RALF EPERSON

NEVIDLJIVA RUKAUVOD U ISTORIJU ZAVERE

Original Ralph Epperson THE UNSEEN HAND An Introduction to the Conspiratorial View of History (Eleventh printing, August, 1990) Publish Press 3100 South Place Suite B Tucson, Arizona 85730

1

SADRAJUVOD ............................................................................................................................................... XI-XV1 8 11 20 26 33 37 43 46 57 63 76 82 94 96 99 109 122 126 154 159 171 173 175 182 196 200 203 211 216 225 235 245 248 252 254 258 265 270 280 287 293 294 294

I Bog ili vlast ....................................................................................................................... II Sloboda................................................................................................................................ III Oblici vlasti ......................................................................................................................... IV Ekonomski termini.............................................................................................................. V Inflacija ............................................................................................................................... VI Novac i zlato........................................................................................................................ VII Dodatni ekonomski termini ............................................................................................... VIII Tajna drutva ..................................................................................................................... IX Komunizam ......................................................................................................................... X Ruska revolucija ................................................................................................................. XI Kubanska revolucija........................................................................................................... XII Amerika revolucija............................................................................................................ XIII Porodica RotiId ................................................................................................................. XIV Monroova doktrina ............................................................................................................. XV Graanski rat....................................................................................................................... XVI Federalne rezerve ............................................................................................................... XVII Progresivni porezi na prihod ............................................................................................ XVIII Nenasilne organizacije ....................................................................................................... XIX Kontrola rasta populacije .................................................................................................. XX Trilateralna komisija ........................................................................................................... XXI Cilj ........................................................................................................................................ XXII Gvozdena planina............................................................................................................... XXIII Prvi svetski rat .................................................................................................................... XXIV Drugi svetski rat.................................................................................................................. XXV Komunistika izdaja ........................................................................................................... XXVI Atomska bomba.................................................................................................................. XXVII Borci .................................................................................................................................... XXVIII Rat u Koreji.......................................................................................................................... XXIX Pomo i trgovina ................................................................................................................ XXX Izdaja ................................................................................................................................... XXXI Nauka protiv razuma .......................................................................................................... XXXII Abortus i letril ..................................................................................................................... XXXIII Svetska vlada ...................................................................................................................... XXXIV Mir ........................................................................................................................................ XXXV Humanizam.......................................................................................................................... XXXVI Obrazovanje ........................................................................................................................ XXXVII Pobede................................................................................................................................. XXXVIII Najvea pobeda .................................................................................................................. XXXIX Uklanjanje............................................................................................................................ XL Pomo.................................................................................................................................. XLI Odgovornost ....................................................................................................................... Predavanja ............................................................................................................................................. Pitanje.....................................................................................................................................................

IZABRANA BIBLIOGRAFIJA............................................................................................................................. 294

2

POSVETA Bogu, koji mi je dao slobodu. Mojoj majci i ocu koji su mi dali ivot da bih mogao da uivam u slobodi. Mojim neacima Keliju i Robinu, koji su razlog zbog kojeg se borim za slobodu. Kongresmenu Leriju Mek Donaldu (1935-1983), ubijenom u korejskom avionu, let 007, od strane onih u Sovjetskom Savezu koji sluaju nareenja ovih kriminalaca, zato to se usudio da razotkrije i samu Zaveru koja ga je ubila. Svima onima koji su pokuali da upozore Ameriku na opasnost koja preti njenoj slobodi POSVEUJEM OVU KNJIGU.

Najtee je pisati o sebi, ali mislim da italac ove knjige ima pravo da zna neto o meni - autoru i o onome to me je nagnalo da napiem knjigu. Diplomirao sam na Univerzitetu Arizona i, kao tipian diplomac institucije visokog obrazovanja, smatrao sam da je ono emu su me uili - istina. Mislio sam da su jedino to mi jo nedostaje da bih upotpunio svoje obrazovanje u budunosti - informacije kojima bih potvrdio znanje koje mi je do tada predoeno. Tako sam se sa budunou suoio u velikom predubedenju. Ali, jedan moj dobar prijatelj - oseajui da je moje znanje i nekompletno i jednostrano - predloio mi je da ponem da itam materijal koji se odnosi na takozvanu "revizionistiku istoriju."- To je bilo potpuno drugaije objanjenje istorije od onog koje sam ja, kao istinito, nauio. U okviru dela istraivanja vezanih za ovu knjigu, proitao sam preko tri stotine radova koji se bave ovom temom, kako sa jedne, tako i sa druge strane. Ta cifra, siguran sam, nije impresivna brojka za one koji su pravi zavisnici od knjiga", ali navodim ovo samo kako bih predoio da ideje u ovoj knjizi nisu moje, ve ljudi koji su pribeleili svoja vienja dogaaja u kojima su lino uestvovali ili koje su temeljno ispitali. to sam vie itao, sve mi je vie upadala u oi injenica da ni jedna knjiga ne pokriva elu istoriju Zavere. I to je praznina koju sam pokuao da popunim. Moja namera bila je da saberem to je mogue vie podataka o istoriji Zavere u jednu knjigu. Veoma esto sam koristio citate iz dela drugih autora, s namerom da na taj nain uverim skeptike u to da dokazi o postojanju Zavere dolaze iz drugih izvora, a ne od strane ovog pisca. Ono to e italac videti, kako bude napredovao kroz ovu knjigu, siguran sam, predstavlja sliku gigantske Zavere, toliko ogromne da predstavlja najveu pretnju slobodi i pravima svih ljudskih bia, ne samo u Sjedinjenim Dravama ve irom sveta. Verovatno je da e po zavretku itanja beznae'zameniti radoznalost, posebno ukoliko ovakvo objanjenje dogaaja nije nikada pokuano. To je jedna nesrena posledica mojih istraivanja, i autoru je ao to na svetio dana mora da iznese tako loe vesti. Beznae se, meutim, razumno moe zameniti opreznim optimizmom. Bitka jo nije zavrena i nema razloga za obeshrabrenje. Ali, konani uesnik ste Vi. Ono to e se, posle itanja ove knjige, dogoditi, zavisie u velikoj meri i od Vaih dela. Autor3

UvodRatovi poinju onda kada jedna nacija upadne na teritoriju druge; ekonomske depresije dogaaju se kada se na tritu dogode neoekivani lomovi; inflacija se javlja kada cene skau zbog nestaica; revolucije poinju kada se narod, uvek spontano, digne da bi zbacio postojeu vlast. Ovo su tradicionalna objanjenja istorijskih dogaaja. Sve se odvija sluajno. Ne izgleda da ima ikavih pokretaa. Ovakva objanjenja ostavljaju u umovima ozbiljnih istraivaa mnoga pitanja koja tinjaju. Da li je mogue da su lideri na vlasti i drugi isplanirali ove dogaaje a zatim ih orkestrirali do postizanja eljenih ciljeva? Je li mogue da su ak i velike istorijske katastrofe bile deo ovog plana? Postoji objanjenje istorijskih dogaaja koje na ova pitanja odgovara porvrdno. Ono se zove vienje istorije kao zavere i predstavlja alternativu vienju istorije kao sluaja koja je danas na snazi. Mogue je, dakle, sumirati glavne istorijske dogaaje u dve alternativne kole miljenja: Vienje istorije kao sluaja: istorijski dogaaji deavaju se sluajno, bez nekog oevidnog razloga. Vladari nemaju moi da utiu na njih. Vienje istorije kao zavere: istorijski dogaaji odigravaju se prema utvrenom planu iz razloga koji su ljudima obino nepoznati. Dejms Varburg (James Warburg) u svojoj knjizi Zapad u krizi, vienje istorije kao sluaja objanjava ovako: Istorija je pisana vie sluajem nego namerom, esto potpuno iracionalnim delima luaka."1 Sleded koji je ponudio vienje istorije kao sluaja za objanjenje glavnih dogaaja u svetu bio je Zbignjev Beinski (Zbignew Brzezinski), savetnik za nadonalnu bezbednost predsednika Kartera (Carter). Napisao je: Istorija je mnogo vie produkt haosa nego zavere... oni koji kroje politiku sve vie su obasuti dogaajima i informacijama."2 Postoje, meutim, i oni koji se ne saglaavaju sa pozicijama Varburga i Breinskog. Jedan od njih, na primer, bio je Freklin D. Ruzvelt (Frenklin D. Roosevelt), koji je sigurno video mnogo monumentalnih dogaaja tokom svoje uzastopne vladavine. Citiram predsednika Ruzvelta: U politici se nita ne dogaa sluajno. Ukoliko se i dogodi, tako je bilo planirano." Ukoliko su isplanirani dogaaji tetni, sledi da bi ljudi koji bi u tim dogaajima patili, delovali tako da dogaaj na vreme spree, ukoliko bi za njega unapred saznali. Ljudi oekuju od vlasti da ih zatiti od tetnih dogaaja. Ali, ukoliko se dogaaj ipak odigra, budui da se od aparata vlasti oekivalo da ga sprei, znai da su organi vlasti podbacili u obavljanju svojih zakonskih dunosti. Postoje samo dva objanjenja zbog kojih su zakazali: 1. dogaaji su ih nadvladali i nisu mogli da budu spreeni ili 2. dogaaji su doputeni jer su vlasti elele da se dogode. Povremeni posmatrai teko mogu da poveruju u to da ovi neverovatni dogaaji nisu mogli da budu spreeni, s obzirom na to humani, savesni ljudi ne dozvoljavaju da se tetni dogaaji odvijaju. Ukoliko se dogodi da se planirani, neeljeni dogaaj desi, oni koji su ga planirali, morli su to da ine u tajnosti kako bi spreili da te planove otkriju oni koji bi bili pogoeni njihovim dejstvom. Planeri, koji u tajnosti planiraju dogaaje koje drugi ljudi ne ele, po definiciji su zaverenici. Vebsterov renik definie zaveru kao: udruenje ljudi koji u tajnosti rade na ostvarivanju nekog zlog ili nezakonitog cilja." Zaverenici ne samo da moraju da rade u tajnosti, ve moraju da preduzmu sve mogue mere da bi osigurali da se njihovi planovi ne4

obznane. Prvi zadatak Zavere, dakle, jeste da se ljudi ubede da Zavera ne postoji. Ovo zadatak otkrivanja mahinacija zaverenika ini jo teim. Postoje tri naina raskrinkavanja Zavere: Prvi nain je da neki zaverenik odustane od Zavere i javno izloi ono to o njoj zna. Ovo zahteva izuzetnu hrabrost od pojedinaca i ovakav nain raskrinkavanja Zavere veoma je redak. Drugi nain obuhvata one koji nisu svojevoljno uestvovali u zaverenikom planiranju dogaaja, a to su to tek kasnije shvatili. Ove osobe, kojih nema mnogo u istoriji, takoe su obznanjivale unutranje ustrojstvo Zavere izlaui sebe velikoj opasnosti. Trei metod otkrivanja Zavere preputen je istraivaima koji otkrivaju planiranje dogaaja u prolosti. Va autor je jedan od ovih istraivaa. Ova knjiga stoji na stanovitu da Zavera postoji, i da je ogromnih razmera, duboko usaena i stoga izuzetno mona. Ona deluje da bi se postigla apsolutna i brutalna vladavina nad celim oveanstvom, koristei ratove, depresije, inflaciju i revolucije za ostvarenje svojih ciljeva. Nepromenljivi cilj Zavere bio je i ostao unitenje svih religija, svih postojeih vlasti i svih tradicionalnih ljudskih institucija i izgraivanje Novog svetskog poretka (ovu fazu definisaemo kasnije) na stvorenim ruevinama. Zapamtite da e Zavera, ukoliko postoji, uiniti sve to moe da bi odacila optube kako onih koji je istrauju, tako i onih koji tvrde da su joj pripadali. Postoje i oni koji su, moda i ne shvatajui svoj doprinos prouavanju Zavere, pruili predvianja o veliini vladajue grupe. Jedan od takvih bio je i Valter Ratenau (Walter Rathenau), koji je 1909. godine upravljao nemakim General elektrikom". On je rekao: Tri stotine ljudi, koji se poznaju meusobno, upravljaju ekonomskom sudbinom Evrope, a naslednike biraju iskljuivo meu sobom."3 Jedan drugi obaveteni posmatra, Dozef Kenedi (Joseph Kennedy), otac pokojnog predsednika Dona Kenedija, identifikovao je pojedince koji vode Ameriku. Izjavio je: Pedeset ljudi vodili su Ameriku, i to je visoka brojka."4 Doktor Kerol Kvigli (Dr. Caroll Qyigley), profesor istorije na Univerzitetu Dordtaun, koji je prethodno predavao na Harvardu i Prinstonu, napisao je knjigu od 1300 stranica, pod naslovom Tragedija i nada. Ova knjiga, objavljena 1966, bila je, prema autorovim recima, rezultat dvadesetogodinjeg istraivanja Zavere. Doktor Kvigli zakljuuje: Postoji, i generacijama je postojala meunarodna mrea anglofila, koja, u izvesnoj meri, deluje na takav nain da radikalna desnica veruje da to ine komunisti. U sutini, ova mrea, koju moemo oznaiti kao Grupu 'Okruglog stola', nema odbojnost prema saradnji s komunistima ili sa bilo kojom grupom, to esto i sprovodi u delo. Znam za operacije ove mree, jer sam je prouavao dvadeset godina, a dve godine - u ranim esdesetim - bilo mi je omogueno da prouim njene dokumente i tajne zapise." No, Kvigli je uradio neto to niko drugi nije. Priznao je da podrava Zaveru o kojoj je pisao: Nemam averziju prema njoj ili veini njenih ciljeva, i ceo svoj ivot sam joj bio blizak kao i mnogim njenim instrumentima. Imao sam zamerki, kako u prolosti, tako i sada na nekoliko njenih delatnosti... ali, u sutini, glavna razlika u miljenju lei u tome to ona eli da ostane nepoznata a ja verujem u njenu ulogu u istoriji, koja je toliko znaajna da zasluuje da bude poznata."5 Krajni cilj ove Zavere jeste vlast. Postoje ljudi koji vlast ele vie ak i od materijalnog bogatstva, mada ove dve stvari veoma esto idu zajedno. Jedna od tih osoba je i prethodno pomenuti Dozef Kenedi. Spisateljica Perl Bak (Pearl Buck), koja je bila potovalac porodice Kenedi, napisala je u svojoj knjizi ene Kenedijevih, sledee: Rouz Kenedi (Rose Kennedy), Dozefova ena, znala je da ovek koga ljubi voli vlast vie od moi novca. On je eleo mo, vlast, i dobie je.5

Zavera koju doktor Kvigli i drugi vide, zahteva, dakle, i zaverenike, te je logino upitati se zato bi se poznati i bogati ljudi prikljuivali jednom takvom poduhvatu. ovek koji je odgovorio na ovo pitanje bio je pisac Bier Koun (Blair Coan). U knjizi Crveni Veb je napisao: Odgovor je sasvim obrnut od pitanja: Ovi ljudi (umeani u Zaveru) postaju slavni prvenstveno zbog toga to su deo Zavere."7 Dakle, uesnici ne postaju slavni i/ili bogati pa se onda prikljuuju Zaveri- oni postaju bogati i slavni zato to su pripadnici Zavere. Ali, koji je njihov motiv? ta nagoni ljude da jure za bogatstvom i poloajima? Bivi kongresmen Don Smic (John Schmitz) objanjava da postoji i dodatni cilj: vlast! Ljudi se pridruuju Zaveri da bi doli do novca a onda i do vlasti. mic je napisao: Kad ovek ima novca koliko mu treba, njegov cilj postaje vlast."8 Bendamin Frenklin (Benjamin Franklin) je, objanjavajui ovu vezu izmeu novca i vlasti, rekao: Postoje dve strasti koje imaju snaan uticaj na delatnost ljudi. To su... ljubav prema vlasti i ljubav prema novcu... kada se ujedine... daju najee mogue efekte."9 Sama vlast, meutim, ima kvarljiv uticaj na onoga koji je trai. Lord Ekton (Lord Acton) je esto citiran zbog svog objanjenja vlasti: Vlast kvari; apsolutna vlast kvari apsolutno." Oni koji ude za vlau bie iskvareni njome, elei da namerno izazovu krize, revolucije i ratove sa ciljem da zadobiju jo veu vlast. Ova kvarljiva priroda same trke za vlau objanjava razloge zbog kojih moralna svest pojedinaca koji niti eli vlast nad drugima niti razume elju za takvom vlau ne moe da shvati zato bi vlastoljupci eleli da izazovu ljudsku bedu putem ratova, kriza i revolucija. Drugim reima, zaverenici su uspeni zbog toga to moralno ispravni graani ne mogu da prihvate injenicu da postoje osobe koje ele da izvedu neverovatno destruktivna dela protiv drugih ljudi. Jo jedan vlastoljubac, ruski anarhista Mihail Bakunjin, objanjava da proces kvarenja zahvata ak i one posveenike slobode kojima je vlast data da bi zatitili nemone: ... posedovanje vlasti pretvara u tiranina ak i najodanijeg prijatelja slobode."10 Uivanje u posedovanju vlasti nad drugima opisao je i jedan prijatelj vlastoljubivog Dozefa Kenedija: Dopada mi se Kenedi. On razume vlast. Vlast je kraj. Koje drugo uivanje postoji osim uivanja u potpunom oseaju kontrole? On bi rekao: Dajte mi da vidim bilo koji drugi motiv kod ljudi koji komanduju."11 Dakle, motiv zaverenika je indentifikovan: To je vlast!Dejms P. Varburg: Zapad u krizi (James P. Warburg: The West in Crisis, Garden City, New York: Double-day and Company, Inc., 1959), str. 20. 2 Hedrik P. Smit: Beinski kae: kritiari su besni zbog njegovih preciznih procena" (Hedrick P. Smith: Brzezinski Says: Critics are Irked by his Accuracy", The New York Times", January 18,1981), str. p. L. 3. 3 Kerol Kvigli: Tragedija i nada (Carroll Quigley: Tragedy and Hope, London: The Macmillan Company, 1966), str. 161. 4 Riard Di. Volen: Osniva (Richard J. Whalen: The Founding Father, New York: The New American Library, 1964), str. 182. 5 Kerol Kvigli: Tragedija i nada, str. 950. 6 Gery Alen: Ted Kenedi, umean preko glave (Gary Allen: Ted Kennedy, In Over His Head, Atlanta, Los Angeles: 76 Press, 1980), str. 15. 7 Bler Koen: Crveni Veb (Blair Coan: The Red Web, Boston, Los Angeles: Western Islands, 1925), str. VI. 8 Busines Week" (October 14,1972), str. 80. 9 Donzila Kros Bojl: U traganju za hemisferom (Donzella Cross Boyle: Quest of a Hemisphere, Boston, Los Angeles: Wester Islands), str. 167. 10 Dozef P. Le: Ruzvelt i eril(Joseph P. Lash: Roosevelt and Churchill, New York: W. W. Norton and Company, Inc., 1976), str. 183. 11 Riard D. Volen: op. tit, str. 461.61

GLAVA I

BOG ILI VLASTZavera koja e biti u ovoj knjizi ispitana postoji ve mnogo godina. Teko je razumeti kako je mogla da opstane toliko dugo. Jedno objanjenje njenog tako dugog postojanja ponudio je Dord Orvel (George Orwell), britanski socijalist, autor 1984 i ivotinjske farme, dveju knjiga koje se bave apsolutnom vlau u rukama nekolicine. Napisao je: Partija nije zainteresovana da ovekovei svoju krv ve da ovekovei samu sebe. Nije vano ko dri vlast, jer uspostavljena hijerarhijska struktura ostaje uvek ista."1 Metode kojima zavera regrutuje nove lanove koji e zameniti one koji su se povukli ili umrli izloio je Norman Dod (Norman Dodd), ovek koji se bavio istraivanjem postojanja zavere. Dod je objasnio: Prate se karijere pojedinaca. Ljudima koji ispoljavaju naznake da mogu biti izuzetno uspeni, u domenima koji ovu grupu interesuju, tiho se prilazi i oni bivaju pozvani u unutranje krugove. Posmatra se kako izvravaju zadatke a poneki se u zaveru uvlae pod okolnostima koje njihov izlazak ine nemoguim zauvek."2 Koji je glavni cilj Zavere? Ukoliko je to potpuna vlast, onda je bilo koji sistem koji koncetrie vlast u rukama nekolicine poeljan. U terminima upravljanja, dakle, krajnji oblik takve vlasti je komunizam. On je olienje maksimalne vlasti nad ekonomijom i nad pojedincem. Zaverenici ele takvu vlast zato to znaju da socijalizam (a takoe i komunizam) nije humanitarni sistem za raspored bogatstva, ve za njegovo koncentrisanje i kontrolisanje. Oni, takoe, znaju da je to sistem za koncentrisanje i kontrolisanje ljudi."3 Za sve koji napadaju ovakve stavove zajednika je tvrdnja da je poslednja stvar koju bi svetski bogatai poeleli bila vladina kontrola ili, ak, njeno vlasnitvo nad faktorima proizvodnje. Ali, kao to emo videti, socijalizam, odnosno komunizam, zaveri nudi najbolje sredstvo za koncentraciju i kontrolisanje bogatstva. Krajnji cilj ovih planera jeste vlast ne samo nad bogatstvom celog sveta, ve i nad proizvoaima tog bogatstva, nad ljudima. Dakle, zavera koristi postojee vlade da bi od njih preuzela vlast i njen cilj je potpuna kontrola vlasti. Ukoliko se vlada koristi u cilju gomilanja ogromne moi u ruke nekolicine zaverenika, neophodno je da ljudi koji ele da sauvaju svoju slobodu shvate samu prirodu i nain funkcionisanja vlasti. Kada se jednom razume karakter vlasti, onda se moe delovati protiv poveavanja uticaja vlasti na nacionalnu ekonomiju i ivote njenih graana. Najbolje polazite za otpoinjanje ovakve studije jeste ispitivanje dvaju izvora za koje se tvrdi da predstavljaju izvore ljudskih prava. Postoje samo dva, pod pretpostavkom da je ljudima dozvoljeno da imaju svoja prava: ili je to ovek sam ili je neko ili neto izvan njega samoga, odnosno Tvorac. Veina ocaosnivaa Amerike bila je svesna razlike meu ovim alternativama. Tomas Deferson (Thomas Jefferson) je, na primer, to izrazio ovako: Bog nam je dao ivot, dao nam je i slobodu. Mogu li se obezbediti slobode jedne nacije ako uklonimo ubeenje da su ove slobode dar Boji?" Odgovarajua alternativna objanjenja, meutim, kau da naa prava dolaze od vlasti koja je ustrojstvo samoga oveka. Ova tvrdnja znai da je ovek stvorio vlast da bi sebi obezbedio ljudska prava. Ozbiljno upozorenje onima koji ne prave razliku uzmeu ove dve alternative dolo je od Vilijama Pena (William Penn). On je napisao: Ukoliko ljudima ne bude vladao Bog, njima e morati da upravljaju tirani." Deklaracija o nezavisnosti" se na eriri mesta poziva na Tvorca, ali pojedini ameriki lideri sada trae da7

Bog mora da se odvoji od poslova vlasti. Ukoliko se ovo razdvajanje uini, ljudima e upravljati tirani, upravo kao to je rekao gospodin Pen, a ti budui tirani uini e sve to je u njihovoj moi da odele verovanje u Boga od postojanja vlasti. Dobar primer filosofije da vlast garantuje ljudska prava svojim graanima nalazi se u Meunarodnoj povelji o ljudskim pravima", koju su 1966. usvojile Ujedinjene nacije. U jednom delu te Povelje se kae: Drave potpisnice ove Povelje prihvataju da, u uivanju ovih prava koje drava obezbeuje u skladu sa potpisanom Poveljom, iste drave mogu da nametnu jedino ona ogranienja koja odreuje zakon..."4 Ovaj dokument, jednoglasno usvojen od strane svih prisutnih lanica, meu kojima su bile i Sjedinjene Drave, zakljuuje da ljudska prava obezbeuje vlast. U njemu se dalje kae da ta prava mogu biti ograniena zakonom; drugim reima, ono to vlast garantuje kontrolie telo te iste vlasti - vlada. Znai, ono to vlast daje moe biti i oduzeto. Pod ovakvim uslovima, ljudska prava nisu sasvim sigurna. Vlasti ih mogu menjati, a sa promenama ta prava mogu i da nestanu. Ove injenice nisu bile nepoznate ocima-osnivaima Amerike, koji su u Deklaraciji o nezavisnosti" zapisali: Mi smatramo oiglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednakima; da ih je njihov Tvorac obdario neotuivim pravima..." Ovde je, dakle, drugaija teorija o izvoru ljudskih prava: ona su oveku data od njegovog Tvorca. Ljudska prava su neotuiva (odnosno, ne mogu se prenositi), to znai da ih niko ne moe oduzeti, osim entiteta koji je ta prava i dao, u ovom sluaju Tvorca. Imamo, znai, dve uporedne i kontradiktorne teorije o pravima oveka: jednu, koja tvrdi da su ova prava data od Tvorca i da ih samo On moe oduzeti, i drugu, koja smatra da ljudska prava dolaze od samoga oveka i da, shodno tome, mogu biti ograniena ili uklonjena od strane oveka ili drugih ljudi, ako je tako odreeno zakonom." Stoga, ovek koji eli da zatiti svoja prava od onih koji ta prava ele da ogranie mora da stvori neku ustanovu koja ima mo da zaustavi one koji ta ljudska prava ugroavaju. Ta ustanova zove se vlast. Ali, davanje te moi vlastima, da bi se zatitila ljudska prava, takode znai i davanje mod onima koji bi tu mo mogli da zloupotrebe i unite ili ogranie prava ljudi koji su vlast i stvorili. Pisci amerikog Ustava znali su za postojanje ovakvih tenji kada su napisali Povelju o pravima" (Bill of Rights), tj. prvih deset amandmana na Ustav. Cilj ovih amandmana je bio da ogranii mo vlasti u krenju prava graana ove nacije. Oci-osnivai su ova ogranienja izrazili sledem frazama: Kongres ne moe donositi bilo kakav zakon..." Pravo graana... ne sme se kriti." . Niko ne moe biti... lien prava." Optueni uiva pravo..." ., Zapaate da ovo nisu ogranienja ljudskih prava, ve ogranienja delovanja vlasti. Ako su prava data od Tvorca ovih prava, kakva prava daje vlast? Postaje veoma vano razluiti prava od privilegija, a to e se najbolje postii definisanjem ovih dvaju pojmova. Pravo je sloboda da se dela moralno, bez traenja dozvole. Privilegija je sloboda da se dela moralno, ali jedino poto je "dobijena dozvola od nekog entiteta vlasti. Verovatno je najbolju ilustraciju zloupotrebe ljudskih prava predstavljala vlast u Nemakoj, tokom Drugog svetskog rata, oliena u linosti njenog voe Adolfa Hitlera. Tada je odlueno da izvesni ljudi nemaju pravo na ivot, pa su izdavani dekreti za istrebljivanje tih kojima je vlast oduzela sva ljudska prava. Pravo na ivot, koje je svakoj osobi dao Tvorac, u Nemakoj nije vie bilo pravo ve je postalo privilegija. ovek je iveo uz dozvolu vlasti koja je imala mo da ogranii, ak i da ukine ljudsko pravo na ivot. Ljudska prava koja pojedinac eli da zatiti po prirodi su jednostavna i ukljuuju pravo na ivot, slobodu i vlasnitvo. Ova tri prava sutinski ine jedno: pravo na ivot. Ona su u saglasju sa osnovnom ljudskom prirodom. ovek (autor e koristiti generiki termin ovek" da bi oznaio celokupno oveanstvo, kako mukarce, tako i ene) stvoren je gladan i on mora da proizvodi hranu da bi se odrao u ivotu. Bez prava da zadri ono to je proizveo (njegovo vlasnitvo), ovek e umreti od gladi. Ne samo da oveku mora biti dozvoljeno da zadri produkte svoga rada, ve on mora biti slobodan da proizvodi i ono to mu je potrebno za preivljavanje (to je pravo znano pod imenom sloboda). Vlast ne mora da uzme ivot oveku da bi ga ubila. Ona jednostavno moe da ukine ovekovo pravo na vlasnitvo ili slobodu da proizvodi vlasnitvo koje mu je potrebno da bi se odrao u ivotu. Vlast koja oveku ograniava mogunost da zadri ono to je proizveo (njegovo vlasnitvo) ima istu sposobnost ubijanja kao i vlast koja ivot uzima samovoljno (to je bio sluaj u Nemakoj). Kao to e u sledeim8

poglavljima biti pokazano, postoje izvesni oblici vlasti koji ograniavaju ovekovo pravo na vlasnitvo ili pravo na slobodu, a da to ne ine direktno. Rezultat je opet isti. Jedna od primedbi pristalica organizacije Za ivot" (Pro-life"), koja se suprotstavlja vladinoj legalizaciji abortusa, jeste to to je vlast ozakonila istrebljenje ivota, odreujui da je taj ivot bio neeljen" od strane majke. Slian razlog ponudio je i Hitler kada je donosio odluku da istrebi milione ljudi u Nemakoj. Jevreji i drugi bili su neeljeni", pa su vlasti stoga odluile da im oduzmu pravo na ivot. Kao to e kasnije biti ilustrovano, komunisti su eleli da ukinu pravo na privatno vlasnitvo", odnosno pravo pojedinca da zadri ono to proizvede. ovek koji je govorio u korist koncepta privatne svojine bio je Abraham Linkoln (Abraham Lincoln). On je rekao: Svojina je plod rada; svojina je poeljna; ona je pozitivno dobro u svetu. To to e neki biti bogati pokazuje da se i drugi mogu obogatiti i stoga e to biti samo podsticaj za industriju i preduzetnitvo. Neka beskunik ne rui kuu onoga ko je ima, ve mu dajmo da vredno radi i sagradi jednu i za sebe, i na tom primeru mu pokaimo da e i njegova kua biti bezbedna kada je sagradi."5 Geri Alen: Oni uspevaju" (reprint) (Gary Allen, They're Catching On " (reprint), American Opinion (Novembar, 1977), str. I. 2 Norman Dod: Mogui centri moi u pozadini fondacija (Norman Dodd: Possible Power Center Behind the Foundations, Tax Exempt Foundations, The Freemen Institut, (jun, 1978),str. 76. 3 Geri Allen: op. cit, str. 20. 4 Meunarodna povelja o ljudskim pravima" (International Covenantes on Human Rights, United Nations, (1976), str. 3. 5 U. S. News and World Report" (June 10,1968), str. 100.1

ARLI APLIN u filmu, Veliki diktator" (1940) 9

GLAVA II

SLOBODASloboda je jedina stvar koju ne moete imati ukoliko niste spremni da je delite s drugima. Sloboda je definisana kao pravo koje podrazumeva odgovornost. Njena suprotnost je razuzdanost i definie se kao pravo bez odgovornosti. Druga re za razuzdanost bila bi anarhija, odnosno situacija u kojoj nema pravila, prava ili privilegija. Jaki unitavaju slabe, moni unitavaju nemone. U ivotinjskom svetu, razuzdanost je definisana kao zakon dungle." Oni koji vole slobodu moraju da shvate da i drugi imaju jednaka prava na svoju slobodu, i da e jedino prihvatanjem ove injenice biti potpuno slobodni. To znai da svaki pojedinac mora da ogranii svoju slobodu ako ona teti drugome, ili niko nee moi da bude slobodan i da uiva u pravima na ivot, slobodu i vlasnitvo. ovekov Tvorac dao je i neke naznake o pravima drugih. Od deset Boijih zapovesti, est u sebi nose negaciju: Nemoj imati...", to znai da e svi biti slobodni ukoliko svako od nas ogranii svoje aktivnosti tako da ne ugroavaju drugog. I oci-osnivai Amerike su prilikom pisanja Ustava i Povelje o pravima" dali naznake koje sadre negacije: Kongres ne moe donositi bilo kakav zakon ako..." Ali, ova ogranienja omoguavaju oveku da bude slobodniji jer e biti rastereen od zauzdavanja od strane vlasti. Pisci Ustava su se pobrinuli da saine koncept o jednakim pravima. Pokuali su da se odvoje od monarhije kao oblika vlasti u kojoj izvesne osobe, kralj i njegov dvor, imaju vie prava od obinih graana. Te osobe imaju vea prava zbog svojih pozicija. I obrnuto, obini ljudi imaju manje prava, ako ih uopte imaju. Oci-osnivai bili su odluni da ne dozvole da se u zemlji pojavi ovakva nejednakost, i to su ugradili u kljune dokumente. U Ustav su uneli da su svi ljudi stvoreni jednakima i da najnii na drutvenoj lestvici ima ista prava na ivot, slobodu i vlasnitvo kao to ih ima i najvii. Savremeni ovek, zloupotrebom vlasti, donosi zakone" koji ljude izjednaavaju u svim domenima njihovih ivota. Ovo oigledno nerazumevanje ovekove prirode izazivalo je mnogo bola, sve dok je ovek pokuavao da stvori vlast. Pojedinac, usamljen u svom okruenju, ne mora da se brine zbog svojih prava i zbog potrebe da stvara vlast koja bi ta prava zatitila. Ne postoji niko ko bi mu oteo dobra ili mu ugrozio ivot. On nema potrebu da zatiuje svoja prava. Ona su sigurna. Tek kada mu se pridrui druga osoba, ili grupa osoba, briga za prava postaje vana. Svako od njih ima jednako pravo na ivot, slobodu i vlasnitvo. Ta prava su zatiena sve dok svaki pojedinano priznaje ta prava i ostalima. Ni jedan pojedinac niti grupa pojedinaca nema pravo da oduzme ivot, slobodu ili vlasnitvo drugom pojedincu ili grupi. Ovde nije u pitanju to da li neki pojedinac ili grupa imaju sposobnost da ugroze prava drugoga. U pitanju je da li pojedinac ili grupa imaju pravo da to uine. Ukoliko svaka osoba ima pravo na ivot, slobodu i vlasnitvo, a niko nema prava da mu to oduzme, iz toga sledi da ovek mora da ima i pravo da zatiti ono to mu pripada. Ovo se zove pravo na samoodbranu. Svaki pojedinac ima ovo pravo u jednakoj proporciji prema bilo kom drugom pojedincu. Ako svaki pojedinac ima pravo na samoodbranu, i to svaki jednako, onda on ima i pravo da svoja lina prava ujedini s pravima drugih, da bi, svi zajedno, mogli da se zatite od onih koji bi ih ugroavali u celini. Drugim recima, ako svaki pojedinac ima lina prava, onda svi imaju kolektivno pravo. Ovakvo udruivanje linih prava na samoodbranu dovodi do stvaranja vlasti. ovek je stvorio instituciju vlasti da bi odbranio svoja lina i kolektivna prava. Ljudi su vlasti dali samo prava koja sami imaju. Ono to nemaju, nisu mogli ni dati. Dakle, vlast ima samo ona prava koja ima i svaki pojedinac. Ove istine o ljudskim pravima najbolje se mogu ilustrovati kratkim i jednostavnim ekonomskim primerom koji se zasniva na dve pretpostavke o ljudskoj prirodi: 1. svi ljudi jednako troe, i 2. svi ljudi ne proizvode jednako. Prva pretpostavka oigledno nije apsolutna, jer ne troe svi ljudi ba isto, ali, u osnovi, ova10

tvrdnja je korektna. Setite se da se svima prisutnima na banketima daju jednake porcije, bile one velike ili male, a to isto vai i u restoranima. Dakle, za potrebe ove rasprave, uzeemo da ljudi troe otprilike jednako. Drugaija je situacija, meutim, kod pretpostavke broj 2. Svaka osoba e pod jednakim uslovima, ako joj se dozvoli da proizvodi sredstva za ivot, proizvesti razliito. Neki e proizvesti vie od drugih. Uopteno gledajui, mlai, energiniji i vetiji proizvee vie od starih, lenjih i nevetih. Zdravi e proizvesti vie nego bolesni. Ali e svako od njih potroiti otprilike isto. To znai da pojedine osobe proizvode vie nego to troe, dok druge troe vie nego to proizvode. Va autor je konstruisao jedan ekonomski model zasnovan na ove dve pretpostavke koji e ilustrovati vrednost koncepta privatnog vlasnitva. Ovaj ekonomski model pretpostavlja sedam osoba koje se nalaze na nekom ostrvu. Ne meaju se sa drugima van ostrva. Svaka osoba, ovde oznaena slovom, proizvodi razliito a troi jednako. Dakle: OSOBA A B C D E F G UKUPNO: PROIZVODNJA 1200 750 600 400 300 250 0 3 500 POTRONJA 500 500 500 500 500 500 500 3 500

Po ovom ekonomskom modelu, osobe A, B i C proizvode vie nego to troe, D, E i F troe vie nego to proizvode, a G je potpuno zavisna od ostalih osoba prisutnih na ostrvu. Osoba G ima dobru volju, ali je potpuno nesposobna da proizvodi. Zbog valjanosti ovog eksperimenta, pretpostaviemo da sve osobe rade najvie to mogu. Nema lentina. Svi rade punim kapacitetom. Takoe, nema ni kartova. Sve to se proizvede, iskoristi se. Neke osobe, dakle, proizvode viak, koji se definie i kao razlika proizvedenog od potroenog. (To se moe definisati i kao bogatstvo). Druge, pak, proizvode deficit, odnosno manje proizvode nego to potroe. Evo kako bismo mogli ovo da ilustrujemo: OSOBA PROIZVODNJA A B C D E F G UKUPNO: 1200 750 600 400 300 250 -03 500 VIAK 500 250 100 100 200 250 500 1050 1050 DEFICIT POTRONJA 500 500 500 500 500 500 500 3 500

Vano je shvatiti da su pojedine osobe, u ovom sluaju D, E, F i G, zavisne, u veoj ili manjoj meri, od ostalih osoba u ovom modelu. injenica je i da je osoba G potpuno zavisna od ostalih i, da oni ne postoje, osoba G bi sigurno umrla. Logino bi ovde bilo postaviti pitanje da li bi osoba G imala pravo da sprei ostale da napuste ostrvo ukoliko bi oni tako odluili. Moglo bi da se postavi i jo jedno slino pitanje: da li bi osoba G imala pravo da sili ostale da proizvode ono to bi njoj bilq potrebno za egzistenciju. Ovo su, u stvari, prava pitanja za razmiljanje za svaku vlast i za svakog pojedinca. Kao to e kasnije biti pokazano, postoje vlasti koje su zauzele stav da osoba G ima pravo kako da zadri ostale u svom okruenju, tako i da ih natera da proizvode ono to joj je potrebno. Sledee pitanje na koje se mora odgovoriti jeste da li manje produktivne osobe D, E, F i G imaju pravo na viak osoba A, B i C. Postoje vlasti i pojedinci koji veruju da je ovo zaista ispravno i da su vlasti i stvoreneda bi izlazile u susret njihovim linim potrebama na taj nain to e raspodeljivati viak od onih produktivnih. Kasnije emo se pozabaviti ovakvim oblicima vlasti. Postoje oigledno dva stava o pitanju kome viak pripada. Oni koji smatraju da im pravo na11

privatno vlasnitvo daje i pravo da zadre viak oigledno su u raskoraku sa onima koji tvrde da viak dobara pripada onima koji ga proizvode. Ima samo dva metoda za raspodelu vika proizvedenog od strane osoba A, B i C: sa njihovim pristankom i bez njega. Ili vlasnitvo pripada onom ko ga proizvodi, ili ne. Pretpostavimo da su etiri osobe D, E, F i G zatraile od osoba A, B i C da podele njihove vikove i da su ovi drugi to odbili. Da li to odbijanje daje pravo osobama D, E, F i G da silom otmu proizvode? Ukoliko pravo na vlasnitvo ima ikakav znaaj, odgovor mora svakako da bude negativan. Da li pravo na vlasnitvo ukljuuje i pravo na to da se ono zatiti od nasilnikih akata od strane onih koji bi ga uzeli silom? Da li pojedinac ima pravo da zatiti svoje vlasnitvo od delovanja drugog pojedinca? Da li pojedinac ima pravo da zatiti svoje vlasnitvo od delovanja grupe pojedinaca? Da li grupa ima pravo da zatiti svoje vlasnitvo od delovanja druge grupe? Shvativi da vlasnitvo produktivnih A, B i C osoba ne moe biti od njih oteto silom, manje produktivni su bili prinueni da pronau drugi nain da bi doli do eljenog cilja (vika). Uzmimo da su razvili novu strategiju. Sazvali su sastanak da bi razmotrili situaciju oko vika na kojem je prisustvovalo svih sedam osoba. Prvo su diskutovali kako e se postupiti s vikom a zatim su pristupili odluivanju, i to tako da veina odlui kako e se vlasnitvo podeliti. U ovom sluaju, osobe D, E, F i G glasale su za to da se vlasnitvo podeli na jednake delove, dok su osobe A, B i C glasale protiv. Imaju li osobe D, E, F i G pravo da nadglasaju prava manjine? Da li je ispravno to to je svima data jednaka mogunost da izraze svoje miljenje? Je li u redu da taj sastanak nazovu sastankom vlasti? Je li pravo da veina kae kako svi moraju da ine ono to veina odlui? Ima li manjina ikakva prava? Ako veina izglasa da treba uzeti vlasnitvo manjine, kako se to zove? Zove se demokratija. Zamislimo, dalje, da je veina sposobna da oformi vlast koja bi uzimala viak od proizvoaa a da su se proizvoai meu sobom dogovorili da proizvedu samo onoliko koliko su proizveli prole godine i da to potroe, a to je, u ovom sluaju, 500 jedinica po osobi. Ima li manjina pravo na to? Dakle, osobe A, B i C e proizvesti samo onoliko koliko su potroile u prethodnoj godini, odnosno svaki po 500 jedinica. Ostali e proizvoditi kao i ranije. Cifre u drugoj godini izgledae ovako: OSOBA A B C D E F G UKUPNO: PROIZVODNJA 500 500 500 400 300 250 0 2 450 VIAK 150 150 150 50 50 100 350 500 500 POTRONJA 350 350 350 350 350 350 350 2 450 DEFICIT POTRONJA 350 350 350 350 350 350 350 2 450

Raspored vika i deficita izgleda sada ovako: OSOBA PROIZVODNJA A B C D E F G UKUPNO: 500 500 500 400 300 250 0 2 450

Zapaate da je ukupna proizvodnja opala sa 3 500 jedinica na 2 450 jedinica, to je pad za 1050 jedinica. Udeo svakog pojedinca u potronji smanjio se sa 500 na 350 jedinica. Ima li veina pravo dav prinudi manjinu da proizvodi na nivou prologodinje proizvodnje? ak i da to pokua, da li bi manjina proizvodila po standardu koji veina oekuje? Da li bi ih sila naterala da proizvode?12

I na kraju, da li bi veina imala pravo da zadri osobe A, B i C na radnom mestu ukoliko bi ove odluile da ga napuste? Da li bi imala pravo da sagradi zid koji bi onemoguio osobama A, B i C da odu? Pojedini socijalisti u dananjem svetu zauzeli su upravo takvu poziciju. Gvozdena", i zavesa od bambusa", rezultati su odluke veine (ili, u krajnjem sluaju, odluke vladajue klase koja tvrdi da radi u ime veine) da su im potrebni talenti manjine a da, zbog potrebne produktivnosti, veina gradi zidove da bi unutar njih zadrala manjinu. Koji bi, onda, bio podsticaj za ohrabrenje proizvodnje? Je li to podsticaj vlasti (strah) ili podsticaj trita (profit)? Klju za produktivnost jeste podsticaj trita: pravo na to da se zadri ono to je proizvedeno, pravo na privatnu svojinu! Pravo pojedinca na to da pobolja svoj ivot proizvodei vie nego to troi i uvajui to to proizvede. Ovaj ekonomski model ima mnogo oblika primene u savremenom svetu. Jedan od njih odvija se danas u Sovjetskom Savezu, gde je osnovna filosofija koja motivie vlast ta da sve to se u drutvu proizvede pripada celom drutvu. Meutim, ak i tamo, postoji mali postotak prostora na kojem pojedinac moe da zadri ono to proizvede: Prema podacima same vlade... privatni posedi, koji ine jedva tri odsto obradivog zemljita u dravi, daju 30% ukupnih etvenih prinosa, osim penice, 40% ukupnog stonog fonda, 60% roda krompira, 40% sveg povra i mleka, 68% svih proizvoda od mesa. Njihovo voe rada... dva puta vie nego u dravnim vonjacima iste povrine, njihov prinos krompira po hektaru za dve treine je vei od prinosa na kolektivnim dobrima. ak i kod penice, koja je zanemarljiv elemenat u privatnom sektoru, oni proizvode za treinu vie po zasejanoj jedinici od prosenog drutvenog gazdinstva."1 Zato je na tako malom procentu obradivog zemljita moguno proizvesti vie nego na ostalom delu? Zato to proizvoai mogu da zadre ono to proizvedu! Proizvoa ima pravo na privatnu svojinu! Vlasti ne mogu da uzmu ono to je proizvedeno u ovom slobodno-trinom okruenju, nikakvim izgovorom. Ljudi kojima je dozvoljeno da zadre ono to su proizveli proizvodnjom e uvek nadmaiti one kojima se proizvodi oduzimaju u cilju dobrobiti drutva. I niko proizvoaa ne moe naterati da ujednai svoju proizvodnju na slobodnom tritu. ak je i komunistika Kina otkrila ovu istinu - sudei prema lanku u asopisu Tajm" (Time) - o Dun Tan (Jun Tan) brigadi. U toj brigadi, radnicima je dozvoljeno da za sebe zadre sve proizvode koji prelaze preko kvote koju je odredila Vlada. Evo ta kae voda te brigade: Svi seljaci su sreni. Oni rade dva puta vie nego obino zato to znaju da, to vie rade, vie novca mogu da zarade." lanak donosi rezultate kineskog eksperimenta s pravom na privatnu svojinu. Nihova godinja zarada od 201 dolara visoko je iznad nacionalnog proeka u poljoprivredi, koji iznosi samo 91 dolar."2 I pored svih oiglednih primera o mudrosti prava na privatno vlasnitvo, jo uvek ima onih koji se protive ovoj premisi. Jedan od takvih je Nikol Selinder (Nicole Salinger), koji kae: ,,U Francuskoj i nekim drugim zemljama predloeno je da se utvrdi tana razlika izmeu najnie plaenog radnika i najvie plaenog slubenika."3 I poznati ameriki ekonomista Don Kenet Galbrajt (JohnKenneth Galbraith) takoe je eleo da ogranii nagradu za produktivnost:Pre ili kasnije verovatno e biti neko takvo pravilo. Ukoliko radnik zaposlen na tekuoj traci, za puno radno vreme, dobija 12.000 dolara godinje, onda bi vrhunski slubenik plafon zarade, recimo, imao pet puta toliko, dakle 60 000 dolara. To je zarada za ivot."4 Ukoliko vrhunski slubenici u dravi zarauju vie nego to gospodin Galbrajt ili neki vladini birokrati smatraju da treba da zarauju, njihovi prihodi bie redukovani nekim vladinim ukazom. ovek moe samo da se pita ta bi uinio gospodin Galbrajt kada bi pojedinac ija je zarada skresana poeleo da napusti posao zato to smatra da nije dovoljno plaen, pogotovo ako je specijalizovan na nekom polju na kojem jedino on ima iskustva ili mogunosti da posao obavi. Moda bi gospodin Gal-brajt iskoristio silu vlasti da zahteva njegov ostanak. Sledee pitanje na koje gospodin Galbrajt nije odgovorio jeste pitanje ta bi uinio ako niko ne bi eleo da radi zbog toga to plata nije odgovarajua. Ali Selinder i Galbrajt i njihov ekonomski model nisu adekvatno odgovorili ni na pitanje kako e drutvo obezbediti osobi G ono to nije u stanju da obezbedi sama. U sutini, postoje samo dva naina da drutvo zadovolji osnovne potrebe ove osobe. Svaki od metoda uzima viak koji su proizveli produktivniji pojedinci u drutvu i deli ga ili:13

1. dobrovoljno, ili 2. prinudom. Drugim recima, drutvo moe ili da otme viak ili da zatrai od proizvoaa da ga podele sa onima koji su manje produktivni. Dobrovoljno deljenje vika naziva se milosrem; deljenje putem sile naziva se drutvenom dobrobiti. Zamislite samo kakva bi se buka podigla u javnosti kada bi neko ameriko dobrotvorno drutvo odluilo da potrebne prihode prikupi koristei prinudu. Nae potrebe su vee od onoga to elite dobrovoljno da nam date. Uzeemo koliko nam treba." Svaki na taj nain oteen pojedinac oekivao bi od vlasti da natera dobrotvorno drutvo da vrati otetu imovinu. To i jeste jedna od funkcija vlasti: da ispravlja nepravde kao to je nasilno oduzimanje vlasnitva. Vratimo se sada naem ekonomskom modelu. Kako se zove to kada se osobe D, E, F i G udrue da silom uzmu vlasnitvo osoba A, B i C? To se zove kraa. Ako bi grupe A, B i C i D, E, F i G bile razliite nacije, i ako bi ova druga dola da uzme vlasnitvo prve, taj in bio bi nazvan ratom! U svakom sluaju, i pojedinci i nacije koji su oteeni imaju pravo da se brane od napada na njihovu svojinu. Pojedinci imaju pravo na samoodbranu, i to individualno pravo mogu da udrue obrazujui vlast koja opet ima pravo na kolektivnu samoodbranu. Kada se vlasti jednom formiraju, nacije imaju pravo da se ujedine da bi se zatitile od drugih nacija. Ove nacije imaju pravo da unajme pojedince, koji se zovu vojnici, da bi im pomogli u odbrani nacije upravo kao to i pojedinci imaju pravo da zatite svoj ivot i slobodu unajmljujui telohranitelje". Ukoliko pokuaji da se ratom doe do imovine propadnu, oni koji ele tue moraju da stvaraju nove strategije. Jedan od tih metoda. - korienje glasova veine - ve smo razmotrili. Korienje demokratije je metod otimanja vlasnitva od manjine pod bilo kojim izgovorom koji e manjina prihvatiti kao valjan. Zapaate da u pitanjima o kojima se odluuje veinskim glasanjem, ono to veina izglasa obavezuje sve. Ne postavlja se pitanje da li je to to veina eli dobro ili loe: veina vlada! Pitanje, meutim, nikada ne treba da glasi ko je u pravu, ve ta je ispravno. Samo zahvaljujui tome to je veina izglasala da se neto uini, ne sledi nuno da je to to treba uiniti i ispravno. Obratite panju na to da u pravim demokratijama ne postoje manjinska prava: vlada veina. Ukoliko vlast (u ime veine) odlui da obezbedi prava samo manjini, onda se veina mora odrei svojih prava. Manjine ne odreuju ta je pravo a ta krivo. Pravo je pravo, makar svi glasali protiv toga, a krivo je krivo, makar svi, osim Boga, bili za to."5 Pretpostavimo, dalje, da je veina ozakonila svoje glasanje na taj nain to je stvorila vladu, i da su svi obavezni da potuju odluke veine. Mora se postaviti neizbeno pitanje: gde je veina dobila ovo pravo? Ljudi mogu Vladi dati samo ona prava koja i sami poseduju. Ima li pojedinac pravo da uzima od drugog? Imaju li dva pojedinca pravo da uzimaju od grupe drugih pojedinaca? Imaju li tri pojedinca to pravo? Da li grupisanje pojedinaca koji deluju slono donosi to pravo? Moe li grupa ljudi da nazove sebe vlau a onda toj vlasti dati pravo koje pojedinano ne poseduje? Makar ta grupa i bila veina? Moe li ovek izmeniti jednu od Deset Boijih zapovesti, koja glasi Ne kradi" i pretvoriti je u Ne kradi, osim ako veina tako ne izglasa!" Ili u: Ne ukradi, osim onaj deo bogatstva blinjeg koje prevazilazi tvoje sopstveno!" Otimanje tueg vlasnitva - bez obzira na to kakav je moto -zove se kraa. Radio to pojedinac, ili grupa njih, putem institucije koja se zove vlast, svejedno, on je poinio zloin. Druga re za kradu je pljaka, i kada vlasti ozakone uzimanje tueg vlasnitva to se zove legalizovana pljaka. ta se dogaa kada vlast legalizuje krau? Ubeen sam, ve dugo vremena, da isto demokratske institucije moraju, pre ili kasnije, da unite slobodu ili civilizaciju, ili oboje. Kako se ovo dogaa? Usvajanje demokratije... fatalno je za dobru vlast, za slobodu, za zakon i poredak, za potovanje autoriteta i za religiju, i mora da proizvede haos iz kojeg e se izdii nova svetska tiranija. Nikada ne moete imati revoluciju sa ciljem da uspostavite demokratiju. Morate imati demokratiju sa ciljem da imate revoluciju."7 Postoji li jedan oblik vlasti koji titi manjinska prava (ili veinska iz istog razloga), ako za to ve14

nisu kadre demokratije? Oni koji su stvorili ameriku vlast verovali su da zaista postoji nain da se ova vitalna zatita postigne. U Deklaraciji o nezavisnosti" su zapisali: Mi smatramo oiglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki; da ih je njihov Tvorac obdario neotuivim pravima; da se u njih ubrajaju ivot, sloboda i traenje sree. Da bi osigurali ta prava, ljudi meu sobom ustanovljuju drave koje svoju pravednu vlast crpu iz saglasnosti onih kojima se vlada..." Ima, svakako, nekih oiglednih istina" u ovom kratkom paragrafu, a oci-osnivai Amerike bili su ih u potpunosti svesni. Jedna od takvih je i tvrdnja da su ljudi stvoreni jednakima, ali da nisu svi jednaki. Ovo znai da ljudi jednako imaju pristup pravima na ivot, slobodu i vlasnitvo, bez obzira na njihov drutveni poloaj, boju, nacionalnost, pol ili veru. To ne znai da su ljudi jednaki po sposobnostima, linim vrednostima i da svojina meu njima treba jednako da se deli. Ovakav stav bio je izuzetno vaan budui da su oci-osnivai doli iz monarhije, koja je oblik vlasti u kojem pojedinci, samo zbog njihovog poloaja ili drutvenog statusa, imaju vea prava od onih koji su obinog" porekla. Jo jedna oigledna istina" u ovom paragrafu jeste proklamovanje neotuivosti ljudskih prava, to znai da se drugi ljudi ili druge vlasti u njih ne mogu meati. Oci-osnivai pokuali su da odrede koja su to ljudska prava: pravo na ivot, slobodu i traenje sree". (Proklamovali su to ne kao jedina ljudska prava, ve su rekli, izmeu ostalih".) I konano, proklamovali su da je ovek stvorio vlast da bi zatitio svoja neotuiva prava. Dejms Medison Games Madison) je rekao: Vlast je institu-cionalizovana da bi se zatitilo vlasnitvo svake vrste. Ovo predstavlja kraj vlasti koja se jedino trudi da podjednako osigura svakom oveku ono to mu pripada... Ovo nije vlast gde je vlasnitvo... ugroeno... uzimanjem od jedne klase graana zbog koristi ostalih." Sledea dva primera brige o ljudskim pravima mogu se nai u Povelji o pravima" drave Virdinija, usvojenoj 12. juna 1776, i u Ustavu Alabame. Prvi lan Povelje o pravima" drave Virdinije glasi: Da su svi ljudi po prirodi jednako slobodni i nezavisni i da imaju izvesna neotuiva prava, kojih, kada ih unesu u drutvenu dravu, ne mogu ni na koji nain biti lieni, kao ni njihovi potomci." Imenom, to su uivanje u ivotu, slobodi i vlasnitvu, u smislu sticanja i posedovanja imovine, traganja za sreom i sticanja sigurnosti. Deo prvog lana Ustava Alabame glasi: Da je jedini cilj i jedina zakonska namena vlasti da zatiti graanina u uivanju ivota, slobode i imovine, a kada vlast preuzme druge funkcije to je uzurpacija i ugnjetavanje." Poto je vlast akumulacija pojedinanih prava zasnovana na primeni sile u cilju zatite individualnih ili kolektivnih prava na ivot, slobodu i vlasnitvo, mora se obratiti izuzetna panja na to kada se ta mo daje vlastima. Jedno pitanje stalno stoji: koliko se moi moe dati vlastima pre nego to one same postanu neprijatelj ljudskih prava. Dord Vaington (George Washington) je, bavei se ovim problemom, izjavio: Vlast nije raspravljanje, niti je govomitvo. Ona je sila, kao i vatra, opasan sluga i straan gospodar."8 Predsednik Vaington povezao je snagu vlasti sa snagom vatre: obe su korisne i neophodne, ali obe imaju mo da unite. I jedna i druga su opasne za pojedinca. Vlasnik kue, eljan da je ugreje, unosi vatru unutar njenih zidova, ali, da mu ne bi unitila dom, oko nje gradi zidove pei. Oigledno, vatra moe biti korisna i opasna, i ovek mora da upozna njenu prirodu da bi se zatito od posledica. Oni koji stvaraju vlast moraju da izgrade neku strukturu koja bi vlast drala unutar propisanih granica iz potpuno istih razloga: i vlast ima mo da uniti ne samo pojedinca ve i elu naciju. Oci-osnivai Amerike pokuali su da zauzdaju mo vlasti koja moe da uniti prava pojedinaca, koristei kao branu zid Ustava. Ovaj dokument nije imao nameru da ogranii mo naroda. Njegova namera je bila da se ogranii mo vlasti. Obratite panju na to da je vlast ograniena samo na moi koje su pobrojane u prva tri lana Ustava: to su ona tri koja odreuju ovlaenja u zakonodavnim, izvrnim i sudskim ograncima vlasti. Cilj je bio: precizno odrediti mo vlasti u pobrojanim oblastima, i to samo u njima. Neto slino moe se pronai i na polju osiguranja imovine. Postoje dva metoda osiguranja poseda i line imovine: 1. metod osiguranja od imenovanih opasnosti", i 2. metod osiguranja od svih rizika".15

Prvi metod pokriva imovinsku tetu nastalu od izvesnih opanosti pobrojanih u osiguravajuoj polisi. Na primer, imovina je osigurana protiv oteenja od vatre, oluje, vozila itd., zato to su ta oteenja bila ukljuena u polisu. Da bi se dobila odteta, imovina mora biti oteena iskljuivo delovanjem onih nepogoda koje su pobrojane u polisi. Ukoliko bi, na primer, imovina bila oteena snenom lavinom, odteta ne bi bila plaena zato to lavina nije ukljuena u polisu kao mogua opasnost. Kod metoda osiguranja od svih rizika", pokrivena su sva mogua oteenja ili gubici, ukoliko se posebnom klauzulom neki od moguih uzroka ne iskljui. Vlasnik polise mora da proveri da li se teta koja je eventualno priinjena ubraja u pomenute izuzetke. Sledei navedeni primer, to znai da bi vlasniku imovine oteene snenom lavinom teta bila nadoknaena, osim u sluaju da je snena lavina posebno izuzeta iz polise. Vlasti podseaju na ova dva metoda osiguranja: ili mogu imati tano pobrojana ovlaenja, upravo ona koja je narod vlastima dao ili mogu imati svu mo, osim izuzetaka koji se nekim dokumentima posebno ograniavaju. Prvi tip je vlast kod slobodnih ljudi; drugi tip je vlast nad robovima. Kraljevi, diktatori i tirani ele svu vlast u svojim rukama; slobodni ljudi pokuavaju da vlast ogranie na pobrojana specifina ovlaenja. Bilo bi teko ograniiti mo vlasti po metodu svih rizika": svaka mogua instanca na kojoj vlast ne bi smela da deluje morala bi biti navedena. Zadatak koji bi se do detalja opisali precizni uslovi u kojima vlast ne bi mogla da deluje bio bi nemogu, posebno ukoliko bi namera bila da se mo vlasti ogranii. Oci-osnivai Amerike bili su svesni razlike izmeu ova dva metoda i pokuali su da vlast ogranie po formi imenovanih opasnosti": naveli su tana ovlaenja koja se daju vlastima. Kongresu je, izmeu ostalog, dato da: objavljuje rat", da kuje novac", da uspostavi potansku slubu i potanske puteve" i da stvara i snabdeva armiju". Sledei dokaz o njihovoj brizi da se ogranii mo vlastima nalazi se u injenici da su Ustavu dodali Povelju o pravima. Ona su bila specifina ogranienja ovlaenja vlastima. Ali najvee ogranienje svemoi vlasti bio je 10. amandman. On glasi: Prava koja nisu ovim Ustavom data Sjedinjenim Dravama, niti su uskraena dravama, ostavljena su svakoj pojedinoj dravi ili narodu." Drugim recima, oci-osnivai dali su nam oblik vlasti imenovanih opasnosti". Mo vlasti ograniili su samo na ono to je specifino pobrojano u Ustavu. Potvrda ove injenice esto stie od naih kongresmena, mada ree nego ranije. Jedan od zastupnika ove pozicije ograniene moi vlasti, svojim govorom u Predstavnikom domu, 1814, obratio se naciji: Vlada Sjedinjenih Drava je vlada ogranienih moi. Uzmite samo ono to vam je dato; vaa ovlaenja su posebna i odreenai to se mora striktno sprovoditi. Sva ovlaenja koja nisu odreena, ostavljena su dravama ili narodu. Vaa vlast je definisana- ne izvodite nikakva dela... ili zakljuke osim onih koji mogu biti 'neophodni i odgovarajui da bi se mogli izvriti' u okviru prava koja su vam izriito data."9 Na alost, postoje i oni koji veruju da je njihova mo u kongresnim holovima gotovo neograniena. Veina njih poziva se na klauzulu takozvanog opteg blagostanja" u Ustavu, kao na izvor njihove tobonje zakonodavne vlasti u svim domenima. Ova klauzula sadrana je u 1. lanu, odeljak 8, i glasi: Kongres ima pravo da ustanovljuje i ubira poreze, carine, troarine, da plaa dugove i stara se o zajednikoj odbrani i o optem blagostanju Sjedinjenih Drava..." (kurziv je autorov). Dejms Medison, jedan od trojice autora Federalistikih dokumenata", koji su bili objavljeni sa ciljem da amerikom narodu objasne novi oblik vlasti, napisao je o klauzuli Opteg blagostanja" sledee: Ovlaenja, propisanim Ustavom data federalnim vlastima, su malobrojna i ograniena. Ona koja preostaju vlastima drava su brojna i neograniena" (Federalistiki dokument", br. 45). A u Federalistikom dokumentu" br. 41, Medison je pokuao da odgovori zagovorniku iroke interpretacije klauzule Opteg blagostanja" koji je napisao: Ovlaenja... koja treba obezbediti za... opte blagostanje... moraju postati neograniena... u primeni svake sile koja bi moda bila neophodna u cilju... opteg blagostanja." Medison je napisao da oni koji misle da klauzula Opteg blagostanja" daje ogromnu mo Kongresu gree" i da je ideja ovog zagovornika apsurd". Pa ipak, ova tvrdnja uje se irom nacije. Hju Vilijamson (Hugh Williamson) iz Severne Karoline, lan Ustavotvorne skuptine, takoe je zauzeo stav povodom pomenute klauzule, kada je, 1781, napisao sledee: Ukoliko Kongres neogranieno moe da upotrebljava novac u cilju opteg blagostanja, i ako je16

on jedini i vrhovni sudija opte dobrobiti, onda on moe u svoje ruke da preuzme i brigu o religiji; moe da postavlja uitelje veronauke u svakoj dravi, okrugu i parohiji i da ih plaa iz javne blagajne; moe da uzme u svoje ruke i obrazovanje dece, uspostavljajui na isti nain kole irom Unije; moe da preuzme regulaciju i svih ostalih puteva, pored potanskih. Ukratko sve, od najviih stvari dravnog zakonodavstva do najmanjih stvari policije, bie podreeno moi Kongresa. Za svaku stvar koju sam pomenuo traie novac, i to se moe nazivati, ako Kongres poeli, upotrebom radi opteg blagostanja." (Gospodin Vilijamson je zaista bio prorok, ovek ispred svog vremena!) Dakle, oci-osnivai Amerike brinuli su o koliini moi koja treba da poiva na federalnim vlastima. Pokuali su da tu mo ogranie stvorivi Ustav koji vlastima daje samo izvesna, odreena i strogo ograniena, ovlaenja. Frederik Bastiat (Frederic Bastiat), ekonomist, dravnik i pisac, stvarao je tokom godina Druge francuske revolucije iz 1848. On je shvatio da je uzimanje vlasnitva jednom oveku da bi se njime koristio drugi nepravilno, i to je nazvao pljakom. Ukoliko to isto uini vlast, koja ima mo da svoju aktivnost ozakoni, kae Bastiat, onda se ova vrsta krae zove zakonska ili legalna pljaka. U njegovo doba, vlast je sebi uzimala za pravo da ini ono to pojedinci u toj zemlji nisu mogli: oduzimala je imovinu od jednih da bi je dala drugima. U knjizi Zakon, koja se ubraja u klasina dela, napisao je ovo: No, kako se ova legalna pljaka moe prepoznati? Sasvim jednostavno: pogledajte da li zakon uzima od pojedinih osoba ono to je njihovo i daje osobama kojima to ne pripada. Pogledajte da li zakon potpomae jednog graanina na raun drugog, inei ono to taj graanin sam ne bi mogao da uini jer bi poinio zloin. Odbacite zakon bez odlaganja. Ukoliko se takav zakon- koji je pojedinani sluaj- odmah ne odbaci, rairie se, umnoiti i razvie se u sistem."10 Bastiat je napomenuo da se legalna pljaka moe manifestovati u dva oblika: 1. uzimanje imovine vlasniku od strane vlasti i davanje ono me kome ta imovina ne pripada; 2. davanje privilegija jednoj grupi na raun druge. Autor je otiao i dalje, predviajui ta e se dogoditi pod ovakvim sistemom vlasti: Sve dok se priznaje da zakon moe biti obrnut od svoje prave namene, da moe ugroziti imovinu umesto da je titi, dotle e svako eleti da uestvuje u donoenju zakona, ili da bi se zatitio od pljake ili da bi ga zbog pljake koristio."11 Optepoznata istina o legalnoj pljaki moe se izraziti i ovako: Vlast ne moe dati nita to prethodno nije uzela od nekog drugog. Znai, vlast ne moe da bude veliki davalac, budui da nema nita za davanje. Vlast moe samo da uzme. A za one koji zahtevaju da im vlast obezbedi hranu, stanovanje, obrazovanje, oblaenje, medicinsku zatitu, neku zaradicu i rekreaciju- takva ustanova, koja sve ovo izvesnim graanima omoguava, ve postoji. Vlast sve ove usluge obezbeuje- u zatvoru. Postoje dve klase graana u zatvoru: oni koji ove usluge obezbeuju i oni koji ih koriste. Osobe koje koriste ove usluge nisu slobodne da bi ih same obavljale. Oni koji obezbeuju ove usluge slobodni su da dou i odu kad hoe. Oni kojima se usluge ine zovu se zatvorenici, a oni koji usluge obezbeuju zovu se uvari. Vano je ispitati da li vlast postoji da bi zatitila oveka od sebe samoga ili ne. Ovim pitanjem pozabavio se Don Stjuart Mil (John Stuart Mill): Jedina svrha zbog koje se sila s pravom moe upotrebiti protiv bilo kog lana civilizovane zajednice, protiv njegove volje, jeste da sprei da nakodi drugome. Njegovo sopstveno dobro- bilo fiziko, bilo moralno- nije dovoljno opravdanje. On se ne moe prinuditi da neto uradi ili da se od neega uzdri to bi ga uinilo srenijim samo zato to bi to, prema miljenju drugih, bilo mudro ili ak pravilno. Ovo su dobri razlozi da mu se prigovori ili da se zamoli, ali ne da se prinudi ili da se na njega primeni kakvo zlo, u sluaju da postupi drugaije. Da bi se sila opravdala, njegovo ponaanje, od kojeg treba da bude odvraen, moralo bi da bude sraunato na nanoenje zla drugome."12 Dakle, vlast ne postoji da bi zatitila oveka od sebe samoga. Ona ne postoji da bi prerasporeivala bogatstvo od jedne grupe pojedinaca drugoj. Ona ne postoji da bi davala privilegije jednoj grupi na utrb druge. I ona ne postoji da bi delovala u svakoj situaciji koju ljudski um moe da zamisli. Vlast, jednostavno, postoji da bi zatitila individualna prava na ivot, slobodu i vlasnitvo. To je17

njena jedina funkcija. Endrju Dekson (Andrew Jackson) je najbolje sumirao ovakvo miljenje: ne postoji neophodno zlo u vlasti. To zlo postoji samo u zloupotrebi. Ukoliko vlast ogranii sebe na jednaku zatitu svih i, kao to to Nebesa ine s kiom, svoje usluge prospe jednako na visoke i niske, bogate i siromane, bie to beskrajni blagoslov.13

Baklja koja se uzdie u nebo predstavlja vrh Kipa slobode u Njujorku. Veni plamen simbolizuje kontinuitet i trajni proces oienja.

Judin Lajons: Radniki izgubljeni raj (Eugene Lyons, Worker's Paradise Lost, New York: Twin Circle Publishing Co., 1961), str. 217. 2 Revolucija na farmi" (Revolution down on the Farm", Time", November 23, 1981), str. 51. 3 Potroaki izvetaji (Consumer reports", February, 1979), str. 97. 4 Ibid., str. 97. 5 Hauard E. Kerner: Bog, zlato, vlast (Howard E. Kershnen God, Gold and Goverment, Englewood Cliffs, N. J.: PrenticeHall, Inc.,), str. 45. 6 Vojvoda od Nortamberlenda; citirano u: Heri M. Doherti: Pria o Harding tragediji (The Duke of Northumberland, 1931; as quoted in: Harry M. Daugherty, The Inside Story of The Har ding Tragedy (Boston, Los Angeles: Western Islands, originally published in 1932), str. XX. 7 Robert Vel: Republike i demokratije" (Robert Welsh, Republics and Democra cies", American Opinion (October, 1961), str. 9. 8 Navedeno u: Dva sveta (Two Worlds, Benensville, Illinois: FlickReddy Education Enteiprises, 1966), str. 90. 9 Hauard S. Kac: Ratnohukoi (Howard S. Kath: Warmongers, New York: Books in Focus, Inc., 1979), str. 281. 10 Frederik Bastiat: Zakon (Frederic Bastiat The Law, IrvingtononHudson, New York: Foundation for Economic Education, Inc., 1979), str. 21. 11 Frederik Bastiat:Ibid., str. 18. 12 Navedeno u: Cena ne valja" (Quoted in The Price is Not Right", The Free man", 1968), str. 271. 13 Robert V. Remini: Endrju Dekson (Robert V. Remini: AndrewJacson, New York: Harper and Row, 1966), str. 152.

1

18

GLAVA III

OBLICI VLASTIAko demokratski oblik vlasti (vladavina veine) ne titi prava manjine, postoji li oblik vlasti koji to ini? Ako demokratije tite samo jake, ima li oblika vlasti koji titi i jake i slabe? Postoje razliiti oblici vlasti, ali, sutinski, ima ih samo dva: vladavina Boga- teokratija, vladavina oveka- u razliitim oblicima. ovek nema uticaja na pitanje eli li Bog da stvori teokratski oblik vlasti. To je Boja volja. Bog e stvoriti teokratiju ili nee, zavisno od njegove volje. Nae prouavanje oblika vlasti stoga danas, nee razmatrati ovu formu kao dostupnu alternativu. Razliiti su oblici vladavine ljudi. Grupisaemo ih po najeim tipovima: kada ne vlada niko- anarhija kada vlada jedan ovek- diktatura ili monarhija kada vlada nekolicina- oligarhija kada vlada veina- demokratija. Anarhija je oblik vlasti na prelazu izmeu dva druga oblika vlasti. Anarhiju stvaraju oni koji ele da unite odreeni oblik vlasti da bi ga zamenili nekim drugim. I nju moemo iskljuiti kao alternativu. Obino se smatra da je i monarhija, odnosno diktatura, u stvari, oligarhija, tj. vladavina uskog kruga ljudi, vladajue manjine. Svaka monarhija ima mali krug savetnika koji omoguavaju kralju ili diktatoru da vlada, sve dok to ini na nain koji zadovoljava oligarhiju. Pitanje je da li je ikada postojala ista diktatura jednog oveka, bilo gde u svetu, osim moda u nekim izolovanim plemenima ili klanovima. Slian je sluaj sa demokratijom. I ovaj oblik vlasti je pod kontrolom grupe ljudi sa vrha. Ljudi pod demokratskim reimima pripremljeni su da veruju da oni sami zaista uestvuju u donoenju odluka koje vlasti ine, ali, u stvari, uvek postoji uski krug na vrhu koji u ime celine donosi odluke. Znai, jedini istinski oblik vladavine tokom istorije bila je oligarhija, vladavina male grupe ljudi. Da bi dobio dokaz za ove tvrdnje, ovek treba samo da proita Prirunik za obuku armije Sjedinjenih Drava", iz 1928. godine, u kojem se demokratija definie ovako: Vladavina masa. Vlast proistie iz masovnih okupljanja ili nekog oblika direktnog izvravanja. Rezultira vladavinom gomile, a odnos prema svojini je komunistiki- negira pravo na vlasnitvo. Odnos prema zakonu je da ga regulie volja veine, bez obzira na to da li je ona zasnovana na promiljanju ili voena strau, predrasudama i impulsima, bez obuzdavanja i obzira na posledice. Rezultira demagogijom, rasputenou, nespokojstvom, nezadovoljstvom, anarhijom. Demokratija je, prema ovoj definiciji, u stvari, kontrolisana od strane demagoga koji je opisan kao: Govornik koji tei da od drutvenog nezadovoljstva naini kapital i na taj nain zadobije politiki uticaj." Dakle, demagoge obino zapoljavaju oni koji podravaju oligarhijski oblik vladavine da bi stvorili anarhiju ili drutveno nezadovoljstvo, koje e oligarsi pretvoriti u istinsku oligarhiju. Demokratije se pretvaraju u anarhije tamo gde ne vlada niko, budui da oligarsi ele da budu jedini koji kontroliu vlast. A anarhija se zavrava diktaturom ili tiranijom kada oligarhija namee potpunu kontrolu nad ljudima. Definiciju demokratije iz 1928. kasnije su, naravno, u armijskim prirunicima izmenili. Evo kako je glasila u Vojnikom vodiu" iz 1952. godine: Poto su Sjedinjene Drave demokratska zemlja, veina naroda odreuje kako e naa vlast biti organizovana i voena- a to ukljuuje i armiju, mornaricu i vazduhoplovne snage. Narod to ini birajui svoje predstavnike, a ovi ljudi i ene onda sprovode u delo elje naroda."2 (Ovo je udna definicija koja se nudi amerikim borcima: da demokratska politika upravlja oruanim snagama. Ljudi koji su regrutovani ne biraju svoje oficire niti donose odluke o tome kako e se voditi rat!) Dakle, ako su demokratije, u stvari, oligarhije u kojima su na vlasti manjine, postoji li neki oblik vlasti koji titi prava kako manjine tako i veine?19

Postoji, i zove se republika. Definie se ovako: Vladavina po zakonu: republika. U republikom obliku vlasti, snaga lei u pisanom Ustavu, a mo vlasti je ograniena tako da ljudi za sebe zadravaju maksimum vlasti. Kao dodatak ograniavanju moi vlasti, vodi se rauna i o ograniavanju vlasti samih pojedinaca da ne bi ugrozili prava kako veine tako i manjine. Moda bi najjednostavniji metod ilustrovanja razlike izmeu oligarhije, demokratije i republike bio da prodiskutujemo o scenariju nekog klasinog kaubojskog filma drugorazredne produkcije. Po ovom scenariju, koji je bioskopski posetilac video bar stotinu puta, brutalni razbojnik ujae u gradi upuca mirnog gradskog trgovca izazvavi ga prethodno na dvoboj. erif uje pucnjavu i dolazi na scenu. Pita okupljenu gomilu ta se dogodilo i oni mu ispriaju priu. erif onda hapsi razbojnika i vodi ga u gradski zatvor. Negde u pozadini, obino u salunu, neki ovek se penje na sto, dri vatreni govor i podbunjuje gomilu da uzme zakon u svoje ruke i linuje razbojnika. (Ovaj pojedinac je po definiciji demagog). Grupa odluuje da treba da preduzme takvu akciju (zapazite da je grupa sada prerasla u demokratiju u kojoj vlada veina), i kree na ulicu. (Sada je to ve rulja). Stie do zatvora i zahteva da joj se razbojnik preda u ruke. Iz rulje govori glas veine: razbojnik mora da visi. erif se pojavljuje pred demokratijom" i objanjava da razbojnik ima pravo na suenje pred porotom. Demagog se suprotstavlja izjavom da je veina odluila da razbojnik mora da visi. erif objanjava da je njegova uloga da zatiti prava pojedinca, bio on nevin ili kriv,vsve dok taj pojedinac ne dobije priliku da se po zakonu brani na sudu. erif dalje kae da veina ne moe ovom pojedincu da ukine to pravo. Demagog nastavlja sa podbunjivanjem demokratije" da linuje razbojnika, ali erif je ubedljiv i uverava ih da on upravo postoji da bi titio i njihova prava. Scena se obino zavrava tako to ljudi odlaze ubeeni snagom erifovih argumenata. Republikanski oblik vlasti je trijumfovao nad demokratskim" oblikom akcije gomile. Ukratko, erif predstavlja republiku, demagog kontrolora demokracije, a gomila demokratiju. Republika priznaje da ovek ima izvesna neotuiva prava i da je vlast uspostavljena da bi zatitila ova prava, ak i od delovanja veine. Zapaate da republika" mora da bude ubedljiva pred demokracijom" i da e nastaviti da postoji sve dok ljudi prepoznaju vanost ovog koncepta. Ako ljudi poele da zbace republiku" (erifa) oni, svakako, imaju mo (ali ne i pravo) da to uine. No, neosporna snaga argumenata republike" ubedie gomilu da je to najpoeljniji oblik vlasti. Postoje i drugi primeri koji potvruju istinitost ovakve postavke. Jedan od njih je u Bibliji. Republika, oblik rimske vlasti, oprala je ruke" poto je pronala da Isus nije kriv ni po jednoj optubi, i predala Ga u ruke demokratiji" koja Ga je kasnije razapela. Lako je uvideti kako demokratija moe da se preokrene u anarhiju kada pojedini uzurpatori ele njome da manipuliu. Ukorenjene teze o veini mogu se preokrenuti tako da nanesu nepravdu nekom pojedincu ili grupi pojedinaca. Ovo, zatim, postaje izgovor uzurpatorima da prigrabe totalnu vlast, a sve pod plastom poboljanja situacije". Aleksander Hemilton (Alexander Hamilton) bio je svestan ove tenje demokratskih oblika vlasti da unite (pocepaju) same sebe, pa je napisao: Mi sada obrazujemo republikansku vlast. Istinska sloboda ne lei u ekstremima demokracije ve u skromnoj vlasti. Ako previe inkliniramo demokraciji, brzo emo zavriti u monarhiji (ili nekom drugom obliku diktature)." I drugi su osetili potrebu da skrenu panju na opasnosti demokratskog oblika vlasti. Dejms Medison je napisao: ,,U svim sluajevima u kojem je veina ujedinjenja zajednikim interesom ili strau, prava manjine su u opasnosti."3 Don Adams (John Adams) je rekao: Nesputane strasti proizvode iste posledice, kod kralja, plemstva ili kod gomile. Iskustvo celokupnog oveanstva je pokazalo da sklonost ka neobuzdanoj primeni moi uvek preovlada. Stoga je neophodno odbraniti pojedinca od veine (u demokraciji) kao i od kralja u monarhiji."4 U demokratiji, onda, mo daje pravo. U republici pravo daje mo. U demokratiji zakon ograniava ljude. U republici zakon ograniava vlast. Kada je Mojsije doneo ljudima Deset zapovesti, one su bile urezane u kamen. Ljudi nisu glasali da li da ih prihvate. Bile su im ponuene kao Istina i bile su urezane u kamen da ljudi naue da ih ne mogu izmeniti glasanjem veine. No ljudi su, svejedno, Zapovesti odbacili, isto kao to mogu da odbace principe republikanskog oblika vlasti, ako tako odlue da uine.20

Iako oci-osnivai Amerike nisu zakone urezali u kamen, ljudima su pokuali da ogranie pravo na njihovo neovlaeno menjanje. Pravila o menjanju ili dopunjavanju Ustava vrsto su ugraeni u lanove tog Ustava. Dord Vaington je, naputajui mesto predsednika, u oprotajnom obraanju narodu Amerike, govorio i o dopunjavanju Ustava: Ukoliko je, po miljenju naroda, preraspodela ili modifikacija vlasti pogrena u ponekom delu, neka se popravi amandmanima na nain koji Ustav to propisuje. Ali, neka ne bude promene uzurpacijom, jer, mada ona u nekoj instanci moe biti instrument dobra, obino je oruje kojim se unitavaju slobodne vlasti". Negde u isto vreme, britanski profesor Aleksander Frejzer Tejlor (Alexander Fraser Taylor) je napisao: Demokratija ne moe da postoji kao stalni oblik vlasti. Ona moe da postoji samo dotle dok glasai ne otkriju da za sebe mogu da izglasaju bogate darove iz dravne kase. Od tog trenutka pa dalje, veina uvek glasa za kandidata koji obeava najvee zahvatanje iz dravne blagajne, to rezultira kolapsom demokratije, zbog labave fiskalne politike, a posle nje obavezno sledi diktatura." Ovde je naglaena procedura prema kojoj se demokratski, pa ak i republikanski, oblici vlasti mogu preokrenuti u diktature. Ovu tehniku preobraaja demokratije u diktaturu izneo je, godine 1957, lan Sekretarijata komunistike partije ehoslovake Jan Kozak (Jan Kozak), u knjizi pod naslovom: Kako je parlament preuzeo revolucionarnu ulogu u prelasku na socijalizam i uee narodnih masa. Amerika verzija njegove knjige nosi naslov: Bez ispaljenog metka; komunistika strategija podrivanja predstavnike vlasti. Gospodin Kozak opisuje takozvano stezanje kleta", metod po kojem zaverenici mogu da koriste parlament- pritisak odozgo" i gomilu, pritisak odozdo"- da bi demokratiju pretvorili u diktatura. Gospodin Kozak ovako objanjava strategiju: Prethodni uslov za izvoenje fundamentalnih drutvenih promena i omoguavanje upotrebe parlamenta u svrhu transformacije kapitalistikog drutva u socijalistiko je: a) izboriti se za vrstu parlamentarnu veinu koja e osigurati i razviti snaan 'pritisak odozgo', i b) postarati se da ova vrsta parlamentarna veina ima uporite u revolucionarnoj aktivnosti irokih radnikih masa koje vre 'pritisak odozdo'."5 Ovo to je izneo gospodin Kozak predstavlja plan preuzimanja vlasti u pet etapa. Prvi korak sastoji se od infiltriranja zaverenika u vlast (pritisak odozgo"). Drugi korak je stvaranje istinske ili tobonje nevolje, obino putem delovanja same vlasti ili neke situacije u kojoj je vlast trebalo da dejstvuje, a nije. Trei korak je da gomila koju je okupio pravi ili tobonji problem, stvoren od strane vlasti ili zaverenika, zahteva da se problem resi akcijom Vlade (pritisak odozdo"). etvrti korak je popravljanje stvarne ili tobonje situacije od strane zaverenika u vlasti podnoenjem nekih ugnjetakih zakona. Peti korak je ponavljanje poslednja tri. Zakoni koje vlast donosi ne reavaju problem i gomila zahteva nove i nove zakone sve dok vlast prirodno ne postane totalitarna, jer poseduje svu mo. A potpuna mo je i bila cilj onih koji su problem izazvali. Plan je, kako je u svojoj knjizi Svetska revolucija napisala Nesta Vebster (Nesta Webster), sistematski pokuaj izazivanja nevolja s namerom da se one iskoriste. Ovu tehniku koristio je, uz neznatne izmene, Adolf Hitler koji je lanove svoje partije slao na ulice (pritisak odozdo") da izazivaju teror, za koji je kasnije optuivao Vladu (pritisak odozgo"). Nemaki narod, kojem je Hitler rekao da reim na vlasti- koji je ak donosio i represivne zakone- ne moe da zaustavi teror, posluao je tog istog oveka koji je nudio spas: Adolfa Hitlera. On je bio u poziciji da prekine teror. Jer, on je i bio taj koji ga je prouzrokovao! Obeao je da e mu stati na put kada dobije vlast u svoje ruke. Narod je poverovao Hitleru i izabrao ga za kancelara. Kada se dokopao poloaja, opozvao je svoje jurinike i teror je prestao, upravo kao to je i obeao. Hitler je postao heroj: uinio je ono to je rekao. Postoje ljudi koji su tu istu strategiju prepoznali na delu i prilikom donoenja 18. amandmana na Ustav. Bio je to amandman o prohibiciji". Ukoliko je stvaranje jednog organizovanog sindikata kriminala bio razlog za donoenja ovog amandmana, onda ono to se dogodilo ima smisla. Ko god bar malo poznaje ljudsku prirodu, shvatio je da ovaj amandman nee spreiti ljude da piju; on e samo naterati ljude da piju ilegalno. Amerikanci su na prohibiciju odgovorili tako to su alkohol kupovali od onih koji su bili spremni da reskiraju kazne zbog ilegalne prodaje. to je vlast vie pritezala ilegalnu prodaju pia, to je sve vie ila naruku onima koji su hteli da stvore organizovani kriminal. to je pritisak bio vei, i cene pia postajale su vee. Kako su cene rasle, tako su i prodavci pia postajali sve beskrupulozniji. to beskrupolozniji prodavci, to vei kriminal na ulicama. to je bio vei kriminal na21

ulicama, vei je bio i pritisak na prodavce alkohola. Na kraju, preiveli su samo najnemilosrdniji. A cena piu je skoila ak i vie, jer je njegova proizvodnja bila istinski rizik. Amerikanci su mislili da e gangsterski sindikat koji je preiveo pritisak vlasti nestati poto se prohibicija ukine. Meutim, sindikat je opstao, produavajui muke naroda. Neki poznati Amerikanci izvukli su korist od prohibicije. Frenk Kostelo (Frank Costello), takozvani 'premijer podzemlja'... rekao je Piteru Masu (Peter Maas), autoru knjige Valanijevi papiri, da su Dozef Kenedi (otac pokojnog predsednika Dona Kenedija) i on bili partneri u poslu s alkoholom."7 Ova zaprepaujua veza izmeu organizovanog kriminala i oca pokojnog predsednika potvrena je u lanku asopisa Parejd" (Parade) od 16. novembra 1980. godine. Sveiji obrazac ove tehnike koristili su oni koji su eleli da produe rat u Vijetnamu. Strategija je primenjivana tokom celog rata s izuzetnom efikasnou. Jedna od injenica ekonomskog sistema u Americi jeste da se na eku kojim se dobija plata na dnu nalazi ime poslodavca, na vrhu ime zaposlenog. Sve dok zaposleni radi kako mu poslodavac kae, on dobija ekove od plate. Kada prestane da ini ono to mu poslodavac kae, ekovi se vie ne izdaju. Isti princip trebalo je da vai i prilikom popunjavanja fondova dravnih univerziteta tokom Vijetnamskog rata. Veliki procenat antivladinih i antiratnih protestanata doao je iz koleda irom SAD. Ove kole je obilato finansirala ista vlast protiv koje su studenti protestvovali. Pa ipak, finansiranje od strane federalnih vlasti se nastavilo. Drugim reima, zaposleni (kole) je pravio proizvod (antiratne proteste) koji je zadovoljavao poslodavca (federalnu vladu). Sve dok je poslodavac zadovoljan, ekovi stiu. Da li je mogue da je vlast, delujui kao pritisak odozgo", namerno nastavljala da finansira kole koje su proizvodile antivladine disidente, pritisak odozdo"? Je li mogue da je cilj vlastima bio da produe rat? Je li mogue da je ovo bio metod kojim je narod Amerike bio pripremljen da podri takozvanu strategiju amerikog uea u ratu ne smemo pobediti"? Ovaj narod je, bar do rata u Koreji, verovao da njegova vlast na prvom mestu treba da izbegava rat, a da, kada je ve u njemu, treba da uini sve da bi ga to pre dobila i zavrila. Ali, strategija tokom Vijetnamskog rata bila je da se ne srne pobediti, ve da se moraju nai naini da se rat to vie produi, a antiratni protesti su i stvoreni upravo s tim ciljem. Sve je bilo jednostavno. Od strane glavnih medija, koji su pratili svaki skup na kojem je bilo vie od tri demonstranta, javnosti je saoptavano da je suprostaviti se ratu neameriki. Demonstranti su inili sve da diskredituju ameriku zastavu, dravu i vojsku. Da bi to uradili, spaljivali su zastavu, izvodili razne opscenosti i nosili zastavu neprijatelja, Vijetkonga. Sve ove aktivnosti bile su sraunate da narodu Amerike saopte da ima samo dve mogunosti u ratu: 1. da podri svoju vlast, ma kakvu akciju ona u tom ratu preduzela ili 2. da se prikljui protestantima u kritici rata, spaljujui zastavu, inei opscenosti i nosei zastavu neprijatelja. Za vreme toga rata je nastao popularan slogan: Vaa zemlja: volite je ili je napustite." Ponuene su samo dve opcije: ili podrite Vladu u strategiji ne smemo pobediti" ili napustite zemlju. Tradicionalni cilj svake ratne strategije, pa i amerike, pobeda, nije ponuen kao alternativa. Najoitiji, mada ne i iroko shvaen, primer strategije ne smemo pobediti" bio je korienje mirovnog" znaka koji nastaje irenjem kaiprsta i velikog prsta u obliku slova ,,V". Ovaj gest, jo za vreme Drugog svetskog rata, nainio je popularnim Vinston eril (Winston Churchill). On je tada predstavljao simbol pobede, viktorije". (Niko nije objasnio kakve veze ima slovo ,,V" sa reju mir" no, nema veze, namera je bila da se Amerikanci naviknu da misle o miru" a ne o pobedi u Vijetnamskom ratu.) Strategija je delovala. Ameriki narod je dozvolio svojim vlastima da ponu rat u kojem cilj nije bila pobeda, i on je trajao dugih deset godina. Poznata je injenica da je najdui put okonanja rata pobeda- uskratiti neprijatelju materijal koji mu je potreban da bi rat vodio. Godine 1970. podneta je peticija protiv jedne oigledne neloginosti: Amerika je snabdevala Sovjetski Savez vojnim materijalom dok je SSSR dobavljao oko 80 odsto ratnog materijala za Severni Vijetnam. Ovu peticiju svojim potpisima podralo je oko etiri miliona Amerikanaca, pa ipak ona nije dobila gotovo nikakvu medijsku panju. Kada su potpisi prikupljeni, poslati su senatorima i kongresmenima Sjedinjenih Drava ali nije uinjeno nita. Pomo Sovjetskom Savezu i trgovina s njim je22

nastavljena. Oni koji su organizovali ovu peticiju i prikupili potpise nisu ni sanjali da bi rat bio zavren za kratko vreme da su obustavljeni ova pomo i trgovina. Strategija je ponovo delovala. Amerikanci, kojima se nije nudila pobeda kao alternativa, smeteni demostracijama na kojima se trailo da se rat zavri, podrali su Vladinu strategiju ne smemo pobediti". Rat se nastavljao, spiskovi poginulih amerikih boraca su se uveavali, kao i bezbrojne rtve meu Vijetnamcima, na obema stranama. Bilo je jo onih koji su zbog svojih ciljeva koristili strategiju koju je obelodanio Kozak. Jedan od njih je 1965. godine to objasnio ovako: 1) mirni demonstranti izau na ulice, 2) rasisti protiv njih primene nasilje, 3) Amerikanci zahtevaju donoenje federalnog zakona, 4) Administracija inicira mere za hitnu intervenciju i po mone zakone. Autor ovih rei bio je Martin Luter King (Martin Luther King, Jr) i one su se pojavile u Satrdej rivjuu".8 Izgleda da je gospodin King nekako uo za knjigu Jana Kozaka, budui da su mu metodi gotovo identini. Oni koji su prouavali prolost gospodina Kinga, pre nego to je postao voa borbe za graanska prava u Americi, sigurni su da je King bio u prilici da sam proita i proui Kozakovu knjigu. List Kurir", iz Auguste u Dordiji, u broju od 8. jula 1963. godine, doneo je fotografiju gospodina Kinga u Hajlender koli u Montiglu, drava Tenesi, za vreme vikenda, na praznik rada, 1957. Ova kola ima zanimljivu istoriju. Posle Kingove posete, vlasti Tenesija su kolu zatvorile 1960. godine, poto su se uverile da su glasine koje o njoj krue tane. kola je nazvana sastajalitem poznatih komunista i njihovih istomiljenika" kao i kolom za obuku komunista."9 Druenje gospodina Kinga s komunistima i Komunistikom partijom nije se zavravalo samo na sastancima preko vikenda u Hajlender koli, jer su ga komunisti doslovno okruivali dok je planirao svoje aktivnosti u odbrani graanskih prava. Veleasni Jurija J. Filds (Uriah J. Filds), crni svetenik koji je bio Kingov sekretar, o druenju s njim napisao je sledee: King pomae razvoj komunizma. Okruen je komunistima. To je glavni razlog zbog kojeg sam s njim prekinuo odnose. Slab je na komunizam."10 Jo jedan ovek je svedoio o umeanosti komunista u Kingov rad. To je bio Karl Pran (Karl Prussion), bivi dvostruki agent FBIa. Gospodin Pran je svedoio 1963, a posle pet godina prisustvovanja sastancima Komunistike partije u Kaliforniji: Zaklinjem se i tvrdim da je na svakom sastanku Martin Luter King uziman za primer osobe koju treba pratiti i podravati u komunistikoj borbi u mnogim pitanjima rasne politike."11 Dakle, gospodin King je, svakako, imao mogunost da proita knjigu Jana Kozaka, i bio je okruen onima koji su itekako bili upoznati s metodama komunistikih stratega. King je ak strategiju stavio na papir- da je svi vide. Svrhu pokreta za graanska prava su najbolje okarakterisala dvojica bivih predsednika Amerikog advokatskog udruenja, Lojd Rajt (Loyd Wright) i Don Seterfild (John C. Satterfield). O dostignuima" Pokreta napisali su sledee: To je 10% graanskih prava i 20% proirenja federalne izvrne vlasti. Aspekt graanskih prava ovog zakonodavstva je samo plat; nekontrolisana federalna izvrna vlast je telo."12 Znai, glavni cilj gospodina Kinga bio je da povea ulogu vlasti u svakodnevnom ivotu Amerikanaca.

MARTIN LUTER KING (19291968), ameriki crnaki svetenik, osniva skupa hriianskh voa amerikog juga (1957), Kao ideolog nenasilja u borbi za rasnu ravnopravnost u SAD, 1964. dobija Nobelovu nagradu za mir. etiri godine kasnije, izgubio je ivot u atentatu.

1 2

Robert Vel u American Opinion", (October, 1961), str. 27. Ibid.23

The Freeman" (October 1981), str. 621. Ibid 5 Jan Kozak: Bez ispaljenog metka (Jan Kozak: And Not A Shot is Fired, New Canaan, Connecticut: The Long House Inc., 1957), str. 16. 6 Nesta Vebster: Svetska revolucija (Nesta Webster: World Revolution, London: Con stable and Company, Ltd., 1921), str. 31. 7 Pravi odgovori" (The Right Answers", The Review of the News", October 3, 1973). 8 Martin Luter King, junior: citirano prema Edvard Grifin: Okrutnije od rata" (pam flet) u Satrdej rivjuu" od 3. aprila 1965. (Martin Luther King Jr., Saturday Review", April 3,1965; as quoted by C. Edvard Griffin: More Deadly Than War"- pamphlet; Thousand Oaks, California: 1969, str. 27.). 9 The Augusta Courier" (July 8,1963), str. 4. 10 V. S. Mek Birni: Istina o Martinu Luteru Kingu (W. S. McBirne: The Truth About Martin Luther King, Glendale, California: Community Churches of America), str. 23. 11 Kopija overene, pod zakletvom date, izjave u posedu autora, datirana 28. septembrom 1963. 12 Alen Steng: To je veoma jednostavno (Alan Stang: It is Very Simple, Boston, Los Angeles: Western Islands, 1965), str. 158.4

3

Kadar iz filma Dlana Karpentera .Oni ive" (1988)

24

GLAVA IV

EKONOMSKI TERMINIDa bismo itaocu olakali razumevanje vienja istorije kao zavere, bie od pomoi da na ovom mestu definiemo neke ekonomske termine. Dva takva termina su: - potrona roba: koja se nabavlja da bi se troila (hrana, pie, itd), - kapitalna dobra1: sredstva koja se koriste za proizvodnju potrone robe. Razlika izmeu ova dva ekonomska termina moe se ilustrovati jednostavnim primerom kakav je neko primitivno pleme u dalekoj dungli. Njihov jelovnik sastoji se, recimo, od zeca (potrone robe), koji prvo mora da bude uhvaen da bi mogao da bude pojeden. Plemenski lovac je brzo nauio da je zec izuzetno hitar i da je prilino teko obezbediti dnevni obrok. Ali, koristei svoju inteligenciju, lovac pronalazi primitivnu praku koja e mu pomoi prilikom hvatanja potrone robe. U momentu kada je nainio praku, postao je kapitalista, zato to je praka kapital: pomae lovcu da dobije potronu robu. Mogue je stoga kapitalizam ovako definisati: Kapitalizam je svaki sistem koji koristi kapitalna dobra za dobijanje ili proizvodnju potrone robe. Zapaate da su po ovoj definiciji ak i najprimitivniji sistemi kapitalistiki ukoliko koriste kapitalna dobra za zadovoljenje svojih potreba u potronoj robi. Ako nastavimo tom logikom, onda je praka efikasna samo ako lovac pristane da je upotrebi, a bez njegovog napora ona je beznaajan komad drvea. Praki lovac daje svrhu samo ako je upotrebljava. Iz ovoga sledi da sticanje potrone robe ne zavisi iskljuivo od kapitalnih dobara ve i od onoga ko taj kapital koristi. Ljudski rad je kljuni sadraj svake kapitalistike ekonomije. Bez ljudskog rada potrona roba ne bi bila proizvedena. Ako lovac ne bi eleo da obezbedi potrebnu potronu robu korienjem svog kapitalnog dobra, ostao bi gladan, kao i svi ostali koji zavise od njegovog rada. Poveanje broja saplemenika koji poseduju kapitalna dobra, tj. prake, ni u kom sluaju nee olakati problem. Jedini nain sricanja potrone robe za pojedinca jeste korienje njegovog kapitala u tu svrhu. I bez takve odluke nee se proizvesti nita. Osnovno kapitalistiko drutvo je ono, dakle, u kojem sve stvari postaju kapitalna dobra, ukljuujui i individualni rad svih pojedinanih radnika koji pripadaju drutvu. Pojedinac i sam postaje osnovno kapitalno dobro, jer bez njegovog rada ne bi bila proizvedena potrona roba. Za neke, na alost, logino proizlazi da drutvo ima pravo da osigura da se taj rad obavlja u cilju proizvodnje, ak i ukoliko pojedini lanovi drutva ne ele da bilo ta proizvode. Sovjetski Savez je, na primer, prisiljavao ljude (osnovna kapitalna dobra) da rade protiv sv