EMOCIJE SU JEDNO, REALNOST DRUGO - МЕДИЈА ... Odbrana.pdfBroj li~ne karte ..... izdate u MUP ..... Ulica i broj ..... Mesto i broj po{te ..... Telefon ..... Dakle, nova stara

Godi

na II

Broj

15

1. m

aj

2006

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

Su|ewa za ratne zlo~ineSu|ewa za ratne zlo~ine

I n t e r v j u

T e m aT e m a

SUOÂVAWE SAPRO[LO[]U

SUOÂVAWE SAPRO[LO[]U

EMOCIJE SU JEDNO,REALNOST

DRUGO

EMOCIJE SU JEDNO,REALNOST

DRUGO

General-major Dragan Kolunxija

P r i l o g

UÊWE STRANIH J EZIKAU VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

General-major Dragan Kolunxija

P r i l o g

UÊWE STRANIH J EZIKAU VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

NIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

N A R UX B E N I C ANaru~ujem ..................... primeraka kwige:

KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Naruxbenicu i primerak

uplatnice poslati na adresu:

NIC „Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,

11000 Beograd.

Komplet se moè

nabaviti i u na{oj

kwiàri:

– u Beogradu,

Vasina 22

Novinsko -izdava~ki centar

„VOJSKA”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini. KUL-TURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE. Autorprve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prate atrak-tivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo da sustare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne, katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvaraju namsvoje kulturne riznice. Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm. Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na ìro-ra~un NIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu". Kwige moète kupiti i re{ewem o administrativnoj zabrani.

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

4

INTERVJUGeneral-major Dragan Kolunxija, komandant Operativnih snaga VSCGEMOCIJE SU JEDNO, REALNOST DRUGO 8

Per asperaBALADA O SATELITU 13

Vojska protiv vodene stihije STRA@A NA BEDEMIMA 15

Rezultati ankete "Novinar - va{ prijateq" KOMUNIKACIJA PO SVAKU CENU 18

TEMASu|ewa za ratne zlo~ine SUOÂVAWE SA PRO[LO[]U 20

Na gr~kim ostrvima Krfu i Vidu DEVEDESET GODINA POSLE 26

ODBRANATakti~ko uve`bavawe u 250. raketnoj brigadi PVOAKORDI RAKETA[A 30

Sa artiqercima Novosadskog korpusaPRVIM U CIQ 32

PRILOGU~ewe stranih jezika u Vojsci Srbije i Crne GoreDA SE RAZUMEMO 33

Vojni saobra}ajKORAK NAPRED 54S

AD

R@

AJ

15Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io R

adov

an P

OPO

VI]

1. maj 2006.

SVET

Posledwa linija odbrane avionaNEBESKI [ERIFI 58

Nove geostrategijske paraleleUSPON KINE 61

Uz Sporazum o vojnoj saradwi Nema~ke i SCGNOVI OBLICI SARADWE 62

TEHNIKAInternet u sistemu odbrane[IROKA PRIMENA TEHNOLO[KOG ÛDA 64

Snajperisti kroz istoriju (2)JUNACI DRUGE VELIKE VOJNE 68

KULTURADodeqene nagrade "Zlatni beo~ug"OGRNUTI SVETLO[]U BEOGRADA 72

FEQTON150 godina od ro|ewa Nikole Tesle (4) VELIKI PROTIVNIK RATOVA 74

Razmi{qawa o stvarima obi~nimOSMEH 78

SPORTOdràn 19. beogradski "Banca Intesa" maratonKAD ATLETIKA ZAPALI GRAD 79

79

RE^ UREDNIKA

5

26

RAZUMEVAWERAZUMEVAWE

Jedno od kqu~nih pitawa reforme sistema odbrane SCG i pri-prema za intenzivnije ukqu~ivawe na{e zemqe u evroatlant-ske bezbednosne integracije jeste poznavawe i kori{}ewestranih jezika, prvenstveno engleskog. Toj temi posvetili smospecijalni prilog u ovom broju. Re~ je, dakle, o spremnosti pripadnika Ministarstva odbra-

ne i Vojske da dostignu odgovaraju}i stepen interoperabilnostikao preduslov za rad u multinacionalnom okruèwu, odnosno u mi-rovnim i humanitarnim operacijama, u strukturama Partnerstvaza mir i Natoa. Dakle, nova stara deviza glasi ”govori engleskida te ceo svet razume“. U skladu sa tim zahtevom izra|en je i Pro-gram osposobqavawa u oblasti engleskog jezika, koji je u potpuno-sti uskla|en sa standardima Natoa.

STANAG je re~ koja se sada vrti po glavama mnogih na{ih ofi-cira. Sa razlogom, jer }e stepen poznavawa engleskog jezika bitijedan od uslova ne samo za razvoj profesionalne karijere ve} uop-{te za opstanak u slu`bi. Kao i uvek na po~etku nekog velikog po-sla, ima dosta pote{ko}a, ali za koju godinu sve }e biti mnogo lak-{e. Stara garda, koja se teè prilago|ava na nove standarde, po-lako odlazi u penziju, a mladima koji su spremni za izazove otvo-reni su putevi u~ewa i boqe komunikacije sa kolegama u svetu.

Da je svojevremeno bilo vi{e razumevawa izme|u politi~kihlidera na prostorima SFRJ, i raspad te dràve bio bi mawe bo-lan i mawe krvav. Suo~avawe sa pro{lo{}u je tako|e bolan pro-ces, o kome govorimo u temi broja posve}enoj radu Tuìla{tva zaratne zlo~ine. Pred lice pravde moraju biti izvedeni svi oni ko-ji su u minulim ratovima okaqali ugled dràve i naroda. Time }ese `rtvama wihovih nedela pruìti bar delimi~na satisfakcija,a sa naroda skinuti ose}aj krivice.

Patwu i stradawa Srba posle albanske golgote u Prvom svet-skom ratu razumeli su Grci i pruìli im uto~i{te na Krfu i Vidu.Pomogli su bratski i nesebi~no onda kada je najvi{e trebalo.Ovih dana obeleèna je 90. godi{wica iskrcavawa Srpske vojskena Krf. Visoke vojne i dràvne delegacije dve zemqe odale su po-{tu srpskim ratnicima. Ekipa ”Odbrane” bila je na licu mesta islikom i re~ju prenela utiske sa tog veli~anstvenog skupa.

Plodovi hri{}anske qubavi i solidarnosti gr~kog i srpskognaroda umnoàvaju se i danas. Uo~i Vaskrsa u na{u redakciju do-{ao je gospodin Jovan Janis. Grk iz Atine. Student medicine u Be-ogradu. @eleo je da pomogne porodici Stojiqkovi}, koja je nedav-no dobila jo{ jednog, dvanaestog ~lana. Pri~a o wima u “Odbra-ni” bila je povod za to dobro delo. Spojili smo ih i sa wima po-delili radost.

Odluka ve}a Apelacionog suda u Rimu obradovala je porodi-cu majora Emira [i{i}a. Italijanski sud presudio je da su ispu-weni svi uslovi za [i{i}evu ekstradiciju u SCG na daqe izdrà-vawe petnaestogodi{we zatvorske kazne.

Radost se, bar na trenutak, uselili i u domove porodica po-ginulih ili umrlih profesionalnih pripadnika Vojske i vojnih in-valida, kojima su nedavno u Beogradu dodeqeni novi stanovi.

Jo{ jednu radosnu vest donosimo u ovom broju. Ministar jenajavio pove}awe plata profesionalnih pripadnika VSCG, i to udva navrata. Prvo u junu, a drugo na jesen. O procentima se nije iz-ja{wavao.

– @elim da istaknem da smo po~elirazgovore sa Vladom Srbije, koja je sprem-na da podrì na{e vi|ewe daqeg re{ava-wa stambenih pitawa pripadnika Vojske iMinistarstva odbrane.

Projektom koji je u fazi usagla{ava-wa predvi|amo mogu}e na~ine re{avawatih pitawa kreditnim aran`manima i raz-menom imovine kojom raspolaè Mini-starstvo odbrane za odre|ene stambene je-dinice.

Prilikom daqe raspodele stanovauve{}emo jo{ jednu prioritetnu kategori-ju. U woj }e se na}i oficiri i civilna li-ca koji su od vitalnog zna~aja za razvoj si-stema odbrane.

6 1. maj 2006.

REKLI SU

FLE[

Apelaciono ve}e suda u Rimu smatra dasu ispuweni uslovi za transfer pilota Emi-ra [i{i} iz Italije u SCG Prema izjaviministra SCG za qudska prava Rasima Qa-ji}a, jo{ nisu razja{wena sva administra-tivna pitawa u vezi s tom odlukom, ali o~e-kuje se da }e re{ewe vrlo brzo biti donetoi da }e ga potom potpisati ministar pravdeItalije. Posle toga slede razgovori o teh-ni~kim detaqima transfera [i{i}a u je-dan od zatvora u SCG.

[i{i} je u Italiji osu|en na 15 go-dina zatvora, po{to je kao pilot Jugoslo-venske narodne armije 7. januara 1992. u

Hrvatskoj oborio helikopter Evropskeunije, u kom je poginulo pet diplomata. Naosnovu kvalifikacije da je po~inio ubi-stvo s predumi{qajem, [i{i} je prvoste-penom presudom 20. maja 2003. osu|en nadoìvotnu robiju, ali je rimski Apelaci-oni sud to zamenio kaznom od 15 godinazatvora za vi{estruko ubistvo i izaziva-we vazdu{ne nesre}e.

[i{i} je uhap{en 9. maja 2001. uMa|arskoj, po poternici koju je Hrvatska,na osnovu zahteva @upanijskog suda u Va-ra`dinu, uputila Interpolu, i potom je iz-ru~en Italiji 20. juna 2002. godine.

ISPUWEN USLOV ZA TRANSFERPILOTA [I[I]A

Dr ZoranStankovi}, ministar odbrane

Mr Zoran Jefti},

pomo}nik ministra odbrane

za qudske resurse

M i n i s t a r o d b r a n e n a j uAKTUELNO

U kasarni ”1300 kaplara” u Vrawu osituaciji u zoni odgovornosti Kopnenihsnaga i KZB-u ministru odbrane referi-sali su komandant Kopnenih snaga gene-ral-potpukovnik Mladen ]irkovi} i ko-mandant 78. motorizovane brigade pukov-nik Milosav Simovi}. Oni su istakli ve-oma dobru saradwu sa multinacionalnombrigadom ”Istok” u sastavu Kfora, Sekre-tarijatom unutra{wih poslova Vrawe, Ko-

– U septembru }emo obavestiti sve po-liti~ke strukture Srbije i Crne Gore opredlogu strukture Vojske po me|unarodnimstandardima. Oni podrazumevaju vojsku ve-li~ine 0,2 do 0,4 odsto brojnog stawa sta-novni{tva, {to je od 25.000 do 30.000 voj-nika.

Po zahtevima MMF-a moèmo da ra-~unamo na 2 do 2,8 odsto bruto nacional-nog dohotka {to je oko pola milijarde evra.Dràva treba da odlu~i koliku i kakvu voj-sku èli i moè da finansira.

Blic, 22. april 2006.

SARADWA VOI LOKALNE SAM

– Plate zaposlenih u MO i VSCG bi-}e dva puta pove}ane ove godine. Prvi putu junu, a zatim i na jesen, za {ta su obez-be|ena finansijska sredstva – najavio jeministar odbrane dr Zoran Stankovi}prilikom obilaska snaga u Kopnenoj zonibezbednosti, 22. aprila.

Ministar odbrane dr ZoranStankovi} u pratwi zamenika

na~elnika General{taba VSCGgeneral-majora Zdravka Pono{a i

savetnika predsednika Srbije zaodbranu dr Bojana Dimitrijevi}a,

posetio je 22. aprila deoKopnenih snaga VSCG u Vrawu i

Kopnenoj zoni bezbednosti

7

g u S r b i j e

Amnestiraju se qudi koji su od 7. oktobra 2000. do dana stupawa nasnagu Zakona u~inili krivi~na dela odbijawa primawa i upotrebe oru`ja,neodazivawe na poziv i izbegavawe vojne slu`be, te samovoqno udaqava-we ili bekstvo iz Vojske.

- Zakon se najvi{e odnosi na veliki broj sportista i mladih koji suoti{li u inostranstvo i ne smeju da se vrate u zemqu, jer nisu odsluìli vojnirok, a u drugim zemqama su osnovali porodice i obezbedili egzistenciju. Pro-tiv wih }e biti obustavqen krivi~ni postupak i gowewe, a pravosna`na pre-suda bi}e ukinuta. Oni koji su u vreme Milo{evi}a napustili zemqu ne izvr-{avaju}i vojnu obavezu sada su ili napunili 35 godina ili su im pozivi stigliu to vreme na koje se odnosi zakon, zna~i od 7. oktobra 2000. godine. Ukolikone ulaze u kategoriju za amnestiju, svoj problem }e morati da re{avaju indivi-dualno - kaè ministar za dijasporu Vojislav Vuk~evi}.

Prema re~ima ministra pravde Zorana Stojkovi}a, to je akt milostivlasti, kojim se od daqeg gowewa osloba|aju lica u pritvoru, na izdràva-wu kazne ili ona protiv kojih su pokrenute krivi~ne prijave.

Ministar odbrane SCG Zoran Stankovi} izjavio je povodom usvajawaZakona o amnestiji za vojne obveznike, koji su svojevremeno napustili ze-mqu da ne bi sluìli Vojsku, da ih taj zakon ne osloba|a sluèwa vojnog ro-ka, ve} samo krivi~ne odgovornosti. Ministar je za ”Telefakt” BK televi-zije rekao da u prilog amnestiji ide ~iwenica da je sve vi{e onih koji nisusposobni za Vojsku i naveo primer da osam odsto onih koji se odazovu pozi-vu bude vra}eno zbog bolesti zavisnosti ili du{evnih oboqewa. Tako je sa-mo od martovske grupe, koja je do{la na sluèwe vojnog roka, a koju je ~ini-lo 5.700 vojnika, ku}i vra}eno sedam odsto.

Ukazuju}i na to da je podnosilac Zakona, koji je usvojen u Skup{tiniSrbije, Ministarstvo dijaspore, a ne odbrane, ministar je izrazio uvere-we da }e problem izbegavawa sluèwa vojnog roka trajno biti re{en pro-fesionalizacijom Vojske SCG do 2010. godine. Profesionalna Vojska jeipak boqa, jer profesionalac moè vi{e da pruì, ali treba angaòvatii qude koji èle da sluè Vojsku, rekao je ministar odbrane.

Budu}i da poslanici Srpske radikalne stranke nisu prisustvovali gla-sawu o Zakonu o amnestiji, {ef poslani~kog kluba SRS Tomislav Nikoli}izjavio je da amnestija ne moè da bude pravilo, ve} izuzetak, i da se dajepovodom nekog va`nog praznika u dràvi. On smatra da samo lekari moguda kaù ko nije sposoban da sluì vojsku, a da svi ostali podleù Zakonu.

STRANI VOJNI PREDSTAVNICIU KRAGUJEVCU

Strani vojni predstavnici akreditovani u Beogradu posetili su 19.aprila Komandu operativnih snaga VSCG u Kragujevcu. Tom prilikom predsta-vqeni su im uloga, organizacija, na~in funkcionisawa i zadaci Komande.

Gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} i na~elnik [umadijskogokruga Miroslav Marinkovi} odràli su sastanak sa stranim vojnim pred-stavnicima i predo~ili im osnovne karakteristike i perspektive regiona iKragujevca.

Strani vojni predstavnici posetili su i kragujeva~ku fabriku ”Zastava-oru`je”. U pratwi direktora Dragoquba Grujovi}a razgledali su proizvode iobi{li fabri~ki muzej.

ordinacionim telom za jug Srbije, jedinicama@andarmerije i bezbednosnim slu`bama.

Ministar Stankovi} razgovarao je i sa pred-sednicima op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve-|a - Ragmi Mustafom, Nagipom Arifijem i Slo-bodanom Dra{kovi}em.

Na konferenciji za novinare u zgradi Skup-{tine op{tine Pre{evo ministar odbrane ista-kao je da su dogovorene konkretne aktivnosti koje}e u narednom periodu doprineti daqem unapre-|ewu saradwe Vojske SCG, lokalnih organa vlastii stanovni{tva u tom podru~ju.

Re~ je o popravci o{te}enih puteva, poboq-{awu bezbednosti i slobode kretawa gra|ana utoku obavqawa poqoprivrednih radova du` admi-nistrativne linije i otvarawu grani~nog prelaza”Miratovac” prema Republici Makedoniji.

Ministar Stankovi} obi{ao je i pripadnike78. motorizovane brigade, koji su angaòvani naobezbe|ewu KZB u objektu ”[evatske livade”, gdeje sagledao uslove ìvota i rada i na~in izvr{e-wa tog sloènog zadatka.

U razgovoru sa vojnicima i stare{inama onje izrazio zadovoqstvo onim {to je u~iweno napoboq{awu ìvotnog standarda u tom objektu inajavio nabavku 1500 kompleta antibalisti~keopreme ~ime }e se posti}i ve}i stepen za{titequdi.

OJSKEOUPRAVE

U Skup{tini Srbije

USVOJEN ZAKON O AMNESTIJI

Skup{tina Srbije usvojila je, 17. aprila, Zakon oamnestiji, koji omogu}ava da se abolira 2.500 qudi protiv

kojih je Vojska SCG podnela krivi~ne prijave. Zakon jeusvojen glasovima 108 poslanika vladaju}e koalicije, bez

prisustva radikala, uz 21 glas socijalista protiv, dok jedanprisutni poslanik nije glasao.

1. maj 2006.8

Naravno, ne èlim da kaèm da mi treba da idemo u operacijenametawa mira,operacije koje nisu pod pokroviteqstvomUN, ali je veoma bitnoda budemo prisutni tamo gde je ceo svetprisutan. To je odrednica dobre politike.Nedavno sam i javnopostavio pitawe zarazmi{qawe: da smosada ~lanica Natoa, da li bi pitawe statusa Kosmeta uop{tebilo postavqeno? Svako ko se ozbiqnobavi politikom zna da se to nikada ne bidogodilo. Emocije sujedno, realnost drugo.

Sa general-majorom Draganom Kolunxijom, komandantom Operativnih snaga,najvi{eg zdruènog sastavom Vojske SCG, razgovarali smo nedavno u Kragu-jevcu, gde je i sme{tena wihova komanda. Pitawa opremqenosti, problemiizazvani skra}ivawem vojnog roka, bezbednosni izazovi ka kojima se u pro-cesu reforme Vojske i odre|uju, poèqan profil oficira danas, ali i od-nos prema vojnoj tradiciji, samo su neke od tema o kojima smo razgovarali.

Ocena borbene sposobnosti Operativnih snaga, ali i Vojske u celini, uprethodnoj godini ne{to je nià nego u prethodnom periodu. [ta se dogo-dilo? Koji su to najve}i problemi sa kojima se susre}ete? – Posle iscrpne analize predloìli smo ocenu 3,38 za Operativne snage

i ona je prihva}ena. To je prvi put u nizu godina da je ocena dobra, a ne vrlodobra. Da predloìmo tu ocenu odlu~ili smo se, jer smo hteli da budemo real-ni, iskreni i da i vojnom i dràvnom rukovodstvu poku{amo da skrenemo pa`wuna stawe borbene gotovosti u delu Vojske koji ~ine Operativne snage. Isposta-vilo se da je ta ocena bila identi~na sa prose~nom ocenom borbene gotovosti~itave Vojske. [ta je sve uticalo na takvu ocenu? Operativne snage su nastaleod Uì~kog i Beogradskog korpusa, dela jedinica koje su bile neposredno pot~i-wene General{tabu i dela jedinica iz Ni{kog korpusa. Kada se pogleda sada-{wa struktura, svi ti sastavi su drasti~no mawi po brojnom stawu, qudstvu itehnici u odnosu na raniji period.

Imaju}i u vidu da tokom pro{le godine u naoruàwe nije ni{ta novo uvede-no, da je vojni rok skra}en sa devet na {est meseci, {to bitno uti~e na borbenugotovost, posledice su bile neizbe`ne. Mo`da i ova ocena nije realna, ali susada{wi mehanizmi po kojima se ocewuje borbena gotovost doveli do ovakvihprocenata. Ta ocena nije previ{e alarmantna, kada se zna kakvo je ukupno staweu na{em dru{tvu, privredi... Tranzicija zahvata i Vojsku kao deo sistema odbra-

GENERAL-MAJOR DRAGAN KOLUNXIJA,KOMANDANT OPERATIVNIH SNAGA VSCG

IN

TE

RV

JU

EMOCIJE SUJEDNO,REALNOST DRUGO

ne, odnosno dru{tva. Ali je sve to dobra osnova za razmi{qawe,realno planirawe zasnovano na sopstvenom iskustvu, ali i na is-kustvu zemaqa u okruèwu. Naravno, u skladu sa mogu}nostima dru-{tva. Nepotrebna je ostra{}enost, ose}aj da na nas u Vojsci nikou dràvi ne misli. Ube|en sam da dràvno rukovodstvo misli oVojsci, onoliko koliko moè, imaju}i u vidu sve segmente dru{tva.

Pitawe opremqenosti je, svakako, jedan od odre|uju}ih ele-menata funkcionalnosti Operativnih snaga. Poznato jestawe na{eg naoruàwa i opreme, posebno sredstava veze.[ta je to {to je u ovom trenutku neophodno za boqi rad?– Najkra}i odgovor bi bio: mnogo toga. Mi vojnici uvek od-

re|ujemo teì{te, shodno ciqu koji ̀ elimo da postignemo. U okvi-ru reforme Vojske nastojimo da pro-cenimo koje su to jedinice i snage ko-je su nam najbitnije u sistemu borbe-ne gotovosti, i koje treba za {to kra-}e vreme opremiti za zadatke koji ih~ekaju. Imamo naoruàwe koje je do-bro, kvalitetno i ceweno u svetu. To{to nam nedostaje jesu sredstva veze,sredstva za za{titu qudstva i optoe-lektronska sredstva, a neophodnanam je i informati~ka oprema, jersvi znamo {ta zna~i brza obrada po-dataka za svaki sistem.

Jedno od preovla|uju}ih na~elakojeg se drè savremene armije jeste

rano upozorewe na opasnost. Kada predupredite opasnost, weniefekti su neuporedivo mawi. Smer u kome ide reforma Vojske –smawewe broja vojnika i wihova boqa opremqenost i profesio-nalizacija – name}e novi zahtev, a to je obezbe|ewe manevarskihsposobnosti takvih jedinica. Desetine i stotine kilometara mane-varskog prostora ne bi trebalo da predstavqaju nikakav problemza takve sastave. Zato su veoma va`ne helikopterske jedinice,transportna sredstva, a uporedo s tim, transportni helikopteri uparu sa borbenim helikopterima, koji su dobra za{tita tih jedi-nica. Poznato je da je transportni helikopter u preletu veoma po-godna meta, a svako wegovo obarawe zna~ilo bi i velike gubitke.Borbeni helikopteri su odli~ni i za podr{ku vatrenoj jedinici na

terenu, pogotovo kada se imaju u viduzahtevi i pravila angaòvawa, po-{tovawe normi me|unarodnog ratnogprava, proporcionalnost upotrebesile... Legitimitet upotrebe snagaima pravi oblik ukoliko dozirateoruànu silu u odnosu na opasnost.Time se izbegavaju svi vidovi osude,koje smo na ovom prostoru, naàlost,imali kao iskustvo.

Koliki problem predstavqaskra}ewe vojnog roka i slaba popunajedinica vojnicima (43%). Kako gaprevazilazite na putu do profesio-nalne vojske?

9

Kao komandant ja bih uvek vi{e voleo da imamtri profesionalne brigade nego mawe spremne iobu~ene korpuse.

Neki qudi u javnosti govore da nam je i daqe po-trebna velika armija, sa brojnim oklopnim jedi-nicama... Ali se ti isti qudi ne pitaju kako toobezbediti. Ukoliko mi u Vojsci sada imamo bu-xetska sredstva samo do juna ili jula, zanima meda li uop{te javnost moè da pretpostavi kakose snalazimo. To mi najboqe znamo.

Predvi|ene za brzi odgovor na nepo-sredne opasnosti, Operativne snagesu intervidovska komponenta na{evojske. Zanimqivo je ~uti od Vas kojinas bezbednosni izazovi ~ekaju u ovojkonstelaciji sveta i vremena?

– Strategija i Doktrina de-fini{u rizike, pretwe i izazove. Tuje i ~iwenica da na mati~noj terito-riji SCG imamo Kfor i Unmik, u skla-du sa Rezolucijom 1244. Ta rezoluci-ja i Kumanovski sporazum defini{u iodnos na{e dràve i Vojske premaKforu. Taj odnos je partnerski. Min-istar odbrane, na~elnik General{ta-

ba, ali i komandanti brigada i bataqona imaju redovne sastankesa qudima na odgovaraju}im nivoima komandovawa u Kforu, ~ak ido nivoa komandi brigada i bataqona. êste su i istovremenepatrole u skladu sa dogovorenim procedurama. Sve to govori daje rizik smawen, ali nije iskqu~en. To {to nas uvek opomiwe jeste17. mart 2004, ali su tu i mnogobrojni teroristi~ki akti koji suse dogodili od 1999. do danas. Tu su i teroristi~ki akti koji sedoga|aju u svetu, od 11. septembra do napada u Madridu, Engle-skoj... Razli~iti su motivi takvih napada, ali su posledice iste –strah, panika, nesigurnost.

Analiziraju}i pretwe i izazove proceweno je da u ovom tre-nutku ne moè da do|e do nekog regionalnog rata na Balkanu, ~akni do lokalnog sukoba. Sporazumi koji su potpisani posle 1995.godine, u Firenci, Be~u, otvorili su mogu}nosti da se me|usob-nim kontaktima vojnih delegacija zemaqa u regionu, Evropi i {i-re, te uvidom u stawe oruànih snaga tih dràva, stvaraju pove-rewe i sigurnost. Tu su i zajedni~ke vojne ve`be poput Plavog pu-ta, Zajedni~kog horizonta, u~e{}a na{e fregate na ve`bi Itali-janske mornarice ili ve`ba u Bugarskoj, na kojoj su u~estvovaleneke na{e kopnene snage... Sada se deo na{ih snaga priprema zau~e{}e na ve`bi inèwerijskih jedinica u Ma|arskoj. Sve tostvara povoqan ambijent me|usobnog upoznavawa, a time i ovla-davawa situacijom.

Terorizam je globalna pretwa, a kod nas se ose}a i pretwaeventualnih nemira radi ostvarewa nekih specifi~nih politi~-kih ciqeva. Dimenzionirawe i opremawe snaga unutar Vojske zah-

– Skra}ewe vojnog roka je zakonom donesena odluka. Tu vi{enema {ta da se pri~a. Trajawe vojnog roka omogu}uje da se vojnikobu~i za odre|enu specijalnost na sredstvima koja nisu sloèna.Imaju}i u vidu koliko je nauka primewena na sredstvima ratnetehnike, koliko su ona sofisticirana i kakvo je majstorstvo u ru-kovawu neophodno, dolazimo do zakqu~ka da samo profesionalcimogu da rukuju odre|enim sredstvima.

Problem je nastao zbog neuskla|enosti po~etka primeneskra}ewa vojnog roka i obezbe|ewa odre|enog stepena profesio-nalnosti unutar Vojske. Tu je nastao debalans. Mislim da je pre od-luke o skra}ewu vojnog roka trebalo stvoriti odre|eno jezgro pro-fesionalnih jedinica, a onda iz faze u fazu i}i na to da se obez-bedi kontinuitet borbene gotovosti.

Poseban problem, na koji je ukazao i gospodin Zoran Jefti},pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse u jednom od prethod-nih brojeva magazinu ”Odbrana“ – jeste struktura profesionalnogsastava Vojske. Umesto jasne uzlazne linije, linija je krivudava, sa za-stojima i izraènom kolebqivo{}u. Da analiziramo za{to je to ta-ko, nema svrhe, ali hajde da vidimo {ta sada. Mislim da {to pre tre-ba stvoriti odre|en broj profesionalnih jedinica – ~isto profesi-onalnih. Kada o tome razmi{qamo mogli bismo da se setimo izrekeda je sve prolazno, samo je interes ve~an. Onaj koji se odlu~i za po-sao profesionalnog vojnika mora biti i dobro pla}en. Zamenik na-~elnika General{taba general-major Zdravko Pono{ je, tako|e za”Odbranu“, rekao da vojni poziv nijeprose~an, te da ne moè biti ni pro-se~no ili ispod proseka pla}en. Najni-à plata vojnika profesionalca morabiti vi{a od republi~kog proseka.

Primer koji to potkrepquje jestestawe u Kopnenoj zoni bezbednosti.Na osnovu odluke ministra odbrane,u obezbe|ewu administrativne linijesa Kosovom i Metohijom i kontroliKZB angaòvan je iskqu~ivo profesi-onalni sastav VSCG. Od tog trenutkami tamo nismo imali disciplinskihproblema, vanrednih doga|aja iliekscesa u samoj zoni. Profesionalacje profesionalac.

Neophodno je da se {to pre regu-li{e status vojnika po ugovoru. U inèweriji, na primer, oni su ru-kovaoci na dozeru, kopa~u, utovariva~u... Po sada{wem re{ewumogu da budu profesionalci samo do 35 godine starosti. U gra|e-vinskim firmama na istim poslovima rade qudi i u pedesetoj, ~ak istariji, a mi se olako odri~emo vojnika koji su tek stekli najboqinivo osposobqenosti za obavqawe du`nosti. U takvim situacijamamladost i fizi~ku kondiciju zamewuju je znawe i iskustvo. To se, na-ravno, ne odnosi na specijalne jedinice gde psihofizi~ki kriteri-jumi moraju da se po{tuju.

Va`no je, tako|e, stvoriti mogu}nost da, kada se dogodi da voj-nik profesionalac izgubi sposobnost da obavqa svoju dotada{wudu`nost, moè da se prekvalifikuje za neke druge du`nosti unutarVojske.

Koliko su, kada se sve to uzme u obzir, Operativne snage izaista operativne, i {ta im obezbe|uje tu operativnost?– Operativne su jer u svom sastavu imaju najvi{e profesio-

nalnih jedinica. Tu svakako treba ista}i dve brigade, 72. specijal-nu i 63. padobransku, bataqon vojne policije, 24. bataqon za spe-cijalna dejstva, ali i ogroman potencijal mladih stare{ina i voj-nika po ugovoru, raspore|enih u drugim jedinicama, a sa kojima sepregrupisavawem moè dobiti mawi broj vrlo profesionalnih sa-stava. Za svakog komandanta je imperativ da ima jedinicu koju moèda upotrebi u slu~aju bilo kakve opasnosti. Ako to nemate, onda ne-mate ni sigurnost.

10 1. maj 2006.

INTERVJU

Neophodno je da se {to pre reguli{e status voj-nika po ugovoru. U inèweriji, na primer, onisu rukovaoci na dozeru, u utovariva~u... Po sa-da{wem re{ewu mogu da budu profesionalcisamo do 35 godine starosti. U gra|evinskimfirmama na istim poslovima rade qudi i u pe-desetoj, ~ak i stariji, a mi se olako odri~emovojnika koji su tek stekli najboqi nivo osposo-bqenosti za obavqawe du`nosti. U takvim situ-acijama mladost i fizi~ku kondiciju zamewujuznawe i iskustvo. To se, naravno, ne odnosi naspecijalne jedinice, gde psihofizi~ki kriteri-jumi moraju da se po{tuju.

11

teva odgovaraju}i pristup. Te jedinice moraju biti brzo pokretne,obu~ene za specijalna dejstva – snage koje }e bilo koji vid ugro-àvawa eliminisati u korenu, uz {to mawu upotrebu sile. Tako sestvara kredibilitet i vojske i dràve u odnosu prema tom global-nom problemu. Nikako ne treba zaboraviti pomo} koju Vojska pru-à u slu~aju elementarnih nepogoda, u {ta se, naàlost, moèmouveriti i ovih dana. Tu je i pomo} u slu~aju epidemija, hemijskihakcidenata, i sli~no. Sve su to zadaci koji nas o~ekuju. Posebnomi je drago {to su ta pomo} i profesionalno izvr{avawe zada-taka u Kopnenoj zoni, doprineli vra}awu na trenutak poquqanogpoverewa naroda u Vojsku, u kojoj, ~iwenica je, ima dosta profe-sionalizma, korektnosti i vaqanih rezultata.

Tri jedinice iz sastava Operativnih snaga zavr{ile su obukuza u~e{}e u mirovnim operacijama. Kakav je Va{ odnos pre-ma toj vrsti angaòvawa na{ih vojnika? I uop{te, kako nasopstvenom, unutra{wem planu razre{avate zaokret kursa ukome nam nedavni neprijateqi postaju saveznici?– Vojska je, to se mora znati, ne-

merqiv dràvni resurs i na unutra-{wem, i na spoqnopoliti~kom planu.Pomenu}u vam detaq sa kursa engleskogjezika u Holandiji, koji sam poha|ao.Jedna gospo|a, major holandske vojske,zaduèna za odnose sa javno{}u wiho-vog ministarstva, odràla nam je pre-davawe o Holandiji i wenoj vojsci, adobili smo i masu bro{ura o sistema-tizaciji wihovih snaga, razme{taju.Zanimqiv detaq je da je Holandija u tovreme imala 72.000 vojnika, profesi-onalaca. Toj zemqi ne prete neke po-sebne opasnosti, nalazi se u ZapadnojEvropi, ~lanica je Natoa, okruènadràvama koje ne izraàvaju preten-zije prema wenoj teritoriji... Holan-dija je i tre}a zemqa na svetu po izdva-jawu za vojsku i standardu wenih pri-padnika, a ima i ~etiri bataqona vansvojih granica – u mirovnim misijamau Avganistanu, Iraku, Bosni i na Kos-metu. U svetu je raspore|eno i petnae-

stak timova iz te zemqe sa razli~itom namenom, poput nadgledawasprovo|ewa sporazuma, i sli~no. Do 1990. godine ministar spoq-nih poslova Holandije bio je rukovode}i ~ovek za pitawe spoqne po-litike dràve, a onda se dogodio zaokret u kome ministar odbranesve vi{e ima uticaja i na tom poqu. Holandija kao mala zemqa uovom trenutku ima i generalnog sekretara Natoa. Za to isto vremezemqa beleì odgovaraju}i napredak i u ekonomskoj sferi. Takvipodaci su malo poznati u na{oj javnosti.

Naravno, ovom pri~om ne ̀ elim da kaèm da mi treba da ide-mo u operacije nametawa mira, operacije koje nisu pod pokrovi-teqstvom UN, ali je veoma bitno da budemo prisutni tamo gde jeceo svet prisutan. To je odrednica dobre politike. Nedavno sam ijavno postavio pitawe za razmi{qawe: da smo sada ~lanica Na-toa, da li bi pitawe statusa Kosmeta uop{te bilo postavqeno?Svako ko se ozbiqno bavi politikom zna da se to nikada ne bi de-silo. Emocije su jedno, realnost drugo. Meni kao vojniku bitno jeda kao profesionalac reagujem onako kako dràvno i vojno ruko-vodstvo, kome je narod ukazao poverewe, odlu~i.

Slu`bovao sam na Kosovu i Metohiji. Bio sam na~elnik [tababrigade posle preme{tawa Pri{tinskog korpusa u novu zonu. Nakonneprijateqskog stava u vreme bombardovawa, mi smo u godinama kojesu usledile izgradili partnerski odnos sa multinacionalnim snaga-ma na Kosmetu. Animozitet je potpuno neva`na kategorija u odnosu nazadatak koji vam je dat da ga izvr{ite. Li~no sa tim nisam imao nika-kav problem. Kaèm, emocije su jedno, realnost drugo.

Vi ste neposrednim iskustvom pro{li skoro sve du`nosti naputu do generalskog ~ina. Kakav je, po Va{em mi{qewu, pro-fil oficira na{e vojske poèqan danas? – Karakteristike tog ~oveka su odli~no opisane u kwizi na-

{eg vrhunskog vojskovo|e vojvode @ivojina Mi{i}a. I ni{ta senije promenilo, verujte. Zanimqivo je da je jo{ Vojska KraqevineJugoslavije imala veoma jasno definisan profil oficira. Tada jeoficir morao da govori dva svetska jezika, morao je da bude izu-zetno stru~an, ~esto je {kolovan i u inostranstvu, usavr{avao sena doma}em terenu... Tako da su zahtevi koji se danas nalaze predmladim oficirima Vojske SCG upravo vra}awe tradiciji i mogu}-nosti komunikacije sa svetom. Za nas je to imperativ.

Kakve su perspektive Operativnih snaga? [ta je to {tovas ~eka?– Iz sada{we strukture operativnih snaga treba stvoriti {to

vi{e profesionalnih sastava. Osnova }elija budu}e vojske, u skla-du sa Strategijom odbrane i dokumentima koji su u izradi, jeste ba-taqon – divizion. Sada imamo vrlo malo takvih jedinica, a i onenisu dovoqno popuwene profesionalnim vojnicima. Verovatno }eprvi korak biti formirawe specijalne brigade koja }e obuhvatiti

72. i 63. brigadu, te delove drugih je-dinica. Verujem da }e to biti embrionprofesionalne vojske SCG. Model we-ne organizacije bi}e primeren poten-cijalnim izazovima, rizicima i pret-wama bezbednosti u na{em regionu. [ta je to za {ta se, posle svih bitakai bojeva koje smo vodili tokom isto-rije, danas vredi boriti?

– @ivot je nepregledan tok. Ta re-ka krivuda, nailazi na prepreke, su-{e, obru{ava se punom snagom, alini{ta ne moè da zaustavi weno kre-tawe. U na{im ìvotima uvek postojestvari za koje se vredi boriti. Na~i-ni borbe se, naravno, razlikuju. Samqudski ìvot zasluùje borbu. Neprihvatam malodu{nost, to je opasnaboqka protiv koje se tako|e vredi bo-riti. Motiva uvek ima – a i vizija.

Dragana MARKOVI]Snimio Zvonko PERGE

Problem podoficirskog kadra mogu}e je re{iti ta-ko {to bi se od vojnika profesionalaca, odre|e-nim kursevima, dobijali kvalitetni podoficiri.Primer jednog mladi}a iz 63. padobranske brigadeto potvr|uje. Posle odsluèwa vojnog roka u toj je-dinici postao je vojnik po ugovoru – padobranac, aposle dve godine slu`be zavr{io je i sredwe stru~-no specijalisti~ko {kolovawe u Vojsci i postaopodoficir. Nivo wegove osposobqenosti ne moèse porediti sa sposobnostima momka koji je zavr-{io sredwu {kolu i tek treba da krene na osnovnupadobransku obuku.

Nije dobar sistem u kome }e potporu~nik koji zavr-{i Vojnu akademiju biti potpukovnik bez ikakvog usa-vr{avawa. Ako se ne{to ne promeni, ponovo }emoimati nesrazmernu strukturu oficira po ~inovimau Vojsci, a time i sistem koji ne moè dobro da funk-cioni{e.

Misija UN u Kongu

NOVISANITETSKI TIM

AKTUELNO

1. maj 2005.

SVEÂNOSTU CENTRU ZA

AMERI^KE STUDIJESve~anosti u Centru za ameri~ke studije na Fakultetu po-

liti~kih nauka, povodom zavr{etka studija prve generacije spe-cijalizanata poslediplomskih studija SAD, prisustvovali su iambasador SAD u SCG Majkl Polt, ministar obrazovawa,omladine i sporta Slobodan Vuksanovi} i zamenik ministraodbrane za qudske resurse Zoran Jefti}.

Dekan Fakulteta politi~kih nauka Milan Podunavacpodsetio je da je taj fakultet uz veliku pomo} ameri~ke am-basade pre dve godine otvorio Centar za ameri~ke studije ida je “to postalo va`no mesto za otvoreniji i tolerantnijidijalog o razli~itim politi~kim kulturama i sistemima, kojeomogu}ava da negujemo i razvijamo duh liberalne politi~kekulture”.

Ambasador Polt je izjavio da }e do kraja ove godine i Ame-rikanci i Srbi u SCG pro}i teàk period, ali da mu je drago{to zna da postoji grupa qudi koja poznaje Ameriku, wenu poli-tiku i interese.

Zamenik ministra odbrane Zoran Jefti} istakao je va-`nost ameri~kih studija za procese evroatlantskih integra-cija i izneo podatak da se 32 pripadnika MO i VSCG usavr-{avaju na nekom od nivoa i smerova Fakulteta politi~kihnauka.

Osniva~ i direktor Studija SAD prof. dr Dragan Simi}rekao je da je namera prilikom osnivawa Centra bila da na-kon ”jednog incidentnog prekida u odnosima me|u na{im drà-vama poku{amo da afirmi{emo vi{e od jednog veka prijateq-skih odnosa sa SAD, koji obeleàvaju i dva ratna savezni-{tva”. Ina~e, ove godine obeleàva se 125 godina diplomat-skih odnosa Srbije i SAD.

SARADWASA NORVE[KOM

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} potpisao je 19.aprila Pismo o namerama izme|u Ministarstva odbraneSCG i Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke.

Na osnovu Pisma, pomo}nik ministra za politiku od-brane Sneàna Samarxi} Markovi} i generalni direktorza politiku odbrane Ministarstva odbrane KraqevineNorve{ke, Svein Efjestad potpisali su Plan bilateralnevojne saradwe za 2006. godinu. Plan obuhvata saradwu upet oblasti koje su navedene u Pismu o namerama. Poredostalog, predvi|ena i obuka 20 oficira Vojske SCG nakursevima za u~e{}e u mirovnim operacijama, kao i in-tenzivirawe vojnomedicinske saradwe koja obuhvata iplaniranu donaciju poqske bolnice i obuku osobqa VMA uNorve{koj.

Srbija i Crna Gora i Kraqevina Norve{ka, ~ija jeAmbasada u Beogradu kontakt ambasada za pridruìvaweSCG Parnerstvu za mir, i do sada su imale intenzivnu iuspe{nu bilateralnu vojnu saradwu. Kraqevina Norve-{ka, pored ostalog, pruà podr{ku u programu prekvali-fikacije oficira Vojske SCG, u obuci i pripremi za u~e-{}e u mirovnim operacijama, kao i u izradi Strategij-skog pregleda odbrane.

12

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stankovi}primio je, 19. aprila, {estoricu ~lanova sanitetskog timaVSCG koji }e 10. maja oti}i u mirovnu misiju Ujediwenih naci-ja u DR Kongu ”MONUC”.

Sanitetski tim Vojske SCG ~ine dva lekara i ~etiri medi-cinska tehni~ara: major dr @arko Mi}ovi}, poru~nik dr DejanCimi} i medicinski tehni~ari zastavnik Sla|an Mladenovi},zastavnik Jakim Ruskaji, vodnik prve klase Milovan Izgarevi}i stariji vodnik Dejan Stankovi}.

Pripadnici Vojske SCG u~estvuju u misiji UN u Kongu od2002. godine, a do sada je u toj misiji bilo angaòvano 36 pri-padnika VSCG. Sanitetski tim koji }e otputovati u maju je sed-mi po redu.

Sanitetski tim Vojske SCG angaòvan je u okviru Tima zavazdu{nu evakuaciju u Kin{asi. Zadatak tima je da prati po-vre|ene ili bolesne pacijente vazdu{nim putem unutar Konga,a ~ine ga dve grupe u sastavu jedan lekar i dva tehni~ara.

IZ RADAINSTITUTA RATNE

VE[TINEU Institutu ratne ve{tine 19. aprila odràn je sasta-

nak rukovodstva nau~noistraìva~kog makroprojekta ”Sek-tor bezbednosti Srbije i Crne Gore u suprotstavqawu sa-veremenom terorizmu” sa predstavnicima misije OEBS-a uSCG dr Vladimirom Bilanxi}em i Sa{om Jankovi}em. Nasastanku, kojim je rukovodio na~elnik Instituta pukovnikprof. dr Branislav \or|evi}, bilo je re~i o mogu}nostimasaradwe u realizaciji projekta.

Institut ratne ve{tine posetili su i izaslanik odbra-ne Ruske Federacije general Vladimir Lugovoj i vojni ata-{e Velike Britanije pukovnik Sajmon Vandeler i prilikomtih posete tako|e je bilo re~i o saradwi na projektu ”Sek-tor bezbednosti Srbije i Crne Gore u suprotstavqawu sa-vremenom terorizmu”.

13

P E R A S P E R A

BALADA OSATELITU Pi{e

Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

N

P

M

egde {ezdesetih, u Podmoskovqu, ìvelo je ku-~e, me{anac. Niko nije brinuo za wega, jer ni-je pripadalo nikome. A onda su ga jednog jutraslu~ajno uhvatili qudi iz moskovskog ”Zvezda-nog grada“.Bilo je vreme da se u ve{ta~ko nebesko telo,

zvano satelit, ili ”pratilac“, da ne kaèmo trabant– stavi ìvo bi}e. I to ba{ pas, slu~ajni primeraklutalice, koji }e tek postati najpoznatiji stvor iz tesorte u pasjoj, ali i qudskoj istoriji. Svoj put premazvezdama nesre}no ku~e je po~elo bez treninga i pri-stanka.

Dali su mu (joj) ime Lajka. I Lajka je poletelaprema vasioni, da se nikada vi{e na vrati u ko-{marni svet qudi i wihovih najboqih prijateqa.Negde, hiqadama kilometara iznad svoje rodne pla-nete, uginula je, ili izgorela Lajka, pionir kosmosa.

Dru{tva za za{titu ìvotiwa i Briìt Bardotada su }utali. Napredak traì `rtve. Jedan pas jenestao u vasionskom prahu, za ~ast i slavu.

Kasnije su poletele i druge ìvotiwe. Zamor-~i}i qudske radoznalosti. Psi su, ipak, bili najo-miqeniji putnici koje je ~ovek delegirao. Na pri-mer, Strelka i Belka. Ali niko nije mogao da dostig-ne slavu jedne Lajke.

A onda je u kokpit, ili kabinu rakete, satelita– kako ho}ete seo Rus Jurij Aleksejevi~ Gagarin, ma-jor po ~inu. I lete}i tako, za devedeset minuta ob-leteo zemqu, pa se spustio negde, u neku sibirsku ste-pu. Za devedeset minuta! Toliko taqiga zglobni auto-bus od Petlovog brda do Venca. A Jurij ~itavu kuglu!Nema slave koja je bila ravna Gagarinovoj. On jeIkar modernog vremena, prvi ~ovek koji je video daje ova planeta plava. I da odozgo izgleda lepo, ~akromanti~no. Ko bi rekao? To je samo zato {to se otu-da ne vidi Pan~evo u ~a|i, niti se ose}a fina aro-ma sumpor-dioksida.

osle Jurija Aleksejevi~a mnogi su gledali tre}ikamen od sunca iz jonosfere. German Stepano-vi~ Titov. Xon Glen, pa onda prva èna u kosmo-su Valentina Terje{kova. I prvi homo sapiens

koji je lebdeo sam u tami beskraja, vezan pup~anomvrpcom za slaba{nu konzervu kojom je putovao. Zovese Leonid Leonov.

Nil Armstrong se uspentrao ~ak na mesec da biizrekao mudrost o malom i velikom (koraku i ~ove-~anstvu). Mnogi su poginuli, ili izgoreli pri pole-tawu ili sletawu. Ali samo jedan je Gagarin.

Osim pogleda na zemqu, ni{ta tamo gore nijeromanti~no. Samo mrak i beskraj. I nespokoj predmisterijom. Zato su qudi malo zastali. Sve re|e pu-tuju, ako izuzmemo bogate avanturiste. Umesto plo-vidbe ka nestvarnom, boqe je razmi{qati. Um lako

prolazi nepoznatim fantasti~nim prostorima, krozrepove kometa, crne rupe i kvazare. Umesto Lajke iGagarina, boqe je da takvim putevima plove ma{ine,i kazuju nam ono {to sami ne moèmo znati.

Iznad na{ih glava svakog trenutka pluta negdepreko 15.000 ve{ta~kih nebeskih tela. ”Sputwik“,”Vostok“ i ”Vojaxer“, odavno su zavr{ili svoj vek, ipopadali u okeane, ~ije su tajne jo{ ve}e nego onegore. A neki takvi starci mo`da jo{ plove, kao neu-ni{tivi oldtajmeri bez goriva, koji se be{umno kre-}u posustalom silom inercije.

Bez modernih satelita svet bi i daqe bio me-sto kroz koje idu spori karavani. Danas je to Maklu-anovo ”globalno selo“, u kome svi vide i ~uju sve.Ili bar mogu, ako èle.

Tako je i danas tajna jesmo li mi, kao Srbija iCrna Gora, stvarno zakupili onaj izraelski satelit.I to za 52 miliona dolara, da bi odozgo bilo jasnijeono {to je dole. To jest, kod nas i u okruèwu. U wemu(satelitu), kao {to se i moè zamisliti, nema ìvihbi}a, nego ta naprava sama radi i vidi sve.

oè se onda razumeti za{to su se ovi na{i po-lakomili. Zatraì{ podatak, onaj gore slu{ai odmah slika. Za nekoliko minuta ima{ fotosna stolu ”o situaciji“. Ako oficijelni foto-

graf nije tu, satelit moè da ti uradi portret zali~nu kartu. Ima i takav program! Odozgo, po teme-nima se najboqe prepoznajemo.

Dodu{e, podatke koje dobijamo za 52 milionadolara mogli smo da pazarimo znatno jeftinije. Naprimer, xabe. Na Internetu u svakom trenutku mo-ète da se prika~ite uz neki dokoni satelit. I davidite ulaz u svoj voqeni soliter. I to po ceni jed-nog telefonskog impulsa. Mo`da je ”situacija u okru-èwu“ ne{to skupqa. Za to postoje specifi~ni, ”pri-jateqski servisi“, koji nisu glupqi od na{eg skupogekskluzivca. Isto badava. Sve drugo je razmi{qawei analiti~ki obave{tajni rad. Nijedan satelit, makako okat bio, ne zamewuje qudski um. Ali glupost –to svakako moè. Zamewuje.

I sad, niko da prizna da je tatko mrtvoro|en-~eta. A zakupqeni satelit slikuje lepote prirode ipoplave. Vojska je na bedemima, jer zna: tamo gde jemokro, tu je i voda. Za to znawe konzerva odozgo ni-je potrebna.

Negde sa neba, na plavu planetu mo`da jo{ gle-daju Jurij Gagarin i Lajka. ôvek i wegov prijateq.Za wih, bi}a iz pro{log veka, na{ satelit pod kiri-jom je neopisivo ~udo. I za nas je. Pogledajte u nebo,zastanite malo, slikajte se za svaki slu~aj. Neka{kqoca satelit, to mu je posao. Da ne ispadnemo bu-dale! Bar da mu potro{imo film, kad smo ga takoskupo platili.

Negde sa neba, na plavu planetumo`da jo{ gledajuJurij Gagarin i Lajka. ôvek i wegov prijateq. Za wih, bi}a izpro{log veka,na{ satelit podkirijom jeneopisivo ~udo. I za nas je.Pogledajte u nebo, zastanitemalo, slikajte seza svaki slu~aj. Neka {kqocasatelit, to mu jeposao. Da neispadnemo budale!Bar da mupotro{imo film,kad smo ga takoskupo platili.

AKTUELNO

1. maj 2006.

Dodela stanova u garnizonu Beograd

NOVA PRIORITETNAKATEGORIJAZa ovu godinu predvi|eno je dvesta miliona dinara zakupovinu stanova iz buxeta i petsto miliona za stanovekoji treba da se pribave iz prihoda, najavili supredstavnici Ministarstva odbrane prilikom dodelere{ewa o stanovima porodicama poginulih pripadnikaVojske i invalidima

14

uru~ivawa re{ewa, naglasiv{i da }e, na-kon podele u garnizonu Beograd, po istommodelu biti deqeni stanovi u ostalim gar-nizonima, i najavio – Prilikom daqe ras-podele stanova uve{}emo jo{ jednu prio-ritetnu kategoriju. U woj }e se na}i ofi-ciri i civilna lica koji su od vitalnogzna~aja za razvoj sistema odbrane.

Pukovnik Slobodan Dimitrijevi} izUprave za infrastrukturu rekao je da je uovoj godini predvi|eno dvesta miliona di-nara za pribavqawe stanova iz buxeta ipetsto miliona za stanove koji treba da sepribave od prihoda.

– Konkretno, to zna~i da }emo za po-trebe pripadnika Vojske SCG i Ministar-stva odbrane, zakqu~no sa junom, prekoGra|evinske direkcije Srbije pribaviti56 stanova, dok }e, zakqu~no sa julom, bi-ti zavr{en 101 stan koji }e biti dodeqensredinom septembra, nakon tehni~kog pre-gleda i pribavqawa upotrebne dozvole –rekao je pukovnik Dimitrijevi}. On je do-dao da je tokom ove godine predvi|ena iz-gradwa jo{ stanova, ali }e realizacijatih zadataka biti nastavqena tek poslepribavqawa neophodnih finansijskihsredstava.

S. SAVI]Snimio D. BANDA

STANOVI ZAPRIPADNIKEVOJSKE

Ministar odbrane posetio Pirot

STANOVI ZAPRIPADNIKEVOJSKE

Ministar odbrane Zoran Stan-kovi} je 24. aprila, u pratwi koman-danta Kopnenih snaga general-potpu-kovnika Mladena ]irkovi}a, pred-stavnika G[ VSCG general-majoraMiloja Mileti}a i drugih saradnika,posetio garnizon Pirot.

Na po~etku posete, komandant 4.motorizovane brigade pukovnik SavaStankovi} izvestio je ministra o re-zultatima i problemima u radu tog sa-stava.

U razgovoru sa na~elnicom Pi-rotskog okruga Vesnom Mijalkovi},predsednicima SO Pirot MladenomVasi}em, SO Dimitrovgrad VeselinomVeli~kovim, SO Babu{nica MiletomJovanovi}em i SO Bela Palanka Alek-sandrom Spasi}em, ministar Stanko-vi} je analizirao situaciju na terenui sagledao {ta sve Vojska i op{tinskiorgani zajedni~ki treba da urade u na-rednom periodu.

Tokom susreta sa ~elnicima op-{tina Pirotskog okruga razgovaralose o razmeni vi{ka vojnih nepokret-nosti za stambeno zbriwavawe pri-padnika Vojske. U ovom trenutku aktue-lan je predlog da MO SCG ustupi op-{tini Pirot Klub VSCG u tom gradu(procene govore da zgrada vredi 102miliona dinara) za odgovaraju}i brojstanova.

Da ovakav vid saradwe moè dabude delotvoran, potvrdio je predsed-nik SO Pirot Mladen Vasi}, koji jeministru odbrane uru~io kqu~eve se-dam stanova za pripadnike garnizona.Pomenuti stanovi su kompenzacija zaustupqeno vojno zemqi{ta radi pro-{irewa grobqa u tom gradu, a sigurnoje da predstavqaju veliko ohrabreweza vi{e od 100 stambeno nezbrinutihpripadnika Vojske u Pirotu.

Z. MILADINOVI]

Mr Zoran Jefti} uru~ujere{ewa za nove stanove

Predsednik op{tine Pirot, Mladen Vasi}uru~io je ministru odbrane kqu~eve sedamstanova za pripadnikegarnizona

OOdlukom o podeli stanova, koju je do-neo pomo}nik ministra odbrane zaqudske resurse Zoran Jefti}, Ode-qewe za stambene poslove Ministar-stva odbrane podelilo je 48 stanova

u garnizonu Beograd. Od tog broja, ~etirisu dodeqena porodicama poginulih iliumrlih profesionalnih pripadnika Vojske,~ija je smrt nastupila za vreme slu`bova-wa ili kao neposredna posledica slu`be,a koje nisu bile stambeno zbrinute, dok je14 stanova dodeqeno invalidima prve do~etvrte grupe. Wima su u Centralnom domuVSCG uru~ena re{ewa, a stanovi }e bitiuseqivi u roku od jednog do tri meseca.

Preostalim porodicama poginulih iumrlih pripadnika Vojske i invalida (14ih je podnelo zahtev) ponu|eno je re{ava-we stambenog problema u traènom mestuili drugim mestima, dok }e se porodice po-ginulih i umrlih koje imaju mawi stan odpripadaju}eg stambeno zbriwavati u skla-du sa dinamikom re{avawa te problema-tike zaposlenih u Ministarstvu odbrane.

– Dodelom stanova porodicama pogi-nulih i umrlih pripadnika Vojske i invali-dima ostvaren je jedan od prvih zahteva mi-nistra odbrane Zorana Stankovi}a posledolaska na du`nost – rekao je zamenik mi-nistra odbrane Zoran Jefti} prilikom

15

STRA@ANA BEDEMIMA

Vi{e od 4.600 pripadnika Vojske angaòvano je tokom aprila na odbrani od poplava i u pruàwupomo}i civilnom stanovni{tvu na svim ugroènim podru~jima oko Dunava, Tise, Save i Tami{a. Vojnici i stare{ine danono}no su bili na bedemima reka, u izgradwi nasipa, prevoèwu peska,izvi|awu reka, evakuaciji stanovni{tva i materijalnih dobara.Pored toga, komande i jedinice preduzele su sve mere da za{tite svoje pripadnike, materijalna sredstva i objekte.

VOJSKA PROTIV VODENE STIHIJE

STRA@ANA BEDEMIMA

Na odbrani od poplava iz Ministarstva odbrane i Voj-ske SCG angaòvani su i 781 obveznik na civilnomsluèwu vojnog roka, 116 motornih vozila i 42 spe-cijalne ma{ine. Pripadnici Vojske zajedno sa naro-dom bili su u prvoj liniji odbrane od

poplava kod Smedereva, Ba~ke Palanke, Zrewanina,@abqa, Beograda, Velikog Gradi{ta, Kostolca, Golubova-ca, Negotina, Dunavskog keja u Zemunu, na obali Tami{akod Pan~eva~ke rafinerije, sela Staji}evo, i u rejonimaLedinaca i Sewaka kod Novog Sada.

Pripadnici Kopnenih i Operativnih snaga VojskeSCG bili su angaòvani na izgradwi nasipa kod Beogra-da, Dunavskog keja u Zemunu, Smedereva, Ba~ke Palanke,Zrewanina, @abqa, Velikog Gradi{ta, Negotina i selaRadujevac. Na izgradwi nasipa kod Smedereva i utovaru iprevozu peska na obali Tami{a kod Pan~eva~ke rafine-rije, angaòvani su pripadnici Vazduhoplovnih snaga iprotivvazduhoplovne odbrane Vojske SCG.

Jedinice Novosadskog korpusa angaòvane su na iz-gradwi nasipa i prevozu peska u rejonu sela Staji}evo, uop{tini @abaq – kod mosta na reci Tisi, i u rejonimaLedinaca i Sewaka kod Novog Sada.

Pripadnici Kopnenih i Operativnih snaga VSCG ra-dili su i na sanaciji klizi{ta u op{tinama Aleksinac iUb, kod manastira Dokmir. U izgradwi nasipa kod selaBezdan u op{tini Sombor, u Apatinu, selu @abaq na Tisii Pan~evu angaòvani su pripadnici Vazduhoplovnih sna-ga i protivvazduhoplovne odbrane. U odbrani od poplavau Kostolcu i Velikom Gradi{tu angaòvani su pripadnici

[TETA[teta koju je zbog poplava pretrpela poqoprivreda

Srbije procewena je na 35,7 miliona evra. Ovim po-datkom Odbora za poqoprivredu Skup{tine Srbijeposledice koju su posledwih dvadesetak dana napravile“povdivqale” reke po prvi put su prevedene u novac. Takobar vlasnici oko 122,5 hiqada hektara poplavqenog po-qoprivrednog zemqi{ta znaju na koliku od{tetu mogu dara~unaju, dok stanari poplavqenih ku}a jo{ ~ekaju da sesmiri vodostaj i stru~ne Komisije po op{tinama napraveprocenu.

Vlada Srbije je za sanaciju {teta od elementarnihnepogoda (poplave i klizi{ta) do sada iz buxetske rezerveidvojila 288 miliona dinara. Ta sredstva, kako stoji u od-luci Vlade, upotrebi}e se za finansirawe najva`nijihmera za ublaàvawe posledica u pogo|enim op{tinama.

Kopnenih snaga, dok je Komanda logistike angaòvana nasnabdevawu vodom stanovni{tva op{tine Trstenik.

U toku akcije za{tite i spasavawa u poplavqenim pod-ru~jima Uprava za odbranu Republike Srbije angaòvalaje sva raspoloìva sredstva koja ukqu~uju 10 okru`nih{tabova civilne za{tite i Gradski {tab civilne za{tite

grada Beograda sa 150 ~lanova; 28 op{tinskih {tabovasa 252 ~lana; 34 odeqewa i odseka za odbranu sa 240 za-poslenih, te 15 stru~nih lica kao ispomo} u ugroènimrejonima i 10 okru`nih i 4 op{tinska centra za obave-{tavawe sa 84 radnika koji deùraju 24 ~asa.

Snimili Radovan POPOVI], Goran STANKOVI] i

Darimir BANDA

ISPUWEN ZADATAKUgroèna podru~ja obi{ao je u vi{e navrata (Veliko

Gradi{te, Smederevo, Ja{a Tomi} i [urjan) ministarodbrane dr Zoran Stankovi}. “Vojska je na najboqi na~inpotvrdila da ovu funkciju moè da ispuni i da je u potpunos-ti ispuwava”, rekao je ministar Stankovi} i naglasio setako najboqe demantuju neke izjave da je Vojska navodno ulo{em stawu i da ne ispuwavawa svoje obaveze. Ministar Stankovi} je izrazio zahvalnost svim pripadnici-ma Vojske koji su angaòvani na odbrani od poplava, is-takav{i da je tim angaòvawem Vojska pokazala da je s nar-odom uvek kada je to potrebno.

vo u~iweno u toj instituciji {to je dovelo do vidqivog pomaka uodnosima sa predstavnicima sedme sile.

Nosilac aktivnosti odnosa sa javno{}u na nivou celokupnogsistema odbrane od januara 2005, kada je uga{ena Uprava za moralG[ VSCG, jeste Uprava za odnose sa javno{}u Ministarstva odbra-ne. Godinu dana rada je relativno kratak period za ostvarewe bilokakvih merqivih rezultata u toj oblasti. Protekla godina je, izme|uostalog, za Vojsku bila karakteristi~na i po mnogobrojnim afera-ma. Spomenimo slu~ajeve Satelit, Mile Dragi}, Top~ider, Cve}a-ra... Reklo bi se ne ba{ tako sjajni uslovi za rad PR slu`be.

Kakve su bile startne pozicije novoformirane Uprave zaodnose sa javno{}u i da li je interesovawe novinara za te doga-

Tradicionalno istraìvaweagencije “Pragma” pokazalo je da sunajboqe odnose sa novinarima me|udràvnim institucijama tokompro{le godine imali Skup{tinaBeograda, Uprava za za{tituìvotne sredine i Ministarstvoodbrane Srbije i Crne Gore

1. maj 2006.18

KOMUNIKACIJAPO SVAKU CENU

Rezultati ankete ”Novinar – va{ prijateq”

Jedna od mnogih definicija kaè da su odnosi sa javno{}uprethodnica i armatura poslovne politike i strate{kihodluka jednog preduze}a. Danas ne postoje uspe{na i mo-derna kompanija ili institucija koje u svom sastavu nema-ju organizacionu celinu za odnose sa javno{}u. Upravo

zbog ovakvog statusa i zna~aja PR aktivnosti, podatak da je Mi-nistarstvo odbrane SCG izabrano me|u tri najkomunikativnijedràvne institucije u 2005. godini zasluùje posebnu pa`wu.

Marketin{ka agencija ”Pragma” anketirala je novinare iurednike vode}ih beogradskih medija, koji su ocewivali stepenkomunikativnosti i spremnost za saradwu pojedinaca, nepri-vrednih i privrednih organizacija. U istraìvawu koje je spro-vedeno u periodu od januara do marta ove godine u~estvovaloje 128 novinara. U svakodnevnoj potrazi za vestima, sveìminformacijama i, naravno, senzacijama, pritisnuti rokovima,uredni~kim zahtevima i potrebom za neprekidnom aktuelno-{}u, novinarima je od nemerqivog zna~aja upravo razumevawesu{tine wihovog posla i dinamike sa kojom se susre}u. Naosnovu istraìvawa agencije ”Pragma”, a znaju}i da u prethod-ne ~etiri godine Ministarstvo odbrane nije bilo ni spomenu-to u sli~nim anketama, poku{ali smo da saznamo {ta je zapra-

POVODI

Slu`ba analitike QUDI IZ SENKEOdeqewe za analitiku deo je Uprave za odnose sa jav-

no{}u. Svakodnevni pregledi elektronskih i {tampanih me-dija, analize, pore|ewa i zakqu~ci do kojih se tom prili-kom dolazi stvaraju obimnu bazu podataka bez kojih bi radUprave bio nezamisliv.

Zaposlene u analitici ~esto nazivaju ”qudi iz senke”.Wihov rad nije toliko uo~qiv na prvi pogled, jer oni uglavnomvreme provode zatvoreni u svojim kancelarijama tiho i vrednoi{~itavaju}i {tampu, agencijske vesti, pregledaju}i video ka-sete. Sve se to kasnije preliva u brojne analize o tome koje suteme o sistemu odbrane zastupqene u medijima, u kom kontekstusu obra|ene, ko i kako komentari{e aktuelna doga|awa itd .

Analiti~ki izve{taji predstavqaju polaznu osnovu zasvako delovawe Uprave za odnose sa javno{}u. Oni, tako|e,reflektuju i efekte wenog rada {to Odeqewe za analitiku~ini polazi{tem i ishodi{tem planova i akcija u odnosimasa javno{}u.

|aje na izvestan na~in bilo prilika za uspostavqawe novih pra-vila komunikacije?

”To su bile znatno oteàvaju}e okolnosti. Brojni doga|aji u2004. a delom i tokom 2005. godine, predstavqali su znatno op-tere}ewe za kvalitetno pozitivno prepoznavawe Vojske i Mini-starstva odbrane u javnosti. Suo~ili smo se sa najniìm rejtin-gom Vojske ikada zabeleènim. Optere}ewe i pritisak dolazilisu sa jedne strane zbog nagla{enog interesovawa za negativno-sti u Vojsci, a sa druge strane imali smo imperativ da se krene uostvarewe ozbiqnih reformskih procesa, koji su po svojoj pri-rodi bolni i na samom po~etku imaju izuzetno negativan efekat.Me|utim, takva situacija koliko je bila prepreka, bila je i iza-zov”, obja{wava potpukovnik Zoran Puha~, zamenik na~elnikaUprave za odnose sa javno{}u.

On dodaje da je u takvom trenutku jedina prava odluka bilada se uz pra}ewe aktuelne situacije u dru{tvu, u potpunosti na-pusti propagandisti~ki pristup odnosima sa javno{}u.

” Re{ewe koje se pokazalo kao dobitno bilo je ubrzanootvarawe sistema odbrane prema javnosti i spremnost da seprogovori o svim, pa i najbolnijim pitawima – potpuno iskreno.Osnovni princip kojim smo se rukovodili jeste komunikacija posvaku cenu, {to zna~i ne prekinuti kontakt sa medijima nikada, apogotovo ne onda kada nam to po prirodi doga|aja ne ide u pri-log. Moram da naglasim da u takvoj nameri ne bismo uspeli danismo imali i da sada nemamo podr{ku i razumevawe ~elnih qu-di u Vojsci i u Ministarstvu odbrane. Tako|e, uspeli smo da na-|emo zajedni~ki sponu sa svim medijima, bez obzira na wihovukoncepciju ili ure|iva~ku politiku, a to je, pre svega, ~iwenicada nam je svima u interesu kvalitetan sistem odbrane”, kaè pot-pukovnik Puha~, koji naj~e{}e obavqa funkciju portparola Mi-nistarstva odbrane.

Planovi su da se u najskorije vreme popuni i to formacij-sko mesto unutar Uprave za odnose sa javno{}u. Postojawe port-parola odavno je praksa u vojskama drugih zemaqa. Me|utim, pro-blem sa kojima se suo~avaju u toj upravi jeste mali broj oficirai kadra uop{te, {kolovanih za obavqawe tako delikatnog i od-govornog posla.

”S obzirom na to {to istrajavamo u stavu da je portparolosoba koja govori u ime institucije, a ne u ime ~elnih pojedina-ca, neophodno je da on, i tim koji mu pomaè, odli~no razume unu-tra{wu organizaciju i mehanizme funkcionisawa sistema od-brane. Istovremeno, neophodno je da takva osoba ima odli~naznawa u oblasti novinarstva, te da je pozitivnog duha sa razvi-jenim smislom za saradwu i komunikaciju. Elokventnost, brzo ismisleno reagovawe se podrazumevaju.”

Jedan od primera da se i bez mnogo sredstava mogu posti}ikvalitetni odnosi sa novinarima jeste Vojnomedicinska akade-mija. Ta ustanova se prema istraìvawu ”Pragme” na{la na li-sti onih koji organizuju dobre konferencije za novinare, uz sle-de}i komentar zadovoqnog novinara: zanimqive teme, medicin-ski uspesi, detaqni, jednostavni pres materijali sa puno poda-taka i razumqivim opisom komplikovanih procedura.

”Primer VMA jeste dobar pokazateq potrebe da na ni-ìm nivoima organizacije sistema odbrane postoje slu`be ipojedinci za public relations, koji }e svojim znawem i talentomna pravi na~in pomo}i da se objektivno predstave u javnostisva dostignu}a, ali i da se ukaè na eventualne probleme. Udrugim armijama mnogo novca se izdvaja za te potrebe. Mi tre-nutno nemamo sredstava da platimo profesionalce da radetaj posao i oslawamo se iskqu~ivo na unutra{we izvore i po-tencijale. Veoma je va`no da u periodu koji sledi uradimo {tovi{e na obrazovawu kadra u oblasti odnosa sa javno{}u. Toje jedan od strate{kih ciqeva. Tako|e, nadamo se da }emo uspe-ti da u skorijoj budu}nosti izna|emo mesto za slu`be za odno-se sa javno{}u u jedinicama Vojske i da daqe, po dubini siste-ma, razvijamo savremen koncept PR-a”, zakqu~uje na{ sago-vornik.

Danijela MARJANOVI]

UKRATKO

19

ZAJEDNI^KI PROJEKTI ISTORIÂRA

Tro~lana delegacija Centra za vojnu istoriju Vi{e vojneakademije - Rakovski iz Republike Bugarske boravila je u trod-nevnoj poseti Vojnoistorijskom institutu.

Tema razgovara bila je razvoj saradwe, razmena pub-likacija i zajedni~ki nau~ni projekti.

SARADWA SA KINOMNa~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a

Joki} i izaslanik odbrane Narodne Republike Kine stariji pukov-nik Vang Debao razgovarali su 20. aprila o aktuelnostima u bi-lateralnoj vojnoj saradwi i o predstoje}oj poseti generala Joki-}a Kini.

General Joki} primio je izaslanika odbrane NR Kine na we-gov zahtev.

POSETA DELEGACIJE Ê[KOG PARLAMENTA

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{aJoki}, sa saradnicima, primio je 14. aprila delegaciju Komitetaza odbranu i bezbednost Poslani~kog doma Parlamenta ê{keRepublike.

ê{ke parlamentarce predvodio je Jan Vidim, predsednik Ko-miteta, a u delegaciji je bio i ambasador Republike ê{ke u na{ojzemqi Ivan Jestrab. Prilikom susreta razgovaralo se o reorga-nizaciji Vojske Srbije i Crne Gore i wenoj modernizaciji.

SEMINAR O KONTROLI VAZDU[NOG PROSTORA

Ministarstvo odbrane SCG i Kancelarija za bilateralneodnose SAD u Beogradu organizovali su 19. i 20. aprila u Koman-di Vazduhoplovnih snaga i protivazduhoplovne odbrane u Zemunudvodnevni seminar “SAD – Nato kontrola vazdu{nog prostora”.

Na~elnik Odeqewa za operativne poslove VS i PVO pukov-nik Jovica Dragani} predo~io je timu SAD strukturu, proceduru ina~in kontrole vazdu{nog prostora SCG.

^lanovi putuju}eg kontaktnog tima Vazduhoplovnih snaga SADXerald Bertilson i major Vilijam Hag odràli su zatim predava-wa o vojno-civilnim odnosima, procesu planirawa ve`bi u vazdu-{nom prostoru ju`nog regiona Natoa, tranzitu ju`nim regionom,planirawu vojnih operacija i izgradwi komande i kontrole zamultinacionalne operacije. S. \.

20

Reakcije qudi na su|ewa za ratne zlo~ine su veoma razli~itei kre}u se od potpunog poricawa da su zlo~ini po~iweni ineverovawa da je tako ne{to bilo mogu}e, opravdavawa dasu to i drugi ~inili, pa do mawe ili vi{e nevoqnog prihva-tawa ~iwenice da pravda ima pravo i du`nost ka`wavawa

onih koji su ratne zlo~ine po~inili. U takvim gledi{tima gotovo da nema razlika me|u pripadni-

cima svih naroda na prostoru nekada{we Jugoslavije. Mnogi kaoda strepe od suo~avawa sa istinom o sopstvenim zlo~inima zato{to se, navodno, na osnovu we ”na{a” strana moè proglasiti zakrivu, a neka ”druga” za nevinu. S druge strane, niko ne voli da usvom kom{iluku ima qude koji su silovali, pqa~kali ili ubijaliène i decu, pa makar i govorili da su to ~inili zbog ”patriot-skih” razloga.

Kontroverznih mi{qewa ima mnogo, ali jedno je sigurno – ipred gra|anima na{e zemqe je teàk period u kome }emo se jo{dugo suo~avati sa posledicama i mra~nom stranom proteklih ra-tova. Zato je i zanimqivo saznati kako je do{lo do prvih su|ewaza ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji, ko se danas bavi sankcio-nisawem ratnih zlodela i kako se taj proces odvija u nekada{wimrepublikama SFRJ, a dana{wim dràvama. Naravno, posebno nasje zanimao rad Tuìla{tva za ratne zlo~ine Republike Srbije iVe}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu, gde smo potraì-li odgovore na mnoga pitawa, od kojih je, svakako, najva`nije: dali smo kao dràva i narod, spremni i sposobni da se suo~imo saproblemom ratnih zlo~ina?

ZA[TITA ME\UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA

Istorija ratnih zlo~ina po~iwe sa plemenskim borbama uprvobitnoj qudskoj zajednici, ali zapravo nema velikih razlogada se, tragaju}i za primerima ratnih zlo~ina, ide u tako dalekupro{lost. Nama blizak 20. vek obeleìli su svetski i lokalniratovi, u kojima su stradali milioni, uglavnom, nedu`nih qudi,dok je broj onih koji su odgovarali za zlo~ine nesrazmerno mali.

Prva me|unarodna reakcija na ratne zlo~ine beleì se 1915.godine, kada je u tada{wem Otomanskom carstvu po~iwen masovnizlo~in nad Jermenima, dok je posle Drugog svetskog rata formiranMe|unarodni vojni tribunal za ratne zlo~ine u Nirnbergu. U Gene-ralnoj skup{tini Ujediwenih nacija, od 1946. godine do danas, vi-{e puta su usvajane rezolucije i konvencije kojima su ratni zlo~i-ni i zlo~ini protiv ~ove~nosti sve vi{e postajali predmet me|una-rodnog prava. Ipak, sve to je u praksi otelotvoreno tek sa ustano-vqewem dva ad hok me|unarodna krivi~na suda, i to Me|unarodnogkrivi~nog tribunala za biv{u SFRJ (1993) i Me|unarodnog tribu-nala za Ruandu (1994). U na~elu, oba su nadle`na da sude zbogozbiqnih povreda me|unarodnog humanitarnog prava u~iwenih nateritorijama tih dràva. Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv-

TE

MA

S U \ E W A Z A R A T N E Z L O ^ I N E

SUOÂVAWESA PRO[LO[]U

1. maj 2006.

SUOÂVAWE SA PRO[LO[]U

Na{a je obaveza da pred licepravde izvedemo sve one koji su u minulom ratu i oruànimsukobima ukaqali ugled svojedràve i naroda, da bi im se u zakonito sprovedenom postupkuizrekle odgovaraju}e kazne. Time bismo `rtvama nedelapruìli bar delimi~nusatisfakciju, sa naroda i dràve skinuli ose}aj krivicei osude, a me|unarodnoj zajednicipruìli dokaz o sposobnosti za saradwu – kaè tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}.

21

Srbije dalo pozitivan odgovor na pitawe da li treba sara|ivatisa Ha{kim tribunalom, {to je {est posto vi{e u odnosu na 2004.godinu. Razlozi pozitivnog gledawa na saradwu sa Hagom nalazese, pre svega, u potrebi utvr|ivawa krivi~no-pravne odgovorno-sti optuènih, moralne obnove dru{tva i ispuwewa spoqnopoli-ti~kih ciqeva Srbije i Crne Gore. S druge strane, na{im gra|a-nima najvi{e smeta politizacija Tribunala, veliki procenat op-tuènih Srba u odnosu na druge narode i dvostruki standardi. Bo-li i to {to visoki principi koji se ”na nama isteruju” jo{ uveknisu univerzalni, tako da, na primer, na~elo komandne odgovor-nosti ne vaì i za savezni~ke komandante u Iraku niti za uprav-nike zatvora, poput onog u Abu Graibu. Dodu{e, jedan poznati no-vinar je nedavno, ne bez razloga, rekao da se zbog te ~iwenice neose}a diskriminisanim ve}, naprotiv, privilegovanim.

{u Jugoslaviju postupa u skladu sa svojim Pravilnikom o postupku idokazima, koji je do sada inoviran, ~ak, 11 puta.

U Rimu je 1998. godine osnovan i Me|unarodni krivi~ni sud,kao stalna me|unarodna sudska institucija za gowewe i ka`wava-we najteìh krivi~nih dela, poput zlo~ina genocida, zlo~ina pro-tiv ~ove~nosti, ratnih zlo~ina i agresije. Nakon {to ga je ratifi-kovalo vi{e od 60 dràva, sud je po~eo sa radom 1. jula 2002. go-dine u Hagu. Va`no je znati da sud ima nadle`nost samo za zlo~inepo~iwene nakon stupawa na snagu Statuta Me|unarodnog krivi~-nog suda i da se procesiraju samo optu`be protiv dràvqana onihdràva koje su prihvatile Statut, odnosno protiv lica koja su ka-`wivo delo po~inila na wihovoj teritoriji. Zanimqivo je da susvojevremeno Sjediwene Ameri~ke Dràve bile najve}i zagovor-nik formirawa Tribunala koji }e suditi za zlo~ine na prostorubiv{e Jugoslavije, dok su sada na ~elu snaga koje spre~avaju da seme|unarodna su|ewa za ratne zlo~ine veù za jednu trajnu institu-ciju, uprkos suprotnom stavu Evropske unije i wenoj podr{ci novomMe|unarodnom krivi~nom sudu.

Znatan deo svetske javnosti gleda na Me|unarodni sud za zlo-~ine u biv{oj Jugoslaviji kao na kona~an trijumf prava i pravde ume|unarodnim odnosima, po{to oni koji su prekr{ili me|unarod-no humanitarno pravo i ratne zakone nisu uspeli da se sakriju iza{tita dràvnog suvereniteta. Me|utim, ima i suprotnih mi{qe-wa, po kojima Tribunal u Hagu proizvodi pravdu koja je pristrasna,te da se optu`nice temeqe na li~nim i nacionalnim svojstvima op-tuènih, a ne na dokazima zlo~ina. Ova pristrasnost se, po re~i-ma ameri~kog profesora Roberta Hejdna (direktor za studije Rusi-je i isto~ne Evrope na Univerzitetu u Pitsburgu), najboqe manife-stuje u potpunom nedostatku tu`be protiv bilo koga iz Natoa zazlo~ine, iako su sasvim uporedivi s onima za koje su drugi ve}odavno optuèni. Stru~waci tvrde i da neki ~lanovi pravilnikaTribunala isuvi{e podse}aju na pravilnik {panske inkvizicije, teda proceduralne odluke ha{kog suda veoma oteàvaju realizacijuprava optuènih na ispravno i po{teno su|ewe.

Istraìvawa Beogradskog centra za qudska prava i Strate-{kog marketinga u 2005. godini pokazuju da je 76 posto gra|ana

PREDMETI VOJNOG TU@ILA[TVAVojni istra`ni organi bili su vrlo aktivni u otkriva-

wu ratnih zlo~ina, o ~emu govori podatak da su, na primer,samo pred Vojnim sudom u Ni{u pokrenuta 382 postupka pro-tiv izvr{ilaca krivi~nih dela na prostoru Kosova i Meto-hije u ratnom periodu.

Broj pokrenutih procesa govori da su otkrivene povre-de humanitarnog prava i kr{ewa pravila Me|unarodnogprava u regularnim sudskim postupcima razre{avane. Va`noje znati da nijedan od 382 sudska postupka nije pokrenut unovije vreme, ve} da ih je vojni tuìlac, u skladu sa svojimovla{}ewima, pokretao jo{ u vreme ratnog sukoba ili nepo-sredno posle zavr{etka rata, i to na osnovu prijava organabezbednosti i vojne policije.

Taj podatak uverqivo potvr|uje da Vojska Jugoslavije kaoorganizacija ni{ta nije krila ve} da je otkrivena nedela svo-jih pripadnika i sudski procesirala. Deo predmeta iz Vojnogtuìla{tva, koji se ti~u krivi~nog dela ratnog zlo~ina, sadase nalaze u Tuìla{tvu za ratne zlo~ine Republike Srbije.

MUKOTRPAN POSAO

Devedesetih godina se u Srbiji i Crnoj Gori retko vode pro-cesi za ratne zlo~ine. Ne moè se re}i da ih nije bilo, a najve}upa`wu javnosti privukao je slu~aj Sjeverin.

Tuìla{tvo za ratne zlo~ine Republike Srbije, formirano je2003. godine, na osnovu Zakona o organizaciji i nadle`nosti dr-àvnih organa u postupku za ratne zlo~ine. Ovaj zakon se primewu-je radi otkrivawa, krivi~nog gowewa i su|ewa za krivi~na delaprotiv ~ove~nosti i te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog pra-va, izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1. januara 1991.godine. Pored Tuìla{tva, istim zakonom su formirani Slu`ba zaotkrivawe ratnih zlo~ina u MUP-u, Ve}e za ratne zlo~ine priOkru`nom sudu u Beogradu i posebna pritvorska jedinica.

Institucija Tuìla{tva za ratne zlo~ine je u proteklih neko-liko godina pro{la put od osporavawa stru~ne i {ire javnosti, pado odobravawa i op{te podr{ke, {to potvr|uju i najnovija istra-ìvawa javnog mwewa. Ugled Tuìla{tva je znatno pove}an posleprve presude za ratni zlo~in u Ov~ari, kada su priznawa za efi-kasan i profesionalan rad Tuìla{tva stigla ne samo od pravnihstru~waka i me|unarodne zajednice ve} i od porodica ubijenih.

– Proces suo~avawa sa nesre}nom pro{lo{}u u zemqama utranziciji – tvrdi tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} – spor je i mukotrpan. Ipak, u demokratskoj Srbiji postoji snaga,jasna i nedvosmislena, koja insistira na individualizaciji zlo~i-na, na procesirawu kr{ewa elementarnih civilizacijskih vred-nosti i odredaba humanitarnog prava. Te{ko se prihvata ~iweni-ca da su neki na{i sunarodnici, u na{e ime, ~inili te{ke zlo~ineu ratovima devedesetih. Ti zlo~inci imaju imena i prezimena i neèlim da dozvolim da se oni zaklawaju iza kredibiliteta moje ze-mqe. Na{a je obaveza da pred lice pravde izvedemo sve one kojisu u minulom ratu i oruànim sukobima ukaqali ugled svoje drà-ve i naroda, da bi im se u zakonito sprovedenom postupku izrekleodgovaraju}e kazne. Time bismo `rtvama tih nedela pruìli bardelimi~nu satisfakciju, sa naroda i dràve kao kolektiviteta ski-nuli ose}aj krivice i osude, a me|unarodnoj zajednici pruìli do-kaz o sposobnosti za saradwu. Uostalom, ne moèmo da traìmoulazak u evropsku zajednicu, a da, istovremeno, u predgra|u glav-nog grada imamo zakopanih 900 le{eva i da ne znamo ko je i kakote qude ubio.

Teàk posao je pred Tuìla{tvom za ratne zlo~ine. Treba sevratiti u doga|aje od pre desetak i vi{e godina, saslu{ati na hi-qade svedoka, prona}i materijalne dokaze i nesumwivo dokazatida su optuèni po~inili ratne zlo~ine.

Posle Ov~are, po~ela su i su|ewa za zlo~ine kod Zvornika(”@ute ose”), Trnova (”[korpioni”) i na Kosmetu (slu~aj Anton Le-kaj), dok je vi{e od 50 predmeta u istra`nom ili pretkrivi~nompostupku. Tuìlac Vladimir Vuk~evi} kaè:

– Sve vi{e izlazi na videlo da postoji ~vrsta veza izme|uratnih zlo~ina i organizovanog kriminala, te da su barut, pqa~kai kriminal bili upakovani u ambalaù la`nog patriotizma.

Potvrdu za te re~i lako je prona}i u svim istra`nim po-stupcima Tuìla{tva za ratne zlo~ine. Tako je, na primer, speci-jalna policija upu}ena sa Pala, u avgustu 1992. godine uhapsilaoko 70 pripadnika ”@utih osa”, pod sumwom da su pqa~kali bo-{wa~ko, ali i srpsko stanovni{tvo. Policija je od wih tada od-uzela 27 kilograma opqa~kanog zlata, 600.000 nema~kih marakai 50 golfova.

Istraùju}i ”slu~aj Batajnica”, Tuìla{tvo je prona{lo jo{desetak velikih predmeta, od kojih je jedan pred samim optuèwem,dok se u drugima istrage privode kraju.

– Tuìla{tvo radi na slu~aju Batajnica od prvog dana osniva-wa i do sada je saslu{ano oko 200 qudi. U tom predmetu imamo de-vetoricu osumwi~enih, koji su aktivni ili penzionisani policajci.Tu su i masovne grobnice u Petrovom Selu, gde su prona|ena tela70 albanskih civila. Kao dru{tvo imamo veliku moralnu obavezu

1. maj 2006.22

TEMA

da razre{imo slu~ajeve masovnih grobnica i zato mi u procesira-wu tih predmeta ne}emo sebi dozvoliti gre{ke – govori tuìlacza ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}.

REGIONALNA SARADWA

U svom radu Tuìla{tvo za ratne zlo~ine ostvaruje dobru sa-radwu sa Ministarstvom odbrane i wegovim slu`bama, MUP-om iSlu`bom za otkrivawe zlo~ina, medijima, Fondom za humanitar-

PERSONALIZACIJA KRIVICESu|ewa za ratne zlo~ine personalizuju krivicu, tako

da se niko pojedina~no ne moè skrivati iza svog narodaili bilo koje grupe qudi. Na taj na~in se i zajednice {titeod kolektivne odgovornosti za ne{to {to su pojedinci saimenom i prezimenom u~inili.

Nema sumwe da }e takav pristup uveliko spre~iti me-|usobnu mr`wu i doprineti pomirewu izme|u ratom zahva-}enih dru{tvenih zajednica na prostoru nekada{we Jugo-slavije. Pomenutu ~iwenicu je dobro sagledao i jedan od op-tuènih pred Me|unarodnim sudom, koji je na raspravi okazni za u~e{}e u zlo~inu u Srebrnici, rekao:

– Ovo moje svedo~ewe i priznawe krivice skida odgo-vornost sa mog naroda, tako|e. Ovo je krivica jednog ~ovje-ka sa ~istim imenom i prezimenom, Dragana Obrenovi}a.Ja iza toga stojim. Ja sam za taj dio odgovoran. Krivica zbogkoje se kajem i zbog koje se izviwavam `rtvama i wihovimsjenama. Bi}e mi drago ako ovo moje svjedo~ewe i kajawe do-prinese pomirewu qudi u Bosni. Ako kom{ija ponovo stegnekom{iji ruku, ako na{a djeca ponovo zaigraju zajedni~keigre i ako oni budu imali pravo na {ansu. @eqa mi je daovo moje svjedo~ewe pomogne da se ovo nikad i vi{e nigdjene dogodi.

OVÂRA

Pred Ve}em za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogra-du zavr{ena su dva postupka – ”Ov~ara 1 i 2”. Ocene susvih posmatra~a, doma}ih i me|unarodnih, ali i stru~wakai u~esnika u postupku, da je su|ewe bilo ispravno i da jeodli~no vo|eno.

Sudsko ve}e za ratne zlo~ine osudilo je 14 od 16 optu-ènih za ratne zlo~ine na Ov~ari kod Vukovara, na ukupno219 godina zatvora. Sudija Vesko Krstaji} nijednog trenut-ka nije bio u nedoumici kada je re~ o krivici optuènih, {tose dobro videlo pri dvo~asovnom ~itawu presude. On je tomprilikom, citiraju}i Marka Miqanova, podsetio osu|ene{ta je taj nepismeni vojvoda rekao za juna{tvo i ~ojstvo.

”Juna{tvo je kada sa~uva{ sebe od neprijateqa, a ~oj-stvo kada neprijateqa uspe{ da sa~uva{ od sebe. O juna-{tvu osu|enih sud veruje da }e suditi istorija, a ova presu-da izre~ena je o wihovom ~ojstvu” – objasnio je predsednikVe}a za ratne zlo~ine. Predmet ”Ov~ara”, koji je zapo~etjo{ u Vojnom tuìla{tvu, nije zavr{en i uskoro se o~ekujepresuda Sa{i Radaku.

NEMA OPTU@ENIH PROFESIONALNIH VOJNIKA

U Tuìla{tvu za ratne zlo~ine Republike Srbije do da-nas je procesirano 47 qudi – policajaca, teritorijalaca,dobrovoqaca i obi~nih gra|ana. Me|u wima nema nijednogprofesionalnog ili penzionisanog pripadnika VSCG. Ko-mentari{u}i tu ~iwenicu, Tuìlac za ratne zlo~ine Vladi-mir Vuk~evi} kaè:

– Ne samo da nema optuènih profesionalnih pripad-nika Vojske Srbije i Crne Gore ve} su na{e istrage pokaza-le da je Vojska, gde god je to mogla, {titila civilno stanov-ni{tvo.

no pravo i drugim nevladinim organizacijama. Posebno je va`no{to su ostvareni kvalitetni modaliteti saradwe sa Ha{kim tri-bunalom. Posle slu~ajeva Ov~ara i Zvornik, tuìlac Vuk~evi}o~ekuje da se jo{ osam novih predmeta iz Ha{kog suda prebaci Tu-ìla{tvu u Beogradu, dok qudi iz te institucije ~esto putuju u Hag,gde ispituju svedoke i pregledaju dokumentaciju. Regionalna sarad-wa ima, tako|e, veliki zna~aj za uspe{no delovawe Tuìla{tva zaratne zlo~ine, zato {to su ratni zlo~ini do Dejtona po~iweni vanteritorije Srbije i bez dobre saradwe bi bilo te{ko do}i do va-lidnih dokaza.

Kada je re~ o regionalnoj saradwi neizbe`no je postaviti ipitawe – koliko su druge dràve nastale na prostoru nekada{weJugoslavije aktivne u procesirawu ratnih zlo~ina? Naime, suo~a-vawe sa sopstvenom pro{lo{}u, svakako, ne zna~i da se ne bavi-mo i svojim `rtvama. Tuìlac Vladimir Vuk~evi} kaè da su kolegeu regionu veliki profesionalci i da me|u wima postoji visok ste-pen saglasnosti da u procesirawu krivi~nih dela ratnih zlo~inanema mesta zamagqivawu la`nim patriotizmom.

Tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}

U Hrvatskoj je, zaista, ostvaren napredak, pogotovo sankcio-nisawem krivaca u slu~aju Lora. Me|utim, podaci iz prethodnihgodina govore da je u Hrvatskoj na~elo jednakosti pred sudovimajo{ daleko od prakse. Prema podacima Oebsa, u 2002. godini jeod 131 osobe pod istragom za ratni zlo~in u Hrvatskoj, 114 bilosrpske nacionalnosti. Od 115 osoba kojima se sudilo, 90 je Srba,a od 52 osu|ene osobe 47 su bili Srbi. âk 83 posto Srba kojimaje te godine bilo su|eno za ratne zlo~ine progla{eno je krivim,dok je, kad su Hrvati u pitawu, taj broj neuporedivo mawi i iznosisamo 18 posto.

Od svih sudova za ratne zlo~ine osnovanih u zemqama biv{eJugoslavije, izgleda da }e najvi{e posla imati sud i tuìla{tvo uBiH. U Bosni postoji oko 11.000 krivi~nih prijava protiv osobaosumwi~enih za ratne zlo~ine, od toga je gotovo osam hiqada izFederacije, a vi{e od tri hiqade iz Republike Srpske. Za razli-ku od Srbije i Hrvatske, tro~lana ve}a za ratne zlo~ine u Bosni~ine po dvojica me|unarodnih sudija i jedan doma}i.

Tuìla{tvo za ratne zlo~ine Republike Srbije ima nadle-`nost da pokre}e postupke za ratne zlo~ine na celoj teritorijinekada{we SFRJ. Teoretski je, recimo, mogu}e da to tuìla{tvovodi postupak za utvr|ivawe odgovornosti po~inilaca, nedavnoobelodawenog, ratnog zlo~ina u Sloveniji. U praksi je, ipak, real-nije da se istraga ili sudski proces pokrenu protiv po~inilacaratnih zlo~ina koji su uhap{eni na teritoriji Srbije i Crne Gore.To se dogodilo sa Antonom Lekajem, koji je uhap{en u Crnoj Gori ipotom preba~en za Beograd, gde je Tuìla{tvo za ratne zlo~ineve} pokrenulo istragu protiv wega.

Anton Lekaj je optuèn za ratni zlo~in protiv civilnog sta-novni{tva, to jest za poznati masakr na romskoj svadbi, kada su~etiri svata ubijena, mlada silovana, a vi{e osoba mu~eno. Spe-cijalni predstavnik UN Soren Jesen Petersen podneo je za~u|uju-}i zahtev da se predmet “Lekaj” ustupi Unmikovom pravosu|u. Zah-tev je odbijen zato {to je i po dogovoru Petersenovog zamenika zapravosu|e i policiju @ana Kristijana Kadija i tuìoca za ratnezlo~ine Vladimira Vuk~evi}a predvi|eno da se procesi za ratnezlo~ine vode na teritoriji na kojoj su osumwi~eni za ratne zlo~i-ne i uhap{eni. Da se kojim slu~ajem podleglo pritisku, ne bi bilonikakvo ~udo da Lekaj osvane na mestu potpredsednika kosovskeVlade, kao {to se to nedavno dogodilo sa Agimom êkuom. Da pod-setimo: Okru`ni sud u Pri{tini (razme{ten u Ni{u) pokrenuo jeistragu protiv sada{weg predsednika kosovske vlade za krivi~nodelo genocida, za 661 ubistvo i 584 otmice.

Proces protiv Antona Lekaja vodi Ve}e za ratne zlo~ineOkru`nog suda u Beogradu kojim predsedava sudija Olivera An-|elkovi}.

– U proteklih {est meseci – kaè Olivera An|elkovi} – sa-slu{ali smo dvadesetak svedoka. Problem nam predstavqaju sve-doci sa Kosmeta koji ni na jedan dopis ne odgovaraju.

Budu}i da je su|ewe u toku, o slu~aju ”Lekaj” vi{e se nije mo-glo razgovarati, ali nas je zanimalo kako ona uspeva da se izborisa surovim ratnim zlo~inima. Olivera uverqivo odgovara da jesrpsko pravosu|e osposobqeno i kadrovski i tehni~ki da vodi naj-sloènije predmete po optu`bama za rane zlo~ina i dodaje:

– Moram da priznam da ni mi sudije nismo bile obave{teneo tome {ta se doga|alo na rati{tima. Na su|ewima za ratne zlo-~ine su ~iwenice pokazale i dokazale da oni koji su ~inili ratnezlo~ine ne mogu da govore o borbi za vi{e ciqeve ili nacionalneinterese. Kako da kao patriotski gest kvalifikujete monstruoznezlo~ine poput paqewa ku}e u kojoj su zakqu~ana deca, ubijawe trud-nih èna ili primoravawa oca i sina na polno op{tewe.

Tome se, zaista, ni{ta ne moè dodati niti oduzeti. Va`noje da na{e dru{tvo, pokazuje da ratni zlo~ini ne mogu pro}i ne-ka`weno i na taj na~in spre~ava da se doga|aju u budu}nosti.

Zoran MILADINOVI]Snimio Zvonko PERGE

Hidrografski institut Mornarice VSCG (HIM) iz Tivta do-vr{ava izradu nove karte-plana Luke Bar koja se za potrebe me-naxmenta tog preduze}a radi u sklopu priprema za jedan od naj-zna~ajnijih poslova barske luke u posqedwih 20 godina – reek-sport ugqa iz Indonezije.

Naime, planirano je da ugaq iz Indonezije u Bar stiè ve-likim takozvanim „panamaks“ brodovima za prevoz rasutog tere-ta nosivosti 70 – 80 hiqada tona, da bi se potom prekrcavao umawe brodove i reeksportovao u Italiju. Budu}i da „panamaks“brodovi zahtijevaju minimalnu dubinu lu~kog akvatorijuma od oko14 do 15 metara, prije po~etka posla neophodno je precizno pre-mjeriti more u luci i izraditi novu kartu-plan Luke Bar {to jemenaxment tog preduze}a povjerio HIM-u.

„U decembru pro{le godine, uprkos nepovoqnim meteorolo-{kim uslovima i kratkoj obdanici, peto~lana ekipa HIM-a obavi-la je detaqan batimetrijski premjer luke Bar sa neophodnim ele-mentima topografije. Premjereno je ukupno 6.427 metara duìneobalne linije i 97 hektara povr{ine akvatorijuma, sagledane supromjene obalne linije i ucrtani svi objekti na obali od zna~ajaza vezivawe brodova. Koriste}i posebno opremqeni hidrograf-ski ~amac ukupno smo u akvatorijumu luke odradili 212 kilometa-ra duìne linija premjera i uzeli podatke sa vi{e od 820 hiqadaizmjerenih dubinskih ta~aka“, ilustrovao je obimnost tog poslana~elnik HIM-a, kapetan bojnog broda Du{an Slavni}.

On je dodao da je nakon terenskog, uslijedio isto toliki radna obradi dobijenih podataka, nakon ~ega }e se kartografskomobradom, dobiti planovi luke Bar u razmjeri 1:1000 i 1:2500, udigitalizovanoj elektronskoj formi i formatu pogodnom za uno-{ewe u postoje}i lu~ki informativni sistem.

Time }e Luka Bar prvi put nakon posqedweg sistematskog hi-drografskog premjera ura|enog 1984. godine, raspolagati saaùrnim podacima i slikom svog akvatorijuma i operativne oba-le ura|enom u skladu sa najnovijim standardima Me|unarodnehidrografske organizacije (IHO).

„Ve} je zavr{en i naru~iocu posla predat dio od oko 60 od-sto akvatorijuma koji je poslovodstvo luke ozna~ilo prioritetnim.Ina~e, tokom rada na terenu pored na{e opreme i softvera, ko-ristili smo i opremu za geodetske premjere iznajmqenu od Vojno-geografskog instituta iz Beograda. Mjerewa dubine mora obavqa-na su po standardima IHO, kori{}ewem dvofrekventnog ultrazvu~-nog dubinomjera, RTK GPS ure|aja i hidronavigacijskog softvera,a dubinomjer je prije svakog premjera, radi vrhunske preciznostinanovo kalibriran mjerewem brzine zvuka kroz vodu“, objasnio jeSlavni} dodaju}i da je posao hidrografskog premjera i izradekarte-plana Luke Bar angaòvao sve potencijale HIM-a.

Zanimawe za visokospecijalizovane usluge te nau~ne usta-nove, koja je i svojevrsni katastar mora i podmorja, pokazuju idruge institucije u Crnoj Gori, pa je HIM-u ve} stigla ponuda dauradi hidrografski premjer dijela akvatorijuma u Kotoru gdje jeplanirana gradwa marine. Interesovawe za saradwu pokazalaje i jedna inostrana firma specijalizovana za izradu elektron-skih navigacionih karti.

N. BO[KOVI]

1. maj 2006.24

TEMAHidrografski

instititut Mornarice

VSCG iz Tivtaprivodi kraju veliki posao

NOVIPLANBARSKE LUKE

25

Povodom 14. aprila – dana protiv-teroristi~kog odreda VSCG ”Kobre”,odràna je sve~anost, kojoj su pored pri-padnika jedinice prisustvovali ministarodbrane Zoran Stankovi}, savetnikpredsednika Republike Srbije Bojan Di-mitrijevi}, na~elnik General{taba VSCGgeneral-potpukovnik Qubi{a Joki}, idrugi brojni gosti.

Pre 28 godina formirano je protiv-teroristi~ko odeqewe u okviru 282. ba-taqona vojne policije, koje kasnije pre-rasta u protivteroristi~ki vod, da bi2000. godine bio formiran protivtero-

neodgovaraju}e popune stru~nim kadromi izostanka kurseva za usavr{avaweoficira i podoficira na vojnopolicij-skim du`nostima.

Tokom rasprave najodgovornije sta-re{ine vojne policije razgovarale su orezultatima preventivnog i operativno-kriminalisti~kog rada u Vojsci, iskustvi-ma u re{avawu najsloènijih predmeta,vo|ewu propisane dokumentacije i izve-{tavawu, zatim o modelima operativno-kriminalisti~ke procene sastava, objeka-ta i teritorije na kojoj se angaùju wihovejedinice, te o saradwi me|usobno i sanadle`nim tuìla{tvima, odnosno sudo-vima, organima komandovawa i VBA.

V. P.

U Odeqewu za vojnopolicijske po-slove General{taba VSCG 20. aprilaorganizovana je stru~na rasprava oOperativno-kriminalisti~kom i pre-ventivnom radu vojne policije. Poredstare{ina Odeqewa, skupu su prisu-stvovali na~elnici referata i odsekaza vojnopolicijske poslove jedinica iustanova Vojske.

Pukovnik \uro ]eli}, na~elnikOdeqewa, najpre je analizirao rad jedi-nica vojne policije u prethodnom perio-du, a potom govorio o problemima kojisvakodnevno oteàvaju redovne zadatketih sastava Vojske. Posebno je istakao te-{ko}e zbog nedostatka finansijskih sred-stava, zastarelih tehni~kih kapaciteta,

Na~elnik General{taba VSCG gene-ral-potpukovnik Qubi{a Joki} primio je14. aprila predstavnike padobranskeekipe VSCG ”Nebeske vidre” i ~estitao impovodom zapaènih rezultata ostvarenihna paraski takmi~ewima, odrànim na Ja-horini (BiH) od 28. marta do 1. aprila.

Pored ~lanova ekipe koji su na tak-

UDRU@EWE PENZIONISANIH

PODOFICIRANa~elnik General{taba VSCG gene-

ral-potpukovnik Qubi{a Joki} primio je19. aprila predstavnike Udruèwa pen-zionisanih podoficira Srbije.

^lanovi delegacije, zastavnici prveklase u penziji Nenad Todosi}, Du{an Pe-}anac i Pantelija Arsenijevi}, obavesti-li su generala Joki}a o razlozima zaformirawe Udruèwa i o aktuelnim pro-blemima u vezi sa standardom i statusomte kategorije vojnih penzionera.

General Joki} je informisao pred-stavnike Udruèwa penzionisanih podo-ficira o rezultatima reforme Vojske iukazao na mogu}nosti za re{avawe po-krenutih pitawa, koje bi General{tabpreduzeo u svojoj nadle`nosti.

DO ZDRAVOG RADNOG MESTA

U Sektoru za materijalne resurseodràno je savetovawe o primeni Zakonao bezbednosti i zdravqu na radu u siste-mu odbrane.

O novinama koje donosi taj zakon,koji je stupio na snagu 29. novembra pro-{le godine, govorili su Vera Boì}-Tre-falt, direktor novoosnovane Uprave zabezbednost i zdravqe na radu RepublikeSrbije, i wen zamenik dr Simo Kosi}.

Iako je taj zna~ajni dokument usme-ren prvenstveno na privredne organiza-cije, neke odredbe }e se primewivati i usistemu odbrane.

M. [.

USTANOVE KULTURE UUPRAVI

ZA ODNOSE SA JAVNO[]U

U okviru reorganizacije sistema od-brane, tri ustanove kulture Vojske Srbi-je i Crne Gore, koje su ranije bile u sa-stavu Uprave za qudske resurse General-{taba VSCG – Centralni dom Vojske SCG,Vojni muzej i Umetni~ki ansambl VSCG“Stanislav Bini~ki” – prepot~iwene suUpravi za odnose s javno{}u Ministar-stva odbrane, pod ~ijim okriqem }e ubu-du}e raditi. S. S.

risti~ki odred. Kao kolektiv gvozdenediscipline i hrabrosti, vrhunski uve-`ban i osposobqen, u kojem vlada izu-zetno drugarstvo, zauzima ravnopravnomesto i prepoznatqiv je me|u specijal-nim jedinicama u svetu.

Od osnivawa jedinica je uspe{noizvr{avala brojne zadatke, stekla boga-ta iskustva i uvek bila spremna da odgo-vori na sve postavqene izazove. Danasizvr{ava najodgovornije zadatke obez-be|ewa najvi{ih dràvnih i vojnih ruko-vodilaca i osposobqava se za protivte-roristi~ku borbu.

mi~ewima postigli najvi{e uspeha, sta-rijih vodnika prve klase Miroquba Ja-ni}ijevi}a i Radmile \uri} iz 63. pado-branske brigade, prijemu su prisustvo-vali vo|a ekipe pukovnik Nenad Kuzma-novi} i na~elnik Uprave za obave{taj-no-izvi|a~ke poslove, specijalna i elek-tronska dejstva pukovnik Rade \uri}.

USPESI NEBESKIH VIDRI

PRAZNIK SPECIJALACA

RASPRAVA O RADU VOJNE POLICIJE

UKRATKO

DEVEDESET GODINAPOSLE

26 1. maj 2006.

N A G R ^ K I M O S T R V I M A K R F U I V I D U

SA LICA MESTA

Mar{ smrti preko Albanije

vi{e je moralna nego fizi~ka

epopeja Srpske vojske. Izbegla

mawina iz Srbije pokazala se

velikom i du{evno gorostasnom.

Slike srpskog stradawa i

herojstva, kao i one na Krfu i

Vidu, u{le su odavno u usmena

predawa, u legendu. A legende

su memorija naroda.

Posle poraza Austrougarske vojske na Ceru i Kolubari, kra-jem 1914. godine, Vrhovna komanda Nema~ke odlu~ila je dapreuzme daqu komandu nad ratnim operacijama na Balka-nu. Prema tom planu bila je predvi|ena zajedni~ka koncen-tri~na ofanziva nema~kih, austrougarskih i bugarskih sna-ga sa ciqem da se Srpska vojska okruì i potpuno uni{ti. Po~etkom oktobra 1915. godine, planirana zajedni~ka

ofanziva pod komandom nema~kog generala Mekenzena otpo~e-la je prodorom austrougarsko-nema~kih snaga sa severa, prekoSave i Dunava, i bugarskih sa istoka.

Iscrpqena prethodnim balkanskim ratovima, bitkama naCeru i Kolubari, ali i sada na dva fronta, Srpska vojska jebila prinu|ena na povla~ewe prema Kosovu i Metohiji a, za-tim, uz pomo} Crnogorske vojske, preko Crne Gore i Albanije naJadransko more gde je trebalo da joj pomognu savezni~ke snagekako bi, posle oporavka i reorganizacije, nastavila borbu zaosloba|awe porobqene otaxbine.

Crnogorska vojska je pomogla svojoj bra}i koliko je to mo-gla. Herojskom borbom i po`rtvovawem tokom Mojkova~ke bitkeCrnogorci su zaustavili prodor neprijateqa i na taj na~inobezbedili povla~ewe iznurene Srpke vojske i velikog brojaizbeglica ka jugu.

Me|utim, povla~ewe Srpske vojske kroz albanske planine,vrleti i klance oteàvali su zima, sneg, glad, iznurenost, bo-lesti, stalni napadi albanskih bandi… Pla}ena je stra{na ce-na u qudskim ìvotima jer se procewuje da je tokom tog povla~e-wa poginulo, umrlo ili nestalo oko 144.000 srpskih vojnika i

oko 100.000 civila. Neke druge procene govore da je tokom dvameseca odstupnog mar{a Srba prema moru nestalo 217.000 de-ce, èna, qudi i vojnika.

Kona~nim izbijawem na Jadransko more, po~etkom januara1916. godine, Srpska vojska je mogla, zajedno sa izbeglim naro-dom, da po~ne, zahvaquju}i saveznicima, a pre svega Francuzi-ma, svoju evakuaciju na gr~ko ostrvo Krf. Do 18. aprila 1916.na to ostrvo savezni~kim brodovima preba~eno je oko 145.000,a u Tunis (Bizertu) oko 10.000 Srba.

Ipak, i pored prisustva srpske vlade i Vrhovne komande naKrfu tog januara uslovi za prihvat i sme{taj tolikog broja qudi

nisu bili ni pribli`no odgovaraju}i, pa se broj `rtava iz danau dan pove}avao. Dnevno je, zabeleèno je u ratnim dnevnicima,na Krfu umiralo i do 300 gla|u, umorom i bolestima skrhanihsrpskih vojnika koje je prvih dana, bez {atora i bilo kakve dru-ge za{tite, na ostrvu pratila i ledena januarska ki{a.

Zahvaquju}i saveznicima, ne{to kasnije, vojna bolnicapreba~ena je na ostrvce Vido nadomak krfske luke gde je nasta-vqeno le~ewe rawenih i obolelih Srba. Ali, smrt je i daqenastavila da kosi srpske vojnike. Zbog nedostatka prostora nakamenitom i bez ikakve vegetacije ostrvu Vido, sahrawivawesrpskih mu~enika nastavqeno je wihovim polagawem u more. Sa-mo od 23. januara do 23. marta 1916. u more je na taj na~in sa-hraweno oko 5.000 srpskih vojnika. More u Krfskom kanalu ukojem su sahrawivani srpski vojnici tako je i nazvano “plavomgrobnicom”. Taj naziv prvi je upotrebio srpski pesnik MilutinBoji} u svojoj istoimenoj poemi koja je postala simbol tragedijejedne mladosti, jednog naroda i wegove vojske. Prema mnogimsvedo~ewima savezni~kih vojskovo|a i zapadnih intelektuala-ca, koji su tada boravili na Krfu, takva tragedija do tada nijebila zabeleèna u istoriji ratovawa.

Odavawe po~asti u moru sahrawenim srpskim junacimaobeleàva se polagawem lovorovih venaca u “plavu grobnicu”.Prvu po~ast umrlim srpskih vojnicima na Vidu odala je 17. maja1929. eskadra Ratne mornarice Kraqevine Jugoslavije posipa-wem mora zemqom uzetom sa istorijskih mesta u Srbiji i CrnojGori i polagawem venaca u more. Tradicija se, naravno, nasta-vila i posle Drugog svetskog rata, do dana{wih dana.

Tako je bilo i nedavno… Povodom devedesetogodi{wice od iskrcavawa Srpske voj-

ske na ostrvo Krf, od 16. do 21. aprila, na tom za Srbe svetommestu, boravili su predstavnici Ministarstva za rad, zapo-{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije, Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije i Crne Gore, ambasador i vojni iza-slanik SCG u Gr~koj, te ~lanovi Dru{tva za negovawe tradicijaoslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine. Tim povodom naostrvima Krf i Vido odràni su pomeni svim nastradalim iumrlim srpskim junacima tokom tragi~ne 1916. godine.

Na ostrvu Vidu, 18. aprila, ispred Mauzoleja srpskih rat-nika iz Prvog svetskog rata opelo srpskim junacima, umrlim po-sle albanske golgote na ostrvima Krf i Vido, sluìo je krfskimitropolit Nektarios.

U ime predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a venac,na kome je pisalo “Slava srpskim junacima”, poloìo je wegovspecijalni izaslanik viceadmiral Jovan Grbavac, a u ime pred-sednika Vlade Republike Srbije Vojislava Ko{tunice wegov

27

BROJEVI TUGE

U Prvom svetskom ratu narod Srbije podneo je ogromne`rtve, najve}e od svih zara}enih zemaqa. Mobilisano je737.000 vojnika ili 24 odsto celokupnog stanovni{tva. Odtog broja 379.818 srpskih vojnika i stare{ina zauvek jeostalo na rati{tima, {to zna~i da je Srbija u tom ratu izgu-bila vi{e od 50 odsto svoje vojske, a od celokupnog mu{kogpunoletnog stanovni{tva 57,6 odsto, odnosno vi{e nego sva-kog drugog mu{karca.

Ostatke Srpske vojske od 151.920 qudi prihvatili sukrajem januara 1916. saveznici i prebacili na Krf i u se-vernu Afriku. Vi{e od 11.000 tih srpskih vojnika pomrlo jeod iznemoglosti i bolesti i mahom na{lo svoj grob u vodamaKrfskog zaliva oko ostrva Vida.

Gradona~elniku grada Krfa Janisu Trepeklisu orden Nemawe prvog stepena uru~io je ministar Slobodan Lalovi}

U ~ast poginulim vojnicima Drinske divizije:ambasador SCG u Gr~koj Qiqana Ba}evi}

”Plava grobnica”

specijalni izaslanik ministar za rad, zapo{qavawe i socijal-na pitawa Slobodan Lalovi}.

U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gorevenac su u Mauzolej na Vidu poloìli general-major Qubi{aDikovi}, kontraadmiral Dragan Samarxi} i pukovnik DraganKatani}, a u ime brojnih prisutnih gr~kih delegacija venac jepoloìo gradona~elnik grada Krfa Janis Trepeklis. DragoqubJuri{i}, predsednik Dru{tva za negovawe tradicija oslobodi-la~kih ratova Srbije do 1918. godine, tako|e se poklonio se-nima srpskih junaka i poloìo venac na ostrvu Vido.

Tom prilikom, u ime predsednika Srbije i Crne Gore Sve-tozara Marovi}a, ministar Slobodan Lalovi} uru~io je grado-na~elniku Krfa Janisu Trepeklisu orden Nemawe prvog stepenai zahvalio se celom gr~kom narodu i posebno Krfqanima za sveono {to su uradili za Srbe i Srbiju tokom Prvog svetskog ratai naglasio da je tada, u najteìm trenucima, iskovano prijateq-stvo dva pravoslavna naroda veliki zalog i za budu}nost.

U umetni~kom delu programa obeleàvawa te zna~ajne go-di{wice srpske istorije u~estvovao je mu{ki oktet hora Umet-ni~kog ansambla VSCG “Stanislav Bini~ki”.

Ne{to kasnije, sa {kolskog broda “Jadran” MornariceVSCG, po tradiciji, uz najvi{e vojne po~asti, srpska i gr~ka dr-àvna delegacija, delegacije Ministarstva odbrane i Dru{tvaza negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije poloìlesu lovorove vence u “plavu grobnicu” kada je pro~itana istoi-mena poema i na palubi broda otpevana poznata pesma “Tamodaleko”.

Obeleàvawe devedesetogodi{wice iskrcavawa Srpskevojske na ostrvo Krf nastavqeno je i slede}eg dana. Naime, unekoliko autobusa dràvna i vojna delegacija, u pratwi pri-padnika MO i Vojske SCG, posetile su na ostrvu Krfu mesto Go-vino gde su se januara 1916. godine iskrcale prve srpske trupei na kojem se danas nalazi spomen-plo~a.

Posle podse}awa na te dane kustosa “Srpske ku}e” na Kr-fu Qubomira Saramandi}a, vence su, kao specijalni izaslani-

SA LICA MESTA

28

Agios Mateos: spomenik gr~kom seqaku koji je voleo Srbe

Srpske i gr~ke dràvne i vojne delegacije na ostrvu Vido

Delegacija MO i VSCG u Mauzoleju srpskih ratnika iz Prvog svetskog rata

Delegacija Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kihratova Srbije do 1918. u Govinu, mestu gde su se iskrcaleprve srpske trupe januara 1916. godine

ci dràvne zajednice SCG, Republike Srbije i MO, na spomen-plo~u srpskim vojnicima, poloìli ambasador SCG u Gr~kojQiqana Ba}evi}, dràvni sekretar Ministarstva za rad Qi-qana Milosavqevi}, viceadmiral Jovan Grbavac, pukovnikDragan Katani} i u ime Dru{tva Dragan Juri{i}.

U selu Agios Mateosu, u unutra{wosti ostrva, zapravo me-stu na kome se nalazi Spomenik grobqa Drinske divizije Srp-ske vojske iz Prvog svetskog rata, a koje je gr~ki seqak Janis Ja-nulis, ~ija je to ina~e i bila wiva, dobrovoqno podario za tunamenu i koji je, po{to su posmrtni ostaci srpskih ratnika ka-snije preneti na ostrvo Vido u Mauzolej, zavetovao svoje po-tomke da na toj wivi-grobqu, nikada vi{e ne oru i ne sade ni-{ta, u ime pijeteta prema srpskim junacima, gr~ki sve{tenikodrào je tog dana pomen umrlim Drincima.

Na tom mestu, pod danas gustim kro{wama ~empresa, vencesu poloìli ambasador SCG u Gr~koj i predstavnica Ministar-stva za rad, zapo{qavawe i socijalna pitawa, u ime ministraodbrane SCG general-major Qubi{a Dikovi} i u ime Dru{tvapukovnik u penziji Miloje [}eki}. O toj epopeji Srpske vojske1916. godine, pored spomenika svim palim vojnicima Drinskedivizije, u ime Dru{tva govorili su Spasoje ûbrak i predsed-

29

DO KRFA I NAZAD

Isploviv{i u pono} 15. aprila iz tivatske luke, {kol-ski brod “Jadran” putovao je, zbog uzburkanog mora, do Krf-ske luke puna 33 sata. Uz 46 ~lanova posade, na brodu je bi-lo i 25 ~lanova delegacije Ministarstva odbrane i VojskeSCG koji su prisustvovali svim komemorativnim sve~anosti-ma na Krfu i Vidu. Po isplovqewu posadi i ukrcanim lici-ma dodeqeni su sertifikati o u~e{}u na krstarewu “Jadra-nom” od 16. do 21. aprila 2006. Ukupno, brod je na tom putupre{ao 410 nauti~kih miqa i u povratku “Jadranu” je treba-lo samo 25 sati da uplovi u tivatsku luku.

nik krfske op{tine Meliteon Sajas Andreas, dok je poneku suzuprisutnima, u umetni~kom delu komemoracije, svojom pesmom ootaxbini, izmamio vojni oktet.

Po obi~aju, brojni prisutni oti{li su potom i do sela Agi-os Mateos gde su, posle crkvenog pomena, venci poloèni krajbiste gr~kom seqaku Janisu Janulisu, koju je podiglo, u znak za-hvalnosti wemu i wegovim potomcima, Dru{tva za negovawetradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine.

Kako je to bilo i svih prethodnih godina, gr~ki doma}inipozvali su i ovoga puta sve prisutne iz Srbije i Crne Gore nazajedni~ki ru~ak kada su u Agiosu Mateosu odràni prigodni go-vori i razmeweni pokloni. Istoga dana, u poslepodnevnim sa-tima, pripadnici MO i VSCG obi{li su “Srpsku ku}u” na Krfugde su sa posebnom pa`wom razgledali muzejsku postavku “Srbina Krfu od 1916. do 1918” koju je osmislio i sa saradnicimarealizovao pukovnik prof. Milorad Prelevi}.

Sutradan, sidro na {kolskom brodu “Jadran” podignuto jei sve je bilo spremno za povratak u otaxbinu. Na molu krfskeluke brod su ispratili ambasador SCG Qiqana Ba}evi} i iza-slanik odbrane SCG u Gr~koj kapetan bojnog broda Sre}ko Ze-lenbaba sa suprugom i saradnicima.

Sa leve strane “Jadran” je ostavqao ostrvo Vido, a sa de-sne staru krfsku tvr|avu. Na komandnom mostu broda, kako idolikuje, stajali su komandant broda kapetan fregate MilenkoKati} i wegov zamenik kapetan korvete Predrag Supi}. I dok je“Jadran” polako klizio mirnim krfskim kanalom, sa gorwe pa-lube, posada i sva ukrcana lica na brodu, u stavu mirno, oda-vali su svoju posledwu po{tu srpskim junacima u “plavoj grob-nici”.

Du{an MARINOVI]Snimio Radovan POPOVI]

”Srpska ku}a” na Krfu

Centar grada Krfa

30

Dan kada je izvedeno takti~ko uve`bavawe jedinica 250. ra-ketne brigade PVO bio je ki{an i maglovit, tako da se sapodunavskih bregova iznad Ritopeka nije videla ~ak nimo}na nabujala reka.

U uslovima kada nema dovoqno para za ~e{}e izlaske nateren radi uve`bavawa, ne pita se kakvo je vreme na-

poqu. Ki{a koja je lila kao iz kabla stavila je raketa{e naistinsku proveru osposobqenosti.

Na ure|enom vatrenom poloàju, i pored buke od agrega-ta, svi su se sporazumevali sa malo re~i. U nevelikoj prostori-ji na kraju betonskog tunela analizirani su podaci koji su va-`ni za izvr{avawe zadataka.

– Nalazimo se na komandnom mestu raketnog diviziona.Tu se rade prora~uni, i upravo smo dobili supoziciju koju tre-ba da re{imo. Treba da izvr{imo zadatak u {to kra}em vreme-nu – obja{wava potpukovnik Vladimir \or|evi}, komandant jed-nog od raketnih diviziona brigade, i dodaje da informati~kapodr{ka zadovoqava potrebe jedinice, mada bi za raketa{ebilo dobro da imaju i novija sredstva.

PROVERA OSPOSOBQENOSTINa~elnik [taba 250. raketne brigade, potpukovnik Ra-

dojica Suboti} na uve`bavawu je u ulozi glavnog sudije.– Divizion iz Mladenovca je iza{ao na vatreni polo-

àj i dobio zadatak po aparaturi za kompleksnu kontrolu ra-ketnog diviziona, skra}eno nazvanoj “Akord”. Na osnovu toga{to pripadnici te jedinica pokaù bi}e data ukupna ocena

TAKTI^KO UVE@BAVAWE U 250. RAKETNOJ BRIGADI PVO

Zadatak raketa{a bio je da sezaposedawem vatrenog poloàja,prevo|ewem tehnike u borbenireìm i uve`bavawem ga|awaaviona u naletu {to boqe pripreme za eventualno angaòvawe u odbrani na{eg neba.

AKORDIRAKETA[A

JEDINICE

AKORDIRAKETA[A

borbene gotovosti diviziona, te wihove osposobqenosti zaizvo|ewe manevra i posedawe vatrenog poloàja – kaè pot-pukovnik Suboti}.

Zavr{nog dana uve`bavawa raketa{i }e dobiti signal“van pripravnosti” i sredstva ratne tehnike bi}e prevedena izborbenog u mar{evski poloàj. Sledi mar{evawe i vra}awena osnovni vatreni poloàj u Mladenovcu.

– Teì{te je na osposobqavawu profesionalnih vojnihlica iz sastava diviziona, koji su i nosioci izvo|ewa takti~keve`be, ali i vojnika na odsluèwu redovnog vojnog roka. Premaplanu izvo|ewa zdruènih takti~kih uve`bavawa Komande VS iPVO, svi raketni divizioni na{e brigade stavqeni su u pri-pravnost. Zavisno od plana Komande VS i PVO, oni }e biti an-gaòvani prema odre|enim takti~kim pretpostavkama – obja-{wava potpukovnik Suboti}.

Jedna od supozicija ve`be bila je i hemijski udes u miru.U okolini Beograda havarije u hemijskim postrojewima mogu dase dese od Vin~e do Pan~eva i daqe. Rod raketnih jedinica PVOobu~ava se i za preduzimawe odre|enih mera, radwi i postupa-ka kojima se mogu spre~iti takvi akcidenti. Na takti~koj ve`bije upravo iz tog razloga jedan od zadataka bio spre~avawe te-roristi~ke grupe da iz vazduha ili sa zemqe izvede sabotaùsa te{kim posledicama po ~ovekovu okolinu.

Aparatura za komandu i kontrolu raketnog diviziona“Akord” ima funkciju trenaèra i moè da imitira sloènijenalete avijacije, pri ~emu mogu da se postave i aktivne i pasiv-ne vrste smetwi. To pomalo li~i na video-igricu, ali ipak jere~ o uve`bavawu za ozbiqan rad koji raketa{ima omogu}avaizvr{avawe borbenog zadatka.

Prostor na{e zemqe je potpuno pokriven radom ure|ajai na wemu se mogu imitirati razli~iti ciqevi, pa i netipi~neletelice kakva je “cesna”, pri ~emu se samo smawe odraz i br-zina. Qudi koji uve`bavaju borbene postupke su i ina~e na timdu`nostima, tako da brzo sti~u potrebne ve{tine koje novimuve`bavawima daqe nadogra|uju. Takva vrsta obuke je sada inajzastupqenija u brigadi jer je nalet na{e avijacije sve teèostvariti. Prednost rada sa stvarnom avijacijom, kako isti~u

stare{ine, jeste sigurno u ve}oj ìvotnosti ve-`be, mada se sa trenaèrom dosta brzo i lako mo-gu savladati ba{ svi borbeni postupci.

OBUKA UREALNIM USLOVIMA– Na aparaturi je potpuno mogu}e prove`ba-

ti realnu situaciju – mi{qewe je operatera na“Akordu”, vodnika prve klase Ratka Lali}a, kojipoja{wava – Simuliramo manevar aviona po vi-sini, po kursu i po brzini. To su analogni videosignali, jer je sistem tako projektovan. Tokom jed-nog uve`bavawa odradi se veliki broj zadataka.Za jedan zadatak nam je ina~e potrebno {est dodeset minuta. U tom vremenu raketa{i mogu da „ga-|aju“ 10 do 12 ciqeva koje im mi zadamo.

Wegov kolega, stariji vodnik Dragan \uri},dodaje da je “Akord” ruski ure|aj koji pripadastarijoj generaciji raketne tehnike, ali i u sa-vremenim uslovima nalazi primenu i opstaje kaove`bovno sredstvo pomo}u koga se mogu proigratisvi tipovi zadataka jedinica PVO.

Ure|aj simulira brzine od 100 do 1.000 me-tara sekundi i visinu leta do 40 kilometara.Drugim re~ima, on “glumi” letelice, od poqopri-vrednih aviona do protivradarskih projektila.

31

POÂSNI POGODAK Pripadnici 250. raketne brigade PVO glavni su

“krivci” za zaustavqawe izrade tzv. “stelt” bombarde-ra, ameri~ke korporacije “Lokid”. Najsavremeniji bor-beni avion F-117 sru{io se te 1999. godine na srem-sku ledinu po{to su ga presreli na{i raketa{i, {to je“Lokid” kao giganta avionske industrije umalo dovelodo bankrota.

To delo pripadnika 250. raketne brigade PVOosta}e zapisano u analima ratovawa, makar kao “po~a-sni pogodak” u utakmici sa nesporno ja~im protivnikom.Naàlost, juna{tvo je ~esto znalo da ko{ta, a najsku-pqa cena koju je brigada platila za to svoje herojsko de-lo jeste pogibija devetorice wenih pripadnika tokomratnih dejstava 1999. godine.

Pripreme za ga|awe – postavqawe antene ni{anskog radara

Za to vreme, u kabini borbene posluge ve`ba dostièkulminaciju. Oficir za vo|ewe rakete, po uputstvima koje do-bija od rukovaoca ga|awa, otkriva ciq, daje ga na pra}ewe ina izdatu komandu lansira raketu na ciq. Tokom pra}ewa iz-ve{tava rukovaoca ga|awa o svim promenama koje se de{avajuu vezi s ciqem.

Prema re~ima oficira za vo|ewe, iskustvo dosta zna-~i za samo prepoznavawe manevra koji ciq vr{i, i smetwi ko-je primewuje. Smisao za orijentaciju pri tom je vrlo bitan, jerkada rukovalac ga|awa izda komandu neophodno je momentalnopostaviti ispravan azimut.

RADARISTI IZ SENKEU kabini sve nalikuje operativnom centru u malom.– Operativni centar je u stvari na{a pretpostavqena

komanda, a ovo u kabini je zaista ne{to sli~no tome. Tu se na-lazi posluga koja direktno izvodi borbena dejstva protiv ne-prijateqa u vazduhu. Svake godine borbenu poslugu nekolikoputa proverava komanda, a u me|uvremenu se neprestano usa-vr{avaju. Vrhunac obuke svake posluge i diviziona je uve`ba-vawe na rezervnim i nare|enim poloàjima. Treba obu~iti nesamo izvr{ioce ga|awa ve} celokupan sastav diviziona kakobi se dejstvovalo i u najteìm okolnostima – jasan je major Ve-limir Banak, koji je trenutno u ulozi rukovaoca ga|awa u bor-benoj posluzi.

Major @eqko @ivkovi}, komandir raketne baterije, sasvojom jedinicom je zaduèn za izvr{ni deo posla. Zadatak muje da obezbedi dovoqan broj raketa koje mogu biti lansiranena ciqeve u vazdu{nom prostoru. Po{to se radi o sekundama,va`no je da veza neprestano funkcioni{e. Od momenta otkri-vawa ciqa do lansirawa rakete protekne do 30 sekundi, {to jemaksimalno vreme za dejstvo, i da bi rakete bile pripravnemora se sara|ivati sa ostalim delovima jedinice. Va`na je iuloga logisti~ara koji dolaze na lice mesta i otklawaju eventu-alne kvarove.

U nekoj vrsti senke, ali na poslu od presudnog zna~aja zaizvo|ewe ve`be, nalaze se radaristi.

– Kaù da je ovaj radar ne{to teè otkriti jer ima spe-cifi~no oblikovawe snopa zra~ewa i radi na frekvenciji kojune koriste ostali tipovi radara. Otkriva se naj~e{}e vizuel-no jer antenu je zbog veli~ine nemogu}e sakriti. Imali smo ~aki bliske susrete sa letelicama 1999. godine, a prona{li sunas tek posle mesec dana – se}a se zastavnik prve klase DraganBogdanovi}, posluìlac na radaru P-18. Uve`bavawa kakvo jedana{we za wega su rutina, pa sa elanom podu~ava mla|e sta-re{ine koje uskoro treba da ga zamene. Svako se trudi da {toboqe uradi svoj deo posla.

Aleksandar ANTI]

Vojnici septembarske i decembarske partije i wihove stare{ine,pripadnici 16. me{ovite artiqerijske brigade iz Rume, na poligonuu Nikincima izvr{ili su artiqerijska bojna ga|awa iz topova 130 milimetara i vi{ecevnih lansera raketa orkan i ogaw

I

PRVIM U CIQPRVIM U CIQ

ako vremenske prilike nisu bile povoqne jer je du-vao jak vetar, artiqerci su tek sa jednom popravkomdoveli razorne projektile do ciqa. A cenila se sva-ka radwa, od pripreme oru|a, brzine i ta~nosti zau-

zimawa po~etnih elemenata do uspe{nosti poga|awa ci-qeva.

Visoke ocene, sve odreda odli~ne, saop{tili su pot-pukovnik Miroslav Stamenkovi} i majori Vujadin Vidovi}i Mileta Luki}, komandanti diviziona. Zadovoqstvo re-

zultatima ga|awa nije krio ni komandant pukovnik @eqkoObradovi}.

Ga|awa kojima je, pored ostalih, prisustvovao i ge-neral-major Milo{ Mandi}, zamenik komandanta Novo-sadskog korpusa, sa saradnicima, pratili su i studenti~etvrte godine 127. klase Vojne akademije KoV, Smer ar-tiqerija. Oni }e ve} sredinom ove godine preuzeti osnov-ne komandirske du`nosti u artiqerijskim jedinicama Voj-ske SCG.

B. M. P.

SA ARTIQERCIMANOVOSADSKOG

KORPUSA

OBUKA

1. maj 2005.32

SPECIJALNI PRILOG 8

UÊWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

DA SE RAZUMEMO

Stara izreka kaè da vredi{ onoliko koliko jezika govori{. Datira iz vremena kada je znawe, odnosno sticaweznawa bilo privilegija odre|enih dru{tvenih slojeva koji su mogli sebi da priu{te skupa {kolovawa, uglavnom uinostranstvu. Zna~aj poznavawa jezika, ako ga uop{te treba tuma~iti, {iroko dominira filozofskim i kulturnimprostorom na{e planete, a zavr{ava se u svakodnevnoj prakti~noj primeni. Qudi sa na{eg prostora imaju izu-

zetan dar za u~ewe i mnogo sluha za strane jezike. Ta~no je da u minulom vremenu tu prednost nismo koristili kolikosmo mogli (i morali), ali to je pitawe za neku drugu vrstu analize.

U vojnim {kolama jezici su se sporedno u~ili, a ve{tina govora i pisawa uglavnom je zavisila od individualnihsklonosti i ambicija. Danas je vojska ve} po svojoj prirodi posla upu}ena na mnoge sfere izvan mati~nog govornog pod-ru~ja: susrete sa strancima, slu`beni boravak u drugim zemqama, usavr{avawe, kori{}ewe literature... O rizniciInterneta da ne govorimo.

U svekolikim reformama Vojske dràvne zajednice, gde su, sem ostalog, jasno zacrtani osavremewivawe, weni vi-sokoobrazovani (visokoprofesionalni) pripadnici, evroatlantske integracije, u~e{}e u mirovnim misijama i {kolo-vawe u inostranstvu, nezamislivo je neznawe bar jednog ili dva jezika. Engleski je svakako prvi na lestvici. Sve to na-me}e preispitivawe i oboga}ivawe ste~enog znawa za one koji ga imaju i brzo sticawe znawa za sve koji ga nemaju.To }e biti jedan od uslova profesionalnog opstanka...

Iako u~ewe stranih jezika, ne samo svetski zna~ajnijih ve} i onih lokalnog karaktera, u Vojsci ima dugu i bogatu tradiciju, iskustvo je pokazalo da na{i oficiri i podoficiri,naj~e{}e, nemaju onajnivo znawa koji osigurava uspe{nu saradwu s predstavnicima inostranih armija. Promewene okolnostiname}u nova, stroàpravila i svestranijukomunikaciju. Ili }emo im se povinovati i “progovoriti”, ili }emo ostati sami.

O

34 1. maj 2006.

USLOV SARADWE

U ^ E W E S T R A N I H J E Z I K A U V O J S C I S R B I J E I C R N E G O R E

tvarawe na{e zemqe prema svetu i sve ve}a globalizacija suo~ili su nas s potre-bom (i mogu}no{}u) da se svetu predstavimo na najboqi na~in, da mu ponudimo znawekoje posedujemo, robu koju proizvodimo i lepotu prirodnog okruèwa u kome ìvimo.I kad smo, posle svega {to nas je sna{lo u posledwe dve decenije, najzad spremni za

svestranu saradwu, kao po pravilu, pojavile su se prepreke o kojima nismo ni sawali.Pokazalo se da smo, svih ovih godina, zanemarivali narodnu mudrost po kojoj, {to vi{estranih jezika zna{, vi{e vredi{. Gotovo preko no}i setili smo se da, pored ruskog, po-stoji i engleski jezik. I kako to obi~no biva, kasnije od drugih, zapo~eli smo ubrzane ce-lovite i, na mahove, iscrpquju}e pripreme u poboq{awu kvantiteta i kvaliteta izu~ava-wa stranih jezika u Vojsci Srbije i Crne Gore, koje posledwih meseci po~iwu da daju i ko-na~ne pozitivne rezultate.

Iako u~ewe stranih jezika, ne samo svetski najzna~ajnijih, ve} i onih lokalnog ka-raktera, u Vojsci ima dugu i bogatu tradiciju, iskustvo je pokazalo da na{i oficiri i

35

alno nije sasvim usagla{eno s internacionalnim standardima,dok je provera znawa, ponekad, te{ko odolevala visokim me|u-narodnim zahtevima. Doga|alo se, naime, da uverewa koja supolaznici kurseva dobijali na kraju obuke, ili usavr{avawa, ustvarnosti nisu odraàvala realan nivo znawa, ve} samo è-qu kandidata za odre|enu funkciju, ili du`nost. Oceweno je ida u Katedri stranih jezika nema dovoqno nastavnika engle-skog, posebno s obzirom na budu}e potrebe. Na osnovu dosada-{wih analiza, zakqu~eno je i da su desetomese~ni kursevi pre-dugi i neefikasni, dok petomese~ni i tromese~ni mogu biti iintenzivniji.

U me|uvremenu rastao je i pritisak finansijera, pa je i naosnovu wihovih, jasno definisanih zahteva, najzad, nedavnousvojen nacionalni PELT (Program for English Language Training),formiran je nezavisni test tim za proveru znawa i poja~anaekipa nastavnika engleskog jezika na Katedri stranih jezika uVojnoj akademiji. Sve to trebalo bi da doprinese ubrzanomostvarivawu ambicioznih planova, po kojima bi, do 2010. go-dine, Centar za izu~avawe engleskog jezika na Vojnoj akademiji,mogao postati jedan od uglednijih regionalnih vojnih centara.

O tome razmi{qa i potpukovnik Ilija Kajtez, na~elnik Ka-tedre stranih jezika, kada kaè da u taj projekat ulazimo s me-todologijom koju razume savremeni svet. “Na{u sudbinu odavnodele i zemqe u okruèwu, koje se, ba{ kao i mi, suo~avaju s iza-zovima globalizacije i planetarne integracije. Centar za izu-~avawe stranih jezika Ministarstva odbrane smatram intelek-tualnom prethodnicom svih na{ih budu}ih integracija i aktiv-nosti. Projekat PELT svakako ima nacionalni zna~aj jer nam bo-qe poznavawe stranih jezika otvara vrata sveta toliko {irokokoliko sami poèlimo. Ukqu~uju}i se u me|unarodnu podelu ra-da svojim kvalitetom, znawem, energijom i sveìnom ideja, spravom moèmo da o~ekujemo zna~ajno mesto i uspeh u bespo-{tednoj intelektualnoj utakmici”, smatra potpukovnik Kajtez.

Ono {to na{u zemqu, narod i vojsku najboqe moè da pre-poru~i svetu svakako je nauka, uz veliko teorijsko i prakti~novojno znawe. Nemamo ~ega da se stidimo, to su potvrdila i svadosada{wa u~e{}a na{ih oficira i podoficira u mirovnimmisijama. Ve}a doza znawa engleskog jezika od dosada{we po-mo}i }e nam da se svetu predstavimo na znatno efikasniji na-~in. U tome svakako veliku ulogu moè da odigra i Katedra stra-nih jezika sa svojim znatno podmla|enim nastavnim kadrom. Po-red kurseva koje }e ubudu}e organizovati po kvalitetnijim na-stavnim planovima i programima, zainteresovanim pripadni-cima Vojske i Ministarstva odbrane na raspolagawu je i izu-zetno opremqen multimedijalni Centar za samostalno u~eweengleskog jezika. Biblioteka poseduje re~nike, uxbenike, ~aso-pise i materijale s vojnom tematikom, koja je tako|e na raspo-lagawu zainteresovanima.

PODR[KA DONATORA

Sve je zapravo nadohvat ruke s jedinim ciqem da {to boqesavladamo strane jezike i jo{ aktivnije se ukqu~imo u me|una-rodne integracije. U tome, naravno, imamo punu podr{ku i ino-stranih partnera, posebno Vlade Ujediwenog Kraqevstva, pod~ijim se budnim okom odvijahu sve dosada{we aktivnosti na mo-

podoficiri, naj~e{}e, nemaju onaj nivo znawa koji osiguravauspe{nu saradwu s predstavnicima inostranih armija. U tomsmislu, naro~ito se pomiwe engleski jezik, ~ije intenzivno sa-vla|ivawe u Vojnoj akademiji u Beogradu i garnizonima u unu-tra{wosti traje ve} ne{to duè od dve godine. Iako smo jo{daleko od ostvarivawa svakako ambiciozne èqe i respektiv-ne ideje da svaki pripadnik Vojske Srbije i Crne Gore razume igovori engleski jezik, moèmo re}i da smo duboko zagazili uwihovu realizaciju. To je neophodno ne samo zarad predvi|enogznatno masovnijeg u~e{}a na{e zemqe i vojske u me|unarodnimmirovnim i humanitarnim misijama, ve} i zbog tehni~ko-tehno-lo{ke, ra~unarske revolucije, kojoj prisustvujemo posledwihdecenija 20. veka.

Na osnovu opse`ne procene dugoro~nih potreba za masov-nijim i kvalitetnijim izu~avawem engleskog jezika, u Vojnoj aka-demiji se realizuje dodiplomska nastava po novim, modernizo-vanim i poboq{anim nastavnim planovima i programima,uskla|enim sa standardima Natoa (STANAG 6001), a za ofici-re i podoficire, u radno i vanradno vreme, organizovani sudesetomese~ni, intenzivni petomese~ni i tromese~ni kursevi,ne samo engleskog, ve} i francuskog, italijanskog, nema~kog igr~kog jezika. Uslovi su znatno boqi nego ranijih godina, uglav-nom zahvaquju}i stranim donatorima, odnosno vladama zema-qa ~iji se jezik izu~ava.

SVE MAWE VREMENA

Potrebe za ubrzanim u~ewem engleskog jezika, me|utim,nadrastaju i tako organizovanu nastavu. Iskustvo je pokazaloda savla|ivawe stranih jezika u Vojsci Srbije i Crne Gore re-


Nacionalni test tim: profesorke Milanka \uki},Nevena [ubert, Branka Dimitrov iValentina Mikluc

dernizaciji nastave u oblasti engleskog jezika. Jedan od najodgo-vornijih qudi za uspeh projektovanog modela, potpukovnik MilanTep{i}, program menaxer, smatra da svima koji su angaòvanina projektu PELT treba omogu}iti sve uslove za nesmetan i efi-kasan rad i ostvarivawe predvi|enih, nimalo lakih ciqeva.

U tom smislu on se ne libi da istakne i zahtev za perma-nentnim usavr{avawem svih “karika” u lancu osposobqavawa,posebno nastavnika i instruktora, ali i obavezu nadle`nih uAkademiji i Vojsci da im to i omogu}i. Govore}i o misiji i vi-ziji kojima su se rukovodili u formirawu i organizovawu kon-trolnih i izvr{nih timova, potpukovnik Tep{i} napomiwe da jeu shvatawu izu~avawa stranih jezika, posebno engleskog, u voj-sci u~iwen kopernikanski obrt, iniciran veoma jasnim i izri-~itim zahtevima donatora programa.

“Od prvog trenutka smo bili svesni zna~aja i odgovorno-sti zadatka. Omogu}iti kvalitetno u~e{}e pripadnika Vojske ume|unarodnim mirovnim i humanitarnim misijama postao jena{ prioritet. Da bismo to ostvarili, bilo je potrebno, iz-me|u ostalog, usaglasiti nastavu i vrednovawe rezultata postandardu Natoa STANAG 6001, identifikovati dostignuti ste-pen znawa engleskog jezika u Vojsci, metodolo{ki osposobitinastavnike angaòvane na realizaciji programa i omogu}itiim obuku u inostranstvu. Problemi nisu bili zanemarqivi.Dotada{wi kriterijumi vrednovawa znawa bili su previ{eop{ti i nestandardizovani, testovi neuskla|eni sa standar-dom Natoa, teì{te u izu~avawu nije bilo na govornim ve{ti-nama, rok vaèwa verifikacije znawa jezika iznosio je svega{est meseci. U~inili smo velike napore da, kona~no, razdvoji-mo nastavnike s funkcijom kontrolora, od onih koji izvode na-stavu. Nacionalni test tim je sada u potpunosti nezavisan odKatedre stranih jezika i od Vojne akademije. Wihov posao je daneprekidno izra|uju testove kojima }e proveravati znawe ste-~eno na kursevima, da ih konstantno upore|uju s onim u drugimzemqama i poboq{avaju, sve s ciqem {to ve}e uskla|enostiznawa ste~enog na na{im kursevima i obuci, s onim koje zahte-va STANAG. Sastavni deo projekta PELT ~ini i neprekidno me-todolo{ko osposobqavawe nastavnika i instruktora angaò-vanih u nastavi”, napomiwe potpukovnik Tep{i}.

Do 2010. godine na Vojnoj akademiji }e se, tako, po inovi-ranim nastavnim planovima i programima, realizovati petna-estak kurseva, prvi od wih po~iwe ve} posle prvomajskih pra-znika, ~iji }e polaznici savladati razli~ite nivoe engleskogjezika (STANAG 1, 2 i 3). Svaki kurs podrazumeva obuku iz raz-umevawa, govora, ~itawa i pisawa engleskog jezika. Na kraju,polaznici }e dobijati standardizovane ocene za svaku od tihve{tina, ocene koje }e im biti priznate i van na{e zemqe.Ipak, treba re}i i to da }e pravu i najrealniju ocenu o nivouznawa engleskog jezika pripadnici Vojske Srbije i Crne Goredobijati u inostranstvu, tokom u~e{}a u mirovnim operacija-ma i misijama. S pravom verujemo da se ne}e razlikovati odonih koje ponesu iz Centra stranih jezika.

O~igledno je da smo dosada{we te{ko}e u sporazumevawusa svetom po~eli da savla|ujemo odlu~no i ozbiqno. Masovni-je u~ewe stranih jezika, engleskog pre svega, omogu}i}e nam dalak{e iskaèmo sve one vrednosti koje posedujemo i po kojimasmo dugo bili prepoznatqivi. Wih je svet, prema re~ima pot-pukovnika Tep{i}a, odavno prepoznao, mnogo vi{e nego mi.Strah od provere, strah od dokazivawa i ksenofobija od kojenesumwivo patimo, nesta}e jedino u smelom suo~avawu s okru-èwem i partnerima iz sveta.

Du{an GLI[I]

36 1. maj 2006.


NOVI TESTOVI ZA SVAKI ISPITU Nacionalnom timu za testirawe nalaze se Branka Di-

mitrov, Valentina Mikluc, Nevena [ubert i Milanka \uki}.Wihovi testovi za proveru znawa engleskog jezika, koje }eraditi iznova za svako testirawe, treba da omogu}e kvali-tetnu i ujedna~enu proveru slu{alaca kursa i ocewivawepribli`no onom u inostranstvu. Standardi na osnovu kojih}e izra|ivati testove bi}e uskla|eni sa vaè}im u zemqamaNatoa i Partnerstva za mir, a sertifikati koje budu izda-vali vaì}e tri godine.

Isti~u}i da je rad na izradi i uskla|ivawu testova zaproveru znawa u oblasti engleskog jezika izuzetno odgovo-ran i naporan, iskusna nastavnica engleskog jezika BrankaDimitrov, koja svoje veliko stru~no znawe prenosi studenti-ma Vojne akademije jo{ od 1985. godine, napomiwe da novna~in rada, predvi|en Programom, obe}ava ostvarivaweznatno boqih rezultata od dosada{wih. Posledwih godinaprofesorka Dimitrov bila je angaòvana na kursevima iobuci oficira i podoficira Vojske Srbije i Crne Gore, od-re|enih za u~e{}e u mirovnim misijama, pa je stekla nezao-bilazna iskustva i u toj oblasti. S pravom dobrog poznavao-ca aktuelnog stawa ocewuje da }e test tim imati dosta posla:

– Od nas se o~ekuje da otklonimo sve nepravilnosti, uo-~ene tokom provera znawa na kursevima engleskog jezika itako omogu}imo standardizovanije, ujedna~enije ocewivawe.Na{i sertifikati treba da budu iste vrednosti i kvalitetakakve poseduju drugi centri za u~ewe stranih jezika, testira-we }e biti objektivnije i pouzdanije, a ocene merqive i upo-redive s onim u inostranstvu. Zato }emo za svaki ispit ima-ti druge testove, jednake, ili sli~ne onima koje popuwavajuslu{aoci u drugim zemqama. Da bismo uspeli u tome, da bi-smo zaista podigli kvalitet i validnost testova, povremeno}emo, uz razmenu iskustava s kolegama iz drugih centara,obavqati i uporedne analize ispitnog materijala i metodarada. Ovo je prvi put da tim za testirawe radi samo to, od-nosno da ne u~estvujemo u nastavi i prevo|ewu. Takva isku-stva do sada nismo imali, pa rezultate nove prakse moèmoda ocewujemo tek za nekoliko meseci – kaè gospo|a BrankaDimitrov, dok wena mla|a koleginica Valentina Mikulc pod-vla~i i obavezu permanentnog usavr{avawa nastavni~kogkadra.

– Jezik je ìva materija, podlo`na promenama i usavr-{avawu. Kao i qudi i wihov jezik se mewa, prilago|ava vre-menu i sve brèm ̀ ivqewu. Zato je, radi ostvarivawa ̀ eqe-nih, visoko projektovanih rezultata, potrebno neprekidnousavr{avawe, kako onih koji izvode nastavu, tako i nas u ti-mu za testirawe. Vreme i okruèwe zahtevaju od svih nas do-datne, ~esto maksimalne napore, ako èlimo da ostanemo utrci. Te{ko je stalno nadokna|ivati izgubqeno, svaki zaka-sneli korak moè skupo da nas ko{ta u vremenu koje dolazi.Zato se od nas u test timu s pravom mnogo o~ekuje. Naravno,kao {to mi u~estvujemo u proveri i testirawu znawa pola-znika kurseva engleskog jezika, isto tako je i na{ rad podlo-àn kontroli. Provera kvaliteta na{ih testova obavqa}ese neprekidno, u inostranstvu, tamo gde oficiri i podofi-ciri Vojske Srbije i Crne Gore budu u prilici da iskaù zna-we ste~eno na kursevima engleskog jezika. To je, na kraju, naj-va`nija provera na{eg rada i kvaliteta samog Programa, – isti~e Valentina Mikluc.

POTPUKOVNIK ILIJA KAJTEZ, NAÊLNIK KATEDRE STRANIH JEZIKAVOJNE AKADEMIJE

37


ULAZNICABEZ KOJE SE NIGDE NE MO@E

INTERVJU

Svi na{i zadaci, od izu~avawa jezika na osnovnim studijama do izvo|ewa kurseva za pojedine jezike, imaju svoju vrednost,{to nam ne dozvoqavaizdvajawe prioriteta.Me|utim, ono {to nassvakako zaokupqa ovih dana jeste priprema vrlo intenzivnog kursa engleskog jezika, koji se prvi put organizuje po Programu za u~ewe engleskog jezika– PELT.

Moderan na~in poslovawa nametnuo je svim qudima na planeti potrebu da savladajuspecifi~na znawa i ve{tine i da prihvate poslovne i radne kriterijume po uzoru naone najuspe{nije u okviru delatnosti kojom èle da se bave. Ti kriterijumi su danassvuda, od Nepala do Portugalije – isti. Pored kori{}ewa razli~itih tehnologija,koje se s vremenom daqe unapre|uju, ve} decenijama vaè}i poslovni kriterijumiimaju jednu konstantu – poznavawe engleskog jezika.Vrednost vojske u svetskim okvirima meri se wenom sposobno{}u da bude proizvo|a~

bezbednosti, a ne remetila~ki faktor koji }e svojim akcijama izazvati nestabilnost i svojudràvu u~initi korisnikom usluga velikih vojnih saveza koji treba da joj pruè bezbednost.Dakle, i sam zadatak vojske moè da se shvati kao poslovni zadatak. Znawe engleskog jezikatako postaje stvar koja se podrazumeva u me|unarodnim vojno-vojnim i civilno-vojnim odno-

sima. Sa èqom da saznamo kakve su mogu}nosti i perspektive izu-~avawa stranih jezika u na{oj vojsci, razgovarali smo sa potpukov-nikom Ilijom Kajtezom, koji je kao na~elnik Katedre stranih jezikaVojne akademije svakodnevno u kontaktu sa nastavnicima, studenti-ma i polaznicima kurseva, qudima koji se intenzivno bave izu~ava-wem stranih jezika.

– [ta je to aktuelno u radu Katedre kojom rukovodite? [tase to promenilo sa ovom generacijom polaznika kursevastranih jezika u odnosu na wihove prethodnike?

Prvo, vrlo je bitno da se istakne kako smo u saradwi sa Sek-torom za qudske resurse i Upravom za kadrove do{li do saznawada u narednom periodu moramo vi{e da vodimo ra~una o kvalite-tu, strukturi i izboru kandidata za kurseve. Trenutno imamo ~eti-ri kursa stranih jezika: nema~ki, italijanski, francuski i gr~ki.Mi koji rukovodimo Katedrom i na{i profesori vrlo smo zado-voqni izborom kadra za ta ~etiri kursa. Istakao bih ~iwenicu dasu ti polaznici ve}inom oficiri, uz mawi procenat podoficira icivilnih lica iz struktura MO i VSCG. Grupe su izuzetno povoqnepo godinama i strukturi. Radi se o mla|im i veoma motivisanimqudima, uglavnom ~ina od potporu~nika do kapetana prve klase.Smatramo to veoma bitnim, jer je zasigurno re~ o onim struktura-ma na koje MO i Vojska mogu da ra~unaju, bar u narednih petnae-stak godina. Sa velikom izvesno{}u moèmo da tvrdimo kako }ewihovo znawe jezika, ste~eno na kursevima, biti veoma zna~ajno uprocesu ukqu~ivawa na{e vojske u Partnerstvo za mir i pribli-àvawa evroatlantskim integracijama, ali i kao uslov za u~e{}eu nekim zajedni~kim humanitarnim operacijama ili mirovnim mi-sijama sa drugim armijama.

– Moèmo li, ipak, izdvojiti zadatak koji je prvi na listiprioriteta Katedre stranih jezika Vojne akademije?

Svi na{i zadaci, od izu~avawa jezika na osnovnim studi-jama do izvo|ewa ~etiri pomenuta kursa, imaju svoju vrednost,{to nam ne dozvoqava izdvajawe prioriteta. Me|utim, ono {tonas svakako naro~ito zaokupqa ovih dana jeste priprema vrlointenzivnog kursa engleskog jezika, koji se prvi put organizujepo Programu za u~ewe engleskog jezika – PELT. Engleski jezik jedanas postao ulaznica bez koje se nigde ne moè, i mi smo pot-puno svesni toga. Za sada su planirana tri tromese~na kursa.Zamisao je da se sprovode vrlo intenzivno, sa ciqem da se uperspektivi po tom sistemu pripadnici sistema odbrane ospo-sobqavaju do drugog nivoa poznavawa engleskog jezika. Slede}ikorak bi}e dostizawe nivoa STANAG-2, vojnog standarda po-znavawa jezika koji garantuje kvalitetnu komunikaciju sa pri-padnicima oruànih snaga dràva ~lanica Natoa i Partner-stva za mir.

– Na koji na~in se dolazi do kandidata koji }e poha|ati po-menuti kurs po Programu za u~ewe engleskog jezika – PELT?

Kandidati za ~ije su eventualno usavr{avawe zainteresova-ne nadle`ne uprave General{taba i MO najpre obavezno morajuda poloè ulazne ili eliminacione testove poznavawa engleskogjezika. Posao na{e katedre jeste da na objektivan, krajwe korek-tan i egzaktan na~in odredimo koji nivo engleskog jezika kandidatipoznaju, te da listu sa osvojenim bodovima prosledimo Upravi zakadrove. Posle toga preostaje da se na vi{em nivou odredi ko }ebiti poslat na kurs, {to pre svega zavisi od toga koji je profil ka-dra u narednom periodu potreban MO I VSCG. PELT je upravo iusmeren na to da se {koluje kadar kojem je znawe jezika najpotreb-nije u obavqawu du`nosti.

– Koliko }e gradiva morati da savladaju polaznici tog kursa?

Bez sumwe, na kursu je neophodno savladati poprili~noobimno gradivo. Predvideli smo ina~e da po Programu orga-nizujemo pet grupa sa po dvanaest polaznika. Radilo bi se vr-lo intenzivno, po {est ~asova dnevno, tako da }e ti kandida-ti, odnosno polaznici, biti oslobo|eni svojih osnovnih du-`nosti dok poha|aju kurs. Obezbe|en je i sme{taj na Vojnojakademiji za one koji nisu iz Beograda. Pored prepodnevnih{est ~asova, oni }e u svakom slu~aju morati da rade i po ne-koliko ~asova popodne da bi zavr{ili doma}e zadatke i ve-`bawa. Posle svake sedmice radi}e test provere, a posle me-sec dana mese~nu proveru. Po uzoru na ve} postoje}e kurseve,odràva}e se sastanci na kojima se uo~ava ko postiè kolikinapredak u u~ewu.

– Koji metod u~ewa preovladava u pristupu nastavi kod pro-fesora va{e katedre?

Mi kombinujemo klasi~an na~in dràwa nastave u u~ionicisa nekim pristupima koji su ve} na{li primenu na studijama jezikana univerzitetu. Trudimo se da u radu sa polaznicima, kad god je tomogu}e, u~estvuju dva profesora. Na{a iskustva govore da je zau~ewe stranog jezika poèqno da svaki kandidat ~uje razli~ite sa-govornike i proba razli~ite metode nastave. Misao da razli~i-tost oboga}uje duh vrlo je stara i usko je vezana ba{ za u~ewe stra-nih jezika. Naravno, u jezik se ne sme odmah ni “uplivati” pre{i-roko. Pre toga treba nau~iti “odràvati se” u toj brzoj reci.Upravo zato u nastavu ukqu~ujemo savete PEP menaxera engleskogjezika za SCG gospodina Xejmsa Saterlanda Smita, koji nam poma-è i u nabavci literature i kontroli. Kao ~ovek kome je engleskimaterwi jezik, on nam je velika potpora u radu. U izuzetno opre-

38 1. maj 2006.


39

na potpuno odobravawe. Imamo definisane snage, sredstva ikadar koji treba od{kolovati. Hteo bih da vas podsetim da je sveto predvi|eno do 2010. godine. Nama PELT omogu}ava da se pre-saberemo i realno sagledamo svoje snage. Zna}emo koliko ukup-no imamo profesora engleskog jezika u sistemu odbrane i dobi-}emo presek stawa poznavawa engleskog jezika me|u oficirima,podoficirima i civilima.

– Kakva su jo{ poboq{awa mogu}a u odnosu na sada{wi na-~in u~ewa jezika u Vojsci?

Sada, izme|u ostalog, postoje garnizoni kursevi, koje {to premoramo povezati u jedinstven sistem, kako bi oni pripremali ka-dar za prvi stepen, odnosno za STANAG-1. Postoji ideja da bi uokviru budu}ih 12 do 15 garnizonih mesta mogli da zaposlimo pojednog profesora engleskog jezika, ~iju bi stru~nost i kvalitet pro-cewivala Katedra na konkursu, a birao bi ih menaxer. Ti profe-sori bi bili funkcionalno vezani za Katedru, odnosno budu}iCentar za izu~avawe jezika. Tako bi mogli, na primer, svaka trimeseca da budu pozivani radi davawa instrukcija, a menaxer bimogao da ih kontroli{e i obilazi. Oni bi na terenu sklapali ugo-vore o delu sa drugim profesorima, ako se za to ukaè potreba.Osim toga, rezultati polaznika garnizonih kurseva bili bi mer-qivi po jedinstvenoj metodologiji. Mi iz Katedre i sada idemo ugarnizone, pre svega radi usagla{avawa kriterijuma pri ocewi-vawu. Predloèni na~in rada omogu}io bi nam da sve to {to ra-dimo bude trajno institucionalizovano.

– [ta spada u “ekskluzivnu” oblast kojom se bavi Katedra?

Jedino Katedra ima pravo da, po ovla{}ewu ministra od-brane, izdaje potvrde i licence za STANAG. Za sada ta potvrdatraje {est meseci, a nadamo se da }e to kasnije biti i do dve ilitri godine. O~ekujemo da s vremenom pove}a povezanost Katedresa svima koji govore ili pak predaju jezike, a pripadaju sistemuodbrane. Ciq nam je da ukoliko neko pomisli na jezik, da mu se usvesti javi na{ budu}i Centar za izu~avawe jezika.

– Da li ambicije takvog centra treba svesti na podru~je unu-tar granica na{e dràvne zajednice?

Uvek govorim da mi nipo{to ne smemo biti skromni nau{trbna{ih stvarnih vrednosti. Spremni smo da na{ centar u~inimointernacionalnim i ako eventualno prerastemo u regionalnicentar, na{ ciq bio bi da iskoristimo odli~ne potencijale kojena{a zemqa ima. Beograd je nedavno progla{en za najperspektiv-niji grad jugoistoka Evrope. Zahvaquju}i kvalitetu na{ih polazni-ka, koji }e se ubrzo na}i u kontaktu sa svetom, kvalitetu na{ih na-stavnika i, na kraju krajeva, kvalitetu kurseva koje budemo spro-vodili, o~ekujemo da nas u okruèwu prepoznaju kao autoritet napoqu izu~avawa jezika. Me|unarodni centar za izu~avawe jezikaje nivo organizovawa od kog ne treba lako odustajati. Mi sigurnoimamo qude, energiju i potencijale uop{te da se izborimo za po-ziciju koju zasluùjemo. Setimo se samo da na{a Vojna akademijaima tradiciju duù od 150 godina, a osnovana je i do danas radiovde u Beogradu. Sve dana{we dràve, nekada{we republikeSFRJ, imaju znatno mawu tradiciju u tome. Za{to ne iskoristitito {to je ovaj grad oduvek bio motor za pokretawe celog podru~jabiv{e Jugoslavije.

– Kako do}i do toga?

Moramo funkcionalizovati i racionalizovati sistem i na-praviti apsolutnu objektivizaciju, o ~emu }e za pojedine jezike po-sebno voditi ra~una grupe stru~waka, kakva je ona upravo formi-rana za engleski jezik – Nacionalni test tim. Na{ proizvod, a to

mqenoj u~ionici, jednoj od najmodernijih tog tipa na jugoistokuEvrope, kao svojevrsna dopuna takozvanoj klasi~noj nastavi, pola-znici mogu samostalno da u~e. Sve to zajedno ~ini zaokruèn si-stem u~ewa jezika tokom kursa.

– Kako bi u takvim okolnostima, po Vama, trebalo da izgledasada{wa Katedra stranih jezika?

U narednom periodu mi }emo poku{ati da osmislimo i puttransformacije na{e katedre u telo koje za sada radno naziva-mo Centar za izu~avawe jezika. Su{tina je u tome da kroz wenrad efikasno poveèmo napore Uprave za kadrove i Sektora zaqudske resurse kako bi sistem izu~avawa jezika u sistemu od-brane bio jedna apsolutno racionalna i ekonomi~na celina,unutar koje svako na najboqi na~in radi svoj deo posla. Kao na-~elnik Katedre isti~em da je na{ prvenstveni da se svakom po-laznik kursa posveti najve}a pa`wa, da dobije najvi{e obrazo-vawe i mogu}nost za usavr{avawe u oblasti izu~avawa jezi~kihve{tina.

– Tu pa`wu pruàju pre svega nastavnici. Kakvo je mesto iuloga va{ih profesora u izvo|ewu nastave?

Da Vas ispravim, re~ je zapravo o profesoricama. One subez ikakvog preterivawa najboqi deo na{eg kadra, iako i wihmu~e stambeni i finansijski problemi kao ve}inu zaposlenih uVojsci. Ono {to prepoznaju i stranci jeste ~iwenica da je qudskipotencijal kod nas najvredniji, i ja to uvek s ponosom isti~em. Otome mogu da svedo~im i zato {to sam nekih petnaest godina biopredava~ na Vojnoj akademiji. Nastavni~ki poziv ne trpi lo{ rad,improvizaciju i stajawe na dostignutom. Vi na svakom ~asu morateemitovati pozitivnu energiju. Imate pred slu{aocima, na nekina~in, svakog dana ispit, koji pre svega polaè nastavnik. Zatomorate biti novi, zanimqivi i originalni u pristupu svakom u~e-niku. Naàlost, nastavnici u na{oj zemqi to ponekad kao da za-boravqaju. Mi na Katedri imamo idealan spoj profesorica sapo dve decenije iskustva i zaista elitnih mladih profesorica ko-je su pune entuzijazma i energije.

– Da se vratimo Programu za u~ewe engleskog jezika – PELT.Koje jo{ koristi u oblasti izu~avawa jezika donosi wegovosprovo|ewe?

Prvi put imamo jasno i koncizno definisane ciqeve, kora-ke i prioritete kada je u pitawu poznavawe jezika. Kada smo tonapisali i kada je to Katedra prevela i pokazala strancima ko-ji nas podràvaju savetima i nov~anim sredstvima, nai{li smo


SAMO ZA PERSPEKTIVNEAko se izbegne upu}ivawe na kurseve polaznika koji ni-

su perspektivni za potrebe MO i VSCG, re{i}emo i ve}inuproblema u nastavi. Ne}e vi{e biti qudi koji ubrzo poslekursa odlaze u penziju ili izlaze iz sistema odbrane. Nu`noje primeniti druga~iji model razmi{qawa o upu}ivawu nakurseve jezika, jer se za wih izdvajaju znatna sredstva, da negovorimo i o uloènoj energiji profesora i svih kapacitetaKatedre... Rezultat mora da bude u skladu s tim. Iskustva ive{tine kojima raspolaè Katedra moramo pokloniti onimakoji }e zauzvrat dati najvi{e u slu`bi. Ukoliko je neophodno,te qude treba obavezati i ugovorom, u kome bi jasno stajalo{ta se od wih zapravo o~ekuje. Wihovo znawe bi se valori-zovalo onda kada je to Vojsci kao dràvnoj i dru{tvenoj in-stituciji najpotrebnije.

smo profesore ma|arskog, rumunskog i bugarskog. Od geografskibliskih zemaqa ostao je italijanski i gr~ki jezik. Gr~ka armijapokazuje posebnu èqu da se ovde izu~ava wihov jezik. Pokloni-li su nam i moderan kabinet kako ta spona sa Gr~kom ne bi osta-la samo tradicionalna, istorijska i verska, ve} da je veè i je-zik. Mislim da kao dràva ne moèmo uvek i}i samo ekonomskomlogikom, ve} treba uzeti u obzir da s prestankom u~ewa nekog odjezika susednih dràva umnogome prekidamo i sponu koja nas krozistoriju veè. Nadamo se, ipak, da }emo taj problem prevladatiangaòvawem spoqnih saradnika.

– Koliko ste tokom svoje dosada{we oficirske karijere Vili~no bili upu}eni na izu~avawe stranih jezika? Koliko ihgovorite?

Ja sam tokom {kolovawa u~io ruski jezik, i to je op{ta pri-~a oficira te generacije. Isto~ni deo biv{e Jugoslavije bio jeuglavnom okrenut Rusiji. Uz posao sam krenuo na ~asove engle-skog, kasnije i na kurs na kom sam imao sre}u da u~im kod nekihprofesorica koje su i danas u sastavu Katedre. Jo{ tada sam iz-bliza video kako one rade taj posao. Moje je mi{qewe i tadabilo da su one elitni profesori koji ulaù sve svoje potencija-le da prenesu svoja znawa.

– Jo{ jednom isti~ete wihove kvalitete. Recite nam, na kra-ju, da li ste razmi{qali o tome da ih nekako dodatno moti-vi{ete za rad?

Takvu ozbiqnost i takav pristup nastavi, uveren sam, nemaniko u {kolama jezika koje se obi~no sre}u. Prednost na{e kate-dre je izuzetna koncentracija kvalitetnog nastavni~kog kadra inajsavremeniji uxbenici koje dobijamo od qudi kakav je na{ sa-vetnik za engleski jezik. Na mnogim kursevima po gradu ima popri-li~no uzimawa novca bez davawa pravog znawa, jer se ~esto ko-riste i neodgovaraju}a literatura i mawi je broj ~asova. Mi tuvidimo veliku {ansu za pro{irewe na{e delatnosti izlaskom natrì{te i pruàwem na{ih usluga gra|anstvu. Ne moèmo a da nespomenemo kako na{e profesorice, kao i svi pripadnici Vojske,imaju izuzetno mala primawa. Treba razmisliti o tome da se uzodgovaraju}u zakonsku regulativu, po modelu koji trenutno uspe-{no primewuje VMA, na{e profesorice dodatno angaùju, ni nakoji na~in ne dovode}i u pitawe kvalitet osnovnih studija.

Aleksandar ANTI]

40 1. maj 2006.

je znawe koje }e pokazati na multinacionalnim ve`bama, rade}i u{tabovima zajedno sa strancima, moè da bude prvoklasan. Ini-cijalna podr{ka vojnih struktura za to postoji. Veliko razumeva-we svih, po~ev{i od Uprave Vojne akademije, daje nam nadu da jesve o ~emu sam govorio sasvim realno. Poznavawe jezika kao kon-dicio sine kva non (uslov bez koga se ne moè), postaje danas i jedanod uslova samog opstanka Vojske kao institucije. Voleli bismo daiza|emo “na crtu” ostalim akademijama, da prihvatimo konkuren-ciju i takmi~ewe, od kojeg nikad nismo zazirali.

– Ve} smo pomenuli da nije isto znati strani jezik uop{te iznati taj jezik prema vojnim standardima?

Zaista je tako. Vojna terminologija je ne{to {to je posebnozna~ajno za dostizawe standarda kakav je STANAG. Poznato je da ~aki profesori engleskog jezika koji odli~no vladaju op{tom termino-logijom nisu bez dodatnih priprema u stawu da poloè vi{e nivoeSTANAG-a. Pripadnicima na{ih oruànih snaga }e upravo vojnaterminologija biti najpotrebnija u susretu sa stranim kolegama to-kom zajedni~kih aktivnosti. Mi smo tu da im pomognemo da taj susretbude za wih i svojevrsna prilika za dokazivawe. Za{to da ne?

– Koje jezike studenti Vojne akademije u~e na osnovnim stu-dijama?

Orijentaciono mogu da kaèm, po{to se na{i profesoribave i osnovnim studijama, da me|u akademcima ima nekolikoprocenata onih koji u~e francuski, isto toliko nema~ki, desetakposto u~i ruski, a vi{e od 80 posto engleski. Upravo zbog toga{to }e poznavawe engleskog jezika biti pretpostavka za rad u mo-dernoj vojsci, na{im studentima i gimnazijalcima ukazujemo nazna~aj drugog jezika koji za wih moè biti dobitna kombinacija ubudu}nosti. Nije na odmet da, na primer, imamo oficire koji sapripadnicima nema~kih oruànih snaga komuniciraju na wihovomjeziku. Imamo privilegiju da budemo pod posebnom pa`wom ve}i-ne velikih zemaqa koje ̀ ele da ovde posredstvom jezika promovi-{u svoju kulturu i tradiciju, sara|uju}i sa na{om vojskom, koja jekod wih izuzetno po{tovana zbog svoje profesionalnosti.

– U~e li se na kursevima i jezici zemaqa koje nas okruùju?

Upali smo u jedan problem zbog procesa transformacije izahteva da se broj profesora koji su civili smawi. Otpustili


ZANIMAWE ZA SRPSKI JEZIKPredvideli smo da u perspektivi uvedemo jedno odeqewe

ili liniju za u~ewe srpskog jezika. Imamo mnogo poziva stra-nih vojnih predstavnika, ~ak i nekih qudi iz stranih vojnihstruktura koji su voqni da do|u kod nas i u~e srpski jezik. Tre-ba podsetiti da bez obzira na politi~ke podele i razmimoi-laèwa, stranci {tokavsko – srpskohrvatsko govorno podru~jeposmatraju kao jedinstven jezi~ki prostor, odnosno jedan jezik.Tu je velika {ansa za nas. Mo`da nije najboqi primer, ali vi-deli ste da ~ak i u Ha{kom tribunalu niko ne prevodi sa srp-skog na hrvatski ili bo{wa~ki. Mi kao pojedina~no najve}azemqa i grad u regionu imamo najve}e {anse da privu~emo ve-}i broj stranaca zainteresovanih da nau~e jezik kojim se mogusporazumevati na jednom {irem prostoru od oko 18 milionastanovnika, koji govore u su{tini istim jezikom. Mnogi od wihsu do sada istakli da su raspoloèni za razmenu oficira ka-deta i mnoge druge solucije kojima se unapre|uje me|usobna sa-radwa. U~ewe jezika pri tom pomaè da se ta saradwa ostvaribrè i efikasnije.

41


KURSEVI NEMA^KOG,

FRANCUSKOG, ITALIJANSKOG

I GR^KOG JEZIKA

PRILIKAZA DODATNOUSAVR[AVAWE

Qudi koji, uz engleski, poznaju jo{ neki svetski jezik, u tome se svi nadle`ni slaù,bi}e sve dragoceniji budu}oj vojsci na{e dràve, posebno u zajedni~kim aktivno-stima sa okolnim zemqama. Profesorka nema~kog jezika Tihana Pavlovi} kaè da je u po~etku svim polazni-

cima kursa nema~kog jezika bilo veoma te{ko, jer su to bili pravi po~etnici. Me|u-tim, prema wenim re~ima, posle mesec dana u~ewa, sve po~iwe da ide nekim svojimuobi~ajenim tokom. Da to bude tako presudila je wihova velika motivacija, jer osmo-ro od wih dvanaestoro ide uskoro u Nema~ku. Troje sada{wih polaznika usavr{ava-}e medicinske nauke, a petorica }e se {kolovati u oblasti finansija. Jedni drugimaveoma mnogo pomaù, jer su svesni da }e ubrzo biti u prilici da polaù ispite natom jeziku, a ocene koje budu dobijali bi}e sigurno ve}e ako wime boqe ovladaju.

Uxbenik je, kako isti~e profesorka Tihana Pavlovi}, takav da podrazumeva izve-sno predznawe, ali uz filmove i kasete koji ga prate nastava se, ipak, nesmetano od-vija. Predvi|eno je da se do kraja kursa 80 ~asova posveti op{tim predavawima o je-ziku i 30 ~asova vojnoj terminologiji. Nema~ki jezik ima mnogo gramatike bez koje jenemogu}e pravilno govoriti. Konstrukcija re~enica je, tako|e, veoma te{ka, ali imadosta ~asova ve`bawa, tako da se moè posti}i zadovoqavaju}i uspeh u u~ewu.

Na Katedri stranih jezika Vojne akademijeove godine se, pored planiranog po~etka u~ewa engleskog jezika po Programu za u~ewe engleskog jezika – PELT,odvijaju i intenzivni petomese~ni kursevi ~etiri svetska jezika: nema~kog, francuskog,gr~kog i italijanskog

42 1. maj 2006.

– U francuskoj grupi ima ukupno13 polaznika. Zgusnutiji je i inten-zivniji nastavni plan u odnosu na ne-kada{we desetomese~ne kurseve, alise zasad dobro snalazimo – nagla{a-va profesorka francuskog jezika Na-da \oki}. Ona dodaje da petomese~nikursevi ne trpe mnogo izostanaka, jerje te{ko nadoknaditi ~ak i jednodnev-no izostajawe s nastave. Specifi~-nost svake grupe polaznika kursafrancuskog jezika jeste neujedna~e-nost unutar grupa. Kurs je zami{qenkao po~etni, ali osim onih pravihpo~etnika uvek bude i takozvanih la-`nih, koji su naj~e{}e imali nepo-srednog kontakta sa jezikom. No, ia-ko je pravim po~etnicima teè, oniimaju dodatni motiv da uhvate koraksa naprednijima. Uloga nastavnika jeda izbalansira razlike koje postojeunutar svake grupe. Kompjuteri i DVDplejer, koji su poklon francuske voj-ske, stalno se koriste u nastavi iznatno je olak{avaju.

Italijanski jezik ove godine u~i12 slu{alaca. Major je najvi{i ~inpolaznika, a u grupi ima i podofici-ra. Prema re~ima profesorke ita-lijanskog jezika Jelene Dukovi}, me|upolaznicima, sem po~etnika, ima ionih koji su poha|ali kurseve u popo-dnevnom terminu, koji su posledwihgodina sporadi~no organizovani.Tehni~ka podr{ka nastavi italijan-skog jezika dosta je lo{a. Prostori-ja je mala i neure|ena, a “Italijani-ma” nedostaju i uxbenici. Ove su go-dine sami kopirali potrebni uxbe-nik, a nakon posete italijanskog voj-nog izaslanika, koji je video znatnoboqe kabinete za ostale jezike, sti-glo je obe}awe da }e se pokrenutiinicijativa da se kabinet uredi.Italijanski mo`da jeste za nas lak-{i na po~etku, potvr|uje profesor-ka, ali kada se po~ne s gramatikom –nastaju i te{ko}e, tako da i on moramnogo da se ve`ba.

– Grcima je zaista stalo da sewihov jezik {to vi{e u~i i oni se na sve na~ine bore za wego-vu primenu – kaè profesorka gr~kog jezika Danijela Pajki}. –Grci prilikom svake posete Vojnoj akademiji donesu neke daro-ve. Platili su celi kabinet u kome se danas u~i, a obezbe|enoje i dovoqno literature. Gr~ki jezik, ina~e, rado u~e mnogistudenti Vojne akademije, ~ak i vojni gimnazijalci, jer je do sa-da u vi{e navrata gr~ka vojska primala na{e mladi}e u svoj-stvu kadeta na svoje obrazovne ustanove. U grupi za u~ewe gr~-kog ima sedam oficira, koji su, kao i za grupe za ostale jezi-ke, izuzetno bri`qivo odabrani, tako da ne ~udi {to odli~nonapreduju. Nisu imali nikakvo predznawe. Krenuli su od al-


Profesorka Nada \oki}

Profesorka Jelena Dukovi}

Profesorka Tihana Pavlovi}

Profesorka Danijela Pajki}

fabeta, ali ve} za dva dana su nau~ili da ~itaju, iako su gr~kapravila ~itawa te{ka. Taj jezik se ne moè uporediti ni sajednim, jer ne pripada nijednoj velikoj jezi~koj porodici. Sva-kako je teì od mnogih jezika, ali svi koji ga u~e slaù se da jezanimqiv. Uz to, mnoge re~i razumemo jer su u{le u sve jezike.

Profesorke na sva ~etiri, videli smo, vrlo jaka kursa,slaù se da bi posle postoje}ih petomese~nih kurseva, bilodobro najboqim polaznicima pruìti priliku za dodatno usa-vr{avawe znawa tokom naprednog kursa. Za takav kurs bi powima bilo sasvim dovoqno jo{ oko tri meseca u~ewa.

A. A.


KARIKAKOJA NEDOSTAJE

ENGLESKI JEZIK

SU okviru nastojawa SCG da se prikqu~ievroatlantskim bezbednosnim integracijama, od pripadnika MO i VSCG o~ekuje se da mogu da se sporazumevaju sa stranim kolegama. U vreme kada }e iz sistema odbrane mnogi oti}i, od onih koji ostanu traì}e se ume}e komunicirawa na jednom od jezika koji se koristi u Natou. I tu po~iwe na{a pri~a.

vaka epoha ima jezik koji se diplomatiji i ekonomiji nametne kao op{te sredstvo spo-razumevawa. U sredwem veku latinski, potom francuski, danas je to neosporno engle-ski. Zato je jedna od kqu~nih stvari u reformi sistema odbrane upravo savladavawetog jezika. To je prva karika koja }e omogu}iti sporazumevawe sa okruèwem, ~iji

sastavni deo èli da bude i ova dràva. Engleski je me|unarodni radni jezik i odre|enbroj oficira trebalo bi da ga govori kako bi mogli da u~estvuju na seminarima, konfe-rencijama, vojnim ve`bama, kursevima, u mirovnim operacijama sa dràvama partnerimau regionu i {irom sveta.

Ne zna~i to da se i pre u okviru Vojske nije u~io engleski jezik, ali – ne po sada zah-tevanom standardu. Stoga je Ministarstvu odbrane bila potrebna saradwa, a najlogi~nijeje da to bude sa Ujediwenim Kraqevstvom, odnosno Britanskim savetom kao institucijom zaengleski jezik i kulturu. Takva saradwa je i uspostavqena, te je uz wihovu pomo} ustano-vqen PELT (Program English Learning Training) – Program za u~ewe engleskog jezika po standar-du Natoa 6001. Taj standard je vezan za svaki jezik koji je u upotrebi u vojnoj struci u okvi-ru Natoa, koji ga je i razvio kao izuzetan sistem za procenu znawa i upotrebe jezika i powemu radi.

MOGU]NOST USAVR[AVAWAVojni izaslanik Ujediwenog Kraqevstva u Beogradu pukovnik Sajmon Vandelur neo-

sporno je doprineo oìvotvorewu tog programa, ali i objediwavawu donatorskog tima,budu}i da bi PELT trebalo da se finansira iz razli~itih izvora – ve}i deo (dve tre}i-ne) doma}eg je porekla, a preostali (jedna tre}ina) stranog. Li~nost broj dva tog progra-ma tako|e je Britanac – stru~ni savetnik Xejms Saterlend Smit iz Britanskog saveta uBeogradu.

O{trica Programa jeste stvarawe ~etvoro~lanog nacionalnog tima za testirawe,~iji }e kvalitet doprineti prepoznatqivosti na{e nacije. Program je nazvan partnerskimzbog saradwe MO i Britanskog saveta, ~ime postaje prihvatqiviji donatorima, a istovre-

meno odraàva i voqu za konkretno integrisawe.Britanski savet je Program, razvijen uz pomo} go-spodina X. S. Smita, prepoznao kao vrlo kvalite-tan, ~ime mu je pruìo neosporni autoritet. Pro-gram pruà mogu}nost i samim profesorima engle-skog jezika na Vojnoj akademiji da se usavr{avaju,odnosno da se nenametqivo usmeri wihov rad kanajefektnijem na~inu savladavawa tog jezika.

– Druge zemqe }e nas procewivati po kvali-tetu na{eg STANAG-a. Po{to je na{a ambicija dase na Vojnoj akademiji ustanovi regionalni centarza u~ewe stranih jezika, insistiramo na odli~nimprofesorima i kapacitetima. Britanska vlada omo-gu}ila je otvarawe kabineta za u~ewe engleskog je-

43

Xejms Saterlend Smit – stru~ni savetnik iz Britanskog saveta u Beogradu

zika na Vojnoj akademiji, koji predstavqa posledwu re~ tehnike,sa neprekidnom Internet-vezom, vezom u~enika i nastavnika,najnovijom literaturom, kompakt diskovima i ostalim u~ilimakoja i tehni~ki i metodolo{ki omogu}avaju da se bude u toku sadostignu}ima savremenog engleskog jezika.

– Nacionalni tim za testirawe radi}e samo to – bi}e te-steri. U prostoriju u kojoj rade mo}i }e da u|u samo oni i go-spodin X. S. Smit, koji vodi Program. To nam je neophodno dabismo ostvarili potreban kvalitet koji }e nam otvoriti put nasvetsko trì{te ideja. Ako uspemo, imamo {ansu da postanemovojni internacionalni centar za u~ewe engleskog jezika – kaèkoordinator Programa potpukovnik Milan Tep{i}.

Ne treba zaboraviti da }e se od svakog na{eg zvani~nikakoji odlazi u Brisel zahtevati poznavawe jezika na odre|enomnivou. Sa na{om diplomom, ima}e otvoren put.

Re~ je o pionirskom poslu, u kome i testovi i testeri trebada budu neprikosnoveni, kako bi diploma koju izdaju vredelakoliko treba. Po Programu za uèwe engleskog jezika – PELT ra-di}e se do 2010. godine, kada }e se razviti autonomni kapaci-teti Vojske da stvara testove i infrastrukturu, te omogu}i daizlazni kvalitet odgovara me|unarodnom standardu. Do tada }eBritanski savet pruàti pomo} u savladavawu engleskog na na-{em terenu.

POMO] IZ UJEDIWENOG KRAQEVSTVA

Kako se, s obzirom na nastojawa SCG da se prikqu~i evro-atlantskim bezbednosnim integracijama, od pripadnika MO iVSCG o~ekuje da mogu da se sporazumevaju sa stranim kolegama,Ujediweno Kraqevstvo je u~inilo vi{e koraka u tom smislu. Ta

44 1. maj 2006.

zemqa je od 2002. godine do sada ulagala vi{e od 100.000evra godi{we za u~ewe engleskog jezika pripadnika VSCG iMO. Izme|u ostalog, omogu}ila je i obuku 10 profesora en-gleskog u inostranstvu, kako bi se osposobili za predavawe ugarnizonima VSCG, ali i van wih. Trenutno sara|uje sa MOSCG na pomenutom programu (PELT), koji ukqu~uje i druge dona-tore. Norveàni, Holan|ani, Kana|ani, izrazili su zanimaweza ukqu~ivawe u taj projekat i wegovo podràvawe, {to bi bi-lo zna~ajno zbog wegovog podizawa na multinacionalni nivo.Ciq Programa je osposobqavawe za u~ewe engleskog jezika bezstranaca. Kako sve ko{ta, ni ovo nije nimalo jeftino – ovo bistrane donatore ko{talo vi{e od pola miliona evra, od togaje 128.000 potrebno za sam po~etak Programa.

Drugi aspekt pomo}i Ujediwenog Kraqevstva odnosi se naslawe pripadnika MO i VSCG na u~ewe jezika u Englesku ilidruge strane zemqe. Vi{e od 200 oficira ve} je zavr{ilo kur-seve za u~ewe engleskog jezika, a Vojno izaslanstvo UK u Beo-gradu i daqe nastoji da 25 do 30 qudi po{aqe na kurs u Engle-sku. Na Rojal kolexu {kolovawe su zavr{ila tri na{a ofici-ra, a na tronedeqne kurseve u razne zemqe vlada te zemqe idaqe {aqe pripadnike MO i VSCG. Polaznici moraju oti}isa drugim ili tre}im stepenom znawa, nakon ~ega se vra}aju sate~nim govorom. Takav rad je, me|utim, na dugi rok nedovoqnoefikasan, jer ne moè obuhvatiti veliki broj qudi. Zato je naj-boqe i najisplativije omogu}iti u~ewe u zemqi porekla poha-|awem tromese~nih ubrzanih kurseva. Stoga je i napravqenPELT projekat, kome }e zna~ajna podr{ka biti i Kabinet za u~e-we engleskog jezika na Vojnoj akademiji.

Sneàna \OKI]Snimio G. STANKOVI]


PRILAGO\AVAWE ZAHTEVIMAVREMENA IOKRU@EWA

45


NOVI

PROGRAM

ENGLESKOG

JEZIKA

PIntenzivnije ukqu~ivawe na{e zemqe u me|unarodne integrativne procese podrazumeva poznavawe iefikasnije kori{}ewestranih jezika, prvenstveno engleskog, te uskla|ivawe procesaobu~avawa u toj oblasti,pa je u skladu s takvim zahtevima izra|en Program osposobqavawa u oblasti engleskog jezika (Program for EnglishLanguage Training – PELT), iz koga donosimo izvode

olazi{te za izradu i pokretawe Programa osposobqavawa u oblasti engleskog jezi-ka sadràno je u opredeqewu Srbije i Crne Gore za pristup evroatlantskim inte-gracijama i saradwu sa Natoom, pre svega posredstvom programa Partnerstvo zamir. U vezi sa tim, izraèn je zahtev za dostizawem odgovaraju}e interoperabil-

nosti kadra Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore kao preduslova za naime-novawe na du`nostima u multinacionalnom okruèwu. Pored uskla|ivawa postoje}ih nor-mativa i procedura Vojske sa standardima Partnerstva za mir, odnosno Natoa, i dostiza-wa propisanih stru~nih i psihofizi~kih kvalifikacija, zahtevi za interoperabilno{}uodnose se i na vladawe nivoom engleskog jezika prema STANAG-u 6001, koji je propisan kaojedan od uslova za angaòvawe na konkretnim du`nostima u multinacionalnom okruèwu.

Program se realizuje u skladu sa Smernicama za izu~avawe stranih jezika pripad-nika Ministarstva odbrane i Vojske kojima se, izme|u ostalog, utvr|uje i da se u~ewe iprovera znawa stranih jezika u Ministarstvu odbrane i Vojsci sprovodi u skladu sa STA-NAG-om 6001, da se formira test tim za proveru znawa stranih jezika i da je Uprava za{kolstvo nosilac planirawa u oblasti izu~avawa stranih jezika.

ZATEÊNO STAWE

U okviru aktivnosti na pove}awu interoperabilnosti kadra, u Ministarstvu od-brane i Vojsci pridaje se veliki zna~aj osposobqavawu za vladawe stranim jezicima,pre svega engleskim, koji se izu~ava tokom redovnog {kolovawa u vojnim {kolama (Vojnaakademija i Vojna gimnazija), na nekim nivoima stru~nog usavr{avawa (komandno-{tab-no) i na kursevima. Kursevi engleskog jezika organizuju se u Vojnoj akademiji – za dosti-zawe jezi~ke sposobnosti nivoa STANAG 2, i u garnizonima Vojske – za dostizawe jezi~-ke sposobnosti nivoa STANAG 1. Iako se od {kolske 2005/6. godine izu~avawe engle-skog jezika realizuje prema novim nastavnim planovima i programima, deklarativnouskla|enim sa sporazumom Natoa o standardizaciji (STANAG 6001), navedeni spora-zum jo{ nije formalno prihva}en objavqivawem neophodnih nare|ewa, odnosno in-strukcija za primenu odgovaraju}ih tabela za procenu nivoa jezi~ke sposobnosti isprovo|ewem procedura, koji su ina~e detaqno opisani u wemu.

Aktuelni sistem izu~avawa engleskog jezika je operativan, ali nedovoqno funkci-onalan. Usled nepostojawa dovoqno jasnih kadrovskih projekcija i kriterijuma, ospo-sobqavawe kadra u ovoj oblasti nije u funkciji sada{wih a, pre svega, budu}ih potre-ba Ministarstva i Vojske. Posledica navedenog je nepostojawe kadra odgovaraju}egprofila, dovoqnog broja i kvaliteta osposobqenosti u oblasti engleskog jezika da za-dovoqi potrebe za budu}im angaòvawem odnosno naimenovawem na du`nostima u mul-tinacionalnom okruèwu.

Zastarelost i nedostatak sistemske regulative u oblasti izu~avawa stranih jezikau Ministarstvu odbrane i Vojsci, te vakuum u ovoj oblasti, nastao ukidawem nekada{we

[kole stranih jezika JNA (1992. godine), imaju za posledicunedovoqnu ure|enost sistema vrednovawa znawa engleskog je-zika.

Postoje}i sistem vrednovawa znawa engleskog jezika je za-stareo i delom neodre|en, sa nedovoqnim stepenom objektiv-nosti i prakti~nosti, visokim stepenom op{tosti i nestandard-nosti kriterijuma {to, uz nedostatak standardizovanih testovaznawa, moè uticati na objektivnost ispitiva~a. Teì{te obu-ke i testirawa nije na govoru, ve} je podjednako raspore|enona sve ~etiri jezi~ke ve{tine, a rok vaèwa verifikacije zna-wa engleskog jezika je {est meseci.

Kao direktna posledica navedenih slabosti, ta~nije nedo-statka jedinstvenog instrumenta za vrednovawe znawa u Mini-starstvu i Vojsci, javqa se problem ustrojavawa validne evi-dencije o osposobqenosti kadra za vladawe engleskim jezikomprema konkretnim nivoima jezi~kih sposobnosti (ve{tina).

Druga, glavna faza, predstavqa su{tinu Programa i rea-lizova}e se u periodu od maja 2006. do kraja 2010. godine i toosposobqavawem kadra Ministarstva odbrane i Vojske, prvekategorije prioriteta, za vladawe engleskim jezikom na nivoujezi~ke sposobnosti STANAG 1, 2 i 3. Osposobqavawe u okviruPELT-a realizuje se na osnovu inoviranih nastavnih planova iprograma kurseva engleskog jezika, koji omogu}avaju dostizawejezi~kih ve{tina ( govornih i pisanih) zahtevanog nivoa STANAG.

STANAG 1

Osposobqavawe za vladawe engleskim jezikom na nivouSTANAG 1 realizuje se na Katedri stranih jezika Vojne akade-mije, a nameweno je slede}im ciqnim grupama pripadnika Mi-nistarstva odbrane i Vojske: (1) kandidatima za u~e{}e u mi-rovnim i humanitarnim operacijama planiranim za naimeno-vawe na du`nosti raspona vojnik–komandir odeqewa (za dosti-zawe jezi~ke sposobnosti SLP – Standardized Language Profile –1111) i (2) kandidatima za naimenovawe na du`nostima u iza-slanstvima odbrane SCG predvi|enim za poslove pomo}nogosobqa izaslanika odbrane u zemqama neengleskog govornogpodru~ja (SLP 1121).

Ceo projekat realizuje nastavni~ki kadar sa Katedrestranih jezika Vojne akademije uz angaòvawe lica iz gra|an-stva (nastavnika engleskog jezika), koja poseduju stru~ne kvali-fikacije i metodolo{ku osposobqenost, potrebnu za uspe{nurealizaciju ovog nivoa.

Osposobqavawe omogu}ava da se savladaju po~etni nivojezi~ke sposobnosti i re~nik neophodan za uobi~ajeno, kurtoa-zno opho|ewe i minimalne zahteve u praksi, poput tema iz obla-sti putovawa, ishrane i stanovawa, davawe jednostavnih uput-stava, traèwe pomo}i ... Ciq je dostizawe zahtevanog nivoajezi~kih sposobnosti saglasno nivou STANAG 1, odnosno stica-we slede}ih nivoa govornih i pisanih ve{tina:

A – slu{aweRazumevawe saslu{anog: nivo za razumevawe veoma jedno-

stavnih, kratkih re~enica u direktnom razgovoru. Moè bitineophodno ~esto ponavqawe i usporen ritam govora. Gre{ke sejavqaju ukoliko postoji buka ili drugo ometawe.

B – govorGramatika i izgovor: gre{ke su u~estale i ~esto mogu pro-

izvesti nerazumevawe. Ta~nost govora: adekvatna za memorisa-ne kurtoazne izraze i uobi~ajene fraze, ina~e ne postoji.

C – ~itaweRazumevawe pro~itanog: odgovaraju}i za ~itawe oznaka na

ulicama, naziva zgrada i lekcija za po~etnike. Postoji sposob-

nost sricawa nepoznatih re~i i pribli`no ta~nog izgovora(kod jezika koji koriste azbuku ili podelu na slogove) da bi sezatraìlo precizno zna~ewe od izvornog govornika.

D – pisawePostoji dovoqna kontrola sistema pisawa da se zadovoqe

ograni~ene prakti~ne potrebe. Mogu se pisati datumi i broje-vi, sopstveno ime i nacionalnost, adrese itd. Ostale sposob-nosti za pisawe ograni~ene su na jednostavne liste uobi~aje-nih pojmova ili nekoliko kratkih re~enica. Mogu se javiti gre-{ke u pravopisu.

STANAG 2

Osposobqavawe za vladawe engleskim jezikom na nivou je-zi~ke sposobnosti STANAG 2 realizuje se, tako|e, na Katedristranih jezika Vojne akademije, a nameweno je slede}im ciqnimgrupama kadra Ministarstva odbrane i Vojske: (1) kandidatimaza u~e{}e u mirovnim i humanitarnim operacijama planiranimza naimenovawe na du`nost komandira voda (SLP 2211), komandi-ra ~ete (SLP 2222) i predvi|enim za naimenovawe na {tabnim iostalim du`nostima (SLP 2222); (2) kandidatima za u~e{}e u mi-rovnim i humanitarnim misijama planiranim za naimenovawe nadu`nost ~lana misije (SLP 2222), (3) kandidatima za naimenovaweu strukturama Partnerstva za mir i pri Natou, planiranim zaspecijalizovane tehni~ke du`nosti (SLP 2222) i (4) kandidatimaza naimenovawe u izaslanstvima odbrane SCG predvi|enim za

1. maj 2006.46


47

C – ~itaweRazumevawe pro~itanog: odgovara za ~itawe lekcija sred-

weg nivoa znawa i jednostavnijih kolokvijalnih testova poputkwiga za decu. Zahteva znatnu upotrebu re~nika da bi se ~italekratke novinske vesti. Pisani materijal se retko moè razume-ti bez prevoda.

D – pisaweMoè se izvoditi uobi~ajena dru{tvena korespondencija

i mogu se zadovoqiti ograni~ene potrebe iz oblasti profesije.Poznaje se mehanika sistema pisawa, izuzev sistema kombino-vawa slova, pri ~emu je sposobnost ograni~ena na jednostavnejezi~ke strukture za pojmove koji se ~esto koriste. Prave se ~e-ste stilske i pravopisne gre{ke, te gre{ke u situacijama kadatreba po{tovati konvencije u na~inu pisawa. Mogu se pravitijednostavne zabele{ke, pisati uobi~ajene dru{tvene i {tureposlovne poruke. Materijal obi~no mora redigovati osobakompetentnija za ovu jezi~ku ve{tinu.

STANAG 3

Ovaj nivo se realizuje na kursevima u inostranstvu, a na-mewen je slede}im ciqnim grupama kadra Ministarstva odbra-ne i Vojske: (1) kandidatima za u~e{}e u mirovnim i humanitar-nim operacijama, planiranim za naimenovawe na du`nost ko-mandanta bataqona i vi{im du`nostima (SLP 3322) i za naime-novawe na {tabnim du`nostima (SLP 2233), (2) kandidatima zau~e{}e u mirovnim i humanitarnim misijama planiranim za na-imenovawe na du`nost vo|e misije (SLP 3333), (3) kandidatimaza naimenovawe na du`nostima u strukturama Partnerstva zamir i pri Natou, planiranim za {tabne (SLP 2233) i za komand-ne du`nosti (SLP 3333) i (4) kandidatima za naimenovawe u iza-slanstvima odbrane SCG, planiranim za du`nost izaslanika od-brane u zemqama engleskog govornog podru~ja (SLP 3342).

Sadràje osposobqavawa realizuje nastavni~ki kadarizabranih multinacionalnih centara za izu~avawe engleskogjezika u inostranstvu. Planirano je da od 2007. godine, nakonizrade odgovaraju}ih nastavnih planova i programa i metodo-lo{kog osposobqavawa nastavnika, i ovaj nivo realizuje kadarsa Katedre stranih jezika Vojne akademije.

du`nost izaslanika odbrane u zemqama neengleskog govornog pod-ru~ja (SLP 2231) i za du`nosti pomo}nog osobqa izaslanika od-brane u zemqama engleskog govornog podru~ja (SLP 2231).

Osposobqavawe omogu}ava da se stekne zadovoqavaju}inivo jezi~ke sposobnosti (za ograni~enu upotrebu) i da se ovla-da re~nikom adekvatnim za jednostavne i uobi~ajene zahteve naposlu kao {to su davawe uputstava i vo|ewe rasprava o projek-tima ~ije su teme iz veoma poznatih oblasti. Zna~ewa re~i su~esto nepoznata ali se veoma brzo u~e.

Ciq je dostizawe zahtevanog nivoa jezi~kih sposobnostisaglasno nivou STANAG 2, odnosno sticawe slede}ih nivoa go-vornih i pisanih ve{tina:

A – slu{aweRazumevawe saslu{anog: pouzdano u direktnoj komunikaci-

ji u okviru dobro poznatih oblasti u uobi~ajenom dru{tvenomkontekstu. Ponekad je potrebna druga~ija formulacija ili uspo-ravawe razgovora. Moè biti nepotpuno ukoliko postoji bukaili neko drugo ometawe. Retko je adekvatno u pra}ewu konver-zacije izme|u dve osobe koje govore materwim jezikom.

B – govor:Gramatika i izgovor: zna~ewe se precizno saop{tava jedno-

stavnim re~enicama. êsto se pribegava parafrazirawu da bise izbegle sloène gramati~ke konstrukcije. Prili~no uo~qiv iz-govor stranaca, ali on ne uti~e na razumqivost. Ta~nost govora:~esto umawena zbog oklevawa i traèwa odgovaraju}ih re~i.


POGRE[NA SLIKAIz postoje}e “personalne” evidencije sti~e se pogre-

{na slika o osposobqenosti kadra u oblasti engleskog jezi-ka. Iz grafikona se vidi da 8.396 pripadnika Ministarstvaodbrane i Vojske “vladaju” nekim od nivoa znawa engleskogjezika (2.977 podoficira, 3.735 oficira i 1.684 civilnihlica) i to: 4.289 lica (1.719 podoficira, 1.740 oficira i830 civilnih lica) na nivou “prvog stepena”, 2.131 lice(490 podoficira, 1.101 oficir i 540 civilnih lica) na ni-vou “drugog stepena”, dok za 1.938 lica (768 podoficira,892 oficira i 278 civilnih lica) nije mogu}e pouzdano utvr-diti stepen odnosno nivo znawa engleskog jezika. Pored to-ga, u Ministarstvu odbrane i Vojsci ima 38 lica sa zavr{e-nim Filolo{kim fakultetom – Odsek engleskog jezika (dvaoficira i 36 civilnih lica).

Navedeni podaci, me|utim, nisu rezultat vrednovawaznawa prema me|unarodno prihva}enim standardima, te surelativne upotrebqivosti (daje se prikaz svih lica koja suu~ila engleski jezik u posledwih 30 godina a ne prikaz licakoja vladaju odre|enim nivoom engleskog jezika).

Osposobqavawe omogu}ava dostizawe dobrog nivoa jezi~kesposobnosti (obezbe|uje minimum kompetencije iz oblasti pro-fesije) i ovladavawe re~nikom adekvatnim za svaku vrstu prak-ti~ne i dru{tvene konverzacije i za diskusije iz oblasti pro-fesije u okviru tema iz poznatih oblasti.

Ciq je dostizawe zahtevanog nivoa jezi~kih sposobnostisaglasno nivou STANAG 3, odnosno sticawe slede}ih nivoa go-vornih i pisanih ve{tina:

A – slu{aweRazumevawe saslu{anog: odgovaraju}e za pra}ewe radio pre-

nosa, razgovora obrazovanih izvornih govornika koji koristestandardni prihva}en jezik. Mogu promicati detaqi, regionali-zmi ili dijalekti, ali osnovno zna~ewe se interpretira korektno.

B – govorGramatika i izgovor: dobro razumevawe ~itavog opsega jedno-

stavnih i kori{}ewe sloènih struktura. Gre{ke se ponekad javqa-ju ali se postiè precizno zna~ewe. Prili~no je uo~qiv izgovorstranca ali on nikad ne uti~e na razumqivost. Ta~nost izgovora:retko umawena zbog nesigurnosti. Odràva se parafrazirawemkada je to neophodno. Ne postoji problem traèwa adekvatnih re~i.

C – ~itaweOdgovaraju}i za standardne tekstove i najve}i deo stru~nog

materijala iz poznate oblasti profesije. Uz prose~no vladaweleksikom ovaj nivo je dovoqan za ve}inu novinskih ~lanaka o dru-{tvenim, politi~kim, ekonomskim i vojnim temama. Informacijase dobija iz pisanog materijala bez potrebe za prevodom.

D – pisaweMoè se voditi gruba oficijelna korespondencija ili se mo-

gu pisati izve{taji iz stru~nih oblasti. Postoji dovoqno poznava-we struktura pravopisa i leksike da bi se precizno prenela poru-ka, ali stil moè ukazivati na ~iwenicu da tekst pi{e stranac.Sve {to je pisano u formalnom obliku mora redigovati dobroobrazovan izvorni govornik.

OSPOSOBQAVAWE INSTRUKTORA I NASTAVNIKA

Programom je predvi|eno i osposobqavawe instruktoraza metodolo{ko obu~avawe nastavnika engleskog jezika. Ono serealizuje putem odgovaraju}ih kurseva u inostranstvu, a name-weno je nastavnicima engleskog jezika Vojne akademije. Osnov-ni ciq je sticawe licence instruktora metodolo{kog osposo-bqavawa nastavnika engleskog.

Metodolo{ko osposobqavawe nastavnika engleskog jezikarealizuje se putem seminara u Vojnoj akademiji i u inostran-stvu. Osnovni ciq je metodolo{ko osposobqavawe nastavnikaengleskog jezika za realizaciju nastave prema sadràjima i me-todologiji koji su neposrednije u funkciji dostizawa nivoa je-zi~kih sposobnosti prema STANAG-u 6001.

Pored nastavnika engleskog jezika u okviru Programa,osposobqavawe je usmereno i ka drugim ciqnim grupama: (1)nastavnicima engleskog jezika vojnih {kola i (2) nastavnicimaengleskog jezika angaòvanim u vojnim {kolama u statusu spoq-nih saradnika. Planirano je da se od 2007. godine ono reali-zuje u zemqi. Realizovali bi ga nastavnici engleskog jezika izVojne akademije koji su stekli licencu instruktora.

Nacionalni STANAG test za vrednovawe znawa engleskogjezika zami{qen je kao trostepeni test ukupnog poznavawa en-gleskog jezika, namewen za ocewivawe nivoa jezi~ke sposobno-sti, odnosno ~etiri jezi~ke ve{tine, saglasno specifi~nim kri-terijumima i stepenima koje je odredio STANAG 6001, te u skla-du sa wihovim BILC (Bureau for International Language Cooperation)

48 1. maj 2006.


interpretacijama. Rezultati ovog testa bi}e nezavisni od re-zultata postignutih na prethodno zavr{enim kursevima engle-skog jezika i ne mogu se upore|ivati sa ALC (American LanguageCourse) stepenima znawa.

Test }e se razvijati u skladu sa smernicama koje su navede-ne u odobrenim Specifikacijama za nacionalni STANAG 6001test. Pre nego {to postane deo sistema vrednovawa, test }e bi-ti podvrgnut strogim proverama pouzdanosti i validnosti. Tokomwegove izrade teì{te aktivnosti bi}e na standardizaciji kri-terijuma i sprovo|ewu testirawa, proveri validnosti testa nakandidatima u inostranstvu, statisti~koj obradi rezultata, iz-boru, modifikaciji i doradi pitawa nakon statisti~ke analize.

Test }e obuhvatiti slede}e nivoe po~etne (nivo 1 – Elemen-tary), zadovoqavaju}e (nivo 2 – Fair/Limited Working) i dobre (ni-vo 3 – Good/Minimum Professional) jezi~ke sposobnosti, a sasto-ja}e se od ~etiri dela koji }e testirati ~etiri jezi~ke ve{tine:slu{awe, ~itawe i pisawe (prvi dan) i govor (drugi dan). Jezi~-ka sposobnost kandidata bi}e izraèna ~etvorocifreno, uskladu sa SLP (Standardized Language Profile).

Za sada, jedini centar za testirawe bi}e na Vojnoj akade-miji. Testirawe }e se realizovati jednom mese~no, a po potrebii ~e{}e, prema posebnom planu Uprave za kadrove. Zami{qenoje da se nakon 2007. godine realizuje tromese~no. Traja}e dvado tri dana, zavisno od broja kandidata (maksimalno 30).

D. GLI[I]

49


BOQE UVEZIVAWE SISTEMA

KAKO JE NASTAO PELT

Urazgovoru sa pukovnicima Aleksandrom Savi}em, na~elnikom Odeqewa za {kol-stvo u Upravi za {kolstvo, i Mom~ilom Biseni}em, na~elnikom Odseka za usavr-{avawe u toj upravi, saznali smo kako se do{lo do odluke da se osmisli i sprove-de u delo PELT, koji, prema mi{qewu nadle`nih struktura, predstavqa dobar mo-del za usmeravawe u~ewa stranih jezika u na{oj vojsci. Strani partneri su u svim dosada{wim kontaktima pokazali veliko zanimawe za

pomo} u poboq{avawu ukupne interoperabilnosti na{ih trupa tokom eventualnog an-gaòvawa u zajedni~kim operacijama sa armijama drugih zemaqa. Poznavawe engleskogjezika pri tom ima najve}i zna~aj – isti~e pukovnik Biseni}.

– Ne bi se smelo pomisliti da kreirawe i sprovo|ewe Programa za u~ewe engle-skog jezika – PELT podrazumeva bilo kakvo prejudicirawe vojnodiplomatskih poteza na{edràve. Na tom poqu – nagla{ava pukovnik Biseni} – ni{ta se ne}e preduzimati bez od-luke nadle`nih dràvnih organa. PELT ne uzima pristupawe evroatlantskim integracija-ma kao ve} svr{enu stvar. On, me|utim, pruà sigurniju osnovu za o~ekivawe da }e pri-padnici na{e vojske biti u stawu da na vaqan na~in komuniciraju sa stranim oficirimau svakoj prilici kada treba da iskaù svoju profesionalnost. Strategijskim pregledomodbrane, koji je u izradi, i drugim dokumentima precizirani su zadaci Vojske, pa su zatotvorci Programa i{li u pravcu {to efikasnije pripreme VSCG za ukqu~ivawe u me|una-rodne integracije. Planirawem Programa za u~ewe engleskog jezika – PELT nastojalo seda se obezbedi odgovaraju}a materijalna i kadrovska baza za u~ewe engleskog jezika, te

Prema Programu izu~avawa engleskog jezika – PELT, uskoro prva grupa polaznika treba da po~ne intenzivnou~ewe na kursu pri Katedri stranih jezikaVojne akademije. Iskustva prve generacijepolaznika utica}e na daqe sprovo|ewe tog programa. Osnovne smernice su jasne, a teìse {to racionalnijem modelu {kolovawa.

50 1. maj 2006.

{ioci su deo Katedre stranih jezika Vojne akademije i deo ko-mandi odre|enih garnizona. Na~elnik G[ je svojim nare|ewemve} precizirao kriterijume za upu}ivawe na polagawe konkurs-nog eliminacionog testa za Program.

Jedna od nedoumica prilikom planirawa Programa, pre-ma re~ima pukovnika Savi}a, bila je ukqu~ivawe u nastavu „nej-tiv spikera“, predava~a kome je engleski materwi jezik. Na Kate-dri stranih jezika imamo odli~ne profesore, {to je ocena isavetnika Smita, i oni }e sami izvoditi nastavu sa prvom gene-racijom polaznika. Obilazak izbranih centara u Evropi u koji-ma se na sli~an na~in u~i engleski jezik da}e i definitivan od-govor na pitawe da li je potrebno angaòvawe „nejtiv spikera“. UMa|arskoj, na sli~nom programu na univerzitetu “Miklo{ Zri-wi“, na primer, za vojnu terminologiju angaùju se i neki penzi-onisani narednici i kapetani iz armija sa engleskog govornogpodru~ja. U svakom slu~aju, kako isti~e pukovnik Savi}, ne}e bi-ti problema da se Program unapredi u tom smeru.

Planirano je da se uskoro i ostalim pripadnicima MO iVSCG, uz li~nu participaciju, omogu}i polagawe eliminacionogtesta. PELT stvara pretpostavke da se na{ kadar lak{e i brèukqu~i u svetske tokove. Po mi{qewu pukovnika Savi}a, u od-nosu na nama sli~ne zemqe, pogotovu one iz regiona, uop{te nezaostajemo u poznavawu stranih jezika. Potrebno je samo boqepovezati sve elemente sistema izu~avawa jezika u Vojsci i bitimalo vi{e principijelan, u ~emu }e nam realizacija Programaumnogome pomo}i.

Uz ogradu da je te{ko govoriti u op{te ime, pukovnici Savi}i Biseni} nagla{avaju da je osnovna zamisao Programa po~etakure|ewa celokupne oblasti izu~avawa jezika u Vojsci. Start togprograma bi}e nukleus eventualnog budu}eg Centra za izu~avawejezika na nivou Ministarstva odbrane. Pored na{ih dràvqana,u tom centru bi jezik, pre svega srpski, izu~avali i strani drà-vqani. Sam PELT, wegova metodologija i organizacija bi}e dobarprimer za organizovawe izu~avawa i ostalih jezika.

A. ANTI]

da se sve to harmonizuje sa zahtevima standarda Natoa STANAG6001, koji se odnosi na standardizovawe jezika.

– Trudili smo se da za pristup Programu obezbedimo raz-li~ite kategorije kadra, razvrstane prema ~inovima unutarsvake kategorije radi wihovih budu}ih perspektivnih angaòva-wa – kaè pukovnik Biseni}.

Program za u~ewe engleskog jezika – PELT je multidiscipli-narni projekt Uprave za {kolstvo, kao nosioca podsistema {ko-lovawa u sistemu odbrane. Na~elnik Sektora za qudske resur-se MO Zoran Jefti} li~no se ukqu~io u rad na Programu, kaoglavni za wegovu realizaciju i kontrolu. Program menaxer pot-pukovnik Tep{i} zaduèn je za saradwu sa velikim brojem qudiiz na{e zemqe i inostranstva, koji }e, svako sa svoje pozicije,pomo}i da Program postane stvarnost.

Prema re~ima pukovnika Biseni}a, svi koji tesno sara|ujuna Programu dali su svoj zna~ajan doprinos. Neposredni izvr-


STROGA SELEKCIJAProgram je veoma osetqiv u smislu izbegavawa neper-

spektivnog kadra i neekonomi~nog tro{ewa novca. Ciq je dase na kurseve upu}uju qudi koji su stvarno u G-1 i sli~nimstrukturama planirani za du`nosti na kojima im je potrebnoznawe jezika. Za razliku od dosada{weg sistema u~ewa jezi-ka u Vojsci, odnosno stvarawa {iroke baze, pa tek onda se-lekcije, nadle`ni iz General{taba i MO sami }e izbratikadar koji èle da {koluju. Tek posle toga, na osnovu testi-rawa na Vojnoj akademiji, vide}e se kome od wih treba uka-zati priliku za dodatno usavr{avawe.

– Nastoja}e se da se najmawe na kraju svakog tromese~nogciklusa, a po potrebi i ~e{}e, sprovedu analize, jer }e Pro-gram tako doìvqavati transformaciju i nadogradwu radipoboq{awa efekata koji se o~ekuju – obja{wava pukovnik Sa-vi}, koji u ime Uprave za {kolstvo nadzire rad na pripremiPrograma.

51


ODLU^NI U REALIZACIJI

POTPUKOVNIK MILAN TEP[I], PROGRAM MENAXER PELT -A

De{avalo nam se da u inostranstvo, na razli~ite stru~neseminare i simpozijume,s jedne strane, odudobri poznavaociengleskog, alinedovoqno kvalitetnivojni stru~waci, a, s druge, eksperti izstruke, s prevodiocima. Nije to ostavqalo ba{lep utisak. A to je {teta, posebno akoznamo da smo u svetuveoma ceweni, upravozbog profesionalnih,stru~nih kvaliteta –nagla{ava potpukovnikTep{i}.

Jedan od najodgovornijih qudi za uspeh ambicioznog i veoma sadràjnog projekta zaobuku pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske u oblasti engleskog jezika, PELT, sva-kako je wegov program menaxer, potpukovnik Milan Tep{i}, ~ije respektabilno ino-strano iskustvo, posebno iz Centra “Xorx Mar{al”, svakako omogu}ava realnije sa-

gledavawe svih mana i vrlina dosada{weg u~ewa stranih jezika i kvalitativnu procenu za-mi{qenog. Stoga je na{e prvo pitawe i vezano za razloge zbog kojih je iniciran novi na~inosposobqavawa. [ta to, u stvari, nije bilo dobro?

– Nekoliko razloga leì u osnovi novog projekta. Prvo, bilo je potrebno usaglasiti me-todologiju obu~avawa u oblasti stranih jezika u na{oj vojsci s onom koju danas koriste svevojske u Partnerstvu za mir, odnosno u Natou i okruèwu. Ti standardi su nam poznati. STA-NAG, skra}enica nastala od engleskih re~i STANdardisation AGreement (sporazum o standar-dizaciji), ozna~ava me|unarodni vojni standard nastao iz potrebe usagla{avawa u razli~i-tim oblastima radi poboq{awa efikasnosti zdruènog delovawa. U oblastima koje, po svo-joj prirodi, izlaze van nacionalnog okvira i direktno uti~u na funkcionisawe Alijanse, umeri u kojoj je to neophodno, usagla{avaju se procesi, procedure, termini i uslovi zajedni~-kog rada aktera koji dolaze iz razli~itih dràva. STANAG 6001 vezan je za jezik kao sredst-vo komunikacije u evroatlantskoj zajednici i wime se opisuju nivoi poznavawa stranog jezi-ka. U obliku tabele, ozna~eni brojevima od 0 do 5, opisano je {est nivoa poznavawa nekogjezika i to, nivo 0 – nema prakti~nog znawa, nivo 1 – osnovni, nivo 2 – zadovoqavaju}i (ogra-ni~ena upotreba) nivo 3 – dobar (minimalna upotreba u profesiji) nivo 4 – vrlo dobar (pot-puna upotreba u profesiji) i nivo 5 – odli~an (nivo izvornog govornika / dvojezi~nost).

Va`no je da nivo znawa stranih jezi-ka, vrednovan jednom od ovih ocena budeisti kod svakog pripadnika misije, ma izkoje zemqe dolazio. To, kad je re~ o pri-padnicima Vojske Srbije i Crne Gore, dosada nije bio slu~aj.

Drugi je razlog, svakako, to {to namse de{avalo da u inostranstvo, na raz-li~ite stru~ne seminare i simpozijume, sjedne strane, odu dobri poznavaoci en-gleskog, ali nedovoqno kvalitetni vojnistru~waci, ili, s druge strane, ekspertiiz struke, s prevodiocima. Na{a su isku-stva i diskusije uvek veoma pa`qivo pro-u~avani i ozbiqno razmatrani.

Tre}i razlog je {to, kad je re~ o izu-~avawu stranih jezika, posebno engleskog,veoma kasnimo u pore|ewu sa zemqama uokruèwu. Krajwe je vreme da po~nemo dakoristimo na{e komparativne prednostii okolnost da smo do pre desetak godinabili vode}i u regionu, i tako smawimoprete}e zaostajawe. Zato smo pre izve-snog vremena krenuli u projekat PELT, svelikim ambicijama i verom da }emouspeti.

mama i standardima STANAG. Testovi sa proveru znawa iz ~etirijezi~ke ve{tine (govor, slu{awe, ~itawe i pisawe) veoma su slo-èni i zahtevaju sistemati~an, uporan i samostalan rad ispiti-va~a. Zakqu~eno je da ~lanovi tog tima ne bi trebalo da, istovre-meno, rade u nastavi, kako ne bi do{lo do sukoba interesa. Uskladu sa zahtevima Programa, u test tim su, posle stru~ne prove-re obavqene u saradwi sa predstavnicima Britanskog saveta,izabrane ~etiri profesorke Vojne akademije (za svaku ve{tinupo jedna), ina~e izuzetni i dokazani poznavaoci engleskog jezikakoji }e izra|ivati testove po usvojenim standardima STANAG-a.Treba imati u vidu da PELT podrazumeva i maksimalno stru~nousavr{avawe svih u lancu osposobqavawa iz oblasti stranih je-zika, pa se i od ~lanova test tima, kao i od drugih nastavnika uVojnoj akademiji, o~ekuje stalno dodatno usavr{avawe, preko po-slediplomskih studija, specijalizacija... Ozbiqno zami{qen pro-gram i ambicije wegovih tvoraca od nastavnika traè maksimum,uz obe}awa da }e im se omogu}iti i adekvatno napredovawe.

Sve je spremno, samo novca nema?– Na{ projekat je na posledwoj donatorskoj konferenciji

po~etkom aprila dobio izvanredne ocene tako da ne sumwamoda }e obe}ani novac sti}i. Uvereni smo da je i na{im stranimpartnerima veoma stalo da taj centar bude kvalitetan, da re-zultati budu na zahtevanom nivou i da projekat uspe. Verujemoda }e vrlo brzo, ve} posle okon~awa prvog kursa koji po~iwe sradom odmah posle prvomajskih praznika, mo}i da se uvere u to

da smo veoma ozbiqni kad kaè-mo da }e na{ centar za u~ewestranih jezika u Vojsci biti je-dan od najkvalitetnijih u ovomdelu Evrope. U wemu }e, uskoro,i stranci mo}i da u~e na{ jezik,za {ta ve} postoji zapaèno in-teresovawe.

D. GLI[I]

52 1. maj 2006.

Projekat je prihva}en, ambicije wegovih tvoraca dobile sunajvi{e ocene i u Vojsci i u Ministarstvu odbrane. Kolikovam je ta podr{ka najodgovornijih zna~ila u razli~itim fa-zama realizacije projekta?– Idu}i u susret obavezama i aktivnostima Vojske koje su pro-

jektovane “Strategijskim pregledom odbrane” i drugim strategij-skim i doktrinarnim dokumentima Srbije i Crne Gore, a usko supovezane sa wenim budu}im ~lanstvom u Partnerstvu za mir, Mi-nistarstvo odbrane pokrenulo je Program osposobqavawa u obla-sti engleskog jezika kao deo organizovanih napora radi dostizawazahteva za interoperabilno{}u kadra Ministarstva i Vojske umultinacionalnom okruèwu. Program se razvija sa namenom dadugoro~no obezbedi potrebe za kadrom osposobqenim za vladaweengleskim jezikom na jednom od nivoa jezi~ke sposobnosti, verifi-kovanog prema sporazumu Natoa o standardizaciji (STANAG 6001),koji }e zadovoqiti uslove za angaòvawe odnosno naimenovawena konkretne du`nosti u multinacionalnom okruèwu. Projekat jeu skladu i s nare|ewem pomo}nika ministra za qudske resurse od25. oktobra 2005. za formirawe tima za izradu PELT-a, odnosnoPrograma izu~avawa engleskog jezika prema sporazumu Natoa ostandardizaciji. PELT se realizuje u skladu sa Smernicama mini-stra odbrane za izu~avawe stranih jezika pripadnika MO i Voj-ske, kojim se, izme|u ostalog, utvr|uje da se u~ewe i provera znawastranih jezika u MO i Vojsci sprovode u skladu sa STANAG-om6001, da se formira test tim za proveru znawa stranih jezika ida je Uprava za {kolstvo nosilac planirawa u oblasti izu~avawastranih jezika. Najzad, teorijsku osnovu Programa ~ini “Projekatza izu~avawe engleskog jezika”. Iz svega toga se vidi da su iza Pro-grama stali ministar odbrane, wegov pomo}nik za qudske resurse,Uprava za {kolstvo General{taba VSCG i Vojna akademija, prven-stveno Katedra za strane jezike, {to najboqe svedo~i o zna~ajuosposobqavawa pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane izoblasti stranog jezika na novi na~in. Podr{ku tih qudi imali smood po~etka rada na realizaciji ideja sadrànih u PELT-u, a akouzmemo u obzir sve te{ko}e na koje smo nailazili, jasno je da bezpomo}i najodgovornijih ne bismo uspeli da ih otklonimo.

Na koje te{ko}e i probleme mislite?– Pre svega na one koje su ukorewene u na{em mentalitetu.

Mnogo je vremena izgubqeno u po~etku rada na projektu, bilo je poku-{aja i da se zna~aj PELT-a relativizuje, da se na predstoje}e kurseve{aqu i oni koji nemaju dovoqno predznawa, {to je utvr|eno na te-stirawu sprovedenom u dva maha, bilo je pritisaka i nesnalaèwa uocewivawu rezultata… No, sve smo to uspevali da otklonimo uz po-mo} ~elnih qudi Sektora za qudske resurse i Uprave za {kolstvo.

Katedra za strane jezike Vojne akademije glavni je izvr{i-lac ambicioznog projekta. Kvalitet iskusnih, ali i onih mla|ihnastavnika engleskog jezika je nesporan. Da li ih ima dovoqno?

– Svi nastavnici koji u~estvuju u realizaciji PELT-a pa`qivosu izabrani, izme|u ostalih i oni u test timu. U wihovom izboruu~estvovali su i predstavnici Velike Britanije, odnosno Britan-skog saveta u Beogradu, tako da oko toga nema dileme. Svaki pola-znik ima}e priliku da radi na ra~unaru, da koristi opremu kabine-ta za samostalno u~ewe engleskog jezika i sve drugo {to imaju i naj-moderniji centri stranih jezika uzemqama Partnerstva za mir.

Za efikasnu i kvalitetnurealizaciju veoma ambicioznozami{qenog PELT-a bilo je po-trebno, izme|u ostalog, oformi-ti i tim za proveru znawa (Naci-onalni test tim) koji bi radio uskladu s op{teprihva}enim nor-


PROPISANI KRITERIJUMISlu`beni jezici sporazumevawa u Natou su engleski i

francuski jezik, a za ocenu poznavawa tih jezika izra|uju se te-stovi uskla|eni sa standardom STANAG 6001. Za svakog kandi-data koji se testira po tom standardu izra|uje se jezi~ki profilu vidu ~etiri cifre, od kojih svaka za sebe ozna~ava nivo pozna-vawa stranog jezika za odre|enu jezi~ku ve{tinu. Te ~etiri ci-fre, svaka u rasponu od 0 do 5, redosledno ozna~avaju ve{tinuslu{awa, govora, ~itawa i pisawa. Ispred tog broj, sa~iwenogod ~etiri cifre, stavqaju se tri velika {tampana latini~naslova SLP (Standardized Language Profile), {to predstavqa engleskuskra}enicu koja zna~i Standardni jezi~ki profil. Tako, na pri-mer, ako neka osoba nakon testirawa dobije jezi~ki profil SLP3242, to zna~i da je nivo poznavawa stranog jezika za jezi~ku ve-{tinu slu{awa – 3, govora – 2, ~itawa – 4 i pisawa – 2.

Za sve du`nosti i aktivnosti koje se realizuju u vi{enaci-onalnom okruèwu u zemqama ~lanicama Nato i u partnerskimzemqama, propisuje se potrebni SLP, i svako lice, vojno ili ci-vilno, koje }e da obavqa du`nost u vi{enacionalnom okruèwudobija nakon jezi~kog testirawa svoj SLP. Osoba koja ima niìnivo poznavawa jezika u nekoj ve{tini od propisanog ne moèda obavqa tu du`nost, tako na primer, du`nost ili aktivnost zakoju se traì SLP 3232 ne moè da obavqa osoba sa jezi~kimprofilom SLP 3222, ali zato tu du`nost moè da obavqa osobasa vi{im jezi~kim profilom, npr. SLP 3332.

Urednik priloga Branko KOPUNOVI], tekstovi: Du{an GLI[I], Sneàna \OKI]

i Aleksandar ANTI],lektorisali Mira POPADI] i Sla|ana MIRÊVSKA,

likovno-grafi~ki uredio Enes ME\EDOVI], fotografije Darimir BANDA, Zvonko PERGE

i Goran STANKOVI], korektura Sla|ana GRBA

VOJNA ODMARALI[TANA SAJMU TURIZMA

U SUSRET@EQAMAProtekle sedmice na Beograd-

skom sajmu turizma ponudu za pred-stoje}e leto predstavila su na{avojna odmarali{ta i ustanove zaodmor i rekreaciju. Organizovaniu okviru Vojnoturisti~ke agencije,mnogobrojnim posetiocima Sajmapredstavili su se Vojna ustanova(VU) ”Vrwa~ka Bawa” (hotel ”Bre-za”), VU ”Tara” (hoteli ”Omorika” i”Beli bor”), VU ”Boka” (Odmarali-{te ”Valdanos”), VU ”Dediwe” (re-storani otvorenog tipa), VU ”Kara-|or|evo” (restorani otvorenog ti-pa i lovi{te), te VU ”Morovi}” (re-storan otvorenog tipa i lovi{te).

Uz standardne programe godi{weg odmora, VU ”Breza” i VU ”Tara” turisti~kom tr-ì{tu ponudili su veoma bogatu ponudu za kongresni turizam (me|unarodni skupovi, kon-gresi, seminari, simpozijumi, stru~na predavawa). U Hotelu ”Breza” otvoren je fitnesklub, a u ponudi su poluolimpijski bazen, sala za stoni tenis, program aerobika, bodibildinga i drugi rekreativni sadràji. Na Tari, uz ve} poznate sadràje, ponuda je obo-ga}ena novim {eta~kim i xoging stazama. U Vojnom odmarali{tu ”Valdanos” ove godinebi}e organizovana i {kola jahawa.

Glavnu ponudu vojnih odmarali{ta predstavqa bogata lepeza zdrave hrane.Z. P.

12. ME|UNARODNI SALON KWIGA U NOVOM SADU

PRIZNAWA VOJNOM IZDAVA[TVUU {est dana (13–18. april) na Sajmu kwiga u Novom Sadu nastupilo je vi{e od

150 izlaga~a iz zemqe i inostranstva, a prodato je nekoliko desetina hiqada kwiga.Me|u izlaga~ima su bili i NIC”Vojska” i “Vojnoizdava~ki zavod”. Privredna komoraVojvodine dodelila je povequ Dobar dizajn Vojnoizdava~kom zavodu iz Beograda, zakwigu “Veliki majstori italijanske umetnosti”.

Novinsko-izdava~ki centar”Vojska” dobio je nagradu Dobar dizajn za kwigu “Vo-di~ manastira Srbije i Crne Gore”.

Nagrade vojnim izdava~ima uru~io je akademik, prof. dr Sokol Sokolovi}, pred-sednik ìrija Privredne komore Vojvodine.

V. Z. J.

SE]AWE NA HEROJEKomanda i jedinice Mornarice obele-

ìli su, 17. aprila, 65. godi{wicu herojskepogibije narodnih heroja NOR-a MilanaSpasi}a i Sergeja Ma{ere.

Tim povodom delegacije MornariceVSCG, op{tine Tivat i OO SUBNOR Tivat,poloìle su vence na Spomen-obele`je na-rodnim herojima, a nakon toga bacile venaci u talase Tivatskog zaliva, na mestu pota-pawa razara~a “Zagreb”. Delegacije Mor-narice VSCG, op{tine Herceg Novi i OOSUBNOR tog grada poloìle su venac nagrob Milana Spasi}a na Savini.

U spomen na heroje venci su poloènii na spomen-plo~u u beogradskoj mesnoj za-jednici “Spasi} i Ma{era”, koja je po wimadobila ime.

Poru~nici bojnog broda Milan Spasi}i Sergej Ma{era bili su oficiri mornari-ce Kraqevine Jugoslavije. Posle kapitula-cije jugoslovenske vojske 1941. godine, po-{to su iskrcali posadu na kopno, digli su uvazduh razara~ “Zagreb” i sebe. Italijanisu, po{tuju}i herojski ~in oficira, poslalina sahranu vod, koji je uz vojne po~asti is-pratio Milana Spasi}a.

ZADACI LOGISTIKEMinistar odbrane dr Zoran Stanko-

vi} sastao se 19. aprila sa najodgovornijimstare{inama Logistike na{e vojske. Skupusu prisustvovali na~elnik General{tabaVSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki},na~elnik Uprave za logistiku pukovnik Qu-bomir Samarxi}, zatim, pukovnik Vasilije[im{i}, zastupnik komandanta Logistike,pukovnik Milivoje Simi}, komandant 46. lo-gisti~ke brigade, i pukovnik Zoran Gruji},komandant 608. pozadinske baze.

Pukovnik [im{i} je naglasio da su utoku 2006. godine objediweni brojni skla-di{ni kapaciteti, ~ime su ostvarene znatnenov~ane u{tede. Posebno je istakao neodgo-varaju}i nivo popune jedinica, koje u odnosuna planirano brojno stawe imaju 68,66 od-sto oficira, podoficira i civilnih lica,ali i svega 30 odsto vojnika na odsluèwuvojnog roka. Nemali problem, kako je napo-menuo, predstavqa nedostatak pogonskog go-riva i goriva za vazduhoplove, rezervnihdelova, skladi{nih artikala hrane, isprav-nih motornih vozila, savremene tehnike ihemijskih izvora energije.

Sloèni su i spori rashodovawe iprodaja vi{ka opreme i naoruàwa, iakosu na taj na~in do sada ostvareni prihodiod 62 miliona dinara. Godi{wi plan ras-hoda i prihoda ve} je realizovan sa 85 od-sto od odobrenih finansijskih sredstava.

Ministar Stankovi} je sa zaposleni-ma u Komandi Logistike razgovarao i o da-qim pravcima reforme sistema odbrane,te o budu}oj projekciji i nameni logisti~kihsastava Vojske. V. P.

53

54 1. maj 2006.

Uskladu sa promenama koje su u posledwih nekoliko godina u~iwene u Voj-sci SCG, a posebno u pojedinim wenim delovima, kao {to je vojni sao-bra}aj i bezbednost vojnih voza~a, sprovedena je i reorganizacija sao-bra}ajne slu`be. Nestala je negda{wa Saobra}ajna uprava, ali su uokviru logisti~ke podr{ke u ustanovama, komandama i jedinicama stvo-rene druge, istina ne{to mawe organizacione celine, ~iji su ciqevi u

osnovi ostali isti – kako bezbednost u vojnom saobra}aju podi}i na znatnovi{i nivo i kako na najmawu meru svesti broj saobra}ajnih nezgoda.

– Ako bismo po~eli od {teta – kaè pukovnik mr @eqko Rankovi}, jedanod ~elnih qudi Transportnog odeqewa Sektora za materijalne resurse Mi-nistarstva odbrane – onda nikako ne smemo da pre|emo preko ~iwenice daje u posledwih pet godina materijalna {teta zbog saobra}ajnih nezgoda uVSCG tolika da bi se tim novcem moglo kupiti oko 300 novih putni~kih auto-mobila doma}e proizvodwe (zastava 101) ili, recimo, stotinak skupqih vo-zila, me|u kojima bi bilo dosta teretnih i terenskih ~etvoroto~ka{a. A tobi sigurno poboq{alo saobra}ajnu podr{ku na{e Vojske, te znatno podmla-dilo wen vozni park, u kome je prosek starosti vojnih motornih vozila oko25 godina.

Podaci koje je na{ sagovornik izneo na po~etku razgovora deo su jednogobimnog i sadràjnog stru~nog {tiva, godi{we analize, ispisane na nekoli-ko desetina kucanih stranica i protkane mno{tvom shema, grafikona i ta-bela. A na osnovu tih podataka nije te{ko zakqu~iti da je, prvo, 2005. godi-na, kada je re~ o bezbednosti saobra}aja, bila boqa nego nekoliko prethod-nih godina i, drugo, da su qudi – ne samo oni kojima je saobra}aj struka negoi ostale stare{ine – uloìli mnogo truda, znawa i ume}a kako bi mladi}ikoji vojni rok sluè ’’na to~kovima’’ mawe gre{ili.

A ono {to je, s tim u vezi, posebno zanimqivo jeste podatak prema kome jeminula godina zaista za pam}ewe, jer u razdobqu duèm od pola veka (otkako

Za vi{e od pola

veka, otkako se vodi

evidencija o uzrocima

i posledicama

saobra}ajnih nezgoda

vojnih voza~a, nije se

kao lane dogodilo da

nema poginulih

KORAKNAPRED

V O J N I S A O B R A ] A J

BEZBEDNOST

55

se vodi evidencija o uzrocima iposledicama saobra}ajnih ne-zgoda vojnih voza~a) nije bilo ni-jednog – poginulog! Za 43 postoje, sem toga, mawe i povre|enihme|u pripadnicima VSCG.

Na rang-listi gre{aka voj-nih voza~a na prvom mestu su ne-zgode nastale naletawem jednogna drugo vozilo (31,8 posto),{to }e re}i da se ne vodi do-voqno ra~una o rastojawu izme-|u dva vozila, niti o brzini ko-jom se vozi. Na drugom mestu sugre{ke usled bo~nog sudara(21,5 posto), {to navodi na za-kqu~ak da je nemalom broju na-{ih voza~a preticawe (kao i za-obilaèwe) drugih vozila sla-ba strana. Iz svega se, razu-mqivo, ne moè iskqu~iti ninedovoqna obu~enost vojnih vo-za~a, dok o wihovoj nesnala-`qivosti, pa i nepa`wi, u ta-kvim i sli~nim prilikama, treba uporno govoriti.

Od ostalih vrsta saobra}ajnih nezgoda vaqa pomenuti isletawe s puta (3,1 posto), ~eone sudare (3,7), prevrtawe (2,8),te naletawe na biciklistu ili pe{aka (0,9), {to posebno za-briwava, jer posledice takvih saobra}ajnih nezgoda mogu bitifatalne.

Izraène u procentima, najuo~qivije su gre{ke zbog ne-prilago|ene brzine vozila (22,5 posto), zatim gre{ke prilikomvoèwa unazad (11,3), a negde izme|u mogu se svrstati nepra-vilno obeleàvawe i preticawe (8,7), nepo{tovawe prava pr-venstva (8,3 posto), nepropisno odstojawe (7,6), nepravilnoskretawe (7,1) i mimoilaèwe (6,6), dok su na pretposledwem iposledwem mestu – nepravilno prestrojavawe (3,4), odnosnonepravilno parkirawe (1,5).

U analizi se isti~e da se od 2000. godine stalno smawujebroj kilometara koje su prevalila vojna vozila. U Vojsci SCGsmawen je obim prevoèwa qudi i materijalnih sredstava, aistovremeno je pove}ano u~e{}e transportnih preduze}a koji-ma se poveravaju zadaci vezani za vojni transport, jer se to vi-{e isplati.

Izdvajamo i podatak da je pro{le godine u saobra}ajnimnezgodama prilikom upravqawa sopstvenim vozilom bilo mawe

nastradalih pripadnika VCSG upore|ewu sa pretpro{lom godi-nom.

Svakako da su na ve}u bud-nost uticale i uve}ane nov~anekazne, ali je mawi broj saobra-}ajnih nezgoda u Vojsci rezultati raznovrsnih mera i akcija ko-je se preduzimaju i sveobuhvat-nije kontrole pripadnika Vojnepolicije.

Od akcija koje su organizo-vane pa`wu zavre|uje ona ~iji jeciq da se voza~ima u Vojsci uka-è na pogubne posledice sao-bra}ajnih nezgoda nastalih zbogtoga {to su za upravqa~ motor-nog vozila sedali pripiti, a vr-lo ~esto i – pijani. Zasluge zaosmi{qavawe i pokretawe tekorisne akcije pripadaju grupiistraìva~a, koju osim pukovni-ka Rankovi}a ~ine jo{ dr Gorda-na Dedi}, neuropsihijatar i

psiholog Olivera Milenkovi}-Fajgeq iz Odeqewa za mental-no zdravqe i vojnu psihologiju Vojnomedicinske akademije. Onisu osmislili opseàn program nau~nog istraìvawa, ~ije ostva-rewe u praksi treba da doprinese sveobuhvatnijem sagledava-wu i boqem razumevawu problema alkoholizma i uticaja alko-hola na bezbednost saobra}aja na putevima.

Uz to, u gotovo svim jedinicama i ustanovama Vojske SCGmoè se na}i kwiga, nevelikog obima – ’’Uticaj alkohola na bez-bednost vojnih u~esnika u saobra}aju’’, delo pomenutih istra-ìva~a, u koju je preto~en prili~no obiman program wihovog is-traìvawa.

Podatak da u 2005. nijednu saobra}ajnu nezgodu nije iza-zvao pijani voza~, niti je zabeleèna nezgoda zbog samovoqnoguzimawa vojnog vozila, dobrim delom je rezultat edukacije ve-}eg broja qudi u jedinicama, kampawe pokrenute protiv uzima-wa alkohola pre ili za vreme vo`we, {tampawa bro{ura i le-taka u kojima se ukazuje na mogu}e posledice zbog konzumirawaalkohola, progla{avawa najboqih voza~a, kao i tzv. usmerenekontrole vojnog saobra}aja, pri ~emu se na{im voza~ima ukazi-valo na najkarakteristi~nije gre{ke u saobra}aju.

Vlada RISTI]Snimili R. POPOVI] i Z. PERGE

PORE\EWE Saobra}ajni eksperti stalno podse}aju na to da je

na{a zemqa prva u Evropi po broju poginulih u saobra-}ajnim nezgodama u pore|ewu sa brojem motornih vozilakojima raspolaèmo. U posledwih 15 godina u Srbiji jena putevima stradalo vi{e od 18.000, a oko 250.000 qu-di je teè ili lak{e povre|eno.

Kad smo ve} kod tog ’’crnog bilansa’’, recimo i to da je,prema izve{taju Uprave saobra}ajne policije MUP-a, samopro{le godine u Srbiji bilo 61.935 saobra}ajnih nezgoda,u kojima je povre|eno 12.750, a poginulo 839 osoba.

SVETSKA KATASTROFAStradawa u saobra}ajnim nezgodama toliko su zaoku-

pila pa`wu da ih Me|unarodna federacija Crvenog krstaporedi sa – svetskom katastrofom. Nedavno je objavqenpodatak prema kome je samo u posledwoj deceniji minulogveka vi{e od pola miliona qudi okon~alo ìvot pod to~-kovima motornih vozila i da }e, naàlost, do 2025. godi-ne svaka tre}a smrt biti posledica saobra}ajne nezgode.

Pukovnik mr @eqko Rankovi}, dipl. in`.

PREVENTIVAIzve{taj o bezbednosti saobra}aja u minuloj godini naj-

pre je predo~en ~lanovima Saveta za bezbednost vojnih u~e-snika, koji je formiran na nivou Ministarstva odbrane, a~iji je predsednik pukovnik dr Branko \edovi}, pomo}nik mi-nistra odbrane za materijalne resurse. Na sastanku je, po-red ostalog, zakqu~eno da je protekle godine u bezbednostisaobra}aja u VSCG u~iwen zna~ajan iskorak, {to je dobrimdelom i potvrda da su mnoge preventivne mere bile uspe{nei da sa raznovrsnim akcijama s tim u vezi vaqa nastaviti.

Nakon savetovawa predvi|enog za prvu polovinu junaove godine planirano je formirawe radne grupe za dono-{ewe Strategije bezbednosti saobra}aja u MO i VSCG zarazdobqe 2007- 2010. Ciq je da se {to ve}a pa`wa po-kloni bezbednosti saobra}aja u medijima i da se u sredi-{tu aktivnosti ponovo na|e akcija ’’Bez alkoholisanihu~esnika u saobra}aju’’.

Radim kao profesionalno vojno licena du`nosti referenta op{tih po-slova i rukovaoca RR-a od 1987. go-

dine. Od 1997. godine kao najstariji pod-oficir u jedinici zastupao sam usmenimnare|ewima pretpostavqenih do 2000.godine a onda {est meseci i pismenim na-re|ewima zamenika komandanta inten-dantskog skladi{ta pored svoje redovnedu`nosti. Za period za koji sam imao pi-smenu naredbu dobijao sam i nov~anu na-knadu. Nakon isteka naredbe, i pored mo-jih zahteva i zahteva mog komandanta, ni-sam ostvario pravo na naknadu za zastu-pawe sa obrazloèwem da podoficir nemoè da zastupa oficira. Me|utim i da-nas obavqam ovu du`nost pored svoje re-dovne du`nosti jer formacijsko mesto ni-je popuweno, ali naknadu i daqe ne pri-mam. Da li imam pravo i kako da ostva-rim svoje pravo na naknadu za zastupawe.

Sr|an Vratnica, stariji vodnik prve klase

Prema odredbi ~lana 72. stav 1. Za-kona o Vojsci Jugoslavije, poloàjna platase odre|uje prema poloàjnoj grupi utvr|e-noj za formacijsko mesto na koje je profe-sionalni vojnik, osim vojnika po ugovoru,postavqen. A, prema odredbi stava 2. toga~lana zakona, po odredbi stava 1. ovog ~la-na poloàjna plata pripada i zastupniku,ako je to za wega povoqnije, kad zastupawetraje duè od jednog meseca, osim u slu~ajuzastupawa lica koja koriste godi{wi od-mor. Najzad, prema odredbi ~lana 7. stav4. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe oplatama i drugim nov~anim potraìvawi-ma profesionalnih vojnika i civilnih li-ca na slu`bi u VJ u ~lanu 31. dodat je stav3, prema kojem profesionalnom vojniku ko-ji pred svoje redovne du`nosti vr{i zastu-pawe (~lan 57. Zakona), plata se uve}avaza 20% od osnovne plate formacijskog me-sta na kome vr{i zastupawe.

U odgovoru na Va{e pitawe smatramda je jedino pravno relevantna ~iwenicada ste pored svoje redovne du`nosti oba-vqali i poslove drugog formacijskog me-sta. Pri tome nalazim da za ostvariva-we prava na naknadu za zastupawe nijeod presudnog zna~aja da li ste bili odre-|eni naredbom nadle`nog stare{ine dazastupate na tom formacijskom mestu.Naime, imaju}i u vidu navedene odredbeZakona i Uredbe, smatram da bi Vam uskladu sa citiranim odredbama ~lana72. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije,

SAVETI

56

pripadalo uve}awe plate od 20% odosnovne plate formacijskog mesta na ko-me ste fakti~ki vr{ili zastupawe, kakoje to propisano odredbom ~lana 31. stav3. Uredbe, za sve vreme dok ste fakti~ki

PripremaRadojka MARINKOVI]

PRAVNIK VAM ODGOVARA

OKOM KAMERE

NAKNADA ZAZASTUPAWE

obavqali du`nost zastupnika na tomformacijskom mestu.

Dakle, ukoliko je nesporno da ste po-red svoje redovne du`nosti obavqali iposlove drugog formacijskog mesta, okol-nost da niste odre|eni za zastupnika nanavedenom formacijskom mestu, i neveza-no da li ste po zakonu mogli formalno-pravno biti postavqeni za zastupnika, ni-je od zna~aja za ostvarivawe traènogprava – naknadu u vidu uve}awa plate od20% od osnovne plate formacijskog mestana kome ste radili.

Osnovni na~in da ostvarite pravoza koje smatrate da Vam pripada jeste dapodnesete pismeni zahtev i budete uporniu traèwu da nadle`ni organ o wemu bla-govremeno odlu~i (zakonski rok je 60 da-na od dana podno{ewa zahteva, nakon ~e-ga imate pravo na ̀ albu kao da Vam je zah-tev odbijen).

zarade 21. februara 2006, kada je ponovo ispla}eno samo polazarade bez pola UTS-a, iako smo opravdano o~ekivali da sa pr-vim isplatama zarada u ovoj godini po novom buxetu sve ponovobude u redu. âk je i novi na~elnik Finansijske uprave MO u in-tervjuu “Odbrani” izjavio da obezbe|ena sredstva garantuju barredovnu isplatu zarada i naknada za ovu godinu na dostignutomnivou. Naàlost, sve to je samo deo problema – izbacivawemUTS-a iz obra~una zarade ukupna kreditna sposobnost na{ih,ionako niskih mese~nih primawa, iznenada je umawena i do15.000 dinara. Naravno, banke i Po{tanska {tedionica su od-mah reagovale smawewem i na{ih dozvoqenih minusa za odgova-raju}i iznos. Ne pitajte koliki su stepen ponièwa i cena qud-skog dostojanstva kada morate da redovno pla}ate ratu kreditakoji ste uzeli sa 15.000 dinara ve}im mese~nim primawima, ka-da morate za mesec dana da izmislite 15.000 dinara, za kolikovam je umawen dozvoqeni minus, kada vam svakog drugog mesecaMO uskra}uje 8.000 dinara, kada izdràvate nezaposlenu ènui troje male dece, a bar struju i telefon morate da platite davam ih ne iseku, kada morate da platite stanarinu gazdi i kadata agonija i za vas i za va{u porodicu traje bez prekida od junapro{le godine. Naàlost, bez nade da }e se uskoro okon~ati.Od nadle`nih odavno ne o~ekujem nikakvu podr{ku i pomo}, a niinformaciju, jer od juna vlada prava zavera }utawa o ovom pro-blemu, ali zato sa puno nade o~ekujem da na{a redakcija istra-ì ovaj problem i da nam bar ponudi odgovor na pitawa. Za{toje do ovoga do{lo i ko su qudi koji su svojim odlukama proizveliovakvo stawe? Za{to re{avawe UTS-a jo{ nije prioritet, a re~je o materijalno najugroènijim stare{inama? Da li }e nadle-`ni u MO ukinuti jednu ovako nakaznu odluku i vratiti UTS u sa-stav zarade, kao {to je to oduvek bilo? Kako i kada }e se re{a-vati dug zbog neispla}ivawa UTS-a iz pro{le godine? Va{ odgo-vor, verujte, bio bi nam kao melem na qutu ranu.

Aleksandar Gavrilovi}, potpukovnik

57

Pisma~italaca

”ODBRANA” Bra}e Jugovi}a 1911000 Beograde-mail: [email protected]

OJUNACI NA[IH DANA

vih dana, kada se priroda razbesnela, kada vodena stihijanosi sve {to joj se nalazi na putu i kada preti da prostozbri{e mnoga naseqa, usledili su apeli sa svih strana i

sa svih nivoa dràvnih institucija da se qudstvo i tehnika an-gaùju u spasavawu qudskih naseqa i ìvota.

Prema jednoj vesti odmah na po~etku, kada su usledili po-zivi, u jednom ve}em gradu kraj ”plavog Dunava” prijavilo se,verovali ili ne, dvadesetak gra|ana dobrovoqaca.

Na po~etku èlim da odam priznawe Redakciji zbog otvara-wa ove rubrike u kojoj, verujem, veliki broj pripadnikaVSCG vidi nadu da ponekad te{ki problemi koji ih mu~e i

o kojima niko ne govori, a jo{ mawe ih re{ava, na|u put do javno-sti. Ako smo ve} prinu|eni da ̀ ivimo kako ̀ ivimo, onda bar ima-mo priliku da se preko na{eg glasila jedni drugima izjadamo, pai to ne{to zna~i. ôveku je makar malo lak{e na du{i. Tako|eèlim da odam priznawe Redakciji za kriti~ko istraìvawe afe-ra iskrslih zbog izgradwe luksuznih vojnih stanova u vreme kadana{i piloti nemaju goriva da lete na ono malo preostalih kako-tako ispravnih letelica, uz veliku nadu da }e ovaj moj tekst ini-cirati na{u redakciju da se na isti na~in pozabavi jednim, uovom momentu jo{ teìm problemom, a re~ je o tzv. UTS-u ili uve-}anim tro{kovima stanovawa. Taj dodatak je uvek bio u sastavuzarade i predstavqao je kakvu-takvu za{titu materijalno najugro-ènijih pripadnika VSCG – onih bez stana, a pogotovo onih kojiuz to imaju i nezaposlene supruge i vi{e maloletne dece, dok od-lukom biv{eg ministra Davini}a i wegovih saradnika nije izba-~en iz zarade jo{ sa decembarskom platom 2004. godine i preba-~en u kategoriju dodatka koji se posebno obra~unava i ispla}uje.

Sumwe nas najsiroma{nijih i bez stana da je to bio smi-{qen potez kako bi se manipulisalo, naàlost, ve} za nekolikomeseci pokazale su se opravdane, i to u najgorem obliku. Po-sledwi put je UTS redovno ispla}en maja 2005. godine, a od tadase ispla}uje po sistemu jednog meseca ceo, a drugog samo pola, stim {to je u avgustu i septembru pro{le godine uzastopce ispla-}eno samo po pola UTS-a. U ovom momentu dug materijalno naju-groènijim iznosi dva i po UTS-a, ili da to prevedem na jezikbrojki – stare{ini bez stana sa nezaposlenom ènom i trojemale dece u ovom momentu uskra}eno je oko 40.000 dinara. Ne-verovatno je da ovaj, za veliki broj stare{ina sada ve} drama-ti~an materijalni problem uop{te nije re{en i da se ka{weweUTS-a i daqe nastavqa istim tempom. Poseban {ok za sve naskoji primamo ovaj dodatak bila je isplata drugog dela januarske

Da problem bude jo{ zagonetniji, na gradske obale u No-vom Sadu, ali ne samo u na{em gradu, nego i mnogim drugim gra-dovima kroz koje proti~e Dunav, izmilele su grupe ”{eta~a” ra-doznalaca koji merkaju nivo reke i zadovoqavaju i hrane svojugotovo patolo{ku radoznalost.

Ali, u svakom zlu, vaqda su i to priroda i qudska }ud takoudesile, ima ne{to dobro. Narod je to lepo kroz vekove formu-lisao u mudru i pou~nu umotvorinu ”Na muci se poznaju junaci”.Ko su ti junaci? Junaci ovih dana!?

Ne ~ekaju}i apele, dogovore, sastan~ewa, na{a deca naodsluèwu vojnog roka, civilnog ili ”pod oru`jem”, sa svojimvojnim stare{inama, ne haju}i za }udi prirode, krenula su uborbu sa vodenom stihijom. Nisu se oni ba{ u svojim u~ionica-ma i poligonima pripremali, sa svojom odavno prevazi|enomtehnikom, za ovu borbu, ali ne zaziru od neprijateqa. Mi No-vosa|ani smo to najboqe mogli videti ovih dana, sa mosta Va-radinske duge, a sredstva informisawa nam pokazuju da je takoi u drugim ugroènim delovima na{e zemqe gde se priroda uz-nemirila i vode pobesnele.

Jedinice Novosadskog korpusa su odmah po pojavi opasno-sti iza{le iz kasarni, ne haju}i na vreme, doba dana ili no}i,ki{u, vetar, hladno}u, nivo reke. Dobro vojni~ki organizova-ni, od ”obi~nog vojnika”, komandanta korpusa, generala, oninam sada stvaraju ose}awe sigurnosti, da }e deca bezbednooti}i u obdani{ta, {kole, bolesnici na le~ewe, a mi na rad-ne zadatke.

Mr Radomir ôlakovi}, Novi Sad

O UVE]ANIM TRO[KOVIMA STANOVAWA

Na gotovo svim svetskim

aerodromima izuzetno

su poo{trene mere kontrole,

i otmi~ari aviona nailaze

na ozbiqni otpor i posada

i vlasti kojima upu}uju

zahteve. Mnoge zemqe su

uvele i nebeske {erife,

naoruàne ~uvare u civilu

u avionima na komercijalnim

letovima, zaduène ponajpre

za suprotstavqawe

otmi~arima.

58 1. maj 2006.

P O S L E D W A L I N I J A O D B R A N E A V I O N A

NEBESKI [ERIFI

Jo{ 1920. godine otet je mali avion dvosed kojim je prevoèno zlato izrudnika. Otmi~ar se sakrio na drugom sedi{tu kabine, a pilotu je pre-tio pi{toqem. Bio je to prvi incident te vrste koji se pomiwe u lite-raturi. Ipak, prva zvani~no zabeleèna otmica aviona dogodila se uJu`noj Americi (Peruu), 21. februara 1931. godine. Bajron Rikards jeleteo “Fordovim” avionom tromotorcem, kada su ga naoruàni revo-

lucionari primorali da se spusti na zemqu. Zanimqivo da se u hronikamapo~etnih otmica aviona na komercijalnim linijama pojavquje i ime na{ezemqe. Naime, 12. septembra 1948. avion gr~ke kompanije prisilno je pri-zemqen u Jugoslaviji. Spustio se blizu Skopqa i vra}en je u Solun.

RASTU CIVILNE @RTVEO otmicama aviona kao o masovnijoj pojavi moè se govoriti tek od

{este decenije pro{log veka, budu}i da su ranije takvi slu~ajevi smatrani"ekscesima i izuzecima, koji uvek postoje kao deo rizika u redovnom poslo-vawu vazduhoplovnih kompanija". Od tog doba fenomen otmica aviona bele-ì se ne samo u Evropi i SAD ve} i u SSSR i drugim zemqama. Ranije otmi-~ari nisu ni nailazili na neki ozbiqniji otpor, ali se situacija izmenilazahvaquju}i izuzetno poo{trenim merama kontrole na gotovo svim svetskimaerodromima (kontrola baltografom, intervizija, skenirawe putnika i pr-tqaga, ~esti li~ni pretresi, i sl.), ali i sve ~e{}im intervencijama vojno-policijskih snaga, koje silom okon~avaju otmice i po pravilu likvidiraju iz-vr{ioce. To je, opet, uzrok i sve izraènije beskompromisnosti i brutalno-sti otmi~ara, zbog ~ega je porastao i broj civilnih `rtava. Ipak, nesra-zmerno najopasnije su samoubila~ke akcije terorista, koji otete letelicekoriste kao ”avione-bombe“, poput onih u napadu 11. septembra 2001. godi-ne. Taj napad izveden je sinhronizovanim otimawem ~etiri aviona, od kojih

su se dva obru{ila na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Wujor-ku, tre}i na sedi{te Ministarstva odbrane u Va{ingtonu, dok se~etvrti sru{io u Pensilvaniji.

Rizik za otmi~are ozbiqno se uve}ao otkako su neke kompani-je preduzele dodatne preventivno-tehni~ke i bezbednosne mere (spe-cijalna obuka pilota za slu~aj otmice, poboq{awe za{tite pilot-ske kabine, pravo posade da nosi vatreno oru j̀e tokom leta, i dr.),a posebno otkad su, najpre u Izraelu, a zatim i u SAD, Australiji,[vajcarskoj, [ri Lanki, Etiopiji i drugim zemqama angaòvaniprikriveni pratioci leta – nebeski {erifi. âk je i Kina formi-rala specijalnu slu`bu za obezbe|ivawe civilnog avio-transporta(koju ~ini oko 2.000 agenata), po{to je odlu~eno da ubudu}e naoru-àni pratioci budu u avionu na svakom letu kineskih kompanija.

PRVI NEBESKI JAHAÎIzraz “nebeski {erifi” (Sky Marchals) popularni je naziv za

naoruàne ~uvare u civilu u avionima na komercijalnim letovima,zaduènim ponajpre za suprotstavqawe otmi~arima aviona. Samnaziv poti~e od mnogo starije, ali mawe poznate slu`be pratilacaprekookeanskih brodova – “morskih {erifa” (Sea Marchals). Pritom nebeske {erife mogu angaòvati same aviokompanije ili spe-cijalizovane vladine agencije, na primer, Federalna slu`ba va-zdu{nih mar{ala SAD. (Federal Air Marshals Service –FAMS). Re~ je ofederalnoj agenciji SAD, koju je osnovala Federalna vazduhoplov-na uprava (FAA), {ezdesetih godina pro{log veka, radi borbe pro-tiv otmica aviona.

Prvi nebeski {erifi bili su pripadnici Federalne slu`bemar{ala SAD (U.S. Marchals) i posebno istrenirano osobqe upra-ve FAA. Wihov zadatak je bio da se staraju o bezbednosti vazdu{neplovidbe suzbijawem otmica aviona i ostalih vidova kriminala. Ustvari, program razvoja Federalne slu`be vazdu{nih mar{alazapo~eo je kao program razvoja nebeskih {erifa, koji je 1961. go-dine, radi smawivawa broja otmica aviona vezanih za Kubu, nalo-ìo predsednik SAD Xon Kenedi.

U periodu od 1958. do 1969. godine, 77 posto svih otmicaaviona odigralo se na Kubi ili sa destinacijom na Kubu. Noviprogram pokazao se kao efikasna mera, tako da je izme|u 1962. i1969. godine oteto samo nekoliko aviona. Prema nekim izvorima,aktuelni program FAMS zasniva se na pro{irewu i usavr{avawuprethodnog bezbednosnog sistema FAA, ustanovqenog 1985. godine,posle dvonedeqne drame u toku {iitske otmice aviona na letu kom-panije TWA br. 847 (Atina–Bejrut). Tada se za kratko vreme na ob-javqeni konkurs prijavilo ~ak 160.000 kandidata za “{erife”,me|u kojima je bio i veliki broj iskusnih agenata, policajaca i voj-nih “specijalaca“.

U me|uvremenu je broj nebeskih {erifa u SAD sa po~etna33 agenta porastao na ~ak nekoliko hiqada, koliko ih je bilo na-kon teroristi~kog napada avionima 11. septembra 2001. godine.Neposredno nakon toga, Federalna slu`ba vazdu{nih mar{alapot~iwena je novoformiranoj Upravi za bezbednost saobra}aja(TSA). Istovremeno su angaòvane na hiqade novih nebeskih {eri-fa, od kojih su mnogi pripadali Grani~noj slu`bi (U.S. Border) i dru-gim agencijama. Ubrzo je slu`ba FAMS prepot~iwena Upravi za imi-gracione i carinske poslove (ICE). Posle osnivawa Ministarstvaunutra{we bezbednosti SAD, 2002. godine, Federalni vazdu{nimar{ali su postali deo Direktorata za bezbednost granica i sao-bra}aja tog ministarstva. Najzad, tokom 2005. godine novi mini-star unutra{we bezbednosti Majkl êrtof uveo je odre|ene orga-nizacione promene, nameravaju}i da Federalnu slu`bu vazdu{nihmar{ala iz imigraciono-carinskih snaga ponovo prebaci u admi-nistraciju zaduènu za bezbednost transporta (TSA).

IZME\U SPREÂVAWA I SPASAVAWATragedija od 11. septembra 2001. godine podstakla je mnoga

pitawa o spre~avawu sli~ih incidenata. Na~in na koji je 19 ot-mi~ara nesmetano pro{lo kroz aerodromsku kontrolu i visokoso-fisticiranu opremu aerodromskog obezbe|ewa ukazuje na to da seneke mere moraju preduzimati i u avionu. Osim toga, daleko je ra-

cionalnije, pa i jeftinije, spre~iti otmicu upoku{aju nego naknadno spasavati taoce, ma ka-ko da su specijalne jedinice za to opremqene iobu~ene. Stoga je Kongres SAD ve} 2. novem-bra 2001. usvojio poseban zakon o merama bez-bednosti u aerotransportu, kojim se, pored uve-}awa broja naoruànih pratilaca – nebeskih{erifa i poboq{awa za{tite pilotske kabi-ne, i samoj posadi dozvoqava da nosi vatrenooru`je tokom leta. Predvi|eno je da se, nakonodgovaraju}e obuke, naoruà ~ak 30.000 civil-nih pilota. Najzad, tokom 2003. godine uvedeni

59

RE^ STATISTIKEStatistika pokazuje da je od 1931. godine

do po~etka devedesetih godina pro{log veka,prilikom otmica aviona, u oko 700 incidenatastradalo vi{e od 500 putnika, ukqu~uju}i otmi-~are i pripadnike antiteroristi~kih jedinica.U napadu od 11. septembra 2001. poginulo jesvih 266 osoba koje su se nalazile u otetim avi-onima, i to 92 u avionu kompanije "American Air-lans", koji je udario u severni toraw Svetskogtrgovinskog centra, 65 u avionu iste kompanijekoji je udario u ju`ni toraw Svetskog trgovin-skog centra, 45 u avionu kompanije "United Air-lans", koji se sru{io u Pensilvaniji, i 64 u avi-onu prve pomenute kompanije koji je udario uzgradu Pentagona. Ukupno su u tom najspektaku-larnijem i najrazornijem teroristi~kom inci-dentu u istoriji poginula 3.034 lica, a pri~i-wena je i ogromna materijalna {teta.

su naoruàni pratioci – ~uvari i na letovima stranih kompanijakoji vode do teritorije SAD.

Sna`ni su pritisci da se ameri~ki program nebeskih {erifadodatno pro{iri na evropske saveznike. Me|utim, mnoge od ukqu-~enih zemaqa i aviokompanija iskazale su velike rezerve premaideji Va{ingtona o naoruànim licima u avionima na komerci-jalnim linijama aviokompanija. Za sada su Danska, [vedska, Por-tugalija i Finska odbile pomenuti zahtev, dok su britanski pilotipristali da lete u prisustvu naoruànih pratilaca samo pod uslo-vom da se posada na vreme o tome informi{e i da u svakoj prili-ci u kriti~nim trenucima odluka o sudbini leta bude u rukama pi-lota. Ipak, su{tina dejstva nebeskih {erifa mora biti u iznena-|ewu, zbog ~ega su oni uvek u civilu i pome{ani sa putnicima.

Drugim re~ima, wihovo angaòvawe ima smisla samo ako sutajni agenti u avionu. U avionu treba da budu kao ~lanovi posade,zbog ~ega moraju poznavati avion kao da to zaista i jesu i, narav-no, moraju delovati timski.

Doga|aju se i fatalne gre{ke, poput likvidacije du{evno obo-lelog Roberta Alpizara, 8. decembra 2005. godine. Wega su naoru-àni ~uvari ubili na aerodromu u Majamiju “zbog sumwivog pona-{awa”, iako nije imao bombu niti bilo kakvo naoruàwe. Jo{ jeve}i rizik od nespretne i neuspe{ne intervencije prilikom suzbi-jawa pravih otmica u letu. Tako je bilo prilikom spre~avawa otmi-ce putni~kog aviona kompanije “Ethiopian Airlines”, 12. avgusta 1972,

blizu Adis Abebe, kada su etiopski nebeski {erifi i skupina otmi-~ara me|usobno vodili èstoku borbu vatrenim oru`jem u avionu.Iako je {est otmi~ara usmr}eno, dok je sedmi rawen, jedan od ot-mi~ara je aktivirao ru~nu bombu, ~ija je eksplozija stvorila rupuna podu aviona dimenzije oko 40 cm. Pravo je ~udo {to je avion,uprkos takvom o{te}ewu i dekompresiji, bezbedno aterirao.

Da bi se to prevazi{lo, neophodna je optimalna pripremqe-nost i uigranost bezbednosnog osobqa u avionu kako bi se onemo-gu}io poku{aj otmice. U trenutku kada se zapo~iwu suprotstavqatipretwama, oni moraju dràti pod punim nadzorom takti~ku situaci-ju u avionu i eventualno pomagati pilotima dok se avion sigurno neprizemqi. Vatreno oru`je moraju upotrebqavati ”hirur{ki“ pre-cizno, tako da otmi~are onemogu}e bez kolateralnog povre|ivawaputnika ili o{te}ewa samog aviona. Ne treba posebno isticati dapripadnici takvih slu`bi, pored besprekorne streqa~ke ve{tinemoraju biti i u odli~noj telesnoj kondiciji. U tom smislu bi obuka,uz svakodnevno precizno ga|awe iz vatrenog oru j̀a i upotrebu hlad-noga oru`ja, morala obavezno ukqu~ivati odgovaraju}e fizi~kepripreme. Radi eventualnog savladavawa naoruànih lica bor-bom bez oru j̀a, poèqno je i {to boqe poznavawe borila~kih ve-{tina. Ipak, najva`nije je da naoruàni pratioci aviona uvek buduposledwa linija odbrane.

Dr Milan MILO[EVI]

SVET

1. maj 2006.60

NA[I AVIONI U RUKAMA OTMIÂRAOd 1949. do 2005. godine zabeleèno je vi{e otmica

na{ih aviona. Oteto ih je ukupno osam, i to prete`no na do-ma}im linijama i sa destinacijom u zemqe Zapadne Evrope.Sve su to bile "turisti~ke" otmice, ali zbog politi~kih pobu-da ili ~istog avanturizma. U wima gotovo da nije bilo povre-|enih, niti je nanesena ve}a materijalna {teta, iako su nekeizvedene uz primenu grubog nasiqa (~ak su i vrata pilotskekabine razbijana sekirama). Ve}ina tih dela dogodila se iz-me|u 1949. i 1959. godine – u vreme hladnog rata, a posled-wa je zabeleèna 29. avgusta 2002, kada je jedan Albanac,koji je deportovan iz Nema~ke na Kosmet, poku{ao da otmeavion "Montenegro erlajnsa". Pored tzv. turisti~kih otmica,izvr{ioci su u nekim slu~ajevima hteli da iznude i nov~aniotkup, pa ~ak i da "u Izraelu prodaju oteti avion".

ODABIR ORU@JABezbednosno osobqe mora biti dovoqno uve`bano da

oru`je brzo izvadi iz futrole i odmah ispali {to vi{e smr-tonosnih hitaca u pravcu glave i grudi otmi~ara. Naoruà-we bi trebalo da odabere svaki pripadnik za sebe, s tim{to oru`je i municija za akcije unutar aviona moraju bitikalibra koji ne}e o{tetiti oplatu aviona, ali tako|e moraefikasno zaustaviti ciq na koji se puca. Po nekim procena-ma, najpreporu~ivije je automatsko ili poluautomatsko oru`-je kalibra 22 mm, ~ija se municija moè brzo ispaqivati ukratkom vremenu, dok su se najboqim izborom oru`ja ovogkalibra svojevremeno smatrali Beretta i mini Uzi. U novijevreme razvijena je i specijalna municija koja nanosi veomate{ke telesne povrede, ali ne probija telo.

ma, komandama i ustanovama KNAzabraweno je bavqewe privred-nim delatnostima. Pripadnici vojske svoje aktivnosti usmeravajuka stru~nom osposobqavawu, s posebnim naglaskom na organizo-vawu, opremawu i obuci, kako bi mogli da odgovore na zahtevenove kineske vojne strategije, tj. da brzo i efikasno reaguju naunutra{we nerede, ugroàvawe nacionalne bezbednosti i teri-torijalnog integriteta delovawem susednih zemaqa, zemaqa u re-gionu i na op{ti napad.

U navedenom desetogodi{wem periodu vojni buxet Kine pove-}an je dva puta – od oko 12 milijardi dolara u 1993. na 24 mili-jarde u 2003. godini. Me|utim, strani vojni stru~waci procewujuda je on dva do tri puta ve}i od zvani~nog, jer ne obuhvata nekeva`ne stavke, kao {to su istraìvawe, razvoj, proizvodwa i na-bavke sredstava ratne tehnike, vojne penzije i drugo.

Prilikom nedavne posete Kini, ameri~ki sekretar odbraneDonald Ramsfeld preneo je svojim sagovornicima procene Pen-tagona da realni vojni izdaci Kine iznose 60 do 80 milijardi do-lara godi{we, {to bi moglo da predstavqa najve}i vojni buxetposle ameri~kog.

Kina postaje sve zna~ajniji proizvo|a~ i uvoznik savremenihsredstava ratne tehnike. Prioritet daje izgradwi raketno-nukle-arnih snaga strategijske i operativno-takti~ke namene, ja~awukomponenata protivavionske i protivraketne odbrane, oprema-wu i osposobqavawu jedinica za horizontalni i vertikalni tran-sport radi brzog i efikasnog reagovawa na pojave unutra{weg ispoqweg ugroàvawa suvereniteta i teritorijalnog integritetazemqe i drugo.

Vojni stru~waci nekih zemaqa (SAD, Velike Britanije, Fran-cuske), procewuju da Kina ve} raspolaè sa vi{e od 30 interkon-tinentalnih balisti~kih raketa, oko 500 balisti~kih raketa ma-log i sredweg dometa, od kojih neke (CSS-6) mogu da dostignu dometi do 3.000 kilometara. Uporedo s pove}awem proizvodwe raket-nih sistema, Kina ubrzano radi i na usavr{avawu sistema wiho-vog vo|ewa i za{tite. Lansirawem satelita sa qudskom posadomu kosmos, Kina se uvrstila i u osvaja~e ~etvrtog prostora kao po-tencijalnog globalnog rati{ta.

Stalni natprose~ni ekonomski rast, veoma uspe{na prime-na savremenih tehnologija i u privredi i u vojnoj oblasti, sve za-paènije u~e{}e u osvajawu novih tehnologija i kvalitativno ja-~awe vojne sile, ukazuju da najmnogoqudnija zemqa na svetu svebrè i sigurnije kora~a ka putu velike svetske sile. Weno vojnoja~awe i wen ogroman qudski (radni) potencijal daju joj solidnuosnovu i za ja~awe wene politi~ke mo}i i za zna~ajnije u~e{}e umerewu odnosa snaga u svetu.

Dr Todor MIRKOVI]

61

N O V E G E O S T R A T E G I J S K E

P A R A L E L E

êtrdesetogodi{wi svetski bipolarizam, koji je, pored ostalog,odlikovakla globalnaravnoteà snaga izme|usupersila i blokova, zamewen je novom vrstomsvetske unipolarnosati.Sjediwene Ameri~ke Dràvesu postale neprikosnovenapoliti~ka, ekonomska i vojnasila. Me|utim, ubrzaniekonomski razvoj zemaqaisto~ne i ju`ne Azije, presvega Kine, sve vi{e uti~e na globalna kretawa u savremenom svetu.

USPON KINE

Svetski unipolarizam, ozna~avan jo{ i kao svetski globali-zam ili novi svetski poredak, sa dominantnom i gotovo ne-prikosnovenom vo|stvom SAD, relativno brzo mewa svoj ka-rakter i su{tinu. Na to uti~u dve bitne ~iwenice – ubrzanoekonomsko i vojno ja~awe novih regionalnih sila i terori-sti~ki napad na SAD septembra 2001. godine.Kina ve} duè vreme, iz godine u godinu, ostvaruje natpro-

se~nu stopu ekonomskog rasta. Uporedo s tim, ona pove}ava svojvojni buxet godi{wom stopom do 15 odsto. Modernizovawe i ja~a-we armije jedan je od wenih glavnih strate{kih ciqeva.

Osavremewivawe Kineske narodne armije (KNA) ne zna~isamo nabavku i uvo|ewe u naoruàwe jedinica novih sistemaoru`ja i oru|a, nego i weno reorganizovawe i prilago|avawenovim uslovima, tj. novim zadacima, strategijskim i doktrinarnimzahtevima.

U proteklih deset godina znatno je smaweno brojno stawe Ki-neske armije – od 3.500.000 qudi u 1993. na 2.250.000 u 2003.godini. Na osnovu odluka donetih na 16. kongresu KP Kine (2002),smawewe se nastavqa, tako da }e ona do 2008. godine biti svede-na na 1.850.000 qudi. Ali je i o~igledan napor kineskog rukovod-stva da kvantitet nadomesti kvalitetom. U tom smislu jedinica-

narice. Studenti KoV bi, uz prethodnu op{tu vojnu obuku za svojvid, nastavili studije na jednom od nema~kih univerziteta koje fi-nansira Bundesver, a ~ije su diplome priznate i u civilstvu. Zastudente druga dva vida predvi|eno je op{te vojno usavr{avawe utrajawu od jedne godine za RV i dve godine i {est meseci za pri-padnika Mornarice.

Pored toga, dve medicinske sestre }e 2007. godine zavr{itispecijalisti~ku obuku u trajawu od {est meseci.

Dvojici u~enika Vojne gimnazije }e nakon maturirawa bitiomogu}eno da se po nema~kom sistemu {kolovawa obrazuju u Min-henu i postanu oficiri KoV. Kandidati pored dobrog poznavawanema~kog jezika treba da imaju i druge kvalitete poèqne za budu-}eg oficira. Jezik, dakle, nije jedino merilo. Sada se traè u~e-nici druge godine gimnazije koji }e u}i “u trku “ za najuì izbor.

Sve ponu|ene oblike {kolovawa u potpunosti finansira ne-ma~ka strana, ukqu~uju}i i tro{kove puta i xeparac.

FINANSIJE I SANITETSKO OBEZBE\EWE

Pored {kolovawa, sa Nema~kom se sara|uje i u oblasti fi-nansija. Me|utim, u toj oblasti nema direktnih davawa novca, ve}se radi na boqem i racionalnijem planirawu potro{we postoje-}ih sredstava. Zbog toga su u MO SCG poslali gospodina Adolfa

Nedavno potpisanim Sporazumom izme|uSCG i Nema~ke u pravne okvirepostavqena je bilateralna vojnasaradwa dve dràve u oblasti odbrane.Time je znatno olak{ana budu}asaradwa, koja je do sada bila odre|enagodi{wim planovima.

62

NOVIOBLICISARADWE

SPORAZUM NEMA^KE I SCG

Vojna saradwa sa Nema~kom obnavqa se od 2002. godine i ustalnom je usponu, pre svega u oblasti {kolovawa, finansi-ja i sanitetskog obezbe|ewa, saznajemo od potpukovnika Dra-gana Dabovi}a, na~elnika Odseka za Nato u Upravi za me|u-narodnu vojnu saradwu MO SCG. Postoje}om strategijom me-

|unarodne vojne saradwe definisano je da {kolovawe i usavr{a-vawe pripadnika MO i VSCG bude jedan od prioriteta u prvom pe-riodu pripreme za Partnerstvo za mir. U skladu s tim razvija se ibilateralna saradwa sa Nema~kom, koja je do danas dala zapaèndoprinos tom segmentu razvoja na{eg sistema odbrane.

[KOLOVAWE

U okviru pomo}i vojnom {kolstvu, Bundesver svake godineobezbe|uje odre|eni broj mesta za razli~ita usavr{avawa pred-stavnika MO i VSCG. Od 2004. godine Nemci po godi{wim plano-vima bilateralne vojne saradwe obezbe|uju usavr{avawe na{ihoficira ranga major – potpukovnik na svojoj komandno-{tabnoj{koli. U ovom trenutku tamo se {koluju trojica pripadnika VSCG.

Pored {kolovawa, Nema~ka obezbe|uje i kratke kurseve zana{e qude, koji traju po nekoliko nedeqa. Re~ je o kursevima ne-ma~kog jezika usmerenim na kontrolu naoruàwa, kursu za pripad-nike ABHO, specijalizaciji za jednog lekara godi{we. Tokom godi-ne organizuje se i vi{e seminara iz razli~itih oblasti za nastav-nike nema~kog jezika.

Premda se evropski Centar za studije bezbednosti “XorxMar{al” smatra ameri~kim, deo finansiraju i Nemci, koji su ovegodine pozvali dva lica iz SCG da u~estvuju na me|unarodnom kur-su posve}enom razvoju demokratije.

Nemci su uz to za 2007. godinu ponudili dodatna ~etiri me-sta za {kolovawe dva studenta KoV i po jednog studenta RV i Mor-

SARADWA

Fabricijusa, koji radi kao savetnik u Upravi za buxet i finansi-je. Time je on neposredno ukqu~en u planirawe, programirawe irealizaciju vojnog buxeta.

Pored toga, u okviru Foruma za pomo} zemqama jugoisto~neEvrope Nemci su izrazili zanimawe da finansiraju kurs nema~kogjezika u SCG, u koji su ukqu~eni i oficiri finansijske slu`be. Ti}e oficiri docnije nastaviti svoje usavr{avawe u oblasti finan-sija u Nema~koj.

Tre}a oblast saradwe je sanitetsko obezbe|ewe. Pored do-nacije od pet sanitetskih vozila i pripadaju}eg sanitetskog mate-rijala, koji su Nemci uru~ili posle potpisivawa Sporazuma, 12.aprila u Top~ideru, ne treba zaboraviti ni medicinske aparatekoje je ta zemqa 2004. godine uru~ila Vojnomedicinskom centru uPodgorici. Tom donacijom poboq{an je kvalitet le~ewa aktivnih ipenzionisanih vojnih lica na tom podru~ju. Oni vi{e nisu prisi-qeni da putuju na VMA u Beograd, budu}i da mnogi skupi medicinskiaparati sada postoje u Crnoj Gori.

Od ove godine Nema~ka je SCG stavila na listu prioritetnihzemaqa kada je re~ o me|unarodnoj saradwi i pomo}i u priblià-vawu me|unarodnim standardima. Kako je vi{e od 80 posto pro-{logodi{weg plana bilateralne vojne saradwe ostvareno, to SCGsvrstava me|u najozbiqnije partnere te zemqe u regionu.

Sneàna \OKI]

PET SANITETSKIH VOZILA ZA VSCG

Ministar odbrane Zoran Stankovi} i ambasador SRNema~ke u SCG Andreas Cobel potpisali su 12. aprilaSporazum o vojnoj saradwi izme|u Saveta ministara SCGi Vlade Savezne Republike Nema~ke. Posle potpisivawaSporazuma, ambasador Cobel i izaslanik odbrane Ne-ma~ke potpukovnik Helmut Klavon, uru~ili su Vojsci SCGdonaciju od pet sanitetskih vozila.

Tom prilikom ambasador Cobel je istakao da je Ne-ma~ka ve} u januaru ove godine uvrstila Srbiju i Crnu Go-ru u kategoriju zemaqa koje dobijaju podr{ku predvi|enuza zemqe kandidate za Partnerstvo za mir.

Bilateralnim sporazumom pojednostavquju se mnogeaktivnosti izme|u oruànih snaga Nema~ke i SCG, koje sudo sada realizovane prema godi{wim programima. Sa-radwa }e sadràti i redovnu razmenu informacija i is-kustava u brojnim oblastima, kao {to su op{ta bezbedno-sna i vojna politika, integracija oruànih snaga u slo-bodno demokratsko dru{tvo, vojni ustav i vojno pravo, unu-tra{wa organizacije oruànih snaga, vojna medicina, an-ga`man oruànih snaga u okviru pomo}i u slu~aju katastro-fa i humanitarne pomo}i, i druge.

UKRATKO

63

NATO I EU – IZAZOVI I PERSPEKTIVEProfesor Xon Krindler iz evropskog Centra za studije bez-

bednosti Xorx Mar{al, nekada{wi pomo}nik generalnog sekretaraNatoa i stru~wak za oblast evropske bezbednosti, Nato i upravqa-we krizama, 20. aprila odrào je predavawe polaznicima komand-no-{tabnog i general{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne od-brane VSCG o Odnosima Natoa i Evropske unije – izazovima i per-spektivama.

Skupu su prisustvovali predstavnici uprava General{taba Voj-ske i Policijske akademije. Predavawe je rezultat je uspe{ne sarad-we Centra Mar{al i [kole nacionalne odbrane.

V. P.

UPRAVQAWE KRIZOMUdruèwe diplomaca Centra Xorx Mar{al u SCG, Evropski

centar za studije bezbednosti Xorx Mar{al, Fakultet civilne od-brane i Kancelarija za bilateralne poslove SAD u SCG organizova-li su 20. aprila u Beogradu me|unarodnu konferenciju pod nazivomUpravqawe krizom.

Na konferenciji su predstavqena tri vi|ewa upravqawe kri-zom –evroatlantski, regionalni i nacionalni. Profesor Xon Krin-dler iz Centra Xorx Mar{al predstavio je koncept upravqawa kri-zom, prof. dr Biqana Vankovska sa Filozofskog fakulteta u Skopquanalizirala je krizu u Makedoniji 2001. godine, a prof dr ZoranKekovi} sa beogradskog Fakulteta civilne odbrane izloìo je upra-vqawe krizom sa aspekta dohodovnog sektora.

Konferencija Upravqawe krizom peta je po redu u okviru foru-ma Bezbednost i dru{tvo. Forum je projekat Udruèwa diplomacaCentra Xorx Mar{al u SCG, ~iji je ciq unapre|ewe dijaloga i pro-movisawe savremenog pristupa sistemu odbrane i bezbednosti.

S. \.

SARADWA VOJNIH POLICIJASCG I HRVATSKE

U poseti Vojsci SCG 12. i 13. aprila boravila je delegacijaVojne policije oruànih snaga Republike Hrvatske. Doma}ini su bilipredstavnici Odeqewa za vojnopolicijske poslove G[ VSCG. Tomprilikom obostrano su prezentovani istorijat, trenutno stawe iprojekcija za naredni period, a predstavnici Vojne policije OS Hr-vatske govorili su i o angaòvawu u mirovnoj misiji pod okriqemNatoa u Avganistanu (ISAF).

Delegacija Vojne policije OS Hrvatske posetila je 72. specijal-nu brigadu, gde su im predstavqeni specijalna oprema, metodika obu-~avawa i stepen obu~enosti vojnih policajaca protivteroristi~kespecijalnosti.

Pored toga, pripadnici 5. bataqona Vojne policije prikazalisu segmente rada vodi~a slu`benih pasa i slu`benih pasa, potom iosposobqenost saobra}ajne vojne policije. Organizovan je i takti~-ko-tehni~ki zbor radi predstavili deo naoruàwa i opreme koju ko-riste pripadnici Vojne policije, pre svega protivteroristi~ke spe-cijalnosti.

TAKMIÊWE STUDENATAU POZNAVAWU HUMANITARNOG PRAVA

Na Pravnom fakultetu u Ni{u odràno je Peto nacionalnotakmi~ewe studenata u me|unarodnom humanitarnom pravu (MHP).

Osamnaest takmi~ara, organizovanih u {est timova, koji supredstavqali Policijsku i Vojnu akademiju i Fakultet politi~kihnauka iz Beograda, te pravne fakultete iz Ni{a, Novog Sada iPodgorice, proveli su ~etiri dana primewuju}i ste~eno znawe izoblasti me|unarodnog humanitarnog prava uizmi{qenoj ratnoj si-tuaciji u imaginarnoj Magi~noj zemqi.

Pobedila je ekipa Fakulteta politi~kih nauka iz Beograda, aza najboqeg govornika progla{en je Marko Medarovi}, studentdruge godine Vojne akademije.

G. M.

64

Nova tehnologija osvojilaje svet brè od bilo kojedo sada. U Srbiji Internetje prisutan celu deceniju, au Vojsci od 1998. godine.Uz sve {ire kori{}ewepopularnih servisa, kao{to su Web i elektronskapo{ta, Internet u sistemuodbrane sluì za sticawenovih iskustava i znawakoja se primewuju zaformirawe namenskihkomandno-informacionihsistema i za{ti}enera~unarske mreè kaotehnolo{ke ki~me kroz koju}e bezbedno proticatimultimedijalneinformacije kakve traìsavremena vojska.

INTERNET U SISTEMU ODBRANE

[IROKA PRIMENATEHNOLO[KOG ÛDA

Po~etkom ove godine u Slu`benom vojnom listu (broj 1 od 12. januara2006) objavqeno je Uputstvo o kori{}ewu Interneta u Ministarstvuodbrane i Vojsci SCG, kojim se propisuju elementi sistema, planirawei organizacija rada i mere za{tite na Internetu. Time su zapravo pro-pisana pravila pona{awa pripadnika MO i VSCG u radu na globalnojmreì. Pored pretraìvawa informacionih baza i drugih sadràja na svet-

skoj mreì i razmene elektronske po{te, poseban aspekt je informisawejavnosti i aktivno prisustvo Ministarstva i Vojske na Internetu svojim webprezentacijama (www.mod.gov.yu, www.vj.yu), servisom koji pruà izvanrednemogu}nosti za davawe informacija.

U Uputstvu se defini{e da je Uprava za vezu i informatiku takti~ki itehni~ki nosilac tog posla i nadle`na je za organizaciju, regulativu i opre-mawe Interneta u MO i VSCG.

Mere za{tite podrazumevaju tehni~ko obezbe|ewe prostorije za rad ihardversko-softversku za{titu podataka na ra~unaru. Zato ra~unar koji jeodre|en za rad na Internetu moè imati instaliran samo komercijalnisoftver i ne sme se koristiti za izradu i ~uvawe bilo kojih operativnih sa-dràja, niti podataka klasifikovanih odre|enom vrstom stepena tajnosti.

– Jedno ovako uputstvo bilo je neophodno, jer je do sada vaìlo Privre-meno uputstvo, usvojeno 4. januara 1999. godine – isti~e pukovnik Sre}koRadmanovi}, zastupnik na~elnika Odeqewa za informatiku u Upravi za vezui informatiku, koji je koordinirao rad na novom Uputstvu. – Najve}i posaobio je na odre|ivawu mera bezbednosti, da se institucija za{titi, a da radopet bude na nivou normalnog kori{}ewa Interneta. Imalo se u vidu da op-{ta informati~ka kultura nije na zavidnom nivou, a da je ona bezbednosnana jo{ nièm. Sada smo dobili jedan koristan vodi~ za sve ve}e, ali bezbed-no kori{}ewe Interneta – kaè pukovnik Radmanovi}.

Regulisano je da svaka jedinica ili ustanova, na propisan na~in, moèpodneti zahtev za pristup Internetu. Re{ewe donosi Uprava za vezu i in-formatiku, a tehni~ki realizator je Centar za komandno-informacione si-steme i informati~ku podr{ku (CKISIP).

U Centru isti~u solidnu tehni~ku bazu i kapacitet koji se upravo pro-{iruje sa sada{wa dva na ukupno {est megabajta u sekundi prema natprovaj-

1. maj 2005.

deru, a to je PTT Srbija. Dva su na~ina za pristupawe Internetu.Jedan je direktan iznajmqenom linijom, gde se obezbe|uje 24-~a-sovni pristup korisnika za jedan ili vi{e ra~unara. Drugi je stan-dardni, modemski pristup. Korisnici direktnog pristupa su prio-ritetni korisnici u sistemu odbrane koji imaju tehni~ku mogu}nostza takvu vrstu pristupa. Trenutno je 18 takvih velikih korisnika, anajve}i su Ministarstvo odbrane i Vojnomedicinska akademija.Modemskih korisnika je oko 300 i wihov broj raste.

Nalozi za modemski pristup (uz odgovaraju}e korisni~ko imei lozinku) dodequju se organizaciji (jedinici ili ustanovi) i onimkorisnicima iz wenog sastava za koje se to u zahtevu traì. Dode-

quju se i nalozi za elektronsku po{tu, za datu organizaciju ili po-jedince iz wenog sastava koji su navedeni u zahtevu. Broj korisnikaelektronske po{te ve}i je od 700. Trenutno su kapaciteti takvi dase na zahteve odgovara pozitivno, uz vo|ewe ra~una o vremenu ko-je svaki korisnik dobija za mesec dana, koliko moè provesti naInternet vezi. Niko ne dobija mawe od 20 sati, a vi{e se dajeprema procewenoj potrebi.

Internetu se sada pristupa relativno lako, jer raspolaè sa30 plus 16 ulaznih linija preko dva vojna broja. U Centru su dvaure|aja za pristup. Jedan sa 16 ulaznih linija, kojima se pristupapreko analognih modema, drugi sa 30, uz mogu}nost aktivirawa jo{30 ulaznih linija, kojima se pristupa analognim modemima i ISDNure|ajima. U Centru isti~u da }e kapaciteti pratiti potrebe, aima se u vidu da }e korisnika biti sve vi{e.

U planu je pove}awe broja korisnika koji imaju direktan pri-stup, ali zbog infrastrukture to }e za sada biti mogu}e samo u Be-ogradu. Planira se i sve popularniji ADSL, kao efikasan i povo-qan na~in za stalni pristup. Planira se i pove}awe kapacitetaza modemski pristup uzimawem jo{ 30 linija kako bi se iskoristi-li sada{wi neaktivirani kapaciteti postoje}ih ure|aja.

Razmatraju se mogu}nosti za pu{tawe u rad beì~nog pristu-pa, a oprema je ve} nabavqena, opet na nivou Beograda, i to onihdelova koji se sada ne mogu pokriti ì~nom vezom zbog razdaqineili drugih ograni~ewa, kao {to su @arkovo, Top~ider, Bawica, Ze-mun... To je beì~ni, direktni pristup za grupe korisnika, umestoì~ne veze.

HRONOLOGIJA

S obzirom na to {to se ove godineobeleàva deset godina od zvani~nog uvo|ewaInterneta u na{u zemqu, 27. februara 1996,zanimqivo je podse}awe kako su tekle te aktiv-nosti u Vojsci.

Prvi konkretan korak u~iwen je nare-|ewem pomo}nika na~elnika General{taba zavezu, informatiku i elektronska dejstva od 29.januara 1997. i wime je pokrenut zadatak ”Ko-ri{}ewe Interneta za potrebe VJ“.

Od zvani~nog uvo|ewa Interneta u na-{u zemqu pro{lo je skoro godinu dana, a za tovreme jedna grupa entuzijasta, oficira infor-matike, svojim interesovawima i znawima pro-sto je ”gurala“ ~itav postupak, uvi|aju}i zna~ajnove tehnologije koja ubrzano osvaja svet. Izte grupe treba pomenuti pukovnika dr Milova-na ]irovi}a, koji je sada u penziji, pukovnikamr Dragana Dukanca, sada{weg zastupnika na-~elnika Centra za komandno-informacionesisteme i informati~ku podr{ku (CKISIP), ioficire iz tog centra majora Sa{u \oki}a ikapetana prve klase Milana Krtini}a.

65

[KOLOVAWE INFORMATIÂRA

Prema oceni pukovnika mr Aleksandra Viloti}a, zame-nika na~elnika Uprave za vezu i informatiku, kadrovski po-tencijal te uprave sada je zadovoqavaju}i. Ali zbog sve br-ìh i o~ekivanih promena i sve ve}e primene informatike,broj informati~ara mora se pove}avati i za to se ima raz-umevawa prilikom odre|ivawa budu}ih formacija.

Problem je u tome {to trenutno nema podoficira in-formatike, pa se oficiri angaùju na nekim mawe va`nimposlovima, koji su ~esto na nivou znawa jednog sredwo{kol-ca. Nedostaju podoficiri koji bi se bavili tim poslovima,ina~e neophodnim u svakoj jedinici i ustanovi, pa je u planuda se prekvalifikacijom podoficira iz drugih rodova i slu-`bi oni osposobe za, recimo, servisere personalnih ra~u-nara, i sli~no. Tako bi se rasteretili oficiri u ~ije {kolo-vawe je mnogo uloèno i oni bi se bavili razvojnim i drugimstru~nim, specijalisti~kim poslovima.

Trenutna popuwenost oficirima informati~arima je60 posto na nivou Vojske, {to je prili~no malo. Ali na Vojnojakademiji, na Smeru informatike, u ~etiri klase {koluje se66 budu}ih oficira slu`be informatike. Me|utim, ove{kolske godine nisu upisani novi studenti, iako je zanimaweza taj smer veliko godinama unazad. Postoji saglasnost da sebudu}i kadrovi uzimaju posle zavr{enih civilnih fakulteta.

Pukovnik mr Aleksandar Viloti}: Iako se brojno stawe u Vojsci smawuje, broj informati~ara }e rasti VOJNI SERVIS RAÛNARA

Radi re{avawa problema nedovoqne opremqenostira~unarskom tehnikom, Uprava za vezu i informatiku uradi-la je kriterijumi za sledovawe ra~unarske opreme po jedini-cama i ustanovama, tako da se zna {ta i koliko kome trebada pripadne. One }e se opremati prema finansijskim mogu}-nostima.

Sada se radi i na re{avawu problema odràvawa tetehnike formirawem servisa unutar Vojske. Obezbe|ewemrezervnih delova i izvr{ilaca tog posla, ra~unarska opre-ma bila bi servisirana sopstvenim snagama, jeftinije i br-è nego sada preko raznih firmi iz civilstva.

Na osnovu pomenutog nare|e-wa ubrzo je pripremqen elaboratpod nazivom ”Povezivawe VJ nara~unarsku mreù Internet“, kojije usvojen na Kolegijumu na~elnikaG[ VJ, 12. maja 1997. godine. Sle-di odluka Saveznog ministarstvaodbrane o prikqu~ewu na Inter-net u saradwi sa preduze}em ”Te-lefonija“ (koje se kao provajderpojavquje pod nazivom BeotelNet),od 17. septembra 1997. i sklapa-we ugovora mesec dana kasnije.Ubrzano se radi i na tehni~kimpripremama za realizaciju zadat-ka, pa se u novembru dovodi 20 te-lefonskih parica od centrale Be-ograd 1 do ve} ure|ene prostorijeu zgradi 5 General{taba, u kojoj }ebiti jedinstveni Internet server.

Ali se onda ~eka na nabavkudva serverska ra~unara za tu na-menu sve do marta 1998. godine, paonda jo{ tri meseca traje instala-cija opreme i softvera, uz ne{tosporije izvr{avawe ugovorom pre-uzetih obaveza ”Telefonije“ kaoprovajdera.

I kona~no, 9. juna 1998. us-postavqena je ra~unarska veza iz-me|u provajdera i jedinstvenogInternet servera u zgradi 5 Gene-ral{taba i tada po~iwe kori{}e-we Interneta u Vojsci.

Ratna dejstva 1999. godineunela su poreme}aje u ve} uhodanirad, linija je raskinuta, a opre-ma sklowena. U obnovi veze saglobalnom mreòm, po ugovoru od22. aprila 2002, za natprovajde-ra je izabrana PTT Srbija i odtada traje nova stalna veza saInternetom.

Od datuma treba izdvojiti iregistraciju domena VSCG na In-ternetu – vj.yu, 12. juna 1998. godi-ne. Administrativni i tehni~ki ko-ntakt potpisuju upravo pioniri togposla u Vojsci, pukovnik Dragan Du-kanac i major Sa{a \oki}, a oni

1. maj 2005.66

MILION KORISNIKA

Posle deset godina razvoja, Internet u Srbiji koristioko milion qudi. To je tehnologija koja se razvija brè odbilo koje druge do danas, ali ne treba zaboraviti da je totehnolo{ko ~udo stvoreno zahvaquju}i dugotrajnim i posve-}enim naporima onih koji su imali viziju globalnog umreà-vawa i vredno radili da ta vizija postane stvarnost.

U Srbiji danas posluje vi{e od 80 Internet provajde-ra, a po~asno mesto prvog ima Beotel-Net.

Uprava za vezu i informatiku VSCG, ta~nije Centar zakomandno-informacione sisteme i informati~ku podr{ku(CKISIP), pojavquje se kao provajder za korisnike u Mini-starstvu odbrane i Vojsci SCG i obezbe|uje sigurnu vezu sasvetskom mreòm puna 24 ~asa.

su ovla{}ena lica i za registraciju poddomena mod.gov.yu, kojiod 11. jula 2003. koristi Ministarstvo odbrane SCG.

NAMENSKA VOJNA RAÛNARSKA MRE@A

Ceo projekat Interneta sluì kao osnova za sticawe novihiskustva koja se primewuju za neke druge mreè i komandno-in-formacione sisteme za potrebe Vojske.

Ali treba naglasiti da je ra~unarska mreà MO i VSCG ne-{to sasvim drugo i potpuno je odvojena od Internet mreè. Onapostoji, ali po svojim karakteristikama, brzini i protoku poda-taka ne odgovara naraslim potrebama. Ta mreà je postala usko

Oni su uvodili Internet u Vojsci: pukovnik mr Dragan Dukanac i major Sa{a \oki}

ali se kasnije zaostalo zbog vi{e razloga, a najva`niji su pre-lazak sa velikih ra~unara na PC platformu, neadekvatne orga-nizacione promene kojima bi se podràla ovakva tehnolo{kaunapre|ewa i neadekvatna telekomunikaciona infrastrukturaza prenos podataka u savremenim ra~unarskim mreàma. I tu jeplanirana modernizacija, tako da se moè o~ekivati boqa na-menska vojna mreà, uz mogu}nost primene razvijenih informa-cionih sistema i wihov bezbedan rad. Bi}e to nova tehnolo{kaki~ma kroz koju }e bezbedno proticati multimedijalne infor-macije kakve traì savremena vojska.

Radenko MUTAVXI]

67

DESET GODINA INTERNETA

Decenija Interneta u Srbiji obeleèna je 27. februara.Tog dana 1996. godine inèweri prvog doma}eg provajdera Beo-telNet-a uspostavili su prvi satelitski Internet link, kojim jeSrbija povezana sa globalnom mreòm. Prvi korisnik bila jeAkademska mreà Beogradskog univerziteta, a nekoliko mesecikasnije Internet postaje dostupan naj{iroj javnosti.

Profesor dr Zoran Jovanovi}, direktor Ra~unskog centraBeogradskog univerziteta, podse}a na taj doga|aj. ”U to vreme jeAkademska mreà Univerziteta funkcionisala kao prakti~noizolovana mreà na Internet tehnologijama – jedina zna~ajnijamreà Internet tipa u zemqi. U univerzitetskoj sredini je po-stojala te`wa da se ostvari permanentna Internet veza Akadem-ske mreè sa svetom i time olak{a nau~na i tehnolo{ka sarad-wa. Do nedequ dana pre ostvarivawa tog poduhvata mawe od de-set qudi znalo je {ta se zaista doga|a. Ceo doga|aj bio je pundramatike: 26. februara tek u 17 sati izvu~ena je satelitskaoprema sa carine, a u 12 sati slede}eg dana, 27. februara, bi-la je zakazana sve~anost Dana Univerziteta. Montaà satelit-skog kompleta ra|ena je celu no} pod svetlima reflektora. Sig-nal na izlazu iz prijemnika bio je zadovoqavaju}i u 7 ~asova uju-tru. Tada je po~ela trka sa vremenom da se do po~etka sve~anosti

podese svi potrebni ruteri na Akademskoj mreì. Sve se zavr-{ilo u 11.45, tako da niko sem najuè ekipe nije znao da }u pri-~ati o Internetu, a ne o Akademskoj mreì. Sve~ana sala Uni-verziteta je zanemela kada sam rekao: Sada smo na web sajtuMIT univerziteta.“

Nenad Repac, pionir Interneta u Srbiji, podse}a da supripreme za prikqu~ewe trajale sigurno nekoliko godina, a naj-va`niji segment tih priprema bio je da se u samoj firmi ”Telefo-nija“ stvori tehnolo{ka i kadrovska ”kriti~na masa“, koja bi do-prinela da se donese odluka o ulasku u takav projekat.

I zaista, ne moè se zaboraviti radost svih koji su u~e-stvovali u tom poduhvatu tog 27. februara 1996. godine. Prvihnekoliko dana bilo je skoro kriti~no, prvih nekoliko nedeqabilo je veoma te{ko, kako je pritisak popu{tao po~eli smo sanormalnim radom, a ubrzo i sa {irewem mreè.

Zanimqiv podatak iz tog perioda, kada je dobijawe desetaktelefonskih linija bilo ~udo, jeste da je zauzetost linija bilave}a od 95 posto tokom dana! To zna~i da su linije bile slobodnenekoliko minuta oko ~etiri sata ujutro, a sve ostalo vreme kori-snici su bili na wima. To je bio prvi talas, velik kao cunami.Plima koja je tada zapqusnula i danas raste. Broj korisnika sepove}ava, a nivo tehni~ke i op{te kulture se pove}ava.

grlo razvoja slu`be informatike, pa i svih drugih rodova i slu-`bi. Zahvaquju}i znawima koja se temeqe upravo na odli~nom po-znavawu Internet tehnologija, postoje razvijeni informacionisistemi koji mogu da funkcioni{u u mreì, ali nema odgovaraju}emreè, i zato je to jedna od prioritetnih investicija.

Podse}awa radi, prva ra~unarska mreà u Vojsci usposta-vqena je po~etkom osamdesetih godina i bila je na nivou sli~-nih u evropskim zemqama. Ona je povezivala sve komande armi-ja i va`nije centre komandovawa {irom onda{we Jugoslavije.Sve velike vojne ve`be tako|e su podràvale odgovaraju}e mre-è. Po~elo se, dakle, na vreme i stvorena je lepa tradicija,

68

Jo{ za vreme Prvog svetskog rata, ruska carska armija kori-stila je sibirske lovce kao snajperiste. Nastankom SSSR-ai Crvene armije, streqa{tvo je doìvelo procvat jer se ma-sovno otvaraju streqa~ka dru{tva i {kole, kako za vojsku,tako i za gra|anstvo. U Crvenoj armiji postojale su dve vr-

ste snajperista – prvi, koji su formacijski bili rezerva Vr-hovne komande (RVGK) i drugi koji su bili sastavni deo pe{adij-skih jedinica. Snajperisti RVGK su bili organizovani u samo-stalne brigade, od kojih je jedna bila sastavqena iskqu~ivo odèna, a po potrebi su upu}ivani kao vodovi, ~ete ili ~ak bata-qoni na delove fronta gde se ukazala potreba. Kada je re~ o dru-gima, krajem rata su formacijski postojala dvojica u streqa~komvodu, a 18 u bataqonu.

Crvena armija je koristila snajpersku pu{ku mosin-nagan1891/30. Od pu{aka sa proizvodne trake birani su primercikod kojih su cevi bile visokog kvaliteta, a potom su i dora|iva-ne: ru~ica zatvara~a je spu{tana radi nesmetane manipulacijeuz opti~ki ni{an, mu{ica je izdizana jedan centimetar, kako bi

ni{awewe bez optike bilo omogu}e-no do 600 metara, a okida~ je pode-{avan na silu okidawa od dva do dvai po kilograma. Opti~ki ni{an bio jePV sa uveli~awem od ~etiri puta iliPU sa uveli~awem tri i po puta. Do1938. godine proizvedeno je 53.000ovih pu{aka, a od 1942. toliko jeproizvedeno godi{we, {to ukazuje nazna~aj koji je pridavan snajperistima.Preciznost tih pu{aka ogleda se i uverovawu da su mnogi nema~ki snajpe-risti koristili zaplewene snajperke1891/30, te u ~iwenici da je u naoru-àwu ostala sve do 1963. godine, ka-da ju je zamenila SVD dragunova.

Druga snajperska pu{ka Cr-vene armije bila je poluautomatskaSVT-40 tokareva, poboq{ani modelpu{ke SVT-38. Iako je bila vrlo pre-cizna i rado su je koristili Nemaci iFinci, u Crvenoj armiji nije bila po-pularna jer je zahtevala pravilno

1. maj 2006.

NAORU@AWE

Uspeh snajperiste ne ogleda se u broju pogodaka, ve} u {teti koju nanese protivniku eliminacijom komandnog kadra i drugih va`nih li~nosti. Dela najuspe{nijih strelaca tokom Drugog svetskog rata zadivila su svet, a o pojedincima su snimani i filmovi.

SNAJPERISTI KROZ ISTORIJU (2)

JUNACI DRUGE VELIKE VOJNE

Sa propagandnog plakata– ruski snajperista

odràvawe. Mnoge zaplewene SVT prou~avane su u Nema~koj, ato je doprinelo razvoju poluautomatskih pu{aka Vermahta.

LEGENDARNI ZAJCEV Pri~a o sovjetskim snajperistima ne moè zaobi}i legendar-

nog Vasilija Zajceva, lovca sa Urala, ~iji je doprinos pobedi u Sta-qingradskoj bici pogre{no opisan u “blokbaster” filmu “Nepri-jateq pred kapijom”. Naime, Zajcev i nema~ki snajperista nikad senisu susreli licem u lice. Malo je nedostajalo da Zajceva mimoi|eVeliki otaxbinski rat, jer je do polovine 1942. godine sluìo kaokwigovo|a sa ~inom zastavnika u Vladivostoku, pri Pacifi~kojfloti mornarice SSSR-a. Sa dvadesetak kolega mornara dobro-voqno se prijavio za Staqingrad, ali je i tu bio stacioniran kaoadministrativac na isto~noj obali Volge. Mada se sa ga|awa napoligonu znalo da je odli~an strelac, morao je da se bori sa biro-kratijom kako bi bio dodeqen jedinici na prvoj liniji fronta.

Oktobra 1942. godine, pu{kom bez optike pogodio je nema~-kog mitraqesca udaqenog nekoliko stotina metara i komandir ko-ji je bio svedok doga|aja, videv{i wegovu ve{tinu, naredio je da muse dodeli pu{ka sa opti~kim ni{anom. Do tada on nije video takvooru`je, a od 10. novembra 1942. do 17. decembra iste godine po-stigao je 225 pogodaka, ukqu~uju}i i eliminaciju 11 neprijateqskihsnajperista. Wegov najve}i doprinos bio je osnivawe snajperske{kole tokom same bitke. Smatra se da je 28 snajperista koje je onobu~io, izbacilo iz stroja vi{e od 3.000 neprijateqskih oficirai vojnika.

Prilikom rawavawa artiqerijskom granatom, januara 1943.godine, privremeno je izgubio vid, ali mu ga je profesor Filatovpovratio i Zajcev je kraj rata do~ekao u ~inu kapetana. Danas po-stoje odre|ene kontraverze na Zapadu oko wegovog ~uvenog duelasa poznatim nema~kim snajperistom. Naime, zapadni izvori tvrdeda nije postojao major Hajnc Torvald (po nekim autorima Kenig), na-~elnik snajperske {kole, koji je upu}en u Staqingrad. Bilo kakobilo, opti~ki ni{an sa pu{ke nema~kog snajperiste izloèn je uCentralnom muzeju oruànih snaga u Moskvi.

Zajcev, naravno, nije bio jedini sovjetski snajperista sa vi-sokim brojem pogodaka. U pojedinim izvorima navodi se nadimaknepoznatog vojnika @igan koji je, tako|e u Staqingradskoj bici, do20. novembra imao 224 pogotka. Osim toga, moraju se pomenutiVasilij Golosov, sigurno najboqi protivsnajperista, koji je osim422 pogotka, do jula 1943. godine, kada je poginuo, eliminisao 70neprijateqskih snajperista, i Ivan Sidorenko sa skoro 500 pogo-daka. Prema nekim autorima, Sovjeti imaju 30 snajperista sa vi-{e od 300 pogodaka.

SOVJETSKE AMAZONKE Za razliku od zapadnih vojski, u Crvenoj armiji ène su ima-

le aktivnu ulogu u oruànoj borbi, kao piloti, voza~i tenka, mi-traqesci i, naravno, snajperisti. Bile su poznate po izuzetnoj str-pqivosti, {to je jedna od najbitnijih odlika snajperiste.

Najpoznatija me|u wima je Qudmila Mihajlovna Pavli~enko.Kada se, nakon napada Nema~ke na SSSR dobrovoqno prijavila uvojsku, ve} je bila obu~eni strelac, jedrili~ar i padobranac. Od-bila je du`nost bolni~arke i sa 25. pe{adijskom divizijom “âpa-jev” na{la se, ve} avgusta 1941, u borbama oko Odese. Za samodva i po meseca imala je 187 pogodaka. Zanimqivo je da je kori-stila SVT- 40, pu{ku koja nije bila mnogo popularna kod drugihvojnika. Wen ukupan skor iznosi 309 pogodaka, od toga 36 snajpe-

69

LOVAC SA URALALik snajperiste Vasilija Zajceva, lovca sa Urala, opisan

je u filmu “Neprijateq pred kapijom”. Wegov najve}i doprinosbilo je osnivawe snajperske {kole tokom Staqingradske bit-ke. Smatra se da je 28 snajperista, koje je on obu~io, izbaciloiz stroja vi{e od 3.000 neprijateqskih oficira i vojnika.Preminuo je 1991. u Kijevu, a wegovo telo je 2006. preneto naMamajev Kurgan i sahraweno uz spomenik braniocima Sta-qingrada, gde stoje i wegove ~uvene re~i: Za nas nije bilo ze-mqe iza Volge.

HRABRA QUDMILAQudmila Mihajlovna Pavli~enko je za samo dva i po me-

seca imala 187 pogodaka. Wen ukupan skor iznosi 309 pogo-daka, od toga je 36 nema~kih snajperista. Jedan od ubijenihsnajperista prethodno je eliminisao vi{e od 500 sovjetskihvojnika, {to je utvrdila uvidom u wegov dnevnik.

rista. Jedan od ubijenih snajperista prethodno je eliminisao vi{eod 500 sovjetskih vojnika, {to je utvrdila uvidom u wegov dnevnik.Juna 1942. godine rawena je minobaca~kom granatom, a nakon opo-ravka poslata je u SAD i Kanadu u misiju dobre voqe. Ona je prvisovjetski gra|anin koji je pozvan u Belu ku}u na prijem kod predsed-nika Ruzvelta i wegove supruge Elenor, a u Va{ingtonu joj je prire-|en do~ek dostojan heroja. Pu{ka vin~ester sa opti~kim ni{anom,koju je dobila na poklon, izloèna je u muzeju u Moskvi.

Najefikasniji snajperski tim svih vremena tako|e su dve è-ne, Natalija Kov{ova i Marija Polivanova. Wih dve su zajednoimale vi{e od 300 pogodaka, a posebno su se istakle u te{kimborbama prvih dana marta 1942. godine, dejstvuju}i po mitraqe-skim gnezdima. Avgusta 1942. godine, wihov vod je opkoqen u ne-ma~kom protivnapadu i kada su ostale bez municije, devojke su sa-~ekale Nemce da pri|u, a potom aktivirale ru~ne bombe, kako nebi ìve pale neprijatequ u ruke.

SNAJPERISTI VERMAHTASvojevremeno je u austrijskom vojnom ~asopisu “Trupendinst”

objavqen razgovor sa trojicom snajperista Vermahta austrijskenacionalnosti, koji su sluìli u Tre}oj planinskoj (gebirgsjeger)diviziji na Isto~nom frontu. To su Matijas Hercenauer (345 pogo-daka), Zep Alerberger (257) i Helmut Virnsberger (64), koji je po-

MEDAQA ZA HRABROSTSovjetski snajperisti radili su u paru, kao strelac i

osmatra~. Ako bi strelac proma{io, osmatra~ bi ponekadni{anio iz svoje pu{ke i otvarao vatru. êtrdeset pogodakadonosilo je medaqu za hrabrost i titulu zaslu`ni snajperi-sta.

Pu{ke: SMLE- 4MK1, SVT- 40L i SVT-40SN

sle rawavawa bio instruktor u snajperskoj {koli. Oni navodeda su koristili karabin mauzer K 98 sa opti~kim ni{anom uve-}awa ~etiri puta, a Alerberger i zaplewenu sovjetsku snajperku.Nijedan od wih ne smatra poluautomatsku pu{ku G43 dobrimoru`jem, zbog slabije preciznosti i ve}e teìne u odnosu na K98,te povremenih zastoja. Bili su sigurni da }e do 400 metara pogo-diti protivnika u glavu, a u telo do 600 metara. Preko te daqi-ne vatra se otvara samo da bi se pokazalo neprijatequ da nijebezbedan, a svaki snajperista ~ekao je da protivnik pri|e bli-è, kako bi pogodak bio siguran.

Formacijski je svaki bataqon imao snajpersko odeqewe od22 vojnika: {estorica su ostajali pri komandi, a ostali bilidodeqeni ~etama. U principu je nekoliko dobrih strelaca u sva-koj ~eti imalo pu{ke sa optikom, ali ne i snajpersku obuku, i onisu u stvari bili precizni strelci, sposobni da pogode ciq nadaqini do 400 metara.

Snajperisti su uvek dejstvovali u timovima od po dva vojni-ka (jedan strelac a drugi osmatra~) uz dnevno izve{tavawe {ta-ba bataqona o rezultatima dejstva. Mete su, pre svega, bili pro-tivni~ki osmatra~i i oficiri, potom posluìoci protivtenkov-skih topova i mitraqeza. êsto su pred svitawe zauzimali va-treni poloàj ispred svojih linija i vra}ali se kada padne no}.Wihove preporuke bile su da se u povla~ewu, kao odstupnica,koristi nekoliko snajperista jer je psiholo{ki efekat na nepri-jateqa daleko ve}i od, recimo, mitraqeske vatre.

Uspeh snajperiste ne ogleda se u broju pogodaka, ve} u {tetikoju nanese protivniku eliminacijom komandnog kadra i drugihva`nih lica. Kao najva`niju osobinu snajperiste smatraju str-pqivost, tj. sposobnost da se u zaklonu ostane duè od neprijate-qa. Kamuflaà je od veoma va`na, {to ukqu~uje lice, ~ak i cevoru`ja. Jedan od wih je sa sobom nosio stari ki{obran obojen

maskirnim bojama koji mu je odli~no koristio. Svetle}u municijukoristili su samo kao ve`bovnu ili za odre|ivawe razdaqine,a, svakako va`no iskustvo bilo je da ne treba pucati pri bo~nomvetru.

MAJSTORI MASKIRAWAOsvajawe pacifi~kih ostrva sa bujnom vegetacijom i ogor-

~eni otpor Japanaca, majstora za maskirawe, postavili su po-sebne zahteve pred ameri~ke marince. Ovde se odmah ratovalona malim daqinama, a Japanci su imali obi~aj da, prikrivaju}ise u kro{wama drve}a, puste marince da pro|u, a potom otvara-ju vatru s le|a. Opti~ki ni{ani pu{aka arisaka tip 38 ili 97uve}avani su dva i po puta ili ~etiri puta, ali je za to retko bi-lo potrebe. No, metak kalibra 6,5 mm, koji koriste obe pu{ke,odlikovao se pucwem visokog tona, tako da je bilo te{ko odredi-ti pravac iz kog je doleteo, a bezdimni barut koji su Japanci ko-ristili bio je zaista takav da se ni obla~i} nije javqao pri opa-qewu. Osim toga, wihovi snajperisti imali su obi~aj da se veùza stablo drveta, kako bi mogli dejstvovati i nakon rawavawa,ali je krajwi ishod bio uvek isti – pogibija.

Marinci su koristili pu{ke springfild M1903 sa opti~-kim ni{anom unertl karakteristi~ne duìne, kojim su, po potre-bi, mogli dejstvovati i na ve}im daqinama. Tako je, na primer,tokom iskrcavawa na Okinavi snajperista u}utkao mitraqeskognezdo na rastojawu od 1.200 jardi (1.080 m), a nedugo nakon to-ga je tim iskusnih narednika sa daqine od 1.000 jardi (900 m)uzastopnim pogocima u pu{karnicu bunkera onemogu}io dejstvomitraqeza dok se marinci nisu prikrali i uba~enim bombamaokon~ali otpor branioca. Neretko se za obarawe debelih sta-bala koristio top 37 mm, a za ~i{}ewe kro{wi drve}a automattompson i automatske pu{ke BAR.

Ameri~ka vojska je koristila isti model pu{ke springfild,ali sa druga~ijom optikom tipa viver i uveli~awem dva i po puta.Problem je leào u ~iwenici da je optika bila osetqiva na udar-ce, a kako pu{ka nije imala klasi~ne ni{ane, o{te}ewe optikezna~ilo je i onesposobqavawe oru`ja. (Snajperista sa sli~nompu{kom prikazan je u filmu “Spasavawe vojnika Rajana”). Krajem1944. godine usvojena je snajperska varijanta poluautomatske pu-{ke garand M1 sa robusnijom optikom tipa liman, ali ih je, s ob-zirom na kraj rata, relativno malo proizvedeno, mada su kasni-je kori{}ene i u Korejskom ratu.

BRITANSKA SNAJPERSKA [KOLATokom rata u severnoj Africi aktivnost snajperista nije bila

izraèna zbog velike vru}ine koja je dovodila do treperewa va-zduha, {to je kao posledicu imalo nemogu}nost preciznog odre|i-vawa rastojawa. Uz to, odlike terena su bile takve da je adekvatnomaskirawe bilo te{ko izvesti. Nakon iskrcavawa u Italiji iNormandiji, ali tek kada se front stabilizovao krajem 1944, snaj-peristi su do{li u prvi plan. Britanska vojska je ve} 1940. ofor-mila snajpersku {kolu, a ~uveni Lovat skauti svoje znawe u maski-rawu i prikradawu prenosili su polaznicima tronedeqnog kursa.Osnovna snajperska pu{ka i daqe je bila enfild Mk 1(T) iz Prvogsvetskog rata, ali je 1942. usvojena enfild br. 4 Mk 1 (T), koja je za-dràna u upotrebi do 1970. Izabrane pu{ke sa proizvodne lini-je, modifikovala je ~uvena londonska firma Holand i Holand, ukqu-~uju}i montirawe opti~kog ni{ana sa uve}awem tri puta.

Britanci su se susreli sa problemom japanskih snajperista uBurmi, ali oni nisu koristili ameri~ki na~in obarawa stabalatopovskim hicem, ve} su protivtenkovskom pu{kom bojs, kalibra.0,55 (13,97 mm), pucali direktno kroz stablo u snajperistu. Ovapu{ka je poznata i dalmatinskim partizanima, koji su je dobili uokviru savezni~ke pomo}i tokom 1944–1945. godine.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

(Nastavak u idu}em broju)

NAORU@AWE

1. maj 200670

Nema~ki snajperista sa karabinom mauzer K 98

JATAGAN XAVID-PA[E

Prvomajska parada u Beogradu 1946. godine

Bogato ukra{eni jata-gan Xavid-pa{e jedanje od vrednijih ekspo-nata iz zbirke Vojnogmuzeja. Kako se veru

je, napravqen je u nekoj odzanatskih radionica na Balkanu, pa se kao mesto izrade pomi-wu Fo~a, ali i sam Carigrad. Ovakvi jatagani su bili parad-ni, no{eni su na svetkovinama i svedo~ili o mo}i vlasnika.Jatagan je, ina~e, ra|en za visokog turskog dostojanstvenikaArif-agu. Nama je poznato da je jedan od posledwih vlasnikajatagana bio Xavid-pa{a, koji je u bitoqskoj bici komandovaoêtvrtim korpusom turske vojske.

Jatagan je izra|en 1220. po hixri, odnosno 1805. godinenove ere. Dr{ka i korice su obloène srebrom, ukra{ene teh-nikom granulacije i filigrana, sa kombinacijom }ilibara icrvenih korala za koje se u muslimanskom svetu verovalo daimaju talismansku mo}. Vrh korica je u obliku stilizovane ri-bqe glave. êli~no se~ivo, tehnikom tau{irawa, u srebru,ukra{eno je arabeskama, a sa obe strane, u pravougaonim po-qima, i natpisom na turskom jeziku, koji u prevodu glasi: Izra-dio wegov rob Hasan, vlasnik i gospodar ARIF-AGA.

I daqe tekst glasi:O srce, treba se stalnoàliti svim qudima. Netreba se smejati ~oveku,svi oni koji su do{li pro-laze i odlaze. Neka se ni-

ko ne zavarava utopiv{i se u ovozemaqsku sre}u. Ona nijeostala ni Aleksandru Velikom, ni Ahmedu, ni Sulejmanu. Okrut-na ruka sudbine pruìla je pehar smrti Sulejmanu. Ostavi pre-sto Sulejmane! Digao je ruku od ni{tavila i oti{ao. Kao {tonema junaka osim Alije, tako nema ni sabqe osim Zulfikara.

Ova deviza o ~uvenoj sabqi Zulfikar, tau{irana je na se-~ivima hladnog oru`ja, kako sabqi tako i jatagana, zbog svojesimboli~ne mo}i. Naime, po tradiciji ovu sabqu Muhamed jezadobio u bici kod Bedre 623. godine, a posle wegove smrtipre{la je u posed wegovog zeta Alije. U slikarstvu je ta sabqaprikazivana sa rascepqenim vrhom, kao da ima dve o{trice.

Uz uobi~ajene devize o Aliji i ~uvenoj sabqi koja mu sepripisuje, o prolaznosti ovozemaqskog ìvota, majstor nam jeostavio i podatke o sebi, naru~iocu i vremenu u kome su ìve-li, te o obi~ajima koji su tada vladali.

An|elija RADOVI]

FOTOAL BUM

Pripremio Radovan POPOVI]

71

RIZNICA

N OV A KWI GA O I S T O R I J I V O J N E [ T A M P E

1. maj 2006.

KULTURA

72

Sredinom aprila potpukovnik mr Ivan Mijatovi}, nastavnikna Katedri za vojnu istoriju Vojne akademije u Beogradu,predstavio je u Centralnom domu Vojske SCG svoju prvu kwigu“Koreni vojne pisanere~i” – iscrpnu i nadasve inspirativnustudiju o istorijatu vojne {tampe kod nas i wenom uticaju,

posebno u prvoj polovini pro{log stole}a, na edukaciju i mweweoficirskog kora. Prema re~ima recenzenta istori~ara dr MilaBjelajca, daju}i genezu sedam vojnih glasila, to delo istovremenopredstavqa svojevrsnu rekapitulaciju istorije Vojske KraqevineSHS (Srba, Hrvata i Slovenaca) i nezaobilazan priru~nik zavojne istori~are.

Govore}i o svojim motivima za izbor magistarske teze, kojuje potom preto~io u kwigu, i da se posveti upravo izu~avawu ulogevojne {tampe, od wenih za~etaka, u formirawu stavova, uverewai kulturnog profila oficira, potpukovnik Mijatovi} je naglasioda je pisana re~ bila “svedok i u~esnik krupnih doga|aja i velikihistorijskih promena”, te da je te promene “ne samo pratila ibeleìla ve} i predvi|ala”. Potpukovnik Mijatovi} je svojkwièvni prvenac ocenio kao “mali iskorak u saznavawu svihaspekata vojne {tampe u burnim vremenima stvarawa i ja~awanove, mlade dràve – Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca iwene multietni~ke vojske”.

Iznose}i svoje utiske, pukovnik u penziji dr MilanJovanovi}, jedan od u~esnika u promociji, naglasio je datradicionalne vrednosti treba da ostanu putokaz za budu}nost i,u kontekstu teku}e reforme vojnog izdava{tva, sugerisao da kwigu“Koreni vojne pisane re~i” treba da pro~itaju ne samo oni kojeta oblast zanima ve} i qudi koji postavqaju osnov i smernice zareformu Vojske.

U ime izdava~a prisutnima se obratio i glavni i odgovorniurednik Redakcije posebnih izdawa NIC “Vojska” pukovnik NovicaStevanovi}, koji je izneo podatak da je kwiga “Koreni vojne pisanere~i” 140. izdawe te redakcije.

T. STUPAR

Kwiga “Koreni vojne pisane re~i”,koju je objavila Redakcija posebnihizdawa NIC “Vojska”, predstavqadragocenu studiju o istoriji vojnogizdava{tva kod nas

SVEDOÂNSTVO O VREMENU

PENELOPA U TRANZICIJIPromocija zbirke pesama Jawe Raoni}

svojom koherentno{}u, poeti~kom dosledno{}u i inven-tivno{}u predstavqa zanimqiv doprinos srpskoj poeziji napo~etku 21. veka.

Promociji su prisustvovali ~lanovi porodice Man~i}, za-menik na~elnika Uprave za kadrove MO pukovnik Miodrag Gor-di}, komandant 230. srp pukovnik Zoran Veli~kovi}, na~elnik{taba 211. oklopne brigade pukovnik Goran Jovanovi}, pred-stavnici Srpske pravoslavne crkve i ni{kih {kola, te vojnici istare{ine 230. samohodnog raketnog puka.

Z. MILADINOVI]

@ele}i da sa~uvaju se}awe i trajnu uspomenu na poginulogsina i vojnika, porodica Man~i} formirala je Fond “DejanMan~i}” sa ciqem da otkriva i pomaè mlade stvaraoce uoblasti poezije, slikarstva, umetni~ke fotografije i drugih

vidova stvarala{tva. Fond svake godine raspisuje konkursza prvu zbirku pesama mladog autora.

Nedavno je u Ni{u odràna promocija zbirke pesama,pro{logodi{weg pobednika na konkursu, Jawe Raoni}. Okwizi su govorili kwièvnici Dobrivoje Jevti} i DimitrijeMilenkovi}, koji su istakli da poetski rukopis Jawe Raoni}

73

OGRNUTISVETLO[]UBEOGRADA

Najvi{a godi{wa priznawa Kulturno-prosvetne zajedniceBeograda za 2005. godinuuru~ena su nedavno u prepunojVelikoj sali Centralnog domaVojske Srbije i Crne Gore

U

Kao ba{tinik kulturnog kontinuiteta, Kulturno-prosvetnazajednica od 1970. godine dodequje “Zlatni beo~ug”, godi{wunagradu i priznawe stvaraocima, nau~nicima, umetnicima,kulturnim poslenicima, ansamblima, ustanovama iorganizacijama za trajni doprinos kulturi

Beograda. Pred mnogobrojnom publikom u Centralnom domu VojskeSCG, u prisustvu dobitnika ove nagrade iz prethodnih godina, tepredstavnika javnog i kulturnog ìvota Beograda, ovogodi{wuodluku ìrija pro~itala je profesorka Radmila Bako~evi} koja jepredsedavala ìrijem. Tako je Izvanredni zlatni beo~ug zaìvotno delo dodeqeno akademiku Nik{i Stip~evi}u, istori~arukwièvnosti, slikarki Oqi Ivawicki i glumcu Velimiru Bati@ivojinovi}u. Izvanredni zlatni beo~ug dobili su i Umetni~kiansambl Vojske SCG “Stanislav Bini~ki” i Udruèwe kwièvnikaSrbije.

Za trajni doprinos kulturi Beograda “Zlatni beo~ug” dobilisu KUD “Abra{evi}”, filmski i TV producent Gavrilo Azinovi},novinar Vawa Buli}, umetni~ki fotograf Neboj{a N. Bori},muzi~ar Borislav Bora \or|evi}, prof. dr Mi}a Jovanovi},rektor “Megatrend univerziteta”, profesor i violinista JovanKolunxija, Opera Narodnog pozori{ta, slikar i pesnik PredragBajo Lukovi}, prof. dr Rado{ Qu{i}, istori~ar, izdava~ i

kwiàr Dragan Minin~i}, pisac Petar Paji}, novinar Du{anStankovi}, glumica Qiqana Stjepanovi}, filmski rediteqMiomir Miki Stamenkovi} i vokalni solista Stani{a Sto{i}.

Na predlog ìrija Predsedni{tvo KPZ Beograda dodelilo jeStrahiwi Kastratovi}u, kwièvniku i slikaru, Posebnopriznawe – povequ za izuzetan doprinos kulturi.

Odlukom Predsedni{tva, Priznawe za doprinos Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda dobili su: kwièvnik SrbaIgwatovi} i pukovnik u penziji Nikola Mari}.

U ime nagra|enih zahvalio se akademik Nik{a Stip~evi}. Onje rekao da beo~ug moè da spaja ali i da zatvara. “Ovaj na{,beogradski, jeste ~inilac spajawa. Za mene on simbolizuje te{koponovqivu, ali obnovqivu, koheziju koja je tokom dva vekastvorila najve}i kosmopolitski grad na Balkanu u kome su sestapali, u vrlo kratkom ìvotnom roku, do{qaci sa razli~itihstrana postaju}i stegono{e u svojim strukama... Svi smo miogrnuti svetlo{}u Beograda. To je grad u kome se ~ovek moèodvaìti da ostane. U wemu je pohraweno blago svih na{ihnesre}a i u wemu se nahodi hranili{te na{ih uspeha. U Beograduoìvqavaju i na{e mrtve godine. Zato je Beograd beo~ug kojispaja“, rekao je akademik Stip~evi}. S. SAVI]

Snimio G. STANKOVI]

OBRAZLO@EWA NAGRADAmetni~ki ansambl Vojske SCG “Stanislav Bini~ki” osnovanje jo{ 1899. godine Ukazom Kraqa Aleksandra PrvogObrenovi}a kao Beogradski vojni orkestar. Jedan od wegovih utemeqiva~a bio je vojni kapelnik i

kompozitor Stanislav Bini~ki. Slika srpskog muzi~kog ìvota bila bi nezamisliva bez dugogodi{wegdelovawa ovog ansambla sa kojim su nastupali na{i najpoznatijidirigenti i solisti. Sa svojim Simfonijskim orkestrom iMe{ovitim horom, pre{ao je desetine hiqada kilometara iizveo 7.500 raznovrsnih muzi~kih programa, koje je pratilovi{e od pet miliona posetilaca. Muzika koju izvode wegovi~lanovi snimqena je na vi{e od trista gramofonskih plo~a,kaseta i kompakt diskova. Na tim snimcima nalazi se oko dvehiqade raznovrsnih kompozicija, koje predstavqaju svojevrsnumuzi~ku antologiju. Ansambl je uvek posebnu pa`wu posve}ivaomladim talentima.

Umetni~ki ansambl VSCG “Stanislav Bini~ki” ostvarujeuspe{nu saradwu sa brojnim institucijama kulture i medija u

SCG, ali i sa inostranim institucijama. U ime Ansamblanagradu je primio wegov na~elnik, kapetan prve klaseAleksandar Stanisavqevi}.

Pukovnik u penziji Nikola Mari} dobio je Priznawe zaposeban doprinos radu Kulturno-prosvetne zajednice Beograda.

Pukovnik Mari} je zavr{io Vojnu akademiju i Ekonomskifakultet. Tokom dugogodi{we vojni~ke i oficirske karijereobavqao je brojne du`nosti u komandama i jedinicama vojske, a profesionalnu vojnu slu`bu zavr{io je na du`nosti na~elnikaCentralnog doma Vojske SCG. Rukovode}i tom ku}om, uspe{no jesara|ivao sa razli~itim ustanovama u oblasti kulture iumetni~kog stvarala{tva Beograda i Republike Srbije. Kaonajvi{u ustanovu kulture u Vojsci, reformisao je Centralni dom,utvrdio wegov imovinsko-pravni status, stabilizovaoorganizaciono-funkcionalne nadle`nosti i potvrdiodru{tveno-istorijsku ulogu i poloàj ku}e koja je (ponovo)izrasla u jednu od najzna~ajnijih ustanova kulture Beograda, {topotvr|uje i priznawe Izvanredni zlatni beo~ug za 2004. godinu.Za relativno kratko vreme, Nikola Mari} ostavio je trajan ineizbrisiv trag u kulturi Vojske i grada Beograda.

DODEQENE NNAGRADE “ZLATNI BBEOÛG”

B

1. maj 2006.

Pi{e Vlada RISTI]

Teslini radovi vezani za struje visoke

frekvencije brzo su na{lii prakti~nu primenu u

medicini i radiotehnici,a bili su prethodnica

rendgena, elektronskogmikroskopa, elektronske

(radio) cevi… Posebno je veliki Teslindoprinos radiotehnici,

kojoj je upravo on udariotemeqe.

74

1 5 0 G O D I N A O D R O \ E WA N I K O L E T E S L E ( 4 )

Predajni toraw sa centralom i laboratorijom za

Svetski telegrafski sistem u fazi izgradwe na Long Ajlendu

ez obzira na veliki broj otkri}a koje je za{titio sa dvadesetaki vi{e patenata i predavawa inèwerima, koji su uglavnom vero-vali da ti pronalasci ozna~avaju novo doba u elektrotehnici, Te-sla se na{ao pred problemom kako da svoje izume i prakti~noostvari. Niko nije sumwao u ogromnu vrednost pronalaska, ali jemalo ko od bogatih industrijalaca hteo da odre{i kesu i da ih otku-pi. Tesla nije imao nikakvog iskustva u komercijalnim poslovima, a

da ga je imao, bio bi, govorio je, odvojen od svoje laboratorije i daqihistraìvawa. A on nikako nije hteo da se to dogodi.

SASTANAK U LABORATORIJISve se, me|utim, iz osnova promenilo kada se za wegova otkri}a i

naizmeni~nu struju zainteresovao Xorx Vestinghaus, direktor ”Vesting-hausovog elektri~nog dru{tva” u Pitsburgu, poznat u svetu i kao prona-laza~ vazdu{ne èlezni~ke ko~nice. Bio je to prakti~an, poslovan ~o-vek, kome nisu mogle da promaknu velike komercijalne vrednosti {to suih nudili Teslini izumi, a uo~io je i ogromnu prednost naizmeni~ne nadjednosmernom strujom.

PROTIVNIK RATAVELIKI

FE

QT

ON

trala naizmeni~ne struje, upr-kos te{koj konkurenciji koju jeimao u Edisonu i drugim proiz-vo|a~ima, pobornicima jedno-smerne struje. Izdrào je u tojborbi, sem ostalog, i zato {to jeshvatio da dolazi novo vreme,vreme naizmeni~nih struja, koje}e, takore}i, iz osnova izmeni-ti ìvot qudi na planeti.

STRUJAVE]E

FREKVENCIJEU Vestinghausovom preduze}u

su ne{to kasnije iskrsle nesu-glasice izme|u Tesle i inèwe-ra, uglavnom zbog razli~itogpristupa neki stru~nim pitawi-ma. Jedno od wih bilo je i insi-stirawe inèwera da se ”Ve-stinghausove” centrale grade zanaizmeni~nu struju ve}e fre-kvencije (124 i 133 perioda usekundi), dok je Tesla mislio dabi sve centrale, koje je izradio”Vestinghaus”, trebalo prepra-viti na struju ne ve}e u~estalo-sti od 60 perioda u sekundi. I

Teslini prvi indukcioni motoribili su prora~unati za rad sastrujama niè frekvencije (60per/s), jer se pokazalo da je u~i-nak ma{ina sa strujama ve}efrekvencije znatno mawi. Biloje tu i drugih neslagawa, kao {toje poku{aj da Teslin motor radisa slabom jednosmernom strujom,preko ~ega na{ pronalaza~ nika-ko nije mogao da pre|e.

Bio je to razlog zbog kojeg jeTesla napustio Pitsburg i Ve-stinghausovo preduze}e. Ve-stinghaus je, me|utim, verovaoda je re~ o prolaznim te{ko}a-ma i da }e se stvari same po se-bi srediti. Zato je po svaku ce-nu nastojao da zadrì Teslu, nu-de}i mu 24.000 dolara godi-{we, tre}inu ~iste dobiti pre-duze}a i vlastitu laboratorijuu kojoj bi nastavio da razvija iusavr{ava svoj sistem naizme-ni~nih struja. Tesla nije pri-stao na to, ali je bio veoma za-dovoqan kada je kasnije videoda su u ”Vestinghausu” izra|i-vani motori sa strujom nor-malne u~estanosti (60 per/s).

Posle povratka u svoju wu-jor{ku laboratoriju Tesla jerekao prijateqima kako su mu uPitsburgu bile vezane ruke i danije imao dovoqno vremena dase ozbiqnije posveti nauci oelektricitetu. Zato je, u nared-ne ~etiri godine, mnogo truda

Vestinghausa nisu vezivalinikakvi ugovori sa Edisonom iwegovim elektri~nim centrala-ma za proizvodwu jednosmernestruje, pa je mogao nepristrasnoda prou~i ono do ~ega je Tesla do-{ao u pogledu primene naizme-ni~nih struja. Samo mesec danaposle wegovog predavawa u Wu-jorku poslao je pismo Tesli, kojegnije poznavao, i zakazao mu sa-stanak.

Vestinghaus je bio deset go-dina stariji od Tesle. Zajedni~koim je bilo to {to su obojica bi-li inèweri pronalaza~i i {tosu voleli nauku o elektricitetu.Sastali su se u Teslinoj labora-toriji u Wujorku, gde je Vesting-haus video dinamoma{ine, tran-sformatore i motore sa kojimaje eksperimentisao Tesla. I sampronalaza~, ali vrlo pronicqivi preduzimqiv ~ovek, Vestingha-us se jo{ jednom uverio da se jed-nosmernom strujom (na ~emu sudugo insistirali Edison i wego-vi privrènici) ne re{ava veo-ma vaàn problem preno{ewaelektri~ne energije na ve}edaqine.

ODLAZAK IZ PITSBURGA

Vestinghaus je posle te po-sete ponudio Tesli da mu za mili-on dolara otkupi sve dotada{wepatente i da mu, uz to, pla}a jo{po dolar za svaku kowsku snaguma{ina izra|enih u wegovompreduze}u – u toku trajawa pa-tentnog prava od 15 godina.

Teslini biografi kaù dana{ nau~nik i veliki pronalaza~nije imao ni jedan razlog daodbije takvu ponudu, tim pre{to mu je Vestinghaus ponudio dado|e u Pitsburg i da, uz velikuplatu, ostane godinu dana kao sa-vetodavac inèwera u wegovompreduze}u. Me|utim, po{to je Te-sla bio pomalo neobi~an ~ovek(neki su ga opisivali i kao ~uda-ka) moglo se desiti da ne prihva-ti tako primamqivu nov~anu po-nudu, ali mu je wegov prijateqBraun, koji se bavio finansija-ma, pomogao da ne pogre{i.

Do{av{i do prili~novelikih nov~anih sredstava ipre{av{i na odre|eno vreme uPitsburg, Tesla se oslobodiobriga i gubqewa vremena oko ko-mercijalizacije svojih pronala-zaka. Vestinghausu je za samo dvegodine po{lo za rukom da izradioko 130 malih elektri~nih cen-

75

TESLINA TURBINATesla je po~etkom pro{loga veka u oblasti ma{instva po-

~eo da istraùje nove turbine bez lopatica, ~iju je zamisao no-sio, takore}i, iz detiwstva. Bila je to jo{ jedna originalna, za-pawuju}e jednostavna aparatura koja je mnogo obe}avala. Za ne-koliko godina Tesla je razradio vi{e modela turbina i pumpi,raznih elemenata, kao {to je hidrauli~ka dioda, razvio nekeoriginalne ure|aje za merewe brzine tokova fluida i sli~no.

Teslino istraìvawe na podru~ju bezlopati~nih turboma-{ina (”turboma{ina trewa”) govori o dostignu}ima u oblastiturboma{ina toga vremena. Tesla je podneo prijavu u kojoj je za-{titio glavni deo svojih ideja, kao i eksperimentalne rezulta-te do kojih je do{ao prilikom istraìvawa vezanih za rad ma-{ina te vrste. Prijava podnesena pod nazivom ”Propulzija flu-ida” prihvatio je Ameri~ki patentni zavod 6. maja 1913.

KRO]EWE NIJAGARESilu Nijagarinih vodopada Tesla je pretvorio u naiz-

meni~nu trofaznu struju visokog napona, jednostavnim pro-vodnicima preneo u gradi} Bufalo, udaqen nekoliko dese-tina kilometara od vodopada, da bi, koriste}i se svojimjevtinim i pouzdanim asinhronim motorom, zasnovanim nawegovom obrtnom magnetnom poqu, omogu}io pokretawe ra-znih ma{ina i za osvetqavawe ulica, fabri~kih hala, ku}ai stanova. Sve to ne bi bilo mogu}e posti}i da pri kro}ewuNijagarinih vodopada i izvla~ewu elektri~ne energije ve-like snage nisu bili primeweni Teslin sistem naizmeni~nihstruja, wegovo elektromagnetno obrtno poqe i wegov naiz-meni~ni trofazni asinhroni motor.

POSTHUMNO PRIZNAWENa vrhuncu slave Tesla je dobio nekoliko po~asnih dokto-

rata i zlatnih medaqa, me|u kojima je najve}e ameri~ko prizna-we – Edisonova medaqa. Izvesno vreme je vaìo i za kandidataza Nobelovu nagradu. Me|utim, najve}e posthumno priznawe Te-sli je odluka Me|unarodne elektrotehni~ke komisije da jedini-ca magnetske indukcije ponese wegovo ime – Tesla.

U Teslinoj ruci je gasna cev ~ija je unutra{wost prevu~ena fosforom

1. maj 2006.76

uloìo u razradu sistema poli-faznih struja. Teorije dvaju ve-likih pronalaza~a, Tesle i Edi-sona, postepeno su dolazile uotvoreni sukob. Iz wihovih la-boratorija, takore}i, jedne dodruge, na Petoj aveniji u Wujor-ku, izlazili su pronalasci kojisu uzbu|ivali svet. Vestinghausje, koriste}i se Teslinim paten-tima, razvio veliki biznis. Me-|utim, neke okolnosti, pre sve-ga finansijske prirode, ali iinteresi velikih industrijala-

ca, zaustavili su razvoj ”Ve-stinghausa”, koji ni posle re-organizacije nije mogao ~vr-{}e da stane na noge, pa jevlasnik bio primoran da ras-kine ugovor sa Teslom, i to on-aj deo kojim je predvi|ena is-plata tantijema od dolara pokowskoj snazi motora naizme-ni~ne struje, izra|enih naosnovu primene Teslinih pate-nata. Zanimqiv je dijalog vo-|en izme|u Tesle i Vestinghau-sa, ina~e ~estitog inèwera iveoma naklowenog Nikoli, ko-ji se dugo premi{qao da li dana{em izumitequ, tako|e po-znatom kao velikom humanisti,predloì raskid ugovora. Evodela teksta iz kwige Xona O’Nila ”Nenadma{ni genije”:

– Od Va{e odluke – rekaoje Vestinghaus Nikoli Tesli –zavisi sudbina mog preduze}a.

– Recimo da ja odbijem dase ugovor poni{ti. [ta }eteonda raditi? – upitao je Tesla.

– U tom slu~aju mora}ete daposlujete sa bankarima, po-{to ja vi{e ne}u biti gospo-dar situacije – odgovorio jeVestinghaus.

– A ako se odreknem ugovo-ra, Vi }ete spasti svoje dru-{tvo i zadràti upravu nadwime i mo}i }ete da produì-te rad na izvr{ewu plana damoj vi{efazni sistem stavitesvetu na raspolagawe – nasta-vio je Tesla.

– Uveren sam da je Va{ vi-{efazni sistem najve}i pro-nalazak na poqu elektricite-ta – odgovorio je Vestinghaus.

– Moj poku{aj da ga u~inimpristupa~nim svetu doveo me jedo sada{wih te{ko}a, ali ma{ta se desilo, ja i daqe name-ravam da nastavim izvo|ewemog prvobitnog plana i da uovu zemqu uvedem naizmeni~-nu struju. U@I^KA ELEKTRANA

Samo ~etiri godine posle podizawa ~uvene hidroelektranena Nijagari, u Uìcu je 12. jula 1900. pu{tena u rad prva elek-tri~na centrala u Srbiji, u kojoj su primeweni Teslini principiproizvodwe i prenosa elektri~ne energije. înile su je dve tur-bine od po 50 KS, cevovodi za dovod vode do turbina, dva genera-tora od po 33 KW i tabla sa instrumentima. Nabavqen je i mate-rijal (razvodna mreà) za instalirawe 400 sijalica, koje su togjulskog predve~erja zasijale svom snagom, tako da su onda{wi hro-ni~ari zabeleìli kako je ”uì~ko svetlo lep{e od beogradskog”.

Uì~ka elektrana je obnovqena pre {est godina. Wena mak-simalna snaga pri punom dotoku vode sa reke \etine je oko 260KW, {to je dovoqno za jedan gradski kvart. Me|utim, ona ima ve-}u vrednost kao muzejski i turisti~ki objekat, koji kazuje o Srbi-ji kao modernoj dràvi, budu}i da je jo{ u to doba imala znawa isredstava da prati razvijen svet.

U slede}em broju: PIONIR GLOBALNE

CIVILIZACIJE

Bez Teslinih izuma vizijasavremenog ratovawa bila bi druga~ija

77

6. maj 1830.Na \ur|evdan 1830. nahijske stare{ine odabrale su mladi}e poposebnim kriterijumima i poslali ih na obuku u Poàrevac. Po-sle obuke i polagawa zakletve, knez Milo{ ih je uzeo za svojeli~no obezbe|ewe i nazvao ih Gvardija. Nare|ewem na~elnikaGeneral{taba iz 1994. taj datum odre|en je za Dan Gardijske mo-torizovane brigade.

7. maj 1945.Na~elnik Operativnog ode-qewa Vrhovne komande Ver-mahta potpisao je bezuslovnukapitulaciju nema~kih oru-ànih snaga. Kapitulacija jeobjavqena sutradan, a zva-ni~no ratifikovana u Berli-nu 9. maja.

10. maj 1940.Nema~ke jedinice, bez objaverata, izvr{ile agresiju na Ho-landiju, Belgiju i Luksemburg.Predsednik Vlade Velike Bri-tanije Nevil êmberlen pod-neo je ostavku, a novu vladuobrazovao Vinston êr~il. Usvom ~uvenom obra}awu naro-du êr~il je rekao da moè damu obe}a samo ”Krv, znoj, `r-tve i suze”.

11. maj 1941.Grupa oficira, podoficira ivojnika biv{e Vojske Kraqevi-ne Jugoslavije, sa |eneral-{tabnim pukovnikom Dragoqu-bom Mihailovi}em na ~elu, do-lazi na Ravnu goru i, ne pri-znavaju}i potpisanu kapitula-ciju, odlu~uje da nastavi otporprotiv okupatora.

13. maj 1944.Odlukom vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza, u Drva-ru je formirano Odeqewe za{tite naroda (OZNA), kao organnarodnooslobodila~kog pokreta za za{titu naroda i jedinica oduticaja neprijateqa. 13. maj 1965.Uspostavqeni diplomatski odnosi izme|u SR Nema~ke i Izrae-la. Posle toga gotovo sve arapske zemqe prekidaju diplomatskeodnose sa SR Nema~kom.14. maj 1955.Potpisan Var{avski ugovor kao vojni odgovor zemaqa komuni-sti~kog bloka na formirawe Natoa. Ugovor je potpisalo osamsocijalisti~kih zemaqa: SSSR, Poqska, êhoslova~ka, Rumunija,Ma|arska, Nema~ka Demokratska Republika, Albanija i Bugar-ska. Ove dràve imale su 1963. pod zajedni~kom komandom 7,7miliona vojnika, 38.000 tenkova, 1.600 bombardera i 75 inter-kontinentalnih raketa.15. maj 1945.Jedinice Jugoslovenske armije uni{tile su posledwi organizo-vani otpor neprijateqa na jugoslovenskoj teritoriji. Time je naprostoru Jugoslavije zavr{en Drugi svetski rat.

Pripremio Miqan MILKI]

1. maj 1886.Toga dana {irom SAD odràno jeoko 5.000 {trajkova nezadovoqnihradnika koji su zahtevali osmo~a-sovno radno vreme. Tre}eg i ~etvr-tog maja u îkagu do{lo je do sukobaizme|u radnika i policije u kojimaje bilo i `rtava. U znak se}awa napoginule radnike na Prvom kongre-su Druge internacionale u Parizu1889. godine odlu~eno je da se 1.maj proglasi za me|unarodni pra-znik rada.1. (13) maj 1848.Po~ela rad Velika narodna skup{tina srpskog naroda u Srem-skim Karlovcima. Na Skup{tini je izglasano postojawe SrpskeVojvodine i progla{ena Srpska patrijar{ija. Za prvog patrijar-ha izabran je dotada{wi mitropolit Josip Raja~i}, a za svetov-nog vo|u srpskog naroda u Vojvodini austrougarski oficir, ponacionalnosti Srbin, Stevan [upqikac. 1. maj 1945.Po~etak Tr{}anske krize. Posle akcija u Julijskoj krajini, jedi-nice Jugoslovenske armije prodiru u Trst. To je izazvalo o{tarprotest zapadnih sila koje su od Jugoslavije zahtevale da povu~esvoje trupe iz Trsta. Konfrontacija koja je pretila da izazoveoruàni sukob prekinuta je Vojnim sporazumom predstavnikaSAD, Velike Britanije i Jugoslavije, potpisanim u Beogradu 9. ju-na te godine. 1. maj 1960.U dubini teritorije SSSR-a, kod Sverdlovska, raketnim siste-mom “dvina“, oboren je ameri~ki izvi|a~ki avion “lokid U-2“. Taletelica, posebno konstruisana i opremqena za {pijunske misi-je, letela je na velikim visinama van dometa dotada{wih sovjet-skih raketa i aviona. Pilot je uhva}en i osu|en, a doga|aj je iza-zvao me|unarodni incident.1. maj 2004.Deset novih dràva postale su punopravne ~lanice Evropske uni-je. Ovo predstavqa najve}e pro{irewe Unije koja danas ima 25~lanica.

4. maj 1980.Umro predsednik SFRJ i vo|a jugo-slovenskih komunista Josip BrozTito.

5. maj 1919.Uru~ivawem mirovnih uslova nema~koj delegaciji, zavr{ena jeVersajska mirovna konferencija. Stroge odredbe mirovnog ugo-vora doìvqene su u nema~koj javnosti kao “versajski diktat” inosile su u sebi klicu budu}ih konflikata u Evropi.5. maj 1955.Savezna Republika Nema~ka stupila u punopravno ~lanstvo Na-toa.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

78

VERSKI PPRAZNICI1-15. maja

Pravoslavni3. maj – Prepodobni Josif Srpski, Sveti Nikolaj @i~ki 5. maj – Sve{tenomu~enik Platon Bawalu~ki6. maj – Sveti velikomu~enik Georgije – \ur|evdan8. maj – Sveti apostol i jevan|elist Marko - Markovdan10. maj – Spaqivawe mo{tiju sv. Save naVra~aru12. maj – Sveti Vasilije Ostro{ki ûdotvorac14. maj – Sveti prorok Jeremija

Jevrejski3. maj - Jom aacmaut

Sveti Vasilije Ostro{kiro|en je u hercegova~komPopovom Selu, od jedno-stavnih i blagorodnih rodi-teqa koji su ga vaspitavaliu pobo`nom duhu. Odmalenaje bio ispuwen qubavquprema Crkvi i veri pravo-slavnoj, a kada je odrastaoi oti{ao u manastir Uspe-nija Bogorodice veoma brzo

se pro~uo zbog svog ozbiqnog i podvi`ni~kog ìvota.Docnije je izabran i posve}an za episkopa zahumskog iskenderijskog. Kao arhijerej ìveo je u manastiru Tvr-do{u, a zatim, kad su ga Turci razorili, preselio se uOstrog, gde je nastavio svoj strogi podvi`ni~ki, u Boguoplemeweni ìvot, posve}en brizi za svoje vernike.

Umro je u 16. veku, a wegove ~udotvorne i celob-ne mo{ti ~uvaju se do dana{wih dana. U wihovu mo} is-ceqewa i utehe veruju i hri{}ani i muslimani.

Jeste li ikada bili sre}ni bez osmeha, a da jedno drugome uz osmehniste rekli ”da”? Tim pre, ne ~ini nas svaki osmeh sre}nijima...Treba samo izgovoriti re~ ”osmeh” i svi odmah zami{qaju drago,susretqivo lice, sa neizre~enim, ali podrazumevaju}im izrazomzdrave dobronamernosti. Osmeh je iskra sre}e – za sebe i za

druge. On je vaàn jer dopu{ta malo olak{awa, utehe, a mo`da je, ~ak,i put prema qubavi... Katkad je odista tako. Ali, ni izbliza uvek.

Osmeh ”titra” ne samo kraj usta; on ”titra” na celom licu, po-sebno u o~ima iz kojih zra~i. Kada se osmehuje{ jedino ustima, a o~iostaju ozbiqne ili sle|ene, ostalima postaje nekako neugodno, ~ak i gad-no. Kada se osmehuju samo o~i, mi se neretko nasla|ujemo jednim skrive-nim, suzdrànim humorom. Mrtvi, sa sklopqenim o~ima, osmehuju se je-dva-jedva – izraàvaju}i, za wih zajedni~ko, blaèno uspokojewe.

Zato, osmeh nije jednostavan i ne govori uvek o sre}i. Postoje,moè se re}i, bezbroj na~ina osmehivawa. Treba samo, na primer,uzeti u obzir ono {to preovladava u osmehu – da li se, recimo, osme-hujemo zbog svog dobrog zdravqa ili zbog simpatija prema drugome.Sopstveno zdravqe stavqa akcenat na voqeno ”ja” onoga ko se osmehu-je: takav osmeh podrazumeva samoga sebe: stvari kod takvog ~oveka idutoliko dobro da se on ose}a ugodno. Simpatija, naprotiv, stavqa ak-cenat na odnos prema drugome: tada osmeh podrazumeva ”tebe”, bli-`wega svog.

”Osmeh zbog ja”, naj~e{}e je samodovoqan, odbijaju}i, nesrda~ani nesimpati~an. On moè da bude u potpunosti de~je naivan, i da zna~i:”Ja sam zdrav, i fino mi je, i {ta me briga i druge”. Ili da bude samodo-voqan: ”Sve je, u meni i na meni, blistavo”. Ili, vi{e od toga, zanosani visokoparan: ”[ta, neko se usu|uje da uporedi sebe sa mnom?” Ili –prezriv: ”Zar ste i vi, bi}a niè vrste, ovde?” Moè da bude razo~a-ran, uvre|en itd. I kada se ta uvredqiva, prezriva ironija uperi pro-tiv ”vrhova”, ona postaje sarkasti~na i bogohulna; ”oni, tamo, gore”,ili ”onaj, tamo, na nebesima”, Proèt pritajenom zlobom, seju}i crnezrake mr`we, zavisti, neutopqenog ose}awa osvete, osmeh postaje in-fernalan i satanski – gr~evita grimasa jednog samoboèwa koje nije po-{lo za rukom... Dakle, samopotvrdni osmeh ”dobrog zdravqa” nije pove-zan sa srda~nom dobronamerno{}u, ve} se, zbog primitivnog egoizma,survava u Ad, da bi se osmehivao ~ak i iz Ada....

”Osmeh upu}en tebi”, naprotiv, jeste osmeh srda~ne simpatije usvim svojim nijansama, od naivno-ose}ajne pobude do, onostranim sve-tom nadahnute, ̀ rtvene, duhovne qubavi, koja se iz daqine sme{i never-noj qubavi, èle}i joj sre}u. Postoji osmeh mudre skromnosti: ”Ja sam –cvet u vrtu”, i osmeh bestidne nasrtqivosti. Postoji osmeh drskog koket-stva i osmeh svete tajne; upitni osmeh uni{tavaju}e tuge, probu|ene qu-bomore, opro{taja, utehe, zahvalnosti. Postoji osmeh blaènog prosve-tqewa i osmeh sre}ne matere. Postoje slu~ajevi kada obogaqeno licespasava osmeh i slu~ajevi kada osmeh izobli~ava i kompromituje i naj-lep{e lice. U celini – postoji neiscrpni broj izraza.

Ali, istinski osmeh uvek je izazvan potpuno konkretnim uslovi-ma. Osmeh je – izraz, diktiran ose}awem ”da”, i to ”da” mora da svetliu svojoj potpunosti, ìvo i iskreno. Neiskren osmeh – uvek je fal{ i od-bojan: on je iznutra otrovan i sjalovqen odre~nim ”ne”. Pravi osmeh,me|utim, mora da bude punovaàn, i to kako spoqa, svetle}i na licu, ta-ko i iznutra – zra~e}i u du{i. Javnost i iskrenost sazdaju du{evnu pri-jatnost osmeha. ̂ ovek u svom osmehu mora o~uvati jednu gotovo de~ju otvo-renost, pona{ati se ~ista srca i slobodno. Samo tada osmeh postaje”~edo srca” i deluje o~arqivo. Tada se od ~oveka prema drugom ~ovekupruà svetla, laka nit; odjednom nikne uzajamna simpatija du{a, a u onojmeri u kojoj osmeh postaje sve srda~niji i ne`niji – ra|aju se prijateq-stvo i qubav.

Takav osmeh moè i istinski postati oru|e Boga na zemqi.Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”, Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

osmeh

JOM AACMAUTDan progla{ewa nezavisnosti dràve Izrael

14. maj 1948. godine (5. ijar 5708) slavi se u Izrae-lu kao dràvni, a u jevrejskim zajednicama u svetu,kao nacionalni praznik. Poveqa o nezavisnosti pro-klamuje slobodu useqavawa Jevreja iz svih zemaqa,unapre|ewe razvoja Izraela za dobro svih wegovihìteqa, principe slobode, pravde i mira u duhu je-vrejskih proroka, punu socijalnu i politi~ku ravno-pravnost svih izraelskih gra|ana bez obzira na ve-ru, rasu i pol, slobodu verispovesti, savesti, obra-zovawa…

1. maj 2006.

DUHOVNOST

ÛDOTVORAC

79

P

KAD ATLETIKAZAPALI GRAD

osle nekoliko godina stagnacije, po~eo sam ponovo ozbiqno da treniram i na-dam se da }u sutra istr~ati vreme koje je pribli`no mojim najboqim rezultati-ma, {to je boqe od dosada{weg rekorda beogradske staze. Osim toga, nedavnosam se oènio pa se nadam da }e mi sada stvari krenuti naboqe - rekao je uzsme{ak Kenijac Xafet Kozgei na konferenciji za novinare odrànoj

dan uo~i 19. beogradskog ”Banca Intesa“ maratona, predvidev{i svoj trijumf na tomnajve}em atletskom doga|aju u na{oj zemqi.

Istr~av{i 42 kilometra i 195 metara za 2:10:54, tridesetosmogodi{wi XafetKozgei postigao je novi rekord staze popraviv{i dosada{wi najboqi rezultat (koji jeiznosio 2:12:10) za minut i {esnaest sekundi. I drugoplasirani na Beogradskom mara-tonu, tako|e Kenijac, Festus Kijoko Kikumu tr~ao je boqe od dosada{weg rekorda mara-tona i na ciq stigao za 2:11:30, dok je tre}e mesto pripalo jo{ jednom Kenijcu, RubenuMutumvi, koji je zavr{io trku za 2:13:31.

U ènskoj konkurenciji pobedila je Beloruskiwa Galina Karna{evi~ rezulta-tom 2:34:35. Pobedu joj je donelo iskustvo ste~eno na skoro dvadeset maratonskihtrka na kojima je u~estvovala do sada, po{to je na polovini staze zaostajala za Ke-nijkom êmokil îlapong minut i 20 sekundi. Ipak, îlapongova, kojoj je ovo bilaprva trka van Kenije, izgubila je vo|stvo na 30. kilometru i na kraju u ciq u{ladruga sa vremenom 2:36:10. Etiopqanka Adene~ Bejen je bila tre}a postigav{i re-zultat 2:41:12.

Galina Karna{evi~, koja je li~ni rekord postigla u jednoj od najja~ih maraton-skih trka svih vremena, odrànoj pro{le godine na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju(2:27:24), novinarima je rekla da je mislila da }e da ostvari boqi rezultat, ali suje u tome omeli spoqa{wi faktori.

”Trka je odlu~ena na 30. kilometru kada sam videla da stièm devojku koja je svevreme tr~ala ispred mene i tada sam znala da }u imati dovoqno snage da prva stignemna ciq“, rekla je Karna{evi~eva.

Takmi~arka iz SAD, Di Nazaro pro{la je kroz ciq kao ~etvrta (2:41:35), dokje peta bila Marijana Luki} iz Srbije i Crne Gore koja je rezultatom 2:42:41 po-pravila li~ni rekord za dvadesetak sekundi. Woj je pripala i titula prvakiwe Bal-kana, a smatra da bi postigla boqi rezultat da ve}i deo staze nije tr~ala sama.

Pobedniku maratona u mu{koj konkurenciji pripa{}e 8.000 evra za pobedu ijo{ 3.000 kao nagrada za obarawe rekorda staze. Drugoplasirani }e dobiti 5.000evra, tre}eplasirani 3.000, ~etvrtoplasirani 2.000, petoplasirani 1.500, a {e-stoplasirani 1.000 evra. U ènskoj konkurenciji, pobednici maratona pripala jenagrada od 6.000 evra, drugoplasiranoj 4.000, tre}eplasiranoj 2.500, ~etvrtopla-siranoj 2.000, petoplasiranoj 1.500, a {estoplasiranoj 1.000 evra.

REGIONALNO VOJNO PRVENSTVO

U sklopu 19. beogradskog ”Banca intesa“ maratona odràno je i Drugo regio-nalno vojno prvenstvo u maratonu na kome su u~estvovali pripadnici oruànih sna-ga Albanije, Poqske, Slovenije, Turske, Makedonije i Srbije i Crne Gore. Sve eki-pe, osim makedonske, imale su ~etiri trka~a, a rezultati najboqe trojice bodovalisu se za ekipni plasman.

Kenijski atleti~ar Xafet Kosgeipostavio je novi rekord Beogradskogmaratona po{to je 42 kilometra i195 metara pretr~ao za dva sata, deset minuta i 54 sekunde. U ènskoj konkurenciji trijumfovala je Beloruskiwa Galina Karna{evi~, dok je pobednik Drugog regionalnogvojnog prvenstva Poqak AdamDrazinski. Promoter ovogodi{wegmaratona bio je najboqi atleti~ar20. veka Karl Luis.

Osmeh posle novog rekorda, Xafet Kosgei prolazi kroz ciq

SPORT

1. maj 2006.

U takmi~arskom pogledu, najve}i favoriti, koji su i opravdalio~ekivawa, bili su pripadnici oruànih snaga Poqske. Kao i pro-{le godine, oni su trijumfovali u pojedina~noj i u ekipnoj konkuren-ciji. Tako je prvo mesto osvojio Adam Drazinski iz Poqske rezulta-tom 2:24:18. Drugi je bio Miroslav Plango, tako|e iz Poqske,2:25:00, dok je tre}e mesto zauzeo Mustava Joldar iz Turske koji jestigao na ciq za 2:27:46. Ekipno, prvi su bili Poqaci, drugi Turci,tre}i Slovenci, dok su ~etvrto mesto zauzeli predstavnici VojskeSrbije i Crne Gore. U na{oj ekipi na{li su se major Dragan Todo-rov, kapetan prve klase Nenad Milosavqevi}, stariji vodnik prveklase Jovi{a Markovi} i desetar po ugovoru Goran êgar.

Na otvarawu druge zvani~ne me|unarodne vojne sportske mani-festacije, koju organizuje na{a zemqa od u~lawewa u Me|unarodnisavet za vojne sportove (CISM), takmi~are i {efove delegacija, ali isve goste na Vojnoj akademiji pozdravila je u ime Ministarstva od-brane i Vojske SCG Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik mini-stra odbrane za politiku odbrane. Tom prilikom ona je takmi~arimapoèlela da trka protekne u sportskoj atmosferi i fer borbi i po-ru~ila da }e, bez obzira na to {to }e se na pobedni~ko postoqe po-peti trenutno najspremniji, pobediti svi koji zavr{e trku, jer nastazi dugoj 42 kilometra i 195 metara ne moè biti poraènih.

Najboqe plasirani doma}i maratonac na Beogradskom marato-nu, koji je zauzeo {esto mesto na Drugom regionalnom vojnom prven-stvu, bio je desetar po ugovoru Goran êgar (2:38:29). Za ”Odbranu“on kaè da je do 35. kilometra i{ao jako dobro. ”Me|utim, kako ve}nedequ dana imam problema sa zadwom loòm, vi ste prvi kome topriznajem, posledwih sedam kilometara trke uhvatili su me jaki gr-~evi tako da sam se borio sa sopstvenim granicama izdr`qivostikako bih zavr{io trku.“ Ipak, Goran je i ove godine, dodu{e na ne-zvani~nom dràvnom prvenstvu, odbranio titulu prvaka.

Ne ba{ idealni vremenski uslovi, temperatura je za vreme tr-ke porasla sa deset na petnaest stepeni, oteàli su tr~awe i naju-spe{nijem vojnom takmi~aru Adamu Drazinskom. On za na{ list kaèda je do pola trke sve bilo u redu, da bi mu drugu polovinu noge po-stale te{ke.

“Posle pola trke uvideo sam da ne mogu da se borim za neko odprva tri mesta u ukupnom plasmanu na maratonu, tako da sam se kon-centrisao na osvajawe zlata u vojnom maratonu i sve se dobro zavr-{ilo. Konkurencija je bila veoma jaka, Kenijci su bili odli~ni, takoda kada su krenuli napred, nisam mogao da ih pratim.”

Kolege na{ih maratonaca iz Poqske, ali i drugih zemaqa, nisumogli da veruju kada su ~uli da na{i vojni sportisti treniraju tekpo{to obave sve svoje vojni~ke du`nosti. Za informaciju da je Goranêgar samo dva dana posle maratona, jo{ nedovoqno oporavqen, de-ùrao, verovatno bi mislili da je samo {ala. Zbog toga rezultatina{ih maratonaca dobijaju posebno na vrednosti.

Progla{ewe ekipnih pobednika Drugog regionalnog vojnog prvenstva

Adam Drazinski, najboqi vojni maratonac

Radost pobede podelili su Marijana Luki} i Goran êgar

KARL LUIS – PROMOTER MARATONA

Prvi put Karl Luis je trebalo da do|e u Beograd 1991. godinena miting “Sudar zvezda” koji je pripremao Beogradski maraton, alizbog po~etka oruànih sukoba na ovim prostorima, planirane atlet-ske igre nisu odràne. Ni drugi poku{aj Beogradskog maratona da do-vede najve}u atletsku zvezdu u Beograd nije uspeo. Zbog sankcija premaJugoslaviji, Luis nije mogao da kao promoter do|e na 13. beogradskiSoko [tark maraton. Ipak, spot sa wegovim pozivom i porukom “Vi-dimo se na Terazijama” doveo je te godine na tri trke maratonskogprograma, uprkos ki{i, dosad nenadma{en broj od vi{e od 40.000u~esnika. Kona~no, ove godine, na Terazijama mogli smo da vidimo ~o-veka koga je Svetska atletska federacija (IAAF) 1999. godine progla-sila najboqim atleti~arem 20. veka, Frederika Karltona Luisa.

Karl Luis se susreo sa predstavnicima medija na konferencijiza novinare u Skup{tini grada, dan pre odràvawa maratona. Tomprilikom on je rekao da je maraton sam po sebi zna~ajan doga|aj kojipovezuje wegove u~esnike sa {irokom strukturom qudi koja je anga-òvana na organizaciji te sportske manifestacije ali i sa celokup-nom zajednicom.

“Posebno je lepo videti da su i deca ukqu~ena u taj sportski do-ga|aj po{to }e ona svake godine iznova da privuku jo{ vi{e qudi.Zbog toga sam uveren da }e ovaj projekat samo nastaviti da raste uva{oj zemqi”, rekao je Luis.

Na pitawe novinara da li }e i sam jednom tr~ati maraton, KarlLuis je odgovorio da je i vo`wa automobilom 42 kilometra duga, akamoli tr~awe. On je rekao i da je do sada najduè xogirao desetakkilometara, ali i da tr~awe maratona nije pitawe rezultata ve} unu-tra{weg izazova svakog ~oveka. Zbog toga “ne}u se takmi~iti u mara-tonu, po{to se moj takmi~arski duh izgubio kada sam se pre devet go-dina povukao iz profesionalnog sporta, ali ne iskqu~ujem da }u jed-nog dana da tr~im kako bih ispitao granice sopstvene izdr`qivosti”.

A koji su to najupe~atqiviji trenuci u wegovoj karijeri? “Najradije se se}am osvojene prve i posledwe olimpijske medaqe.Zbog ~ega posledwe? Kada sam se opra{tao od profesionalnog ba-vqewa sportom na Igrama u Atlanti 1996. godine znao sam da sam uatletici postigao sve {to sam mogao, tako da sam se povukao potpunoispuwen i kasnije vi{e nisam imao potrebu ni èqu da se takmi~im.Posle toga bile su mi potrebne dve godine da se odmorim, a potomsam po~eo da se angaùjem u svojoj fondaciji koja se bavi sportskimobrazovawem dece i omladine”, rekao je Karl Luis.Na pitawe kako da unapredimo atletiku u na{oj zemqi on je odgovo-rio da na deset miliona qudi mora da postoji bar jedno dete u komeleì talenat dobrog, perspektivnog sprintera.

“Izazivam vas da da na|ete takvo dete. Dovedite ga u moj cen-tar da radi po na{em programu i garantujem vam da }e postati vr-hunski sprinter. Posle, to }e zapaliti celu zemqu za atletikom.”

Sawa SAVI]Snimili Zvonko PERGE i Darimir BANDA

S

ODR@ANO SPORTSKO PRVENSTVOVOJNE AKADEMIJE

POLO@EN JO[ JEDAN ISPITNajboqi takmi~ar prvenstva bio jestudent Sr|an \uri} sa Odseka KoV. Uekipnom plasmanu, najuspe{nija je bilaekipa Odseka KoV, drugo mesto je zauzelaekipa Odseka VS i PVO dok je tre}abila ekipa Odseka Logistike.

portsko prvenstvo Vojne akademije 2006. odràno je od 14.do 16. aprila na sportskim terenima te ustanove. Progra-mom prvenstva ove godine obuhva}ena su takmi~ewa u vojnomvi{eboju (savla|ivawe pe{adijskih prepreka, bacawe bombe

u metu, ga|awe iz automatske pu{ke, kros na 2.000 metara i pliva-we na sto metara slobodno), streqa{tvu (ga|awe iz vojni~kog pi-{toqa i iz automatske pu{ke), orijentiringu, atletici, odbojci ixudou. Na wemu su u~estvovala 204 takmi~ara iz ekipa odseka KoV,VS i PVO, Mornarice, Logistike i Vojne gimnazije.

Posle trodnevnih nadmetawa na sportskim borili{tima, uekipnom plasmanu, za koji su bodovane sve sportske grane sem xuda,najuspe{nija je bila ekipa Odseka KoV koja je sakupila jednak brojbodova (33,5) kao i drugoplasirana ekipa Odseka VS i PVO, ali jebila boqe rangirana u pojedinim sportskim granama, dok je tre}emesto zauzela ekipa Odseka Logistike (24,5). ̂ etvrta je bila ekipaVojne gimnazije (18,5), dok je peta bila ekipa Odseka Mornarice(10). Najuspe{niji takmi~ar ovogodi{weg sportskog prvenstva Vojneakademije bio je student Sr|an \uri} sa Odseka KoV koji je, izme|uostalih rezultata, zauzeo prvo mesto u vojnom vi{eboju.

Zatvaraju}i sportsko prvenstvo, na~elnik Vojne akademije ge-neral-major Vidosav Kova~evi}, ~estitao je pobednicima na pla-smanu i svim ostalim takmi~arima na u~e{}u, istakav{i da jeSportsko prvenstvo Vojne akademije ostvarilo zacrtani ciq:

”Provereni asovi iz sastava Vojne gimnazije i Akademije potvr-dili su svoja sportska ume}a, a pojavili su se i novi momci koji su na-javili da }e u narednom periodu nastaviti uspe{nu sportsku tradici-ju Vojne akademije, ne samo u okviru Vojske ve} i u Beogradu i Srbiji.

Zadovoqni smo ukupnom organizacijom prvenstva i rezultati-ma koje ste postigli, a kako i ne bismo kada imate ne samo u Vojscive} i {ire najboqu materijalnu sportsku bazu, kabinete, sportsketerene i odli~ne profesore. Sve to ~ini plodno tlo koje nam ga-rantuje da u narednom periodu moèmo da o~ekujemo jo{ boqe re-zultate“, poru~io je general Kova~evi} u~esnicima Sportskog pr-venstva Vojne akademije. On je tako|e podsetio da predstoji jo{ je-dan zna~ajan zadatak – Regionalno vojno prvenstvo u maratonu uokviru Beogradskog maratona, na kome }e Vojna akademija i VojskaSrbije i Crne Gore polagati zna~ajan me|unarodni ispit.

S. S.Snimila R. TOMI]

82 1. maj 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Naknada za {kolovawe, 2. Bolesnici od paralize, 3. Pribori, oru|a,4. Muzi~ko slovo, 5. Mu{ko ime, ]irilo, 6. Melodija, napev, 7. Sestra,seja, 8. Jelena ili Helena odmila, 9. Nota solmizacije, 10. Dozvola zaulazak u luku, naro~ito ako je la|a iz oblasti gde vlada zaraza, 11. Biv{itamnoputi ko{arka{ vi{e evropskih timova, Dejvid, 12. Anti~ki grad naPeloponezu, 13. Upitna zamenica, 14. Mesto kraj Prespanskog jezera, 15.Belokos, 16. Dvocifren broj iz ~etvrte desetice, 17. Ista slova, 19. Do-trajala stvar, starudija, 21. Grad u Pakistanu (2.slovo: k), 22. Vrsta raki-je, 24. K}i belca i mulatkiwe (1.slovo: k), 25. Koja je istog imena, 27. Po-liti~ka stranka, 28. Simbol radijuma, 30. Na mlitav na~in, 31. Modrica,32. Skora{wi, 34. Kow (pesn.), 35. Hranqiv, 36. Ostrvske kopnene povr-{ine, 38. Li~nost iz gr~ke mitologije, Troj, Trois, 39. Obi~an vojnik, bez~ina, 40. Dràva drevnih Eginaca, 42. Grad u Ma|arskoj, 43. Italijanskiglumac, Franko, 44. Kraq basnoslovnog bogatstva (mit.), 46. Urlik, rika,47. Ime nema~kog reìsera Vendersa, 48. Upi{ite: k, n, 49. Auto-oznakaza Suboticu.

VODORAVNO:18. Potpuno nepoznate stvari (fig.), 19. Pri~e{}a, pri~e{}ivawa, 20. Sma-wivawe teìne robe zbog transporta ili prerade, 21. Ime glumice Papas,22. Nekonstruktivni kriti~ari, zajedqivci, 23. Ve{tina oratora, besedni-{tvo, 24. Sisari koji se hrane mravima, 26. Luka, grad i pokrajina u Siri-ji, 27. Ruski pisac, osniva~ ruskog klasicizma, Anton Dimitrijevi~, 28. Upi-{ite: d, i, 29. Rastavna sveza, 30. A`daja, neman, 31. Mesto na Bra~u, Po-stire, 32. Starogr~ki bog rata (mit.), 33. Upi{ite: r, i, 34. Me{ovita radnaorganizacija (skr.), 35. Vrsta mirisne smole biqnog porekla, 36. Brodskaoprema, jedriqe, 37. Prevod Biblije na latinski jezik, 38. Papir, 39. Mu-{ko ili ̀ ensko ime odmila (Oliver, Olivera), 40. Drugi i ~etvrti samogla-snik, 41. Kon~i}i, 42. Barska biqka, trska, 43. Oznaka na elektri~nim apa-ratima da su radio-frekvencijske smetwe otklowene, 44. Engleski slikar,Vilijam, 45. Upi{ite: a, ~, 46. Vladavina tirana, strahovlada, 47. Bez tra-ga, 48. Velika pokrajina u [paniji, 49. Izvedravati se (o oblacima), 50.Mala sabqa krivaja, 51. Presan, 52. Generalni sekretar OUN, Kofi, 53.Makedonska kwièvnica, Olivera, 54. Na{ zvezdani sistem, Mle~ni put.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJADAMA IZ

KOM[ILUKAA. Stefanova - P. Nikoli}

Vajk an Ze, 2005.1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 c5 4.Sf3Pored toga {to je svetski {am-

pion Topalov iz Bugarske, i svetskaprvakiwa Antoaneta Stefanova jeiz na{eg kom{iluka. Svetskim {am-pionkama se automatski priznaje imu{ka velemajstorska titula, aliova simpati~na Bugarka èli vi{e-da mu{kom rodu dokaè da, poredNone Gaprinda{vili, Maje îbur-danidze i Judit Polgar – i ona mo-è ravnopravno da se bori sa mu-{karcima. @rtva je bio bosansko-hercegova~ki velemajstor PredragNikoli}. Doìveo je pravi pravca-ti slom, takore}i u minijaturi! Asve je po~elo mirno, svojim drugimpotezom u{lo se u poznate vode En-gleske partije.

4…cd4 5.Sd4 Dc7 6.b3 e5 7.Sc2Dc6 8.Tg1 Lc5 9.Lg2 Db6 10.Le3 d6

”Rupa” u crnoj poziciji na d6 jeo~igledna slabost.

11.Sc3 0-0 12.Dd2 Sc6 13.0-0-0Td8 14.Lg5 Lb4 15.Sb4 Sb4 16.Kb2

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O:d

vodi

nark

a, {

qak

avic

a, V

u-ka

novi

}, k

e, p

oziv

ar, a

n, K

okan

, vos

koli

k, R

a, D

ej, z

ar, m

iste

rija

, SP,

Ena

kit,

port

orik

a, o

ks, s

enet

, Man

xuri

ja, a

tak,

E~k

a, p

asti

rica

, dra

gi, t

ao, v

o{ta

ni-

ca, p

revo

j, O

R, t

este

nina

, Era

, ade

, sa,

o{

tari

ja, O

limp

, iz,

apo

rter

, SA,

trim

aran

i, m

emoa

rist

, zla

toti

sak.

ZanimqivostiGENIJALNI FILIDOR

Francuski {ahista AndreFransoa Deniken Filidor, naj-ja~i svetski igra~ 18. veka, bioje drugo dete od druge ène, 50godina mla|e od oca, koji je biokraqev bibliotekar i imaodvadesetoro dece. Kao dete od{est godina svirao je u dvor-skom orkestru, a u {ahu pobe|i-vao sve od reda sa pe{akom fo-re i kada je imao 69 godina.

VRSTE [AHAU kwizi ”30 godina [K @upa

1973-2003” (Aleksandrovac,2003), autor Svetomir D. Tomi}”podelio” je {ah na kafanski,magacinski, kancelarijski iparkovni.

Da je kwigu napisao neki pro-fesionalni vojnik, svakako bitome dodao i - terenski {ah.

Me|utim, pisac uop{te nijespomenuo turnirski {ah!

Le6 17.Lf6 gf6 18.Dh6 d5 19.Ld5Sd5 20.cd5 Lf5 21.g4

KOMBINACIJAEspig - ôm

Viqnus, 1978.

Beli: Kg2, Tc1, Td1, La3, Sb6, Sc3,a2, b3, e2, f2, g3, h3Crni: Kf8, Ta7, Tc7, Le7, Sc5, Se8,a6, d5, e6, f7, g7, h7Beli na potezu.1.Scd5! ed5 2.Sd5 Se6Na 2…Ld6 3.Sc7 Tc7 4.Td6! Sd6

5.Tc5 sa odlukom 3.Tc7! S8c7Na 3…Tc7 4.Se7 Te7 5.Td7 sa

odlukom.4.Se71:0

Beli: Kb2, Dh6, Td1, Tg1, Sc3, a2, b3,d5, e2, f2, g4, h2Crni: Kg8, Db6, Ta8, Td8, Lf5, a7,b7, e5, f6, f7, h721…Lg6 22.h4 Tac8 23.h5 Lc2

24.g51:0

REKLI SU...

Nije sve u pobedi, ali poraz jeni{ta.

E. Mednis

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

N ARUX B E N I CANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.080,00 dinara.Kwige }u platiti (zaokruìti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu. Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa. Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)JMBG ________________________________________________________________Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KI

CENTAR11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJEmonografiju

63. padobranske

brigade

diza

jn

a.

{ve

di}

Autori oficirske sabqe preko 10 godina u kontinuitetupo{tovaocima tradicije obezbe|uju obele`je ~asnog oficirskog poziva

Standard i kvalitet oficirskesabqe garantuje „Status Stil”11080 Zemun, ul. Gradski park 2/ÁÁÁ-102

Tel: +381 (0)11 377-15-22; + 381 (0)11 377-15-13Mob.: +381 (0)64 617-19-22E-mail: [email protected]: www.statusstil. com

NARUXBENICANaru~ujem:

* pozla~enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00 kom. ____

* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00 kom. ____

* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00 kom. ____

u 15 jednakih rata

Ime i prezime: ____________________________________________

în __________________ V. P. i mesto _______________________

Adresa stanovawa naru~ioca: _______________________________

JMBG: ________________ Broj l. k. __________________________

Kontakt telefon: _________________

Datum ____________________ Potpis ________________________

Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:

”STATUS STIL”, Gradski park 2, 11080 ZEMUN

Sa tradicionalnom sabqom

postanite

OFICIR SA STILOM

Sa tradicionalnom sabqom

postanite

OFICIR SA STILOM

Sabqu

M. 1895/1995

moète kupiti za

33.000,00 dinara

15 jednakih rata

• isporuka odmah po potpisivawu ugovora

Documents

EMOCIJE SU JEDNO, REALNOST DRUGO - МЕДИЈА ... Odbrana.pdfBroj li~ne karte ..... izdate u MUP ..... Ulica i broj ..... Mesto i broj po{te ..... Telefon ..... Dakle, nova stara