Баћеу, О. Е.)

551 н. 58Лахман, Карл (Басћтапп,

Каг1) 48, 893, 895 н. 7, 913 Левисон, Вилхелм (Бечпзоп,

\УПће1т) 62 н. 50, 79 н. 31, 267, 663 н. 3

Лејн, Е. В. (Бапе, Е. \У.) 875 и д.

Лекој, Ф. (Бесоу, Е.) 207 н. 42 Леман, Паул (Бећтапп, Раи1)

47, 48, 69 н. 15, 90 н. 53, 150 н. 14, 170 н. 42, 555 н. 62, 682, 683 н. 2, 718 н. 31, 726 н. 40, 727 н. 1, 749 н. 5, 756 н. 14, 812 н. 3, 877 н. 4

Ленерт, Г. (БећпегТ, С.) 739 н. 27

Ленц, Фр. (Бепг, Ег.) 474 н. 49 Лео, Фридрих (Бео, ГгЈеДпсћ)

719, 762 н. 22, 946 н. 3 Леон, Луис де (Беоп, 1дпз с!е)

371 н. 27, 436, 855 н. 16, 954, 956, 962, 965, 987

Леонида из Тарента Гћеопјбад 2. пол. III века п. н. е.) 228 н. 13

Леопарди (ћеорагсћ) 350 Лепер, Г. (ћоерег, С.) 575 н. 5 Лерс, К. (Бећгз, К.) 411 н. 16 Лесинг, Г. Е. (ћеззте, С. Е)

30 н. 11, 119, 225, 439, 494 Леталд из Мисија (ће1а1<1 бе

М1су, X век) 264 Лефранк, Абел (Бе1гапс, Аће1)

338 н. 38, 561 н. 67 Лефштет, Ајнар (Бб1з1ед1, Е1-

паг) 250 н. 8Лехнер, М. (Бесћпег, М.) 94 н.

64Либаније (Глћашоз, 314 — око

393) 325Либек, Е. (Бићеск, Е.) 747 н.

3Ливије (ћшиб) 87 , 362, 435, 438,

585, 7 18, 753, 759, 786, 789 Ливије Андроник (1лушз Ап-

<1гошсиз, 2. пол. III века) 64, 411 н. 17

Ликофрон (Букорћгоп, 2. пол.III века п. н. е.) 228 н. 13

Литман, Ено (Бћћпапп, Еппо) 69 н. 13, 172, 517 н. 27, 563, 876

Лицман, Ханс (ГлеШпапп, Напз) 672 н. 2, 699 н. 16, 952 н. 14 и 16, 963 н. 38

Ломацо <Г.ота22о) 969 и д. Ломоније, П. (Баитотег, Р.)

157 н. 27, 884 н. 12 „Лонгин“ („Г.оп§тоз“, аутор

списа тгео1 исрои<;) 653 и дд. Лонго (Боп§оз, 3. век н. е.)

312Лопез Пинсијано (ћорег Рш-

с1апо) 960 н. 32 Лот, Ж орж (Бо1:е, Сеог§ез)

259 н. 29Лоут, Роберт (Б о^ћ, Коћег!)

387Лукан (Бисапиз) 34, 36, 70, 85,

86, 88, 89 н. 49, 104, 113 14б’ 267 н. 49, 272, 273, 275 и д. 330 н. 33, 341, 342, 382 425* 428 и д., 431, 435, 484,’ 585*

1046

И М Е Н С К И Р Е Г И С Т А Р \

666 И Д., 714, 757 н . 15, 762 и дд . н . 25, 768, 784, 796 и д., 806 и д ., 834 н . 3, 835, 890, 896, 911, 958

Л у к р е ц и јс (1,исге1ш 8) 52, 70,180 н. 3, 429 и д ., 466. 735

Л у к и ја н (Г д Ш ап о з) 162, 229 н . 17, 232 н. 26, 436, 486 н . 73. 506

Лукилијс (ХшкППоз, писац епиграма у време Нерона) 682

Лумис, Р. С. (Хдхнтпа, К. 5.) 151 н. 16

Лутер, Мартин (1д11ћег, Маг- (т ) 42 и д., 102, 234 н. 25, 235, 395, 419, 779 н. 45

Луцилије (1л1сШиз) 255, 465 н. 38, 466 н. 38, 647 н. 33, 734, 789, 842 н. 8

М

Мадаријага, Педро де (МаДа- па§а, РесЗго де, * око 1537) 566 н. 75

Меј, Т. Е. (Мау, Т. Е.) 492 н. 92

Мајер, Вилхелм (Меуег, \ЛП1- ће1ш) 196 н. 28, 251 н. 10, 265 н. 41, 798, 858 н. 2

Мајер, Макс (Мауег, Мах) 338 н. 9

Мајер, Паул (Меуег, Раи1) 364 н. 16.

Мајер, Рихард М. (Меуег, Ш- сћагд М.) 860

Мајмонид, Мозес (Ма1тот(1е5, Мозез, 1135—1204) 936, 937 н. 2

Мајр, Т. (Мауг, Тћ.) 777 н. 40 Мајстер Екхарт (Ме1з1:ег Ек-

ћаг!) 234Мајстер, Ф. (МеГз^ег, Е.) 291

н. 15Макијавели (МасћГа^еШ) 14 Маколи (Масаи1ау) 429 н. 46 Макробије (Масгоћшз, око 400

н. е.) 42, 89, 90, 92 н. 59, 145, 183, 187, 248, 267 н. 47, 291,

337. 340, 370 н. 26, 391, 416, 435, 588, 590 н. 28, 592, 638 н. 26. 657. 681, 741 и дд., 754 н. 12. 761. 780, 818

Максим из Тира (МахЈттшз уоп Тугоз, 2. пол. 2. века н. е.) 383 н. 15. 960 н. 32

Максим иа Торина (Мах)тоз, око 380 — до око 465) 707

Максимијан (МахЈгтапиз, VI век н. е.) 87, 101 н. 59, 190 н. 22

Мал, Емил (М&1е, ЕтПе) 69 н. 12

Маларме (Ма11агт6) 261 н. 31, 492, 644

Малерб, Франсоа (МаШегће, Ггапсо1з) 139, 432, 482

Манилије (МапШиз, под Ти- беријем) 146, 214 н. 1, 380 и Д., 430

Маницијус, Макс (МапШиз, Мах) 90 н. 54, 265 н. 42, 277, 363 н. 16, 463 н. 29, 465 н. 37, 737 н. 24, 772 н. 35, 803, 815 и д„ 828, 847 н. 8, 866, 868, 873

Манке, Дитрих (Маћпке, В1е- 1псћ) 582 н. 20

Манрике, Хорхе (Мапп^ие, Јог§е, 1440? — 1479) 48, 329 и д„ 437 н. 60, 873

Манцони (Мапгот) 225, 268, 440, 804

Мантења (МаШеепа) 150, 570 Марбод из Рена (Магћод, 1-

1123) 88, 129, 384 н. 16, 489 н. 45, 702 и д„ 942, 850, 931, 940

Марија Француска (Мапе ће Ггапсе, 2. пол. XII века) 75 н. 26, 342, 707 н. 19

Мариго, А. (Мап§о, А.) 391 н. 25, 584, 870

Марије Викторин (Мапиз У1с- •коппиз, IV век н. е.) 733, 738 и д.

Марије Плотије Сацердо (Ма- гшз Р1о1ш8 ЗасегНоз, III век н. е.) 359 н. 11

1 ЛЛ"Т

Марино, Ђамбатиста (Маппо, С1атћаШ51а, 1569—1625) 100, 489, 493, 961

Марин (Маппив) 100 Маритен, Жак (МагИаЈп, Ја-

озиеа) 373Марко Аурелије (Магсиз Аи-

геНиз) 662, 972Марлоу, Кристофер (Маг1о\у,

Сћпб1орћег) 192 н. 24, 478 Мармонтел, Ж .-Ф. де (Маг-

шоп!е1, Ј.-Р. с!е) 55, 122, 133 Маро, Клеман (Маго1, СШтеп!)

267 н. 49, 464 н. 30, 884 Мару, А.-И. (Маггои, Н.-1.) 65

Н. 1, 126 н. 36, 196 н, 28 Марузо, Ж. (Магоигеаи, Ј.)

845 н. 4Марцијал (МагИаНб) 85, 87,

150, 276, 326 н. 24, 435, 484, 488, 489, 491, 504 и д., 519, 550 Н. 28, 767, 777 н. 40, 859, 958, 961

Марцијан Капела (МагИапиз Саре11а, почетак V века н. е.) 42, 67, 85, 88, 92 н. 60, 123 н. 31, 129, 131, 175 Н. 55, 180 н. 3, 183, 185 Н. 14, 198, 253, 256, 344, 425 и д., 431, 480 н. 59, 484, 593, 635, 694, 733 н. 9, 858, 861, 930

Масими, Пачифико (Маззиш, РасШсо) 871

Масињон, Луј (Мазбшпоп, Ђо- и18) 563 н. 73

Матеј из Вандома (МаНћаеиз де УегкЈоше, Утс1остеп515, крај XII века) 88, 104 н. 84, 170 н. 42, 188, 222, 300, 303 н. 39, 321 н. 19, 326, 330 н. 33, 333 н. 37, 489, 586 н. 23, 683 и д., 724, 725 и д., 800, 833, 835 и д., 839, 842, 879, 941

Мацони, Гвидо (Маггот, Сш- <1о) 440

Мекмахон, А. Филип (МсМа- ћоп, А. РћШр) 713 н. 26

Мекмилан, Данкан (МсМШап, Випсап) 630 н. 10

Меланхтон (Ме1апсМоп)339, 340 н. 11, 955 н. 20 ’

Мелеагар из Гадаре (Ме1еа*Р08 уоп СаОага) 321 н. 18, 477 ћ д., 501 1 д.

Мелен де Сен-Желе (МеШп с!е 8а1п1-Се1а1з, 1481—155 464

Мена, Хуан де (Мепа, Јиап ае 1411—1456) 437 н. 60, 871 ’

Менандар (МепапЈгоз, коме- диограф, 342/1—291/0) 70 и д., 299, 500, 634 н. 19, 789

Менар, Франсоа (Маупаг<1, Ггапдо1з) 157 и д., 575

Менендес Пидал, Рамон (Ме- п6п<3ег РШа1, Натбп) 59 н. 44, 277 и д., 332 н. 36, 393 н. 30, 470 н. 45, 623 н. 18, 635 н. 21, 706 и д., 709 и дд., 927 н. 38

Менендес и Пелајо, Марсели- но (МепепсЗег у Ре1ауо, Маг- сеНпо) 470 н. 45, 473 н. 46. 481 н. 60, 492, 756 н. 14, 935 и д., 944, 952, 954 н. 18, 955 н. 21, 956 н. 23 и 24, 975 н. 5

Менип из Гадаре (Метрр <Је СаНага, III век п. н. е.) 232 н. 26, 253

Меренс, А. Ф. (Мећгепз, А. Г.) 565

Мериме, Ернест (Мептее, Ег- пез!) 481 н. 60, 482 н. 62, 635 н. 21

Меробауд (МегоћаиЗез, V век н. е.) 268 н. 54, 301 н. 35, 435

Месершмит, Ф. (МеззегзсћтШ*, Г.) 507 н. 14

Мехтхилда из Магдебурга (МесћНпШ уоп Ма§сЈећиг8) 594 н. 37

Микеланђело (МЈсће1ап§е1о) 623

Микон од Сен Рикјеа (М1со Неп 51. ШциГег, 1 . пол. IX века) 388, 723

Миленхоф, Карл (МиИепћоћ, Каг1) 896 и д

ииииег, Ас1ат) 108, 134, 494, 502, 533

1 0 4 8

И М Е И С К И Р Е Г И С Т А Р

Милер Јох. фон (Ми11ег, Јоћ. уоп) 893 н. 2

Милон од Св. Аманда (МПо уоп 81. Атапс!, 9. век) 265, 679, 711 и д., 717 и д., 720 и д., 830 и д., 848 и д., 867, 886

Милтон (МШоп) 145, 146, 147, 153, 333 н. 28, 379, 387, 397 и д., 406, 469 и д. н. 45, 580, 591, 868

Минуције Феликс (МтШшз, ЕеИх, око 26. н. е.) 173, 349 н. 32

Мињ, Жак Пол (МцЈпе, Јас- циез Раи1) 422 и д., 897, 900, 910

Мира де Амескуа, Антонио (Шга <3е Ашезсиа, Ап(ошо, 1577? — 1644) 473 н. 46

Мирс, Френсис (Мегез, Ггап- С13, 1565—1647) 429

Михаило из Корнвала (М1- сћае! Согпић1епз1з, око 1250) 821 и д.

Михелс, Т. (М1сће1з, Тћ.), 507 н. 14, 913

Модоен (Моадвин) из Отена (Моћот ће А и ћт, I између 840 и 843) 803

Молар, А. (МоИагф А.) 727 н. 1

Молијер (МоИеге) 150, 297, 577, 649

Момзен, Теодор (М оттзеп, ТћеосЗог) 128, 270, 510, 1008 н. 7

Моначи, Ернесто (Мопасђ Ег- пезЗо) 852 н. 13

Монре де Вилар, Уго (Моп- пеге1: Ие УШагИ, 1Ј§о) 428 н. 43

Монсо, П. (Мопсеаих, Р.) 779 н. 44

Монтано, Бенито Аријас (Моп- 1апо, Вепћо Аг1аз, 1527— —1598) 956 н. 23

Монтеверди, А. (МопЗеуегсН, А.) 593 н. 33, 595 н. 38, 635 н. 22 и 23, 843 н. 1

Монтењ (Моп1:а1§пе) 527, 530, 1001, 1005

Монтескје (МопЗезцтеи) 481 н. 59, 990 И дд., 1010 и дд.

Морас, Шарл (Маиггаз, Сћаг- 1ез) 373

Морел-Фасио (Моге1-Еаћо) 936

Морика, У. (Мопсса, ТЈ.) 777 н. 42

Морли, С. Грисволд (Мог1еу, 8. С пзтН ф 481 н. 60, 482 н. 63, 635 н. 21

Морман, Кристина (Моћгтапп, Сћпзћпе) 847 н. 5

Морне, Данијел (Могпе!, Ба- те1) 440 н. 64, 995, 997, 999, 1000, 1002

Мос, X. Ст. Л. Б. (Мозз, Н. 81. Б. В.) 41

Мосхо (Мозсћоз) 310Мрас, К. (Мгаз, К.) 741 н. 33Музил, Роберт (МизП, Ноћег!)

449 н. 6Мур, Едвард (Моог, Есћтагб)

365Мусато, Албертино (МиззаТо,

АЉегћпо, 1261—1329) 351 и дд., 820, 948

нНав, Рејмон (Иауез, Каутопб)

433 н. 52Назарије (Иагагшз, 1. пол. IV

века н. е.) 267 н. 8 Нани Ђовани (Иапт О1оуап-

т . 1432—1502) 884 н. 10 Нарди, Б. (ИагсИ, В.) 612 н. 62 Науман, Валтер (Иаитапп,

ТУаћег) 229 н. 15 Невије (Наеутз, 2. пол. III

века п. н. .е) 64 Некам. види Александар (Ие-

скат) 69 н. 11, 73, 104 н. 84 Немезијан (ИетезЈапиз, III

век н. е.) 89, 155 н. 22, 803 Нестор из Ларанде (Иезтг, III

век н. е.) 462

1 0 4 9

СРЕДНзИ ВЕК

Нибур. Г. Б. (Шеђићг, С. В.) 193 н. 25

Нигел Вирекер (К1§е11из \\Г1- гекег, око 1130. до око 1200) 163. 165, 206. 553 н. 60, 723 и д., 800, 878 и д.

Низами (1141—1202) 564. 572 Низар, Дезире (ШзапЗ, Без1г6)

440Никандар (КЈкапдгоз, III век

п. н. е.) 100Николи (ГчЧссоП) 409 и н. 12,

420Никола Бозон (Шсо1е Вогоп,

XIV век) 48 н. 23 Никола Кузански (14!со1аиз

Сизапиз) 525 и д., 854 и д. н. 16, 866

Николсон. Харолд (ГПоПзоп, НагоШ) 477 н. 53

Никострат (Мкоз^гаЗоз. под Марком Аурелијем) 860

Никштат, X. (М1скз1а<Ј1, Н.) 858 н. 1

Нил из Анкире (ИеПоз) 349 Нилсон, Мартин П. (ГШззоп,

МагПп Р.) 282 н. 8 Нице, В. А. (N1126, А.) 93

н. 63, 189 н. 21, 416 н. 23 Ниче, Ф. (№е!25сће, Г.) 116 н.

17Новалис (ИоуаИб) 403, 533, 569,

624Новати, Франческо ^оуаН ,

Егапсевсо) 593 н. 33, 595 н. 38, 635 н. 21

Новацки, Ад. (Хо\*гаск1, Ас1.) 316 н. 10

Ноније Марцел (Хопшиз Маг- сеПиз, IV век н. е.) 766, 866

Нон (N0111105, око 450. н. е.) 247, 321 н. 18, 322, 406, 502 и д., 644

Норден, Едуард №ог<Зеп, ЕсЈи- аг<3) 65 н. 2, 92 н. 60, 111 н. 8. 121 н. 26, 197 н. 30, 249, 319, 321 н. 18, 499. 581 н. 19, 645, 677 н. 9, 816 н. 3, 820, 893 н. 2

Ноткер Балбул 0^о1кег Ва1- ћи!ш>, 840—912) 273 н. 69,

389 н. 23, 421 н. 32. 424 н. 60, 781 и д д 787 553

Ноткер Лабеон (Т4о*кег т-л** око 950 — 1022) 67 ™

оОбин>е. Агрипа д’ (АиМр*,

А^прра <3\ 1552—1630) 224’ 297

Овен, Цон (Олгеп, Јоћп, 1563? — 1622) 528

Овидије (О^Мшз) 50, 86, 88. 100, 112, 137, 150, 151. 162. 155 и д., 179 и д., 193, 202 н. 36, 203, 214 н. 1, 223, 228. 248. 256, 275 и д., 307, 322. 329 н. 32, 337. 342, 361, 380 и д.. 382 н. 11, 428, 474 н. 47, 481 н. 59, 483, 547 и дд.. 585, 602, 631, 693, 634 н. 19, 691, 768, 771, 784, 802, 806, 835, 845, 850, 896, 958, 961, 990 и дд.

Одон из Клинија (0<Зо с!е С1ипу, око 879—942) 256

Одон из Шеритона (ОЗо Зе СћегИоп, { 1247) 522

Окам (Оскаш) 372 Онулф из Шпајера (ОпиН уоп

Бреуег, око 1050) 248, 581 н. 19

Опел, X. (Орре1, Н.) 418 н. 25 Опијан (Орр1апо5, у врехе

Марка Аурелија) 100, 812, 946

Опиц, М. (ОрПг, М.) 256, 354 н. 7, 439

Оптацијан (ОрШЈапиз) 514 Ордерик Виталис (ОгДепсиз

^ИаПз, 1. пол. XII века) 722 Орео, Б. (Наигеаи, В.) 259 н.

27, 906, 910, 941 н. 2 Ориген (Оп&епез, око 185 —

око 253) 229 н. 18, 348, 748, 778, 781, 784, 938, 952 и д., 956, 958

Оријенције (ОпепНиз, 1. пол. V века н. е.) 886, 963

1 0 5 0

ОрозиЈс (ОгопШн, п о ч ст л к V«* П ар е , Ж . ГРаг/Ј, О ј 89 и. 57, иска н. е.) 420, 435, 585, 0 0 Ј, * 210 и л н. 47«07 и дд., 621, 753

О ртсга и Гпсег, Х о с е (ОгГеца у Оазке1, Јозб) 634 н. 18

О стлен д ср , X. ГОаИопсЈсг, Н.)582 н. 20, 595 н. 37

О строгорски , Г е о р ги је (Оа1;го- ^ о гзк у , СЈсоге) 40 н . 8

Ото, Налтер Ф. ГОИо \А/а)1ег Г.) 893 н. 2

Ото Ф р а јз и ш п к и ГОИо у о п Р ге јв !п е , о к о 1114— 1158) 53

О тф р и д ГОНгЈс!) 774, 867, 873

П

Павле ГРаиЈиз) 70, 82, 83, 90, 155, 216, 230, 232, 381, 421, 490, 585, 591, 670 и дд., 677, 695

Павле Ђакон ГРаи1из Б 1асо- пиз, око 720 — око 799) 83, 830

Павле Силентијарије ГРаи1из ЗПепНапоз, VI век) 118, 157 н. 28

Паето, Ј1. Ј. (Рае1;о\7, И. Ј.) 97 н. 70, 98 н. 71

Пакат (Раса1из, 2. пол. 4. века н. е.) 267 н. 48

Пакувије (Расиушз, 220—131/ /30) 199

Палада (Ра11ас1аз, око 400. год. н. е.) 233

Панетије ГРапаШоз, II век п. н. е.) 898

Панијасид ГРапуаз1з, 1. поло- вина V века п. н. е.) 737

Панофски, Ервин (Рапо18ку, Егшт) 864 н. 11, 918 и дд

Панцер, Фридрих (Рапгег, ЕпеНпсћ) 61

Папе, В. (Раре, VI.) 328 н. 28, 844 н. 1

Папија (Рар1аз, око 65 — око 155) 421

Лапија ГРар1аз, око 1050) 325 н. 22, 359

Ларацелзус (Рагасе1зиз) 526

П ар и , Гаетнн (Раг'п, О онЊпј 5« н. ЗИ

П а ртес, 1Јоберт (Раг1ез, Н ођег!) 798

П а с к а л ГРавса1) 529 н. 44, 532 и. 20, 954 н. 19, 966

П а с к је , Е т јо н ГРан^ш ег, ЕН еп- п с) 55

Пачско, Франсиско ГРасћесо, Ргагшксо, 1571—1654) 980

Паулзен, Фридрих ГРаи1зеп, Г’гјсс1г1сћ) 50

Паули, А. Фр. ГРаи1у, А. Рг.) 892

Паулин из Аквилеје ГРаиН- пиз, око 750—802) 83, 774 н. 38

Паулин из Ноле ГРаиНпиз с!е 1Чо1а, 353/4—431) 230, 385 и Д., 521, 697, 747

Паулин из Пеле ГРаиПпиз пе Ре11а, 376? — после 459) 876

Паулин из Перигеа ГРаиНпиз пе Реп&иеих, 2. пол. V века) 142, 247, 385, 511, 711

Пахомије (Расћошшз, око 292 —346) 169

Пезар, А. (Регагф А.) 661 н. 48

Пејтер, Волтер (Ра1ег, ШаПег) 650 и д., 656

Пелајо, Алваро (Ре1ауо, А1уа- го) 57 н. 39

Пелутје, Симон (РеНоиНег, 51- шоп) 646

Пентадије (РегНасИиз, у време Диоклецијана?) 321 н. 18, 489 н. 83

Перегрини, Матео (Реге§пш, МаПео) 480, 481 н. 59

Перегрино, Камило (Регееп- по, СашШо) 481 н. 58

Перо, Шарл (РеггаиИ, Сћаг- 1ез) 655

Персије (Регзшз, 34—62) 70, 85, 88, 98, 256, 381 и д., 386, 415 н. 22, 425, 431, 679 н. 12, 764, 768, 784, 1008

1 0 5 1

Е В Р О И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И л а г и ш .;л и » Р Е / Ц Ш ВЕК

Петар Алфунси (Ре1гиз А1Гип- 81, око 1050 — после 1106) 876

Петар из Блоа (Ре1ег (1е В1о1з, око 1135 — после 1204) 715 и д. н. 29, 929

Петар Венерабилис (Ре*гиз УепегабШз, око 1092—1156) 231, 274, 278, 516, 699 н. 16, 889 И д.

Петар Далшјани (Ре1гиз Ва- ппаш, 1007—1072) 372

Петар из Еболија (Ре1:гиз <3е ЕбиН, око 1160—1219/20) 870, 890 И д.

Петар Кантор (Ре1:гиз СаШог, око 1125—1197) 697, 799 И д.

Петар Коместор (Ре1гиз Со- шез1:ог, | 1179 или 1189) 356, 609 и д.

Петар из Компостела (Ре1гиз Сотроз1е11апиз, XII век) 173 н. 50

Петар Кринит (Ре1:ги5 СгтНлз) 949

Петар Ломбард (Ре1гиз Б о т - Наг<1и5, *ј- после 1160) 94, 356, 608, 900, 908 и д., 962

Петар из Пизе (Ре!гиз РгзаНиз, 2. пол. VIII века) 83, 307

Петар Пиктор (Ре!гиз Р1с1ог, око 1100) 800 и д.

Петар из Поатјеа (Ре1гиз Р1с- 1а\пеп515, око 1080— 1161) 274, 699 н. 16, 831, 889 и д.

Петар Рига (Ре1ги5 Ш§а, 1* око 1209) 88, 327, 329 н. 31, 459, 462, 517

Петар Хрисолог (Ре1гиз Сћгу- 5о1о§из, 1* око 450) 457, 490, 707

Петар Шпанап (Ре1гиБ Шзра- пиз, ! 1277) 609

Петерсон, В. Ф. (РеИегзоп, V. Г.) 738 н. 24

Петрарка (Ре1гагса) 48. 61, 105, 131, 351, 362 н. 14, 370 И дд., 389, 432, 435, 649, 773 н. 37, 958

Петрић. Франческо (Ра1г1221,

9 5 ^ 7 0 ° ' 1529-~"1597> 949,Петроније (Рећопшз) 32 ?п

233, 234 и д. н. 28, 236,’ 253 323 и д., 478, 484, 765, 793*

Пиеш, Еме (Риесћ, Аше) Нч н. 23, 421 н. 31

Пизани, В. (Р1зат, V.) 469 н 45, 476 н. 51

Пиндар (Ртс^агоз) 31, 33, 81 125, 219 н. 5, 220, 226, 267 н’ 49, 370, 382 н. 11, 411 н. 16 429, 447, 462, 497, 748, 801’ 812 н. 2, 844, 973

Пирен, Анри (Рћеппе, Непп) 41, 45, 56 н. 38, 933

Пишон, Рене (Ркћоп, Еепе) 429 н. 46

Питагора (Ру1ћа§огаз) 370 н.26, 377, 518, 860, 872, 931

Пјер дела Виња (Иег с!е11а У1§па) 456, 534, 536

Пјетробоно, Л. (Р1е1го1зопо, ћ.) 619

Планк, Макс (Р1апск, Мах) 19 Платон 30, 65, 74, 90, 111, 182

н. 5, 183, 186. 199, 202, 222, 226, 229 н. 16, 232, 238, 244 и д., 273, 336, 338, 343, 346, 348 н. 30, 360, 370, 377, 382 н. 11, 428, 465, 477, 497 и д., 500, 512 и д., 553 н. 60, 555 н. 62, 604 н. 53, 647, 652, 654, 656 и д. н. 46, 734 н. 13 и 15, 736, 737, 738, 741, 744, 747,756, 802, 811, 823, 825, 841,845, 863, 872, 898, 937 н. 2, 938, 939 н. 1, 950, 952, 958,961

Плаут (Р1аи1из) 70, 517 н. 27, 758, 762, 784

Плебст, В. (Р1ббз1, 1ЛГ.) 839 н. 6 Плиније Млађи (Рћтиз) 70.

100, 123, 129, 143, 144, 167.171, 172 и д., 215, 249. 276;278, 294, 326, 447, 489, 585,626, 689, 690, 765, 783, 833и д., 841, 930, 970, 975

Плиније Старији (РИтиз) 87. 90, 228, 328, 522, 930, 946

1 0 5 2

; : с ј * џ *

тг а « '- г Ч к Л в г

'Ј Њ и у & г*^х^ ? «1 ?

т^г^вг ’"- Сг*

5С-1 ГРкГ.К”:.'-!!«, Н ' '*ч|Л г. 23 '-"Л &М Н:.: ^с*

х . и^ т н :-лС."* С-4ЖП: ХТУГЛ ЋнСШ' 1ЧЕ.:

“Тв

ДХХХХХСС гж л' 4 Х — : к - т м т у ^ 1

>• —/г <5- 'т'. ’*' ■ ‘■- г-*ж_# <Г ^--—--- ."-4*“ г х

З ш аг2г.гз:-IX Ј -л & х г.121. П П

Г "-Ш 7 1 К - ? 7 Х Ж & - " Х 1 - :х г . т х х т з . ГГЈ& еТ& З& Х х : '7 » Т 5.

-атгх 4Х

— *Н нг:

Тјг јх л х г . 1 у ' ~ Ј г т г р ^ л л к 7 г >

5Г» XТј Г Ж Х Ј Е У Ј .Ј . - Г 'Т Т Х Т 1 ^ 1 С Т х

ттХ ' н. е ..х л е п т - х . с М.'ЈГ.5.

ЗС ^л. 'гу л гх у к . I 425

7ј г ~ј -т.у -- 21 Г

142:— 1 5:? 4 '1 х. 'х ~ј ~'ЉлЈ- т 12Г"

-г7агТ.ТТГЛ5.. X '•!: н. 22

ј.Т»5

.ЈЈ^ЈУ Г ЈУ .'-везс ".. е..

П г с ф х р х . е О т т н н х т н н Т Р г т Ј у -ГГ«Г5 ? - • тг -УјтгЛг ж т г у Ж ' *уА ; !?

7ЈТГУ2~ГТГУ. * /'*& ■ '>'■'" Т * ; 131Х З 7Х* Х З

~'-С55ет. X . Н /'Л Т И Л НН н 3

Н'ЛТ ' Р ' ^ 4ГГ7 » : -?>4 2 .13 413 2 X

П рзгг. \Ј .-.у /т 'Рхнг К г г и.. X ХЛ

: ^ н т л Н б г р л ф о н < Р г « 2 Л З Н бг. усх , 233 2 22

г>0/ «

■Г Ј —Т-• : *■*дг— /’ *т-• I■*- V :

" • - ’• *Т.Т т*ШГг ^ ^

$Ч#. "н-н >

агивазг у~х%г.1'. В гг-1 г

_ „Х-.Г’Г:^ г— : Ј?2Р |А>» ;

:ш а:: УЛ

*■ «■'•'*- Т.ЛГ*; П>м

- -*~ Х-1 н Ц- ХОТХГГУ' -*-_ -_--_. --...' јт, .''ТТХТ.О*•.тЕт I1 'м VI -1»■ М>. а. *» ч > *. *■ *- —_.ЈСа5ГЈ1ДЗСј~' ,7 ТГ'0;51Г***'''4' ‘"Ч 1"’ /

„ *ГГ "'ГГ г; * “ * ■* - ~~ ^ :Л *

!ГЛ^ >-Езаггазспг Тгг-таег

Гг1

'ТгХ

у х. Т?г Јј ј *-■ ► *гЈЈХЗГ. . ЖТХГЛХ. I

* ј . Г~~4 Х X Н взН ;4. :Г . 2' х 1г»гк»1.233 231 н »•V—X »ГГ—-*гг —V—*. — *. ■з*зг *#*? ■ *.х х . 331 *ТГ *х «»**?;11 х х . Х*4X I х XX. ■.-у»*г *. .

X X.

•ГРч*41»“

»■»»И-;■в _ **•*»• _Г5СГ25 XI О.

. аХ,- ♦

Т ,, ♦“ •" * *

«Гу<Г*

жз Х т -

X I Н- Xх ^ т х > . 1 у г х ; 2 н Н в г т ! : 1 т с -

е п о $ : I X 2 1 1 ? З В :

■ гјсх^ -т Л х т т Е - р х " Р з е т с х —.г — -

<*• «•• •»<•* — «ЈС •

. ЈЈ&} ~'*г- ± 2 /■ јг: , 7 : 'јС*

^ЕХЛ. ж\%. 4 2 Н- 2;4 Х * 2 * 74. «,■

Р з н х х г - - — -

5Јј.— 1х с ~ ^■55 Н - 5 3 - 4 5 3

рг К .

1053

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р П Д 1Н И В Е к

Пфајфер, Рудолф (РГе1Нег, Ни<1о1Г) 525 н. 34, 555 н. 62, 718 н. 31

Пурхард (Ригсћагс!, око 100) 152 н. 17

РРабле (КаћеШз) 49, 100, 162,

259 н. 29, 297, 426 н. 41, 570, 700, 722, 855 н. 16

Рециналд од Кентерберија (ЕаетаШ оГ СапГегћигу, око 1040 — после 1109) 465 н. 37, 807 и д., 825

Радберт из Корбија (КасЊег- ћдз Разсћазшз, | око 860) 773 н. 37

Радбод из Утрехта (Нас1ћос1, 1* 917) 265

Радулф Глабер (НосћНГиз С1а- ћег, 1- 1044) 784, 862 н. 6

Радулф Тортарије (НасћдИиз ТогГапиз, 1063 — после 1108) 103, 697

Рајмунд де Сабунда (Нашшпс!ће баћипба, Ј 1436) 523

Рајна, Пио (Кајпа, Рдо) 66 н. 5, 580 н. 15, 590 н. 17

Рајнхарт, Карл (КетћагсК, Каг1) 277 н. 75, 737 н. 22

Рајх, Херман (НеГсћ, Негтапп) 688

Рајценштајн, Р. (КеНгепзГет, Н.) 180 н. 3, 699 н. 16, 785 н. 53

Ракан (Касап) 158Ранер, К. (Каћпег, К.) 229 и д.

н. 18, 349 н. 31 Ранер, X. (Каћпег, Н.) 230 н.

20Ранке, Леополд (Капке, ћео-

роШ) 225, 569, 628 Расин ГКастеј 32, 405, 434, 435

н. 55, 444, 966Рахевин Ш аћетп, посведочен

1144—1170) 147 н. 11, 858 н. 2 Рашдал, X. (КазћћаП, Н.ј 95

н. 65, 820

Р еги н о и з П римд (ПеуЈпо ■/< - Р Ш т , + 915) 2П7 н Г,0. 277

Р ед е р , Ј. (НеФ-г, Л.) 295 н 22 Р ејб и , Ф. Џ. Е. (Кпћу Р ' ј

Е.) 239, 265 н. 44, 772 н. »V Р ем , В. (Н е ћ т , V/.) 160 н. 30

801 н. 15Р ем б о д е В ак ерас (Најтћаи!

с1е Уа^иеиаз, око 1200) 53 Ремиђо де Ђ иролам и (Кегтдт

(1е’С1Го1атЈ) 99 н. 74 Р ен а н (Кепап) 441 Р е н д , Е д в а р д К енард ФапсЗ,

Еду/агг! Кеппагб) 42, 98 н. 72, 125, 337 н. 5 , 522, 754 н. 11

Ренуар, Франсоа (Каупоиагс1, Ггапдо1з) 55

Ретгер, Г. (НбНеег, С.) 734 н. 15

Рете, Г. (НоеШе, С.) 149 Риварол (К1уаго1) 575, 842 н. 9 Ритер, Герхард (КШег, Оег-

ћагс!) 99 н. 75 Ритер, Хелмут (НШег, НеП-

ши!) 562 н. 58, 564 Рихард и з Венозе (ШсћЗгс!

уоп Уепоза, у време Фрид- риха II) 300, 813, 852

Рихтер, Вилх. (ШсМег, Ш1ћ.)65 н. 2, 295 н. 22

Рихтер, Густав (Шсћ1ег, Сиз- 1ау) 235 н. 22

Ритбеф (КШећеиГ, око 1250— —1285) 456

Р и ч и , Пјетро (Шсс1, Иећо, 1465— 1505) 949 н. 10

Р и ш а р од св . Виктора (Шсћ- аг<3) 420, 608 и д.

Робертсон, Џ. М. (КоћегЈзоп, Ј. М.) 546 н. 54

Роде, Ервин (Коћће, Еплћп) 116, 155 н. 20, 321 н. 18

Родригез Херера, Исидор (Ко- еп^иег Неггега, (^кјогј 773 н. 36

Роже, М. (Но&ег, М.) 250 н. 7 769

Розен Г. (Нозеп, С.) 172 н 48Рокингер, Л. (НоскЈпкег I )

840 н. 7

1Лел

И М К Н С К И Р Г Л И С Т Л Р

Ролсн, ТПарл (НоШп, СНаг1еа) 133

Ролср, Ото (НоПег, ОИо) 072 н. 3

Ромуалд из Камалдолија (Но- шиаМ у о п СатаМоН, око 952 — 1027) 349

Ронсар (Нопзагс!) 157, 224, 236, 304 н. 39, 431 и д., 439, 884

Розвита од Гандерсхајма (Нго- з\У11ћ у о п СагМегзћсмт) 721

Роси, Виторио (Коззј, \Н11о- по) 607 н. 56, 619

Ростовцев, Михаил (Коз1о^1- геН, Мшћае!) 39

Рохас, Фернандо де (Којаа, ГегпапсЈо сЗе) 333

Руиз, Хуан (Кшг, Јиап, 1 . пол.XIV века) 392 н. 29, 633, 635

Рункен, Давид (Кићпкеп, Б а- уМ) 91 н. 53, 417 н. 25

Руперт, Јох. (Киррег!, Јоћ.) 675 н. 5

Руриције из Лиможа (Кипсшв ће Хлтоеез, око 500) 681 н. 16

Русо (Коиззеаи) 304 н. 39, 440, 531 и д.

Рутилије Намацијан (КиНПиз ИатаИапиз, почетак 5. века н. е.) 176, 694, 846

Руфин (КиНпиз, V век н. е.)157 н. 28, 349 н. 32

Руц-Рес, К. (Кии1г-К еез, С.) 333 н. 38

ССабадини, Ремиђо (ЗаћћасИт,

К епиет) 409 н. 12 Сагредо, Дијего де (баегеДо,

Бхеео <3е, 1. пол. XVI века) 970

Салвадори, Ђулио (За1уас1ог1, СтП о) 595 н. 38

Сајкс, Е. Е. (Зхкез, Е. Е.) 334 н. 1, 653 н. 43, 657 н. 47

Салвијан (ЗаШ апиз, око 400 — после 480) 410, 885, 896

С али м Г кте (ВаИтпћепс, 1221 —- п о с л е 1288) 91 н. 58, 582 н . 20, 877

Салустије (ЗаНинГшв) 70, 8 6 ,425 , 435, 784, 786, 787 и д д .,829, 896, 911

Салутати, Колучо (За1и1а1'», Со1исс10 , + 1406) 372, 409 н.12

Санацаро, Ј. (Ваппа/аго. Ј., 1458—1530) 333, н. 38

Саичес-Алборнос, Клаудио (З&псћех-АЉогпог, СТаисћо) 933, 935 н. 1

Сантиљана, Маркиз од (Зап- ППапа, Магцибз с1е, 1398— — 1458) 58, 435, 494, 953

Сапетво, Наталино (Зареепо, ИаЉНпо) 613 н. 64, 614 н.65

Сармијенто, Е. (5аптеп1о, Е.)480 н. 57, 483 н. 64

Сасо, Панфило (Заззо, РапШо) 473 и дд.

Светоније (5ие1опшз) 87, 372, 486 н. 74, 748, 761 н. 21, 789

Свифт (5у/И1) 654 Себије, Тома (ЗећШе!, Тћотаз)

407 н. 9Седулије (ЗебиНиз, око 450)

182 н. 5, 247 и д., 306 н. 2, 329 н. 21, 355, 387, 425, 678, 679 н. 13, 768, 770 и д., 774 и дд., 776, 778 и д„ 782, 784, 787, 857, 8 8 6 , 963

Седулије Скот (ЗесЈиИиз Зсо- 1из, посведочен 848—858) 273 н. 69, 372, 384, 388, 399, 869, 876

Сезнек, Ж ан (Зегпес, Јеап) 49, 375 н. 1, 386 н. 20

Секст Емпирик (5ех1из Е т р 1- псиз) 759 н. 19

Сент-Бев (5а1п1е-Веиуе) 407, 431, 441 и д., 446, 575 и д., 650, 996 и д.

Сен-Еврмон (Зат1-Еугетопс1) 297

Сенека Млађи (Зепеса) 32, 6 6 , 87, 90, 113, 114, 148, 150, 202, 233, 246, 290, 299, 322, 428,

«* « ♦? Х Л Л *V ’ ш * •« ■ "*т ш »

#И * **.. «■ - «•

т » • »*»•*•• л т»т1^-г^г - Ш « а М» * 9 т « | ^ м 1 « м

М *«мч в ^ г т а т IX ХГ ЈГ? • д . 49» • ;|1 «М. « нт , т , т . т'----- - д т « * т*л- IVМ • «1 Л

т ш ,•и.

ша « т »1Ш - «Мк1 XII •"**! »• I?

« Фр*г*» Хушшо I Г ш а 1 М Ш

• 1ТСадш а * м л т ш * « .

Мв • 1Ош» «| |ј|«8ШТ« Ш&* 9Ш

М м ш . Т 4ШО 1МШ 17, 4 » . т ш жа

О и л р ок Зм^јуј (К |И )т М П—М ам. т л 1639—1112) Ш . ХП. «11. «21 « Ји 972• 1

*к Дгмкм 1Ш*тг а» а Осеш. <жо М11—1151)« & пАроишапк. Ш Ж ) 91, 96. Ш . Ш . Ш . 144. г п а. «&, 1Н. Ш , » 1 м « н х в « ХВ. 422, 4Н. 4«Г, т . XI« ш 29. вТ«, 9Т9. » 4 . Т7б. 7 » *. Т, «20 » Ји Ш

О и м , Феиасмјамо да (ЗШта, ГеШМао д«и 1492? — )$58) 454 Л. 19

О им-стер. Цошзга ОП***««- Је*?ш*к, ш V45

Окх«Х Нхмипк & ?*аН<т*1 1«Т. 24«. 4 » *

4НИМ«9» ,3ј^ _ ФМ** Амш* 4

____, IV МИМ1) «?, Ш шШ 411 * 11* т ш « 7

ш « К ц АПКИ1 С ф»* А « ш шшшш* п л ***** ш ___

М в *Ца т, т т иж

тСшштстјл тт Иц

т х а , т *ш «. ш, т с м а к » ШмсМ«. V) «2» «

I«Оиитгф' вс*.

Овви- Ј дамрИ Јт*т* 1% ШС ш т р , Зулшј* Шшшр Шс*>

Коег. ЈоИи* СјминП 232

С 9ш «г«§ат д« »(. М М потгт«« IX и и ) 1« 9. V. »%, 391 л, п

Стажшн. 2 . С9М?Н«сћ, 21 119 Сиед. Бруио С 5т0 . 9пша)

312 * 11Сшгаи (ЗоИпи«. III м О «1. Ж Со*р«т (5окг»1с5) 342, 1 9 «

32, 42». 497, 793, 940 ■ X Софо&дс (9ор4х>к1«1) 155, 405.

444. 497. 759. 963 Соарцмјаи, Е дијс (Зралш ш а

АсШ ») 173. 463, 691 Л А С оокхр , Едмуцд (Зрепзег, Е6-

пшшЦ 199 Н- 32, 204 Н. 37, 219, 297, 337. 379, 391, 438. 641. 871

Стал, Мадам де (51а*1, Мхое 6е) 441

С татш ш је Ф лак (5(аШ1иа Па- ссиа, 1. век п. н. .е) 47.9

м м кп гк Р К Г М Г Т Л !

Стмцијо (81м11и8) ЗВ. 36. ИН, Ж) и. 49, 90, 113, 139, 1 17, 15!>, 107, 214 н. 1, 222. 2-10 и д,, 262 п. 32, 207 н. 49, 271 н д., 290, 204, 301 н. 34, 322, 330, 345 1Г. 21, 381, 382 п. 13, 400, 425, 428 и ДД., 431, 435, 450, 407, 484, 585, 030, 052. 713, 708, 771, 777, 780, 789. 802 и д., 825, 835, 859, 880, 931, 958

Стпцијо У рсул (51и(.1и8 ТЈгви- 1из) 85, 80

Стенберген, Ф. ппи (51сспћегв- ћеп, Р. уап) 90 н. 08

Стендал (31епс1ћа1) 434, 435 п. 55, 576

Стензбери, М. X. (51апзћигу, М. Н.) 853 н. 15

Стесихор (51еа1сћого8, VII век п. н. е.) 311, 949

Стефан из Бека (51ерћапиз, XII век) 267 н. 50, 870

Стефан из Турнеја (ЕНсппе сЈе Тоигпа1, око 1150—1203) 69 н. 1, 79

Стефанески Јакоб Гајетани (51е!апезсћ1, Јасоћиз Са1е- 1аш) 369, 588 н. 24, 871

Стилихон (5 Ш1сћо) 272, 505 Стиљани, Томазо (8 ВДЈап1,

Тоттазо, 1573—1651) 225 Страбон (81гаћоп) 812 н. 2 , 868

и д., 964(^Стру, ЈдХ>) (81гоих, Јоћ.) 123

И. 23, 79о н. 18, 828 Суарес, Ф. (Зиагег, Р. 1548—

—1617) 963 н. 40 Сулпиције Луперкул Сервази-

је Млађи (ЗиЈрГсшз Бирег- си1ив Зегуазшз Јитог, IV век н. е.) 412 н. 17

Сулпиције Север (5и1рјс1из Зе- уегиз, око 400) 247, 385, 410, 511, 695 И Д., 710, 885

Сципион Емилијаи (Зсгрш АетШапиз) 294, 592 и д.

ТТарди, Д. (ТагсИ, Б.) 511 и. 20,

733 н. 10

Тлгп, Т о рк шг т Т(и312, Т/2, :И17 и Л , -Ш

488. !)70, !»74, !»Н1, 0Г»2, Н71 ’ 1011

Титијли ('ГиИпиол, ок« 172 и. С.) 747, 9Г»|

Т ацит (Тжм 1и?!) 112, 141, 1 / 3

н. 49, 240, 270, 411 п. 17, 413, 417 и. 24, 484, 488, 489, 091, 732 Н. 7, 832

ТолснГтх, Герд (ТгИепћпсћ, Сегс!) (И»9 11 1

Т ем исти је (*Г1 к*т1м11он, 317? после 388) 383 п. 1!»

Т еп, И полит (Та1ие, 1Прро1у- 1е) 14

Т еогиид (Тћеокгпз) М8, 735, 806, 886

Теодоиције (ТћеосЈопПин) 375и. 1

Тсодор из Тарсп (Тћео<1огоз, 602—690) 770

Теодорих (Тијори) т Сон Тронда (Тћгеггу с1е 81. Тгопс1, | 1107) 98, 399 н. 37, 887

Теодорих (Тијери) т Шартра (Тћгсггу с!е Сћаг1гез, | из- међу 1148. и 1153) 73, 889

Тсодул (Тћеосћћиа, X нек) 87, 88, 89, 361, 425 И д., 597, 773 и. 37, 787, 789

Теодулф из Орлеана (Тћсо- с!и1Г, ј 822) 82 н. 35, 161 И д., 221, 301 н. 33, 321 и. 18, 388, 700, 701, 719, 749 и. 6, 889

Теокрит (ТћеокгИоа) 153, 311, 314, 315 и д., 317, 319, 323, 327 и д., 379, 382 н. 11, 737, 806

Теон (Тћеоп, крај I вска и. е.) 329, 845

Теопомп са Хиоса (Тћсорот- роз, IV век и. и. е.) 328, 329

Теофил из Антиохије (Тћео~ рћПоз, II нек н. е.) 747, 868

Теофил де Вијо (ТћборћИо с!е ^1аи) 164 и д.

Теофраст (ТћеорћгиаћЈв) 245, 412, 634 н. 19, 738

Теренције (ТегепИив) 70, 85,

т Ш. 48. М . 425. 42*. 435. &53 В «0. 5«». « » . 71« ц , 31.

9М1Т т д ^ « ГГ«П«П1Атж) №

« I. 2?1. Ш Ш. 31. 340 «. 32. ЗвО. » 1 . « 3

Т*гг* X (Т М е, И ) шп Тг*А*ц Ц . С П СТ.Ооск. 1

Ш Т Ј 197 ш Ш Тт&штр. Ф р*ш (Т ш 1ш *г,

Тгтш) Ш т ш ПФшрт^т СГШтШаш, у шр*~

ш Котсштшш) 1М. 234 > д . ХЛ » Ж . 474 « Д.

гт у л гтш впш ) « . ш , т4*1 • « . 1011

(ТМкм, 1 ОКО 406.и. • ) Ш

Т нзд Шафл ГПжпН. С ћлг1«)* « «1

Ткрсо з» М ож ш Г П по <1а ЈЗоШмк) Ш « 33, ГГв « •

Тобас*. А лоаф (Т х тк г. Ахк>Ш Ш а 10

ТоШлшџ, Г«орг Крмсгоф (То1>- 1кг, 0 « о г | СћНаИорћ) 131

Т«»Ји6к, А Ц. СТотхОм«. А. Ј ) 13 и 3 . 23. 44, 32. 233 м. 9.«2», »3)

Тбф фк П. (Тоупбв«. Р Ј 589 &23

ТКШЖЈ. К. (То1ш0. К Ј 104 к.23

Тока Л ш м схж ГПхогоа« Ади« КшП 90. 38» ИМ. 197 н. 39. 219 * А. 330, 230 и дд . 302, 107. 372. 410, 420. 424, 493, 382 Ш. 20. 536 «. 21. 300. 308. 009. 823. 391. 853, 902, 903. 988

Т ш в » Кашпагореи (Тђогоаа де СапПшрге. 1201 — жшсеђу ШЗ/ЗО) 523

Тоаа п Капуе (Тоготаео де ЕрКесоро, оао 1230) 249 и. 4

Тока из Чееана (Т ош таео с!е Се2аш>, око 1200 — ожо 1255) 920. 522. 640 а . 29

Тома. Антоаа (Т ђотаа, Ап1о- ше) 852 и. 15

Том а, Ж «н (Т ћоваз, Јеаа) 99$ И. 1. 999 п дд., 1005

Т ока. Л .-П . (ТЋошаз.480 и. 53. 074

Тораиа. Ф. (Тохтаса. Г) 5« и. 33

Торе. Адфомсо м аа (Т от, АПопео <1е 1а) 335, 93$ и д

Тофаихи. *Вумпе (ТоИаша, СН керре) 313

ТраОааца. К. (Тгађа1аа, СЈ М1 и 10

Т раар, ПЈер (ТгаКал!, Р )ет)

Траубе, Л удвкг (Тгаиђе,«1«) 70. 182, 191 и. 23, 181 и. 23. 231, 263 н. 34, 381 * 16, 439. 721. 742 и. 3. 748, а.4. 735, 769. ГП Н. 33

Т реаааијам . Ц. М (Тгетеђгаа. С . М ) 44. 82 и. 53

Т раач, Ерист (ТгоеПасН. Ег- оа1) 14. 13. 20, 27. 29. 31. 31

Трисиои. Ћ. Ћ, (ТгМ оо. С С Ј 393

Трмфиодор (ТгурШодогоа. V шж) 462

Т удкдид (ТћикКНдее) 13, 637. 634

Т удн је (ТиШиа) 435, 594. 784, 787 н д.

УУжиер. Х ермаи (ЈЈзепет, Нег-

тахш ) 301 м. 36. 666. 735 в. 17, 876

У ланд, Л удвиг (ХЉЈапсЈ, 1ди1- иПд) 533

Удман. Б . Л. (1Л1тапл, В. М 89 н. 51

Ф

Фаваро, А. (Кауаго, А.) 530 н.

Ф аворнн и з А рла (Рауогш из I пол . 2. в ек а н. е.) 478 '

1СНВ

И М И И С К И РИГ ИГТЛ1*

Фшшл, Кдмомд (1рпга1, К»1- шоп<1) 87 н 4П, 128 гг 28, 257 н. 21, 2П9 и. 27, 800, И02, 4(Ш Н. 45, «30, 705, 7Н9, 7!Ж, 884, 885 и д 842 н. 8, 02»

Флринсли, А. (КцгЈмрШ, А.) 580 и. 15

Фпчолпти, Лмкоио (КагЈЛоЈмИ, Јпсоро, 1082 1700) 480 н. 40

Фсдар (РНпкЈгов) 080 федси, Робии (Рсс1(1(*н, Но1ј1н)

91 јг. 58Фенелон (Кбпс*1оп) 488 Фсстижјор, А .-Ж . (РЧшРЈикто,

А.-Ј.) 100 н. 22, 107 н. 80 Фикара, А. (Пспггп, А.) 747 н.

3Филдииг (Р1с*1сЈ1пк) 102 п. 81,

400, 401.Филслфо, Ф р. (КМг*1Го, Рг.,

1308—1481) 125, 871, 873 Филер, Марсел (\ЛЈ1ег, Маг-

сс1) 349 н. 31Филип де Грси (РМШрре (Је

Сг^уе, 1- 1236/7) 582 и. 20 Филип де Таон (РћШрре сЈо

Тћаоп, 1. пол. XII нека) 183 н. 8

Филодем (РћПос1сшо8, око 100. п. и. е.) 157 н. 28, 734 ц. 14 и 16

Филон (РћПоп, 1. пол. 1. пока н. е.) 70, 348, 360 н. 12, 652, 947, 051, 956

Филострат (РћМоаГгаГов, 1. иол. Ш ж.*ка н. е.) 168, 171, 410, 657, 812

Филхнер, В. (РПсћпег, Ш.) 171 н. 46

Финерт, Јоз. (РтаегГ, Јоа.) 847 н. 7

Фичино, Марсилио (Р1с1по, МагвШо, 1433—1499) 570, 958

Фишарт (РЈвсћагГ) 570 Флације Илирик, Матија

(Р1асшв ЈМупсив, МаШиав, 1520—1575 Матија Ллачић)208 н. 45

Флор (Р1огив, историчар у време Хадријана) 90, 430,480

Флор и » Ј1ионм (Н(јп1н (1<* 1,у.оп, \ око НП0) 157, 388, Н48

Ф.пук, X. (Ингк, Н ) 720 и. 40 Фогт, Ј. ^оШ , Ј.) 50, 005, 721,

723, 826 и. 7Фокн, (Р111НПШ, граматичнр, V

или VI ш*к И. с.) 412 н. 17 г1»окс, Ф. (Роскс, Р.) 271 н. 02 ФОЈМ'МЈ'0 , 'ГГЈОфШГО (Ро1сп«о,

ТсоГПо, 1406 1544) 805Фолкмагг, Лудмиг (УоЈкггшпп,

ЈлјМмМк) 570 н. 86 Фолкман, Рихард (Уо1кшапп,

ШсћагсЈ) 119 н. 24, 680 и. 5 Фонтснсл (РопГепеПсЈ 270, 315

н. 13Фортунацијан (РогШпаМапив,

ретор IV пека и. с.) 754, 701 Мпдггупат, лиди НиинициЈн

(РогШпгјМјц, У(*ла;Ши;0 187, 142, 151 н. 15, 215, 247, 250 и д., 255 п . 18, 260, 267 и. 50, 268, 269, 272, 274, 586, 630, 678 и д., 680, 711, 710, 780, 963

Фос т Ш ) 30, 446 н. 3 Фослер, Карл (Уогш1ег, Каг1)

237, 578 н. 12, 084 н. 11 Фрап.а Асишки (Рггјпсјвсчјв с1с*

АннМ) 59, 104, 522 Фража Салешки (Ргапк с1е 8а-

1ев) 229, 424Фрапко дс Москедо (Ргалсо

с!е МевсћссЈе, око 1330) 48 н. 23

Франки де Каналијори, П. (Ргапсћ! сЈе СауаПеп, V) 707 и д.

Фрапсоа, Алексис (РпшдоЈз, АЈехЈв) 57 н. 40

Франц, Ад. (Ргал/, Ас1.) 750 н 8

Фра»1сиско де Осуна ГРгапсћ всо сЈе Овила, око 1497 — око 1541) 504 п. 37

Фрејзер, сер Џ. Џ. (Рга/ст, Ј.О.) 318

Фрелкел, Едуард ГРгаепке!, ЕсЈиагсЈ) 104 н. 83, 552 н. 60

Фредстар ГРгесЈе^аг, историчар VII лека) 51 н. 31

Ф ридетод И1 К |»нтерберијв (Р г1<3*јго*1»јч. срелинл X века)

н 2Ф риллеидер. Л удвиг (Г гЈед-

Јапгкт. Еидчла) 25в и. 26, 328 и 25 344 н 18

Ф ридлеидер. П аул (Гг1ес1ип- а*т, Раи1/ 118 н 2. 223 п . 16. 277 и 76 477 и 52

ф ри и гс, Теодор ^Гпп^и ТЂео- дог! 280

Ф роиткн ГГгоиИ пш , к р а ј I в е- к а и е.) 90. 505 и д.

Ф роитои ГГгоо1о, I I а е к н е.) 70. 90

Фроу%гуид ГГгош липд. о к о 960 — 1008?) 255 И. 18

Ф укс. X . (Г исћа, Н ) 378 н 4Ф улберт од Ш ар тр а (ГиЈћегг

б е С ћ а : *геа. око 960 — п осле 1023) 265 н . 42

Ф улген ц н је (Ги1деп11иа, о ко 500 н. е.) 176 8 . 55. 292, 391, 435. 462, 678, 691, 694, 721, 775. 803. 897 н. 10

Ф улкон (Ги1со, 1. тр ећ и н а X II аек а! 858 н. 2

ф у л к о ј и з Б о веа (Ги1сош а Ае Вежиуа1а. 7 п о сле 1083) 328 и 27

Ф уи а)оли , Ђ ино (Гипа1оН , С1- по) 851 н. 12

Ф ун к. Ф . К с. (Р и п к , Р . X .) 231 н. 23

XХадријан (На<јпапиз, 7 709/710)

25, 116 н. 18, 404, 700, 760, 972

Хадријан (Надпапив, 1. пол.V века н. е.) 752 н. 19

ХаЈдегер, Мартин (НекХе&гет, МагПп) 97 н. 69

Хајлер, Ф. (НеИег, Г.) 205 н. 39

Хајне, Кр. Г. (Неупе, Сћг. С.) 893

Хајнце, Рихард (Не1пге, Н1- сћагд) 319, 1006, 1010, 1012, 1013, 1014 н. 14

Халкилиј<н е ) 183. т#38 ' ^

Хаман, Ј Г. /Натапп ј 354 н 7 г>г/# н

Хамилтои. I. л. 'На ,;гг-~ ћ ) 426 н. 41 ’ "

Хампе. Карл Шатр*96 н 67Хаит, Р. В. Ж.јл*, ? у/ ,

н 14 лХа>гг, Ф. р гнип«. Г. Р , ?>-

н 26 ИХартиг, О (НагНв, Ој и

2Харткг. В. (НагИсе, V/» 4П

и д. н. 17Хартман фон Ауе ШаПгоалп

уоп Аие) 48 н. 23 Хаук, Алберт (Наиск, АПжп>

208 н. 84, 908 н. 25 Хафис 582 н. 20, 590 н. 29 Хегел (Неве1) 14 Хејвуд. Пон (Неу^оод, Јоћл,

1497—1580) 545 и д. Хејзинха, Јохан (Ншгшда, Јо-

ћап) 26, 198 н. 32, 570 и. 86, 582 н. 20

Хејсиан, Ј. А. (Нишпап, Ј. А.ј 874 н. 17

Хелдерлин, Ф. (НоШегћв, Гј 439 и д.

Хелинг, Мориц (НеИпб, МогЈЦј 102 н. 81

Хелиодор (НеНодогоз, III век н. е.) 100, 436, 492, 957

Хелм, Карл (Не1т, Каг1) 462 н. 25, 880 н. 7, 892 н. 1

Хелм, Рудолф (Не1т, Нш1о1Гј 232 н. 26, 749 н. 5

Хелман, С. (НеИтапп, 5.) 295 н. 21

Хенеке, Е. (Неппеске, Е.) 174 н. 52

Хенри, Ф. (Непгу, Г.) 346 н. 22

Хераклид с Понта (Негак1е1(3е5 РогШков, око 385 — после 338) 734 н. 14, 814

Хераклит (НегаМећоз, око 500. п. н. е.) 336, 370, 428

1060

Херберт, Џорц (Негђег!, Сеог- 8е, 1593—1633) 530

Хердер, Ј. Г. (Негс1ег, Ј. С.)387 н. 22, 532, 569, 646

Херик, Роберт (Непск, Ко1зег1, 1591—1674) 478

Херил (Сћо1гПоз, око 470—400) 145

Херисон, Џ. Б. (Нагпзоп, С. В.) 236

Херма (Негтаз, почетак II века н. е.) 174, 175, 177, 421, 782

Хемоген (Негшоеепез, бесед- ник, 2. пол. II века н. е.) 118, 182 н. 5, 260, 734 н. 15, 739

Хермогенијан (Негтоеешапоз, IV век н. е.) 265, 778

Херд, Ричард (НигП, ШсћагП) 337 н. 5

Хереус, В. (Негаеиз, Ш.) 395 н. 31, 463 н. 27, 683 н. 7

Херодот (Негос1о1:оз) 20, 220, 244, 335, 506, 758

Херонда (НегопДаз) 634 н. 19 Хертер, Ханс (Нег1ег, Напз)

834 н. 3Хес, Г. (Незз, С.) 67 н. 7 Хесе, Херман (Неззе, Негшапп)

794 и д.Хесиод (НезшПоз) 20, 100, 109,

223, 281, 292, 323, 335 и д., 357, 370, 376, 418 н. 24, 447, 497, 735, 737, 755, 785, 886, 961

Хескинс, Ц. X. (Назктз, Сћ.Н.) 86, 93 н. 63, 416

Хесли, М. Г. (Наезз1у, М. С.) 421 н. 30

Хефенинг, В. (НеНепте, \У.) 695 н. 8

Хибингер, П. Е. (Нићт^ег, Р. Е.) 39

Хибнер, Артур (Нићпег, Аг(- ћиг) 5(3, 865 и д.

Хијерокле (Шегок1ез, у време Хадријана) 259 н. 29, 943 н. 6

Хиларије (НПагшз, око 315 — око 367) 781, 949

Хиларије (НПагшз XII век) 194

Хилдеберт од Лавардена (НП- бећег1 уоп ЕауагсИп, око 1056—1133) 202 н. 36, 259, 302, 327, 399 н. 37, 521 и д., 696, 808, 851 н. 10, 878 и д., 897, 941 н. 2

Хилдегар из Моа (Ш1бе§аг, { 875) 270 и д.

Хилгенрајнер, К. (НП епге!- пег, К.) 909

Хилка, А. (Ш1ка, А.) 102 н. 80, 303 н. 38, 821 н. 5, 852 н. 15, 876 и д.

Химерије (Нипепоз, IV век н. е.) 943 н. 6

Хинкмар из Ремса (Нтктаг, IX век) 869

Хипија из Елиде (Шрр1аз, V век п. н. е.) 65

Хипократ (Шррокга1ез) 428Хиполит из Рима (Нурро1у1оз,

Т 235) 51 н. 29Хирш, Селма (Шгзсћ, 5е1та)

175 н. 53Хојер, X. (Неиег, Н.) 459 н. 22Хојзлер, Андреас (Неиз1ег,

Апбгеаз) 281, 293 н. 17, 393Холмберг, Јон (Но1тћег§,

Јоћп) 906 и д., 910 и д.Хомер (Нотегоз) 20, 27, 30, 31

и дд., 34, 64, 65, 85 и д., 98, 101, 109, 114, 126, 136, 155,174, 183, 186, 219, 223, 226,243, 247 и д., 255, 266 и д., 281 и д., 284, 294, 308 и д., 315, 319, 323, 331, 334 и дд., 357 н. 9, 370, 371, 376, 382 ид. , 386, 393, 395 и д., 400, 402,406, 409, 411, 413 н. 19, 425, 428 и д., 435, 450, 490, 492, 497, 500 и дд., 532, 573, 596, 607, 652, 654, 687, 691, 734,735, 737, 741 и д., 744, 755,757, 774, 779, 784, 806, 833 и дд., 844, 856, 859, 872, 886, 945, 950, 957 и д., 1011

„Хомер“ (аутор Латинске Или- јаде [Шаз 1аНпа], I век н.е. ) 85, 86, 88, 215, 425, 607 н. 55, 784

Хсммиср, М * р п т СНопескег, МагИл) 954 т д, и. 16

Хстарн)е (Нооспгћп АивиЛо* ОшнтШ . I . пол. X II *е«») 621

Х от?р, а X (Н оррег, V. Н ) 661 п 4

Х овххиг, Џ М (НорМпл* О.МЗ 569 Ш. •*. 64)

ХвМ № 04 Ш ог»ии») 21 н д ч $2, 96, 61. 66 « л , 101. 125, 126, 126. 142, 146, 14« ш ДД , I « , 166 « 22. 216, 230. 2X2, 242, 246, 264, 236 262 м~ 40.жп, т . >1*. жа, Јж, ш.Ш . М *. 4В7 . ж. « . • . 41Ј. «17. а . а « Н 412. 457 Ш. М . 4*7. «*«. Ш . 90*. 547. 57», т . т ш. М , 447 * . И . Ш . 4 0 . 504. Ш « . 4. « 1 . « 7 . « а ■ Ји т » ■- 4. 734. 73*. 7Ж 747, № 4 Д 7М . 771. 73«, 7*7 ■ * * , 7 « ■- I .т и . т*т. аоо. «02, т . « * .•11, 616. 625 м Ји 632, 661. «66, 6М. 611. 620. 6)1 « X . #46, 6)6. 664, 660 « 7, 004 мдди 10)6 ш Ји 1006 м д х . 1611 н ДД-

Хорн, Пдјгд (Носп. р»и!) 464 н 25

ХофасмЈстер. А додф (Но1ше«д* Ипг. ЛбоН) 71 & 21

Хофмсн. В (Н оП т»1ш .•41 н. 5

Х офнднсттд. Х ут ф ан (Но7- т»пмг!ћ»1. Нидо н п ) 32, 23,238 н Ји 241 И Д , 437, 5Т7,6 » И. 2». 6 » в. 54. 547

Хр мбш М«Јгро (Н п ђ ш ш М*и- ПМ, ОИО 760—656) 144. 247 И Д . 350. 366, 464, 514, 609 И Ји 661 И. 47. 752. 861, 864,•66, 867 » Ји 903

Хуго од Ф аднјег* (Нидо бс РоИебо. оио 1100 — до осо 1174) 534

Х уго Прмаше (Н идо Рг1т * » , оно 1063 — после 1160) 170ж. 69, 706

Х уго од С в, Взпстор« (Впт 1007— 1141) 366 И. 1«,22. 524. 568 п. 31, 409, т 754. 814 м ДД, 617. 816 ц « 906, 046

Хуто О от ж лпш л (Ни«о Зг*^ Н»б1л«. кр«ј XII »ех«) 22), 670

Х уго и* ТршжЗерг* (Но§* **» Т Н тћегд . о*о 1230— а к л 1313) 75 и Зб. 66. •». Ж Е 70, 153 « . 17, 415 м д «. Џ 421 И. 41, 436, 711 д 6 Ш. 706 и. 0

Х јгпшмо шз П*пе (НифШв. Х0 нех) 569 н . 25

ХукбиДД (71шгкћ»М. охо «М~ 990) 463, 638 и. 36, «72 « I

Х усерд . Е (Ниавег). Г.) «3 х 66. 306

ЦШкЈдер, Ј . (2еШ ег, Ј ) 56 9 X Ц ездр (Сдевдг) 89, 436 м. 61 «

61Ц егар м је (СдсадНиа, 47371—

542) 82 И- 34Ц едер, Едуард (2е!1ег, ЕЛмлЈ)

183 и. 7Ц едер , Ушркх (2сНет, Шткћ)

781 Њ 47Ц еп ф . Л . (2оерГ. и 704 д II Ц км ер, Х аји р кх (21тшег,

НеШ Нсћ) 226 и. 11 Ц ккгарелм , Н. (21п«жгеШ, ХЈ

534 и . 40, 614, 615 8. 09. «23 н- 77, 853

Ц кц ерок (СЈсего) 70. 7«. 82. » м д-. 112, 114, 115, 119 д 24 123. 127, 131, 132, 141, 143 * д ., 153. 167, 185, 199, 202, 201. 215, 220, 226, 229 н. 17, 233. 235, 256, 257 н. 20, 258. 290 Н. 14, 330 н. 33, 350. 370, 372. 375, 381, 407, 409, 410, 412 Д 18. 413, 428, 44«, 447 Н.480 Н 56, 486 н. 73. 499. 50*, 542. 553 н. 60, 581, 587 8. 23, 592, 600, 689, 728. 733 В.

1062

и т а ш л ш И Е Г И С Т А Р

739, 741, 744, 748, 753, 764, 792 н. 1, 800, 828, 841, 845, 895, 898, 900 и д., 903 и д., 908 и Д., 912, 938, 944, 947 И д., 950, 958, 980 н. 7

Ц у к а р и , Ф. (2 и с с а г 1 , Г.) 969 и Д.

ЧЧерули, Е. (СегиШ, Е.) 69 н.

13Честертон, Г. К. (Сћез!:ег*оп,

С. К.) 63Чосер (Сћаисег) 61, 62, 185 н.

13, 204 н. 37, 211, 259 н. 29, 301, 322, 337, 428 И д., 438, 665

џЏеб, Р. К. (Је№, К. С.) 340 н. 1 Џејмс, Виљем (Јашез, ШПИагп)

257, 272 н. 67, 341 н. 15, 641, 723 н. 37

Џенсон* X. В. (Јапзоп, Н. Ш.) 932 н. 6

Џојс, Џејмс (Јоусе, Јашез) 32, 396, 492

шШадевалт, Волфганг (ЗсћаНе-

'маШ, ^оИ§ап§) 100 н. 78, 266 н. 47, 284 н. 10

Шалк, Фриц (Зсћа1к, ГгИг) 528 н. 41

Шамар, X. (СћатагН, Н.) 375 н. 1

Шанц, Мартин (Зсћапг, Маг- Ип) 87, 331 н. 35, 777 н. 42, 779 н. 45, 963 н. 42, 1008 н. 7

Шафтсбери (ЗћаИезћигу) 181, 570

Швитеринг, Јулијус (Зсћш1е- 1егтв, ЈиИиз) 670 и дд., 885, 886, 920 н. 30

Шедер, Ханс Хајнрих (Зсћае- Нег, Напз Н етпсћ) 562 н. 68

Шедлер, М. (ЗсћеШег, М.) 741 н. 32

Шекспир (Зћакезреаге) 31, 32, 65, 75 н. 26, 212 и д., 224, 236, 296, 302, 308, 371, 429, 434, 435 н. 55, 442, 446, 449, 469 н. 45, 496, 498 н. 4, 545 и дд., 568, 573, 576 и Д., 611 н. 61, 623, 649, 932

Шелер, Макс (ЗсћеХег, Мах) 278, 676 н. 6

Шели (ЗћеНеу) 948 н. 7 Шелинг (ЗсћеШпб) 412 н. 17 Шенбах, А. Е. (Зсћбпћасћ, А.

Е.) 533 н. 48, 896 и дд., 903 Шени, М.-Д. (Сћепи, М.-Б.)

367 н. 21, 410 н. 15 Шеније, Андре (Сћетег, Ап-

<3ге) 469 н. 45Шерел, Албер (Сћ6ге1, А1ћег1)

992 и д.Шерер, Вилхелм (Зсћегег,

АЛШћећп) 892, 895 и д., 903 н. 19

Шеринг, Арнолд (Зсћегте, Аг- по1П) 133

Ш ефлер, Херберт (ЗсћбШег, Негћег!) 99 н. 76

Шиен, М. (Зћеећап, М.) 828 Шилер (ЗсћШег) 78, 106, 441,

505 н. 10, 577, 794 н. 5 Шисел, О. (5сћ1ззе1, О.) 330

н. 3 2

Шифер, Т. (ЗсШеГСег, Т.) 389 н. 23

Шипли-Дакит (8ћ1рр1еу-Ои- скеП) 42, 87

Шлајермахер (8сћ1е1егшасћег) 533 947

Ш ле/ Е. (Зсћ1ее, Е.) 330 н. 32 Шлегел, А. В. (Зсћ1е§е1, А. Ш.)

446 н. 3, 494, 533, 548 н. 55 Шлегел, Фридрих (Зсћ1е§е1,

Епебпсћ) 53, 225, 438 и д., 446 н. 3, 494, 533, 966

Шлосер, Јулијус фон (Зсћ1оз- зег, ЈиИиз у о п ) 932, 968 и дд., 970

1063

ЕВРОПСКА КЊ ИЖ ЕВНОСТ И ЛАТИНСКИ СРЕДЊИ ВЕК

Шлумбергер, Жан (ЗсМшпбег- §ег, Јеап) 650

Шмид, Вилхелм (5 сћш 1б, \\Ш- ће1ш) 115 н. 14, 162 н. 33, 299 н. 26, 687, 845 н. 3

Шмид, Волфганг (ЗсћтШ , ШоИеапе) 773 н. 37

Шмит, Л. (Зсћписћ, К) 270 н. 60

Шмиц, Карл (ЗсћтИг, Каг1) 669, 675

Шмиц, О. А. X. (Всћтћг, О.А. Н.) 178 н. 57

Шнајдер, А. (ЗсћпеШег, А.) 750 н. 8

Шнајдер, Херман (ЗсћпеМег, Негтапп) 281 и н. 5 и 6

Шнајдер, Федор (ЗсћпеШег, Гедог) 53 н. 35, 128, 176 н. 55

Шпанке, Ханс (Зрапке, Напз) 388 н. 23, 726 н. 40

Шпенглер, Освалд (8реп§1ег, Озт^аИ) 14, 17

Шпрангер, Ед. (Зргапеег, Ес1.) 569 и д.

Шрам, Перси Ернст (бсћ гатт , Регсу Егпз*) 53 н. 35, 662

Шредер, Едвард (5сћгбс1ег, Ес1- тоагћ) 795 н. 8 , 895 н. 7

Шредер, Р. А. (8сћгбс1ег, К. А.) 591 н. 30

Штаде, В. (8*ас1е, \Л7.) 678, 829 Штајдле, Б. (8{еи11е, В.) 699 н.

16Штајнен, В. фон ден (8 *етеп,

уоп <1еп) 389 н. 23

Штајнмајер, Е. фон (Згетте- уег, Е. у о п ) 897 н. 9

Штатмилер, Г. (81а<ћти11ег, С.) 414 н. 19

Штах, Валтер (81асћ, Шаћег) 264 н. 36

Штелин, Ото (ЗШћИп, Оћо) 399 н. 36, 746 н. 1, 959 н. 29

Штолц, А. (3{о1с, А.) 954 н. 18 Шторбек, Лудвиг (5ћ)гђеск,

Гднћлпе) 891Штрекер, Карл (Зћескег,

Каг1) 145 н. 7, 197 н. 30, 252, 255 н. 18, 265 н. 42, 415 н. 22, 425, 463 н. 29, 466 н. 38, 476, 596 н. 41, 639 н. 27, 664, 679, 698, 701 н. 18, 721, 774 н. 38, 796 и д., 832, 863 н. 10, 868, 870

Шулте, Ирмхилд (ЗсћиИе, 1г- т ћ Ш ) 567 н. 79

Шулц, Алвин (ЗсћиИг, А1шп) 91 н. 53, 197 н. 29, 722

Шулц, Ернст (Зсћи!г, Егпз!)228 н. 12, 306 н. 1

Шулц, Франц (ЗсћиИг, Ггахн) 569

Шулц, Фриц (Зсћић, РгИг) 117 н. 20, 411 н. 16, 412 И д., 417 н. 26

Шуман, Ото (Зсћитапп, Оћо) 196 н. 28, 300 н. 27, 306 н.3, 329 н. 29 И 30, 465 н. 45, 800, 801 н. 15, 852 н. 15, 865, 868 , 907, 917

ц \■ О М Е Т Н И и I '1 * ' • I I . • П 1 ; 2О Л О Ш К И Р Е Г И С и

Ап ЈпсИех п с т*есеасту ^тпукетпеп*. тгј± т» п т т р а $ 2 г г с п 1 о / с Ј х к к . е х с е р ! тг. :.?•«? ј с т * 5спсе гсћететтг 1Не ссг—л^ет о? сп агтту сге геггпеб. 1тре&л%еп1а. 1Мж. а 1агде т~-гћог Г5 2лл а 1сјгјт±гл\ хптћжа а аие ±.- гес! 1?гс теабег Лргевх. Г 'хтјехж 1Н*т* и с кзф Јсг«с1 о? Хесттттд *с*псћ Гз огЛу 1гт±хс&: хсћет. асћо1агж ГНке а?ке~т таћзсћ. оп1у ?х*е :г_е ћсгзе« ћее!з; тгтсћ1е 1ги! & 1ће *сћсгћсге прјгарз Шггтгјп , пед1етттд Л е Јхжђу о? :пе Ђобк. В-јј гћоидћ Гће г€1е дезег ое по сгтсћеж (1е1 тјП с $10.11 гае:! ћу ЈАегл, Јгаг <ж гћезд р су г: 15 хће гоестд $~јхЉ1 ће ^е-те^ тће уе~ тјб о гоетес*, сп± ггј±јс?т*ош <с№ п ргсеГлк.> ге^ ^ е ассопаао«*сАж с? сп тлсех. —сас гза! &? гћаве 1гћс тасс рге^г-2 гс атгтеттг. хо

ТНОМА5 Г Ш И В

геггггЕ? је неопхгган ссгзтах, а ае хана 'хжтеЈоешвеег-. ж хе сеж у саох гасзегду 7 хзаее гу гр1сг;оса гразасзаугад*

грезггз* х сна5геве~Је наззаге хгасзрб » л су п ш еа п ,. Без 2»ег2. обвакзо нх;е нзсхзта тдгуто то хгнзсгхнг без к хт= тс а га ха у Нзезсу уехедх чзггаоеа. П рхзаајех ха ;е уаеае гамр уз таштљ. ретастра уаеае за хенахзае: жнха сттлеЕтх -хао засв- ;а хс;а гга>а ујеха сезсс за канхта гр-хззсају сгавз табеге. жзје су .ззгте жвоста* гсаЗсев Нћсогзп^ згжжвдууу^ж тевс жалтге. Н.ажх х€&сст зе засх> ж ује ззасатаха (ве тзтвсхзете ха хх зеж жороетге.. зхзраастЈеге жг ех на њхзса,, гггега бм бвкха засс 6« ее вегхраха жгрзвст. а арехнхх стугентхзса забрнњхзаха угстреба ретакпра, жсјж ^јчетЉ е жзрзкгте унраво језз* г» жзба;агк на;нхнзе н?езхру.>

1 0 € 5

Следећи регистар сједињује гттех тегит (предметни ин декс) и гттех уетЂогит (индекс речи). Граматички, реторич и др>ти артифицијелни изрази регистровани су у потпуности (акћгегпаНо, ассеззиз, аситетг итд.). 1ттех гетит узима измећу осталог топосе („истрошена грађа'*), метафоре (мајмун), ано- нимна дела (П есма о А л е к с и ју ) , историјске чињенице, научно- критичке чињенице, диверзне ствари (Алкибијад као жена) Сем тога он уз помоћ резимирајућих одредница („европеизаци ја изучавања књижевности**, „методске смернице**, „топоси" „превиђање топоса4* итд.) маркира неколико основних мисли и резултата ове књиге и тиме допуњује завршно поглавље.

Аавероизам 96, 210 Августово доба (Аи&из1:ап А§е)

434Августинова филозофија ис-

торије 51адинатон 161 и д., 475 азијанизам 141 и д., 492 А јм ери од Н арбон е (Аутетг

пе НатЂоппе) 269 н. 56 А јо л (Аго1) 307 албум 505 и д.алегореза 123, и дд. (Хо-

мер, Стари завет, Вергили- је, Овидије), р б и дд. (код неопитагорејаца и неопла- тоничара), 383 (на пласти- кама са саркофага у време царева), 126; 741 (код Ма- кробија), 746 ,и д. (апологе- ти), и 71, 12&'И д. (Августин), 72 (Касибдор), 182 и дд. (Бернард Силвестар), 3ЗТ" (Еразмо и Винкелман), 952 (старохришћ анска књижев- ност. Упор. библијску але- горезу, Вергилијеву алего- резу)

алегореза Вергилија 126 алегореза Хомера 126 алегорија као фигура говора,

78алегоријска кола 202 н. 36 алегоријске куће 202 александријска теологија 69

и д., 72, 360, 746 и д., 946

александријска филологија 404, 406

А л и ск а н (АИзсапз) 266 н. 47 алитерација 463 н. 29 Алкибијад као жена 663 амблематика 570 амброзијанска химничка стро-

фа 639„Амиклин култ у раној рене-

санси“ 104 и д., 600 амфитеатар схваћен као ла-

виринт 663аналитички метод изучавања

књижевности 32, 374 и д., 628 и д., 649 и д.

анастрофа 683 анафора 78 андроктасија 843 „анима“ (К. Г. Јунг) 205 антика 37 и дд., 47 (као „ау-

торитативно добро прошло- сти“), 70 и д. (античка на- ука и хришћанство), 243 и дд. (поетика), 335 (античка теориј а књижевности), 342 и д. (антички филозофи у старофранцуској књижевно- сти). Упор. „класичну* ан- тику, свеукупну антику.

антитеза 81, 110, 113, 163 Н. 34, 171

антитетон 127 антифраза 684антички богови* 187 (као уси-

јарси), 187 (у региону Месе- ца), 718 као демони

антономасија 686 и н. 9

П Р Е Д М Е Т Н И И Т Е Р М И Н О Л О Ш К И Р Е Г И С Т А Р <

апеленктички 947 апланон 187 апокриф и 419апологете 421, 348, 360, 956 апострофа 684 н. 6 апострофирање у епском сти-

лу 742апотеоза Хомера 338 н. 9 арапско-андалузијска поезија

561 и дд.аристотелизам у средњем веку

73, 92, 96, 183, 362 и д., 368 и д., 426, 432, 652 и д., 818, 908 и д., 936, 953, 959

Аркадија 311 и д., 341 н. 15 архаични душевни свет и

књижевна топика 177 и д. Архемор 139архетипови колективно нес-

весног 103, 172, 205 Архиплачљивко (АтсћИтепг-

из) 88асиндетон 838асиндетон за попуњавање сти-

хова 466, 475 Асклепије 190, 197 н. 30 астрологија, 185 (астрална пре-

додређеност егземпларних фигура), 187 (планете као узор понашања у животу), 195 (сукоб чулности и разу- ма као астрално предодре- ђен), 203 (маст против ути- цаја планета), 259 (као при- поведна грађа у делу Асгро- лог (МШћетапсиз), 347 (као нешто што потиче од Авра- ма), 616 (код Дантеа), 950 (у поезији садржано). Упор. метеоролошка догађања, мрље на Месецу.

астрономска перифраза 448 и Д.

атицизам 115, 410, 492 н. 91 атлете. слављење . . . 944 и д. аутор (аис!ог) 89 н. 50

4» аутори (аискогез), 54, 80, 588; 85 и д. (уопште), 89 и д. (су једнаковредни), 91 (као ауто- ритети; 99 и д.), 100 (као из- вори знања и животне му-

дрости), 92 — (жаљење због њиховог запостављаља; 97),731 (,,етичари“-еШ1с1), 786 и д. („мањи" и „већи", ша!о- гез и ттогез), Упор. умет- ности и аутори (аг!ез и аи~ с1:огез).

ауторски понос 885 „ауторитет" (аис1оп!аз, у ва-

гантској строфи) 254 ауторитарно наслеђе 47, 122 афектирана скромност 141 и

д., 250 и д., 677, 776 „афилијација" 39

Ббарок, 26 (као књижевни

стил), 444 (и маниризам), 460 и д. (шпански „барок" и средњовековно-латински ма- ниризам; 482, 489, 566 н. 75), 483 (Пфандл о шпанском бароку)

Бдење о Венериној ноћној светковини (Реттдпгит Уе-

петгз) 656беседе (зиазопа) 117, 259 беседнички украс (огпаШз) 121,

129, 164 н. 34, 446, 481 н. 59, 838, 839

Бекство заточеника (ЕсЂазгз сарНгп.) 150 н. 14, 721, 795

бесконачна кугла, види среди- ште свемира

Библија, 70 и д. (и античко списатељство; 80 и д.), 353 (као песништво), 507 и дд. (симболика књиге), 746 и дд. (и старохришћанека наука '6 књижевности), Упор. Вул- гата

библијска алегореза 336, 371 и д., 861, 867

библијска ексордијална топи- ка 145 и дд.

— делови тела као метафоре 229 и д.

— зазивање природе 155 и дд.— личне метафорц _222 и д.— метафоре јела 226 и д.

— метафоре код Томе 356— муза (Абисинка, Етиопљан-

ка) 388, 397— нумеричка композиција

867 и дд.— нумеричке изреке 875— облици погрешно иденти-

фиковани као германски 292 и д.

— планине и воде 186— поређења 367 (Алберт Ве-

лики), 371 (Петрарка)— топика „младог старца“

(риег зепех) 175— тумачење имена 848— уверавања у неспособност

141 и д., 673 и д.— формуле аутоминимизова-

ња 141 и д.библијска епика 64, 393, 424,

704, 774, 780библиологија, 512 (код Исидо-

ра), 749 (код Касиодора)библијски језик 80 и дд.библијски латински 80 и д.,

753библијска пародија 812библијска поетика 71 и дд.;

80 и д. <Алдхелм; 386 и д.), 91 (школски аутори), 124 и д. (Јероним), 274 (у 12. веку), 353 и д. (Мусато), 388 (паро- дирана од стране Седулија Скота), 490 и д. (Грасијан), 653 (антиципирана код „Лонгина"), 755 (код Исидо- ра), 872 (композиција броје- ва), 949 и дд. (Винсенте Епинел, Хуан дел Енсина, Сантиљана), 961 (Панегирик о поезији — Рапедутгсо рог 1а Роезга), 944 Студиј биб- лије, 71 (Августин), 748 и д. (Касиодор), 781 (Ноткер Бал- бул), 822 (схоластика и Ро- џер Бејкн)

„благонаклон, пажљив, спре- ман да прихвати поуку“ — бепплЛиз, аИепШз, босШз 119

бог као градитељ 938 и лт, 972 и д. ’

бог као грнчар 939 бог као демијург 938 бог као музичар светова 339

онај који диктира) 514 бог као неимар света 112 бог као музичар светова 339

987 н. 13бог као сликар света (4еш

р1с1ог) 972 и дд., 986 бог као творац (беиз орИех)

743бог као уметник (беиз агШех)

938 и д.бошња Рома (Беа Кота) 175

и д., 411 и д. н. 17 богослов (Шео1о§из) 352 божанска уметност (агз с1т -

па) 355, 378божански песник (бтпиз ро-

е!а) 652божанства која пишу 507 н.

14болести очију и култ светите-

ља 386, 619„брбљива ^стражњица" (тсрш-

тос; ХаЛ&у) 725 бројеви 370, 405, 605 и д., 616,

752 и д. (упор. егземпларни бројеви, потпуни бројеви)

— игра бројевима 865, 869— композиција бројева 325,

521, 608, 836 и дд.— мистика бројева 617— нумеричке изреке 875 и дд.,

913— симболика бројева 605 и

дд., 862 н. 9, 868— симетрија бројева 860 буколика (види пасторално

песништво)буколички мотив логоровања

316, 596

ввагантска поезија 329 и н. 29,

519Валамова магарица 387

1068

варваризам 76, 77, 683 и д. вегетациони култови 199 век, поколење (заеси1\1т ) 413

и д. н. 19, 412 и д. н. 24 велики реторичари (егагкЈз

гће*ог1циегз) 463 Венера као мушкарац 663 Вергилијево доба (ае!аз ^ег-

§;Шапа) 162Вергилијев точак (го!:а ЛТег-

6Пи) 331 н. 35, 379 вече као завршни топос 153 и

Д.вечно пролеће 201, 310 „вечност", доба (ае\шш) 413 и

Д. н. 19вечност космоса 186 и д. (код

Б. Силвестра), 204 (код Ер- налда од Боневала)

вештина беседништва 107 н. 1 вештина духовности (аг!е <1е

шеешо) 480, 483 веигжна изналажења, инвен-

тивност (агз туетешН) 133 вештина и наука (агз и зс1еп-

Па) 366„вештина красноречивог гово-

ра“ (1о§ос1аес1а11а) 465, 475 вештина писања поетских де-

ла (агз сНШагштз) 129 и д. 248 и д., 403 и д., 581

„видео би“ (сегпаз-формула) 742

визије 172 и д., 177 и д. витештво 893 и дд. „вишезначан“ (роНзетоз) 589

н. 25водеће мањине 18 Војвода Ернст (Неггод ЕгпзГ)

47 и д. н. 23„враголаста лаж“ (шепНасшш

тсозшп) 699 н. 16 вредносни типови и личности

280„време мајмуна“ (зшпагшп

1етриз) 417 и д. н. 24 време процвата 432 и д., 444 „врлине дикције“ (уННПез

<НсешН) 828„врлине приповедања“ (у1г1и-

1ев паггаНотз) 828, 841 и д.

прсте дрвећа расподел>ене на три врсте стила 331 н. 35

врсте песништва 735 и д. (њи- хова подела у антици)

врсте стила 253 н. 14 (упор.три врсте стила)

врт са дрвећем (уегеег) 331 „врх“, „оштроумље" (асишеп)

480Вулгата 125

гГермани, 45 и д. германистика 27, 280 и д., 293г

892 и дд.Гијомово монаштво (Могааде

СиШаите) 724 и д. гноса 398, 610 н. 59, 629, 938 Голијина проповед (РгаесИса-

Ио СоНае) 863Голијино Откровење (Ароса-

1ур515 ОоИае) 508 н. 15, 518г 596 н. 40

говор и разум (огаНо и гаНо) 131 и д.

говорне фигуре 72, 77 и дд., 121 и д., 128, 214, 487, 562, 682, 963

гонгоризам 566 гомилање као стилско сред-

ство 157 и дд., 228, 267 н. 19, 463

Гормон и Изембарт (Согтоп^ •е* 1зетЂаН) 717

граду и свету (игШ е\ огШ) 50 и д.

грађење утврђења 91 н. 58 граматика 74 и дд., 98 н. 73,

511, 648, 728, 739, 749, 817 и д. Персонификована 68, 79

граматика као лек 758 н. 19 граматичке метафоре 199, 682

И дд.граматичке пермутације 326 грегоријански стил (зШиз §ге-

еопапиз) 253 н. 14 Грци према Исидоровом суду

260

1069

Грчка антологија (АпОгоЊдга Сгаеса) 464, 469, 499 и дд.

грчки митови и библијске приче, паралелизовани 353 и дд., 359 и д., 398. Упор. систем адекватности

гимназијски хуманизам 409

д„дангуба**, „лењост** (с!ез1(11а)

149 и д.двоструки стилски карактер

145двоструко одређивање време-

на 448„Девет јунакаи (ЈУеиј ргеих)

611 н. 61„деловање** (аеЉШа) 245, 959

(Упор, „прављење** — *асИ- ћШа)

„дивље стадо пучана** (1а1со- гшп ресиз 15еб1;1а1е) 352 н. 4

„двоумљење** (асШиђИаИо) 742 девизе (гесла) 570 девизе (екфраза при опису

персонала код Кретјена) 303 н. 39

Дела Аполонијева (СезГа Аро- Иопп) 293 н. 18

Дела Фридрихова у метру (Се- 5Га ГгиГеггсг теГтгсе) 272 н. 67, 449

Дела Римљана (Сез(а Котатго- тит) 259

делови говора 76 и д. делови тела као метафоре 229

и д., 517, 521 и д., 542, 545, 554

дивља шума 387, 331 и дд. „дивље стадо пучана“ (Шсо-

ги т ресиз 1зез1;1а1е) 352 н. 4 дигресија (ехсеззиз) 123 дијалектика 46, 75, 91 и д., 125

(у Књизи о Јову), 200, 326, 426, 645, 754, 955 н. 20, 959, 971

доказ (аг&ишеп1ит) 320, 759 и дд., 845, 850

„доказ о старости** 360, 746, 951, 953

доказивање (агеитеп^аИо) досада (СазШшт и 1аес1шгги

144, 832„друга интенција“ (зесипсЈа

1п1епИа) 238 н. 29 адуховита игра личним имени-

ма (аеисЈега поштађ 480 и ДД.

Бђаво као песник 944, 947, 961

963

Еевидентност 626 (као методски

циљ)европеизација истраживања

књижевности, 23, 27 и д. (стимулише превладавање појединачних филозофија), 30 и д. (укључивање антике и средњовековног латинс- ког), 61 (укључивање Шпа- није), 403 (историја муза као пример задатка), 441 (неспо- јиво са француским књи- жевним системом), 461 (са поделом на области поједи- них језика и хронолошке исечке), 626 (води ка новом схватању), 629 (разумљива смисаона творевина), 643 (чини да се истакну конти- нуитети)

европеизација слике исто- рије 19

егземпларни бројеви 406егземпларне фигуре 36, 103,

161, 166 и д., 185 н. 13, 192 н. 24, 198 и д., 201, 301 и д., 597 и дд.

егземпларне фигуре, парале- лизоване 597 и дд., 608 Упор. систем адекватности

егзотична флора и фауна 305 и дд.

1070

еклога 153 н. 18, 264, 739 н 23, 773 н. 37, 778. Упор. хри- шћанска еклога

еклипса (есНрзе) 684 (метафо- ра код Грасијана)

ексордијална топика 145 и дд. екфраза 118, 303 н. 34, 321 и

д. н. 18, 322, 993 еманације у песништву сред-

њег века 185, 187 и д., 199 емфаза (етрНаз15) 685, 838 емпиријски метод 374 Емгафеј (Алан) 202 Енглеска, 44 (прекид са тра-

дицијом око 1750; 394), 46 (утицај на континент у 8 . веку; 683), 61 и д. (однос према романским земљама), 401 (преромантизам). Упор. Стари завет, идеал џентле- мена.

епидеикса 117 н. 19, 262, 301 и д., 637

епиграм 477 и дд., 499 и дд. епика, 64 и д. (еп и школа;

404), 280 и д. (античка и средњовековна епика; 291), 330 и дд. (епски пејзаж), 629 и д., 712 и дд. (епска ко- мика), 737 (Квинтилијан и Диомед о епу). Упор. старо- француски еп, библијски еп, хришћански еп, негодовање, маркирање, роман у прози.

епилог, закључак (ерПо^из или регогаИо) 118

еротски топоси, 157 н. 28 (ос- тарела лепотица), 195 и д. н. 28 (поређење врста љубави), 477 (душа у пољупцу), 516 н. 27 (метафорика књиге; 545 и д., 875 и дд.), (нумерич- ке изреке), 875 и д. (добра и зла љубави), 876 (етапе љубави), 880 (пет тачака љу- бави)

Естебаниљо Г онсалес (ЕзГеЂа- пт о Соп2а1ег) 462 н. 26

естетика мере и пропорццје 195 и д. н. 28, 399, 681 и д., 939

етимологија 76 и д., 844 и дд. етимологизовање личних име-

на 581 н. 18, 848 и дд. еухемеризам 386

Ж

жалопојка због актуелних прилика 36, 160 и д., 206, 234

Ж а л о п о јк е м алог Матије (Е,а- т епГаИ опез МаИгеоИ) 259 н. 29

женомрзачка књижевност 209 и д., 259 н. 29, 392 н. 28

живот, реални и контемпла- тивни (уИа асИуа и соп1е т - р!а1 ша) 162

ж ивотни век једног човека (ипшз ћопиш з ае!аз; види и „доба човековог живота“) 413 и н. 19

Ж и т и је св . Л о јд е га р а (V Иа ЕеиАедатп) 857

„заветна изрека“ (зеп1епИа уоИуа) 666

загонетни говор (ТоЦроО 453 зазивање Бога 382, 384, 386 зазивање Зевса 382 зазивање Муза 379, 389, 538,

992зазивање Природе 155 и д. зазивање Христа 384, 390 и д. заједништво метафора између

паганске и хришћанске књи- жевности 221, 228, 233, зајед- ништво топоса између касне антике и Библије 168 и д., Упор. заједништво метафо- ра

„закључак“ (ерПоеиз, регога- 11о) 118

„занатлија**, демијург (с1епи- оигеоз) 938

„занатлија**, „занатски** (те- сћапхсиз) 66 н. 4

занатске уметности (аНез ше- сћашсае) 66, 520, 988

златни (аигеиз) 784 златно доба 140, 204, 436 златни ланац (упор. аигеа са-

1епа) 187 и д., 199 златно доба, златни век (з1е1о

бе ого) 436, 476, 489 и д., 516, 566 н. 75, 710, 959, 965, 988

знање обавезно мора да се саопшти 148 и д.

„значајне чињенице“ (Вег^б- оп) 627

зној као метафора 792 н. 1

Ииграрија бројевима 865, 869 идеал џентлемана 301 идеалан пејзаж 140, 305 и дд.,

628идеална класика 445 идеја огс1о 864идеја крсташког похода 926 идеја Рима 52, 417 и д. н. 17 „избор, одабрана песма“ (ес1о-

§а) 315 н. 13извештаченост и уметност 638

и д.изграђени латинитет (1аћг1са1а

Ш тћ аз) 249изналажење тема за беседу

(туепИо) 116, 132, 320, 483 изједначавање речи (аппотг-

паИо) 453, 491, 580, 583 „изношење“ (асћо, опбхрЉн;)

116, 118изокренути свет 159 и дд. „израз“ (е1оси1к>, Хе «;) 116, 121 „изражадно ћутање“ 503 име аутора, види помињање

аутора 892 и д.имена која говоре 139 н. 2,

844 и д., 854 и д. имена су последица ствари

(п о т т а зип! сопзециепћа гегит) 853

импрезе 570 и д.

инкариација 74 (и „слободне уметности“ — аг!ез Иђега- 1ез)

инкарнациона парадоксалност 74

„искрица“ (зс1пШ1и1а) 776 исоколон 127 историзам 14историја књижевности и нау-

ка о књижевности (њихова критика) социологија књи- жевности 22 и д., 32, 37, 135 и д., 243, 368, 441, 460 и д., 476, 626 и д„ 640, 843 и д., 892 и д., 925 и д.

историја уметности 26, 31, 894 историјска наука, 13 (облик

њеног напретка), 14 и дд., 18 и д. (настава историје)

историјска свест код Римља- на 411 и д., н. 7

историјско тело 15 ишчекивање краја света 51 италијанизам 61, 435, 437, 482,

970

Јјансенизам 400, 699, 957 јединица смисла 16, 30 једноставни говор (зегшо зш-

р1ех) 250, 252језик (Нпеиа 1аНпа, готапа,

гизНса, ћагћага — латински, романски, сељачки, варвар- ски) 55 и дд.

језичка логика 97 Јерусалимска песма (8оИта-

тгиз) 88јунаштво 279 и дд., 308 Јуначка дела цара Беренгара

(Сез1а Ветепдагп) 260, 267 н. 50, 714, 870

ј уриспруденци ј а, римска н. 20, 258, 418 и д.

117

кКабала 733 н. 10 калиграфија 502, 519 и д., 563

и д., 566 н. 75, 572 канон, канонски 371, 418 и д.,

424 и дд., 439 и д., 577, 645, 651, 744

Карлов пут 717каролиншка „ренесанса“ 46,

83; као хуманизам, 388, 475, 782 и д.; као реформа сту- дија 83, 515, 636 и д., 645

Карло Велики и папа Лав (Каго1из Мадтшз е1 1-.ео Ра- ра) 264

каталог као облик песништва 186 и д., 323, 376, 379, 397. Упор. каталози хероја, тру- па итд.

каталог хероја 946, 965 каталози аутора 85 и д., 403 и

ДД., 418 н. 25, 424 и д., 785 И д.

каталози проналазача 945 каталози трупа 379 катедралне школе 93, 630 „католички учитељи“ (саШо-

Пс1 та§151;г1) 752 и д. Кембриџске песме (Сагтта

СапГаЂггдепзга) 69 н. 11, 182 н. 5, 233, 321 н. 54, 463 н. 29, 639 н. 27 и 28, 701 н. 18, 721

Кипријанова гозба (Сетга Су- рпапг) 812

„китњасти говор“ 260 класика 403 и д., 444 и д., 577 „класична" антика 37, 85, 408,

892 и д.„класични“ књижевни систем

Француске 432, 441 класицизам 115, 400 и д., 431

и дд., 577 клерик-ратник 720 клерици (с1ег1с1) и књ ижев-

ност на народним језицима 630 и д.

Клермонска тгасија (С1егтоп- 1ет Раззготг) 774

Кдшшјевци 207 (суд Бернара из К.первоа), 632 (у Шпани- ји), 925 (хришћанско витеш- тво)

кнежеви наклоњени образова- њу 294 и д.

књига, 30 и д. (књига и сли- ка)

Књига о Алсксандру (Б1ћго бе АИхапЛге) 149, 331

књига о узроцима (1Шег 6е саи81з) 197 н. 30

књижевна критика 37, 494 и д ., 651, 655 и д., 791

књижевност (1Шега1ига), ос- новно значење 74

књижевности на народним је- зицима 57 и дд., 629 и дд.

Кодро као тип сиротана 185 кожух као песникова плата

795, 798колена срца 231 и д. колон 249 н. 4 комедија 634 н. 19, 728, 758

(сотесПа; 589 н. 25 и 26, 634 н. 18)

комика 687 и дд. комика у исповедаоници 704

н. 19компилација 766 композиција 120 и д. и н. 25,

856 и д.композиција бројева 325, 521,

608, 856 и дд.конвенционалан опис природе

у средњем веку 306 и д. конкретно као циљ истражи-

вања 375, 461, 476, 895 константе као циљ истражи-

вања 374, 408, 445, 628, 643константе форми у књижевној

традицији 375, 643 континуитети 38 (Трелч), 384,

626, 643 и дд.констрастирање хришћанског

и паганског песништва 384 „контрастне хармоније“ 333 концептизам 222, 460, 480 и

дд., 490 и д., 566. Упор. соп- ГерИзто

корпоратизам средњег века 604 и дд.

Корпус канонског права (Сог- риз шпз сапотс1) 419

космогонија 36, 179 и д., 190 и д., 204, 601 и д.

космос као позорница 232, 237 кратке обраде античке грађе

842краткоћа као стилски идеал

581 н. 18, 828 и дд. кривотворење историјс ких

сведочанстава 271 и д. култ мученика 424, 704 и д. култ плодности 189 и д., 206,

302 и д.„култура“ (ћшпапИаз) 375 култизам 460, 480 и дд. (Упор.

сиШзшо, тсиНиз) кухињски латински 718 н. 31 кухињски хумор 714, 718 и дд.

ллавови на северу 307 лаконизам 492лакрдијаш и песник 798 и д. латинизми у романским јези-

цима 60, 578 и д., 586 латинизовање образовања 47

и д.Латипска антологија (АтгИго-

1одга 1аНпа) 321 н. 18, 468 латинске поетике средњег ве-

ка 182 и дд., 188, 326, 330 н. 33, 630 и д., 583 и д. ла- тински (= §гаттаИса) 47 и д. н. 23

латински 46 и д., 56, 578 и дд. латински језик, сељачки, вар-

варски (Ип§иа 1аНпа, гизИ- са, ћагћага) 55 и д.

латински у романским јези- цима 60, 578 и д., 586

лексикална поезија 228 и д., 306 и д.

лењост у мишљењу, индолен- тност (У13 тегИае) 13, 18

леонински стихови (уегзиз 1е- ошш) 253

леонински ток, лсонитет, леон- стина (Јеогипиз сигзиз, 1ео-' пћаз) 253

Лигурска пвсма (ЈЛдигтив) 53 н. 34, 267 н. 49, 330 н. 34 714, 715 И д., 803, 813

ликовне уметности, 37 (Вијар де Онекур), 66 (римски спо- меници и нортхумбријска скулптура), 68 и д. (облици представљања агГез 1Њета- 1ез), 93 н. 62 (антички ути- цаји у XII веку), 132 (сли- карство и реторика), 150 (то- пос лењости код Мантење), 167 (Бројгел), 329 н. 32 („ра- јеви“ романских катедрала), 368 н. 23 (схоластика), 383 (саркофази из доба царева), 433 (француска књижевна класика коју Фенелон ка- рактерише уз помоћ поре- ђења са сликарством), 600 н. 47 (сага о Трајану и ан- тички рељефи), 631 (погре- шно схваћена антика), 864 н. 11 (Дирер), 932 (агз зШа паЈигае — уметност као мај- мун природе), 941 и д. (ли- ковне уметности као атрибут Оеиз атИјех-а и КаШге), 967 и дд. (сликарство код Калдерона), 969 и д. (ита- лијанска и шпанска теори- ја уметности), 972 (Бог као сликар светова), 978 (проб- лематика портрета), 986 и д. (сликарство у шпанској мистици)

липограматичка играрија („са изостављањем појединих слова“) 462 и д., 475

литота (Шо1ез) 78 литургија 115 н. 15, 127, 231

(уз 230 н. 19), 421, 784 личне метафоре 219 и д. ловорово дрво 331 н. 35, 740 логика, физика етика у Ста-

ром завету 757 Логос као песник 399 лудило Муза 803

1074

љЂубавни концил у Ремирмону ' 205, 868н„%улки“ карактер стила 265 ^упко место, „место за ужи-

ван.е“ (1осиз ашоепич) 315 и дм 318 и д., 323 и дд., 332

М

мајка рађања (ша!ег еепегаИ- ошз, види КаШга) 189, 206, 302

мајмун (51Ш1а) 928 и д. мајмун као метафора 928 и дд. макаронски латински 395 и д.

н. 31макрокосмос и микрокосмос

188, 198мало од мнонггва (раиса е

пшШз) 267Мпнасијина беседа (ОтаИо

Мапаззае) 231маниризам 27, 115, 444 и д.,

516, 678, 679, 931 н. 5 Марија и Марта 161 и д. маркирање епских попришта

310, 331маслиново дрвеће 195 н. 28,

306, 315, 326 н. 23, 329 н. 30, 740

материја, грађа (та*епа) 836 и д.; стање материје (зПуа) 184

маћеха (поуегса) 220 мач и перо (агтаз у 1е1;газ)

298међусобно осветљавање 26 место за уживање 187, 323 и

дд., 332 и д.место над местима (1осиз Ше

1осогит) 326метална скала аутора 417 н.

24, 428, 783 и д., 788 метаплазма 76, 77, 200, 683 метафизика поезије 794 н. 5 метафизика светла 98

метафора оловног г-тота 508 Н. Ј 5

м с т а ф о р е ј р л г * 226 и д дМГП ОГ'Т<' , ;|ЈЈа 5 5 0 и дМ . ! дфоро плопилбе бро о м

214 и дд., 615, 728 776 метафоре пј у а 323 метафоре појори: лне игре 232

и дд., 1014 и дд.метафорика 8 214 и д., 335

и Д., 367, 494 и дд., 863 и ДД., 771

метафорика кл.иге, 516 н. 28 (липе као кн.ига: 542 551 и д., 552 и д., 507). 569 и д. (шифра као метафооо;. 496 (повез; 544, 549, 560), 527(књига земље), 551 Гкњига искуства; 522, 534), 534 гКњи- га памћења; 538, 558), 497 (памћење као писмо; 501), 534 (књига духа), 506 (књи- га историје), 509 н. 17 (бо- ж ја књига; 523, 526. 545),496 (свете књиге; 503, 507),521 и д. (срце као књига: 556), 498 н. 4 (срце као сви- так књиге), 569 и д. (хије- роглиф као метафора), 505 (анали неба), 558 (књига не- ба; 568), 507 (небо каосвитак књиге), 497 (не- беско писмо; 502), 558 (ин- вентарски списак), 222 и д. (књига као дете; 990), 522 и д. (књига као креатура), 501 (живот као књига; 507), 551 (књига љубави), 502 (књига природе; 522 и д., 553 и д., 567), 532 и д. (поезија природе као „жива књигам), 517 (орање као писање), 559 (шаљива књига), 503 (књи- га судбине; 564). 551 (књига лепоте), 500 и д. (прибор за писање; 505, 518), 555 и д. (књига душе), 546 (душа као књига рачуна), 497 и д. (ду- ша као воштана плочица),497 и д. (звезде као писмо; 502, 505), 530 (књига универ-

1075

зума), 524 (књига разума; 534), 525 (књига света; 527, 564, 570 н. 85). 559 (магијске књиге), 564 (књига времена), 502 (књига будућности)

метеоролошки процеси 156 методске смернице. Упор. ана-

литички метод, поступак „дешифровања", „значајне чињенице", емпиријски ме- тод, европеизација, евидент- ност, историјска метафори- ка (214), историјска топика (140), конкретно, константе, континуитети, историја књ и- жевности и наука о књ и- жевности, филологија, ег- зактне методе, терминоло- гија, топика

метонимија 78, 106 метрификовање прозних тек-

стова 247метрика 77, 248 и д., 732 и д.,

771мешовита проза 252 мешовита шума 319, 322, 333

н. 37мешовити род 376 мешовити стил 691 и д. мим (тш ш з) 688 мистика бројева 617 митови 20 и дд. мит о Орфеју 399 мит и пророчанство код Дан-

теа 612 и дд.митологија 383, 397 и дд., 780 митска теологија код Варона

359младост и старост 284 и дд.

(Упор. ш тогез и зетогез 286)

млеко 226 и дд., 390, 490, 503 Мнемосина 648модеран, нов (тобегпиз) 410,

414„модерни“, нови (тобегш) 165,

200, 410, 414, 597 н. 43, 632, 822, 835

модерни тупоглавци (тобегш бпШ) 597 н. 43

модерни (нови) филшофи (то- б е г т рТШозорћт) 341 н. 13

модерно (ново) доба (тодегп!- 1аз) 417 и д. њ 24

Можи Д ’Егремон (Маидгз В ’АГдгетоШ) 149

„моја маленкост“ (тесНосгИаз т е а ) 143 и д.

монаш ки редови, 207 и д. (ри- валство у XII веку), 723. Упор. Клинијевци

монаштво, 349 (као филозофи- ја), 510 и д., 676, 695, 699 н. 16

М орализовани Овидије (ОШе тогаИзе) 337 н. 5

„морализовање“ (алегореза) 337

морфологија 15 мотив залуталих у шуми 596

н. 41„мрачни век“ (Тће Багк А§ез)

42, 79мрље на Месецу 341, 542, 595

н. 39мудрац (зорћиз) 340, 344 мудрост (зархепИа) види и 1ог-

Шибо (јунаштво) 341 Музе 374 и дд., 499 и д. Упор.

одбрана Муза, девалвирање зазивањ а Муза

Музеј 494музика 66, 123 и д., 386, 945 музични монарх 294 Мучеништво св. Катарине

(Раззго 5. СаГћеггпае) 152 и д. н. 17

Мучеништво св. Квинтина (Раззго 5. ОигтгИт) 857 и д.

Ннадмашивање 36, 113, 271 и

дд.најнижа наука (т П т а зсЈеп-

Иа) 363, 368, 643 налазишта 320 напредак у сазнању 113 народни језик (уо1даге) 57 наслов књиге 895 н. 7

1076

П Н Б Д М Е . 1 1 1 И , 1 г л М И М и . ' Н Ј Ш К И Р Е Г И С Т А Р

*агка 0 војевању" 284 и д. наука о средњем веку 28 и

д.. 893 и дм 925 и д. наш«жалне књижевности 27,

30аапионална психологија и на-

ука о књижевности 483 н. 66

„вачин расправљања" (шос^из " Пас1апсН) 365 и дд. Упор.

дгачини" (шосИ) код Дантеа, 365

неискусан, сиров (гисИз) 166 И дд.

немогуће ствари (ГшроззИзШа) 161

неуметнички, једноставан (ате- х^тћпо;) 249 н. 5

необразован краљ, владар (гех ПШегаШз) 295 н. 2 2

неоплатонизам 368 н. 23 неотесаност (гизИсИаз) 141, 678 неософистика 115, 116 н. 18,

118, 168, 321, 346, 410, 841, 946

ДЈеприродни след“ (огс!о аг- ШппаНз) 765

непромишљена смелост (т с о п - биНа 1етегНаз) 291 и д.

неспоразум као категорија преображавања форме 37, 661 и д.

неуглађен, необразован ( т - си1ћ!5) 141 н. 3, 250

новија филологија 626 и д. „новији" (поу1) 413 „новији писац“ (пео1;ег1сиз)

410новолатинска поезија 49 и н.

24, 430Ноиса № оуз) 185 и д., 220 и

дд., 620 н. 74„нормална класика“ 445, 482,

643, 650 и д.нумеричке изреке 875 и дд.,

913

ОО аритметици (Бе атћИНтеИ-

са) 861

„О ти што лик си драг Венере дивотне" (О асЗппгаШе Уе- пепз у<Зо1ит) 192 и д., 759 н. 20

обдареност (т§епшт, теето) 483 и д.

обезвређивање зазивања муза 374 и дд., 499 и д.

обично свакодневно образова- ње (еухихХио«; ‘ла .беСа) 65

облик расправљања (Јогта 1:гас1апсН) 364

облици, књижевни 32, 640 и д.(као семе облика)

образован цар (Гтрега^ог И- 1ега1из) 294 и дд.

„овековечити“ (ае!егпаге) 808 О војној вепггини (Бе геђиз

НеШтз) 345 н. 21 огледало кнежева 295 „ограда“ (зер1а) 326 н. 24 одбрана Муза 392 и д., 381 и

д. (Персије), 383 и д. (старо- хришћанско песнипггво), 386 и д. (Алдхелм), 392 и д. (Хорхе Манрике), 397 и д. (Тасо), 398 (Милтон)

одбрамбени говори о фиктив- ним правним случајевима (соп1го^егз1ае) 259

„одвраћање“ (Шззиазт) 259 одушевљавање (ехатаак;) код

Лонгина 653околишење као реторичко

средство 121, 365, 838 округли бројеви 325, 865, 867

И дд.омаловажавање лаика у сред-

њовековном песништву 352, 597

„оно што је веома слично, го- тово једнако“ Сгсароцокзу) 463

опис (безспрИо) 118, 321 опис, види перифраза 447 и д. опис врта 329 н. 32 „опис места“ (1оро|*гарћ1а, 1о-

ро!ћез1а) 330 и н. 33 опис природе 319 и дд. „оповргавање" (ге1и1аИо) 118 опомињући говор 947

1077

опште место (1оспз согштштз) 119

оријентално 464 и д., 469 и н.45, 561 и дд., 683 н. 1

оружје и науке 296 и д. орфичке химне 180 и д. Осморица аутора (аис!огез ос-

1о) 149 н. 26 „оцим (ра1гез) 422 очи душе 229 и д.„оштрица, врх“ (рот!е) 480 „оштрина духа“, домишљатост

(аеи^ега) 480 и дд.

ппаганска робиња 71 Памфил 87, 634 н. 19 панегирик 260 и д., 505, 633,

700 и д., 739 и д., 840, 944 и дд.

Панешрик у част Поезије (Рапедуггсо рог 1а Роезга) 944

панегирички топоси 689 и д., 700, 739 и д.

панграматичка играрија 463, 475

пантомимичар 688 „паори, сељаци“ (гизПс1) 195

н. 28, 352 н. 4паралелна систематика „ста-

ријих“ и „новијих“ наука 256 и д.

парафраза 247, 840. Упор. пре- бацивање у други стил.

парентеза (рагепЉезЈз) 684 и н. 6

Парис као ратник 277 н. 75 пародија 158, 237, 319, 395, 448

и д., 812пастирско песништво 153 и д.,

311 и дд., 329, 351, 378 и д., 735 и д.

патетични стил 115, 742 патристика 344, 346, 349, 746,

953патристичка алегореза 386 патрологија 421 певање птица 325

периодизовање историје жевности 438 н. 62, 440 и>И~

периодизовање историје 39 Д' ДД*» 42 и д., 413 (Тацит) И

перифраза 447 и д., 580 перо и мач 298 персонификација 67, 172 и д

336 и д., 426 Песма о Алексију 629, 857 Песма о Валтеру 253, 264 293

330, 664, 714, 717, 867 ’ ’Песма о Ганелоновом издај-

ству (Саттпеп с1е ргосИсгопе Сиепотз) 47 н. 23 и д.

Песма о Гијому (Сћапзоп де СиШаите) 630 н. 10, 722

Песма о Еулалији 59 н. 43 Песма о св. Ландберту (Сат-

теп сХе ЗапсГо ГапдћеПо) 857

Песма о Манерију 881 Песма о Нибелунзима 60 и д.,

110, 307, 394Песма о Роланду 47 и д. н.

23. 60. 110, 151. 152, 282, 292,331, 394, 629, 716 и д., 722, 742

Песма о Сиду 59 н. 44. 332, 632 и д., 717

Песма о Фернану Гонсалесу (Роета с1е Ретап СотаГег) 264

песник-теолог (1ћео1о&и5) 352 песниково обраћање свом ду-

ху 382, 538песничка слобода (ИсепИа ро-

е!агиш) 77пет љубавних црта (цшпцие

Нпеае атопз) 880 и д. петраркизам 371 пиво 388, 401писање као заповест 144 (то-

пос скромноети) писање крвљу 509, 567, 572 писање у шифрама (види ме-

тафорику књиге) писма без икакве књижевне

обраде (тШ1ега1:ае 1Шегае) 249

писци (аис1огез) 54, 80, 588; 85 и дд. (уопште), 89 и д. (су

1078

■* једнаковредни), 91 (као ау~торитети; 99 и д.), ШП (као

I извори знања и животпо му-дрости), 92 (жаљ ењ е због н,и-

ј ховог запостављаша; 97), 7Н1I (еШЈС1), 736 (шашгез и гп1-

погез), Упор. „псштине" (аг(ез)

писци расправа ((Пзри1 а1огсуј) 422

питање гаћа 208, 723 и д. платан 311платонизам 36, 92 н. 60, 98,

183, 190, 203 и д., 620 н. 74, 803, 814, 938, 947

племенити паганин 395 племство душе 299 плеоназам 842 н. 8 побуна омладине 92, 160 и д. Повест о Аполонију (Н1в1огга

АроиопН) 688Повест о Родригу (НШогга Но-

детгсг) 633погрешно разумевање топоса;

51 и д. (топос остарелости погрешно схваћен као лични исказ), 137 (сопзоШш по- грешно схваћен као „дир- љива тужбалица за мрт- вим“), 174 (топос подмлађи- вања погрешно схваћен као алегоријски начин изража- вања), 195 и д. н. 28 (кон- венционално дрво маслине побркано са „доживљеним"), 235 и д. (код Лутера), 250 (код Гргура из Тура), 270 (топос неизрецивости погре- шно схваћен као сведочан- ство изгубљеног јуначког песништва), 292 (старозавет- ни топос погрешно схваћен као германски), 302 н. 31 (племство душе као посеб- ност XIII века), 305 и д. (лексички ексцерпти погреш- но схваћени као културно- историјски извор), 306 и д. (конвенционални лав побр- кан са „доживљеним“), 322 (реторички идеални пејзаж

’ :г> П ^ т н о г х п;)1,с|Г К;К) по, сглатпгноо ттироло), 'XX/ и '»Т, 'МОНП-. Томпг: пофошио сх- п а ћ о н у спор.у о С ид у), :»,40 (,,Н.,!.ЈДар КГци Три '!Т)ТО()|И- ра ‘‘ ј, ЛХЛ (касмоднтимки ка- Н Н р И Т Ш ПГП(ј('П1ПО г;хнаћсни к а о „бар о к" ; 4оН). Гј 1 (ит- р о к а записснпча поЈргчнио с х 1!аћт*на к ао плродно псс- н и п ј т в о ), 6И1 и д. (иараз „сласт" (ј1п 1ссс1о) схнаћг:н погреш но као ..етичка вред- ност“), 705 и дд. (хагиограф- ски топос схнаћен као бит- н а ш панска црта)

„под дрветом једним“ (агћоге зић циадат) 316 и д.

подмлађивање 174, 175, 178 подражавање (гтте815) 358,

652, 376поезија и теологија 351 и дд. поезија и филозофија 340 и

дд., Упор. сукоб . . . поезија као наука 352 и д. поезија као похвала Бога 761,

957 и д.поезија као теологија 742 и

д., 351 и дд.поезија с темом природе 532

И дд.поета као „писац текста" 244

И д.поета, 793 (различито од вер-

сификатор). Упор. божански песник, учени песник (б т - Ш15 рое!а, босШз рое(а).

поетика 200, 346, 561 и д., 565, 733 и д., 756 и д.

поетика (рое1па = и песни- киња) 13, 356 и д., 488, 666, 822

позитивна теологија 954 и д. „показивање, хвалисање, ве-

личање“ (епидеикса) 117 н. 19, 262, 301 и д., 637

„покуда“ (уИирегаИо) 303 и Д., 434

полиграфи 511 и н. 21 полиматија 339

1079

Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДЊ И ВЕК

помињање ауторовог имена 892 и д.

шжизлост као прехришћански термин 141

„поредак" (огсЈо) 864 поређење са лончаром 939 н. 1 порећење са марионетама 1015 посветна топика 147 и д., 675

н. 5посматрање природе 322 поступак откривања, деши-

фровања 20 и д.. 31, 32, 626, 629

„поткресани стихови" 466 н. 39 потоњи живот антике 37 и д. потпуни бројеви 370, 608, 860

* Д.„по чстири" (чиасЈегпЈ, чиа!ег-

пО 542, 543похвала владара (ЗхспХсхбс; Хб-

Г<к) П8, 267похвала владара 117, 264 и

дд., 292 и дд., 699 и д. Види топику похвале

похвала годшпњих доба 321 н. 18

похвала градова 262 и д. похвала земаља 262 и д. похвала личности 170 и д., 262,

266Похвала Пизона (Л.аиз Ргзопгз)

89, 691похвала савременика 276 похвала цара 294 похвални говори уметностима

и наукама 944 и д., 965, 987 и д.

„лравдање44 (ехсизаИо) 141, 679

„прављење“, „начињена ствар“ (ТГОСТЈСГК;, 7С01ТЦЈМХ по!.т\1\и;) 130,244 и д., 734, 963 н. 37

„првенци“ 148пребацивање у други стил 247,

778превладавање 36, 113, 271 и

ДД.превођење текстова са народ-

них говора на латински 47 и д. н. 23

предлог (ргорозШо) 164 н. 34, 700, 856 и д.

презирање уметности и нау- ке 800 и д., 947. Уггор. јади- ковање над врездсном

„презир према свету“ (соп!еш- р1из типсН) 204 и д.

прелази 106„премештање" речи ((гапз§ге-

3810, 1гапзсеп8!о) 447 и дд. „пренесени говор" (1гапзспр1а

огаИо) 247„преношење“ (1гапз1аио) мета-

фора 214„преношење" царства, студија

(1гапз1аИо ЈтрегН, б1ис1П) 52 и д., 631

,препоручивање“ (соттепс1а- *т), 857 дела (орепз), 945 историје (ћ1з1ог1ае), 945

преромантизам 304 н. 34, 387, 401, 440 и д., 532 и д„ 646, 652

„претходне, припремне вежбе" (ргоеушпазша1:а) 118

„прехуманизам** (ргеишапезј- шо) 440 и д.

прецизне мсгоде изучавања књижевности 374

прециозност 222 (код Дантеа), 931 н. 5

пријамела 474пример (ех етр !и т ) 99 и д.,

105 н. 86, 192 н. 24, 597, 721, 760

приповедање (паггаћо) 118, 121, 734, 828 и д., 856

„приповедање о измишљеном" (паггаИо ЈасШхз) 740

природа (паШга) 67, 174 н. 54, 179 и дд., 301 и д., 327, 657, 744, 941

„природа која нариче“ (паћдга р1апеепз) 188 и д.

„природа мајка рађања“ (па- Шга та1:ег еепегаћопЈз) 189, 206, 302

,природа родитељка“ (паћ!га рагепз) 738

природна лепота 140

1080

ПРКЛМГ.ТИИ И Т М ' ’.ТИН'.

дгцфодни" и ..писани" лак н ; Оех пабЈгаИа и 1ех 5гг1рг.'п 524

дриступ" (ассеззиз. схс?да у ,.,~ ^сноантичког и средњгл атин ског увода уз коме}1тар ис- жог аутора) 336 н. 16, 5В0

проза 246 и дд.Јфоза (« ритам) 251 -розиметар 184, 251 и дд., 233 ^фолог прекривен шле?лом' (рго1о8из ваЈеаШз) 147

пропедеутика 65 пророк (уа!ез) 243 просопопеја 685 и д. дфостак у ријечи*4 (ЈшрегИиз

вегтопе, 2 Кор. 11,6) 674 птичја китара 459 и д. пурпурно мастидо 509 н. 18 пут на небо 68 и д., 187 и д.,

191, 202, 543. Упор. пут на онај свет, пут у друге сфере.

путовање кроз сфере 592. У- пор. пут на небо, пут на онај свет.

рађање 188, 211разграђивање културне суп-

станце 39разумљиве смислене твореви-

не 16рај 140, 326, 329ирастезање“ (с111а1а11о) 843 и

Дч 841распоред“ (ФзрозШо) 116, 120 и д.

„расуђивање“ (шс11сшт) 483 и дд., 733

Ратар из Чешке 513, 865 ратоборни кувар 722 реализам шпанске књижевно-

сти 633 и д. и н. 18 „река говора“ (Питеп огаИо-

тв) 587 и д. н. 24 река светла, језеро светла, бу-

јица светла 544, 594 и н. 37. Упореди течно светло.

Ренуар (ЕагпоиаП) 722

‘ ; т • х и вг.г— . .... ..

’ ! »{«■-?»:;. <'- 'ј 2 ' > .

*< }'< ' : -х/ . 39. • *; г.

■ V л' ' ; * ' л д *7 •“т*

9 48

' : ; •; - ;112, 129. 22' ; 2 Т/ ,

764 . 828

~Њ'4,

ргтм ;х :ки л*чик —ј -ГПОЈ 249

реторички украс — л.ан.е р.езниха (со!ог гјсиз) 581 н. 19. 333

ригоризам 30 , 86. 37 , 372 . 334 и дд.. 398, 699 и н. 16. 76* 780, 787

рима 638 и д. рима тирада 639 римована проза 249 и н. 4

252Ритам о Сиду 277 ритмика 249 и д., 254 родови 32, 403 и дд., 589. 642,

735, 758 и д., 772, 959 и д. Упор. библијска епика, хри- шћанска еклога, хришћан- ска драма, хришћански еп, комедија, врсте песништва, еклога, епиграм, епика, фа- була, пасторално песништво, химничко песништво, кне- жевско огледало, комедије, похвални говори, опомињу- ћи говори, стихови за лак- ше меморисање, панегирика, филозофски роман, раско- шни говор, говор-загонетка, роман, сентенције, секвенца, државнички говор, утешни говор, вагантска поезија.

роман 57Роман о Аполонију 168, 302 Роман о ружи 61, 91 н. 57, 208

и дд., 309, 337, 630, 884 Роман о седморици мудраца

(Еотатг Аез зер1 задез) 47 и Д« н. 23

1 ЛВ1

Роман о Теби 322 роман у прози као коначан

облик епског спева 291 роман о филозофима 348 романски (готашсиз) 56 романски свет (Н о та та) 54 и

дд., 385, 578романтика 434 и д., 439 и д. романтичан 56 и д.

С

саветодавне беседе (аиазопа беИћегаИуа) 117, 259

Сага о гралу 189 Сага о Теби 36 и 139 „сад нека устукне" (сес!а1:-

-формула) 276„Салустијева краткоћа“ (Тзге-

\гИаз ЗаНизИапа) 829 самоумањиван>е 144, 575 (Упор.

шесИосгИаз, рагуИаз) „састављање" (сотрозШо) 120

и н. 25„састављање стихова по алфа-

бетском реду“ О^егзШсаНо зесипбит а1рћаће1и т ) 102

сатира на рачун дворјана 927 сваки пол и узраст (отш з зех-

из еХ ае1:аз) 268 сведочење о виђеном (асНез-

1аНо ге1 ^Љае) 291, 742 свеполност и божанство 190

и д.свест о епоси у XII веку 416,

417 и д. н. 24 свет као песма 941 свет као позориште 232 и д„

623, 641, 966„светска година" 413 и д. н. 19

(Платон)свеучилиште (з1исНит еепега-

1е) 95„свештени гајеви“ (аХсгц) 319 свештено учењ е (бос1 г т а за-

сга) 93свештенство и царство (засег-

с!о1шт и 1т р е г 1шп) 52 свештенство и наука (засегсЗо-

1ш т и з1ис1шт) 97

свечаност сибе 726 н. 40 „сви морају да умру“ 1з6 и „сви о њему певају“ 269 сводница 209 и д., 634 н. јп седам мудраца 346 ‘ уседам стубова мудрости 73 „седина“ (сашИез) 169 секвенца 252, 388 и д. Селестина 633 сентенције 99 и д., 625, 741 „сидонијанска мода“ (шоз 31-

(ЗопЈапиз) 930силогизам 72, 320, 487 н. 76 симболика бројева 605 и д д

862 н. 9, 868симболика књиге 949 и дд. симболика слова 542 синегдоха 78, 82 синкретизам 189 и д., 191, 390 „сиров“ језик (гизНсИаз) 141,

687систем адекватности, 125 (код

Јеронима; 746), 398 и д.(Калдерон), 597 и д. (Данте), 748 и д. (Касиодор), 755 и д. (Исидор). Упор. паралели- зоване егземпларне фигуре. грчке митове.

скраћивање (ћге^шге) Упор.аћћгеУ1а1:1о 839 и д.

слављење Константина 662 и Д.

„слает“ (с1и1сес!о) 681, 774 „следбеништво“ (зедш) 789 слободне уметности (аг!ез П-

ћега!ез) 65 и дд., 200, 201, 935, 967 и дд., 988 и д.

— и инкарнација 74— Тома их одбацује као прин-

цип поделе сазнања 98 и д.слободне науке (зћдсНа 1Љега-

На) 66словна загонетка 542 снови 173, 176 и дд. содомија 191 и д д ., 204, 210 солецизам 76, 77, 971 сотериолош ке нумеричке за-

гонетке 542, 617 софистика 110 и д., 404, 840,

876. Упор. неософистика

П РЕ Д М Е Т Н И И 'П;!*М ИНОЛПШ КИ РЕГИСТАР

спевови са еротском темати- ком (егоИса) 191 и дд., 204 И ДД., 210, 213 Н. 49, 222, 639 н. 29, 713 и н. 26, 878, 880 и д.

специјализација и унивсрза- лизација 28, 895

спискови писаца 403, 406, 418 н. 25

сребрни латинитет 85, 430, 489 средиште свемира и бескона-

чна кугла 197 н. 30, 582 н.20

средњовековна антика 37, 622 средњовековни стил 255 средњолатинска књижевност

(њен потоњи живот) 49 и д.,235 и д., 635. Упор. штампа- ни текстови.

средњолатинска филологија 28 и д., 893

ставови (зсћета1:а) 78, 82, 83 и д.

старац, види риег зепех — „старо дете“

старачко доба (по Максими- јановом опису) 87 н. 47

стари (рпзсиз) 412 стари и нови (апИцииз, ап11-

цш и ш обегт) 165, 409 и д. Упор. „стара“ и „нова“ по- етика итд. Види паралел- на систематика.

Стари завет и енглеска тео- рија песништва 387 и д.

старица и девозка 172 и дд. „старо дете“ (риег зепех) 166

и д., 174, 626, 703, 709 старохришћанска наука о

књижевности 704 и д., 772 И дд.

старофранцуски еп 282 н. 7, 306

старохришћанско песништво 704, 722 и дд.

ствари и речи (гез и уегћа) 647, 847

стихови за памћење 100 стихови са истим почетним

словом (уегз 1е11;г1зез) 464 н. 30

„страиица" (раета) 500 н. 5,509

..страховаље, стрепља“ (1гер1- баИо) 142, 776 и д.

структура књижевне материје 374, 628 и д.

судска реторика 258 и д. (да- је грађу за новеле)

судски говор 116 и д., 118, 129,320

сукоб између филозофије и поезије 336, 340, 362, 821 и д.

сукоб старих и нових (песни- ка) (циегеПе без апсГепз е!Пез тобегпез) 409, 488

супротности у естетском вред- новању средњовековних пе- сничких дела 197 н. 30

Ттежак, компликован украс

(огпа1из сПШсШз) 164 н. 34 текст исписан црвеном бојом

(гићпса) 515 Темпа 327 и д., 333 теолог (1ћео1о§из) 352 теологија (у старом значењу

= Библија) (Шео1о§1а) 358 и Д., 782

теологија 366 (тобиз аг1ШсГ- аИз и зс1епПаИз = уметнич- ки и научни начин [изла- гања]), 354 и д. (теолошка поетика; 372, 373, 965), 944 и д. (теолошка теорија уме- тности), 955 (теолошка топи- ка). Упор. поезија као тео- логија (под теорија песни- штва), христологија, текуће светло, Бог као вајар, теп- <1асГит госозит („враголаста лаж “).

теорија песништва (Упор. де- финисање појма 781), 68 (пе- сник као становник неба; 235), 243 и д., 311 (певање под дрвећем), 335 и д. (пе- сништво као лаж; 339 н. 19, 356, 385, 652, 763 н. 26, 774),

1083

339 (полиматија; 741 и д.), 339 (песништво као носилац тајне мудрости), 341 н. 15 (певање у луговима), 352 и д. (поезија као теологија; 742 и д., 761), 363 (песниш- тво као 1пК та зсЈепИа), 367 и д. (Томино учење), 368 н. 22 (омаловажавање поезије; 958), 371 (сазнајна функција поезије код Дантеа; 612 и д.), 651 (песник као ствара- лац), 738 (песничко лудило; 761, 808 и дд., 958), 755 и д. (Исидор из Севиље), 791 и дд. (егзистенција средњове- ковног песника), 797 и д. Гпевање за новац), 798 и д. (етика даривања), 801 (пес- нички понос; 824 и дд., 885), 806 (песништво као овекове- чивање; 824), 811 и д. (пе- сништво као разонода), 814 и дд. (песништво као схо- ластика), 948 и д. (похвала поезије). Упор. метафизику поезије, поезију, поетику.

теоцентрична теорија уметно- сти 943. 972

терминологија, 243 (њено ис- питивање као основа науке о књижевности; 343, 408), 243 и д., 255 и д. (термино- логија песничког стварања), 444 и д. (маниризам), 627 и д. Упор. с1азз1сиз, сиШ зто, НИегаШга, тодегш , рое1а, готап, романтичан, 1ћео1о-

„техничке играрије“ (1есћпо- ра1§;та— 'гех^огаиулла) 464 и Д.

технографи (од тЕх а*. = ре- торички уџбеници) аутори реторичких уџбеника 11 н.10

течно светло 203 (Алан; 594), 543 (Данте), 594 и д. (фра- њевачка мистика)

типични бројеви 860Титон 138 и д.

„ток“ (сигзиз) 252 и д. томизам 362, 373, 955 топика 119 и д., 132 и д., 135

и ДД., 260 и дд., 284 и дд., 754, 759; историјска топика 140 и д., 214, 626

топика завршетка 144 и д., 151 и дд., 771

топика похвале 260 и д., 320 и д. Упор. „покуда“; похва- ла годишњих доба, цара, земаља, личности, градова, савременика.

топоси, види вече, одбрана муза, мајмун, афектирана скромност, „сви о њему пе- вају“, „сви морају да умру“, оружје и науке (агтаз у 1е- 1газ), краткоћа (ћгеућаз), „читава земља“, теорија пе- сништва, „сласт“ (бикебо), топос проналазача, еротич- ки топоси, вечно продеће, ексордијална топика, „доса- да“ (ЈазШ ш т), храброст и мудрост (ЈогШибо е! зар1- епИа), Бог као сликар све- това, старица и девојка, ки- вност, шумица, топос Инди- је, топика похвале, „љупко место“ (1осиз атоепиз), то- пика завршетка, писање по заповести, самоумањивање, треба ли се женити?, топос индолентности, утешни го- вор, надмашивање, убеђива- ње у неспособност, топоси неизрецивости, формуле подложности, топос остаре- лости, залуталост у шуми, подмлађивање, изокренути свет, погрешно разумевање топоса, топика посвећивања, знање се обавезно мора са- општити.

топос, 119 и дд. (настајање но- вих топоса; 140 и дд.), 170 и д. (топос и архетип), 175 (што може да се подмлади)

топос Индије 269топос индолентности 149 и д.

*

’ *5]

N .N .°ђц,

ђе-5учЈеЈ

а8),ђе-Ј°),*ч-ће,'а-и

(е-

неизрецивости, 266 и џ. Упор. „сви о њему пе- »ају“, „сваки пол и узраст" (отшз векиа е! ае1аз), „чи- гава земља".

јопос остарелости 51 и л..феба ли се жеиити?" 259

врсте стила 121, 379, 534 «. 19. 761

тропуће", тројство (1г1у1иш) *вб, 79. 98 и д. н. 74. 817, 902 дроструки стил" (1г1р1ех з!у- *1из> 379 н. 5 тумачење имена 844 и д. тумачење песника као лео гра- 'матике 74 и д., 248, 728 и д. тумачи (ехрозИогез) 422

традиција, кљижевна 64. 315, 404 и д., 418 и д., 643 и дд.

трактат (д1зри!а11о) 782 тмеза 465 и д. н. 38, 683

Б

ћславост 463

и-Ко0-10*е,зсз-а-:иге

и,и.еа,I-

уверавање у неспособност 141, 675 и д., 776, 888

„увећавање" (аихез1з) 839 и д. увећавање, „уметничко наду-

вавање дикције" (атр1Ш- саИо) 451, 816 н. 2, 835 и дд.

увод (ехогШит) 117 и д., 136, 391

увод (ргооетшт) 117 и д., 121, 300. 581 н. 18, 673 и д.

уводничари (т!гос!ис1огез, ех- розИогез) 422

удаљавање од теме (е§геззиз, ехсеззиз) 121, 123, 491

0удовички новчић 147 „узвик“ (ехс1атаИо) 742уздизање вољене жене на ни-5 во рајске птице 613

0 узорни писци 405 и д., 431, 651узорци писама (Согши1ае) 129

(. укрштање стилова 253 и Д-,439, 703

укрштање форми 254 и д. У- пор. укрштање стилова.

уметничка проза 114. 127. 129. 246 и дд.. 319, 351 н. 1. 637. 777 и Д.

уметност као мајмун природе 932

уметност (прављења) књиге у срсдњем веку 510

уметности Саг1о»» потичу од Бога 862

„уметности пропопедања** (аг- 1ез ргаесИсапсШ 520

униперзитети 94 и дд.„уносне уметностн" (аг!ез 1и-

сгаИуае) 427 н 42 унутарња чула 229 унутарњи и спол,ии пролета-

ријат 17 и д.упоредна историја књижевно-

сти 25 и. 6, 440 и д. упоређивање врста љубави

195 и д. н. 28 „утемељивачи средњег века"

42 и д.утеха (сопзо1а!1о) 136 и д . 139 Утеха упућена Ливији (Сап-

5о1аНо а& Мтатп) 138 утешна беседа (сопзо1а!ш) 118,

136 и дд.учени песник (бос1из роеТа)

498учење о изналажењу 116, 132,

320, 483 (види „изналаже- ње“ — туепИо)

учење о писмима 129 и д., 249 и д., 834

учење о симболима (амблема- тика) 570

учење о фигурама говора 214 и д., 138

„учитељ књижевности" (аи- с!опз!а) 427 н. 42

учитељи (та^ГзТп) 422

Ф

Габи1а 758, 764 фабулативна функција (Гоп-

с«оп Гађи1а1г1се) 21 и д.

1085

фигура говора (Пеигае) 78 фигура генија, 187 (као писар),

198 (као свештеник и цртач; 203, 208 и дд.), 209 (у Ро- м ану о руж и)

фигуралне песме 464, 475, 514 фигуре звука 491 фигуре речи и смисла 78 Физис 180 и д. филозоф (рћПозорћиз) 340 и

346 и н. 22филозофија (историја речи)

340 и д., 350, 754, 910 филозофија као реторика (©»,-

Хо<гофСа) 114 н. 13 филозофирати (1га^аП1ег еп

рћПозорћЈе) 343 филозофско-теолошка епика

XII века 68 и д., 200 и дд., 386, 592 и д., 595 и д.

филологија као техника изу- чавања књижевности 25 и Д., 374

фингирани правни случајеви 111, 112, 114, 117, 258

формула „видео би“ (сегпаз) 742

формула краткоће (ћгеуПаз) 828 и дд.

формула надмашивања (1а- сеа!) 272, 276

формула самоумањивања (раг- лп!аз) 143, 677, 681

формула скромности 136, 140, 141 и дд.

формула понизности 143 и д., 675 и д.

формуле ауторитета 669 и дд. формула избегавања досаде

(ГазОДшт) 144, 832 и д. формуле девоције 143 и д.,

669 и дд.ф ормуле патоса 231, 333 формуле подређивања 143 и

Д-Француска као центар обра-

зовања у високом средњем веку 97, 636 н. 25

француски књижевни систем 441

Фронеса 60, 222 и дд., 426, 594

хагиогр аф ска к о м и к а 704 и д хаги огр аф ск о песттиштво 267

и д ., 386, 424, 704 и дд., 857 х а о с 179 Гкод Овидија), 184

(у X II веку). 204 (одбациван као јуначка представа)

харм онистика 398. Упор. си- стем адекватности.

х ел еи и зам 245 и д., 311 и дд 498

Х е л и ја н д (НеИапА, Спаситељ) 256 н. 19, 774

хендијадиоин (ћепФасЈуот) 684 н. 6

хер м аф р оди т 191 и н. 23 хер о и за ц и ја као бесмртност

283х ер о ји к ултуре 185, 201 хи јер огл и ф и к а у ренесанси

569 и д.Х и љ а д у и једн а ноћ 32, 172,

195 н. 28 и д., 516 н. 27, 563, 683 н. 1

хи м н а Ф изис 180 н. 3 хи м н и де 375 и д. н. 1 хим ничко песништво 156 н. 25,

424, 639, 643, 704 хи п ер батон (ћурегћа!:оп, 1гапз-

егеззш , ЈхапзсепзЈо, „прено- ш ењ е речи“) 447 и дд.

хи п ер бол а 106, 274, 685, 742 Х ом еров златни ланац (аигеа

са1епа Н о т е п , упор. златни ланац) 186 н. 15

хом ерска алегореза 126, 338, 383

хом ојотелеутон 78, 127 храброст и мудрост 284 и дд. хр и ја 735, 739Х ристова имена (п отш а Сћп-

зН) 371 н. 27христологија, 349 н. 32, 524

(Христос као књига; 568),948 (Христос као песник; 962, 985), 385 (Христос као Ор- ф е ј; 399, 490 и д., 963 н. 38),71 н. 19 {Христос као даро- давац уметности), 49 и д. (Христос као објављивач

X .

»цчинок«' ф и л оч оф и Јс*). (Мнимчч* кно м у :т ч м р сн<' ^иа; ;ип». 9(к’ (нар1опиа

972)чршпКат'кн дрпмн 241 хртиКши*кп ок.чогн 42Г>. 772 мтшћат'ка мулп 297 чртићат'кл тооријп ки.ижоп-

цооти 779хршићански ои 297 и д. чртићат*ко тпчппгно 929 хритћанстио као нстииска

филозофија 249 н. 22 хроничарека ки.ижоипа исто-

риографија 749, 755 и д. хуммшзам, 70 (Јороним), 92.

131 (Јонан од Солзберија), 133. 188, 191, 203; 210. 275. 409. 515, (>32. 748, 818, 951

хуманнсти 125хидропс (ћусЈгорв — „поденп

болест", „духоина надуне- ност", „болесна жеђ") 457 и Д.

ццветни стил 321 н. 18 цвеће у идеалном п е јзаж у 310,

318 и дд., 326 н. 23, 333 н. 38

целибат 206 и д. целокупна антика 37, 489

Упор. „класична" антика. црква, 41 (рушење храмова),

208 (критика курије и кле- ра), 174 и д., 177 (персони- фикована), 676 н. 8 (кри- тички суд Јеронимов о из- дизању хришћанства на ни- во државне религије), 649 и дд. (црква и смех). Упор. литургија, мученици, мона- штво, теологија, целибат.

.и р к п и ж и п и п о рим гком ча коиу" (п ч 1е»1а \1 у Ц 1оце го- |п:ик») 120

цркт'пп оци 422 и д.. 752 и д.

ч„метпоропуће" (ципбгКЧигп,

ци:и1гим1ит) 60, 75, 98 и д. н. 74, 902

четири спетска цпрствп 52 „чигап снет пепп о п.ему" 209 „чудп спета" (ргосћуЈоз <1е1

типс1о) 947, 978

ш

шала, досетка (г1с11си1ит) 542 н. 52, 722 и н. 34, 726 н. 40 (као термин за кшижспну нрсту)

ш ала (1шЗЈсгп) 701 и д., 714 и д., 715 н. 29 («- стихови)

ш ала и озбиљност у средњо- векопиој кљижспности 687 И д д .

шал.ивп Муза (Миза Јосоза) 380, 813

ш кола као облик егзистенци- је 35 и д., 604 н. 53

школски аутори 85 и дд., 188, 625

штампане верзије средњове- ковних дела 49 и д. и н. 26 и 27, 67 н. 7, 212, 235, 738 н. 24, 905 и д.

„што још никад није речено" 145, 397

шпанска књижевност 61, 237, 297 и д., 664 и дд., 705 и дд., 933 и дд., 944 и дд.

шумица као топос описа при- роде 322 и д., 326, 327

1087

С А ДРЖ А Ј

Н а ч е л а ................................................................................................... 5

Предговор другом и з д а њ у ........................................................ 7

Из предговора првом и з д а њ у .................................................10

Поглавље 1ЕВРОПСКА К Њ И Ж Е В Н О С Т ................................................. 13

Поглавље 2ЛАТИНСКИ СРЕДЊИ В Е К _ .........................................................V 34 ;

§ 1. Данте и антички песници (34) — § 2. Антички и ^ модерни свет (37) — § 3. Средњи век (39) — § 4. Ла- тински средњи век (45) — § 5. К оташ а („Романски свет“) (54)

Поглавље 3КЊИЖЕВНОСТ И О Б Р А З О В А Њ Е ....................................64

§ ф Слободне уметности (65) — § \2'. Схватање ат1ез у средњем веку (69) —ч§ 3. Граматика (74) — § 4. Ан- глосаксонске и каролиншке студије (79) — § 5. Школски аутори (85) — § 6. ;Универзитети (94) — § 7. Сентенције и примери (99) '

Поглавл>е 44Р Е Т О Р И К А .................................................................................. 106

ј&ф. Вредновање реторике (106) — § 2. Реторика у старом веку (109) — § 3, Систем античке реторике (116) — § 4. Римска кас!?а антика (122) — § 5. Јеро- ним (124) — § 6. Августин (126) — § 7. Касиодор и Исидор (128) — § 1Г. Агз (Ис1аш1П18 (129) — § 9. Ви- балд из Корвеја И Јован од Солзберија (130) — § 10. Реторика, сликарство, музика (132)

1089

ЕВРОПСКА КЊ ИЖ ЕПНОСТ И ЛЛТИНСКИ СРЕДЊН ПГ к

Поглавл>€ 5 'Т О П И К А ................................................................................... 135

§ 1. Топика утешне беседе (136) — § 2. Историјска топика (140) — § 3. Афектирана скромност (141) —§ 4. Ескордијална топика (145) — § 5. Завршна то- пика (151) — § 6. Зазивање природе (155) — § 7. Изокренути свет (159) — § 8. Дечак и старац (166)— § 9. Старица и девојка (172)

Поглавље 6БОГИЊА Н А Т У Р А ................................................................. 179

§ 1. Од Овидија до Клаудијана (179) — § 2. Бер- нард Силвестар (182) — § 3. Содомија (191) — § 4. Алан из Лила (197) — § 5. Ерос и морал (204) — § 6. Роман о ружи (208)

Поглавље 7М А Т А Ф О Р И К А .........................................................................214

§ 1. Метафоре преузете из пловидбе (214) — § 2. Метафоре по личностима (219) — § 3. Метафоре с јелима (226) — § 4. Метафоре с деловима тела (229)— § 5. Метафоре из позоришта (232)

Поглавље 8ПОЕЗИЈА И Р Е Т О Р И К А .....................................................243

§ 1. Античка поетика (243) — § 2. Поезија и проза (246) — § 3. Систем средњовековних стилова (248)— § 4. Судска, државничка и похвална беседа у средњовековној поезији (258) — § 5. Топоси неизре- цивости (266) — § 6. Надмашивање (271) — § 7. По- хвала савременика (276)

Поглавље 9ЈУНАЦИ И В Л А Д А Р И ........................................................... 279

§ 1. Јунаштво (279) — § 2. Хомерови јунаци (284)— § 3. Вергилије (288) — § 4. Касна антика и средњи век (290) — § 5. Похвала владара (293) — § 6. Ору- ж је и науке (296) — § 7. Племство душе (299) —§ 8. Лепота (301)

Поглавље 10ИДЕАЛНИ П Е Ј З А Ж ................................................................. 305

§ 1. Егзотична фауна и флора (305) — § 2. Грчка поезија (308) — § 3. Вергилије (315) — § 4. Рето- рички поводи за опис природе (319) — § 5. Гај (322)— § 6. Место за уживање (323) — § 7. Епски пеј- заж (330)

Поглавље 11ПОЕЗИЈА И Ф И Л О З О Ф И Ј А ....................................................334

§ 1. Хомер и алегорија (334) — § 2. Песништво и ф илозофија (340) — § 3. Ф илозоф ија у паганској касној антици (343) — § 4. Ф илозоф ија и хриш ћан- ство (346)

Поглавље 12ПОЕЗИЈА И Т Е О Л О Г И Ј А ............................................................ 351

§ 1. Данте и Ђовани дел Вирђилио (351) — § 2. А л- бертино М усато (352) — § 3. Дантеова самоинтерпре- тација (363) — § 4. П етрарка и Бокачо (370)

Поглавље 13М У З Е ......................... .............................................374

Поглавље 14К Л А СИ К А ...................................................................................403

§ 1. Родови и спискови писаца (403) — § 2. „Стари“ и „новији“ (409) — § 3. Стварање канона у цркви (418) — § 4. Средњовековни канон (424) — § 5. Мо- дерно стварање канона (431)

Поглавље 15М АНИРИЗАМ ..............................................................................444

§ 1. Класика и маниризам (444) — § 2. Реторика и маниризам (447) — § 3. Формални маниризми (461)— § 4. Рекапитулација (475) — § 5. Епиграм и стил поенти (477) — § 6. Балтазар Грасијан (479)

Поглавље 16КЊИГА КАО С И М Б О Л ...........................................................494

§ 1. Гете о тропици (494) — § 2. Грчка (497) — § 3.Рим (503) — § 4. Библија (507) — § 5. Рани средњи век (509) — § 6. Врхунац средњег века (515) — § 7. Књига природе (522) — § 8. Данте (534) — § 9. Шек- спир (545) — § 10. Западно-Источне везе (561)

Поглавље 17ДАНТЕ ...........................................................................................

§ 1. Данте као класичар (573) — § 2. Данте и латин- ска традиција (577) — § 3. Коттеб.га и књижевни родови (589) — § 4. Егземпларне фигуре у Комеди- ји (597) — § 5. Персонал Комедије (601) — § 6. Мит и пророштво (612) — § 7. Данте и средњи век (621)

573

1091

Поглавље 18ЕПИЛОГ.............................................................................................

§ 1. Осврт (624) — § 2. Почеци књижевности на на- ционалним језицима (629) — § 3. Дух и форма (637)— § 4. Континуитет (643) — § 5. Подражаваље и креација (651)

ЕКСКУРСИ

I Погрешно схваћена антика у средњем веку . 661II Девоционе формуле и понизност . 669III Граматичко -реторич ки артифициј ел ни

м е т а ф о р е .............................................изрази као

682

IV Шала и озбиљност у средњовековној књижевности 6871. Касна антика (687) — 2. Црква и смех (694) — 3. Шала и озбиљност у похвали владара (699) — 4. Ха- гиографска комика (704) — 5. Епска комика (712) — 6. Кухињски хумор и друге ридикуле (718)

V Позноантичка наука о књижевности . . . . 7271. Квинтилијан (727) — 2. Касноримска граматика (732) — 3. Макробије (741)

VI Старохришћанска и средњовековна наука о књи-жевности ...................................................................... 746

1. Јероним (746) — 2. Касиодор (749) —■ 3. Исидор (755) — 4. Алдхелм (769) — 5. Старохришћанско пе- сништво (772) — 6. Ноткер Балбул (781) — 7. Емерик (783) — 8. Наука о књижевности у XII и XIII ве- ку (785)

< VII ! VIII 1 IX

XXIXIIXIII

ј XIVXV

\ XVI XVII

Облик егзистенције средњовековног песника .Божанско лудило п е с н и к а ................................Песништво као овековечивање . . . . .Песништво као з а б а в а ......................................Песништво као с х о л а с т и к а ...............................Песнички понос ...................................................Краткоћа као стилски и д е а л ...............................Етимологија као облик мишљења .Композиција бројева * ............................................Бројчане а п о ф т е г м е ............................................Помињање ауторовог имена у средњем веку .

XVIII „Витешки систем врлина“ ...............................XIX Мајмун као метафора . ...............................XX Културно „кашњење" Ш п а н и је ........................XXI Бог као с т в а р а л а ц ............................................

791802806811814824828844856875885892928933938

1 0 9 2

С А Д Р Ж Л Ј

XXII Теолошка теорија уметности у шпанској књижев-ности 17. ................................................................................. 944

XXIII Калдеронова теорида уметности и агГез Ш>ега1ез 967XXIV Монтескје, Овидизе и В е р г и л и ј е ............................. 996XXV Дидро и Х о р а ц и је .............................................................994

Библиографска н а п о м е н а ..........................................................1018С к р а ћ е н и ц е ............................................................................................. 1622Именски р е г и с т а р ............................................................................... 1027Предметни и терминолошки р е г и с т а р ...................................1065

*