Epika Kozare - Stojanka Majka Knežopoljka

8/16/2019 Epika Kozare - Stojanka Majka Knežopoljka

1/16

velikoj ofanzivi na Kozaru, čuli smo kad smo išli iz Crne Gore zaKrajinu jula 1942. Dan nas je zatekao na Kupreškom polju. Ubrzali smokorak da se prebacimo na padine Cincar planine, da nas avijacija nebi uhvatila na čistini. U travi sam ugledao jedan letak, bio je

vlažan od rose pa se hartija skoro raspadala u ruci. Jučer pred mrak ustaškiavioni su nas bombardovali u Zanoglini, s one strane Polja, pa su pored bombibacili i nekoliko letaka koje je vetar doneo čak na ovaj kraj Polja. Prepisaosam taj letak u svoj dnevnik. U njemu Pavelić poručuje partizanima da sepredaju, jer Kozara pada:

„OKO 25.000 LJUDI, ŽENA I JECE OBROVOLJNO SU PREŠLI K NAM A. KA A JE OŠAO KRAJ , VAŠE VOĐE SUVAS IZDALE . P OBJEGLI SU KUKAVIČKI ŠTO GO SU MOGLI AL JE, SAMO A SPASU SVOJ Ž IVOT , A VAŠE PARTIZANSKE

ODREDE OSTAVILI SU NA CJEDILU . KAKO DETE JOŠ UGO VJEROVATI ŽI OVSKO -BOLJŠEVIČKIM LAŽIMA?

NADATE LI SE I VI U P OMOD CRVENE VOJSKE O KOJ OJ SU VAM PRIČALI ? OVA CRVENA VOJSKA , POTUČENA O

POBJE ONOSNE NJEMAČKE VOJSKE I ČETA PRIJ ATELJSKE EVROPE , BJEŽI PREMA VOLGI, KOJA JE OD NAS SKORO

4.000 KILOMETARA UDALJENA . N JEMAČKA VOJSKA PREŠL A JE RIJEKU DON . INDUSTRISKI GRAD VORONJEŽ JE PAO .

KAKO DETE SE UGO ATI VUDI ZA NOS O LAŽLJIVIH NIT KOVA ... KONAC KOZARE NEKA BUDE OPOMENA .

O SLOBO ITE SE VAŠIH VOĐA -VARALICA ! SVRŠITE S KOMUNIZOM ! KO JE ZA MIR I RAD PO LOŽIT DE ORUŽJE I ODI DE

K NAMA , KAO I BRADA S KOZARE ... “

Još istog dana sreli smo druga Marjanca, komdanta Trećeg krajiškog odreda,

a nekoliko dana zatim Kost u Nađa, komadanta Operativnog štaba za BosanskuKrajinu, druga Đuru Pucara, druga Osmana Karabegovića, političkog komesaraOperativnog štaba i Ivicu Marušića - Ratka, komadanta Prve Krajiške brigade. Onisu govorili o herojizmu Kozare. Doneli su sa sobom i dva lista – „Krajiškipartizan“, izgrađen na Gremču na geštetneru – i „Krajiške novine“, štampanena četri stranice, u Kozari, u fašističkom obruču. Početkom maja meseca 1942godine krajiški partizani su oslobodili posle žestoke borbe Prijedor. U gradusu pronašli jednu modernu štampariju i iz nje izneli jednu šnel presu . Na tomposlu su radili Stefan Mitrović, Nikica Pavlić, Skender Kulenović i VilkoVinterhalter. Šnelpresa je odnesena na Kozaru i u Vitlovskoj je napravljenajedna drvena zgrada na sprat u koju je smeštena štamparija. Tu su počeli daizlaze prvi brojevi „Krajiških novina“. Već krajem maja neprijatelj jekoncentrisao prilične sna ge i otpočeo ofanzivu na Kozaru. Operacijama jeneposredno rukovodio nemački general Štal, komadant skupine „West Bosnien“, a

O


2/16

pomagao mu je zloglasni ustaša Mrak, bivši vazduhoplovni oficir. Faššisti su uovu ofanzivu bacili do osamdeset hiljada ljudi, neposredno u borbamaučestvovalo je če trdeset hiljada, a ostali su držali dublji obruč oko čitaveKozare i njenih padina, gradio rovove na svakom zauzetom položaju, spaljivao i

uništavao sve što je pred sobom nailazio, tako da se u planinu povuklo preko70.00 0 duša. Strahovite gubitke nanosili su kozarski partizani neprijatelju,nekoliko puta mu probijali front. Prva krajiška brigada je odnosila slavnepobede, jedna Mrakova bojna bila je uništena do poslednjeg čoveka, alineprijatelj je dovodio nova pojačanja i sistematski stezao obruč. Narod Kozarebio je zbijen, do trideset neprijateljskih aviona besomučno je tuklo našezbegove , ali moral nije popuštao. Mnogo su tome pomogle „Krajiške novine“ kojesu izlazile, tu u Kozari, s narodom; mnogo su pomogli leci koj e je štamparija uVitlovskoj svakodnevno radila.

Mesec i po dana držala se Kozara. Sredinom jula napravljen je juriš najednom sektoru obruča. Jedan deo vojske se tu probio i za njima nešto naroda.Od četri i po hiljade boraca koliko ih je bilo na Kozari dve i po hiljade jeizdržalo ofanzivu, a dve hiljade je poginulo. Neke naše jedinice koje nisu bileblizu mesta proboja, provlačile su se pojedinačno kroz neprijateljske lance.Mnogi su se drugovi krili po drveću, zavlačili u bunkere, u korenje stabala.Drugovi Nikica Pavlić, Skender Kulenović i Vil ko Vinterhalter koji su bili uredakciji „Krajiških novina“ zakopali su šnel -presu u Vitlovskoj u jedanbunker. Tu su ubrzo zatim prodrli Nemci i zapalili zgradu štamparije. Našidrugovi iz štamparije bili su opkoljeni sa svih strana i nekoliko dana krili suse u rupama, ispod stabala; pored njih su prolazili Nemci i ustaše. Probili suse tek kasnije.

Velike žrtve je dala Kozara u ovoj ofanzivi. Računa se da su Štal i Mrakpobili do 20.000 hiljada ljudi, žena i dece. Na hiljade ljudi i žena jeodvučeno u Jasenovac gde su ih sistematski ubijali. Devojke i mlade žene bačenesu u javne kuće za Nemce i ustaše. Deca su odvođena u naročite logore i našejedinice u Hrvatskoj oslobodile su kasnije iz Jaske 900 kozaračkih pionira.

Uprkos teških gubitaka, partizanska puška nija zamukla na Kozari. Odmahposle neprijateljske ofanzive, na Kozari je počeo da dejstvuje odred koji sekasnije pretvorio u Petu kozarsku brigadu. Iz bunkera u kome je bila skolonjena


3/16

štamparija i hartija. Kozarčani su počeli da vade materijal i slali su nam ga uDriniće. Na hartiji slavnih „Krajiških novina“ izlazila je „Borba“.

U ljutim bitkama tokom 1943 i 1944 Kozara je pokazala Hitleru i Pavelićuda nije uništena. Ali nigde snaga i osveta Kozare nije došla do lepšeg izražajanego u velikim borbama za oslobođenje Beograda, 15 do 20 oktobra prošlegodine. Kada su ruske i naše jedinice već prodrle u Beograd, Nemci su pokušalis jednom grupom od 20.000 vojnika iz raznih divizija Prve alpinske, 117div izije i drugih divizija s kojima smo se tukli po čitavoj Jugoslaviji daudare u leđa ruskoj i našoj vojsci i tako razbiju čitav nalet na Beograd. Kadasu svi ti pokušaji propali, kad su ruske i naše jedinice lišile neprijateljatehnike, Nemci su naredili da se ova grupa probije na zapad, preko Ralje, kaObrenovcu i Šapcu. U zoru 18 oktobra Nemci su presekli komunikaciju Mladenovac -Beograd, zauzeli Ralju i Ripanj i uspeli se na samu Avalu. Oko spomenikaNeznanog junaka odbijani su juriši Nemaca ručnim grana tama.

To jutro general- lajtnant Peko Dabčević došao je na te položaje darukovodi našim protivudarima. Pozvao me je da pođem s njim. On je u pratnjiruskih oficira seo na jedan veliki tenk „T - 34“ i krenuo pravo ka Ripnju, gdesu se Nemci još uvek držali, a ja sam pošao drumom ka Lovačkom Sastanku, gde subila naša i ruska mitra l jeska gnezda. Kaćuše su preko na s sipale, dole okoRipnja i u Ripnju samo je vatra skakala, ruski topovi su tukli kolone Nemacakoji su iz Ripnja bežali ka zapadu, a zatim je došlo naređenje da se pređ e najuriš. Potrčali su ruski vojnici u svojim beličastim unifomama, borci jedneslavne staljingradske divizije, a desno od njih razvili su se u strelce sinoviKozare, borci slavne Pete kozarske brigade, u tom trenutku setio sam se onogPavelićevog lekta iz 1942 godine, da se Kozara preda la, da se Crvena armijanalazi od nas na 4.000 kilometara.

Pola sata kasnije Kozarčani u svojim kožnim kapama postavljenim flicom icrvenoar mejci s mašinkama proveli su prve grupe zarobljenih Nemaca.

Vladimir Dedijer, Partizanske štamparije, Beograd, 1945.


4/16

STOJANKA MAJKA KNEŽOPOLJKA

ZOVE NA OSVETU TRAŽEĆI SINOVE SRĐANA, MRĐANA I MLAĐENA ŠTOPOGINUŠE U FAŠISTIČKOJ OFANZIVI

Svatri ste mi na sisi ćapćala- joj, blagodatnosunce knešpoljsko!-

svetrojici povijala nožice sam rumene u bijele povoje lanene,

svetrojici sam prala jutrenje tople pelene ...Joooj,

Srđane,

Mrđane, Mlađene, joj, tri goda u mom vijeku,tri prvine u mom mlijeku,

tri saća teška, silovita,

što ih utroba moja izvrca, joj, rosni trolisni struče djeteline knešpoljske,

što procva ispod moga srca! Joooj,

tri goda srpska u mom vijeku,tri Obilića u mom mlijeku, joj, Srđane-Đurđevdane, joj, Mrđane-Mitrovdane, joj, Mlađene-Ilindane:

Kozara izvila tri bora pod oblak,Stojanka podigla tri sina pod barjak!

Joooj,gdje ste,

Srđane, Mrđane, Mlađene,

Joooj,gdje ste,

tri ilinske puške prve, tri suze moje zadnje:


5/16

Hoće majka mrtve da vas izljubi pa sedam ravnih redi

- što Knešpolje izrovaše pogani nerasti svejedi nit ije

nit pije, već petama krvavim Kozarom, Prosarom

po lješevima čepa crvavim ne bi li kojeg od vas poznala

žalosna majka Stojanka, što vas je zimus pratila u akciju,

posvunoć cjelcem batrgala i prugu trgala!

Joj, tri vuka moja i tri ljute mećave, hoće majka da vas izljubi ledene:

Zasuči rukav, Srđane, lako bi tebe majka poznala:

na lijevoj miški mladež- mrka kupina!Zavrni, sine Mrđane,

zavrni mi desnu nogavicu:tu ti je prvi kuršum probio

pod listom cjevanicu! A ti se mrtav nasmij majci, Mlađene,

tebe bi majka po najlakše poznala: četiri očnjaka ostale zube prerasla,

ko u kurjaka!...Joj, tri moje biljege od soja, joj, tri ljute guje s prisoja

što vas majka junačkom snagom nasisa, što vas buna kuršumskom šarom ispisa,

Joooj,gdje ste?

Da l vas plaču vode mlj ečaničke, ili gračaničke, ili moštaničke, ili vas rastaču

bljuvci žutih crvi po skotskim crnim rovovima,


6/16

na skotskim stozubim žicama kraj dubičke ceste?

Ustajte, ustajte,niz Knešpolje pogledajte:

Je li ovo jučeranje Knešpolje? Je li ovo, djeco, pred jesen?Gdje su bijele kosačke družine povijene?

Pod kojom kruškom uzrelom čeka

kosce jarne, uganulei žetelice preplanule velika rumena pita

od prvog slobodnog žita i velika zdjela kisela mlijeka?

A od Kozare, rano moja, pa do Save,ljetina natisla iz slobode,

ko iz vode,kukuruzi nanijeli ko vojske zelene,

glavinjaju pšenice bremene, šljive savke uplavile

od slačina, pa se lijepo, od težina, razglavile

ko steone krave:Svud hljebno je i medno je i grozdno je

preko glave,krckaju zemlje ko krcate košnice,čekaju, rano moja, da se oznoje

orne muške mišice... Al zalud, zalud čekaju!

Djeco moja vi ćete Stojanki majci oprostiti

što će vas majka mrtve ražalostiti: Oca su vam u zbjegu upeljali,

i na cesti dok su nam ga strijeljali,zubima je stisno lulu dr užicu,


7/16

a strica vam Radojaodveli su u žicu,

otjerali vamiliju i kum-Ilije,i sve redom vamilije!...

Pusto leži Knešpolje, obnemoglo, suro, jalovo.I ko sipnja ga pritišće

sunčano olovo. Sve je gluvo, bezuvo.

Ni ptice, ni pčele. Samo u praznu sobuubasa samotno tele

pa glavom o zatvorena vrata tuče i beuče,

ko u grobu...Nije ovo, djeco, Knešpolje,

ovo je polje nevolje!Ko li će ove godine kositi? Ko li će djevojke prositi?

Ko li će rakije peći?

Ko li će slanine sjeći? Aj, zar će se ovi nerasti nesiti, zar će se našom pogačom rumenom - crvena kad nikne iz naših kostiju-zar će se našom pogačom crvenom

nesiti nerasti slastiti?!I zar će skotske laloke pogane

našim mrsom alapljivo mastiti?! I zar će našom rakijom prvenom salovita svoja ždrijela palucati?!

I zar će njihove šape čupave što su se u našoj krvi kupale

nevjestama što su za vas pupale proljetna njedra satrti?!

I, djeco moja, poslije naše samrti, zar će im se sito-pjano štucati?!


8/16

Aj, ko će ove vukodlake zatrti? Kozaro,Kozaro,Kozaro,

kazuj, Kozaro, ko će ih zatrti, ko će okajati moga Srđana, moga Mrđana,

moga Mlađena? ...

Kozaro, seko zelena,druga majko moga Mlađena,

s daleka li se vidiš i dalje li se čuješ! Vjerovat ne može majka Stojanka

da si ti opustjelai da si nas napustila!...

Sa ceste preorane,sa mrtvih psina što im djeca naša sudiše, kad oči uznesem uz tvoje kosate strane,

u mom srcu - ko u tvom gnijezdu -

jedno ptiče prokljuvava, jedna vjera procvjetava:Ti si moje sinove,

ti si, sele, svoje džinove u pletenice zelene savila,pa ćutiš nad Knešpoljem i obrve teške sastavljaš

i u srcu,ko u kotlu plamenom,miješaš svetu osvetu! Osvetu, seko, osvetu!Okaj mi sina Srđana, okaj mi sina Mrđana, okaj mi sina Mlađena:

Kiše je željno sveto Ilinje, a Knešpolje osvete presvete!


9/16

Sveti nas, seko Kozaro,okaj nas smrtno, krvavo,čuješ li jednu uku veliku

od one strane otkud sunce izlazi? ...

Nju mi je Mlađen često pominjo: „Ako poginem, majko Stojanko, mene će okajat pomajka Kozara, mene će okajat pramajkaRusija,

neće, majko, dugo potrajat, čuće se jedna uka velika!" I ne vidim od rose očinje,

već samo čujem: uka počinje! Uka, seko, uka velika

s daleke strane otkud sunce izlazi,ko da planinom gude jugovi!

To ide vojska, sve čovjek do čovjeka, oblak vojske, vojska srdita:

Kad bi sve gromove, seko vjekovjeka,što su ti mrčevnom kosom igrali

vječine vječina,-u jedan tresak i rsak složila, on ne bi bio toj uki velikoj

ni jeka jekina:

tolika, sele, vojska udara,toliko srditih nasrće Srđana!

Tresak, seko, rsak do nebas daleke strane otkud sunce izlazi:

Koliko ljutih te izrani kuršuma, koliko ljutih me nahrani jadova,

toliko, sele, iz tog ršuma, toliko mrgodnih namiče Mrđana!

Tresak i rsak zemlju premeću

pa sijevci, sejo, nebom prelijeću od one strane otkud sunce izlazi:Kada bi svaku suzu štočiju,

što majčinu, što dječiju, (i kraviju,


10/16

i ovčiju!) po zbjegovima što poteče s očiju,

što poteče i u tebe uteče,-sve suze kad bi na list zelen skapila

pa suncu ranom sa njeg zrake vratila:toliko, sejo, sijeva sijevaka,

toliko krilatih nalijeće Mlađena!... O, nije, sejo, ovo rosa očinja,

dva Ilinja što oči moje opčinja, već pred tom vojskom eno čovjeka,

za čelo svu je vojsku nadrasto - a osrednjeg je uzrasta -

oči su mu- evanđelja stovjeka, a Rusija - kosa mu grgurasta,i sav trepti ko od pređe vilinje: Ide tako, usred silna gromora,

- takav nam se prisniva na Ilinje -i smiješi se, sve mu igra brk, što bi se njime Mlađen šalio da bi ga jednom vidjet volio

već. da je njegovo odavde do mora!Čuješ li, sele Kozaro, čuješ li uku veliku? ... Razvijaj kose zelene,

seka te zaklinje Stojanka,rasplići mrke pletenice,

puštaj nam džinove vilene, nek skotskom krvi

obojetri naše vode ledene,

nek mrljinama skotskim,za zrnate pšenice,

zemlju našu pognoje!


11/16

Čuješ li, sele vesela, čuješ tu uku veliku? ...

Gudi zemlja, zemlja vascijela:Otiskuje se vojska golema od moskovskoga Jerusolema,

širi jele, zelena sele,prosipaj čelične pčele

niz zemlju našu na krvavu pašu!

Znaj:Kad bi se utroba moja oplodila,

još bih tri Mlađena, i tri bih Mrđana, i tri bih Srđana

porodila,i ljutom dojkom odojila,i svatri tebi poklonila!

Stani mi stamena,u dvije zmije uzvij obrve,u ljut ugriz stegni vilice,

i iz svake žilice srkni jeda mamena

pa ga uždina ognjene nozdrveu tri živa plamena, u tri živa Mlađena, u tri živa Mrđana, u tri živa Srđana,

u ilinska tristaitri plamena,cikni, sele, stoglavo,

stuci ih, seko, storukonek im nema ni traga ni znamena,nek se pamti gdje je raka trojaka:

Ovdje snagom doji Stojanka,bunom pita Kozara pomajka,

vjerom hrani Rusija pramajka,tri se majke ovdje sastaju:


12/16

Ko god nam došo da ambare izaspe, i torove pune da nam razaspe,

i krcata da nam ulišta pbsasne,

i da pogasneognjišta - a loza mu od kletve ne pomrla -djeca će mu zalud ovud skitati

i za kosti pitati, jer će ovdje, gdje je samrt vršaj zavrgla,

i vršući krvlju liptala, pa na koncu svoju samrt ovrhla:

ko krv danas, sutra med proliptati,med i mlijeko djeci našoj do grla-zemlja će namu sunce prociktati!


13/16


14/16

21 .10 .2012 - 12 :58

Skender Kulenović,bosanskohercegovački književnik rođenje 2. septembra 1910. godine uBosanskom Petrovcu. Pisao je pjesme,drame, eseje, kritike, putopise, crtice,priče te romane. Bio je direktor drameNarodnog pozorišta u Sarajevu,dramaturg Narodnog pozorišta uMostaru, urednik u beogradskojProsveti, uređivao je brojne književnečasopise, Pregled, Književne Novine iNovu misao. Umro je 25. januara 1978.godine u Beogradu.

Skender Kulenović: Ovu poemu ispjevala jeglad, glad za punim integralnim životom,koji su htjeli da nam oduzmu

"Sutra ovoj svetkovini, ustaloj iz mrtvih,treba da čitam pjesmu koju danaspišem, koja se juče, poslije svakogpromašaja smrti, začinjala u meni izaklinjala u meni da će biti prvi dah

kojim ću dahnuti ako ostanem živ i kojasad u meni, duboko u nekakvoj mutnini,leži sklupčana u strašan jauk… Rukama iglasovima slili su se u jedno, a svaki jesâm, otišao je pomućenim očima ibogzna čime, bogzna kamo. Onda iz temumljave, hoće-neće kao da seispiljuju, počnu prve riječi, i ona se, ujednom neod redivom trenutku, većpretvorila u razgovijetnu i visoko

Najprodavanije

1. Pa zi kojeg vuka hraniš

2. Ţivotinje - Bebin svijet

1-3 godine

3. Djevojčica koja je

spasila kralja Švedske

4. Menschen A1.2 -

Arbeitsbuch mit DVD-

ROM

5. Menschen A1.2 -

Kursbuch mit DVD-ROM

6. I ja sam iz Srebrenice

7. Soba za nikoga

8. Uništi dnevnik

9. Moje prve riječi -

Ţivotinje

10. Menschen A1.1 -

Kursbuch mit DVD-ROM

Drugi svjetski rat SkenderuKulenoviću donosi smrt oba brata,koja su zbog svojih ljevičarskih idejaubijena od strane okupatora. SamSkender se 1941. godine prikl jučujepartizanima. Na ratištu nastaju neke

od njegovih najpoznatijih poema:„Stojanka majka Knežopoljka“,„Ševa“ i „Na pravi put sam ti, majko,iziš’o“. Uređuje partizanske listoveičasopise „Krajiški partizan“,„Bosanski udarnik“ i „Glas“, te unjima ob ljavljuje političke članke iprozu. Od 1944. godine bio je članredakcije „Oslobođenja“, te postajesekretar Udruženja književnika BiH.Bio je vijećnik ZAVNOBIH-a i AVNOJ-a. Kulenovićeve “partizanske poeme”uglavnom su tumačene uznaglašavanje njihovog pokretačkog iborbenog patosa. Ipak, kada serezimiraju ideološke i umjetničkepreokupacije pisca, istorija iideologija ustupili su mjestoegzistencijalističkom izrazu borbe zagoli opstanak.

zavitlanu pjesmu, koju pri predahujednih odmah produžuju drugi, te mise čini kao da to preda mnom zvonisama neprekidnost." *

Poeme Skendera Kulenovića imajufabulativno razvijen tekst, što je iodlika epskih formi, ali njihovanajveća ljepota je upravo u lirskomsloju, unutrašnjoj izgradnji lika, te uonom katarzičnom trenutku bola iočaja, osude i revolta.

Piše: A ld ina L ipovac (AbrašMEDIA)

NoviDoga đ aji

BIJELO DUGME, Tuzla

FATIMA HAJJI, Sarajevo

EXIT Festival, Novi Sad

http://www.knjiga.ba/http://www.knjiga.ba/


15/16


16/16

Documents

Epika Kozare - Stojanka Majka Knežopoljka