Engleski romantizam

Engleski romantizamJedna od najvanijih crta engleske knjievnosti do kraja XVIII veka ostae sentimentalizam odnosno insistiranje na oseajnosti kao vrhunskom kvalitetu u pesnitvu. Smatra se da je ova dominanta engleske knjievnosti XVIII veka bila odluujui korak u pravcu romantiarskog sentimentalizma kao antiklasisicistike tendencije. Edvard Jang i Tomas Grej, utemeljivai grobljanske lirike, isticali su znaaj oseajnosti i originalnosti kao suprotnost klasicistikom ugledanju na uzore. Ve u ovom periodu bie formulisane osnovne ideje kasnije romantiarske poetike kao to su stvaralaki genije, boje nadahnue, oseajnost.

Prvi pravi teoretiar engleskog romantizma bio je Vordsvort. Predgovor ''Lirskim baladama'' iz 1800. koje je Vordsvort sastavio zajedno sa Kolridem smatra se manifestom nove romantine kole u Engleskoj. Vordsvort i Kolrid, u nauci poznati kao ''lakisti'' ili ''jezerski pesnici'', sastavili su zbirku balada tako to je Vordsvort kroz umetniku obradu teme iz svakodnevnog ivota uinio neobinim i interesantnim dok je Kolrid udesne i fantastine teme obradio tako da donesu univerzalne i optevaee istine.

Vordsvort i Kolrid nisu sluajno odabrali formu balade. Engleski romantizam je karakteristian po upotrebi slobodnih formi u poeziji; skoro da uopte ne koriste sonet ili menjaju njegov tradicionalni oblik kao to je to Kits inio. esto koriste odu kao antiki oblik sa slobodnom formom (uvene su Drajdenove nepravilne ode) i baladu kao metriki nekanonizovanu formu narodne knjievnosti. Klasicizam potpuno marginalizuje formu balade, ona ak i ne pripada klasicistikom lirskom kanonu. Odabravi ovu pesniku formu Vordsvort i Kolrid su jasno naglasili svoj antiklasicistiki stav. Pored toga, balada je lirsko-epski anr to znai da pored lirskih elemenata ima i narativni karakter odnosno balada po svojoj definiciji podrazumeva meanje knjievnih rodova i anrova to je nezamislivo u poetici klasicizma. Vordsvort ide korak dalje i pie balade u dijalokoj i monolokoj formi.Najmonije pesniko sredstvo jeste jezik. On pokree svet i izbacuje ga iz uobiajenog poredka otkrivajui istinu i sutinu stvari. Vordsvortovo shvatanje pesnikog jezika odnosno njegov zahtev da se poezija vrati jednostavnom, obinom jeziku, nuno je posmatrati u kontekstu engleske poezije XVIII veka. To je period kasnog klasicizma kada engleskom poezijom vlada tzv. jufjuizam odnosno nastojanje da jezik poezije razlikuje od svakodnevnog jezika kroz estu upotrebu perifraza pa se tako umetso ptica govorilo ''pernato pleme''. Jedina svrha gomilanja perifraza bila je u ouvanju dostojanstva pesnikog jezika.

Vordsvort ustaje protiv ovakvo shvaenog pesnikog jezika i trai vraanje obinom govoru, jeziku obinih ljudi. To nije znailo banalizovanje pesnikog jezika jer poezija ne trpi banalnost ve je Vordsvort imao na umu jednostavan jezik obojen matom.

Za Kolrida Vordsvortova teza nee biti sasvim prihvatljiva, tanije ona jeste prihvatljiva za odreenu vrstu poezije ali naelno nije jer poetski izraz pre svega mora biti artificijelan pesniki izraz.U svojim teorijski razmatranjima Vordsvort pokuava da da odgovor na pitanje ''Ko je pesnik?'' i ''ta je poezija?''

Najea tema engleskog romantizma koja ostaje aktuelna u poeziji do Bodlera jeste tema usamljenog pesnika koji luta svetom traei istinu. Tema usamljenosti, pri tome, ima ambivalentan znaaj. Za Vordsvorta usamljenost nije negativno stanje ve prednost pesnika kojom se on razlikuje od gomile. Usamljenost pribavlja pesniku dostojanstvo. S druge strane, usamljenost stvara ukletog pesnika jer on nigde i nikada ne nalazi smirenje.

Po Vordsvortovom miljenju pesnik je ovek obdaren ivotnom oseajnou koji poseduje razvijen visok stepen empatije, uivljavanja u svoje likove.Zbog ove svoje sposobnosti pesnik predstavlja vezivno tkivo u ljudskom drutvu. Engleski romantizam aktualizuje znaaj odnosa pesnik - drutvo pa e svi znaajni engleski teoretiari romantizma promiljati ovaj odnos istiui njegov drutveno-politiki znaaj. Dok pesnici nemakog romantizma radije u mati bee u egzotine krajeve, Vordsvort smatra da pesnik mora biti drutveno-politiki angaovan tj. mora se baviti stvarima svakodnevice. Od drugih ljudi pesnik se razlikuje intenzitetom svojih oseanja jer osea vie i bolje.Po Vordsvortovom miljenju poezija je najfilozofskiji nain pisanja jer je predmet kojim se bavi istina i to ne individualna i statina ve opta i delatna. Poezija omoguava najvii oblik saznanja, intuitivno saznanje koje predstavlja najkrai put do univerzalnog saznanja a do kog se dolazi kroz uivanje.

Za Vordsvorta svaka dobra pesma je ''spontani izliv snanih oseanja''. Meutim, ovo nije jedini uslov. Svaki dobar pesnik duboko je zamiljen nad svojom pesmom jer misli moraju da obuzdavaju i usmeravaju priliv tih ''snanih oseanja'' koja su ''olienje svih naih minulih oseanja''. itava poezija potie iz oseanja proivljenih u prolosti kojima se pesnik vraa u spokojstvu duhu, kada je proivljeno racionalizovano. Cilj poezije je da proisti i pojaa emocije, da ih koncentrie i u pesnikoj dui i kod itaoca.Kolrid, iako Vordsvortov prijatelj i saradnik, pokazuje znatne razlike u pogledu pesnikog stila i teorijskih shvatanja. Svoja razmiljanja Kolrid je sakupio u autobiografskom delu ''Biografija literarija'' koje ima knjievno-teorijski karakter. Kolrid je prvi engleski pesnik koji je upoznao Englesku sa filozofko-poetskim stavovima nemakih romantiara budui da je stvarao pod uticajem Kanta, elinga i brae legel.

Kolrideva izlaganja o imaginaciji, mati mahom su preuzeta i nesistematina ali su u noknj. ostala uvena i uticala su na teorije drugih romantiara u Engleskoj ali i na stilske formacije koje e tek doi poput simbolizma.

Kolrid razlikuje primarnu matu, koja podrazumeva ovekovu svest o samom sebi i sopstvenoj egzistenciji, od sekundarne mate koja podrazumeva mo koja rastapa, rastae i raspiruje da bi ponovo stvarala - to je pesnika imaginacija. Trei i najslabiji stupanj imaginacije Kolrid naziva ''fancy'' a tumai ga kao duhovitost, matovitost, rasporeivanje gotovih i odreenih predmeta. Pesma je proizvod sekundarne mate i kao takva suprotna je naunom radu jer je njen neposredni cilj zadovoljstvo a ne istina. Glavno svojstvo pesnike strukture po kome se ona razlikuje od svih drugih vrsta sastava jeste u tome to je pesma u stanju da prui zadovoljstvo kako u celini tako i u delovima koji ine organsko jedinstvo pesme. Nita unutar pesme ne moemo promeniti a da ne naruimo njenu lepotu - ovaj stav u budunosti postaje osnova strukturalizma.

Pesma je specifina umetnika tvorevina i po tome to itaoca na dalje itanje, iji je krajnji cilj zadovoljstvo, ne sme da goni misao ''ta e biti dalje''. Ovaj stav anticipira jedan od stavova moderne teorijske misli odnosno uverenje ruskih formalista da je svaka re u poeziji sama za sebe bitna, svaka mora biti predmet panje, svaka je isturena u prvi plan.poput Vordsvorta i Kolrid visoko ceni ulogu pesnika u drutvu - pesnik pokree celo ljudsko drutvo a poezija ima posrednu ulogu izmeu oveka i prirode.

Kolridevo shvatanje lepog predstavlja asimilaciju Kantovih stavova - lepo je ono to se dopada bez interesa pa i protiv interesa, ono to odraava jedinstvo u mnotvu, stapanje raznovrsnog.

Pesnik ne podraava ono to posmatra ve svojim pesnikim oblikovanjem dovrava ono to je u prirodi zapoeto a nije deovreno; kao takav stvaralac, on je novo boanstvo.

Priroda ima mo da humanizuje prirodu tako to ljudskim mislima, strastima i oseanjima proima fiziki svet (legelova ideja).

eli je svoje poetike ideje objavio pod naslovom ''Odbrana poezije''. Delo je inspirisano satirinim natpisom ''etiri doba poezije'' izvesnog Pikoka koji je tvrdio da je vreme poezije prolo jer se svet civilizovao. Civilizovanom svetu pesnici, bolesni varvari, nisu potrebni.

Po elijevom miljenju pesnici su, u moralnom smislu, najbolji ljudi jer su u stanju da prevaziu sopstvenu subjektivnost i stave se u slubu opteoveanskih interesa. Poeziji nije potrebna civilizacija jer ona nema potrebu za tehnikom vetinom i usavravanjem, s druge strane, da nema poezije ljudski ivot ne bi imao smisla i pored civilizacijskog napredka. Jedino poezija jami duhovni napredak ljudi jer su njoj definisani etiki ideali. Iako je u celini izraz mate, poezija je superiornija u odnosu na nauku jer razumom saznajemo odnos izmeu stvari i pojava dok mata stvara nove pojave, ona die veo sa skrivene lepote pa se poznato ini nepoznatim.

Pesnik je prorok, vizionar jer u sadanjosti vidi budunost, on ima viziju napredka.

Kao i Vordsvort i Kolrid i eli smatra da pesnik i poezija mogu menjati svet na moralnom, socijalnom i politikom planu. Pravi pesnici nikada ne izbegavaju svoju drutvenu odgovornost, ne povlae se u kulu od slonove kosti ve su drutveno-politiki angaovani.

Kits nije razvio samostalnu knjievnu teoriju ve su njegovi teorijski pogledi sadrani u pismima u kojima je pisao i o poeziji.

uven je njegov pojam negativne sposobnosti koji je postao opte mesto knjievno-teorijske prakse. Negativna sposobnost je sposobnost pesnika da, namajui definisano svoje ''ja'', postane bilo ko, ista negacija sopstvene individualnosti. Pesnik je tako istovremeno sve i nita, bez identiteta on neprekidno oblikuje i ispunjava neije drugo ''ja''. Negativna sposobnost je, drugim reima, beg od sopstvene linosti.PAGE 86