EMITORglasilo Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić iz Beograda . april 2014 * broj 486 + XXXIV

=GOF’NN HUPADGH CTHULHU

EMITORglasilo Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beogradaapril 2014 • broj 486 • XXXIV

Z A O V O Z L O D E L O O D G O V O R N I :urednik: Miloš Cvetković • priprema: Žarko Milićević naslovnica: Dragan Paunović, www.draganpaunovic.com;portret HFLa: Ana (Milojković) Omikontakt: lazarkomarcic@yahoo.com • www.lazarkomarcic.org društveno se mrestimo via • facebook.com/lazar.komarcic • twitter: @emitØrISSN 1451-995X Štampano kod gazda-Perše [Skripta Internacional], Beograd

*GOF’NN HUPADGH CTHULHU!DA GON, BOG SR BADe jan Og nja no vić . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

PRO CEPSa nja Pa vo še vić Ali sa . . . . . . . . . . . . . . 8

U DU BI NA MAGo ran Se ge di nac . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

SO NET O MOR SKOJ SA TVO RIIvan To mić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

DO LA ZAK AZA TO TAFi lip Ro go vić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

IZ ME ĐUNe nad Pa vlo vić . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

ĐA VO BEZ FIL TE RARa do slav Slav nić . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

SMRT MUSTAFA-AGE DAMUZIĆAMiloš Petrik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

SE LO PLE SA ČARe lja An to nić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

BE SA NOSTDu šan Ko vi ja nić . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

DA NIĆ KI UŽASMi loš Pe trik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

STI GIJ SKA KOBTa nja B. Tr ku lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

BA LA BANMar ko Tri vun če vić . . . . . . . . . . . . . . . 53

UŽAS BE LI NEDa mir Mi kloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

IlustracIje

Asterian . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Boris Radujko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Dejan Ognjanović . . . . . . . . . . . 5, 35, 49Ivan Tomić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Milivoj Kostić . . . . . . . . . . 23, 30, 56, 63Miroslav Lazović . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Nemanja Radovanović . . . . . . . . . . . . 64Relja Antonić . . . . . . . . . . . . . . . . . 39, 43Stefan Mrkonjić . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Vladimir Topalović . . . . . . . . . . . . . . . 10Zlata Milić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ω

REČ UREDNIKA

Emitor 486 predstavlja svojevrsni eksperi-ment. Na prvi pogled u pitanju je još jedan

tematski broj, a nakon Flaša Gordona, zom-bija i detektiva na red je došao i Hauard Fi-lips Lavkraft, odnosno njegovo delo. Ali ima tu nečeg višeg od puke dosetke i omaža. Broj te-matskih zbirki priča koje se dotiču Lavkrafto-vog zaveštanje poslednjih godina raste, a mnogi kvalitetni i poznati pisci nalaze se na spisku au-tora koji su osetili zov Ktulua. Izazov, zabava, inspiracija, opsesija… samo su neki od razloga zašto bi se današnji pisac horora ili naučne fan-tastike dohvatio tastature u nameri da napiše delo koje će, ako uspe, živeti dva života i ima-ti dva oca, i u kome će moći da uživaju ljubitelji Lavkraftove proze, ali i svi koji pre svega vole do-bru priču. Među koricama ovog Emitora nalazi se: 11 priča i 3 pesme (i to je deo eksperimenta). Neću posebno izdvajati autore; neki od njih će vam biti poznati, kao i njihova dela koja ste mo-gli i ranije da čitate, što na stranicama Emitora što negde drugde, ali neki od njih predstavljaju otkriće. Želim da verujem da je taj momenat ot-krića obostran, da su i sami autori otkrili u sebi nešto što ih je navelo da se okušaju u ovom ek-sperimentu, i da se na tome neće zaustaviti. I da će naredni pokušaj biti još uspeliji, a neka sledeća zbirka još obimnija i bogatija. Do tada, uživaj-te u novom Emitoru, u pričama, u pesmama, u ilustracijama, u ponorima ludila i interdimen-zionalnim pipcima koji pokušavaju da prodru u ovaj naš svet i učine ga mračnijim, sluzavijim i zanimljivijim nego što jeste.

Miloš Cvetković

Kao i do sad inbox Emitora je gladan priloga svih vrsta. Trebaju nam: priče, pe-sme, ilustracije, stripovi, prikazi svega što ste čitali/slušali/gledali/mirisali u prole-će, eseji, razmišljanja, trendovi, zezalice, preporuke za nabavljanje, preporuke za izbegavanje. Šaljite, kao i do sada, na mail lazarkomarcic@yahoo.com u nekom od standardnih formata, najbolje .doc ili .rtf.

3

DA GON, BOG SR BADe jan Og nja no vić

Ze le no zu ba to sun ce pro mo li lo se iza lju bi ča stih obla ka nad banj skim br dom ali

nje go vi zra ci je dva su se pro bi li kroz spek tral nu iz ma gli cu. Još uvek sam se pri vi ka vao na no vi kva li tet sve tla ko je mi je ju trom na vi ra lo kroz pro zor i či ni lo da ose ćam ka ko sam se iz jed nog sna sa mo pre se lio u dru gi, još go ri. Ti ho sam se obla čio pa ze ći da ne pro bu dim že nu ko ja je le ža-la po stran ce na dru goj stra ni kre ve ta i is pu šta la rav no mer no, gr le no kr klja nje. Ku ćom je ina če vla da la ne u o bi ča je na ti ši na, i ja se upi tah – ka ko je to mo gu će? Moj na kot bi tre ba lo da je uve li ko na no ga ma.

„De či ce“, us klik nuo sam opre zno. „Vre me je za ško lu!“

Ćer či ca se sa mo pro me ško lji la i okre nu la mi le đa.

„Ču je te li?“Si nak je po di gao gla vu, na mr štio se, otvo rio

jed no oko, i pro mr mljao: „Ća le, bre, da nas je Da-go nov dan: ne ide mo u ško lu“, a on da je i on za-bio gla vu u ja stuk i pro du žio da knja va.

Do đa vo la, po mi slio sam, ni ka ko da po pam-tim sve ove no ve pra zni ke. Tek on da mi si nu ju-če ra šnje oba ve šte nje u fir mi da će mo da nas ra di ti skra će no.

Kre nuo sam na zad niz hod nik, gde se sle dih u me stu: ka me ni je ba u lja lo stvo re nje sa ok to po id-nim hva talj ka ma na li cu i me du za sto umr še nim pip ci ma ra štr ka nim oko gla ve. Vri snuo sam – a on da shva tio da je to sa mo mo ja pro bu đe na že na sa ko zme tič kom ma skom od pi pa ka ho bot ni ce. Po di gla je ka me ni svo je bu nov ne, po lu o tvo re ne oči, i ma da je u hod ni ku bio po lu mrak, za kleo bih se da sam u nje nom po gle du ose tio no tu pre-zi ra.

„Ne moj opet da za bo ra viš: ve če ras ide mo u

Cr kvu“, re kla mi je i pro du ži la u ku pa ti lo. Čuo sam je ka ko se da na šo lju i po či nje da is pu šta bo-go hul ne zvu ke, te po žu rih da se uda ljim – ipak ne do volj no br zo da ne ču jem, ono stran vra ta, njen ur lik: „U po vrat ku ku pi lig nje!“

Ne što ka sni je, sta jao sam, kao i sva kog ju-tra, sa gru pi com ne volj ni ka na auto bu skoj

sta ni ci. Bi li su po gnu ti, zgr če ni u se be, pe sni ca du bo ko u dže po vi ma, vi li ca za bi je nih u pe še ve ka pu ta i jak ni. Či ta va sce na odi sa la je ne čim neo-bič nim, ali ni ka ko ni sam mo gao da pro nik nem

– či me? Tek ka da sam ušao u auto bus, u gla vi mi se for mi ra la sli ka da je, dok smo sta ja li na po lju, je di no me ni iz la zi la pa ra iz usta. Sme sta sam to ot pi sao kao be smi sli cu, pri vid ili lo še opa že nu/upam će nu sli ku. Osta li su si gur no di sa li na nos, ili su se na zi mi in ha li ra li sop stve nim mi ri si ma iz ka pu ta.

Br zo sam za bo ra vio na taj de talj i pri lju bio se uz pro zor, sre ćan što sam us peo da pro na đem me sto za se de nje. Bi lo je to, isti na, me sto od mah iz nad toč ka, ta ko da su mi sa vi je na ko le na bi la sko ro u vi si ni gru di, ali ta po za bi la je na ro či-to pri klad na at mos fe ri auto bu sa, u ko me je bi lo hlad ni je ne go na po lju. U ovom zgr če nom po lo-ža ju tre ba lo bi da ne što bo lje oču vam to ma lo sop stve ne to plo te. Već do na red ne sta ni ce zi mu vi še ni sam ose ćao.

Po ku ša vao sam da do sa du ru tin ske tra se uma njim po sma tra ju ći li ca sa put ni ka. Bi la su to is kr za na, iz no še na li ca; mno ga su lo še pri a nja la uz lo ba nje, i vi de lo se da nji ho vi vla sni ci ku bu re sa nji ho vom ani ma ci jom. Ima la su tek stu ru na lik vo šta noj, a po je di na su na ro či to pod se ća la na ko-žu vo do ze ma ca ili, čak, ri ba. Uglav nom su se dr-ža li po stra ni, ko li ko je to pro stor auto bu sa do-pu štao, i sa mo ret ki su me đu sob no ko mu ni ci ra li

4

krat kim la ve žom. Ne ki ma su se gla ve kla ti le u rit mu truc ka nja auto bu sa; nji ho va sa nji va li ca i ba le ko je su im ne na mer no cu ri le niz bra du pod-se ti še me na mo ju že nu ko ju sam ju tros sa slič nim iz ra zom osta vio da hr če na ja stu ku. Kao i obič-no, ona ni je ima la pro ble ma da br zo za spi: dok sam se ja na br zi nu spre mio, ona je već iza šla iz ku pa ti la i uto nu la u car stva s one stra ne sna, kao da ni je ni usta ja la. Ni je me ču la ka da sam iza šao.

Po čev od Be log Bro da na i đo še pu ste po lja ne ko je je kom bi na ci ja inja i la ga ne iz ma gli ce či ni-la ča rob ni jim ne go što ina če je su. Kod Me di ja ne se auto bus za u sta vio iz van sta ni ce. Za pi ljio sam kroz pro zor i shva tio da je vo zač za stao da pro-pu sti po vor ku lju di u cr nim odo ra ma i ka pu lja-ča ma ko ja se kre ta la iz po lu-sru še ne, vre me nom iz je de ne zgra de Elek tron ske in du stri je i u pra-voj, ne pre ki nu toj li ni ji pre la zi la auto-put idu ći ka an tič kim ru še vi na ma. Sva ki od ako li ta obe ma ru ka ma je ste zao po jed nu ve li ku upa lje nu sve ću i mu mlao ne ra zu mlji vi na pev či je su vi bra ci je do-pi ra le kroz mi stič nu be li nu, i či ni lo se da su ivi ce ve li ke po lja ne isto vre me no i rub sve ta ce log, dok su do sto jan stve na zvo na ne gde u da lji ni na ri ca la slo bod no u vi lin skom ete ru.

Kao da je i sâmo vre me na čas sta lo – a on da je, ka da je i po sled nju fi gu ru pro ce si je pro gu ta la be li na, auto bus na sta vio da klo pa ra ka drev nom, mi to vi ma po sed nu tom Na i su. Kod Će le-Ku le do če ka la nas je još jed na pro ce si ja. Ezo te rič-ni Kult Lo ba nje dr žao je svo ju ju tar nju slu žbu: sled be ni ci be hu po sed nu ti u krug oko zi do va sa ko jih su se ke zi le dav no od ra ne i ošu re ne lo ba nje. Tek po ne ki ka men vi rio je iz tla i pod se ćao da je ne ka da na ka rad na ku ći ca skri va la od sve ta po-gle de iz du bi na tih bez vre me nih du plji. Po ja nje ver ni ka ima lo je u se bi ču dan spoj pra vo slav nog i pa gan skog. U pro pi sa nom tre nut ku žrec po di že obe ru ke sa ba klja ma uvis, i na taj znak kon gre-ga ci ja se di že na no ge i sta de igra ti i kla nja ti se oko Će le-Ku le u fre ne tič nom rit mu.

Je dan od put ni ka in stink tiv no se, zu re ći kroz pro zor, pre kr sti – što ni je pro ma klo sa put ni ci-ma oko nje ga, ko ji sme sta za la ja še: Ve li ki Maj-stor otvo ri vra ta a Kon tro lo ri čo ve ka od ve do še u ne po zna tom prav cu. Nje go vo vri šta nje ču lo se još ne ko vre me kroz sla bo-dih tu ju ća vra ta auto-bu sa, a on da i ono utih nu. Ka da su se Kon tro lo ri vra ti li, po ma lo za di ha ni, ali ina če le de no mir ni, slu žba oko Ku le Lo ba nja be še za vr še na, i auto-bus je mo gao da kre ne da lje.

Ušli smo u le gen da ma pri ti snu ti Na i sus u či-ju su ori jen tal no-soc re a li stič ku ar hi tek tu ru tek pri sti za li ele men ti sti la No vog Eona. Ras tr zan, kao i uvek, iz me đu sta rog i no vog, iz me đu Is to ka

i Za pa da, iz me đu Se ve ra i Ju ga, iz me đu ur ba nog i ru ral nog, grad je ipak, za hva lju ju ći ne u mo lji vim Di rek ti va ma grad skih Ota ca, sve vi še is ko re nji-vao tra go ve Ne ka da šnjih i po sta vljao, ma kar na fa sa de, pe ča te Onih Ne i me no va nih. Jer Oni su bi li, Oni je su, i Oni će tek da bu du.

U cen tru, „kod Ko nja“, ka ko se to me sto za sa stan ke ne ka da na zi va lo u kri šom pro ša pu ta-nim do go vo ri ma lju bav ni ka, sa da se ume sto te ani mal ne skulp tu re uz di zao cr ni mo no lit iz re-zba ren u sta ro go vo ru ko ji je po la ga no po sta jao naš no vo go vor. Za pi si na nje mu be hu pred sta-vlje ni u si ste mu hi je ro gli fa, ni ma lo na lik bi lo če mu što sam do sko ra mo gao ugle da ti u knji ga-ma, a sa sto ja li su se ve li kom ve ći nom od kon-ven ci o na li zo va nih vo de nih sim bo la ri ba, je gu lja, ho bot ni ca, lju ska ra, me ku ša ca, ki to va i dru gih stvo ro va. Ne ko li ko zna ko va oče vid no je pri ka-zi va lo oke an ske stva ri sa svim ne po zna te mo der-nom na uč nom sve tu. U du hu tih re zba ri ja bio je i di vov ski pi pak iz va jan od ne ke sa svim dru ga či je, glat ke vr ste ka me na, ko ji se sa vr še no pri a nja ju ći uvi jao oko mo no li ta, do pi ru ći iz du bi na ko je je ova kav spo me nik sa mo na go ve šta vao.

Si šao sam kod Ure da i oda tle br zo sti gao u svo ju kan ce la ri ju. Za ka šnje nje zbog ju tar njih

ce re mo ni ja kul to va bi lo je pre ci zno ura ču na to u mo je pu to va nje, ta ko da sam u ofis ušao ne ko li ko mi nu ta pre de vet.

Tač no u de vet svi za po sle ni oku pi smo se u Ve-li koj sa li, gde smo za jed nič ki za pe va li Him nu:

„Ni je mr tvo ono što Za u vek bdi je,u Eoni ma čud nim ni Smrt mr tva ni je.Ve li ki Ktu lu u svom Do mu sni va,kad Da gon iz mo ra usta ne, Ču do će da bi va.“

Ka da je na pev utih nuo, obra tio nam se Šef od-se ka za od no se S One Stra ne:

„Imam tu žnu oba ve zu da vas iz ve stim da je naš Di rek tor, go spo din Ra to mir Mi rić, do ži veo ne sre ću na svom slu žbe nom pu to va nju po No voj En gle skoj. De ta lji o tom ne sreć nom slu ča ju bi-će sa op šte ni ka da is tra ga bu de okon ča na. A sa da, imam ta ko đe i čast i oso bi to za do volj stvo da vam pred sta vim no vog Di rek to ra ko ji do la zi iz na še eks po zi tu re u Egip tu – go spo di na Njar la to te pa.“

Pred nas iza đe mla do li ki čo vek te ško od re di-ve sta ro sti: vi sok, vi tak, glat ke i po ma lo tam no-pu te ko že ko ja je nje go ve cr te, na lik me le skim, či ni la još te že od re di vim. Imao je za li za nu ka-tran-cr nu ko su a is pod vi so kog če la stre lja le su pro dor ne tam ne oči. Bio je ode ven u ele gant no tam no si vo ode lo ko je mu je sa vr še no pri sta ja lo.

[Dejan Ognjanović]

6

Po di gao je le vu ru ku i na či nio „Vur ski znak“, na šta oku plje ni, kao je dan, od vra ti še na isti na čin.

Obra tio nam se gla som po ma lo rav ne i bez-boj ne in to na ci je u ko joj je je di ni „za čin“ bio ak-ce nat ko ji ni ka ko ni sam uspe vao da sme stim u bi lo ko ju po zna tu gru pu. Ka zao je:

„Kao što vam je po zna to, na ša Vla da je u je-da na e stom me se cu še ste go di ne Ere Vul ga ris, pre po zna ju ći va žnost pro ce sa uskla đi va nja na-šeg za ko no dav stva sa spi si ma Ve li kih Sta rih, a pre ma spo ra zu mu iz Da ma ska, od lu či la da za-poč ne pro ces do bro volj ne oce ne uskla đe no sti va že ćeg za ko no dav stva sa prav nim te ko vi na ma Sta rih, ka ko bi se po spe ši li da lji ko ra ci u pri bli-ža va nju Ka pi ji Jog So to ta. Ta se fa za oce nju je kao do bro volj no-oba ve zu ju ća, ima ju ći u vi du da je Po slov ni kom Vla de („Sl. list“, br. 74/06), usta no-vlje na oba ve za ob ra đi va ča da uz pred log za ko na, dru gog pro pi sa ili op šteg ak ta, do sta vi mi šlje nje Se kre ta ri ja ta za Eon ske in te gra ci je na Iz ja vu o uskla đe no sti sa od go va ra ju ćim pro pi si ma Ve li-kih Sta rih, ko ju pri pre ma ob ra đi vač. Uput stvom za oce nu uskla đe no sti pro pi sa sa od go va ra ju ćim pro pi si ma Ve li kih Sta rih („Sl. list“, br. 74/06), ta da šnjeg Mi ni star stva za od no se sa Ono stran-stvom i Eon ske in te gra ci je, pro pi san je Obra zac za oce nu uskla đe no sti na ših pro pi sa sa oni ma de fi ni sa nim u pod-do ku men ti ma kao što su Ot­kro ve nja Gla a ki ja, De Ver mis Myste ri is, Li ber Ivo nis, Pna ko tič ki ma nu skript, Cul tes des Go u­les, Una us sprec hlic hen Kul ten, kao i, sva ka ko, u glav nom do ku men tu, ne iz re ci vom Ne kro no mi­ko nu Ab du la Al ha zre da.

Od red ba ma Čla na 72. Spo ra zu ma o de sta-bi li za ci ji i de an tro po mor fi za ci ji, na ša ze mlja se oba ve za la da će na sto ja ti da osi gu ra po ste pe no uskla đi va nje svih po sto je ćih za ko na i bu du-ćeg za ko no dav stva s pro pi si ma Ve li kih Sta rih. Uskla đi va nje će, u ra noj fa zi, bi ti fo ku si ra no na osnov ne ele men te pre do če ne u za ko ni ku Cul tes des Go u les ko ji se od no se na li kve fak ci ju, mi sce-ge na ci ju i am fi bij ske tran sfor ma ci je, uklju ču ju-ći za ko no dav stvo u obla sti in vo ka ci je i ri tu al-nog žr tvo va nja, kao i na dru ge ob li ke od no sa sa Ono stran stvom. U ka sni joj fa zi, na ša ze mlja će se fo ku si ra ti na od red be iz za ko ni ka Una­us sprec hlic hen Kul ten či je je pre vo đe nje u to ku. Kao što vam je do bro po zna to, oni se ti ču re for-me obra zo va nja kroz uvo đe nje pred me ta: Pra va isto ri ja sve ta, Zve zdo na u ka, Osno ve ne kro fi li je, Kse no bi o lo gi ja, Uvod u mi zo gi ni ju, Gi ne ko lo-ška pa to lo gi ja i Ne po zna ta ge o gra fi ja, kao i kroz im ple men ta ci ju no vih na stav nih me to da i in sta-la ci ju por ta la ka Ono stran stvu u sva ku ško lu.

S ob zi rom da se i u Iz ve šta ju go spo di na

Za do ka Ale na iz Eon ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je u 06. go di ni e. v. im pli ci ra po tre ba uvo-đe nja ta be le uskla đe no sti, Vla da je na sed ni ci od 38.13.0006. usvo ji la In for ma ci ju o glav nim na la-zi ma i pre po ru ka ma iz Iz ve šta ja Eon ske ko mi-si je o Na pret ku za 06. go di nu i Stra te gi je pro-ši re nja za 07–08. go di nu, uz za klju čak ko jim se Se kre ta ri jat za Eon ske in te gra ci je za du žu je da pri pre mi ino vi ra ni Obra zac o uskla đe no sti na-ci o nal nih pro pi sa sa pro pi si ma Ve li kih Sta rih, pra ćen Ta be lom uskla đe no sti.“

On da nam je go spo din Njar la to tep po de lio fo to tip ska iz da nja Cul tes des Go u les i po slao nas na rad ne za dat ke. Osta tak da na pro veo sam upo-re đu ju ći fran cu ski i en gle ski pre vod tog za ko ni-ka i tra že ći ko re spon di ra ju će od red be u na šem za ko nu, od no sno me sto za one ko je kod nas još uvek ni su uve de ne.

To kom pa u ze sta jao sam kraj ma ši ne za ka fu. Je dan od knji go vo đa iz sek to ra C plju nuo je već pr vi gu tljaj i ba cio sko ro pu nu pla stič nu ča ši cu s cr nom teč no šću u kan tu za ot pat ke: „Ize’m ti ka fu! Ovo je k’o buć ku riš od naf te i ri blje čor-be!“ Ubr zo mu je pri šao je dan od pod-še fo va i ne što mu pro ša pu tao na uvo. Ovaj je po ble deo, i opu šte nih ra me na po šao za njim u Ofis za Pre-i spi ti va nje.

Ka da sam se vra ćao ka Na i sus Ba nji, noć je svo jim pla štom već bi la pre kri la okol na br-

da. Na vr ho vi ma ne kih ne bo su li za li pla me no vi Sve tih va tri, što me je pod se ća lo da je da nas dan Fe sti va la, i da su za to ak tiv no sti mno gih kul to va na ro či to in ten zi vi ra ne. Ja ni Onih Da na ni sam naj bo lje vo dio ra ču na o da tu mi ma, pra zni ci ma te dru gim ka len dar ski za cr ta nim oba ve za ma (na ve li ko zgra ža va nje mo je že ne), a tek u ovim No-vo e on skim pot pu no sam iz gu bljen, i ni ka ko da upam tim kad ono be še Ktu lov dan, kad Val pur-gij ska noć, kad Jog so to to va nje a kad Dan Ko ze sa hi lja du mla dih. No, ovog pu ta u kri lu sam dr-žao pa žlji vo za pa ko va nu smr znu tu lig nju ko ju mi je že na ju tros za po ve di la da ku pim.

Već od ula znih vra ta za pah nuo me je ne sno sni smrad ve če re ko ju je mo ja že na, oči to, spre ma la. Istog ča sa ka da sam ušao u dnev nu so bu o no ge mi se obi snu moj na kot, ali ih bar na čas od vra tih ba civ ši im li za li ce sa mo za tu svr hu na tr pa ne u dže po ve. „Šta ima za ve če ru?“ ri tu al no upi tah, iako su mi ri si bi li već do volj no re či ti.

„Oh, sti gao si?“ upi ta ona re to rič ki, je dva se osvr ću ći iz is pa re nja ko ja su se di za la nad šer-pom. „Spre mam gra šak sa ho bot ni com i pr že-ni ju sa dag nja ma. Evo, bi će go to vo očas po sla. Ako si mno go gla dan, mo žeš da uzmeš sa la tu od

7

ni šav skih be ja vi ca sa cr nim lu kom.“„Ne ka, sa če ka ću“, re koh.„Je si li do neo lig nje?“ na mr šti se ona.„Na rav no“, re koh. „Osta vio sam ih u fri ži de-

ru u hod ni ku.“Seo sam is pred TV por ta la sa mo da bih ubr-

zo shva tio da je na svim ka na li ma jed no te isto: di rek tan pre nos Ve čer njeg Bo go u slu že ni ja iz ne-ka da šnjeg Hra ma Sve tog Sa ve u Be o gra du, a sa-da šnjeg Hra ma Da go nu. I ne sve stan šta či nim, na glas sam se pod se ćao re či li tur gi je: Ph’ngu li mglw’nafh Cthul hu R’lyeh wgah’nagl fhtagn, ka da me moj sin čić Eusta hi je, sme ju ći se, is pra-vi: „Ta ta, ta ta, ni je Ph’ngu li ne go Ph’nglui!“ Uje-doh se za je zik i sme sta se is pra vih. Do đa vo la, de ca mno go br že i lak še usva ja ju ovaj no vo go vor.

„Ne moj da bi ti se ta ko ne što de si lo ve če ras na Po noć noj mi si!“ do vik nu mi že na iz ku hi nje svo jim uobi ča je nim sar ka stič no-pre kor nim gla-som. „Se ti se“, do da la je, „ka ko je pro šao kom-ši ja Mi lan pro šle go di ne na Jog so to to va nju ka da je de snom ru kom na či nio Vur ski Znak.“ Stre sao sam se i oti šao u ku pa ti lo da na mi ru, i iz van do-me ta ri bljeg smra da ko ji me je do vo dio do ivi ce ne sve sti ce, ve žbam Sve te Re či i Ge sto ve. Seo sam na šo lju i sa obli žnje po li ce do hva tio džep no daj-džest iz da nje Ne kro no mi ko na…

Po sle ve če re po se da li smo svi is pred ši ro kog ekra na ko ji za u zi ma po lo vi nu zi da dnev ne

so be. Bli ži la se kul mi na ci ja ce re mo ni je. Po bed-ni ca ri ja li ti šo ua „Bu di Da go no va ne ve sta“ pro-de fi lo va la je kroz kon gre ga ci ju u Hra mu, ne skri-ve no us hi će na zbog uka za ne joj po ča sti. Vo di la su je dvo ji ca pra ti la ca, po je dan sa sva ke stra ne, sa mo re da ra di, jer Iza bra ni ca oči to ne bi bi la nig de dru gde ra di je ne go li tu gde je ste. Uosta-lom, ra di to ga se i nad me ta la sa naj lep šim de voj-ka ma Sr bi je u naj gle da ni jem šou otkad je Ve li kog Star ca, i sa da je upi ja la u se be stra ho po što va nje Ver ni ka i na sla đi va la se nji ho vom za vi šću dok su je dis kret no po sta vlje ne ka me re ne pre kid no sni ma le, a ona se iz ve žba no okre ta la kao da zna po zi ci ju sva ke od njih. Pred sed nik je sta jao u pr-vom re du, okru žen svo jom svi tom i ve le u va že-nim zva ni ca ma, i kri šom je otro su zu iz oka.

Po lo ži li su je na ol tar pod no ogrom nog ba-re lje fa Da go na ko ji pri ka zu je bra da tog čo ve ka u pro fi lu sa ri bljim te lom i ri bljim re pom ume sto do njih udo va. Ve za li su joj zglav ke na ru ka ma i no ga ma spe ci jal nim ka i še vi ma pri čvr šće nim me-tal nim al ka ma za ka me ni ol tar. Hor ne mu ti ra nih de ča ka za pe vao je ta da: „Us klik ni mo s lju ba vlju sve ti te lju Da go nu“ dok su vla di ke sa vi so kim ti-ja ra ma ukra še nim mo ti vi ma stvo ro va iz naj ve ćih

oke an skih du bi na za u zi ma le svo ja pro pi sa na me-sta oko ol ta ra. Vla di ka Ni ški i Ce le Ser bo ne, Ira-non, usme rio je ta da ukra še ni bo dež ka Da go nu i za po čeo mo li tvu re či ma na sta ro go vo ru ko je sam još uvek imao mu ku da ra za znam. Ka da se, po tom, okre nuo ka ol ta ru i po di gao bo dež iz nad ob na že nog te la Iza bra ni ce, ja ma hi nal no re koh:

„De co, na spa va nje! Od mah!“Že na, ko ja je se de la do me ne, obrec nu se i iz-

be či svo je ri blje oči ka me ni: „Je si li ti nor ma lan? Ima ju za do ma ći da na pi šu sa stav o ovo me!“ De-ca, po ma lo zbu nje na su prot sta vlje nim ko man da-ma, sta ja la su uko če na u po lu-čuč nju, ne zna ju ći šta da či ne. Maj ka je pre lo mi la: „Se di te i gle daj te. Ovo je za va še do bro.“

Me ni je bi lo po ma lo mu ka dok sam po sma-trao, na ro či to po sle one ne do ku va ne, ži la ve ho bot ni ce u gra šku, ali ni sam hteo da skre ćem po gled a da to že na pri me ti. Već sam ne ko li ko pu ta su sreo nje ne sum nji ča ve po gle de kao i ne-skri ve ne alu zi je na mo ju pra vo ver nost. Po ne kad me br zi na s ko jom je pri hva ti la no ve kul to ve za-bri nja va la, ali o to me ni sam mo gao ni ti smeo da sa njom otvo re no raz go va ram.

Ume sto to ga, upi tah je: „Je si li mi opra la man ti ju sa ku ku lji com za ve če ras?“ „Na rav no“, re če ona sa mo po dra zu me va ju ćim to nom. „Je dva sam ski nu la one tra go ve od vo ska. Ve če ras pri pa-zi ma lo bo lje. Ma lo pre sam ti je is pe gla la. Eno je u spa va ćoj so bi, pro str ta pre ko le ža ja.“ Po mi slih u se bi ka ko je le po, ali i stra šno, ima ti že nu ko ja na sve mi sli. Od po mi sli na pred sto je ću Po noć nu Mi su već su me hva ta li žmar ci. Sve ovo što smo sa da gle da li na ekra ni ma, usko ro će mo gle da ti na ži vo u Sa bor nom Hra mu Na i su sa.

Vla di ka Ni ški i Ce le Ser bo ne, Ira non, pa žlji-vo je va dio de voj či ne or ga ne iz otvo re ne grud-ne du plje i pre da vao ih svom po moć ni ku, ko ji ih je spu štao u če lju sti otvo re nog ba zen či ća ko ji je sim bo li zo vao, a za ver ni ke i do slov ce pred sta-vljao, por tal ka du bi na ma u ko ji ma obi ta va Da-gon. Ka da je de voj či na du plja is pra žnje na od sr-ca i plu ća, Vla di ka po di že svo je još uvek kr va ve ru ke i us klik nu:

„Glagoljut istini spisatelje jako Likiniju Sr bi nu biti rodom, Jelinu mudrovanijem, i vsa srb ska služaše Dagonu, ot sudu i Dago-ni i Daki imenujut se; ot Sera že Srblje.“

Sva oku plje na pa stva grom ko po vi ka uglas:„I vsa srb ska slu ža še Da go nu!“Že na me mu nu lak tom i za re ža:

„I vsa srb ska slu ža še Da go nu!“Vi deh ko li ko je sa ti i odoh u spa va ću so bu po

man ti ju s ku ku lji com.

8

PRO CEPSa nja Pa vo še vić Ali sa

Če tvr tak ili pe tak be še, ni sam si gu ran – ka-fa na je jed na ko pra zna i vi ken dom i rad nim

da nom – nas tro ji ca se de li smo za šan kom. Sem je šan ker, ali ume da po pi je po ko ju sa ovim lo-po vom i sa mnom. De be li do la zi sa mo su bo tom

– ipak je bi la su bo ta, nje gov slo bo dan dan – ta man da se ušlje ma pred po sao. Ja sam u ka fa ni sva ko ve če i obič no se dim na sa mom kra ju šan ka. Ret-ki do đo ši me ni ne pri me te, oni ne što re dov ni ji već zna ju da pi jem sam, a De be li ne ma pa met nih pri ča. Sa tog me sta mo trim na ulaz. Po ne kad vi-dim no va li ca ko ja me tra že po gle dom. Iskren da bu dem, za zi rem od onih po zna tih.

Te, da kle, su bo te, po ja vio se Grejvs.Ni sam znao da će nje ga da po ša lju – mo žda je,

na rav no, i na svo ju ru ku do šao – ali ni sam se iz-ne na dio. Ni je se mno go pro me nio: ima vi še se dih u ko si i ne u red ni ji je, ali ma nje po kri ven kr vlju ne go ono mad kod Ko ra la.

Se da do me ne i mah ne ru kom Se mu da nam si pa pi će. Sem je do volj no du go vla snik ka fa ne da zna šta pi ju mrač ni ti po vi i isto to li ko do bro zna da ne tre ba da im po sta vlja pi ta nja. Grejvs is pi ja pi će kao da mu je po sled nje. Ja pi jem po la ko, ne žu rim. Po sma tram Grej vsa i raz mi šljam o nje go-voj ode ći, o sko re nom bla tu na ru bu ka pu ta i pra-šnja vim či zma ma, gle dam te neo bri ja ne obra ze i za kr va vlje ne oči. Ima i dru gih, po mi šljam, pu to-vao je bez od mo ra da bi do me ne sti gao pr vi. Ta

me po mi sao raz ga lju je.– Te ško te je na ći ovih da na – ka že Grejvs. Sle-

žem ra me ni ma. Ne kri jem da sam se po vu kao iz po sla. To mu i ka žem. Ce ri se, vi dim da mu ne do sta je le vi oč njak. Rat na ra na ili pac ka za pi-čvajz kod Ko ra la.

Kra jič kom oka pri me ću jem De be log ka ko po se že za skri ve nim no žem i znam da mu je ta od lu ka glu plja od ve če ra šnjeg do la ska. Ne oda-jem ga. Grejvs na nju ši po kret sa bo ka; De be-li ne sti že da jek ne ka da ga M-me tak po ga đa u sr ce. Ču jem Se mov uz dah, gun đa nje. De be li je s vre me na na vre me i pla ćao ono što po pi je, a su bo tom bar ni je bi lo do sad no uz nje ga. Pe de set po sto mu šte ri ja ote ra no jed nim M-na bo jem. Sre-ćom, gra do na čel nik Se mu pla ća da dr ži otvo ren lo kal ova ko bli zu Pro ce pa, pa smrt De be log ni je ne ka šte ta.

Grejvs se ce ri gle da ju ći me u le vo oko – de sno sam iz gu bio kod Ko ra la – i vra ća M-re vol ver u fu tro lu. Uzi ma i mo je pi će i do vr ša va ga u jed-nom gu tlja ju.

– Pa, Bi li, ako ne maš još ne kog te lo hra ni te lja, da za vr ši mo sa ovim, šta ka žeš? – ka že Grejvs. Bi li mi ni je pra vo ime, ali go di na ma me je sa-svim do bro slu ži lo. Ne is pra vljam ga u ve zi sa De be lim. Sem se po sle puc nja iz gu bio u zad njoj so bi, ne ma re ći da mak ne leš, ta ko da za for mal-no sti ma iz me đu Grej vsa i me ne ne ma po tre be.

9

Kli mam gla vom, usta jem. Iz la zi mo na zad nja vra ta.

Ve če je pri jat no; to kom da na na grad na pa da vru ćin šti na na ka kvu sam ma lo gde u ži vo tu na-le teo, ali uve če, mo žda i zbog bli zi ne Pro ce pa, sve že je kao po red re ke. Po di žem po gled na zve-zde i na me sto gde se ne bo na glo pre ki da – kao pre se če no no žem – gde Pro cep po či nje. Po sma-tram Grej vsa: iako ne ma što vit, otva ra usta u ne-mom odu še vlje nju. Pro cep se pru ža po put lu ka od zi da na spram ka fa ne, ne pra vil no se ko si ude-sno i za se ca ne bo. Po sto ji u vi še di men zi ja ne go što mo gu da poj mim. Ima du bi nu ko ju ne že lim da me rim, a zbog per spek ti ve iz gle da vi ši ne go što je ste – ma da tek za kla nja ne bo, ne do ti če ga, ne za i sta. Uoč lji vi ji je to kom da na ali im pre siv ni-ji no ću – iz gle da kao noć no ći, ako me raz u me te.

– Ni sam ve ro vao da za i sta po sto ji, znaš – ka že Grejvs. Kli mo gla vim. Raz u mem ga. Ali na kon kur šlu sa kod Ko ra la i eks plo zi je M-bom be, ne bi me ču di lo da je otvo ren još ko ji pro cep na dru-gim me sti ma. Mo žda i je ste, sa mo što iz tih ni šta ni je iza šlo i uz bu ni lo lju de.

Mo žda je ne što iza šlo i po bi lo lju de, na rav no.– Grej vse, znaš da ne mam ve ze sa Ko ra lom.

Bio sam na po gre šnom me stu u po gre šno vre me.– Znam, znam.– Ne bih žr tvo vao oko da za je bem Da go ber ta.

A i M-bom ba ko ju bih ja po sta vio bi la bi da le ko efi ka sni ja.

– Znam. Ceo po sao bio je tra lja vo od ra đen. Ni šta ni je re še no, Da go bert i da lje pe ni, sa mo sa ma nje usta ko ja mo ra da ’ra ni, ne ko i da lje onim sko to vi ma do tu ra M-oruž je, a i ovo, ovaj Pro-cep… Znam da ni si ti. Ni si valj da to li ko glup.

Gle da u luk ni šta vi la, ise čak stvar no sti, Pro cep za dru gi svet. Ne nu žno lep ši. Sva ka ko hlad ni ji.

– Ali po sao je po sao – ka že naj zad, uz uz dah. Mi slio sam da mi je po ve ro vao. – Da go bert me pla ća, ali ovo je i de li mič no lič no, znaš. Osta vio si me ta mo da umrem, Bi li, bez vo de i bez no ge.

Po di že no ga vi cu. Dr ve na no ga. Se tim se da sam po ku pio ne ku ču tu ru i da se ni sam oba zi-rao na pre kli nja nja i pro kli nja nja umi ru ćih. Ni-sam čuo Grej vsov glas, ali i da je sam, ura dio bih istu stvar. I sâm sam bio na ivi ci smr ti, kr va rio sam iz uha, iz usta, iz ru pe u gla vi gde mi je sa-mo ne ko li ko mi nu ta ra ni je bi lo oko. Mi slio sam da ću umre ti. Zna to i Grejvs i ura dio bi isto, ali osve ta je osve ta, a osta vlja nje sta rog pri ja te lja na po pri štu eks plo zi je M-bom be, ma kar i ne to li-ko do brog pri ja te lja, ni je ne što što se la ko pra šta.

– Va di pu calj ku – ka že Grejvs. Iako bi tan ga, ipak ne će pu ca ti u ne na o ru ža nog čo ve ka. A mo-žda sa mo že li iza zov. Bez oka ne pu cam ona ko

do bro kao ra ni je i ve ru jem da on to zna. Mo žda me za to ni je uc me kao u ka fa ni.

– Ni sam na o ru žan. Osta vio sam M-re vol ver kod Ko ra la. Re koh ti, po vu kao sam se. Sad ži-vim mir nim ži vo tom. Ne ba vim se M-oruž jem.

Okle vam i do da jem: – A ni Pro cep ne vo li M-oruž je.

Grejvs se ce ri. Ne ve ru je mi. Ne str pljiv je i sma tra da sam imao do volj no vre me na da iz va-dim šta god da kri jem. Po di že M-re vol ver u vi-si nu mo jih gru di.

– Je bi ga, Bi li, dao sam ti šan su. Ne pla ši me taj tvoj Pro cep. Kad je Da go bert čuo da si ov de, od mah sam mu re kao da ću lič no da odem po te be. Za je bao si po gre šnog čo ve ka i to što sad se-diš po red ne čeg ne nor mal nog ne zna či da ti ne ću sa su ti sav M-na boj ko ji imam u sr ce.

Ose ćam di sa nje Pro ce pa iako ga ne vi dim, sa po gre šne mi je stra ne.

– Imam li vre me na da smo tam jed nu? – pi tam po se žu ći za du van-ke som. – Po pio si mi po sled-nje pi će.

– Ne maš. Zbo gom, Bi li – ka že Grejvs i po vla-či oba rač.

Ne znam ka kva je ka ra kon džu la ovog pu-ta su nu la iz Pro ce pa, ali mo ra da je bi la ve li ka i ogrom nih če lju sti, jer ja ci ga re tu br zo smo tam, a u tre nut ku ka da sam je sta vio u usta, Grej vsa vi še ni je bi lo. Od mog sta rog pri ja te lja ostao je sa mo dro njak ka pu ta, dr ve na no ga i raz vu čen vri sak. Sve ise če no kao skal pe lom. Ne ma kr vi.

Nok tom kre šem ši bi cu. Po vla čim dim.I ovog pu ta stvo re nja iz Pro ce pa uni šti la su

M-re vol ver. Ni je pre o sta la čak ni ma la do za na-bo ja. Pu šim i raz mi šljam. Je di no što ih ma mi je M-oruž je, ko je ja ne mam, ni ti mo gu da na pra-vim u krat kom ro ku. Čak ni De be log ni su hte li da po je du.

Tja, Da go bert će po sla ti još svo jih pla će ni ka.Vi di te, ka da bih uhva tio jed no od tih stvo re-

nja, ona eks plo zi ja kod Ko ra la bi la bi deč ja igra u od no su na po kolj ko ji bih iza zvao kod Pro ce pa.

Ba cam opu šak i vra ćam se u ka fa nu. Po ma-žem Se mu da mak ne te lo De be log. Ni je dan put-nik na mer nik ne će hte ti da osta ne u lo ka lu u ko me leš za u zi ma cen tral no me sto – ni ti će po-mi sli ti da tu po pi je pi će, ne u zne mi ra van, jer ima M-re vol ver za po ja som i po nos u gla vi.

Be še to su bo ta ne to li ko dru ga či ja od dru gih po kraj Pro ce pa.

10

[Vladimir Topalović]

11

U DU BI NA MAGo ran Se ge di nac

Dra gi mo ji,

Pro la zi noć, a ja još uvek ure đu jem adre se u li ste. Ho ću da se po bri nem da ni ko ne osta ne us-kra ćen za ovo po sled nje de lo. Ne bih imao ni šta pro tiv da za u vek osta ne u san du če tu va še elek-tron ske po šte. Ipak, si gu ran sam da će mno gi da ga uvr ste u an to lo gi je ko je će me sla vi ti kao sa-mo u bi cu. Ne ka bu de. Je di no što je va žno je ste isti na, a ona je da le ko mrač ni ja od gre ha ko ji se spre mam da uči nim.

Pi to ma Do li na je školj ka u ko joj je sme šte-no zlo ko je mi je od ne lo po ro di cu. Na ne sre ću, spo znao sam ga pre ka sno. Sa da je di no osta je da po ku šam da okon čam pat nju. Ne iz dr živ je ži vot oskr na vljen ova kvim zna njem.

Sve stan sam da mo ram da upo zo rim lju de na užas ko ji pre ti sve mu što ži vi u skla du sa na šim po i ma njem stvar no sti. To je da le ko bli že ne go što ste u sta nju da na slu ti te. Ipak, naj vi še njoj du gu jem ovaj za pis. Mo joj ne sreć noj De ja ni, tra-gič noj ma ri o ne ti, ne do volj no sna žnoj da se od u-pre po zi vu.

Ven ča li smo se, ima tri go di ne, gra đan ski i skrom no. U po čet ku smo ta ko i ži ve li, od ri ču ći se sve ga osim naj o snov ni jeg. Bi la je iz u zet na že-na, pu na ne ti pič nih vr li na. Di vio sam joj se po-re de ći je sa lju di ma ko je sam po zna vao, una pred sve stan vr li na ko je je či ne dru ga či jom.

Sreć ne okol no sti hte le su da uz pr vu go di šnji-cu bra ka pro sla vi mo i pri hva ta nje pre vo da mog ro ma na „Grad ma ča ka“ od stra ne ame rič kog iz-da va ča iz Ma sa ču set sa. Mo ja no va iz da vač ka ku-ća pri pa da la je uni ver zi te tu sa bo ga tom tra di ci-jom, ali sam pri hva tio da se za do vo ljim sa ne ko li-ko autor skih pri me ra ka i ko pi jom ugo vo ra o pr-vom iz da nju. Tek ka da sam iz pu ke ra do zna lo sti,

to kom pre tra ži va nja in ter ne ta po čeo da na i la zim na po zi tiv ne osvr te či ta la ca i kri ti ke, shva tio sam da gre šim.

Mo žda bih sve i osta vio pre pu šte no slu ča ju, da ni je bi lo De ja ni ne čvr sti ne u na me ri da iz bo-ri bo lje uslo ve za pla sman bu du ćih de la. U pot-pu no sti je pre u ze la ulo gu agen ta. Vo di la je du ge pre pi ske sa iz da va čem, po ne kad to li ko oštro ko-men ta ri šu ći od go vo re, da sam bio si gu ran da će za tvo ri ti i ono ma lo pro la za ko ji mi se uka zao. Mo lio sam je da mi da uvid u elek tron sku po štu, što je u po čet ku i či ni la, ali je ubr zo pre ki nu la ovu prak su zah te va ju ći da joj ve ru jem. Na rav no da sam ne volj ko pri sta jao na ovo, sve stan da su stva ri oti šle do volj no da le ko da bi se mo gle vra-ti ti na po če tak. Oda brao sam da joj se pre pu stim i ni sam za ža lio zbog to ga.

Na kon ne pu na tri me se ca sti gla je i zva nič na po nu da za na sta vak sa rad nje. Ovog pu ta avans je bio do vo ljan da se unaj mi kva li te tan pre vo di lac, dok nas je ho no rar po za vr šet ku de la na veo da raz mi šlja mo o na šoj pr voj ne kret ni ni.

Pot pu no sam se uži veo u ulo gu pi sca u pro-bo ju. Obo je smo pod jed na ko uži va li u to me, i upra vo zbog to ga sam i po stao ma nje opre zan. Da se ni sam to li ko opu stio, mo žda bih shva tio da ne što ni je u re du sa me stom ko je je oda bra la. Mo žda bih re a go vao ona ko ka ko ni ka da ni sam, i za bra nio joj da ga sve uče sta li je po se ću je, po ku-ša va ju ći da ostva ri svoj na um. Ume sto to ga, pri-hva tio sam ga bez po go vo ra.

Nje no us hi će nje u kom bi na ci ji sa ama ter skim fo to gra fi ja ma, bi lo je do volj no da pri sta nem na po se tu Pi to moj Do li ni. Va ro ši ca u pod nož ju Div či ba ra ni je pred sta vlja la fi nan sij ski iza zov. Ipak, od mah po za vr šet ku raz go vo ra sa ocem Mi la di nom, sta re ši nom cr kve ko ji je ujed no

12

pred sta vljao i ne ku vr stu lo kal nog agen ta za ne-kret ni ne, ni sam mo gao a da je ne upi tam zbog če ga je to li ko od luč na da se skra si mo u jed noj učma loj sre di ni, ka da već ni smo pri mo ra ni na ta ko ne što. Od go vor je sru šio sve na go ve šta je iona ko za ne mar lji vog ot po ra – bi ra li smo dom za tro je.

„Slu šaj, ima će mo do volj no nov ca da se vra ti-mo u grad ka da do đe vre me. Ka da de te bu de do-volj no ve li ko da na sta vi ško lo va nje.“, re kla je uz osmeh, i od mah po tom do da la ozbilj nim to nom.

„Mi ni smo pro se čan par. Ima mo šan su. Ho ću da od ra sta u zdra voj sre di ni, dok se tru di mo da je is ko ri sti mo.“

Ti me je stvar bi la za pe ča će na i re še na. Na kon to ga, sve na še sna ge smo usme ri li u odr ža va nje trud no će.

Do veo sam je u Do li nu me sec da na na kon za klju či va nja ugo vo ra o ku po vi ni, na kon što su gru bi ra do vi za vr še ni, i ka da je osta lo na njoj da joj da po sled nji do dir i pre tvo ri je u dom. Bi la je ne ve ro vat no po sve će na za dat ku, go to vo u za no-su. Ni ka da ne ću mo ći da za bo ra vim ko li ko smo ra do sni bi li ka da je sve za vr še no. To je je di ni pe-riod ži vo ta, ko ji mi iskre no ne do sta je.

Pro la zi li su da ni, me se ci, a mi smo re dov no po se ći va li dok to ra u Be o gra du. Sve je bi lo u naj-bo ljem re du, i ka da nas je sve ga ne ko li ko ne de lja de li lo od ro đe nja zdra vog de ča ka, u po se tu je do-šao otac Mi la din.

„Ču jem da ni ste pre ne li kar to ne u am bu lan-tu“, pri me tio je ne gde usred raz go vo ra, ona ko slu čaj no.

„Ni smo“, od vra tih ja. „Pre ne će mo, ima vre-me na.“

Tek ka da sam spa zio nje gov po gled na De-ja ni nom okru glom tr bu hu, shva tio sam o če mu go vo ri.

„Po ro di će se u Be o gra du.“, bi lo je ne pri hva tlji-vo da uop šte bu de dru ga či je.

„Sva ka ko, sva ka ko“, po di gao je ša ke sa kri la kao da že li da se od bra ni, što ga je uči ni lo go to-vo sme šnim. „Ov de ra đa onaj ko mo ra, ne ma mo uslo ve. Ali dok tor Ga vra je di van čo vek. On mi vas je spo me nuo, za te kar to ne, ne daj bo že pre-hla de ili gri pa. Ne va lja le ko ve ku po va ti na svo ju ru ku.“

„Ne ma po tre be da bri ne te. Uve ra vam vas.“, od vra tio sam krat ko, sta vlja ju ći tač ku na di sku-si ju. Bi lo mi je po ma lo ne pri jat no, jer je oči gled-no imao do bre na me re. Ali, mo ra la se pod vu ći cr ta do ko je se mo glo ići u odr ža va nju kom šij-skih od no sa. Te gra ni ce su dra go ce ne, a na ro či to se la ko pre la ze u sre di na ma po put Do li ne. Ka da se to do go di, ne ma na trag. Ipak, već u na red noj

re če ni ci is ka za la se pra va pri ro da nje go ve po se te.„Ima ta že na, ona je ne ka da lja se stra mo je po-

koj ne Bran ke. Do bra je, si ro ti ca, ži vi sa dvo je de-ce od do dat ka i ono ga što joj ja pri po mog nem…a ne bu de tu mno go“, ja sno se vi de lo da mu je ne-pri jat no. Ko nač no smo se na la zi li na te re nu ko ji mi je od go va rao.

„Tre ba li po zaj mi ca Mi la di ne?“ Ne ko li ko tre-nu ta ka se či ni lo kao da me ni je raz u meo, a on da je sko ro sko čio na no ge, ne že le ći da bu de po gre-šno shva ćen.

„Ne, ne. Ni ka ko! Hteo sam da pred lo žim…da je pla ti te da vam po ne kad po spre mi. Znam da već ima te že nu za to, ali ako pre tek ne…ne tra ži ona mno go, a mo že i da po te gli…”

„Raz go va ra ću sa De ja nom. Ako bu de sma tra-la da joj je po tre ban još je dan par ru ku, ne mam ni šta pro tiv to ga da do đe“, re koh mu i istog tre na se ugri zoh za je zik. Šta mi bi da se uz jo gu nim, ni sa da ne bih umeo da ka žem. Mo ja že na ni ka da ni je bi la bez raz lo žno tvr do gla va, ali od jed nom mi je do šlo da sam pre se čem, i do ne sem od lu ku.

„Ma zna te šta, ne ka do đe na raz go vor su tra“, plje-snuh se po ko le nu i za klju čih raz go vor.

Od tog tre nut ka je po če lo.Te no ći pro bu dio nas je pra sak u dvo ri štu.

Sre ća pa sam po sta vio sna žan re flek tor pred ula-zna vra ta, i još dva pod ka pi jom, pre ma dvo ri štu, pa je mo glo la ko da se osve tli i bu de kao po da nu. Da ni je to ga, ve ro vat no bih upao. Ru pa se na la-zi la na ne ko li ko me ta ra od sta rog ora ha, oko tri me tra u preč ni ku, sko ro sa vr še no okru gla. Ni-sam pri šao pre vi še bli zu, pla še ći se od ro na, ali sam se za bri nuo ka da sam vi deo da je na oko me-tar od vr ha is pu nje na vo dom. Uju tru sam po žu-rio u me snu za jed ni cu da po tra žim ne ko ga ko mo že bi ti stru čan. Pri mio me je pred sed nik lič no.

„Je beš ga, pri ja te lju, Do li na ti je sva od pod-zem nih vo da. Tu kod te be je još i do bro. Od ve-šću te u atar da vi diš te ja mu ri ne. Do đu do bro za na vod nja va nje“, sme jao se, oči gled no pri pit.

„Šta ću ako mi se pro va li pod ku ćom?“„Aj de bre, ne za je ba vaj. Ni kad se ni kom ni je

pod otvo rio pa ne će ni te bi. Pu sti ti tu ru pu, po-vu ći će se vo da, pa će mo da za tr pa mo. Do te ra ću ti ja ze mlju, ne maš bri ge.“

Vra tio sam se po ti šten, ali do ne kle umi ren nje go vim op ti mi zmom. Osmeh je bli stao na De-ja ni nom li cu, dok mi je pred sta vlja la no vu po-moć ni cu. Krup na, tam no ko sa že na, pro tre se mi ru ku ta kvom si li nom da me je za bo le lo u ra me nu, i ja sa na po rom od glu meh le žer nost ne ski da ju ći po gled sa nje nih vod nji ka vih oči ju. „Ovo je Ma-ri ja, od oca Mi la di na. Oba vi le smo raz go vor i od su tra po či nje da ra di.“

13

„Dra go mi je go spo di ne!“, grak nu la je.„Do bro do šli Ma ri ja.“, po zdra vio sam je krat-

ko, i zbu njen po žu rio u ku ću.De ja na ni je že le la da mi ob ja sni zbog če ga je

ot pu sti la Ma ri ji nu pret hod ni cu, a ja sam od lu čio da ne in si sti ram na to me. Sa dru ge stra ne, bi lo mi je dra go da je za do volj na. Na red nih da na, to je po sta lo pri lič no oči gled no – po ku ša vao sam da ra dim na ru ko pi su no ve knji ge, i sme ta li su mi nji ho vi gla so vi iza za tvo re nih vra ta. Br blja le su o sve mu i sva če mu, ali sam to ćut ke pod no sio sve dok ni sam do bio upo zo ra va ju ći imejl. Po ši lja lac je bio go spo din Volt Fars, moj ured nik iz Ma sa-ču set sa, a pred met po ru ke se od no sio na od su-stvo ru ko pi sa ko ji je pre ma do go vo ru tre ba lo da bu de ob ja vljen kroz dva me se ca. Iste no ći sam joj skre nuo pa žnju na to. Shva ti la me je ozbilj no.

„Ni sam raz mi šlja la, mo lim te iz vi ni.“„U re du je, ni si ti kri va. Tre ba mi par sa ti ti ši-

ne dnev no. Sva ka ko ne mo gu ceo dan da ra dim.“, smi ri vao sam je.

„Ne znam, baš mi je le gla kao oso ba. Čuj, ona uop šte ni je glu pa že na.“

„Ga ji la si pred ra su de o kuć nim po moć ni ca-ma?“, ša lio sam se.

„Bu di ozbi ljan. U sve se raz u me. Uži vam dok raz go va ra mo.“

„To je le po.“, uz vra tio sam joj, sre ćan što ima sa kim da pro ve de vre me. Ubr zo smo uto nu li u san, a na kon te no ći vi še ni ka da ni smo raz go va-ra li o Ma ri ji. Ne ona ko ka ko je tre ba lo.

Na red nih da na sam pi sao sa ne ve ro vat nom la ko ćom, za do volj no pri me ću ju ći da će se kraj bu du ćeg de la po klo pi ti sa oče ki va nim kra jem trud no će. De ja nu sam vi đao u pro la zu, ipak ne pro pu šta ju ći da po vre me no pro ve rim nje no sta-nje. Osla nja la se na no vo ste če nu pri ja te lji cu, i ubr zo sam ube dio se be da vre me tre ba da is ko ri-stim na naj bo lji mo gu ći na čin, osta vlja ju ći ih na mi ru u adap ti ra nom pot kro vlju, gde su se naj če-šće po vla či le.

Tri ne de lje pre po ro đaj nog ter mi na, De ja na je umr la. Pro va li lo joj se me đu no ga ma. Sa mo se sru či la, i iz dah nu la dok sam je no sio pre ma auto mo bi lu.

Muč no mi je da go vo rim o to me, čak i sa da ka da znam da sa tim te re tom ne ću još du go mo-ra ti da ži vim. Sve bli žnje sa ko ji ma smo bi li u do brim od no si ma – odav no smo po ko pa li. Ne-ko li ko pri ja te lja do šlo je na sa hra nu, i oti šlo istog da na. Pam tim sa mo sen ke ka ko pro mi ču, ša pu-ću ći re či umi re nja.

Iz da vač me je oba ve stio da će če ka ti ko li-ko bu de po treb no. Pred sed nik me sne za jed-ni ce je ni čim iza zvan, od mah po sle sa hra ne

or ga ni zo vao za tr pa va nje još uvek ne i su še ne ja me – ima ju ći do volj no ob zi ra da to iz ve de dok sam bo ra vio u Be o gra du, ba ve ći se do ku men ta ci jom i muč nim bi ro krat skim pro ce du ra ma ko je su se ti ca le De ja ni ne smr ti. Na kon što sam se vra tio, otac Mi la din se tru dio da me što če šće obi la zi, le žer no se na ja vlju ju ći svo joj šti će ni ci ko ja je bez ima lo sti da na šla za shod no da iz i gra va do ma ći-cu, zlo u po tre blja va ju ći mo ju oba mr lost.

Vre me je ipak po ka za lo sna gu. Pro šle su su ze, sa mo sa ža lje nje, be smi sle ni mo no lo zi i sve

što tra ge di je obič no pra ti. Osta la je tu ga i pi sme-na po tvr da o smr ti dvo je dra gih bi ća, od ko jih jed no ni sam us peo da upo znam. Pre pu stio sam se po sto ja nju, a bes cilj nost je ma kar na krat ko do no si la ute hu. Otu peo, obe le žio sam tri me se ca po la žu ći cve će na ze mlju još uvek neo be le že nu spo me ni kom. Sam, po put psa, do vu kao sam se do ku će i ot pu stio Ma ri ju. Bez pro ti vlje nja, za-hva li la se na sve mu i oti šla. Istog po po dne va za-dre mao sam i usnio ka ko je ru pa po no vo ot ko pa-na, ona ula zi u nju i ne sta je u mut noj vo di.

A ka da se spu sti la noć, do šli su oni.Ni ka da ni sam ni po mi slio da sa njam, stra ho te

ko je pra te nji hov do la zak ne sum nji vo pri pa da ju stvar no sti. Va zduh ote ža, po sta ne gu šći, i u tre-nut ku su mi usta is pu nje na vo dom. Te lo se gr či u sa mrt noj ago ni ji dok oči uza lud no po ku ša va-ju da po beg nu od uža sa. Ali, ne ma smr ti. Ne ma spa sa pred oni ma ko ji uvi ja ju svo ja na ka zna te-la oko me ne, po put dži nov skih ri ba, gra be ći me udo vi ma či ji do dir do no si lu di lo. Ako sam bez-um nik, to je po sle di ca isti ne.

Jer, vi dim ih. Usko ro će se na vr ši ti go di na ka-ko se to do ga đa sva ke ve če ri. Po ku šao sam da se od se lim, da pro me nim ku ću, me sto. Gde god se za de sim, u po noć gu bim svest i po sta jem nji hov. Bez u spe šno su me le či li, ob i šao sam go to vo sve vo de će struč nja ke i in sti tu ci je od ugle da. Tri go-di ne lu ta nja i tra ga nja za le kom ni su pro me ni le ni šta osim mog ban kov nog sta nja. Ubr zo sam se vra tio tu gde je sve i po če lo, na iv no ve ru ju ći da bih mo gao da pro na đem spas.

Sva ka noć je pat nja. Sva ki dan je strah od no ći.Otac Mi la din me je ne du go na kon mog po-

vrat ka po se tio, u prat nji ne po zna tog go sta. Sa mu kom sam ih pu stio u ku ću, opo ra vlja ju ći se od pret hod ne no ći. Su zdr ža vao sam se da bu dem ulju dan ka ko ih ne bi uvre dio – u to vre me mi je već bi lo iz ra zi to te ško da odr ža vam nor ma lan kon takt sa lju di ma, i svim sna ga ma sam se upi rao da to sta nje pro me nim.

„Ovo je naš dok tor Ga vra.“Ru ko vao sam se sa su vo nja vim star cem,

14

zgro žen nje go vim iz gle dom. De lo vao je sla bi je od me ne, čud no va to po gr bljen kao da no si ne vi-dlji vi te ret. Pra me no vi ret ke, ze le no sme đe ko se, spu šta li su se duž le ve stra ne li ca, ne moć ni da ma kar u ne koj me ri po kri ju osta tak pe ga ve lo ba-nje. Sa mo su mut ne oči, du bo ko u du plja ma, oda-va le uti sak da u nje mu još uvek ku ca ži vot. Se li smo, na kon što su od bi li bi lo ka kvo po slu že nje.

„Mi la din mi je de talj no opi sao va še sta nje“, sa-op štio mi je dok tor iz ne na đu ju će pri jat nim to-nom, pot pu no ne sklad nim sa nje go vim iz gle dom.

„Svi zna ju da sam skre nuo. Di jag no ze su raz-ne, re še nja ne ma“

„Re še nje je po treb no ka da po sto ji pro blem“, Ga vra mi je upu tio zna ča jan po gled. „Po ne kad lju di pa te, jer ne ume ju da pre po zna ju ono što ima ju“, Mi la din je klim nuo gla vom na nje go ve re či.

„Ne raz u mem vas.“„Po gle daj te ova ko“, ume šao se sve šte nik. „Pi-

to ma Do li na je spe ci fič na sre di na, pa se va šem pro ble mu mo ra pri stu pi ti sa jed nom vr stom pred zna nja ka kvo ne po sto ji u Be o gra du. Dok-tor ne će za me ri ti ako po ku šam da stvar po ja snim sa sta no vi šta re li gi je – vi ša si la se ret ko ot kri je, a mo že se ma ni fe sto va ti na raz li či te na či ne. Da po ja snim…”

„Ovo je za vas vi ša si la?“, pre ki nuo sam ga raz-dra že no. „Ko ji tač no deo, ka da mi umi re trud na že na, ili ka da me do hva te stvo re nja iz vo de?“

Na ove re či obo ji ca se uz vr po lji še.„Ne mi sli mo da ste lu di. Mi zna mo da ni ste.

Ne sa mo nas dvo ji ca već ce la Pi to ma do li na“, po-če dok tor. „Sreć ni smo zbog sud bi ne ko ja vas je do ve la ov de, zbog njih ko ji nam se obra ća ju kroz vas.“

„O če mu vi to?“ upi tao sam upla še no.„Sve ovo je ne ka da bi lo pod vo dom, sve do kle

vam oko do pi re!“, go to vo da je us klik nuo dok je do vr ša vao re če ni cu. Mi la din je že leo da ga ob u-zda, ja sno sam to vi deo, ali kao da se pri bo ja vao da mu pre ki ne za nos.

„Na ši sta ri vam se obra ća ju, oda bra li su vas. Ve ko vi ma ni ko u Pi to moj Do li ni ni je imao taj dar. Div ni čo ve če, pre sta ni te da se pla ši te i do-zvo li te im da vas pro sve tle. Du go smo če ka li da nam po ša lju gla sni ka. Pri gr li te to što vam se nu-di.“

„Idi te, mo lim vas“, od jed nom, glas me je bio iz dao. Po gle dao sam u sve šte ni ka. Ustao je i po-lo žio ru ku dok to ru na ra me.

„Pu sti mo ga. Shva ti će.“Na vra ti ma su ipak za sta li, i to je po sled nji

put da mi se Mi la din obra tio.„Ne mo že mo te na te ra ti da nas slu šaš. Ipak,

uvek imaj na pa me ti da je bo lje da se pre pu stiš. Vr li na je pa ti ti za rad dru gih. Ka da bu deš spre-man, pri hva ti će mo te kao sve ca.“

Raz mi slio sam o nji ho vim re či ma, ono li ko ko li ko mi je vre me to do pu sti lo. Po noć je is pra ti-lo mo je da vlje nje, i ka da su plu ća ko nač no ste kla tu ne pri rod nu spo sob nost funk ci o ni sa nja pod vo dom, pr vi stvor je upli vao kroz vra ta spa va će so be i pri neo mi svo je ave tinj sko li ce. Je dan po-gled na de mon ski iz raz spo do be, bio je do vo ljan da shva tim da će ovaj put bi ti dru ga či je.

Sva kog tre nut ka bi lo ih je sve vi še, gu ra li su se pro di ru ći unu tra i ubr zo je po sta lo ne mo gu-će da iz beg nem nji ho va le de na te la ko ja su se ti ska la oko me ne po put ko šmar nog ja ta. Sva ko ma lo bi me cim nu li, pri vla če ći me ka sre di ni so-be. Uza lud sam se opi rao, mo gao sam sa mo da po sma tram ka ko se oblak od kr lju šti skla pa nad mo jom gla vom, za ro blja va ju ći me u svo ju smr-dlji vu utro bu.

A on da smo za pli va li.Ose ćao sam vo de nu stru ju u kr vi, na ne ki ču-

dan na čin mi je pro ži ma la te lo, dok su me od-no si li u prav cu ko ji ni sam mo gao da od re dim. Dok smo pu to va li, sa uža som sam po sta jao sve-stan iz daj nič kih tr za ja u mi ši ći ma ko ji su či ni li da pra tim ne pri rod ni sklad po kre ta mo jih ot mi-ča ra. Uljulj kan ne mom pe smom du bi ne ko jom smo plo vi li, pre sta jao sam da ose ćam strah, ali ume sto olak ša nja, ose tio sam ga đe nje. Jer, što sam du blje pro di rao u nji ho vu stvar nost – vi deo sam ih ja sni je. Po či njao sam da raz u mem je zik nji ho vih mi sli, sto pljen u drev nu pe smu vo de-nih po no ra. Nji ho vi klik ta vi gla so vi ro ji li su se u mo joj ne sreć noj lo ba nji, pod vri sku ju ći pra sta-ra ime na de ce oke a na. Gr čio sam se, pla še ći se da po gle dam vla sti te udo ve. Slu šao sam, ne mo ćan da oslo bo dim krik, ne mo ćan da po beg nem u ti-ši nu i oslo bo dim se mrač nog sa zna nja ko je me je is pu nja va lo.

De ca po no ra, stvo re nja du bi na.Ko nač no, oblak te le sa se pro re di i pro pu sti

mo je iz mr cva re no te lo. Je dan od ri bo li kih uža sa me uze u na ruč je, od vo de ći me da lje od ja ta ka ko bih shva tio gde se na la zim. Plu ta li smo le de nim vo da ma ko je su ne ka da po kri va le gro blje, i iako je vi dlji vost bi la sla ba, znao sam gde se na la zi mo. Moj vo dič me oslo bo di za gr lja ja, pa mi se hi tro pro vu če is pod no gu i do gra bi me sa le đa, pri ti-snuv ši mi sle po oč ni ce pod bu lim pr sti ma. Ni je bi lo po tre be da me pri mo ra va, raz u meo sam gde tre ba da gle dam.

Oko gro ba mo je De ja ne, oku pi lo se mno štvo, ne mo se kla te ći u rit mu na pe va ko ji je do la zio iz ne po zna tog prav ca. Ni su obra ća li pa žnju na nas,

15

i ja sa olak ša njem shva tih da ne mo gu da nas vi de. Iz gle dom su pri pa da li re al no sti iz ko je sam otrg-nut, ali zvuk nji ho vog po ja nja je isu vi še li čio na pe smu ko ja me je do ve la do njih.

Do zvo li im da te pro sve tle.Ose ća ju ći ne iz dr živ na gon da po tvr dim

mrač nu sum nju ko ja se ras plam sa la u me ni, za-gra bio sam kroz mut nu vo du, i moj pra ti lac je usme rio na še kre ta nje ka sre di ni oku plja nja. Pri-zor ko ji sam ugle dao me je is pu nio oča ja njem.

Otac Mi la din je na pe vao, dok mu se u ru ka-ma ume sto ka di o ni ce nji ha la čud no va ta ogr li ca. Ni je ski dao po gled sa ono ga što se na la zi lo u cen-tru na ka znog kru ga ko ji su for mi ra li, nad vi je no nad ra ku u ko joj su po ko pa ni mo ji naj mi li ji. Ta le đa, ot kri ve na, lju spa va, sa za če ci ma iz ra sli na ko je su pod se ća le na pe ra ja mo jih mu či te lja, na-di ma la su se ne ve ro vat nom br zi nom kao da bi sva kog tre nut ka mo gla da se ras puk nu. Ni sam mo gao da mu vi dim li ce, uza lud sam po ku ša vao da mu pri đem – moj tam ni čar po svoj pri li ci to ni je že leo da do zvo li. Po čeo sam da se oti mam, ne mo ćan da vri snem, da se otrg nem tom če lič-nom sti sku i ote ram ru lju sa je di nog me sta ko je je mo glo da mi pru ži mir.

Iz ne na da, stvo re nje se okre nu lo.Iz be če ne, ža bo li ke oči, gle da le su kroz me-

ne, be la sa ju ći se na li cu ko je je ne ka da mo glo bi-ti ljud sko. Slu za ve usne se po me ri še ot kri va ju ći niz sit nih, kri vih zu ba, i ja shva tih ko me su pri-pa da le.

Pri gr li te sve što vam se nu di.Dok tor je dr žao ne što u na ruč ju. Nje go va

na ka zna fi zi o no mi ja, za ro blje na na pu tu iz me-đu čo ve ka i stvo re nja iz vo de, ni je mi bi la pojm-lji va – ipak, bi lo je ja sno da ve li ku pa žnju po-sve ću je ono me što je lju ljao u svom ču do vi šnom za gr lja ju. Dok sam po ku ša vao da shva tim če mu

pri su stvu jem, oko li na se ras tvo ri la pro pu šta ju ći me kroz se be kao kroz ka kvu ras te glji vu op nu, i sa da smo sta ja li ne da le ko od ora ha u mom dvo-ri štu, dok su Ma ri ja i lju ba zni pred sed nik Me sne za jed ni ce bri žno gle da li u ru pu, spre ma ju ći se da je za tr pa ju.

Sa mo je dan le ti mi čan po gled u nje nu unu tra-šnjost, bio je do vo ljan da pre ki ne ma gi ju ko ja me je dr ža la u tom tu đin skom sve tu, i po vra ti me na trag u ju tro ko je se tek bu di lo.

Još uvek ote čen od pu to va nja, do gra bio sam ašov iz šu pe i po čeo da ko pam. Iako su da ni bi li pri lič no to pli i bez ki še, na kon po la me tra ze-mlja je po sta la le plji va. Ko pao sam bez pre stan ka, spre man da se su o čim sa onim što se unu tra na la-zi lo. Ko nač no, je dan sna žan za mah ot krio je ma-le nu ša ku, a on da sam ru ka ma iz ro va rio osta tak.

To ni je bi lo mo je de te.Dra gi mo ji, ne kri vim ni ko ga, na ka zna krv

je oči gled no us pe la da pre ži vi mi le ni ju me, pre-no se ći se s ko le na na ko le no. De ja na ni je mo-gla da se od u pre po zi vu pre da ka – ja sno mi je da se nje no za če će do go di lo to kom pr vih po se ta ovom pro kle tom me stu. Ne ka da se upi tam ko-li ka je mo ja ulo ga u sud bi ni Do li ne – da li sam pred vi đen ne kim od mrač nih ri tu a la, ili sam sa-mo plod slu čaj no sti? Jed no je si gur no, ne že lim to da ot kri jem.

Bli ži se tre nu tak ka da ću da se ubi jem, i to je ono što mi tre nut no uli va na du. Ka da pro či ta te ovo pi smo, me ne ne će bi ti. Što se Pi to me Do li ne ti če – iz be ga vaj te je u ši ro kom lu ku. Na me ni je da se po bri nem da ne ma ju šta da sa hra ne.

Ka da bu deš spre man, pri hva ti će mo te kao sve ca.

Sr dač no vašF. H.

16

SO NET O MOR SKOJ SA TVO RI

Ivan To mić

Pa o ci kor mi la škri pe,dok pra mac se če val.U mre ži mr tve si pe.Pu či ne ne mi žal.

Mor na ra tu ce dre ma,dok me sec na ne bu bdi.Da mo re pir svoj spre ma,to ni ko ne slu ti.

Iz vo de iz ro ni oko,krak za mah nu vi so ko,što do tad skri la ga vo da.

Sa tvo ra zu ba tih usta,pi pa ka sluz joj gu sta,okon ča plo vid bu bro da.

[Ivan Tomić]

18

DO LA ZAK AZA TO TAFi lip Ro go vić

Na pr vim sli ka ma, stvo re nje je bi lo čo ve ko-li ko, ma kar u na zna ka ma. Pod se ća lo je na

go lu sta ri cu, ali je te lo bi lo iz ob li če no, bez doj-ki, sa na ka rad nim, kri vim udo vi ma, is ko la če nim oči ma, i bez um no is kri vlje nim usti ma – u pr vom tre nu sam se za i sta na je žio.

I sme jao sam se, ta ko đe, jer me je li kom ta da pod se ti lo na nje go vu ta štu, ma da je Ili ja to sme-sta po re kao. Tvr dio je da je to stvo re nje iz nje go-vih ko šma ra, da mo ra da ga sli ka, iz no va i iz no va, jer ga pro ga nja, a u sno vi ma je ne ja sno, za mu će-no, i ne će ga osta vi ti na mi ru, dok ne do seg ne pra vi ob lik. I za i sta, stvor se me njao, sa sva kom no vom sli kom – pod se ća lo je to na ne ka kav spo-ri pre o bra žaj. Sve je vi še gu bio pri vid ljud skog ob li ka, i po sta jao… ču do vi šni ji. Vrat mu se iz du-ži vao, i po sta jao de blji, na kri vljen u stra nu, ko-ža mu je po sta ja la hra pa vi ja i tam ni ja, sa ve li kim, ob lim pe ga ma ko je su pod se ća le na gru bu kr ljušt ali ga to ra. Sa gla ve je ne sta ja lo dla ka, a pr sti su mu se iz du ži va li u zmi jo li ke iz ra sli ne, ili pre u ne što na lik na pip ke ok to po da.

I ka ko se stvor me njao, ta ko je i on de lo vao sve vi še iz be zu mlje no. Re koh ti, po sle raz vo da se pot pu no osa mio, i tvr dio da mo ra ne pre kid no da ra di na sli ka ma. No, na dao sam se, go to vo do kra ja, da će se opo ra vi ti. Te ško je sve to pod neo… U po čet ku, dok još ni je po čeo da sli ka, go vo rio je sa mo o Na di i nje noj maj ci, u či jem sta nu su i ži ve li.

„Ka da su me te že ne iz ba ci le na uli cu, Bo ri se, ose tio sam se ubi je nim, ose tio sam se mr tvim“, go vo rio je o tom da nu, ka da su ga is te ra le, po sle me se ci pro ve de nih u sva đa ma. I uvek je po mi-njao ka ko je sun ce žar ko si ja lo tog po po dne va, ali je na jed nom po če la da pa da ki ša, iz ve drog

ne ba. I pri čao je ka ko ni je znao ku da će, tog ki-šo vi tog sun ča nog da na, da je du go lu tao i mi slio o sa mo u bi stvu, pre no što je po zvao me ne.

„Te že ne su uni šti le mo je sno ve, ta pod mu kla že na, i Na da, ko ja je pod le gla nje nom uti ca ju, one su ubi le je dan deo me ne“, go vo rio je, „ali su mi, ta ko đe, ugro zi le i go lu eg zi sten ci ju. La ko je mo glo da se de si da dig nem ru ku na se be u ta kvoj si tu a ci ji, Bo ri se, zar ne!? Da li su one to ga bi le sve sne, da li su ma ri le?

A sa mo da imam pa ra, Bo ri se, mo gli bi da mi ra stu i ro go vi i rep i kri la ši šmi ša i pap ci ume sto sto pa la, a da i da lje se dim u nji ho voj ku ći, bez ika kvih pri med bi i pro ble ma… Ali, šta da ra dim, čo ve če, pa ja sam umet nik, ja sam sli kar, a ne ne-ki bi zni smen…“

Bio sam sve stan da je i on de li mič no kriv, za taj ras kol, ali ni sam ni šta go vo rio – sma trao sam da ni je tre nu tak. Hteo sam da mu po mog nem da se trg ne. I da, uop šte, pre ži vi… Na da ga je za i sta osta vi la u naj go rem tre nut ku, ni sam ti to po me-nuo. Bio je bez po sla, a zbog ne kih bi ro krat skih svi nja ri ja do dalj njeg ni je mo gao da pri ma ni so-ci jal nu po moć, na ko ju je imao pra vo kao li ce od-ra slo bez ro di te lja, ko je ne ma ni ka kve imo vi ne.

Po mo gao sam mu da na đe jef ti nu so bu, u istom kra ju, na vr hu bre ga. Bi la je po ma lo me-mlji va; mo gao je da ko ri sti sa mo za jed nič ki ve-ce, ali je i to bi lo ne ko re še nje. Sa pro zo ra se vi de lo go to vo ce lo na se lje, ve li ki par king GSP-a, i cen-tar gra da, u da lji ni…

I po zaj mio sam mu pa re. Za pra vo, po zajm lji­vao… me se ci ma… i če kao da se trg ne…

A on se po sve tio sli ka ma, i stvo ru.Od u vek je bio sklon to me da be ži od sve ta, da

se izo lu je, ali sa da…

19

Za po či njao je no ve i no ve i no ve ver zi je, a sta-re je uni šta vao, i ba cao, i či ni lo se da to me ne ma kra ja. Pod se ćao sam ga da ni ja ne pli vam u pa-ra ma, i da mo ra da po ve de ra ču na o se bi. „Znam, Bo ri se, znam, ali ti ne shva taš, ovo je po riv ka kav ni sam ose tio“, ta ko bi re kao.

Da, da, znam ja do bro šta si me pi tao…Znam da te ne za ni ma Ili ja, ne go – za što sam

se ja ova mo vra tio, i gde je Ve dra na, i za što iz gle-dam, ka ko ka žeš, „kao da me je po pla va iz ba ci la“, i zar sam ja to po no vo po čeo da pi jem – a ja ti, ka-žeš, go vo rim o svom sta rom pri ja te lju, „o ne kom ta mo Ili ji Ma ni ću“, i nje go vim sli ka ma. Ali ve ruj mi da je to ista pri ča, vi de ćeš i sâm…

I do daj mi ča ši cu, da ti na spem – da ni je ovog vi nja ka, uosta lom, ne bih se ni usu dio da ti ovo pri čam – čak ni te bi.

Ne, ne, ne moj ta ko. Ja je sam po ku ša vao da se sa Ve dra nom „skra sim“, ka ko se to već ka že, i to za i sta je sam že leo, i ne moj da mi pre ba cu ješ da se is po sta vi lo da ni sam bio iskren. Pu sti me da za vr šim, pa do ne si sud ka kav god že liš.

Kad već po mi nje mo Ve dra nu, se tio sam se da se Ili ja njoj od po čet ka ni je svi đao, i da se bu ni-la što mu po zajm lju jem no vac. Ko zna, mo žda je ima la, čak, ne ki loš pred o se ćaj u ve zi sa njim.

No, uglav nom, re dov no sam ga po se ći vao, mo žda ne če sto, ali re dov no.

Pi tao bih ga da li je sve stan ko li ko se za pu stio. Pod so be bio mu je stal no pre kri ven zgu žva nim ski ca ma, ode ćom, i sme ćem, ma la su do pe ra i re-šo u ćo šku bi li su za tr pa ni pr lja vim su do vi ma, smr de lo je na znoj, du van, i usta ja li va zduh… Ne bi se pre svu kao, ili obri jao, po dve-tri ne de lje – se ćam se jed ne si ve iz li za ne duk se ri ce sa raz la-ba vlje nim oko vrat ni kom, ko ja je stal no bi la iz-ma za na bo ja ma. I sav se su šio, či ni lo mi se da je iz gu bio ba rem pet ki la.

Po vre me no sam uspe vao i da ga na te ram da ra di pri vre me ne po slo ve, sa mnom, ka da bi se na krat ko ura zu mio, i ta da mi se či ni lo da će sve bi ti u re du.

Baš po sle jed nog od ta kvih pe ri o da, oti šao sam kod nje ga, oče ku ju ći već da ga za tek nem či stog, obri ja nog, urav no te že nog – ali, kad sam od škri nuo vra ta nje go ve so be – za pah nuo me je za dah ka kav ni ka da ni sam ose tio. Ni je to bio čak ni smrad, već me ša vi na one za gu šlji ve sme se zno ja i di ma i usta ja lo sti, i ne ka kvog sla du nja-vog za da ha – ni dan da nas ne znam če ga. Sve tlost je bi la za klo nje na ša lo ni ma, na po du se po no vo stvo rio br log ot pa da ka – i usred tog br lo ga se-deo je Ili ja, tam nih pod oč nja ka, zu rio je ka sli ci na šta fe la ju… Stvor je bio na ka zni ji ne go ika da, sa da već u po lu pu ze ćem po lo ža ju, sa tro stru ko

vi še pi pa ka ne go ra ni je, iz du že nog, oblog tru pa, na či jem je pred njem vr hu bi lo ne što na lik na ras-cve ta li, lji ga vi cvet ru že, ko ji tru li. Iz tog oblog tru pa, iz ra sta le su kljo ve, ili ro go vi, bez ika kvog me ni shva tlji vog pra vi la i svr he.

Tog da na je po čeo da pri ča o tim… „Bo go-vi ma“…

„Bo ri se“, re kao je, „uka zao mi se… Na ja vi, Bo ri se, ne u snu.

Sa če kaj ma lo sa pi ta nji ma, Bo ri se, ni je tre nu-tak, sa če kaj…

Shva tio sam da on ob lik uop šte i ne ma, ne je-dan! – i ta da mi se obra tio, sa sli ke, i… bio je, pro sto, pre da mnom, ov de, u so bi.

Shva tio sam da ne ma pra vog ob li ka, već sa mo pra ve su šti ne, i sa da znam i ka ko se zo ve…

Ni ar la to tep.Ne što je že leo da mi po ru či, Bo ri se, ne što je

že leo da na go ve sti…“Slu šao sam sve to, čuč nuv ši kraj nje ga. Iz gu-

bio je ra zum! – na rav no da sam to po mi slio, ali dok je go vo rio, po lu ti ho, sa za no som i ube đe-njem, zvu čao je neo bič no ube dlji vo, i mo ram pri-zna ti – že leo sam da ču jem do kra ja.

„Na go ve stio je, Bo ri se, da do la ze Oni… Sta-ri…

Ne znam, ne shva tam šta su… de mo ni, bo go-vi, đa vo li, ne znam… Još ne znam…

Ali shva tio sam da po sto je odav no, pre nas – otkad je sun ce bi lo još mla do, ta ko je re kao – i da su vla da li Ze mljom ka da nas još ni je ni bi lo. I re-kao je da ni smo u sta nju ni da poj mi mo nji ho vu ve li či nu i moć.

Za ro blje ni su, u na ma ne vi dlji vim, ne do stup-nim di men zi ja ma, i če ka ju tre nu tak da se vra te, i to će se de si ti, oni će do ći, i vi še ni šta ne će bi ti isto… Ni šta, Bo ri se, ne će bi ti isto…“

Tek po što je uću tao, po sta doh sve stan ko li ko mi je skre nuo mi sli.

„Je si li pla tio ki ri ju?“ re koh.Ni je mi ni od go vo rio, iz gu bljen, valj da u tim

skri ve nim di men zi ja ma.Trg nuo sam se, i ustao, i re kao da je bi lo do-

sta fan ta zi ja. „Otvo ri pro zor, čo ve če, ugu ši ćeš se ov de“, re kao sam, a Ili ja je sme sta sko čio, šče pao me za mi ši cu, i po čeo da ur la, na jed nom pot pu no iz be zu mljen, hi ste ri čan…

Ne ću ni da opi su jem tu kraj nje ne pri jat nu sce nu.

Uglav nom, spre čio me je da uop šte pri đem pro zo ru, i gur nuo me na ka uč, di vljač ki sna žno. On da je pot pu no klo nuo, pao na ko le na, i po čeo da se iz vi nja va.

Pri ča li smo, mu ca ju ći, u po lu mra ku, još ne-ko li ko mi nu ta. On da sam zbu nje no re kao da

20

mo ra da poč ne da vo di ra ču na o se bi, ili ne ku slič nu fra zu, za ko ju ni sâm ni sam ve ro vao da će ima ti uti ca ja, i obe ćao sam da ću ga ubr zo po-no vo obi ći.

No, ka ko je vre me pro la zi lo, da bu dem iskren, vi še mi se ni je ni išlo ta mo.

Sve što sam vi deo i čuo, bi lo mi je, pro sto, pre vi še tu žno.

Si gu ran sam da se pi taš – za što sam mu po-ma gao, ili bar, za što sam to ra dio me se ci ma. Za-što sam po ma gao ne ko me to li ko ne ra zum nom, ka da po ma žu ći ta kvi ma mo žeš uglav nom sa mo se be da ugro ziš, a da njih ne po me riš, ni mi li me-tar. Po ku ša ću da ti ob ja snim. Ne znam ko li ko ćeš raz u me ti, ti ni kad ni si bio na ro či to sen zi ti van, ali, evo, po ku ša ću…

Na ne ki na čin, ja sam Ili ji za vi deo. Za to što je oču vao iz ve sne… ka ko da ka žem… sklo no sti du ha ko je su kod me ne iz ble de le. Di vio sam se, re ci mo, to me što is tra ja va u sli ka nju. U nje mu je i da lje bi la za ža re na če žnja za le po tom, za sa vr-šen stvom i smi slom, i tu po tra gu je i da lje vi deo kao ne što uz vi še no, ne što… zna čaj no.

Ja sam to iz gu bio. Ne ka da sam že leo da bu-dem pe snik, znaš li to? Ni sam ti ni ka da pri čao? Pa, da, ni ka da ni sam vo leo o to me da pri čam. Pi-sao sam po e zi ju, to kom stu di ja, ali sam ka sni je od u stao. Po če lo je sve to da mi de lu je… ka ko bih ti re kao… kao ne ko pr duc ka nje – ne što iz li šno, ne po treb no – čak i on da ka da bi bi lo „do bro“. Ne znam ko ji je pra vi raz log… Ali… Ili ja se oču vao. Mo žda za to što je od u vek bio za tvo ren.

Pa, naj zad, i u bra ku, sa Na dom, bez ob zi ra na sve gre ške i glu po sti – Ili ja je, za pra vo, bio čist, nje go va je lju bav bi la bez kal ku la ci ja, bez re zer ve – za i sta je ve ro vao da će sa mo to – sa mo sna ga ono ga što ose ća pre ma njoj – obez be di ti da osta nu za u vek za jed no.

Na rav no da je ste – bio je i me ni po ma lo sme-šan, u toj svo joj ble sa vo sti, ali, znaš šta – ja sam se ne ka ko sti deo zbog to ga što mi je sme šan. Bio je ta ko čist, u od no su na me ne – bio je ono li ko čist, ko li ko su te nje go ve sli ke bi le ru žne i pr lja ve.

Ne, ne, ne – ne moj to sa da po ve zi va ti sa pri-čom o me ni i Ve dra ni. Ne moj, ka da ne raz u meš.

Ka da smo po če li da se za ba vlja mo, na pu stio sam sed mi ili osmi po sao za re dom; se lio sam se pe ti put; bio sam umo ran. A ona me je za i sta pro-či ta la. Ima la je obi čaj da ka že da sam čo vek pun ener gi je, ali da je ra si pam na sve stra ne, da ne-mam pra vac… E, pa, ja je sam hteo da pro na đem taj pra vac, i da to uči nim baš sa njom. Ne go, pu-sti me da za vr šim. Opet sam se ras pli nuo…

Ubr zo ću pre ći na kraj.Da ti si pam još? Ja bo ga mi, ho ću, me ni je

neo p hod no. Da, da, znam da sam se bio iz bo rio sa tim, i da ne tre ba, i… sve ja to znam, ali mo ram, evo, ma kar još ve če ras. E, ta ko.

Vre me je pro la zi lo.U ne ko li ko na vra ta, na sta vljao je da pri ča o

tim drev nim bo žan stvi ma. i to nje go vo sli ka nje, i bde nje u smr dlji voj so bi, sve je po če lo da li či na ne ka kve su ma nu te ob re de. Kao da je pri stu pio, mal te ne, ne ka kvoj no voj re li gi ji!

Tre ba da ga od ve dem ne gde na le če nje, mi-slio sam, ali ni sam imao poj ma ka ko bih to iz-veo. Imao sam i dru gih oba ve za, one su mi bi le ali bi, go vo rio sam se bi da ću ne što, eto, pred u-ze ti, čim pre.

A on da me je za te kao taj po ziv. Tog da na, tre-ba lo je da odem u cen tar, na raz go vor za po sao

– sta lan po sao, do bro pla ćen, ko ji je Ve dra na us-pe la da mi pro na đe – i sve je bi lo si gur no – raz go-vor je bio for mal nost! Ali pre no što sam po šao, za zvo nio je te le fon.

„Bo ri se, vi deo sam… sve… Vi deo sam, i ne ću mo ći da za tvo rim oči… vi še ni kad… ja… vi še ne mo gu, Bo ri se… Ja ću se ubi ti… ja to ne mo gu da pod ne sem.“

Re koh mu da od mah do la zim, i da ne pra vi glu po sti.

Tr čao sam kao lud, a iz gla ve mi ni je ne sta jao taj očaj nič ki ton. Kao da je ne ko pre tvo rio pot-pu no klo nu će u glas, eto ka ko je zvu čao. A ja sam za to kriv – za to što ni sam ni šta pred u zeo na vre me… I šta ako sa da za ka snim, pot pu no!?

Ka da sam sti gao u za mra če nu, za gu šlji vu so-bu, se deo je na ka u ču. Tek ta ko. Po gle dao me je bez re či, i po ka zao mi da sed nem. Ne se ćam se ni šta sam ga pi tao, pre no što je po čeo da go vo-ri, po la ko, sa ne kim hlad nim po uz da njem, čak.

„Od veo me je ta mo, Bo ri se, do Nje ga, do sr-ži… do sre di šta ha o sa, či ji smo svi deo… Od veo me je do Aza to ta, i pu stio me da vi dim nje go vim oči ma… pu stio me je da vi dim sve.“

„O če mu to go vo riš, Ili ja, za bo ga, o če mu go-vo riš?“

On se na sme ja, ne ka ko ne ljud ski… nad ljud-ski pre ve ja no.

„Se ćaš li se, Bo ri se, ka da su me Na da i nje na maj ka iz ba ci le iz sta na – ka ko sam go vo rio da mi je uči nje na ne prav da? Se ćaš li se ka ko sam go vo-rio o tom či nu kao ne čo več nom i ne mo ral nom i uža snom? Se ćaš li se?

E, pa, mo lim te, Bo ri se, da za bo ra viš. Ni je u tom či nu bi lo ni ka kve ne prav de, bi la je to vi ša, iskon ska prav da.

Sa da, ka da mi je sve uka za no, Bo ri se, ja to znam.

Znam sve ono što sam mo gao, a ni sam hteo da

21

vi dim, i znam još mno go vi še…Do la zio sam u tu ku ću pi jan i lud – pi jan i od

ilu zi ja, i od pi ća, Bo ri se – i po zi vao sam se na lju­bav, na umet nost, na čo več nost, na duh, na vi še isti ne, uz vi še ne ci lje ve, i mu čio ta jad na stvo re-nja – mu čio sam svo ju že nu, Bo ri se, mu čio sam je svo jim lu di lom.

I u tre nut ku ka da sam osu je ćen, ka da je po-ka za la da je od me ne ja ča, za va pio sam da mi je uči nje na ne prav da.

Sve sve ti nje, na ko je sam se po zi vao – sve su to bi le pod mu kle la ži.

Ni sam pri zna vao istin ske za ko ne ovog sve ta, jer ni sam imao sna ge da se bo rim.

Ali moj ego i zam! – Bo ri se – mo ja že lja da ipak op sta nem, da pre ži vim, ta mo ja se bič na že lja je pri gr li la ilu zi je – to vi la me je pod mu klom ve-rom da ću nji ma, ipak, obez be di ti op sta nak, da ću nji ma da za va ram, da op či nim, da za ve dem stvar nost.

I ta naj ve ća laž, od svih, taj ali bi mo je sla bo sti – umet nost, ko ja me je go di na ma opi ja la – upra-vo mi je ona otvo ri la oči – ona me je od ve la do Nje ga.

O, Bo ri se, ose ćam se ta ko sta ro, ta ko umor-no… Sve sam vi deo.

Sta ri će do ći, i čo vek ne će ne sta ti, on će se sa-mo pro me ni ti…

On će se pro me ni ti, osta ju ći isti.Osta će isti, sa mo će iz gu bi ti svo je la ži, jed-

nom za svag da.Nje go va će svest ozdra vi ti. Istin ski ra zum no,

on će od ba ci ti ra zum… po sta će naj zad za i sta lu-ci dan… naj zad sa mo sve stan, naj zad će zna ti šta za i sta je ste.

Vi deo sam Nji hov po vra tak, ko ji će mu otvo-ri ti oči.

Mo ja svest se gra na la, Bo ri se, do Nje ga, i ši ri-la se, i po sta ja la ap so lut na, sve o bu hvat na, a opet, pre gled na, je zi vo ja sna.

Vi deo sam gra do ve ko ji go re, vi deo sam krv, i strah, vi deo sam Sta re, ko ji su se vra ti li, i lju de ka ko be že od nji ho ve mo ći, po put mra va, ka ko tra že uto či šta, oaze, gde Nji ho va si la ne do pi-re, vi deo sam lju de u sve op štem ra tu, ka ko jed ni pre ko dru gih ga ze, ka ko jed ni dru ge ša lju u smrt, ka ko bi sti gli ta mo gde im je osi gu ran ži vot.

Vi deo sam to li ko uža sa, Bo ri se… to li ko uža-sa…

Ali vi deo sam i to da je su šti na osta la ista. Po-gre šno sam shva tao, is pr va, da će se sve iz me ni ti, da ni šta ne će osta ti isto, ka da se Oni vra te…

To što sam vi deo, to je ste bi la bu duć nost – ali bu duć nost, ko ja je sa da – bu duć nost ko ja je već bi la.

Ni šta dru go do bor ba za op sta nak.Sa mo oslo bo đe na ili oči šće na od udob nih la ži

o bi lo ka kvom uz vi še nom smi slu, jer za njih, u toj bu duć no sti, pro sto, ni je bi lo vre me na, pro-sto ra…

Ali znaš li, Bo ri se, šta je bi lo naj čud ni je!?U tom tre nut ku, u ko jem sam bio isto vre me-

no i sve ko li ki ko smos – i nje gov osnov ni prin cip, oli čen u be smi sle nom Bo gu Aza to tu – i ljud sko bi će – i ni šta, ni šta vi lo, ni štav nost sve ga to ga – dok sam bio sav taj užas, i bu ja nje, i ras koš, i sva rav no du šnost – znaš li šta je i da lje bi lo naj bol-ni je?

Onaj tren, ka da sam iz ba čen na uli cu, onog ki šnog sun ča nog da na, ka da ni sam znao ku da ću, ka da sam ose ćao da sam ubi jen, da sam već mr tav.

Ni naj ši ri mo gu ći vi dik sve u kup nog be smi sla ni je bio stra šni ji od jed nog je di nog tre nut ka u ko jem je ra njen taj se bič ni na gon op stan ka, ko-jem svi ro bu je mo.

Ko jeg ni Sta ri ni su li še ni.Oni su ne sve ti Bo go vi, Bo ri se – Bo go vi sa mo

uto li ko što je nji ho va moć ve ća.U ovom uni ver zu mu ne ma sve ti nja.Ovo je uni ver zum si le.Ovo je uni ver zum smr ti.I do ći će tren ka da čo vek vi še ne će bi ti ka dar

da to ne vi di, ka da ne će bi ti ka dar da pred isti na-ma za žmu ri, ma kar i na tren.

Aza tot će se vra ti ti, bez um ni Aza tot, iz ono-stra nih mra ko va, ko ji je već tu, ali ga ni smo sve-sni, do ći će i smr vi ti svet ko ji smo na zi va li svo-jim.

Bo ri se, umo ran sam, umo ran sam i star… iz-nu tra sam već mr tav.“

Bi lo je ne čeg uža sa va ju će ko nač nog, u tim re-či ma.

I, uop šte, u ce lom tom hip no ti šu ćem go vo ru.Ipak sam se trg nuo, po što je uću tao, na šao

sam sna ge da usta nem, i da po đem ka pro zo ru.„Ta ko je“, čuo sam iza le đa, ka da sam okre nuo

ruč ku, „otvo ri, i po gle daj…“Po vu kao sam pro zor ska kri la i gur nuo ša lo-

ne, i ta da me je za pah nuo ne ka kav pre te ra no jak ve tar i ja ustuk nuh. Vi deo sam da grad, u da lji ni, go ri, i ne ka kvu gro ma du, tam no ze le nu pla ni nu, ta mo, iza cen tra, ko ja tu ne bi tre ba lo da bu de. U sle de ćem tre nut ku pri me tih da se ta pla ni na po me ra…

Iza se be, sa ka u ča, čuo sam iz be zu mlje ni, lu-dač ki smeh. Za tim je taj smeh pre krio gla san huk, ka kav ni ka da ni sam čuo, i me ne iz no va uda ri onaj sna žni na let va zdu ha… Do pi rao je, od ne-kud, le vo od zgra de, i ja pro vi rih, na gon ski, ta-mo, i ugle dah… to.

22

Ogrom no, su lu do oko… naj pre sam pri me tio oko, na tom… stvo ru… ko ji po če da pu že, i da mr vi pod so bom auto bu se na GSP-ovom par kin-gu. Za ču se gu žva nje me ta la i pr ska nje sta ka la, i ne ka po tmu la gr mlja vi na, kao zvuk ze mljo tre-sa… a me ni je naj u ža sni je bi lo – to lji ga vo, be lo oko, sa iz du že nom, vre te na stom ze ni com na sre-di ni, i sa ma po mi sao da bi to mo glo da me vi di…

A bio sam, ipak, ne spo so ban da po me rim po gled sa tam no ze le ne gr do si je ko ja je ma ha la ogrom nim pip ci ma, i kri li ma iz nad oka, kao ne-kim pa kle nim obr va ma.

„Gle daj!“ vi kao je Ili ja, iz me đu na le ta ce re ka-nja. „Gle daj naš svet!“

Je dan od ogrom nih pi pa ka, vi deh, po če da se bli ži pro zo ru, i ja ustuk nuh, pre no što je nje gov kraj, na lik na dži nov sku zmi ju, do speo u so bu. Iz vio se, ka ka u ču, i pao pre ko Ili ji nog sto ma ka

– a on se i da lje bez um no ce re kao. Drek nuo sam i kre nuo ka nje mu, ali pi pak se tr znuo… Trk nuo sam ka vra ti ma, pa za stao, osvr nuo se ka Ili ji. Ta-da pri me tih stvo ra ko jeg je sli kao, na spram ka u-ča – iz gle dao je kao na ne koj od sli ka s po čet ka, ka da je još imao po lu ljud ski ob lik. Ka ži pr stom je po ka zi vao kroz pro zor, je zi vo se ke ze ći, kao da li ku je.

Jur nuh na po lje kao lud.I tu mi se se ća nje sko ro pot pu no bri še.Ne znam ka ko sam do speo u stan. Sa mo se

se ćam ka ko drh tim, na fo te lji, u dnev noj so bi, a Ve dra na vi če. „Za što ni si oti šao!? Za što, Bo ri-se, ho ćeš li mi ob ja sni ti!? Šta se de ša va!?“ I ka da po dig nem gla vu – vi dim da joj je ko ža hra pa va i tam na, i vi dim ve li ke pe ge, po put kr lju šti ali-ga to ra, na obra zu, i vra tu, i glas joj se pre tva ra u be sti jal ni zvuk… ne mušt, ne ra zu mljiv… pri-mi ti van… i ja ska čem, i be žim ka vra ti ma sta na.

Od mah za tim, na la zim se na ne koj auto bu-skoj sta ni ci, ne znam ko joj, ne znam gde… ne znam ni ku da idem. Do la zi auto bus, i ja se pro-bi jam, kroz osta le put ni ke, ve li ka je gu žva, i tek ta da pri me ću jem ka kva su im li ca – ne ki ima ju kr ljušt ume sto ko že, ne ki iz ra sli ne, kvr ge, je dan je bio sa du gač kom sur lom, ume sto no sa… ali ne ma rim pre te ra no zbog to ga – sve što ose ćam je ste da mo ram da uđem unu tra, da ne smem da osta nem na ploč ni ku, ni po što… I gu ram tog sta-ri jeg, sa sur lom, da bih ušao pr vi… i on mi kr klja, iza le đa, ali ne ha jem.

I kad se na ti ska mo, auto bus je pun od vrat nog za da ha, i mi li ne ku da, iz me đu si vih zgra da… i ja ih po sma tram, na iz me nič no… čvr sto se dr žim za šip ku… i po sma tram mla di ća sa uz dig nu tom kljo vom, na če lu, i onog star ca, sa sur lom, ko ji je ta ko đe us peo da se ugu ra, i že nu sa gu stom,

krat kom če ki njom pre ko li ca… i po sma tram i dru ge… i ose ćam to, u se bi… ne znam ka ko bih dru ga či je mo gao da opi šem – ose ćam da bih mo-gao da ih ubi jem, sva kog tre na, sa mo ka da bi me ugro zi li… mo gao bih da ubi jem… u sta nju smo tre nut nog, pri vid nog mi ra… jer jed ni dru ge ne ugro ža va mo… ali mo gao bih da ih ubi jem… kao i oni me ne.

Ima mo pra vo na to.I sle de će če ga se se ćam je ste da sam ov de, u

ku ći po koj nih ro di te lja.Ka da sam se pro bu dio, bi lo je pro šlo tri da na,

po sle do ga đa ja kod Ili je.Sme ješ se.U re du.Su lu do je ste.Ali, šta ako ti ka žem da sam i te be vi deo ta ko?

Da, ju če, ka da si do šao, i ka da sam ti vik nuo, iza vra ta, da do đeš su tra dan.

Da, da, re kli su ti da sam se vra tio, da se po-na šam čud no, da po no vo hva tam kri vi ne, i ti si do šao, da me vi diš… Ka da sam po gle dao, kroz pro zor ku hi nje, ko to ku ca na vra ta, vi deo sam stvo ra sa tam no sme đom po ko ri com ume sto ko-že, ko ja je de lo va la su vo, i tvr do, i uzeo sam ve-li ki nož, iz fi o ke, pun stra ha… Ose ćao sam se ugro že no.

Shva tio sam ko je to, tek po što si vik nuo: „Ima li ko ga!? Bo ki!? Je si tu?“ Pre po znao sam ti glas. Is pu stio sam nož, i po čeo da ri dam. Oči su mi se is pu ni le su za ma.

I po no vo se sme ješ. U re du.Ho ćeš, ve ro vat no, da ka žeš – to či tam na

tvom li cu – da mi ni reč ne ve ru ješ, da je sve ovo iz go vor – da je ovo „mo je lu di lo“ za pra vo bek-stvo, od ta ko zva ne od go vor no sti, bek stvo od sa-mo ga se be, od ži vot ne bor be, i ta ko da lje…

Ali ni je.Lu di lo mo žda je ste, ali bek stvo ni je.Šta ka žeš – pro vi dan sam – čim ne gi ram, i to

sâm, iako me još ni si ni op tu žio, zna či da sam kriv.

Ali, ne, to ni je tač no.Ne mo že se go vo ri ti ni o ka kvom bek stvu, jer

ja ne be žim. Su tra se vra ćam. U Be o grad. Čuo sam se sa Ve dra nom, ju če.

Da, pri brao sam se, pro šlo je vi še od ne de lju da na ot ka ko sam ov de, i pri brao sam se, i po-zvao je, a ona… pri sta la je da se sa sta ne mo, i da raz go va ra mo, ma da je mi sli la da je sve go to vo. Se ća la se ne kih pri ča, o mo jim ra ni jim ve za ma, i… ni je ni va žno… Re kla je da že li da ču je, i da raz u me. Od nje sam, naj zad, sa znao da je Ili ja iz vr šio sa mo u bi stvo. Da je sko čio kroz pro zor. Pi ta la je da li to ima ve ze sa mo jim po na ša njem,

23

ali sam iz vr dao.I re kla je da že li da raz go va ra mo.Ne, si gur no joj ne ću is pri ča ti što i te bi, to si-

gur no ne.Ali sa njom ću ne ka ko iza ći na kraj, sa mo ne

znam ho ću li mo ći sa ko šma ri ma, i sa ose ća jem da je sve sa či nje no od ne ka kve su ve, šu plji ka ve ma te ri je, iz je de ne iz nu tra, ko ja mo že da se pre-tvo ri u prah, za tren.

No, vra ti ću se, ka žem ti, vra ti ću se. Ovo je mo žda i po sled nja ča ši ca, pre no što poč nem da se pa ku jem… U tre nu ci ma ka da se ose tim bo lje, uči ni mi se da je to pra ved no, is prav no, ma šta to zna či lo.

Uči ni mi se da ose ćam lju bav, i na du.I da lje de lu ju krh ko.Ali baš za to i vre de.A on da se do go di, po no vo, ne ki krah, i vi dik

mi je na jed nom čist, sa svim ste ri lan, i vi dim da me na zad vu če ni šta dru go, ne go pu ki po riv za op stan kom.

Kod me ne je, iz gle da, ja či ne go što je bio kod

Ili je. I ne ose ćam, da znaš, ni trun ku sre će ka da to po mi slim…

Sva ki čas ču jem to – u gla vi – zar ni je tre ba lo da se ubi jem, kao on, na kon sve ga što sam vi-deo!? Zar sam sve to pri hva tio, zar mi se do pa lo!?

I se tim se onog ti ska nja u bu su, i tre nut ka ka-da sam po te gao ku hinj ski nož, i bo jim se se be.

Ali, eto, vra ćam se, već su tra.Mo žda je to pra vi užas, to što ži vot, pro sto,

ide…Bo jim se se be, pri ja te lju. Ne mo gu ti opi sa ti

ko li ko se bo jim.

[Milivoj Kostić]

[Asterian]

25

IZ ME ĐUNe nad Pa vlo vić

Iz blju ta vog sna pro bu di li su me pu na be ši ka i su vo gr lo. Tre ba lo mi je par tre nu ta ka da shva-

tim gde sam. Pre ne go što sam pre po znao oko-li nu, no ge mi uda ri še u da sku deč jeg kre ve ta i se tih se da sam u so bi u ko joj sam od ra stao, u ku ći svo jih ro di te lja. Ni sam do la zio ov de če sto, ne bih do šao ni sad da ni je bi lo te pro kle te go-di šnji ce ma tu re na ko joj sam se na pio kao du pe. Bu nov no po če šah pre po ne i upu tih se ka ku pa-ti lu. Dok sam žu bo rio, mi sli su mi lu ta le na sve stra ne: iz vi ra le su uspo me ne iz de tinj stva, dav no pro šli do ga đa ji i po lu-za bo ra vlje na li ca. I da lje udu bljen u mi sli, iza šao sam iz ku pa ti la i sa nji vo se upu tio na zad.

Ka da sam otvo rio vra ta, vi deo sam da sam po-gre šio. Ume sto u deč joj, na šao sam se u dnev noj so bi ko ja je na iz gled bi la u pro ce su re no vi ra nja: zi do vi su bi li bez mal te ra, a svu da su bi le raz ba-ca ne kar ton ske ku ti je i sta ra gra đa. Sto pa la su mi ga zi la de be li sloj pra ši ne. U so bi je vla dao mrak, a je di no sve tlo do la zi lo je kroz te ra su ko joj je ne-do sta ja la ogra da. Je bo te, šta su na pra vi li od ku će, po mi slih, mi sle ći pri tom na ća le ta i stri ca. Obo-ji ca su obo ža va li da ra de pre prav ke na ku ći iako ni je dan od njih ni je imao poj ma o gra đe vi nar-stvu. Uz gla sno cok ta nje upu tih se na zad kroz dru ga vra ta, pa ra lel na s pr vim i ne dvo smi sle no ne po treb na.

Na či nio sam pu nih pet ko ra ka po hla dim plo či ca ma pre ne go što sam shva tio da ni sam u hod ni ku na ko ji je tre ba lo da iza đem. Na šao sam se u ogrom nom ku pa ti lu, na lik na svla či o ni ce u ško li, sa re do vi ma ve-cea i me mlji vih tuš-ka bi-na. Otvo rio sam usta u ču đe nju. Šta je ovo?? Šta su ovi zi da li u po sled njih par go di na? Iz ne na đe-nje i bes po ti snu li su deo po spa no sti i ma mur lu-ka, te od luč no kre nuh na zad, re šen da uju tru za

do ruč kom po sta vim ne ka ozbilj na pi ta nja. Otvo-rio sam vra ta.

Is pred me ne se na la zi lo mrač no ste pe ni šte. Jed na ogo lje na si ja li ca osve tlji va la je zi do ve od si vog be to na. Pot pu no zbu njen uči nih par ko-ra ka na do le, vo đen zna ti že ljom. Ste pe ni šte se za vr ša va lo vra ti ma sa de sne stra ne, ko ja su, ka-da sam ih otvo rio, ot kri la du ga čak i pod jed na ko mra čan hod nik.

Je l’ sam ja to u po dru mu? Je l’ sam ja još pi­jan?? Ali… naš po drum… ni je ova kav…

Pro šav ši po red go mi le sta rih sve za nih no vi na, otvo rio sam pr va vra ta s de sne stra ne.

Na šao sam se po no vo u „dnev noj so bi“.Pro gu tah kne dlu.Seo sam na pra šnja vi pod i uhva tio se za gla vu.Če kaj, sta ni, mo ra da po sto ji ra zum no ob ja­

šnje nje. Iz gle da da sam još pi jan. Sad ću le po da se vra tim oda kle sam do šao i na zad u kre vet.

Ustao sam i po la ko otvo rio vra ta. Ni je bi lo hod ni ka. Iza njih se na la zi la ogrom na pro sto ri ja sa vi so kim kro vom od lam pe ri je. Pro ma ja ko ja je do la zi la iz ne po zna tog iz vo ra ta la sa la je ogrom-ne na bo re pa u či ne de be le kao plat no. Smr de lo je na ži vi nu. Za lu pio sam vra ta i seo na zad na pod. Di sa nje mi je bi lo ubr za no, a u gla vi je po čeo da mi se stva ra ne ki le pljiv ose ćaj.

Po gle dao sam ma lo bo lje oko se be. Ovo za-pra vo i ni je bi la na ša dnev na so ba. Li či la je, bi la je ja ko slič nog ob li ka, ali je ne do sta ja la ku hi nja, i kao da je još ne što bi lo po gre šno…. To ne mo­ra ni šta da zna či! Do hva tio sam pr vu kar ton sku ku ti ju do se be. U njoj su bi li sta ri bro je vi Po li ti-ke. Nju jork taj msa. No vi na na ki ne skom je zi ku.

Uzeh dru gu. Deč ja ode ća, sta ra, iz je de na molj ci ma. Da li sam imao ova kve pla ve pan­ta lo ne? Mi slim da je sam, ali… Svi pred me ti u

26

ku ti ja ma su bi li… ne ka ko bez iden ti te ta. Bi lo je mo gu će da su to mo je sta re stva ri, ali isto ta ko su mo gle bi ti bi lo či je.

Utr čah u pro sto ri ju sa kro vom od lam pe ri-je. Na po du je bi lo još pra ši ne, miš jeg iz me ta i (go lu bi jeg?) per ja. Uz zi do ve su bi le po re đa ne go mi le ame rič kih i ja pan skih stri po va, okvi ri za pro zo re, da ske, ku ti je, ku ti je, ku ti je…

Pro zor je bio pre kre čen i na iz gled bez bra ve. U jed nom uglu na la zio se je di ni dru gi iz laz iz so-be, če tvr ta sta ru pa u po du ko ja je vo di la ne kud. Spu stio sam se pa žlji vo…

Sto pa lo mi na pi pa ne što me ka no, na slon be-le po ha ba ne so fe. Na šao sam se u ma loj, udob-noj so bi ci. Bo le šlji vo žu ta si ja li ca pri čvr šće na na ne i zo lo van kabl osve tlja va la je zi do ve pre kri-ve ne po ste ri ma film skih zve zda iz osam de se tih. Otvo rio sam vra ta iza so fe. Ovo ga pu ta to je bi la so ba sa ni skim ko sim kro vom u ko joj je go re la pro sta sob na lam pa…

Kon fu zi ja se pre tvo ri la u strah, ko ji je br zo pre ra stao u pa ni ku. Tr čao sam iz ne po zna te pro-sto ri je u ne po zna tu pro sto ri ju, ko je su sve, bez iz u ze ta ka, bi le pre kri ve ne pra ši nom i pa u či nom. Sr ce mi je lu pa lo lu dač ki i ve ru jem da bih pot pu-no po lu deo da ni je bi lo onog ose ća ja otu pe lo sti ko ji mi je u slo je vi ma po la ko ob la gao mo zak.

Ka da sam se na po kon po no vo na šao u „dnev-noj so bi“ seo sam na isto me sto i uro nio gla vu u ša ke.

„Ne, ne ne. Ovo se ne de ša va. Ovo je san!“ Znam! Sta vi li su mi ne što u pi će! Ne ki LSD ili ne što slič no!

Ali ni sam se ose ćao kao da sa njam ili da ha lu-ci ni ram. Sve je de lo va lo pot pu no stvar no, a ka da bih se ušti nuo, bol je bi la tu. Ali šta on da…? Pa-žnju mi pri vu če te ra sa. Po la ko sam pri šao do nje.

Na po lju je bio su mrak, kao pred zo ru, bez da ška ve tra i bi lo ka kvog zvu ka.

Pri zor sa te ra se je bio pri zor mog dvo ri šta i uli ce. Ali da li je bio? Mi lu ti no va ku ća je bi la be-la, a ne žu ta. Do bro, pre far bao je, pa šta? Ali ni je ima la ni ogra du. A u na šem dvo ri štu je na me stu ve li ke jel ke ra sla kr žlja va bre skva… Da li je uop­šte jel ka ikad bi la tu? Sva ki de talj je de lo vao isto-vre me no i na me stu i pot pu no po gre šno.

Seo sam na ivi cu. Imao sam dve mo guć no sti: ako je ovo ne ki san ili ha lu ci na ci ja, mo gao sam da sa če kam da pro đe. A mo gao sam i da po ku-šam da na đem iz laz. Pr vi sprat, par me ta ra, ni­šta stra šno. Ska kao sam vi še pu ta s ove te ra se još kao osno vac. Ako je pro la zno, pro ći će u sva kom slu ča ju.

Ni sam znao šta da oče ku jem. Da se pro bu-dim u kre ve tu. Da po lo mim no gu. Ali sva ka ko

ne ono što se de si lo.Vid mi se za mra čio na tre nu tak. Ka da se po-

vra tio, na šao sam se na sa svim ne po zna tom me-stu. Pra zna uli ca u, ka ko je de lo va lo, ši rem cen-tru gra da. Po red me ne po lo mljen iz log pre pun đu bre ta. U da lji ni fa bri ka iz či jeg je dim nja ka ku ljao dim.

Ni sam znao ni u kom sam gra du. Gra fi ti i sa-o bra ćaj ni zna ko vi su bi li na sme nu na srp skom, en gle skom, fran cu skom, i ne kim je zi ci ma ko je ni sam pre po zna vao. Je di no što je bi lo do sled no je bi la ti ši na, za pu šte nost i od su stvo bo ja i lju di.

I vre me.. Uop šte ni sam mo gao da pret po sta-vim ko li ko je vre me na pro šlo od ka da sam se pro bu dio. Iako je bi lo po lu-sve tlo, na ne bu ni je bi lo ni sun ca ni me se ca, a nig de ni sam na i šao ni na ka kav sat.

Pro la zio sam po kraj jed ne mrač ne uli či ce, ka-kvih je bi lo mno go vi še ne go što bi tre ba lo, ka da sam spa zio sen ku. Kre ta nje. Oso bu!

„Hej! He ej!“Oso ba za sta de i obra ti mi se na en gle skom.

„Da?“Ovo je bi lo to li ko neo če ki va no da mi se um

uko či na tren.„Iz vi ni ali… gde sam to ja?“„A… ti si no vi.“ Le tar gi ja u nje go vom gla su

bi la je je zi va. Pro đo še me žmar ci.„Pa… ti si… ov de, valj da. Iz me đu.“„Iz me đu če ga?“On sa mo sleg nu ra me ni ma. Iz gle dao je ne ve-

ro vat no odr pa no. Ode ća na nje mu je bi la sta ra i is kr za na. Ko sa su va i ne u red na. Pod oč nja ci ne-pri rod no ve li ki i si vi. A naj stra šni je od sve ga je bio sta kla sti po gled u nje go vim oči ma, bez fo-ku sa.

„Je l’ ima ov de još ne kog?“„Ima. Po đi sa mnom. Znam put. Po ne kad.“Sme nji va le su su pu ste uli ce, fa brič ke ha le,

ura sli pu telj ci i pre či ce kroz za pu šte na dvo ri šta. Ne ka od ovih me sta su se po na vlja la, po ne kad sa bla gim va ri ja ci ja ma. Tu i ta mo bih ugle dao mr-ša vog psa. Iz gle da li su još tu žni je od mog vo di ča.

Na po kon smo sti gli do lo ka ci je slič ne bi lo ko-joj pret hod noj. Je di no što se raz li ko va lo je bi-la go mi la lju di ko ja je se de la na sta rim dr ve nim tri bi na ma po lu kru žnog ob li ka. Pro stor is pred tri bi na, ne ka da šnji po di jum, bio je pre tvo ren u br da šce od đu bre ta pre ko ko ga je ga ca ju ći do la-zi lo još pri do šli ca.

„Ovo je ras kr sni ca. La ko ju je na ći. Naj če šće.“Lju di su bi li ne ve ro vat no ra zno li ki. Že ne,

mu škar ci, star ci i de ca, sve tlo ko si i tam no pu ti. Bi zni smen u sku pom ode lu, vi so ki Nu bi jac sa pre ga čom, de be la Ci gan ka, mla dić u ka ri ra noj

27

ko šu lji či je su na o ča re ima le sa mo jed no sta klo, de voj či ca u pr lja voj bal skoj ha lji ni…

Svi su de lo va li pod jed na ko iz gu blje no i rav-no du šno.

Pri dru žio sam im se na tri bi na ma da ma lo raz mi slim.

Od jed nom se trg nuh. Ni sam znao ko li ko sam vre me na se deo i to mi je ute ri va lo strah u ko sti. Sve mi je bi lo te že da se kon cen tri šem i da ose-ćam bi lo šta. Ušti nuo sam se po no vo. Bol je ne-sta ja la pre ne go što bih je i pri me tio.

„I šta ra di te vi ov de?“ upi tah mu škar ca ko ji me je do veo.

On opet bez volj no sleg nu ra me ni ma.Još jed na več nost pro đe.Sre ćom, moj sa go vor nik je i da lje bio tu, zu-

re ći ni u šta.„Je l’ po sto ji iz laz odav de?“Ni sam oče ki vao po zi ti van od go vor, ali on po-

tvrd no za kli ma gla vom.„Po sto ji? Gde? Za što on da ni ste oti šli odav-

de?“„Po ka za ću ti. Ako ga na đem.“Još jed no bes kraj no pu to va nje kroz pre de le

ko je je svet za bo ra vio i mi ko nač no sti go smo na još jed nu bez lič nu lo ka ci ju, ma li trg u sen ci mo-no lit nih ne bo de ra. Ov de je bi lo još vi še lju di ne-go na pret hod noj, go to vo dvo stru ko vi še. I de lo-va li su ži vlje. Po gle di su im bi li pri ko va ni na jed-nu tač ku ko ju ni sam mo gao da vi dim od gu žve.

Pro gu rah se kroz go mi lu. Na sred si ve uli ce od is pu ca log as fal ta na la zio se pri mi tiv ni ol tar. Nje go vo po sto lje bi la je auto mo bil ska gu ma, te lo be ton ski blo ko vi i dr ve ne gaj be, a na vr hu tra-kom pri čvr šće na obič na pla stič na ča ša obo re na na stra nu. Na nje nom dnu se vi deo pri zor ko ji je od ska kao od oko li ne. Pri zor obič ne uli ce. Uli ce ko ja je ima la bo ju. Zvuk. Pro la zni ke.

Udah nuo sam va zduh, du ha osna že nog ovim pri zo rom. Pro zor sa dna ča še je iz gle da imao isti uči nak i na osta tak po sma tra ča. Oči su im bi le ži ve, a na usna ma ne što na lik na osmeh.

„Je l’ po sto ji još ne ki? Ne ki ve ći?“„Mo žda… Tra ži li smo. Ni smo na šli.“„Ali ovaj… je l’ mo že da se po ve ća?? Mo ra da

mo že da se po ve ća! Šta ako se ise če ča ša?“Ma to ri Mek si ka nac po red me ne se na sme ja i

re če: „He he, ovaj je no vi.“„Ima li smo tu ide ju. Pre vi še je ri zič na. Šta ako

pro zor ne sta ne? On nam da je na du. Vre me. Nor-mal nost.“

I moj sa put nik je do bio no vu do zu ener gi je u pri su stvu mi ni ja tur nog pro la za.

Ali ja sam imao vi še sna ge od njih. Bio sam no vi. Sr ce mi je i da lje bi lo spo sob no da ku ca

br zo i od luč no.„Ne! Ka ko ne shva ta te? Mi smo za ro blje ni u

pa klu! Ovo nam je je di na šan sa! Mo ra mo da po-ku ša mo! Ka kav je ovo ži vot?“

Sko čio sam na plat for mu od be ton skih blo-ko va.

„Slu šaj te me! Mo ra mo da pro ba mo da po ve-ća mo pro laz!“

Ma sa se bez volj no okre nu ka me ni.„Ovo ni je ži vot! A ako uspe mo, vra ti će mo se

ku ći! Ku ći!“Po sma tra či su ima li do volj no ener gi je i vo lje

da is pra te moj go vor, ali ne i da re a gu ju, što sam pro tu ma čio kao odo bre nje.

Zgra bio sam pla stič nu ča šu. Bi lo je ja ko čud-no dr ža ti ča šu s pro la zom u ru ka ma. Pri su stvo por ta la bi lo je osna žu ju će.

Uzeo sam ko mad sta kla sa uli ce i za se kao ivi cu ča še. Go mi la me je po sma tra la ra do zna lo. Ako su i ima li pri med be na mo je ak ci je, ni su ura-di li ni šta po vo dom to ga.

Po la ko sam ru ka ma ši rio ras cep na ivi ci ča-še. Ko nač no do đe do sa mog pro la za, či ji je krug upra vo pri ka zi vao ci pe le sa šti klom ne ke go spo-đe u pro la zu. Sli ka se za mu ti i njen sjaj kre nu da se ši ri. Na pra vio je tra pez tre pe ra ve sve tlo sti, sa ši rom sli kom od one u ma ju šnom kru gu ča še.

A on da je ne stao.Po sma tra či isto vre me no na sr nu še na me ne.

Vi še ni su bi li le tar gič ni, bi li su be sni.

Ne znam ko li ko du go su me tu kli. Mo žda je to bio tre nu tak, mo žda vek. Ipak, na kra ju se za-vr ši lo. Li ce mi je mi bi lo pre kri ve no sme som od kr vi i pra ši ne. Gle da ju ći po vre de znao sam da bi tre ba lo da sam u ago ni ji, ali bol ili ni sam ose ćao ili me jed no stav no ni je bi lo bri ga.

Sa da se dim na pr lja vom as fal tu i raz mi šljam. Da li je bi lo go re ka da sam imao na du za po vra-tak, na du bez osno ve, ili je go re sa da, ka da ne ma na de, ali ni is ku še nja?

Od go vor je… ne što iz me đu.

28

ĐA VO BEZ FIL TE RARa do slav Slav nić

Okean.Opa san pro tiv nik, spo so ban da zvi zne is pod

po ja sa. I sa da me iza zi va, ta la si ma ko tr lja uspo-me ne, kao što do bra mo ta li ca gnje či re se du va na i po le že ih u ri zlu.

Sro lao sam tu ce „mr ša vih“, da mi se na đu uz pra vu, ma sni ju.

Još pre se dam go di na, mr lja na snim ci ma plu-ća na te ra la me je da ba ta lim pu še nje. Ko ju zi mu ka sni je – ka da je, na kon bez u spe šnog le če nja he mi jom, bo le šti na pre sta la da na pa da iz ne po-zna tog raz lo ga – pre šao sam na mo ta ni du van i smla čio vre lo pod pr sti ma i je zi kom. Ipak, ve če-ras obe le ža vam go di šnji cu. Ju bi lej, čak! Mo ra se za pa li ti jed na že sto ka, „ame rič ke kla se“. U znak se ća nja na sve ko je mi je ote la vo da, iz ba civ ši me na su vo, kri vih le đa i tru log za da ha.

„Još tri su osta le u pa kli“, sme škam se oba li, a dim de set go di na su še ne ci ga re te mi na pa da slu-zo ko žu i oži vlja va iz ble de le vi zi je. „Ako za ži vo-ta ne stig nem da ih po pu šim, po be dio si!“

Ume sto od go vo ra pro tiv ni ka, gor či na ka tra-na osi pa mi se po vrh gr la, pa kli zi pre ko šap ta ja pro šlo sti iz da lji ne… ili du bi ne – vi še se ne usu-đu jem ni da pret po sta vim oda kle gla so vi na pa-da ju.

Vra ti se…„Vi dim… i da lje se kri je mo u ma gli… is pod

di ma i pli me“, gr cam.Ka šalj na krat ko nad ja ča va hor gla so va pod

ta la si ma i lo ba njom. Ipak, opi ra nje je uza lud no.Oni ne sta li… ko re ni…Vol šeb ni poj me osva ja i slu ge zle sud bi ne pri-

zi va ju svo je naj mi li je – go di nu da na uspa va na se-ća nja…

Dim i vo da.Uvek sprem ni da me pod se te na naj go re.

Čak i te ve če ri – či ta vu de ce ni ju ru žnih zbi va-nja una zad – pu še ći u im pro vi zo va noj ku hi-

nji ci ri bar ske ko li be, osme lio sam se da po ve žem ukus na vla že nog du van skog di ma sa gr če njem utro be i su za ma…

Pr vu ci ga re tu sam za pa lio na oče vom bde­nju. Mu če ni ka je do vr ši la vo da u plu ći ma, na­kon dvo go di šnje bor be pro tiv ra ka. Par di plo ma i slo mlje nih no se va ka sni je, to kom epi lo ga stu­dent ske žur ke okon ča ne ma sov nom ma klja žom, ce la pa kla je iz go re la nad le de nim ob lo zi ma i kom pli men ti ma raz me nje nim sa no vom po zna­ni com – ze le no o kom So njom, mo jom bu du ćom že nom. Le pe že lje rod bi ne ubr zo su pla nu le u vre li ni pr ve brač ne no ći, na kon ce re mo ni ja la, i uto nu le u znoj i dim „ku ban ke“ što je is pra ti la Ro ber to vo za če će. Znat no vi še slič nih pu šač kih po sla sti ca po de lio sam dru štvu po iz la sku iz po­ro di li šta, sa zdra vim no vo ro đen če tom u ru ka ma. Već sle de ćeg me se ca, za po slio sam se na ode lje­nju za ne u ro lo gi ju i psi hi ja tri ju Kli nič kog cen­tra Mar blhe da, pa sam iz no va ča stio oso blje, a spa lje ni list naj kva li tet ni jeg du va na za gor čao je noć pa ci jen ti ma. Ipak, neo če ki va nu smrt mog je­din ca oba vio je naj gu šći dim, ne pro zi ran i ote žan lju ti nom vi ski ja. Iako sam i da lje pu šio za dvo­je, že sti nu sam po čeo da to čim u jed nu ča šu, jer So nja ni je mo gla da iz dr ži be sa ne no ći neo sno­va ne kri vi ce, pa se za šti ti la mi lja ma uda lje no sti. Do du še, vi đa li bi smo se ne ko li ko pu ta go di šnje, obe le ža va ju ći raz li či te bol ne da tu me. Još ta da mi je skre nu la pa žnju na hra pa vost ka šlja i bo ju

29

plju vač ke, a ja sam, ne oba zi ru ći se, pu šio i pu šio, dok su da ni, me se ci i go di ne go re li u bez na đu i pre ti li da će na gri sti fil ter…

„Već pet ci ga re ta tra je To mi je va pat nja“, za-u stio sam, ne volj no če šu ći pi ka vac o na ko še ni do vra tak iz me đu za mr zi va ča i ri bar skih tro fe ja.

„Da li će iz dr ža ti još ko ju?“„Ne ka te moć Hri sto va ote ra, zve ri“, pra ćen

ja u kom, mah nit glas sve šte ni ka na pa dao je iz du-bi ne ko li be, dr ve nim zi dom odvo je ne od ku hi nje. Uz re či o spa se nju, iz su da ra zvu ko va ja sno su is-pli va li još i mr žnja, ogor če nost i bol – po sle di ce gre ha utka nog u od lu ku o iz vo đe nju eg zor ci zma. Neo pro sti vog gre ha!

U ne ko li ko na vra ta sam na pu stio spa va ću so-bu na me nje nu „pro či šće nju“, ka ko bih udo vo ljio po ro ku, a isto vre me no skre nuo po gled sa žr tve ru žnih okol no sti i pri rod nih po i gra va nja – če tr-na e sto go di šnjeg To ma sa osa ka će nog su ro vo šću sud bi ne.

To mi…

Osam go di na ro di telj skog i di jag no sti čar skog sta ža bi lo je iza me ne, ka da mi je u or di na ci ju, na pro ce nu, do ne se na krup na, ru me na be ba. Iz so ci jal ne slu žbe ja vlje no je da su de ča ka na oba li tog ju tra pro na šli ri ba ri. Bez ko lev ke, ode će, ili sta ra te lja u bli zi ni, si ro če je hit no do ve de no na kli ni ku, na is pi ti va nja. Pr ko sno der le, na iz ne­na đe nje svih upo zna tih sa slu ča jem, pu ca lo je od zdra vlja, a ko le ga ne u rop si ho log i ja smo sa osme­hom pot pi sa li da su mu sve funk ci je oču va ne. Ko­mi si ja iz so ci jal ne slu žbe uba ci la je „ne i me no va­nog“ u pro ces i na zna či la da su uslo vi za pred log o usva ja nju is pu nje ni. Par me se ci ka sni je, de čak je po stao član po ro di ce pred u zet ni ka sa oba le – go spo di na i go spo đe Vord.

Na zva li su ga To mas.Sle de ći put sam ga vi deo če ti ri go di ne ka sni je,

dva da na na kon No ći ve šti ca. Ucve lje ni sta ra te lji ob ja sni li su da je To mi je vo bez bri žno de tinj stvo pre ki nu to tri de set i pr vog ok to bra, kon vul zi ja ma ka rak te ri stič nim za epi lep tič ke na pa de. Is pad je tra jao ne ko li ko mi nu ta, a od ta da se de ča kov go­vor – raz vi jen oče ki va no za uz rast – u pot pu no sti iz me nio.

Na moj pred log, za dr žan je na kli ni ci ra di da­ljih is pi ti va nja.

Go spo đa Vord je bi la u pra vu ka da je re kla da je „ma li vi še ne raz u me“, iako je bi lo evi dent no da ču je sa svim do bro. Ta ko đe, re vol ti ra ni go spo­din Vord je po me nuo da To mi u po sled nja dva da na br blja be smi sli ce, gla som pre na lik gr go lje­nju, a de ča ko vi po ku ša ji go vo ra, ne ar ti ku li sa ni i

sve de ni na gr le ne rop ta je, to su po tvr di li. Čak i ono što se mo glo ra za bra ti u ne po ve za nim, is ka­šlja nim slo go vi ma u re pe ti ci ji, ni je li či lo na ma­ter nji je zik. Po vre me no, u bes cilj nom ni za nju su gla sni ka i sa mo gla sni ka, kao da sam mo gao da pre po znam ne što po put „oni ne sta li“, „sen ke“ i

„ko re ni“, ali sam ta da sma trao da se naj ve ro vat­ni je ra di o po gre šnoj in ter pre ta ci ji slu čaj no zdru­že nih gla so va.

Ipak, naj u pe ča tlji vi je bi le su nje go ve oči – vod nji ka ve, ble de, kao ne tak nu te bla žen stvom de tinj stva…

Iako vr lo za in te re so van za čud no va ti slu čaj, po go đen lič nom tra ge di jom tog da na, bio sam spre čen da se po ja vlju jem na po slu i po sve tim se de ča ku u na red nih ne ko li ko ne de lja. Po po vrat­ku, do če ka le su me uža sa va ju će ve sti. Kli nič ka ko mi si ja je, u mom od su stvu, To mi je vu bu duć­nost obe le ži la ši from F80.3 i pre pi sa la mu me di­ka men to znu te ra pi ju ka ko bi se spre či li da lji mo­žda ni is pa di. Uz uput lo go pe du, bez bri žno su ga ot pu sti li na kuć nu ne gu, ne oba zi ru ći se na ja sne be le ške o do dat nim simp to mi ma – pro ble mi ma mo to ri ke, neo bič nom ob li ku gla ve, te ško ća ma uspa vlji va nja i upe ča tlji vim ve zi ku la ma ras pro­stra nje nim duž de ča ko vog po tilj ka. Sve to be ja še za ne ma re no, bez ar gu men ta ci je…

Od lu ka ko mi si je bi la je po ra ža va ju ća za pa­ci jen ta, pa opet, znat no že šće me je žac nu la vest o po na ša nju sta ra te lja. Na i me, re če no mi je da je ras po lo že nje go spo đe Vord po sta lo ve o ma ne sta­bil no i da je, ta kva, ne spo sob na za bri gu o dru­go me. Neo po zi vim do ku men tom, uz mu že vlje vu sa gla snost, za klju če no je re še nje da se sta ra nje o To mi ju pre pu sti struč nja ci ma Do ma za de cu sa po seb nim po tre ba ma u Mar blhe du. Je dan od ko­men ta ra ko le ga bio je da „po no sni ro di te lji oči­gled no ni su oče ki va li kvar lji vu ro bu ka da su da li

’oglas’ o usva ja nju“, a jed na ko zlo od jek nu la je sum nja da ta ko ne što mo že bi ti sa svim isti ni to.

Iz vla sti tih su lu dih po tre ba, ma ski ra nih hu­ma no šću, na sta vio sam nad zi ra nje To mi je vog raz vo ja, re šiv ši da vre me van kli ni ke pro vo dim vo lon ti ra ju ći u do mu i spro vo de ći is tra ži va nje. De te ri o ra ci ja To mi je vog fi zič kog, a mog du šev­nog zdra vlja, obe le ži la je ce lu de ce ni ju muč nih po ku ša ja opo rav ka – ka ko de ča ko vog, ta ko i mog.

To mi je va ko sa opa la je u pe ča ti ma, iz lo živ­ši nje go vo čvor no va to te me za be zek nu tim iz­ra zi ma oso blja. Po gled mu je po ni rao sve du blje, iako su oč ne ja bu či ce pre ti le na pu šta njem ja ma, dok su se gr le ni slo go vi ope to va li iz da na u dan, a be sa nim no ći ma se pre tva ra li u je dva ar ti ku li­sa ni, hra pa vi poj. Ve zi ku le su ni kle i po de ča ko­vim ra me ni ma i nad lak ti ca ma, a či ni lo se da ih

[Milivoj Kostić]

31

po ku ša ji sa na ci je sa mo pot hra nju ju, dok su mu mi ši ći, ret ko ak tiv ni, osla bi li u po ste lji do gra ni­ce po kret no sti.

Sa dru ge stra ne, ja sam pre ži vlja vao lič nu tra­ge di ju na no vo, za ro bljen u ci klu si ma de pre si je i al ko hol nog ne ma ra, bes po mo ćan. Sta ra nje o To­mi ju sam za po čeo do ži vlja va ju ći ga kao šan su za is ku plje nje, čak i na dok na du za gu bi tak ko ji sam iza zvao, ali do kra ja do bio sam sa mo po tvr­du o vla sti toj ne spo sob no sti. Iako sam ga „is tre­ni rao“ za naj o snov ni ju bri gu o se bi, či ni lo se da mi na por ni je na gra đen oče ki va no. Ipak, ni sam od u sta jao. Uko li ko je de ča ku, bez ob zi ra na obes­hra bru ju će sta nje, po da re na mo guć nost za ži vot, pla ni rao sam da mu obez be dim ostva riv kva li tet, i na toj ide ji po či vao je To mi jev i moj od nos sve do no ći pr vog ma ja…

„Go to vo je!“Spre mao sam se da pri pa lim još ko ju ci ga re tu,

kad me je sve šte ni kov po vik na te rao da jur nem kroz tmi nu ko li be i stu štim se na vra ta spa va će so be.

„Isus je ote rao zver“, od jek nu lo je, ra ža re no ide jom o či sto ći hri šćan ske po be de i pr ljav šti ni ten den ci je da se sva ka ne prav da na šmin ka ci ta-tom iz Sve te knji ge, te za bo ra vi uz gro mo gla sno:

„Hva ljen bio!“Ne oba zi ru ći se na tri pri li ke sen kom za šti će-

ne od me se či ne, ob ru ših se pred To mi je vo te lo na film ski osve tlje nom kre ve tu…

Di sao je.Do du še, mli ta vih udo va oslo bo đe nih pa nič-

nog tre mo ra i sta kla stog po gle da pri ko va nog za ta va ni cu, iz gle da lo je kao da se pre tvo rio u pa siv-nog pro ro ka ne ka kve tu đin ske si le. Mo žda su na To mi je vu is kri vlje nu svest uti ca le zve zde, mo žda Isus, đa vo, a mo žda i bo žan stva iz ve ko vi ma ras-pre da nih le gen di na ovom tlu, tek iz ne na da, za-pa nju ju će ra zum na eks pre si ja osvo ji la mu je li ce, a is ko la če ne oči sre le su mo je.

Kon takt je bio do volj no dug da iz u sti sa vr še-no ra zu mlji vo: „Vra ti se! Sen ka se di že nad gra-dom!“ A sa mo ne ko li ko ne raz go vet nih, gr le nih slo go va ka sni je, ru ke i li ce mu se opu sti še, kao da je po no vo ostao pre pu šten za po ve sti iz mi šlje-nog de i te ta.

Ni sam bio si gu ran da je iko od pri sut nih po-sve do čio tom de ša va nju, ni ti da je ono bi lo stvar-no, a ne sa mo plod mo je ma šte. Otu pe le sa mo-kon tro le, iz nu re ne afek tom i kri vi com iz pro šlih da na, mo gao sam sa mo da se ba cim pre ko de ča-ko vih gru di pre kri ve nih blju vo ti nom i za je čim kao što sam to uči nio go di na ma ra ni je – pod-jed na ko ja dan, nad pod jed na ko oskr na vlje nim

bi ćem…

Oči su mu bi le is pre se ca ne na bre klim ka pi­la ri ma, a ze ni ce usu ka ne u po sled njem da hu. Iz usta mu se raz li vao smrad pre te će, iako za ne mar­lji ve du bi ne – one što mu je za u sta vi la sr ce i za u­vek ga ote la od me ne.

Pod mu klo be ži vot no te lo mog si na Ro ber ta pod se ća lo je na pa ci jen ta zbog ko jeg sam se za­dr žao na po slu i za ka snio na za vr še tak tre nin ga škol skog pli vač kog ti ma.

Ne što ra ni je, hi tan te le fon ski po ziv pre ki nuo je pro du že nu pro ce nu une sre će nog de ča ka i na te­rao me da po gle dam na sat u po lu ča sov noj žur bi is pred za vr šet ka rad nog vre me na. Dis tor zi ra ni uz dah tre ne ra sa dru ge stra ne i jed no stav no – do­tad ne po zna to, ali sva ka ko zna čaj no – „n’gha“, uz le te lo sa de ča ko vih kri vih usa na, pro bu di li su u me ni do volj no zle slut nje da se bez gla vo sju rim do auto mo bi la i za pu cam ka osnov noj ško li.

„Re kao je da će pre pli va ti još par du ži na, dok ne do đe te po nje ga“, ste njao je tre ner, po ku ša­va ju ći da me odvo ji od le ša. „Za ro nio je, i vi še ni je is pli vao. Dok to ri još ne zna ju ni šta. Ta ko mlad…“

Po sled nje re či je dva da sam čuo. Zu ja lo mi je u uši ma, a gla va pre ti la eks plo zi jom. Ipak, pul si ra­ju ći ose ćaj kri vi ce kao da je pot hra nji vao po tre bu da na sta vim sa te a tral nim pre ne ma ga njem.

A za pra vo, že leo sam sa mo da bub nja nje sr ca što pre umi rim ci ga re tom…

„Do sta je bi lo!“Sen ka iz ćo ška spa va će so be zgra bi la me je za

ra me i odvo ji la od To mi je vog te la.„De mon je o’šo, a bož ja prav da za do vo lje na.

Doš’o je red da ugo di mo i mo joj!“Iz ne na đen i obo ren sna žnim tr za jem, ne-

spret no se za ba tr gah na po du, a kra jič kom oka uhva tih sve šte ni ko ve dla no ve spo je ne u ka rak te-ri sti čan gest, u kon tra stu sa uda rom pe sni ca steg-nu tih oko sve tog kr sta od pre ko jeg sa ta.

„Za ime go spo da, Ale ne“, kme čao je, „ne či-ni te to!“

Za čuh još i vi ku iz su prot nog ćo ška so be, dok se cr ni lo ši ro kih le đa Džej msa Ale na nad vi ja lo nad kre ve tom i ne moć nim To mi je vim te lom. Kru paj li ja je de sni com pri dr ža vao ri bar ski nož, te je na me ra u tre nu po sta la ja sna.

Ale nov osvet nič ki gnev upot pu nio je vla da-vi nu gre ha…

Bra ća Alen.Bi lo ih je dvo ji ca… do Val pur gij ske no ći.

Ri đo ko si, pe ga vi bli zan ci ne zgrap nih udo va i

32

iz ba če nih sto ma ka. Naj go ra vr sta hri šća na – ti ha u cr kvi, a gla sna u ka fa ni. Ra di li su kao po moć no oso blje u Do mu za de cu sa po seb nim po tre ba ma, i to u su prot nim sme na ma, pa se či ni lo da je nji­ho vo al ko ho lom iz vi to pe re no pri su stvo po sta lo ne iz bri si vo iz so ba za pa ci jen te.

Ipak, To mi jev epi lep tič ki na pad, po no vljen u če tr na e stoj go di ni, us kra tio je hod ni ke do ma za svinj ski osmeh pet mi nu ta mla đeg bra ta.

„Is kr va rio je za mi nut“, ka žu. „K’o u fil mu.“Za in ci dent mi je ja vlje no uju tro, na kon što

su To mi ja sme sti li u izo la ci ju na če tvr tom spra­tu – dok se ne od lu či ka ko će mu se su di ti i da li će ga pre me sti ti u bol ni cu u Ken to nu, Den ver su, ili Pro vi den su. Ču var so be 28 za bra nio mi je da vi dim šti će ni ka, a or ga ni zam mi je na stres od go­vo rio sa svim oče ki va no…

„Zu bi ma mu iš čup’o gr kljan, dok se ’na ko tres’o, ubi ca“, za čuo sam glas oža lo šće nog Ale na, dok sam de se tak mi nu ta ka sni je, u to a le tu za za­po sle ne, za klo njen vra ti ma ka bi ne, kri šom ga sio ci ga re tu. „Ka ko da ga ne ka znim, pro kle tog?!“

„Ve ruj, mal ca je du ša na pu sti la“, Ale no voj kuk nja vi pri dru žio se glas Ro na Ko la, de žur nog ču va ra so ba na spra tu. „Na bol bi se na smej’o, vrag. Ka’em ti, u klin cu de mon ži vi!“

„De mon?“„Je, de mon. A ja ti, dru že, imam pra vo re še­

nje za to…“Slu đe ni Alen, sklon za blu di po put slič nih žr­

ta va okol no sti, bez mu ke je po ve ro vao u Ko lo vu pri ču o eg zor ci zmu, te se do go vo ri še da na kon po no ći od ve du To mi ja u ri bar sku ko li bu bli za na­ca i iz vr še „pro či šće nje“ u taj no sti. Kol je, oče ki­va no, po me nuo da po zna je sve šte ni ka ko ji bi po­stu pak iz veo bez neo p hod nih pri pre ma i do zvo le cr kve, a sve to za skrom nu nov ča nu na dok na du. Na kon to ga, pla ni ra li su, vra ti će klin ca u izo la­ci ju, is pla ti ti sve šte ni ka, pa po se ti ti grob no me sto mla đeg Ale na i po mo li ti se…

U že lji da osi gu ram To mi jev po vra tak u bol ni­cu i još jed nom ga vi dim, a sve stan da bi Alen na­šao na či na da se osve ti uko li ko bih ume šao za kon u pri ču, dvo jac sam iz ne na dio iz la skom iz ka bi ne, te pro ble mu pri stu pio pro mi šlje no, i igra ju ći na kar tu na uč ne ra do zna lo sti, na ve li ko iz ne na đe­nje, bez mno go mu ke us peo da ih ube dim da im se pri šljam čim… do du še, tek na kon što sam sve­šte ni ko ve tro ško ve u pot pu no sti pre u zeo na se be.

Bi la je to za ne mar lji va ce na ka da se ra di lo o mom To mi ju…

„Pla ti će te svi!“Džejms Alen se opi rao u ćo šku so be, dok su

sve šte nik i Kol po ku ša va li da ga ob u zda ju.

Ne ko li ko tre nu ta ka ra ni je, rm pa li ja se na la-zio na da mnom i ne ljud skom sna gom mi ste zao vrat. Dok je pri la zio To mi ju ma šu ći no žem, u bez na đu sam ga šče pao is pod ko le na i uz đa-vol ski na por ga iz ba cio iz rav no te že, pa sva lio na pod. Ipak, ni sam us peo da spre čim se či vo na pu tu do mo je de sne bu ti ne. Krv je po te kla, bol se ra ši rio sve do me đu nož ja. Osta viv ši oštri cu u me su, is pro vo ci ra ni osvet nik oba vio mi je ša-ke oko ši je, i do kraj čio bi me, si gur no, da sa u če-sni ci ni su smo gli do volj no sna ge i ra zu ma, pa ga do gra bi li.

„Pla ti će te, pro kle ti bi li!“Us ko me ša ne sen ke ne spret no su se raz i šle

pred me se či nom nad otvo re nim pro zo rom ko li-be, a ja, za be zek nuv ši se, pri me tih da je To mi jev kre vet pra zan. Mo me nat šo ka, sma trao sam, bio je pri sto jan po klon ne ve ri ci, te sam se pri brao ko li ko je mo gu će bi lo br zo, i pri dr ža va ju ći nož u bu ti ni, od ge gao se do pro zo ra i nag nuo se ka vri-sci raz ja re nih ta la sa. Ne znam ko li ko du go sam vi kao za ne ja snim ob ri si ma To mi je vog te tu ra vog ho da, i tek kad mu se po le đi na go to vo ras tvo ri la u ma gli, pri ku pio sam do volj no sna ge da i sam is ko čim kroz pro zor i kre nem za njim.

Do zi vao sam iz la pe lo ob lič je u gu stom si vi lu i še pao kroz pe sak, pra te ći ra štr ka ne oti ske ma-lih sto pa. Nož mi je raz di rao mi šić, a zvu ci se sa svih stra na sta pa li u uža sa va ju ću ka ko fo ni ju

– To mi jev ne u jed na čen dah is pred, po vi ci pra ti la-ca ot po za di, a is pod sve ga to ga, brun da nje ta la sa ko ji kao da su po ru či va li: vra ti se!

Te lo mi se uko či lo pred po sled njim de ča ko-vim tra go vi ma, is pra nim u gr lu ne mir ne pli me, prem da mi je pri zor u sr cu mrač ne vo du ri ne la-ko osvo jio pa žnju i na no vo me na te rao na po-kret. Ne to li ko uda ljen od oba le, ali već ob gr ljen ta la si ma, pli vao je To mi, ve što i hi tro, u pot pu-nom ne skla du sa di jag no sti ko va nom mo tor nom ne spret no šću. Po vre me no bi se okre nuo i mah-nuo, kao da je do zi vao, pra ćen sa bla snim na pe-vom iz du bi ne.

Ne po ku šav ši da pro na đem smi sao ono ga što se zbi va lo, uči nio sam na go nom pot pi re no – za-ga zio sam ob u čen u hlad nu vo du i za pli vao…

Stru ja je bi la moć na, ali ne i ne sa vla di va. Re-šen da stig nem de ča ka, zver ski sam gra bio, ne di šu ći. Po sle ne ko li ko ši ro kih za ma ha, već ka da mi se uči ni lo da je krv iz mo je bu ti ne obo ji la ceo okean, i svest osta la sa dr ža na u po sled njem da hu, šče pao sam agil nog pli va ča za sto pa lo, a ovaj se ta ko bez bri žno okre nuo i pre stra vio me svo jim no vim li kom…

„Ro ber te?“Ne pra ti đa vo la, ta ta!

33

„Ro ber te…“Šok, sla bost i emo ci je mi nad vla da še ra zum, a

ta la si po to pi še te lo…

Iz ha o sa na dra ža ja na gra ni ci sna iz vu kao me je tr zaj ša ke Džej msa Ale na. Ste zao me je is pod mi ške, pr te ći kroz vo du. Ose ćao sam da mi pe te gre bu po dnu pli ća ka, te sam po ku šao da se od u-prem i po no vo za ždim ka da lji ni, ali sti sak mog spa si o ca bio je pre jak.

„Nest’o je, ne će mo ga viš’ na ći ni ti, ni ja!“„Ali, to ni je To mi!“„Vi še ni je!“Bu ni lo se uru ša va lo pred sve po sto ja ni jim

gla so vi ma sve šte ni ka i Ko la, i te lo mi je ubr zo tre snu lo o vla žni pe sak. Na tren sam se ose tio kao le ši na ne kog mor skog stvo ra, ne po želj nog u či stoj du bi ni. Još jed nom sam po ku šao da se us-pra vim, ali me je oba mr la no ga iz da la.

Tri pa ra oči ju, za mr znu ta pred is ho dom ve-če ri i ne ve ro vat nim sve do čan stvom, po či va la su mi na li cu i kao da su ne sve sno mo li la za oprost.

„Đa vo“, Kol je uz dah nuo, dok mi je po ma gao da usta nem. „Sam đa vo je bio u klin cu!“

„Bog, đa vo, sve jed no je“, vi li ca mi se ko či la od be sa, dok mi je bes po moć nost po ko zna ko ji put go li ca la do sto jan stvo i te ra la me da steg nem ša ku u pe sni cu.

Uči nio sam neo p hod no…„Ima’ ne ko plju gu? Mo je su mo kre.“

***

Šan sa.Uži tak na lik ci ga re ti, šte tan i krat ko tra-

jan, pod gre va ne u mo lji vu po tre bu za sle de ćim. I sa da me iza zi va, dok žar gu ta fil ter kao glad na pli ma kop no…

So nji sam dao šan su za mir nu sta rost – ni sam joj pri čao o lu di lu iz du bi ne. Ro ber tu je pri li ka da osta ri od u ze ta na sil no i mo jom kri vi com, a ne prav di za hva lju ju ći, omo gu će no mi je da ne-du go za tim upr skam još je dan po ku šaj bri žnog sta ra telj stva. To mi ju je šan sa za zdrav ži vot ote-ta pri pr vom na pa du, sa mo da bi, to kom dru gog, ovaj mla đem Ale nu us kra tio čak i po ku šaj da opsu je još jed nom. Džejms Alen me je spa sao, po klo nio mi nov dah, a ja sam uz vra tio osta viv-ši pr lja ve taj ne za ba ri ka di ra ne me đu zi do vi ma ri bar ske ku ći ce… Ipak, gre šnik se br zo hla dan za kla tio na om či pod pla fo nom za tvo ra, gde je sme šten na kon ubi stva Ro na Ko la i nje go vog ro-đa ka Džej so na, pro pa log glum ca iz lo še po zo ri-šne adap ta ci je „Is te ri va ča đa vo la“…

Ja, pak, od po da re ne šan se ni sam od u stao.Čak i na kon su sre ta sa sen kom i vla sti tom

mrač nom prog no zom, i go di na ogle da nja sa oke-a nom, još uvek se pre mi šljam da li ću sa mrt ni uz dah po klo ni ti vo di ili di mu – šap ta ji ma ta la-sa ili ši šta nju plu ća. To mi ju ili Ro ber tu. U me-đu vre me nu, pom no pra tim epi de mi o lo ške iz ve-šta je i be le žim di jag no ze sa ši from F80.3. Sve ga dve sto ti ne du ša u sve tu de li ne sreć nu sud bi nu i simp to me, ali ni u či joj do ku men ta ci ji još ni sam na i šao na ona ko uža sa va ju će fi zič ke ka rak te ri-sti ke.

Je di no me sop stve ni od raz po vre me no pre-stra vi ble di lom i vod nji ka vim po gle dom, a mi ši-ći ne po slu šno šću. Ipak, či ni se da se rak po vla či za hva lju ju ći no voj mi ste ri o znoj bo le sti, pa i na to gle dam kao na osmeh no ve mo guć no sti – pri li ke da du nem dim u li ce oke a na.

Vra ti se ko re ni ma, ja di kov ka mog pro tiv ni ka sve je ti ša.

Dok na pu štam oba lu, zo ra od no si ma glo vi te vi zi je uža sa, a sen ke be že i skri va ju se pred mo-jim si gur nim ko ra kom…

„Ima dok tor Vi li jam son još ci ga re ta u pa kli!“

34

SMRT MUSTAFA-AGE DAMUZIĆA

Miloš Petrik

Što se b'jeli ponad Oštre St'jene?Il' je snijeg, il' su galebovi?Nit je snijeg, nit su galebovi, Već su kosti age MustafageKosti age, i njegova hata. I njegova sokola đogata.Bilo nekad, sjećaju se starci, Što ih stare majke zaklinjaše, Riječ ne reć', ni daha puštitiI nikada tajne ne odatiMustafaga đe glavu izgubi, Đe pogibe, ko mu glavu srubi.Ima tome dve stotine ljetaKad je aga mora poželioOn uzjaha đogata gizdavaI namače kalpak i čelenku, Opasa se topuzinom grdnom, Topuzinom od dvanaest pera,Pak potera đoga niz planinu. Prođe stazom sve do Oštre Stijene, Podno stijene čuda neviđena: Sve iz st'jene, iz kamena suva,Zapjenjena voda izbijala.Od stijene, sve do mora sinja,Biserna se voda sabirala, I u vodi devet đevojaka,Devet druga, devet ljepotica,

Devet druga u haljama bjelim.Kad to vide aga Mustafaga, On ustavi svojega đogata, Ukraj mora, toga mora sinja, Više vode sabrane biserne.Vako njima aga govoraše:

„Oj, đevojke, oj vi vile gorske, Čije ste li, deve plemenite?Čije ste li, iz čijega doma?Rad sam baba vašeg pohoditi.Pohoditi, zlatom obdariti,Pohoditi, pa i upitati, Je li koja od vas za udaju.“Đevojke agi se nasmijaše:

„Oj, ti ago, ti obična gnjido, Tvoj je usud nesreća velika.Mi smo šćeri silnoga Dagona,Toga drevnog morskog gospodara, Dom je njegov pusto more slano,Mračni ponor, sumrak i sjenjava.Spram njegova dvora od koralja,Sve su kule sinjeg Skadra gradaTe sve kule kano mravinjaci.Svijem zlatom krasnoga StambolaNašeg baba kad bi obdarioNaš se babo ne bi osvrnuo.“To rekoše, iz vode stupiše,

35

Devet deva, devet ljepotica, U gadne se hale prometnuše,Pola ribe, a pola đevojke.Kad to vide aga Mustafaga, On se maši svojega topuza, Tog topuza od dvanaest pera, Mađijom ga te djeve skolile,S pojasa ga aga ne podiže.Kada agu mađijom skolišeTe đevojke, šćeri Dagonove Na agu se kandžama baciše,Sve na agu, i na dobra đoga, Ciknu aga kano guja ljuta, Njisnu đogo kano zvijer gorska.Prstima im oči iskopaše, Sa kosti im meso potrgaše. Tad je đoga dopanula snaga,

Zadnja snaga, napor samrtnički, Skoči đogo kako đogo mog'o, Skoči đogo povrh Oštre St'jene. Đe skočio, tamo i ostao, Zadnja ga je snaga ostavila.Devet djeva, devet hala gadnih U more se sinje povukoše,Podnapite od te vrele krvce, A od krvce age Mustafage,I njegova hata bijeloga.Suva st'jena toliko ostade,Đe bijela voda izbivaše. Osta aga povrh Oštre St'jene, Agi 'tice meso pokljuvaše, Čagalji mu kosti razniješe.

[Dejan Ognjanović]

[Boris Radujko, „A Study in Emerald“]

37

SE LO PLE SA ČARe lja An to nić

Dra gi pri ja te lju Re lja,

Bo jim se da pi smo ko je dr žiš, po gro zi i lu di-lu pre va zi la zi sva do sa da šnja. Da imam ko me ili če mu, mo lio bih se da ga ne shva tiš kao pro iz vod he be fre ne ši zo fre ni je. Pri zna jem da su mi ner vi stra vič no po pu sti li, ta ko da je i se de nje po sta-lo na por, a sva ki zvuk ko ji ču jem iza zi va bol u gla vi ili pli mu stra ha, ili obo je. Ali ube đen sam da ve ći nu opi sa nog ni sam iz mi slio, za raz li ku od su lu dih knji žev nih ide ja o ko ji ma smo di sku to-va li, i ka kvim smo obo ji ca sklo ni. I ne bih tra žio ni od ko ga da ve ru je u iz lo že no, uzev ši u ob zir ko li ko su po je di ne či nje ni ce ovog je zi vog slu ča-ja ne pojm lji ve krh kom ljud skom umu. Me đu tim, po što me do sa da ni si sma trao lu dim, iako je si bi-vao iz ne na đen iš ča še no šću mo je kre a tiv no sti – ili mo žda baš za to što smo obo ji ca lu di – ce nim da ti mo gu ukrat ko iz ne ti uža se ovog slu ča ja. I ma da se per verz na sa zna nja je su iz me ša la sa ne pojm-lji vim i pre te ra no ube dlji vim (ne mo gu re ći „re a-li stič nim“ jer se pla šim da je taj po jam po stao be-smi slen po sle do ži vlja ja ko je ću na ve sti) noć nim mo ra ma, us peo sam s mu kom da raz dvo jim gro-zne sno ve od još gro zni je stvar no sti. Još jed nom, iako si sklon da ve ru ješ u sva ka kva pri po ve da nja, čak ni od te be ne oče ku jem da bu deš ube đen, ali na dam se da ćeš pro či ta ti pi smo do kra ja, ko li-ko god se pri po je di nim de lo vi ma muč no ose ćao.

Ve ro vat no se pi taš zbog če ga ni sam pi sao tri me se ca. Raz log je što sam to kom pr vog bio od-su tan, i ta da sam pro ži veo ovo o če mu pi šem. To-kom na red na dva ni sam mo gao da se opo ra vim, ni ti sku pim sna ge da iko me to pre do čim. No, bo-jim se da mo ram. Ce nim da ne ću još du go ži ve ti, a je dva sam upra vu men tal ne usta no ve u ko joj ću

skon ča ti na mo lio da mi do zvo le da na pi šem jed-no pi smo. Te bi. Uz bez ma lo fa ši stič ki nad zor, da se ne bih po vre dio olov kom. Eto… od lo žio sam tre nu tak da na po me nem, da te ne bih slu čaj no od bio od či ta nja od mah na po čet ku – u lud ni ci sam. Mo lim te, na sta vi. Na dam se da sam te uvu-kao u pri ču, pa da ne ćeš od u sta ti zbog ove ma le ne pri jat no sti.

Sa znao sam ne iz mer nu ko li či nu ga do sti to-kom od su stva – do volj nu da na pu ni pe de se ti nu ti tan ski op šir nih knji ga. Se de ći u stra hu u ku-ći, u mra ku, ne ja vlja ju ći se ni ko me dva me se ca, us peo sam da ta zna nja sa žmem i se bi ob ja snim. Oso blje ove ogav ne in sti tu ci je mi sto ji nad gla-vom dok be le žim, ali na sre ću, pri me tio sam da ne kon tro li šu šta pi šem, jer ih ve ro vat no ne in-te re su je. Što je ve o ma do bro, po što u sa mot nim no ći ma drh tim od stra ha, ube đen da su ume ša-ni… Ov de sam tek dve ne de lje. Po ro di ca je in ter-ve ni sa la, to kom one no ći ko ju sam pro veo u ne-ljud skom vri šta nju sve dok ni sam pot pu no ostao bez gla sa, i pla ka nju sve dok uma lo ne umreh od de hi dra ci je. Do ju če sam mi slio da vi še ni ka da ne ću pro go vo ri ti, to li ko mi gr lo be še ošte će no. Sa da bih mo gao tra u me da is ka zu jem ša pa tom. Tre nut no sam pod ve li kom do zom le ko va, a ka-da za vr šim (a ovi ga do vi me po žu ru ju jer ne ma ju str plje nja), do bi ću to li ko le po nek sa da ne ću bi ti u sta nju da po me ram udo ve. Ta ko ću za vr ša va ti da ne dro gi ran, sve dok ne skon čam, od već is-tr plje nog ner vnog pro pa da nja, ili od in ter ven ci-ja ovih ko pi la na, ako bu dem sre ćan da me ne ko od bo le sni ka ne usmr ti pre to ga – sma tram da su ma kar dvo ji ca de ge ne rič ni kul ti sti, i da su me sve sni. Ne na la zim dru gi raz log za ubod he mij-skom olov kom u če lo za do bi jen pod tu šem pre

38

dva da na. Na dam se da ni si pre te ra no po go đen mo jim sla bo sti ma.

Si gur no se se ćaš da sam le tos u pi smu re kao da ću ću oti ći kod pri ja te lja u Vla di čin Han

na sed mi cu i po. Kad sam po po vrat ku, drh te ći od uti sa ka, otvo rio od go vor, sa znao sam da ni si uop šte iz ne na đen mo jim iz le tom, jer vo liš iz le te i imaš pri ja te lje u Ha nu. Ni na ko ji na čin te ni-sam za ču dio, ali obe ća vam da sa da ho ću. Za i sta to ne po ku ša vam, ali po na vljam da je ovaj put bio ču dan ko li ko i stra vi čan, i čak i ti bi se za be zek-nuo. I da lje bih se mo lio da po ve ru ješ, ali re koh da ne znam ko ga ili šta mo li ti. No, či nje ni ca je da sam oti šao u Vla di čin Han da go stu jem kod jed nog pri ja te lja i vi dim osta le. Dru ga či nje ni ca je da, za raz li ku od te be, ni sam sklon obi la že nju na še dra ge ze mlje, ako ne mo ram.

Sa da do la zi mo do ono ga što je mo ju fi zič ku lju štu ru vu klo ta mo od po čet ka go di ne: po me-nuo sam sno ve – ne ki su bi li te ški, dru gi pre vi še re a li stič ni za moj ukus. Ku mim te da raz u meš da do ži vljaj ko ji opi su jem ni je san, ali sno vi ma je ot po čeo! Bi lo je onih u ko ji ma sam, po put film-skih ka me ra, bio sve vi de ći po sma trač. Ne ko li ko pu ta su ni zo vi sli ka po ve zi va li Lav kraf to ve stvo-ro ve iz In smu ta (a iz Da go no vog Y’ha-nthlei-ja) sa ido li ma Le pen skog Vi ra – baš kao u stri pu o ko me si pi sao. Mi slio sam da je te sno ve is pro vo-ci ra la tvo ja ide ja. Ali, usnio sam i si vu zlo sreć-nu pla ne tu da le ko iza Plu to na, gad ne cr ve pod ze le nim br di ma, Ma he no vog Pa na skri ve nog u lju di ma ko je sre ćem, Irem od Stu bo va i sve šte-ni ke ko ji pla ču pred ne u mo lji vom pro pa šću – a ti su se sve šte ni ci po ja vlji va li i na kon ti nen tu Mu i mno gim dru gim pra drev nim me sti ma, gde su pa nič no žvr lja li zi do ve i slu za ve li ti ce, ili fre ne-tič no ple sa li po tlu što po drh ta va. To kom po-to njih mo ra sam do bio upo zo re nja u Ul ta ru od ma ča ka i u Tu lu od ne če ga, i be žao kroz Ba šte Ji na i Rav ni com Leng od re či ko je sam ma glo-vi to na čuo, sa mo da bih sve za bo ra vio po bu đe-nju, a po tom se po no vo po pa du u kre vet na šao u Ze mlja ma Sno va ili na Me se cu, ba čen bi lo gde na su mič no, zbu njen što mi je ovaj svet to do-zvo lio, upr kos pra vi li ma. Vi deo sam ka ko ne-što cu re ći pro di re na me sta na ko ji ma sam, bi la to me sta ko je znam kao sne vač ka ili pod nož je kre ve ta i grad u ko me ži vim. A ako mi se ni su re đa li hro no lo ški u re al nom am bi jen tu ko ji ću po se ti ti, na svim na ve de nim me sti ma su ni ca le ta ble i pu to ka zi od žu tog li ma. Is pr va, nat pi si su igra li i vi bri ra li kao što ina če ra de u sno vi ma, pa ni sam mo gao da ih pro či tam. Ka sni je je pi sa lo: Vla di čin Han, Pre ko dol ce, Ži to ra đe, Za gu ža nje,

Ala kin ce, Sur du li ca… Po tom su se to kom na red-nog me se ca ja vlja le no ve ta ble sa nat pi si ma: Re-pin ce, Po lom, Ce ro vac, Bi nov ce, Je la šni ca, Vr bo-vo, Ru ski put, Gro blje Je la šni ca, Su voj ni ca, Kri-va Fe ja, pl. Be sna Ko bi la, pl. Var de nik – na srp-skom! Mo žeš mi sli ti ko li ko bih se iz ne na dio dok bih kri ju ći se po Ba šta ma Ji na, be že ći Rav ni com Len ga ili u po te ra ma po tlu Me se ca, na le teo na žu tu ta blu sa nat pi som „Ži to ra đe“ ili na pu to kaz ka Ma su ri ci, ili kad bih u Za ča ra noj Šu mi ju žno od Thra na ugle dao na zna ku da sam na kri vu da-vom pu tu ko ji zo vu Ru ski i da su pre da mnom Kri va Fe ja i Be sna Ko bi la. Na rav no, svim si la ma sam se tru dio da ne ve ru jem pi sa ni ju pu ri tan ca i ra si ste Lav kraf ta, ne sa mo upla še nog no če sto zlo na mer nog pre ma svim na ro di ma, u ko ja ni ko za pra vo i ne že li ve ro va ti, ne go u is ti ma uži va sa bez bed ne zdra vo ra zum ske uda lje no sti – ali vi-še me seč na po ja vlji va nja ju žno srp ske to po gra fi je u sve tu avan tu ra Ren dol fa Kar te ra – ži vo pi sno ma ni fe sto va nom u mo jim sno vi ma, je su bu di la ogrom nu ra do zna lost u ovoj eks cen trič noj gla vi.

I ta ko se spre mih kra jem av gu sta, dok se žar-ko le to ote za lo, i kre nuh da se na đem sa pri ja te lji-ma u Vla di či nom Ha nu, s oprav da njem da za gle-dam neo bič ne okol no sti ko je bi po ve za le ra do ve ovog An glo sak son ca sa kra je vi ma na se lje nim slo ven skim na ro dom kog se pla šio – oče ku ju ći mo žda čak i da će De re ti će va te o ri ja o Ha u ar du Sr bi nu sta ja ti iza to ga, a po taj no se na da ju ći da ih ni sam po ve zao is cr plje no šću ne ra va i uma.

Dok sam pu to vao pre ma Le skov cu, slu-šao sam The Sword – Apocyphon na svom

MP3-ple je ru. Me đu tim, to kom dru gog pre slu ša-va nja al bu ma, iz ne kog raz lo ga je po čeo da za ku-ca va i da po na vlja sle de će sti ho ve:

„Te ars of sor row flood the land,All that has been shall be again;The dead will ri se andThe li ving must de part.“

Iz ne na dio sam se jer se ko mad re fre na po na-vljao tač no u se kun du, dva de se tak pu ta. Uda rio sam ple jer i pre stao je. Pr lja vi lju di iz auto bu sa su me po do zri vo gle da li. Par ki ra li smo se na sta-ni ci. Imao sam sat i po vre me na na ras po la ga nju. Ank si o zan što ne na đoh Po li ti kin Za bav nik na pr voj tra fi ci, ku pio sam ne ke op skur ne no vi ne i pa kli cu Dri ne, ni ške jer ni je bi lo sa ra jev ske. Spa-zio sam bi za ran na slov na pri mer ku Tre ćeg oka, pa sam i nje ga uzeo da se za ba vim. Otvo rio sam no vi ne za ko je ni ka da pre ni sam čuo. Pi sa lo je:

[Relja Antonić]

40

PLE­SAČ­KA­HI­STE­RI­JA­U­ IS­TOČ­NOJ­SR­BI­JI

U Ne go tin skoj kra ji ni, kao i ši rom is toč nog ru ba ze mlje, za be le že na je epi de mi ja su ma nu tog ne pre sta nog ple sa nja. Do pi snik iz Ru mu ni je po­tvr đu je slič ne slu ča je ve ši rom ove ze mlje. Et no­lo zi tvr de da je pr vi slu čaj slič ne epi de mi je za be­le žen u Stra zbu ru 1518. Iz iz vo ra bli skog re dak­ci ji sa zna je mo da je ples ot po če la ga ta ra vla škog po re kla na tzv. tra di ci o nal nom Fe sti va lu Ve šti ca i Vra če va u Ve li kom Gra di štu, da bi se isti ra ši­rio pre ma is to ku i ju go i sto ku ze mlje. Za be le že no 5 smrt nih slu ča je va od de hi dra ci je.

Ve li ko Gra di šte je mir no na se lje, po tvrd nja­ma me šta na. Me đu tim, sre di nom av gu sta ove, 2013. god, ne što je po šlo na o pa ko na Fe sti va lu Ve šti ca. Oče vi ci su tvr di li da je su ma nu ti ples neo bja šnji ve ko re o gra fi je po kre nu la vla ška vra­ča ra u po znim go di na ma, ko joj ni ko ni je znao ime na. Ri tu al nu igru je pri hva ti la ne ko li ci na pri sut nih, mr mlja ju ći o du go če ka nom ostva re­nju. Ve ći na uče sni ka, srp skog i vla škog po re kla, od bi ja la je uče šće tvr de ći da zna šta sto ji iza to ga

– me đu tim, na ču dan na čin iz ma ni pu li sa ni, pod­le gli su ovom neo bič nom obo lje nju…

Pre sko čio sam ne ko li ko re do va.…ne ko li ko izo lo va nih slu ča je va tzv. an ti­ple­

sa za be le že nih na Be er Fe stu u Be o gra du, pri ko­ji ma su ak te ri de hi dri ra li, i ho spi ta li zo va ni u…

…u is toč noj Sr bi ji gde su se ce la se la, uklju ču­ju ći tek pro ho da lu de cu i star ce, upu sti la…

…Ne go tin ska po li ci ja od bi ja da da iz ja vu o ha li pu noj izo lo va nih ple sa ča… U Ne go tin skoj kra ji ni epi de mi ja i da lje po pri ma naj ve će… hra­ne ih…

Čla nak je bio ogro man. Okre nuo sam stra-ni cu.

Pr vi slu čaj za be le žen je 1518……ši rom Ru mu ni je…Mno gi Vla si od bi li su da su de lu ju u epi de mi ji,

ko ja je, to kom ovih ne de lju da na, od ne la 5 ži vo­ta. Ne ki ma je us pe lo, ma da su se izo lo va li i od bi­ja li da pu ste na šeg do pi sni ka u do mo ve… Da lje na ju go i sto ku, gru pa ple sa ča je od bi la da ot kri je po re klo an ti­ple sa. Vo đe su pre ti le ra do zna li ma, dok su po je din ci, opi ru ći se, ka ko su na ve li, „si li ko ja ih ob u zi ma“ od go vo ri li sa mo jed nom reč­ju: „jug“…

…što po sta je za bri nja va ju će čud no, po mi šlje­nju D. Pa stu o vi ća, ko ji tvr di da „uba če ni ele­men ti sa stra ne…

Umo ran od pre le ta nja pre ko član ka, ba cih po gled na po sled nje re do ve.

…po što je ta ko đe epi de mi ja oj ka vi ca za be le­že na u Hr vat skoj po čet kom go di ne, ko ja je od

na ci o na li stič ki obo je nih (Ho lan di jo, ti si ze mlja rav na, ali ni si ki Ge ne ral slav na) po ste pe no pre­šla u oj ka vi ce ko je su za zi va le ne po zna ta ime na da bi na kra ju bi va le za pe va ne na ne ra zu mlji­vom je zi ku. Ak te ri su umi ra li ur la ju ći ih u snu, po je din ci su ho spi ta li zo va ni, a jed na gru pa je vi­đe na ka ko za pe va ju ći ula zi u Ja dran sko mo re…

Zgu žvao sam no vi ne i str pao ih u kan tu za đu bre. Po tom sam, ne po zna tim na go nom vo đen, uba cio ne u ga še nu ci ga re tu unu tra i na dao se da će pla nu ti. Po lu gla sno sam pso vao re tar di ra ne iz-ve šta če ko ji ši re pa ni ku me đu tu pa vim ma sa ma, iz no se ći vest od sut nu iz svih osta lih no vi na, re-đa ju ći isto rij ske tvrd nje bez po zi va nja na ije dan struč ni iz vor, osim jed nog je di nog pse u do-eks-per ta. Ža lio sam što sve no vi ne po sta ju ta blo i di, i na glas gun đao ka ko ću do bi ti rak mo zga od či-ta nja istih. Go vo rio sam to, ali sam ose ćao bri gu ka ko me pri ti ska, kao i uvek ka da či tam na kla pa-nja mo ral ne pa ni ke, i iz ve šta je za ko je ni ko ni je čuo, osim mo žda pse u do ge o lo ga-kre a ci o ni ste-ra di ka la-adven ti ste. Jed nom, Vo ji ne, mi slio sam, jed nom će ne ko od tih pa ra no ič nih sra nja bi ti tač­no, a ti ćeš ga pro pu sti ti jer je ne ki de ča čić pre vi še pu ta vi kao ’VUK’ da bi mu se i da lje ve ro va lo.

U Tre ćem oku sam pre li stao sve do če nje ne-kog čo ve ka iz Bo lje ti na u oko li ni Do njeg Mi la-nov ca, ko ji je na vod no me se ci ma ću tao o to me ka ko je, u osvit Bad njeg da na, se ku ći bad njak u oko li ni me zo lit skog na la zi šta Vla sac, vi deo čo-ve ka-ža bu u šu mi. Tvr dio je da je ne što slič no vi deo i nje gov de da u osvit 1942. pri is toj ak tiv-no sti – SS-ov ce ko ji su pri no si li ljud sku žr tvu pod di vov skom sta tu om ono ga što je 1965. sa uža som po no vo ugle dao na li ci ma fi gu ra ka da je prof. Dra go slav Sre jo vić ob ja vio ot kri će Le-pen skog Vi ra – što je sa op štio sa mo nje mu, svom unu ku. Sta tua je, tvr dio je, pred sta vlja la ogav nog stvo ra kog je ugle dao. Po što su mi pret hod ne no-vi ne, ko ji ma se ni ime na ne se ćam, od u ze le str-plje nje, ba cio sam Tre će oko u kon tej ner i pu stio po no vo Apo cryphon. Za spao sam ma lo po što je auto bus kre nuo na ovaj kra tak put, uz dva de se-ti nu po na vlja nja sti ho va:

„Your gil ded ho u ses will gi ve no shel terWhen the He a vens fall;Your sac red to mes will gi ve no an swersWhen the Ma sters call!“

Sa njao sam ne zna ni grad Ka dat, ko nač no. Bio je pra zan, kao ka da ga je Kar ter po se tio – iz u zev hod ni ka u ko me sam sreo Ono ga za ko ga sam pret po sta vljao da je moć ni No dens. Is tr čao je

41

pred me ne, gne van.„Do bro je,“ re kao je, „mi slio sam da si Cr ni

Fa raon. Stal no do la zi ov de i raz bi ja ka men, bri še nat pi se i sli ke, ucr ta va NE-ge o me tri ju… Ka ko si ušao? Je l’ imaš Ključ?“

„Ne mam,“ od go vo rio sam smu še no.„Šta? Ne što ni je u re du. Ni ko ne bi tre ba lo da

mo že do ći ov de sa mim bu đe njem, bez Klju ča ili Pu to va nja!“ Osvr nuo se. Iz po da su ni ca le glji ve, a iz glji va je ni ca la ta bla na ko joj je pi sa lo „BO-GO ŠE VO“. Opso vao je. „To ni je tre ba lo da bu-de ov de!“

Gle dao me je po do zri vo.„Je l’ sti glo upo zo re nje ko je sam slao?“ pi tao je,

zgra biv ši me ti tan skom ša kom. Ci mao je be so-muč no. „Svi su is pa ri li odav de i ra dim sam! Re ci Mi je l’ sti glo…”

Pro bu đen sam dr mu sa njem ra me na u Vla di-či nom Ha nu. Ni sam čuo glas kon duk te ra, ali je vo kal iz slu ša li ca po na vljao sti ho ve:

„As the Sun fa des from the sky,The an ci ent Earth pre pa res to die;He re, at the end of all Ti me,A slow de mi se, so Sa tur ni ne.“

Hi ste ri čan po sle po ku ša ja da ga re star tu jem, i po sle ne ko li ko uda ra ca, iz va dio sam slu ša li ce iz uši ju i iz ga zio ga, dok su me po do zri vo po sma-tra le stra ne nju ške, a mo ji se pri ja te lji sme ja li za-bri nu to. Ka da pri đoh da se po zdra vi mo, i je dan od njih uze jed nu mo ju tor bu, pro mr mljah ka ko mi se ple jer po kva rio…

Bo ra vak u Ha nu bi bio mi ran, da ni sam bio pod uti skom ono ga što me je me se ci ma pro-

go ni lo. Ne spo so ban da ra ci o na li zu jem, raz vio sam te o ri ju ka ko su se vi zi je ko je sam pro ži veo od vi le u Lav kraf to vim Ze mlja ma Sna jer sam mo rao da ih sme stim u kom plek san svet ko ji bih mo gao poj mi ti. Me đu tim, si gu ran u bo žan sku pri ro du upo zo re nja, bio sam re šen da uta žim ra-do zna lost u tom Bo go še vu. Pri ja te lji su me od-go va ra li, a mno gi ni su ni ču li za to me sto. Je dan je re kao da ta mo pri ča ju ja ko čud nim di ja lek tom, da le kim od srp skog i zbu nju ju ćim čak i nji ma, ju žnja ci ma. Pri ja te lji ca je tvr di la da tu još uvek ni su sve sni da je Ti to umro. Unaj mio sam di vlji tak si. I za i sta, u pu tu su se re đa le ta ble kao u sno vi ma: Po lom, skre ta nje za Ce ro vac i Sur du li-cu, Đe kut ni ce, Gra ma đe, skre ta nje ka Je la šni ci, i po tom Vr bo vo – u kom smo okre nu li uz ne ki po-tok što se uli va u Ju žnu Mo ra vu. Za bri nut, ka ko je re kao, oni me što mi je vi deo u oči ma, tak si sta me je osta vio pre Bo go še va i po že leo mi sre ću

„šta god ra dio“. Uše tao sam u se lo po sma tra ju ći ga s me ša vi nom odu še vlje nja i ga đe nja, dok su tmur ni lju di ho di li svo jim po slo vi ma. Iz jed nog me mlji vog ćo ška me po zva ne ki sta ri Ci ga nin. Pri la zio sam opre zno.

„Kuj si ti, be, ro đo, i ot ku de si sg iz leg no?“Ću tao sam i po sma trao ga.

„Si vi del mo žda nešt? Go le ma za ka so ti na ov-de. Bolj da si oma be gav! Iz šu mu se ču ju ski ča-nje i po pev ka, i ni ki ne smu d uni đu ta mo i da se pri bli žu ju na to se lo.“

„Ko je se lo?“„Ee, ro đo, Bo go še vo ima bli zna ca. Se lo ne i-

me nu va no u šu mu. Sav u gu igra. Ič nej’ ti ora ti za te kvo je te u Bo go še vo. Sav si be na vi koj da gi ne i ma, a loj ze ne smu da si obe ru, ni tam bli zo da rč ka ju.“

Re či su mi se ure zi va le u um, iako su zvu ča le kao tu đin ski je zik. Spu stiv ši ton, sa op štio je da u bez i me nom se lu po lo vi na lju di ple su je, po lo vi na ih pri pre ma, da ih slu že mar mu ni iz po dru ma i ri be što džmnu kad ih sret neš u šu mi. Tvr dio je da su svi u se lu ro đa ci, i da oda tle ne iz la ze, ali da su mno gi iz Bo go še va od la zi li oma mlje ni ta-mo. Re kao je da je ne ko od u vek ta mo i ov de, a da vr ste od pre lju di op sta ju ako Oni ta ko od lu če. Po tom je ša pa tom, dok sam se na gi njao, re kao da se lju di ta mo iš če vi lju ju i ras pič ku ju, i da se va zda džam pi ru ju, i po me nu ne ku pa tro lu DB-ova ca ko ja je oti šla i ni je se po vr nu la. Se lo gi je tra ži lo s pa la ši, ali se ni ovi ne po vr nju ju. Pa de mi na um, pa upi tah šta mi sli o Ti tu.

„On je do bar vožd za svi, pa i da j či vu tin koj što ve le. Kuj nam ga do no, po zla ti ja se! Nek’ ži-vu je još sto go di ne!“

Upr kos zdra vom ra zu mu, za đoh u šu mu. Bio je spar ni dan, ali mi se či ni lo kao da pa ra lel-

no ho dam kroz po pla vlje nu pra sta ru šu mu go log dr ve ća što vi ri iz ma sti lja ve vo de i gvo zde no si ve iz ma gli ce. Neo bra ni vi no gra di le ža li su za ra sli u ši blje, ra sti nje i po lja ne su se sme nji va li, a svu da sam vi deo mo čva ru ko ja ni je bi la tu. Dva po vi-je na sta bla na ko ja sam stao ura nja la su u su vo li šće, a pa ra lel no sam za mi šljao ka ko si va i go la to nu u vo du na lik ži vi. Po tom sam ušao u oblak ma gle i za čuo ur la nje i po pev ku. Iz bio sam na či sti nu okru že nu ze mlja nim ko li ba ma, očaj no skle pa nim. Kre a tu re ko je su đi pa le po njoj, ur-la le su bez um no.

Kre a tu re, ka žem, jer i oči gled ni lju di ko je vi-deh su bi li stra vič no na ka zni. Pri spe li na rod sa raz li či tih stra na Sr bi je, sav pe ča ti ran in ce stom, ple sao je do smr ti. Oni ko ji su ih ini ci ra li ho da li su mir no, ma da vu ku ći ode žde po pra ši ni kao da

42

bri šu ne vi dlji ve cr te že. Bi li su de for mi sa ni, stra-vič nih iz ra sli na po će la vim gla va ma, a ne ko li ci-na je li či la na ri be. Me šta ni, oči gled no imu ni na de hi dra ci ju i umor, su ma nu to su se iz vi ja li i ku-nem se da su po nji ma ni ca le ogav ne kan ce ro ge ne stva ri ko je su pul si ra le u an ti rit mu, ko ji shva tam kao su prot nost Mu zi ci Sfe ra. I baš kad sam se tu na šao, do đe Cr ni Stvor će la ve gla ve i ko zi jih no-gu, pro bra naj i zo bli če ni je i po ve de ih u ple sač koj ko lo ni, po put Smr ti na kra ju „Sed mog Pe ča ta“. Ose tio sam da su svi sve sni mog pri su stva, ali da ih je bri ga, i da me pri vla če de mon skim ple som ne bi li me se li ši li ini ci rav ši me. Bolj da si oma be gav, se tih se re či. I be gao sam!

Znam da ću umre ti u lud ni ci, i da sam be žao uza lud. Po go to vo jer se pre deo iz me nio, pa

sam se na šao na pra znom pod ruč ju pre ma pla-ni ni Var de nik. Pro stor je po stao ču dan, kao da unu tra šnje di men zi je ko tli ne nad ko jom sam se za te kao ne od go va ra ju spo lja šnjim. Ta ko đe ni-su od go va ra le per cep ci ji. Di vov ska uva la, za-bri nja va ju će od sut na sa svih ma pa, preč ni ka kra te ra aste ro i da po red Ju ka ta na, lo mi la se u hi lja da ma ne lo gič nih uglo va i kri vi la po ne e u-klid skim prin ci pi ma. Mi ši ći su mi sa mi po drh-ta va li, kao da se spre ma ju za an ti-ples, a si la zi ka dnu u ma ni ru Eše ro vih ste pe ni ca i Me bi ju so vih tra ka, oma mlji va li su um i po ku ša va li da spre če od u pi ra nje ovom okult nom na pa du. Mor bid no de for mi sa ni en ti te ti, i da lje po ma lo na lik lju di-ma, si la zi li su bez um no se ba ca ka ju ći. Ka pi je su se otva ra le, i iz njih se iz li va la drev na pa non ska vo da, a pre plo viv ši sil ne ki lo me tre, sa njom su u uva lu is pa da li ži vi Le pen ci, ze le ni i kr lju šta sti, da bi se i nji ho va umo bol na for ma na da lje iz ob li-ča va la. Drh tao sam na li ti ci gle da ju ći ka ko hor de ne ka da sve snih stvo ro va si la ze u ja mu do zi va ju ći me – Le pen ci, us prav ni rep ti li ko ji ma ni ču pip ci i re po vi, dla ka vi ne an der tal ci što po si la sku će la ve i za ra sta ju u tu mo re, dvo no žne ci vi li zo va ne pti-ce ko je osta ju bez per ja i do bi ja ju op ne na kri li-ma. I svi su pri si la sku ra sli do di vov skih pro por-ci ja, i ne sta ja li u mut noj sve tlo sti, a ume sto njih su do la zi li no vi en ti te ti iz ne po jam nih du bi na sve mi ra. Fo ku si rao sam ki lo me tre str mih pa di na ko je je um od bi jao da raz u me, a no va zna nja su na di ra la, iz re če na gla som No den sa iz sna to kom pu to va nja. Pri pre ma ju ih ubr za nom mu ta ci jom da pre ži ve pre ba ča je kroz du bi ne sve mi ra.

Ne zna ju ći ku da da be žim, po tr čao sam oko ko tli ne. Ni sam se uma rao ni ti žed neo, a te lo je že le lo da za ple še. Kad god je put, na ne ja san na čin, po ku ša vao da me spu sti na do le, pe njao sam se pre ko oko mi tih ste na. Na nji ma vi deh

hi je ro gli fe i sli ke ko je je ne ko bri sao. I shva tih da kre a tu re na pa da ju pi smo dok se spu šta ju. Po-stao sam ube đen da an ti-ples po se du je for mu ko jom bri še azbu ke i sim bo le. Ce le ci vi li za ci je. Euklid sku ge o me tri ju, oform lje nu sve šću, ko ja svo jim po sto ja njem za tva ra Ne što, ne za mi sli vo, dok ono po ku ša va pro dre ti kroz cen tar sva kog uni ver zu ma. I tvr dio sam, ili je No dens tvr dio kroz me ne, da bri sa njem ci vi li za ci ja obe ća nji ma po sto ja nja u no vim ob lič ji ma, to Ne što omo gu-ća va se bi pro la zak, a da ga sva ko slo vo, glas ili sim bol, čak i hva lo spe vi o Nje mu, dr že za tvo-re nim bez bro jem no vih pe ča ta. Dok sam pe ške sti gao na zad do Ha na, či ni lo se da sam sa mo be žao do su mra ka, iako je isti neo bič no du go ce dio var lji vo po lu sve tlo. Ali ta da shva tih da su me tra ži li me sec da na, dok je ne što spre či lo da bu dem pro na đen. I dok se zlo kob ni Me sec di-zao, pa doh pred svo jim za ču đe nim pri ja te lji ma, sre ćan što sam ose tio umor, na krat ko iz ba civ-ši sa zna nja ko ja je vi do vi ti Lav kraft ot krio pre svo je ra ne smr ti.

Osta tak znaš. Umre ću. Na da ću se da is pi si-va njem i či ta njem no vih slo va, na u kom, cr te ži ma i ge o me tri jom, ne što mo že da oču va ovu krh ku ci vi li za ci ju, i da će se sve osta le ci vi li za ci je do-volj no tru di ti, gde god obi ta va le u va si o ni, ka či-jem cen tru sr lja ju hor de što na kra ju osta ju bez oči ju, dok im iz te la ni ču fru le u ko je iz du va va ju etar. Na da ću se da se ne sa lo mi va dvo ra na u cen-tru sve mi ra ne će slo mi ti i pu sti ti TO da se od gla-vi i slo bod no žde re i kra lju je. Pre ku caj i po ša lji pi smo bi lo kom ča so pi su ili an to lo gi ji – ne ka ga shva te kao fik ci ju ili kao upo zo re nje, ali ne ka se slo va ucr ta va ju u umo ve, i ne ka lju di obe le že sve što mo gu svo jim tra go vi ma, pre no što se i sa me gra đe vi ne ne e u klid ski iz ob li če. Za hva lan, opra-štam se od te be.

Tvoj po koj ni pri ja telj,Vo jin Plav šić,

ne ka da šnji pi sac,de cem bra 2013.

[Relja Antonić]

44

BE SA NOSTDu šan Ko vi ja nić

Da bi pri stu pio dvo ra na ma La kog Sna, Ar tur Bir čam se mo lio ne u mor no i ne po su sta ju-

ći. U ka snim sa ti ma re ci to vao bi la sciv ne po hva-le Sta rim Bo go vi ma sve vre me ru ka ma iz vo de ći kom plek sne mu dre.

Bio je oba zriv, znao je da ne sme po bu di ti zna ti že lju mrač nih bez o bli ka skri ve nih u etru. Stre pio je da će ga ne što pra ti ti na zad, u nje gov svet, u nje go vu so bu, sve do nje go vog kre ve ta oda kle bi po či nja la, i za vr ša va la se ta fan ta zmič-na pu to va nja. Po slu zi je na gla sio da ni ka ko ne ula ze u nje go vu so bu jer će pi sa ti ce lu noć, iz ri-či to na po me nuv ši da su mu po treb ni mir i ti ši na. On da bi, u ka snim sa ti ma ka da ni ko vi še ni je bu-dan, ne ve ro vat nom pre ci zno šću oskr na vio so bu okult nim ru na ma i sim bo li ma, a u sta re da ske kre ve ta ure zao za bra nje ne di ja gra me. Is pod i iz-nad sa mog kre ve ta je po sta vio znak Ko ta, ko ji je tu da za pe ča ti Ka pi ju i ču va pro la ze.

Po sta ja lo mu je sve te že da za đe u La ki San i ta mo pro na đe ste pe ni ce ko je se spu šta ju ka dvo-ra ni pla me na. Ka ko mu je ne ka da to la ko išlo, a ka ko je ma lo to ta da ce nio. De či ju ra do zna lost za me nio je očaj ro đen u stra hu i ovi sno sti go di na ko je se na go mi la va ju. Kao mla dić je umeo slu čaj-no da za lu ta u hod ni ke su mra ka, da ple še tra gom zve zda igra ju ći se bez bri žno u tu đem snu. Sa da, na kon de ce ni je is tra ži va nja okult nog, ovla dao je pre ci znim for mu la ma ko ji ma bi tra žio, mo lio se i pre kli njao da ga pu ste još jed nom na dru gu stra-nu, ta mo gde je vre me ni štav no.

Vo đen zna ti že ljom Ar tur se ni je oba zi rao na upo zo re nja bra da tih mo na ha iz pe ći ne pla me-na. Od ma hi va li su gla va ma dok su mu ka zi va li stra šne pri če o dru gim put ni ci ma ko ji su se iz-gu bi li u snu, vra ti li se lu di ili spo zna li smrt du še. Nje ga to ni je za ni ma lo, bio je na do mak dru ge stra ne, to li ko bli zu Du bo kom Snu da je žur no hi tao kri vu da vim i mrač nim tu ne li ma, tra že ći

no ve pro la ze, za nje ga još ne is tra že ne. Na šav ši put ko ji ni je pre po znao, uz bu đe no se spu štao nji-me na ni že. Na po je di nim de lo vi ma ta ja ma niz ko ju je išao se to li ko su ža va la da je Ar tur mo rao po la ko da se pro vla či iz me đu iz bra zda nih zi do va ko ji bi ga za uz vrat oštro i gru bo gre ba li, no on ni je ma rio, znao je da je na pra gu ne čeg no vog i ne is tra že nog.

Put je si gur nom niz br di com vo dio du blje, a kri vu da nje je pre šlo u rav no mer no za vo ji to skre-ta nje. Da lje, iz mra ka te vr to gla ve spi ra le, či ni lo mu se da ču je ša pat, i vla žno uda ra nje o ka me ne zi do ve, ali ubr zo je vi deo kraj tu ne la ne na i šav ši na ono ga ko je te zvu ke is pu štao. Tu nel se sta pao sa jed nom ve li kom dvo ra nom, oba sja nom to plim pla me nom ko ji je iz vi ri vao iz bro jih go ri o ni ka ras po re đe nih po vi so kim stu bo vi ma. Vr ho vi ogrom nih ko lo na su se gu bi li u mra ku, a nji hov ne pra vil ni ras po red je one mo gu ća vao bo lju pre-gled nost pro sto ri je.

Dok je Ar tur po ku ša vao da usta no vi ne ku pra vil nost u ras po re du gi gant skih ka me nih ko-lo na po no vo je za čuo onaj mo kri zvuk, i sa da je bio si gu ran da je ne što bi lo is pred nje ga još u tu-ne lu.

Od lu čio je da se pri šu nja i uho di tu pri li ku ko ju još uvek ni je mo gao da vi di, ali je pro ce-nji vao da se kre će spo ri je od nje ga. Već ne ko li-ko stu bo va da lje vi deo je za o gr nu tu fi gu ru ka ko oči gled no mr mlja sa ma sa so bom. Go vor ko ji je čuo je bio oštar i grub, na ne kom nje mu ne po zna-tom je zi ku, kr cat is pre ki da nim zvu ci ma i pro gu-ta nim slo go vi ma. Ova oso ba je za so bom vu kla ve li ki za ve žljaj ko ji je na po du osta vljao mo kar, bez boj ni trag. Nje gov sa dr žaj bi se po vre me no pro me ško ljio, i Ar tur je bio si gu ran da ne tre ba uz ne mi ra va ti ovo bi će dok od vla či svoj plen.

Ni je bio sve stan ko li ko du go su se kre ta li ta ko, on ti ho i neo pa že no, a po gr blje na pri li ka

45

is pred nje ga te tu ra ju ći se ne spret no, sve vre me raz gla ba ju ći sa so bom. Išli su ta ko sve dok po vi-je ni stvor ni je za stao da od lo ži svoj to var. Ar tur se krio ne da le ko iza jed nog stu ba po sma tra ju-ći ti ho, tru de ći se da ne pri vu če pa žnju na se be. Za u sta vi li su se kod ne čeg što mu je iz da lji ne de lo va lo kao ru pa ili bu nar, ce re mo ni jal no oivi-čen ukra snim po sto lji ma sa flo ral nim re zba ri ja-ma, ali ta ure za na ve ge ta ci ja be še vr lo ne ti pič nog iz gle da na li ku ju ći na po li pe.

Sa le ve stra ne bu na ra se na la zi la pu za ju ća go mi la za ve žlja ja slič nih ono me što ga je no sio za o gr nu ti stvor. Bi će ko je je pra tio po di že svoj za ve žljaj i ba ci ga na hr pu dru gih ko ji su se svi ko me ša li i po me ra li. Uz to se čuo gnje cav zvuk ali, upr kos oče ki va nju, ni je bio pro pra ćen ni naj-ma njim ja u kom. Je di na re ak ci ja bi lo je gmi za nje ce le te ne me hr pe. Stvor za sta de is pred ru pe, za-gle da se u nju krat ko, pro mr mlja par ne raz go-vet nih slo go va se bi u bra du i pro du ži da lje niz mrač ne pro la ze ne pre gled ne dvo ra ne. Iz sa mog bu na ra je do pi rao hip no tič ki huk va zdu ha.

Ar tur je du go če kao da se po vi je na pri li ka ote tu ra na zad u ta mu dok se ni je usu dio da pri-đe odur noj ja mi. Ka ko je za ko ra čio ka tom in-verz nom ol ta ru ose tio je na let pro ma je, ko ja je sa so bom no si la uža san smrad i zvuk na lik sik ta nju. Za ve žlja ji su sa da bi li do volj no bli zu da je mo-gao ose ti ti mi ris ko ji je pret hod no na slu ći vao po slu za voj ba ri oko njih. Još par ko ra ka bli že po-no ru i ose ti ko vi tlac stru ja nja u oba prav ca, kao da se na la zi na do mak sre di ne olu je ko ja bi da ga ras trg ne na sve stra ne. Je dva se pri ma kao bli že, dr že ći se za jed no od ukra snih po sto lja, i za gle-dao se na do le.

Vir i bes kraj ni bez dan na či jem dnu je Ha os ko ji pro ždi re sam se be i na ra sta glad no gre bu-ći da lje, pro ždi ru ći vi še! Ta cr na ma sa se ši ri la ka nje mu lo me ći nje gov um, pi štav zvuk no šen na ve tru, me lo di ja ko ja ga iz lu đu je i hip no ti še, gmi za nje hr pe po red nje ga… Ne pojm lji vo ga je vu klo u se be, i sva kim tre nut kom nje gov ra zum se uru ša vao, a te lo mu se ne kon tro li sa no gr či lo i kri vi lo. Mo rao je da po beg ne oda tle, mo rao je da se pri be re, da se iš ču pa. Mi sli su mu ju ri le na zad, ka En gle skoj, ka nje go voj so bi i kre ve tu…

Na sil no se sru čio u svoj kre vet, uma lo ga ne po lo miv ši. Tre sao se, po ku ša va ju ći da iz ba ci sli-ke, mi ri se i zvu ke iz svog uma. Mi ši ći su mu gr-če vi to pul si ra li, a ko sti je ča le od bo la. Le žao je u kre ve tu po lu sve stan, zno je ći se sa ti ma. Ka da je ko nač no po vra tio kon tro lu nad svo jim udo-vi ma otvo rio je pro zor i če kao svi ta nje, pre stra-vlje no gle da ju ći u noć. Či nje ni ca da je po no vo na Bir čam ima nju ga ni je pre vi še umi ri la, upa lio je

lam pu i bo ja žlji vo do zi vao dan ko ji ni ka ko da sva ne.

Sa dnev nim sve tlom do šao je mir ka kav Ar-tur ni je oče ki vao, do zvo lio je se bi da se na da, da mi sli da je po be gao do volj no br zo, da će mo ći da za bo ra vi, da oču va ra zum. Ta da je usle di lo sa-zna nje ko je je raz bi lo nje gov spo koj, skr ha lo svu na du i gur nu lo ga na zad u po no re iz ko jih je mi-slio da se iz ba vio.

No ga rom od kre ve ta po re me tio je sim bol Ko-ta na po du, sim bol ko jim je tre ba lo da za pe ča ti ka pi ju za so bom.

Pa ni ka ga je ob u ze la, po no vo je po čeo da se tre se, ali ne mo ćan da se po me ri sta jao je i gle dao u pod dok su mu mi sli ne kon tro li sa no ga lo pi ra le. Du bo ko u se bi je znao da se ni je vra tio sam, bio je si gu ran da je sa so bom do vu kao pro past.

Či tav dan je pro veo u so bi gro zni ča vo raz mi-šlja ju ći. Slu ga ma je re kao da ga ne uz ne mi ra va ju jer mo ra da ra di, i da će po obro ke do ći sam. Po-lu gla sno je či tao okult ne knji ge po ra že no tra že ći re še nje. Či tao je o noć nim utva ra ma ko je na pa-da ju lju de i od vla če ih u san; o to me ka ko je ve-ro vat ni je da će oso bu na pa sti uko li ko če sto mi sli o nji ma. Ose ćao se pro kle tim, ka ko to ne sve vi še dok ga iz lu đu je strah od sud bi ne ko ju je sa mo u-ve re no iza zi vao. Znao je da je obe le žen, gro znim ži gom ko ji go ri u nje go voj du ši.

Od po ro dič nog le ka ra za tra žio je ka li jum bro mid, ra ču na ju ći da će zbog nje go vog se da-tiv nog dej stva bi ti to li ko umrt vljen da ne će ima-ti sno ve. To je sa mo pri vre me no re še nje, tek da pre gu ra noć, a su tra će oti ći do bi bli o te ke i po-ru či će da mu se do sta ve knji ge ka ko bi na sta vio is tra ži va nje.

Čak i na kon ce log da na ko pa nja po spi si-ma, sta rim ret kim knji ga ma, na kon ob na vlja nja for mu la, i iz u ča va nja za štit nih sim bo la ni je bio umo ran, sr ce mu je ju ri lo, te lo ni je hte lo da po-su sta ne go nje no bi čem stra ha. Dan je uve li ko uz-ma kao i u Ar tu ru se po ja vi la no va, je zi va za mi-sao: Šta ako slu čaj no za spi nad knji ga ma? Po pio je ka li jum bro mid, ali ni je smeo da leg ne dok ni je ose tio ve li ku tro most te la i uma. Ka da je ma lak-sa lost ko nač no usle di la uga sio je lam pu i je dva se uvu kao u po ste lju, ni ne pre svu kav ši se.

Pro bu di lo ga je go li ca nje po le đi ma. Kri la-ta mon stru o znost nad vi la se nad nje gov kre vet, pre la ze ći svo jim re pom po nje mu. Ar tur je sa-mo le žao i bes po moć no po sma trao cr no li ce bez oči ju ko je ni je u sta nju da mu uz vra ti po gled. Po-la ko, sko ro ne žno ga je zgra bi la kan dža ma i uz-di gla u noć, le te ći tra gom zve zda ne za ma hu ju ći kri li ma. Pro kle ti za gr ljaj ih je za jed no vu kao u san, u ras kol ra zu ma, u smrt du še…

46

DA NIĆ KI UŽASMi loš Pe trik

Kad sa mo po mi slim ka ko sam bio raz o ča ran ka da mi je se stra oti šla u par ti za ne, do đe

mi da se sme jem od mu ke. Če tr de set i tre ću smo bi li sko ro po tro ši li, se lo se spre ma lo da do če ka oslo bo di o ce, a ja sam sa mo že leo da Nem ci iz dr-že još ne kih pet-šest go di na da bi smo ih is te ra li za jed no.

Pro neo se bio glas da je ne ki sli kar sa ko jim je un ter hal to va la pre ra ta, dok smo još ži ve li u va ro ši, do šao sa par ti za ni ma pred se lo. Se stru sam po sled nji put vi deo te no ći pot kraj go di ne. Od se kla je ko su, obu kla očev sta ri ka put, i oti-šla u šu mu. Sta ja la je na vra ti ma mo je so be du go pre ne go što je oti šla. Mi sli la je da spa vam, da je ne vi dim i ne ču jem, a ja sam sa mo pla kao, du-go i ti ho.

Tek po sle smo ču li da je po gi nu la ne gde kod Be o gra da. Da li je na šla onog nje nog sli ka ra, ne znam. Tih no ći sam je sa njao, stal no isto, u oče-vom ka pu tu, krat ke ko se, sa pu škom o ra me nu, ve se lu i na sme ja nu. Že leo sam vi še od sve ga da sam po šao sa njom.

Ja sam u slu žbu stu pio tek pe de set i dru ge. Imao sam če ti ri raz re da gim na zi je, pa su me ras-po re di li u pod o fi cir sku ško lu. Ta mo sam upo-znao ko man dan ta Se ku lu, dr žao nam je mo-ral no-ide o lo šku na sta vu. Bio je špan ski bo rac i ve te ran Pr ve pro le ter ske, i gle da li smo u nje ga kao u Bo ga. Me ne je ra no pri me tio i za vo leo, ne znam tač no za što. Ni sam se ni čim po seb no is ti-cao, osim što sam znao ne što fran cu skog. Mo žda je za to mi slio da sam ne što kul tur ni ji od mo jih dru go va iz kla se. Po sle na sta ve me je učio da vo-zim, i zvao s vre me na na vre me u kan ce la ri ju na ci ga re te. Vo leo je du go da pri ča o pred rat nom vre me nu, ka da je stu di rao u Pa ri zu, i o ne kom dru gu Bre to nu, pe sni ku valj da, sa ko jim je ta da

pri ja te lje vao. Me ne to ni je mno go za ni ma lo.Bio sam već na kra ju obu ke to ve če ka da me

je de žur ni na šao u spa va o ni i po zvao nje mu. To se ni kad ni je de ša va lo u ve čer njim sa ti ma, pa sam se ma lo upla šio da ni je ne što di sci plin ski. Ka da me je de žur ni ot pra tio do kan ce la ri je ko man dan-ta Se ku le, već sam bio pot pu no mo kar od zno-ja. Kuc nuo sam na vra ta. Sa dru ge stra ne se ču lo gro mo gla sno: „Na pred!“

Već kad sam otvo rio vra ta ma lo sam lak še pro di sao. Ko man dant Se ku la je bio do bro ras-po lo žen. Ka da sam vi deo s kim je u dru štvu, i mo je se ras po lo že nje od mah po pra vi lo. Uči te lji-ca Jo va na bi la je jed na od onih že na ko je ple ne na pr vi po gled. Ima la je bled ten i le po, oval no li ce, kao pred rat na ka me ja, uokvi re no buj nom ko som. Bio sam oča ran čim sam je vi deo, a ka da je usta-la i pru ži la mi ru ku, uz osmeh, je dva sam us peo da se odr žim na no ga ma. Dlan mi je bri deo ka da sam pri hva tio nje nu ru ku u svo ju.

Uči te lji ca Jo va na tre ba lo je da vo di anal fa bet-ski te čaj u okol nim se li ma. Me đu tim, po sled njih ne de lja bi lo je po go va ra nja o ne ka kvim re ak ci-o nar nim-kon tra re vo lu ci o nar nim ele men ti ma u br di ma u bli zi ni, pa je do ne ta od lu ka da uči te lji-ca ne ho da od se la do se la, ne go da je mi vo zi mo. I da bu de mo prat nja. Ka ko sam se ve se lio svom pr vom za dat ku, ka ko sam sa mo sre ćan bio!

Sle de ćeg ju tra bio sam spre man za po kret pre ne go što je sun ce iza šlo. Ko man dant Se ku la do-te rao je džip is pred ka sar ne, i ustu pio mi me sto za vo la nom, a ja sam po te rao ko la po blat nja vim me snim pu te vi ma. Uči te lji cu Jo va nu smo sa če-ka li is pred me snog ho te la. Ka ko je ušla u džip, ose tio sam njen mi ris, kao pu der i polj sko cve će. Bi la je ob u če na kao va ro ška da ma, a kre ta la se kao film ska glu mi ca. Pa, zar je ova kva kra so ti ca

47

tre ba lo da vi tla po ovim vr le ti ma, da uči ne pi-sme ne ba be ti ne či ta nju i pi sa nju?

Pr vo me sto ko je je tre ba lo da obi đe mo bi lo je se lo Vi te zi, od mah iz nad me sta, u ko me je po sle ra ta mo žda osta lo če ti ri ili pet po ro di ca. Čud no se lo, zbi je no, a ne kao osta la se la u kra ju, i pot-pu no od ka me nih ku ća, a sva ka dru ga bez kro va. Uči te lji ca Jo va na je sku pi la pet-šest že na što se tu za te klo i pri ča la ne što s nji ma sat ili dva, pre ne go što je po de li la pam fle te i se la na zad u džip. Za to vre me smo ko man dant Se ku la i ja za vi li ne ko li ko ci ga re ta, i po sma tra li iz da lji ne.

Od mo ri li smo se u ne koj krč mi po red pu ta, na kra ju se la či je sam ime za bo ra vio, ako bi se pu tem mo gla zva ti tra ka iz lo ka ne kal dr me ko ja je vi ju ga la ovom di vlji nom. I ako bi se krč mom mo gla zva ti na he re na šta la is pu ca lih zi do va i ma-lih pro zo ra u ko joj smo bi li pri nu đe ni da no ći mo.

Čim sam ute rao džip u avli ju, gru pa do ko li ča-ra, se o skih pi ja na ca na če lu sa krč ma rom, sku pi la se oko nje ga. Gle da li su u nje ga kao u ču do. Ka-da je iz dži pa is ko ra či la uči te lji ca Jo va na, dr že-ći se za is pru že nu ru ku ko man dan ta Se ku le, svi po gle di skre nu li su ka njoj. Ko man dant Se ku la brek tao je i la jao na krč ma ra da nam obez be di obrok i sme štaj, ma šu ći pi smom okru žne ko-man de, a ja sam is to va rio kov čeg uči te lji ce Jo va-ne i uneo ga u zgra du. Unu tra je smr de lo na ple-san i ku va ni ku pus, i sko ro da me je bi lo sra mo ta da od lo žim ko fer na ze mlja ni pa tos.

Pro sto ri ja je bi la is pra žnje na za naš obed, ko ji se sa sto jao od ma sne, gu ste pro je i si ra. Je dva sam sti gao da pro gu tam ne ko li ko za lo ga ja pre ne go što mi je ko man dant Se ku la skre nuo pa žnju na gru ba i bra da ta li ca se lja ka ko ja su se sme nji va la na mu sa vim pro zo ri ma. Bez re či mi je po ka zao da iza đem, i ja sam to i uči nio. Stao sam is pred vra ta, a se lja ci su se raz i šli kud ko ji, glu me ći ne-za in te re so va nost. Bio sam na slo njen na do vra tak i gle dao ka dži pu, ali uči ni lo mi se da je ko man-dant Se ku la u jed nom tre nut ku dr žao ru ku oko stru ka uči te lji ce Jo va ne. Ta kvo nje go vo po na ša-nje me je uz ne mi ri lo; mi slio sam da je ne pri me re-no, ali ni sam mo gao da se ume šam. Po ku šao sam da za vi jem ci ga re tu, da se smi rim. Ni sam mo gao, pr sti su mi se tre sli.

Uči te lji ca Jo va na do bi la je so bu sa je di nim kre ve tom u ku ći. Ko man dant Se ku la i ja smo no ći li u su sed noj pro sto ri ji, je dva do volj noj da se za stre va šlji vim i smr dlji vim po nja va ma. Is-pru ži li smo se po nji ma, i pri ča li ne ko vre me, o sve mu i ni če mu. Umor me je br zo sti gao, i mi-slim da sam za dre mao. U jed nom mo men tu ose-tio sam da je ko man dant Se ku la ustao, i da sto ji na vra ti ma. Ve ro vat no sam se tr gao, po što me

je pi tao: „Spa vaš li, voj ni če?“ Ni sam od go vo rio. Pro veo sam osta tak no ći bu dan, otvo re nih oči-ju u mr klom mra ku, le đi ma okre nut pre tan kom pre grad nom zi du.

Čim je sva nu lo, kre nu li smo u se lo Da nić, za ko je sam znao sa mo iz pri ča. Bi lo je ne gde du-bo ko u pla ni na ma, na kra ju svih pu te va, pa i ove ne na su te ras pu ti ce. Po vre me no je ne ko od se lja-ka ta mo šnjih si la zio na ma gar cu do me sta da pa-za ri. Ne znam ka ko je ma gar ci ma bi lo, ali čak ni dži pu, vr hun cu ame ri kan ske teh ni ke, ni je bi lo la ko. Ma ši na se mu či la, brun da la, i tre sla; gde ni je bio la kat bla ta, bi lo je krup no ka me nje, tek ne što rav ni je ne go osta tak za bo ra vlje nih pla nin-či na po ko ji ma smo se vo zi ka li.

Ko man dant Se ku la i uči te lji ca Jo va na su sve vre me bi li u ne kom raz go vo ru, ko ji ja sa vo zač-kog se di šta ni sam mo gao da ču jem. Je di no što bi po vre me no ko man dant Se ku la vi kao na me ne, kao što ni kad ni je, ka da bi džip skli znuo sa pu ta ili se pro dr mu sao kroz ne ka kav ja rak. To mi je sme ta lo. Kao da sam ja bio kriv što ne ma pu ta!

U Da nić smo ušli kroz vo do de ri nu, su vu pre-ko zi me. Džip je sa mo za vio kri vi nu, i is pe li smo se na vi so ra van, rav nu kao tep si ja i pro ša ra nu ku-ći ca ma. Ne gde u sre di ni di za la se ste na, ne pre-te ra no vi so ka, ali uska i str ma, u ko joj su bi le use če ne ste pe ni ce, a na ste ni ma la cr kva brv na ra, tek to li ka da bi je dan čo vek mo gao da sta ne unu-tra. Oko ste ne su i ku će bi le ne ka ko naj gu šće, a na zi ra la se i či sti na, kao ne ko zbor no me sto pod ste nom, na ko joj se se bi li sku pi li lju di. Ko man-dant Se ku la mi re če da od ve zem džip pra vo ta mo.

Kad smo sti gli do pod nož ja ste ne, do če kao nas je ču dan pri zor. Ce lo se lo, mo žda osam de set lju di, bi lo je na oku pu. Dvo ji ca sta ri jih, na če lu, dr ža lo je za mo tu ljak, uvi je no plat no ne ko, iz ko-ga je sa jed ne stra ne vi ri la ov či ja gla va, is pla že nog je zi ka i upa lih oči ju. Iz nad sku pa, na ste pe ni ku pred ula zom u cr kvu, sta jao je pop. Vi sok, sna-žan, i bra dat čo vek, pop je ši rio ru ke iz nad oku-plje nih se lja ka i pe vao. Iz sveg gla sa, i bez re či, iz vla čio je iz se be ne ka kvu zlo slut nu, ža lob nu me lo di ju dok se iz ble de la man ti ja vi la oko nje-ga na ve tru.

Ose tio sam ru ku ko man dan ta Se ku le na ra-me nu. „Sta ni ov de.“

Za u sta vio sam džip. Se lja ni se ni su pre vi še oba zi ra li na nas. Sa mo se po ne ko okre nuo ka na ma, a on da bi od mah vra ti li po gled na ono što se de ša va lo is pred njih.

Se lja ni su po če li da se pen tra ju po onim ma-lim no go stu pi ma, da no se onu mr tvu ov cu po pu. Ja ni sam ni vi deo ka ko ni ot kud, tek, ko man dant Se ku la se od jed nom stvo rio po red po pa.

48

„Ka kvo je ovo su je ver je?!“, po vi kao je, i uhva tio po pa za bra du. Se lja ni su ustuk nu li, ne-ki su po če li da vi ču, vi še od stra ha ne go sa ne kim ci ljem. Ni ko ni je ni po ku šao da ga spre či. Ko-man dant Se ku la je za pe nio kao be san ker.

„Do sta mi je bi lo i te be, i ta kvih kao ti, u tri ze mlje i dva ra ta!“

Gur nuo je po pa niz ka me ne ste pe ni ce. U ko-vi tla cu cr ne man ti je pop se sru čio na dvo ji cu se-lja na ko ji su no si li za mo ta nu ži vo ti nju. Sva tro-ji ca su se zgo mi la la na dnu uz vi ku be sa i bo la. Mr tva ov ca is pa la je iz plat na, i ke zi la se iz bla ta.

Pop je sko čio na no ge i po tr čao uz br do. Ko-man dant Se ku la ni je se po me rio s me sta, a ja sam naj zad po vra tio pri seb nost: is ko čio sam iz dži pa, do hva tio pu šku, i opa lio u va zduh. Se lja ci su svi na pra vi li ne ko li ko ko ra ka una zad, a pop se uko-pao u me stu na pr vom ste pe ni ku.

„Bu da le pi ja ne! Ne zna te šta ra di te!“ vi kao je pop, mla ta ra ju ći be sno ru ka ma.

Ko man dant Se ku la je sko čio niz ste pe ni ce i oša ma rio ga. Pop je od sko čio una zad, i naj bli ži se lja ni su ga pri hva ti li ru ka ma da se ne pre tu ri po no vo. Ne ki od se lja na su bi li okre nu ti ka me ni, i gle da li me pra znih oči ju i be snih li ca. Gle dao sam i ja njih, pre ko ni ša na. Ona ko odr pa ne, pr-lja ve, i jad ne, ni de set-dva est zu ba na ce lo se lo, kao da sa pun u ži vo tu ni su vi de li. Bo lje bi bi lo da smo ih za bo ra vi li u ovoj nji ho voj se len dri; za-bo ra vi li i pu sti li da po mru u be di i pr ljav šti ni.

Ko man dant Se ku la je sko čio sa one sten ču ge me đu njih, i uhva tio po pa za bra du.

„Ko me ti da je pi jan?! Sad ćeš da vi diš! Sad ću te ja obri ja ti!“ ur lao je, i ma šio se no ža. U dva po te za od se kao je dve ša ke bra de i ba cio ih u bla-to. „Vo zač! Ova mo! I do ve zi dži pa.“

Ni kad me ni je zvao „vo zač“. Po slu šao sam, na rav no, i do ve zao se do pod nož ja ste ne.

„Dru ga ri ce uči te lji ce, mo lim, na pu sti te vo-zi lo“, ko man do vao je. Uči te lji ca Jo va na je po slu-ša la, uza lud pa ze ći gde ga zi svo jim fi nim ci pe-li ca ma.

Ko man dant je mah nuo da se okre nem dži-pom od ste ne, a za tim do mar ši rao do pr tlja žni-ka. Iz va dio je vuč nu saj lu iz pr tlja žni ka, ve zao je za ku ku, a dru gi kraj ba cio me ni.

„Pe nji se i ve zuj.“„Šta da ve zu jem, dru že Se ku la?“„Šta, šta? Cr kvu ve zuj! Ru ši mo ovo!“Zbu njen, po ku šao sam da pro na đem po gled

uči te lji ce Jo va ne, ali ona je sa mo gle da la u ze mlju. Us pen trao sam se do cr kve, dok je ko man dant dr žao se lja ne na oku. Nag nuo sam se u cr kvu, i pre tr nuo. Unu tra ni je bi lo po da, već sa mo ne-ka rup ča ga ko joj se ni je vi de lo dna. Kad sam se

nag nuo pre ko ivi ce, smrad ko ji se di zao iz nje sko ro me je obo rio s no gu.

„Šta če kaš? Ve zuj!“, zvo nio je glas dru ga Se-ku le pre ko zvu ka mo to ra. Na šao sam me sto na do vrat ku za ko je sam mo gao da pri čvr stim saj lu, ve zao je, i sklo nio se. Ko man dant Se ku la je na-ga zio gas. Cr kva brv na ra je za ste nja la krat ko, ali ni je iz dr ža la. Ras pa la se i sru či la niz ste nu, ne-pre po zna tlji va, sa mo obič na go mi la po tam ne log cr vo toč nog dr ve ta. Smrad iz ja me ko ju je cr kva skri va la ra ši rio se na do li nu. Se lja ni su se po vu kli još ne ko li ko ko ra ka, svi osim po pa.

U pod nož ju ste ne, ko man dant Se ku la je sko-čio na ha u bu dži pa. „Do zo vi te se pa me ti već jed-nom, sto ko se ljač ka!“, vi kao je. Se lja ci su sta ja li na me stu, dok je pop pao na ko le na. Po gnu te gla ve i skr šte nih ru ku, po me rao je usta u ti hoj mo li tvi.

„Sa su je ver ji ma je go to vo! Svi ovi pre va ran ti i la žo vi tru ju vam du šu i kra du vam ra zum ve ko-vi ma! Pro bu di te se!“, gr meo je ko man dant Se-ku la. Od jed nom, kao po ko man di, se lja ci su se raz be ža li svo jim ku ća ma. Po no vo, svi osim po pa, ko ji se ni je mi cao. Ko man dant Se ku la se okre nuo, i is ko la čio oči u uža su i ga đe nju. Do li nom se pro-lo mio vri sak ko ji je od jek nuo u br di ma. Po ti cao je od uči te lji ce Jo va ne, ko ja se ru kom pri dr ža va la za džip, da ne pad ne. Obo je su gle da li u me ne. Ili, po mi slio sam, iza me ne. Okre nuo sam se.

Iz ja me je is pu zao stvor naj vi še na lik na pu ža go la ća, ali go ro sta san. Siv po svu da, sa dva re da tan kih pi pa ka duž tr bu ha ko ji su se za vr ša va li cr nim oči ca ma, glat kim i sjaj nim. Kroz nje go vu pro vid nu ko žu na zi ra li su se or ga ni, cre va ko-ja su pul si ra la van rit ma, a na vr hu, na pip ci ma na čič ka noj gla vi ko ja se nad vi ja la na da mnom, otva ra la su se be zu ba usta. Mi slim da sam sti gao da po teg nem pi štolj pre ne go što se ču do vi šna gla va sru či la na me ne i pro gu ta la me, a on da se sve smra či lo.

Ka da sam do šao k se bi, bio sam po kri ven od gla ve do pe te smr dlji vom pu že vom slu zi, a pi štolj mi se hla dio u ru ci. Ne što sve tla do la zi lo je od kr pe oblač nog ne ba ko ju sam mo gao da vi dim da le ko iz nad se be. Pro ve rio sam okvir – bio je pra zan – i po no vo na pu nio pi štolj pre ne go što sam, žmi re ći, po ku šao da shva tim gde sam se na-šao. Se deo sam u kru gu sla bog sve tla, na go mi li ko sti ju sa ko je se ši rio ne sno san smrad iako su bi le pot pu no oči šće ne od me sa, be le i glat ke. Zi-do va ni sam vi deo, ali svu da oko lo vi de lo se ne-ka kvo sve tlu ca nje, be lo i ze le no, ka ko se po me ra po mra ku.

A on da je ne ko za tvo rio ru pu od o zgo. Za ku-kao sam ko li ko me je gr lo no si lo, ali od go vo ra ni je bi lo.

49

Ne znam ko li ko sam već ov de. Se ćam se zvu-ka mo to ra; dži pa ko ji se uda lja va. Ši bi ca ne mam, a i da imam, ne mam go ri va. Ču jem zvu ko ve, kret nje ne čeg vla žnog pre ko po da od ko sti ju, ši-šta nje, ste nja nje, di sa nje u mra ku. Pet ili šest pu ta opa lio sam iz pi što lja u one sve tla ce, i oni bi se po vu kli, ali bi se po sle ne kog vre me na vra ti li. S vre me na na vre me imam ose ćaj da mi se ne što oče ša lo o no gu, ali, ka da trg nem no gom, ne do-ti čem ni šta. Osim ko sti ju.

Moj svet je na mah po stao sa mo tmi na, gu sta kao ka ča mak, i ti ši na bez na de, ka kva grob ni ci i pri sta je. Raz mah nuo sam se ne ko li ko pu ta ru-ka ma, ali zi do ve ja me ni sam mo gao da do hva tim. Sve što mi je osta lo bio je ose ćaj no gu na ze mlji, i bub nja nje u uši ma.

Ne znam ko li ko sam ta ko zu rio u ta mu, ali imam ose ćaj da ni je po tra ja lo du go pre ne go što mi se di sa nje umi ri lo, i ob u zeo me je ne ki ču dan mir. Do go di lo mi se ne što o če mu sam slu šao iz pri ča lju di ko ji su za ro blje ni štvu dr ža ni u sa mi-ca ma, ili ko ji su du go bi li na noć nim stra ža ma. Ili je ne če ga bi lo u va zdu hu; ko bi znao šta čo ve ka spo pad ne ka da je pre pu šten sam se bi, su o čen sa kra jem u ra lja ma mon stru ma u utro bi ze mlje? Tek, po če la su da mi se ja vlja ju pri vi đe nja, čud ni ob li ci ko ji su mi igra li pred oči ma: vi ju ga ve iz u kr šta ne

li ni je svih bo ja, bo ja po zna tih i bo ja ko je sam pr vi put vi deo u ži vo tu, neo pi si vih, for me iz ob li če ne i glat ke, ili pak iz lo mlje ne, sa ivi ca ma oštrim kao bri tva. Za tvo rio oči ili ne, vi deo sam ih. Sko ro da sam mo gao da ih ose tim u du bi ni oč nih ja bu či ca.

Po ste pe no se iz li ni ja i po vr ši na iz dvo ji la fi-gu ra ko ju sam mo gao da pre po znam: lik mo je se stre, ona kve ka kva je bi la u no ći ka da sam je po sled nji put vi deo, ozbilj na ali ve dra. Za tvo rio sam oči da is te ram su ze iz njih, ali pri vi đe nje je po sta lo sa mo ja če i sjaj ni je. Usne su joj se po-me ra le, a u gla vi mi je od je ki vao njen glas. Ni je u nje mu bi lo re či, ali sam znao da me zo ve se bi.

Ka da sam po no vo do šao se bi, na po lju je ve ro-vat no već bi la pa la noć. Be lo i ze le no sve tlu ca nje bi lo je još ja če i ob li ci onih ču do vi šta po sta ja-li su sve ja sni ji. Čuo sam ne ko bru ja nje ka ko se pri bli ža va, a za tim i tut nja vu ka kvu ni sam ni-kad ra ni je, ja ču od naj ja če gr mlja vi ne, i čuo sam ko ma de ta va ni ce ka ko sa tre skom pa da ju me đu ko sti. Tlo se tre slo.

Od mah sam znao da je se lo Da nić bom bar-do va no, a ulaz u ovaj pod zem ni pa kao za tr pan za u vek. Ve ro vat no je ta ko naj bo lje. Ja sam imao još dva met ka u okvi ru pi što lja. Je dan je do vo ljan.

[Dejan Ognjanović]

[Zlata Milić]

51

STI GIJ SKA KOBTa nja B. Tr ku lja

Tmi na se ra si pa la sa pro zo radok se po la ko raz vla či la zo ra.I u sr cu i u do mu čo ve kabi ta ko od kad je sve ta i ve ka,ili se to sa mo či ni lo ta kojer isti ni je mo gao bit’ sva ko.Ne ko me zlat no sun ce ne bi mi loni ti bi zra kom ne što pro me ni lo,jer u uni ver zu mu ljud ske du šecr ne ru pe sva ki ose ćaj ru še;u Pra zni ni što sla ma pu ku na du,ne ma ju vi še ni šta da ukra du.Kad jed nom za ple šu var lji ve sen kei stra ši la se pro bu de iz drem kepa sta nu ki da ti bi će na po lamuč no je bra ni ti se od tog bo la.Mi ze ran um ne ume da se bo ri,pa slu ša sve što Pra zni na go vo rii skla pa pakt sa van vre men skom si lombr zo da ju ći se be bo gu gnji lomda za sva ko bez raz lo žno ne zna njeima pred so bom ne ko oprav da nje.Na to me pu tu slo mlje nog ži vo ta,ili pu tu na kom ve ne le po tasve ga što bit no tre ba da nam bu de;na pu tu kog se dr že gla ve lu dedi že se vonj ja da, smr ti i kr vii mo kre ze mlje ko ju oru cr vi.

A če mer na sr ca što bi da be žesa da du bo ko u pra ši ni le že,jer za sve gad no što Pra zni na spre mani jed nog dru gog im iz la za ne ma.Ipak, sva kom de mo nu tre ba mo ći,da nju da je de, a igra u no ći.Za ta kve je čo vek naj bo lja hra na,tek ko ja vr li na i mno štvo ma napa još i ko sti pu ne gro znog stra haod gor ke sud bi ne i krat kog da ha,pre pu ni sum nji i vo lje od sta klasko ro pa sa mi na đu put do pa kla.Al’ če sto ih zna mu či ti do sa da,te bo go ve ili de mo ne ja da,zla, apa ti je, gre ha i glu po stii dru gih pre če stih ljud skih pro pa sti;il’ im je do sad no il’ se pak sme juna ma što nas sop stve ne la ži gre jui tra gi ko me di ji ljud ske ra seko ju od već sve oso bi ne kra sepo treb ne za ve či ti mrak i se tui je zi vi splin u no vo me sve tu.No ni šta od ovo ga ne bi bi loda se u sa mom sr cu ni je kri loono što sva ki Užas žar ko že li,što ga ja ča i bo le sno ve se li:pra va ču do vi šta le že u na mai pr ljav svet će pro gu ta ti ta ma.

52

[Stefan Mrkonjić]

53

BA LA BANMar ko Tri vun če vić

Na naj ju žni jem de lu Cr ne Go re, ne ko li ko ki-lo me ta ra od gra ni ce sa Al ba ni jom, okru žen

vi še ve kov nom šu mom, le ži drev ni grad Ul cinj. Dve i po hi lja de go di na ko ra ča lo je kal dr mom i sla di lo se naj bo ljim ma sli na ma. Je dan od evrop-skih be de ma, Ul cinj je pre ži veo bit ke bez broj nih ra to va, ali ni je do zvo lio da se ožilj ci pri me te i upla še tu ri ste. Ja ni sam sa mo tu ri sta i ču jem sve-do če nja ka me nja ugra đe nog u Sta ri Grad – Ka-la ju. Pre la zim ru kom do di ru ju ći isto ri ju i sko ro da mo gu da vi dim an tič ke Ili re i nji ho ve sno ve o moć noj na se o bi ni dok po sta vlja ju skrom ne te me-lje. Ki klop zid je re likt tog vre me na, na zvan po gru bom na či nu grad nje, re đa njem te ških i ma siv-nih blo ko va. Po le gen di, lju di su za grad nju svo-jih be de ma tra ži li po moć ki klo pa, ne sa mo zbog sna ge, već i zbog nji ho ve ve šti ne. U šu mar ci ma oko i iz nad Ka la je, pod ma ho vi nom se kri ju je-dva pri met ni osta ci mi nu lih ve ko va i na ro da, za-ni mlji vi tek po ko jem ar he o lo gu. Iz me đu Ili ra i da na šnjih Cr no go ra ca, svoj pe čat u ste na ma su osta vi le i moć ne im pe ri je, Rim ska i Vi zan tij ska. Ul cinj je bio pod kon tro lom di na sti je Ne ma nji-ća sve do smr ti Du ša na Sil nog, a po sle to ga, pod upra vom moć ne Bal šić po ro di ce, ko ja je osta vi la ne iz bri siv trag u vi du ve le lep ne Bal šić Ku le. Ku la sa tri stra ne gle da na mo re, a sa jed ne na grad, po-put po sto ja nog i mo nu men tal nog ču va ra Ka la je. Još ne ko vre me se di vim sred njo ve kov nim gra đe-vi na ma, a za tim na sta vljam da lje, kroz uske uli ce u ko ji ma se me ša ju usnu la isto ri ja i buč na sa da-šnji ca, ubi ja ju ći vre me do sa stan ka sa Zoe.

Dan ra ni je, to kom po se te ar he o lo škom na la-zi štu Svač, upo znao sam vi tal nog star ca ko ji mi se obra tio na al ban skom. Po zna va ju ći osnov ne fra ze, za mo lio sam ga da na sta vi mo na en gle-skom ili mo žda srp skom. „A, Sr blje!“, uz vik nuo je, i osmeh mu pre le ti pre ko li ca. Za klju čio sam

da sam na le teo na star ca ko ji se još uvek se ća vre-me na ka da su Sr bi i Al ban ci pi li ka fu za jed no, po štu ju ći dru ga či je, a opet slič ne ko re ne. Du go smo pri ča li o mom dok to ra tu iz so ci jal ne an tro-po lo gi je, a on o unu ci ma ko ji su za bo ra vi li i ko-re ne i obi ča je, ali pam te su ko be. Dok smo po la ko po sta ja li pri ja te lji uz po moć dve pla stič ne ča še i uzoa, pri ča li smo o du goj isto ri ji ovog na la zi šta. Svač je, slič no Ul ci nju, bio an tič ki grad ko ji je to-kom isto ri je me njao vla da re, ve ru i voj ske. Ali, za raz li ku od dru gih drev nih gra do va, Svač je da nas sa mo go mi la ka me nja, svo do va i osta ta ka cr ka va. Pro pa da nje je po če lo još sa osman lij skim osva ja-nji ma. Sta rac mi re če da je na sled nik ovog sta rog gra da, ma kar po ime nu, nje go vo se lo Šas. Svač jed no stav no ni je iz dr žao. Bio je bi tan grad pra-sta re dr ža ve Du klje, ko ju je po ko rio Ste fan Ne-ma nja. Sa ra za ra njem, Svač se i uz di gao i po stao va žno tr go vač ko i voj no utvr đe nje. Pre ži veo je i pu sto še nje Mon go la, di gao se iz ru še vi na i sko ro tri ve ka ra stao i ja čao, sve dok ga kra jem 16. ve ka Tur ci ni su sko ro pot pu no uni šti li. Svač je na sta-vio ži vot i po sle tog osva ja nja, ali ne gde, u ne kom tre nut ku, iz me đu te bit ke i po sled njeg po mi nja-nja kao gra da, de si lo se ne što zbog če ga je Svač po stao pust. Za in te re so va no sam po gle dao star-ca, znao sam za raz ne te o ri je, ali za ni ma lo me je i nje go vo mi šlje nje. Ali ti ši na je pre šla u zgod nu pri li ku da se pre ki ne raz go vor, po što sam pri-me tio da će usko ro su mrak. Dok smo raz me nji-va li po zdra ve, sta rac me je iz ne na đu ju će sna žno uhva tio za mi ši cu i po ru čio mi da će me i su tra če ka ti ov de i da ću sa zna ti ka ko je Svač pro pao.

Pro la zio sam spo red nim uli ca ma ka ori jen tal-nom de lu gra da, do Sa hat Ku le, gde smo Zoe i ja tre ba li da se na đe mo. Zoe je bi la sit na, ali ve o ma ži vah na Gr ki nja ko ju sam upo znao u jed nom od ša re nih ka fi ća po red oba le. Čuo sam grč ki je zik

54

i ohra bren tre ćom kri glom hlad nog pi va, pri šao sam joj. Sat vre me na ka sni je, še ta li smo pla žom uži va ju ći u sve žoj me di te ran skoj no ći i pri ča li. Pred o se ćao sam da sa nja o ve li koj i ni kad za bo-ra vlje noj let njoj lju ba vi, ali da Ul cinj, zbog kul-tu ro lo ške i na ci o nal ne raz li ke iz me đu dva na ro-da, ni je bio pra vo me sto za fan ta zi ju. Dok sam je dr žao za ru ku, ose tio sam ka ko se po no vo ra đa na da u ostva re nje ro man se i od lu čih se da joj, ko li ko god je to u mo jom mo ći, po mog nem. Po sle ne ko li ko sa ti, te ška sr ca smo za klju či li da je vre me da se ra sta ne mo. Do go vo ri li smo se da se na đe mo u su bo tu, sa na dom da će mo ceo dan pro ve sti za jed no.

Ne ve ro vat no je ka ko je vre me obr nu to pro-por ci o nal no le po ti. Što je že na lep ša, du ho vi ti-ja, sim pa tič ni ja, to se vre me vi še kri vi i skra ću je. Tek što smo se po zdra vi li i tek što sam tri pu-ta trep nuo ka ko bih se uve rio da je ova Afro di-ta ista ona ne znan ka od pre ne ku noć, a cr ve ne bo je let njeg su mra ka već su iša ra le ne bo. Zoe je iz gle da la baj ko vi to, bi la je jed na od onih de vo-ja ka ko je su bi le naj lep še ka da su pri rod ne, bez šmin ke, po mo guć stvu uju tru, ma lo raš ču pa ne, po spa ne i ušu ška ne po red te be. Še ta li smo, gle-da ju ći vi še je dan u dru gog, ne go u put is pred nas, pri ča ju ći glu po sti uz pe ri o de čud ne ti ši ne ko ju bi pre ki nu li isto vre me nim pro go va ra njem. Je li smo sla do led i ku po va li je dan dru gom glu po sti ko je ni ka da sa mi ne bi ku pi li. Zna li smo da će one bi ti je di no što će nas pod se ća ti na ovo le to jed nog da na. Vra ti li smo se u Ka la ju i raz gle da li re ljef ne pri ka ze ra znih bi ća. Ona je bi la umet-ni ca, sli kar ka, i obi la zi la je sta re gra do ve Bal ka-na, ka ko bi kroz svo je ra do ve spo ji la mi to lo gi ju i pra vo sla vlje ovih na ro da. Odu še vi la se te mom mog dok to ra ta i kroz smeh je, na neo do lji vo uža-snom srp skom po na vlja la za mnom na ziv – Me-di te ran ski to te mi i bal kan ski bo go vi: mi to lo ška osno va slo ven ske isto ri je.

Dok je po na vlja la i po ku ša va la pra vil no da iz-go vo ri srp ske re či, ja sam se gu bio u nje nim sma-rag dnim oči ma. Sva ki put ka da bih joj do dir nuo ru ku, na je žio bih se od že lje da je po lju bim. Zoe je bi la de voj ka u ko ju se mu ška rac la ko za lju bi, de voj ka ko ju vre di vo le ti. Bi la je stvo re na iz lju-ba vi i zbog lju ba vi i sve što sam že leo je da pro-ve dem ži vot slu že ći ovoj bo gi nji. Dok je ko ra ča la, ple sa la je, ne sve sno za vo de ći, dok je ve dri na nje-nog osme ha oča ra va la mu škar ce i že ne jed na ko.

To kom mo je pri če, ona je cr ta la ne ve ro vat ne ski ce, pre sli ka va la sim bo le, a po red to ga ih i re-kon stru i sa la, za hva lju ju ći ma šti i ume ću, pa sam po red otr ca nih i je dva pre po zna tlji vih, imao pri-li ku da vi dim re lje fe ona ko ka ko bi iz gle da li da

su dan ra ni je is kle sa ni. Pri čao sam joj o to tem-skoj ži vo ti nji Ul ci nja, vu ku, ko ji sa pla ni na ču va grad, a sa ka me nih re lje fa bud no mo tri na zlo na-mer ne po se ti o ce. Na cr ta la je i me ne, sa do da ci ma po put štre ber skih na o ča ra i sa koa sa za kr pa ma ka ko me pro ždi re vu ko dlak. Na sme jao sam se i iz osve te je gla sno po lju bio u obraz. Po veo sam je ju žno, do iz dvo je nog re sto ra na Bal šić Dvo ri, ko ji se na la zio uz sa me be de me i pru žao naj bo lji po gled na Ja dran. Na ru či li smo ri blje spe ci ja li te-te. Po što smo pro pu sti li ru čak, ovo smo na zva li ra nom ve če rom i do go vo ri li se da će mo za jed no i ka sno ve če ra ti. Ra đa la mi se Ide ja da je Zoe sa-vr še na kao autor pri lo ga u vi du ilu stra ci ja ko je bih mo gao uvr sti ti u di ser ta ci ju i že leo sam da je što vi še za in tri gi ram isto ri jom i mi to vi ma ovog me sta. Uz vi no, na sta vi li smo pri ču.

To kom vla sti Osman li ja, do la zi do eks pan zi je gu sar stva, a Ul cinj po sta je si gur na lu ka raz boj-ni ci ma ko ji su zla to sta vlja li iz nad bo ga, re li gi je i dr ža ve. Na vi kli na ra to ve, po sa de su či ni li, pre-ko zla ta i kr vi spri ja te lje ni Al ban ci, Tur ci, Sr bi i Cr no gor ci. Ka da su ih lo vi li po Ul ci nju, oni su se kri li u za li vu Val da nos. Mno ge le gen de se i da lje pre pri ča va ju po ka fa na ma, ma sov ne ubi ce i lo po-vi po sta ju he ro ji i obr nu to, a kreč njač ke pe ći ne Val da no sa ču va ju zla to, za či ne i na kit ba sno slov-ne vred no sti. Za tu ri ste po sto je ro man tič ne ver-zi je, a za isto ri ju i knji ge, po li tič ki ko rekt ne ob ra-de. Ipak, dok se one naj gla sni je naj br že i me nja ju, one što se pre no se ša pa tom su naj i straj ni je, po put pri ča o ve ša nju i spa lji va nju na do ko vi ma i o stra-šnoj osve ti pi ra ta. O sud bi ni po sa de dva bro da ko ji su pre vo zi li ne što iz Sve te Ze mlje i o gu sa-ri ma ko ji ni pred smrt ni su pro go va ra li o to me.

Še ta li smo ka se ver nom iz la zu i do šli do Mu-ze ja Isto ri je. Pre ne go što je po sta la mu zej, gra-đe vi na je bi la po zna ta kao Car ska Dža mi ja, ali mno go pre to ga, bi la je po zna ta kao cr kva Sve te Ma ri je. Ma lo je cr kva-dža mi ja u sve tu, uglav nom jed na re li gi ja za met ne tra go ve dru ge, ali ov de su se iz mi ri le. Re li kvi je i osve šta ni pred me ti hri-šćan stva su sa pa žnjom po re đa ni po red sve tih pred me ta isla ma pre ula za u po drum ske pro-sto ri je. U jed nom mrač nom uglu, ka da se pro-đu pod zem ni hod ni ci, na la ze se vra ta od de be-log če li ka za klju ča na iz gu blje nim klju čem. A u ma le noj će li ji, na ka me nom ol ta ru, iz nad ne če ga što pod se ća na krip tu, le že ra su te ko sti za bo ra-vlje nog sve ca. Ne mo že čo vek a da se ne za pi ta, zbog če ga su se udru ži li ve kov ni ne pri ja te lji i šta je tač no sa hra nje no u mrač noj krip ti, da je po-treb na po moć sve ca, de se tak re li kvi ja i dve re li-gi je da bi se i za dr ža lo u grob ni ci, zar ne? Stre-sla se, uhva ti la me pod ru ku i sna žno se pri bi la.

55

Po gle da la me je, na sme ši la se i re kla – „Haj de mo do mo je so be.“

Le žao sam i upi jao njen mi ris. Usko ro će ju-tro i ona je spa va la, is cr plje na. I ja sam bio, ali pla šio sam se da za spim i pro pu stim ne što, ni sam ne zna ju ći šta – mo žda ne ku se kun du ka-da je ne ću gle da ti i pa zi ti i ona će mi is kli znu ti iz ži vo ta. Bi la je ne što naj bo lje što mi se de si lo, ne pla ni ra no, hi ro vi to, pre div no. Znao sam sve o njoj i ni sam znao ni šta. Sve što sam mo gao je da se ču dim ko li ko je bi lo jed no stav no za vo le ti je.

Iskre no, ni je me in te re so va lo šta je sta ri Al ba-nac imao da mi is pri ča. Bi lo me je baš bri ga i za dok to rat i za le gen de, ka ko sta re ta ko i mo der ne. Što ma nja ze mlja, to du ža isto ri ja i vi še he ro ja i ni sam že leo da bu dem deo to ga. Ne vi še. Ne na-kon pro šle no ći. Že leo sam da osta vim sve i sa mo da pu tu jem sa Zoe. Da da nju obi la zi mo mu ze je i tvr đa ve pri o bal nih gra di ća, da u su mrak pi je mo kok te le u ma lim ba ro vi ma okru že ni bo ro vi ma i ma sli na ma. Da oba sja ni me se či nom, vo di mo lju-bav na za ba če nim pla ža ma, sve dok nas ju tro ne pre ki ne. I za što sam on da ose ćao to li ku kri vi cu što sam za bo ra vio na star ca i Svač? Od ve zao sam se do Ša sa, ka ko bih ga pro na šao. Pri šao sam gru-pi sta ri jih lju di oku plje nih is pred pro dav ni ce, ali po red je zič ke ba ri je re pro blem je bio i moj vi še ne go skro man opis star ca. Ni sam mo gao da se se tim ni čeg kon kret ni jeg osim da je de lo vao mla-do li ko, a opet iskon ski sta ro, da je bio vi sok i…to je to. Ime, bo ja oči ju i ko se, ode ća, sve kao da je iz bri sa no i kre tao sam se u sfe ri zdra vo ra zum-skog na ga đa nja. Sem pri če sa njim, sve osta lo je bi lo oba vi je no ne kom men tal nom ma glom. Svi sa ko ji ma sam pri čao su iz gle da li kao on i ni ko ni je bio baš on. Vra tio sam se u Svač, ka ko bih još jed-nom po gle dao is ko pi ne, pre ne go što za dva da na kre ne mo ka Bu dvi.

„Oče ki vao sam te ju če“, čuo sam glas iza se be. Bar da, se tih se ime na i iz gle da, pa čak i naj ma njih po je di no sti, ša ra na po ja su, zlat nog zu ba, sta re iz ble de le te to va že si dra. Okre nuo sam se, že le ći da se oprav dam, ali sam iz ne na đen ustuk nuo. Is-pred me ne je bi la ble da, po gnu ta i osu še na ver zi-ja do ne dav no ži vah nog i pre pla nu log star ca. Bo-re su mu se kle li ce po put ži ce, ra hi tič ni pr sti su se gr či li, gla va se kla ti la na du gač kom i tan kom vra tu, dok je ce lim te lom stru ja la ne kon tro li sa na drh ta vi ca. Pre ne go što sam pro go vo rio, sta rac je za po čeo jed nu sta ru pri ču, a iz gle dao je kao da ne že li da ga iko pre ki da.

„Če kao sam te, kao što te je i le gen da če ka la, ali ti ni si do šao i sa da, mo gu da ti is pri čam sa mo deo, bez pu no de ta lja. Za te de ta lje, i za ar he o-lo ške tra go ve, mo ra ćeš sam da se sna đeš, kao što

vi diš, bo le stan sam i ja te ne mo gu od ve sti. Ali mo gu ti is pri ča ti.

Dav no be še vre me ka da su pi ra ti vla da li ovim vo da ma. Pi li su i pa re tro ši li u Ul ci nju, a iz sa kri-ve nog Val da no sa kre ta li u po ho de. Jed ne no ći, na ste na ma bli zu pe ći ne gde su kri li svo je bla go, tri pri ja te lja su se na pi ja la lo šim ru mom, ka da ne što sko ro pa is ko či iz vo de na ste ne. Gu sa ri su se tr gli, mi sle ći da je u pi ta nju aj ku la ili ka kva slič na ve ća ri ba. A ta da su vi de li žen ske gru di. Usko či li su u vo du i na ste nu iz vu kli čud no bi će, go re že nu, a do le ri bu. Slu ša li su le gen de o si re na ma i ka ko pri zi va ju bro do ve ka hri di ma i hra ne se da vlje ni-ci ma. Je dan je iz vu kao sa blju i kre nuo ka si re ni, ali su ga za u sta vi li i u ko ška nju, ubo li u sto mak i on pa de da ga ta la si od ne su. Bez tre ćeg, dvo ji ca su se la ko do go vo ri la. Je dan ju je ču vao, dok je dru gi oti šao po tur skog tr gov ca ro bljem. Vra ti će se do pred zo ru, sa tr gov cem i ke sa ma zla ta.

Sa ti su pro la zi li, rum sve ja če uda rao, a gru di sve vi še pri vla či le. Po sle ne ko li ko gru bih po lju-ba ca, okre nuo je i po lo žio na ste nu. No žem je raz de rao ri blji deo ka ko bi na šao sa kri ve nu že nu. Uzeo ju je od na zad, ali je shva tio šta je ura dio i ko li ko ju je ošte tio kad je za vr šio. Ni je bi la vi še za pro da ju. Nje no iz mr cva re no te lo je gur nuo na zad u Ja dran. Uda rio se ka me nom po gla vi i spre mio pri ču o bek stvu za tr gov ca.

Si re na je, po vu če na stru jom, oti šla da le ko od za li va. Po to nu la je na dno, a ra že su je pri hva ti le i no si le. Ra ne su klje šti ma ra ko vi za tvo ri li, a aj ku-le pi le krv da za met nu trag. Ka da se ma lo za le či la, da li su je del fi ni ma da je od ne su da lje od Me di-te ra na, do ve li ke vo de. Me se ci su pro šli i ona se na po kon su sre la sa svo jim ro di te lji ma. Maj ka je od mah ose ti la da ne što ni je u re du, da u se bi no si zlo i po zva la je ki to ve. Po ku ša li su pe smom da is te ra ju zlo, ali ni su us pe li. Pred lo ži li su da uzmu de te, iz me ne ga i vra te, jer ni su mo gli ubi ti de te po sled nje si re ne. Uze li su ga i no si li do pred iz-la zak, a za tim ga da li kor nja ča ma, a one ra ža ma, ra že mu ri na ma i ta ko su pro la zi le go di ne, a ne ro-đe no de te se me nja lo, ni kad do volj no da ga vra te si re ni. Umor ni, od lu či li su da de te da ju Tvor cu. Od ne li su ga u sre di šte Ze mlje i Tvor ca pe smom za mo li li da po pra vi de te. Bes kraj no pi pa ka kre-nu lo je ka utro bi tu ne i iz vu klo fe tus, raz la žu ći ga na naj sit ni je če sti ce i po no vo ga sa sta vlja ju-ći. Ume sto pe sme, Tvo rac je za gr meo. Ovo se ne mo že is pra vi ti, ali mo gu vas re ši ti du žno sti i de te vra ti ti oni ma ko ji ma pri pa da. Sto ti ne oči ju fo ku-si ra le su jed nu tač ku, pip ci i ru ke i klje šta i pe ra ja su ob u hva ti le de te i ba ci le ga.

Ka da je za me tak iz bio na mor sko dno, ro-dio se. Od dna do po vr ši ne, sve go di ne ko je je

56

pro veo u utro ba ma, sa da su pro la zi le u mi nu ti-ma. Ra stao je, a sve ma te re što su ga no si le, osta-vi le su tra ga. Do sti gao je ve li či nu ki ta, a zu bi su mu iz bi li iz de sni, pod se ća ju ći na ba ra ku di ne. Ce lo te lo su mu po kri li iz ra šta ji na lik na pip ke. Ko ža mu se me ša la sa oklo pom i sa kr lju šti. Ali oči, oči su bi le naj u ža sni je. Osta le su ljud ske.

Iza šao je pred oba lu Val da no sa, gla va mu je bi la iz nad vo de, a bio je ne ko li ko sto ti na me ta ra uda ljen od kop na. Za ko ra čio je. Lju di su za ne me li. Bio je dan, a on je po jeo Sun ce. Za ko ra čio je opet i bio sko ro van vo de, a još uvek da le ko od oba le. Ni je mu se svi đao svet iz kog je po ti cao, že leo je da ga uni šti. Uda rio je u br do i pre po lo vio ga i od ta da sto ji od se če no br do kod Val da no sa. „Ba la-ban!“, ne ko je u stra hu uz vik nuo i ne na mer no ga ime no vao. Sna žan, ogro man, ču do vi šan. Pre ga zio je Val da nos i po šao da lje, tra že ći svog oca.

Svač je iz dr žao de se ti ne voj ski, ali je pao pod Ba la ba nom. Ma da mu je otac bio od već mr tav, Ba la ban je uni šta vao, ali je stao, ose tiv ši strah i po što va nje pre ži ve lih. Po mi ri su, na šao je neo be-le že ni grob svog oca, sklo nio ze mlju i uzeo ostat-ke. Dok ih je žva kao, po gle dao je još jed nom grad ko ji je uma lo uni štio i vra tio se na zad, u mo re.

Svač je iz dr žao sve, a opet ga ne ma. Ni je bi la voj ska, glad ili ku ga. U Sva ču, lju di su na pu sti li Bo ga ko ji se ne vi di i ne ču je i okre nu li se no-vom. Mon stro u zna me ša vi na mo ra i kop na, Ba-la ban, do šao je na me sto hri šćan skog bo ga. Vla-da ri su gra di li cr kve, osva ja či isto, ali ni su mo gli

iz bri sa ti ko lek tiv no se ća nje. U jed nom tre nut ku Svač je imao cr kvi ko li ko da na u go di ni, a zja pi le su pra zne. I ta da su Ul cinj i osta li moć ni gra do vi u oko li ni od lu či li da jed no stav no iz bri šu Svač. Sta nov ni ke po u bi ja še, grad i cr kve pre pra vlje ne da sla ve Ba la ba na po ru ši še. Dok su pa li li po sled-nje ku će, sme ja li su se ka ko su ne kad po no sni gra đa ni Sva ča po sta li pa gan ski se lja ci ko ji ve ru-ju u baj ke i ču do vi šta. Ba la ban ni je do šao da ih za šti ti i ta ko je Svač za mro, a de mon be še za bo-ra vljen.“

Slu šao sam pri ču i raz mi šljao. Ne ve ro vat no, za bo ra vlje ni pa gan ski bog! I to ne rim ski ili grč-ki, pre Hri sta. Već bal kan ski i to ta ko re ći ju če, pre 300–400 go di na. Ka kvo bi to ot kri će bi lo! Je zi va i po ti snu ta le gen da i na ka zno bi će, nig-de vi še po me nu to, ko jem se kla njao sa mo je dan grad, i ko ji je zbog to ga pla tio kraj nju ce nu – uni-šte nje od stra ne svog na ro da. Ali, bez ika kvog do ka za, to ni je ni šta vi še od pri če.

„Ov de je sva ki trag sa trt. Ali idi na na pu šte no ostr vo Sta ri Ul cinj, i ta mo, iz me đu šu me, ru še-vi na i pu stog kreč nja ka, na ći ćeš bu nar. Za dru ge, to je obič na ru pa, sa ša ra ma od ta la sa, ve tra ili so li, ali ti ćeš zna ti kad vi diš da to ni je pri rod no i da sa mo za to što obi čan um ne mo že da za mi sli Ba la ba na, ne vi di u to me cr te že ovog ču do vi šta. A sad zbo gom.“

Oti šao sam na zad do Zoe. Mo guć nost za do-pu nu ra da ova kvim ot kri ćem mi je vra ti la en tu-zi ja zam i is tra ži vač ki duh, ko ji sam pre neo na

[Milivoj Kostić]

57

Zoe, po što se pa ko va la upo re do sa mnom. Ni sam je od go va rao, nje no ume će će mi do bro do ći, a nje no dru štvo mi je ve o ma pri ja lo. Uju tru smo se do go vo ri li oko pla na is tra ži va nja ostr va. Ma-da sam do bio ja sne upu te, ni sam bio pot pu no si-gu ran da je sta rac, či je sam ime i cr te li ca po no vo za bo ra vio, bio sa svim pri zdra vom ra zu mu.

Od ve zli smo se do za li va Kru če, gde nas je če kao iz najm ljen ča mac. Za ma nje od po la sa ta smo bi li kod ostr va, tre ba lo nam je još to li ko da na đe mo me sto za is kr ca va nje. U tre nut ku ka da sam za ko ra čio na ne go sto lju bi vu oba lu ostr va, znao sam da su sle de ćih ne ko li ko sa ti de fi ni šu ći za mo ju ka ri je ru.

Na le te li smo na ostat ke cr kve i utvr đe nja, ali ne i na opi sa nu bu nar-ja mu. Zoe je iz gu bi la na-du da će mo je pro na ći, i da po sto ji uop šte, ali je is tra ja va la zbog me ne.

Na i šli smo na ru pu ko ja od go va ra opi su.Ono što se zbog bi lja ka i uti ca ja kli me la ko

mo že opi sa ti kao pri rod no, pa žlji vi jim po sma-tra njem do bi ja ob li ke ko ji mo gu na sta ti sa mo na ve štač ki na čin. Mo žda je ru pa ra ni je slu ži la kao bu nar ni skih ivi ca, ali su se te ivi ce de for mi sa le pod uti ca jem vre me na.

Jed nom ka da smo pro gle da li, za i sta smo vi-de li, pro na la zi li smo na kit i ob red no ka me nje ukra še no iz ble de lim re lje fi ma. Bi li smo pot pu no okru že ni do ka zi ma o po sto ja nju bal kan sko-me-di te ran skog en ti te ta. Pi tao sam se ko li ko ma lih gra do va po sto ji, ko ji su u ne kom pe ri o du obo ža-va li Ba la ba na, mo žda pod dru gim ime nom? Već sam raz mi šljao o ši rem i ob u hvat ni jem is tra ži va-nju. Zoe je pe dant no pre no si la cr te že, uz po moć ma šte ih pri ka zu ju ći ona ko ka ko su iz gle da li sto ti na ma go di na ra ni je. Zoe mi sli da je po gre ši-la kod jed nog cr te ža na ru bu bu na ra, ali su mrak nam ne do zvo lja va da na sta vi mo. Od lo ži će mo put u Bar, vra ti će mo se su tra. Sa mo još ovo, od-go vo ri la je. Uz po moć lam pe osve tlja vam re ljef dok ga ona, u žur bi, na do gra đu je u umu i pre no si na pa pir. Ne ka ne pri jat na je za, po put ose ća ja da ni smo je di ni na ostr vu, pro šla mi je niz kič mu i ja se stre soh, i is pu stih lam pu. Uda ri la je o ivi cu bu na ra i upa la unu tra.

Okre ta la se osve tlja va ju ći slu za vo-sjaj ne zi-do ve bu na ra. Pa da la je da le ko du blje ne go što sam oče ki vao. Po mi slio sam, ovo ni je bu nar, šta bi mo glo da bu de? I ta da sam vi deo. Zgra bio sam Zoe za ru ku i cim nuo je. Iz gu bi la je rav no te žu i pa la. Po gle da la me je. Dr žao sam je i drek nuo

– „Tr či!“Dok smo tr ča li ka na šem čam cu, pi ta la me je

ne ko li ko pu ta šta se de si lo. Ka da smo od ma kli, ma lo sam us po rio, pa on da re kao, „Ve ro vat no

ni šta, sa mo umor ali… Dok je lam pa pa da la, u jed nom tre nut ku, uči ni lo mi se da vi dim ko lo-sal no, od vrat no ljud sko oko. Ne u re lje fu, ili na sta tui. To oko…“, stao sam i spu stio gla vu, „ …je trep nu lo ka da je lam pa pro šla i ja jed no stav no ni-sam smeo da vi dim osta tak tog bi ća, za to sam…“ Pu stio sam joj ru ku i za stao ka ko bih do šao do da ha. „Za to sam se us pa ni čio i…“ Okre nuo sam se, oče ku ju ći ne ve ri cu u nje nom po gle du. Ta da me je za sko čio još je dan užas. Zoe ni je bi la iza me ne. Na me stu gde sam oče ki vao da će sta ja ti, bi la je gru dva umr še ne ko se i al gi, ko je je za la-ze će sun ce bo jio u cr ve no. Ili, mo žda…shva tio sam da ni je su mrak ono što je obo ji lo gru men u zlo slut nu gri mi znu ni jan su. „Zoe!“, vri snuo sam.

Po red me ne, ne ko je pro go vo rio, „Zoe ti sa-da ne mo že od go vo ri ti.“ Trg nuo sam se i pao na oštro ka me nje. Is pred me ne je sta jao pre pla nu li mla dić. Ni je bi lo me sta sum nji.

„Ba la ban se pro bu dio pre ne ko li ko da na, kao što ra di na sva kih ne ko li ko go di na, pa smo ga na hra ni li, ka ko ne bi uni štio još ko je me sto“, ob-ja snio mi je Bar da.

Bar da ni je bio tu, bar ne u pot pu no sti, nje go-va sli ka se raz dva ja la i spa ja la. Igrao je na ivi ci iz me đu vi dlji vog i ne vi dlji vog, i ja sam po že leo da se pro bu dim. Nje gov glas tut njao je po put gr-mlja vi ne, a ja sam le žao i ose ćao ka ko mi se du ša ce pa dok sam po la ko poj mio zna če nje iz go vo-re nih re či.

„Usta ni i idi. Za hva li se i za pa li sve ću za Zoe. Da je ni si po veo, ti bi sa da bio u ja mi.“ Mu cao sam, „do ve šću po li ci ju, voj sku!“ Na sme jao se ur-li kom umi ru će hi je ne. „Me ne ne ćeš na ći, kao ni ovu ja mu, za vr ši ćeš op tu žen za ubi stvo, po gle daj, ča mac ti je kr vav“ – i za i sta je bio! – „a mo re je sjaj no me sto za ota ra si ti se le ši ne. Mi, po sled-nji od Sva ča na, ve ko vi ma ču va mo Ba la ba na od sve ta i svet od Ba la ba na. Usta ni i idi po sled nji put ti nu dim.“ U nje go voj ru ci sam pri me tio ri-bar sku ku ku.

Ustao sam i oti šao. Sa ostr va, iz Ul ci nja, iz Cr ne Go re, a ne du go po tom i sa Bal ka na. Šved-ska je moj no vi dom.

Po ne kad, dok to nem u san, ču jem vri šta nje le de nog ve tra pod pro zo rom i sno vi pri gr le to-pli je kra je ve. Sa njam be le me di te ran ske ku ći ce. Sa njam pro stra ne pe šča ne pla že i sa vr še ne gru-di jed ne Gr ki nje. I sa mo u snu, se tim se šta sam po sled nje re kao Zoe. Ali ni sam vi deo sa mo oko. Za to je i bi lo la ko po be ći, bez osvr ta nja. Za to je i te ško za bo ra vi ti.

[Miroslav Lazović]

59

UŽAS BE LI NEDa mir Mi kloš

Sa da već sa si gur no šću mo gu da ka žem ko je je pr vo Ski pi je vo de lo na sta lo kao po sle di ca nje-

go ve ras tu će de men ci je. Iako imam do bre raz lo-ge da sum njam u sop stve nu pri seb nost, nje go vu po re me će nost vi še ne do vo dim u pi ta nje.

Taj pr vi rad je bio i naj stra šni ji; bio je to li ko li čan. Svi ka sni ji bi li su zbr ka ni ji, mrač ni ji i bli ži nje go vom po i ma nju sve ta; vi še tam nih bo ja, vi še na si lja, vi še me ta fi zič kog ha o sa… i bli ži isti ni.

Ni je bi lo pri jat no pro bu di ti se i ugle da ti ga. Sva ki put ka da bih ustao i ba cio po gled kroz pro-zor da pro ve rim vre me, ras te ram klin ce ili kon-gre ga ci ju sta ra ca ko ji su se oku plja li pod pro-zo rom, mo rao sam da se su o čim sa Ski pi je vim gra fi tom.

U me ne je zu ri lo spre je vi ma is cr ta no li ce, go-to vo dva me tra vi so ko, usta is ki da nih u vri sku. Ka sni je mi je po sta lo oči gled no da Ski pi u svo-jim ra do vi ma iz be ga va be lu bo ju – zu bi ve li či ne pe sni ca na cr ta ni su kao kr za vi i si vi, a ipak ja ki kao u ži vo ti nje. Mut ne su ze su te kle niz po si vlje-no li ce – bio je to Ski pi jev auto por tret u tre nut ku ka da je shva tio da mu ne ma po vrat ka. Du ša mu je već bi la iz mu če na, go to vo ko li ko i li ca iza nje-go vog; de se ti ne oči ju je bi lo uhva će no u vr tlo gu iza Ski pi je ve gla ve. Ne sta ja li su u vi ru sr ca cr nog kao du bi na mr tvog sve mi ra, dok su se iz sr ca ši-ri li zi do vi vr tlo ga. Hi lja du ni jan si si ve je gu ta lo lju de. Vir sa či njen od mu lja ve vo de, slo mlje nih ko stu ra i još ne čeg što je bi lo te ško uhva ti ti, ali se tu i ta mo na zi rao zid sa či njen od si ve, lju spi-ča ste ko že i ne čeg što je li či lo na pip ke, pro ždi rao je stvar nost. U uglu, pri sa mom dnu, tik is pod kit nja stog pot pi sa, sta jao je si tan nat pis ko ji je zvu čao po kaj nič ki: Be lo je gnu sno. Do cr tao je smu še ni lik smaj li ja – to je bio je di ni na čin na ko ji je Ski pi znao da se iz vi ni.

Taj gra fit ni je pri pa dao No vom Be o gra du. Mo žda ne koj mrač noj tač ki is pod mo sta ili tu-ne lu, da bu di pra i skon ske stra ho ve i te ra pro la-zni ke da se žur no upu te ka dnev nom sve tlu, ali ne uspa va nom deč jem igra li štu i mir nim blo ko-vi ma zgra da.

I ni je li či lo na Ski pi ja da na cr ta ne što to li ko uz ne mi ru ju će. Na rav no, već je tog pr vog ju tra usle di la rad na ak ci ja, ali ma ko li ko bri sa li i ma-la li pre ko zi do va, Ski pi je vo li ce se uvek iz no va vra ća lo. Sve ža far ba je gu bi la bit ku pred sna gom gra fi ta: cr tež je gu tao sve bo je na ne te pre ko nje-ga i iz la zio je po ja ča nih cr ta, ja sni jih ni jan si… i sva ki put kao da su li ca bi la sve is kri vlje ni ja u još ve ćem uža su. Ni ko ni je znao ka kvu je he mi ju Ski pi ko ri stio za svo je bo je, ali su se svi sla ga li da mu je ko nač no na gri zla mo zak.

Već sam se tre ćeg da na na vi kao da ži vim pod ve štač kim sve tlom i ne di ram spu šte ne ro let ne. Ako je taj gra fit bio po ziv u po moć, ni sam že leo da ga ču jem.

Svi smo ga po zna va li. Sa ro di te lji ma je do šao da ži vi u No vom Be o gra du sa se dam go di na i već je ta da po ka zao da ume sa bo ja ma. Vre me je pro-vo dio pred zi do vi ma. Is pr va bo ja žlji vo, is pra-vljao je ska red ne gra fi te i nat pi se, ko ri ste ći gru be li ni je da iz vu če ne što sa svim no vo. Za ču do, ni je na i šao na osu du ve ća sta ra ca. Nji ho ve iz mu če ne oči su pro na šle draž u bo ja ma ko je su raz bi ja le si-vi lo. Čak su ga i fi nan si ra li ka da bi osva nuo ne ki po seb no po gr dan nat pis. Ku po va li su mu li men-ke auto-spre je va, da bi de te mo glo da oma la tu ru go bu. Pri mao ih je sa za hval no šću i osme hom, iako je, ka ko mi je pri znao, od dva na e ste go di ne pre šao na kva li tet ne bo je. Mon ta na, Mo lo tow i Kilz bi le su nje go ve mar ke. Ka sni je je po čeo sam da pu ni li men ke.

60

Is pr va je cu njao me đu zgra da ma sa tor bom pre ba če nom pre ko ra me na, na ro le ri ma ko ji su mu omo gu ća va li sti ći i ute ći; ni su baš svi bi li lju-bi te lji nje go vih ra do va. Ka sni je je na ba vio mo tor, a opre mu je dr žao u pri ključ noj pri ko li ci za ko ju su cu ri ce sma tra le da je vr lo šik.

Olu pa ni kom bi je bi lo nje go vo po sled nje tran sport no sred stvo. Mat cr ne bo je, po put stelt bom bar de ra, po stao je si no nim za be o grad skog zlo tvo ra ka da su nje go va de la po če la da pla še lju-de. Od na gra đi va nog umet ni ka, Ur ba nog Ma e-stra ka ko su ga na zva li u Ilu stro va noj Po li ti ci, po stao je pred met osu de.

Za in te re so vao je i po li ci ju na kon što se jed ne no ći usu dio da osli ka zgra du na rod ne skup šti ne.

Tre ba lo je to da bu de ve li čan stven cr tež.Ski pi je ce lu pred nju stra nu skup šti ne obo-

jio u cr no, a on da je, iako fa sa da uop šte ni je po-god na za to, pre tvo rio u tro di men zi o nal ni pri zor va si o ne. Glav nu ku po lu je osli kao u sr ce ce pa ju ći ve ran pri zor Ze mlje, sa hi lja du i jed nim sve tlom gra da, dok su se pod njom ni za le dru ge pla ne te, iz gu blje ne u cr ni lu du bo kog sve mi ra. Is ko ri stio je pri rod ne lu ko ve i uglo ve da pla ne ta ma da ose-ćaj čvr sti ne, sa to li ko pre ci znih po te za da je pri-zor od u zi mao dah.

Ka ko je Ski pi us peo da iz vu če sve te ni jan se, pro đe ne za pa že no dok sli ka i za vr ši sve za jed nu noć, po sta lo je stvar mi ta i ur ba ne le gen de.

Tre ba lo je to da bu de fan ta sti čan pod vig… ali je cr ni lo od bi ja lo po gle de ume sto da ih pri vla či. Pro sto ri iz me đu pla ne ta i zve zda bi li su to li ko tam ni i pra zni da je ose ćaj iz gu blje no sti bi lo te-ško sva ri ti. Iako je, ka žu, ras po red zve zda bio pri lič no pre ci zan, sit ne va ri ja ci je su uti ca le na ceo iz gled va si o ne. Pra zni ne me đu zve zda ma su for mi ra le gro tesk ne ob li ke, po put ti ta na ko ji spa va ju ušu ška ni u hlad no ći va ku u ma, a op tič ka var ka je či ni la ob li ke ne stal nim. Iz gle da lo je kao da se či ta va zgra da stre sa po sle bu đe nja.

A na kon što je Bran kov most pre tvo rio u mon stru o znu lju spi ča vu zver ko ja pre ska če Sa vu, ko ja je od sli ka va la do nju stra nu mo sta, ocr ta nu kao zve zda no ne bo, ne ko je ko nač no pro go vo rio. Oda li su da Ski pi odav no ne ži vi na adre si gde je pri ja vljen, već u ku ći ci za vu če noj du blje u no vo-be o grad ske blo ko ve.

Po li ci ja ga je pro na šla i iz vu kla na sve tlo da na.Ni sam bio ta mo, iako je Ski pi je va stra ća ra

uda lje na od mog sta na sa mo pet mi nu ta pro bi-ja nja kroz ši blje, ali sam ka sni je na Ju tju bu vi deo ne cen zu ri san sni mak hap še nja. Re por ter ko ji je sni mio ak ci ju upo zo rio je gle da o ce na uz ne mi-ru ju će pri zo re, ali ni šta me ni je spre mi lo za ono što sam vi deo. Sli ka je bi la mut na, ali do volj no se

vi de lo da mo že da se za klju či da je Ski pi već bio spu tan u lu dač ku ko šu lju. No ga ma je ko pao ze-mlju i ba cao ki šu gru me nja dok su ga vu kli pre ko ne po ko še ne tra ve. Oti mao se kao da mu ču pa-ju utro bu. Čak ni in jek ci ja sa umi ru ju ćim sred-stvom ni je bi la do volj na da ga uti ša. Iz nje go vog gr la do pi ra li su zvu ci či stog uža sa, to li ko sna žni da ni sam mo gao da otr pim, već sam u pot pu no sti uti šao zvuk. Ali pro go ni li su me na red nih da na; gr lo me je bo le lo, kao da su mo je, a ne nje go ve, gla sne ži ce is ki da ne od vri šta nja.

Umro je na pu tu u bol ni cu. Ni ko ni je do vo-dio u pi ta nje de ta lje nje go ve smr ti; ne bih se ču-dio da su ga sa mi po li caj ci ućut ka li, slu đe ni nje-go vim vri šta njem. Vo leo bih da ve ru jem da su mu uči ni li uslu gu, ali mi slim da je bio to li ko du bo ko u de li ri ju mu da ni je mo gao da shva ti raz li ku iz-me đu stvar no sti i uža sa. Olak ša nje od mu ka ni je bi lo is pra će no za hval no šću.

Ni sam bio na nje go voj sa hra ni.Dva da na po sle sa hra ne, po zva la me je Ma ja,

Ski pi je va se stra.Ni je me zva la da me pod se ti da smo Ski pi i ja

bi li pri ja te lji; išli smo u istu ško lu, s tim što je on po stao Ur ba ni Ma e stro, a ja sa mo ubo gi gra fič ki di zaj ner. Ni je me zva la ni da me pod se ti da smo ona i ja bi li sko ro go di nu da na u ve zi.

Že le la je da zna da li bih hteo da po đem sa njom do nje go ve ku će i da joj po mog nem da je oči sti i pro be re par uspo me na.

Ni sam hteo.„U se dam, on da?“ pi ta la je.„Ne ka bu de ta ko“, po tvr dio sam, a on da, po sle

okle va nja, do dao: „Je si li u re du, Ma jo?“„Je sam.“ U nje nom gla su sam čuo od jek ble-

dog sme ha. Mi slim da se sme ši la jer je sve bi lo go to vo, i što je pro šlo bez uobi ča je ne pom pe i po sle di ca po nju i osta tak po ro di ce.

Ve ru jem He le ru, ko ji je re kao da je lu di lo za-ra zno. Pro veo sam vi še od sat vre me na tra že ći gu me ne ru ka vi ce za ko je sam bio pri lič no si gu-ran da ne mam – to li ko mi je ma la bi la že lja da odem do Ski pi je ve ku će. Ali ne bih se bi opro stio da ni sam oti šao; ni ti bi to, na kra ju, pro me ni-lo stva ri. Sa mo bi me sa vest do ko ske oglo da la. Kroz spu šte ne ro let ne sam ose tio op tu žu ju ći po gled Ski pi je vog auto por tre ta. Na sli ka ne oči su ro va ri le kroz ru pi ce i ka da vi še ni sam mo gao da iz dr žim, iza šao sam na po lje.

Ob i šao sam zgra du i upu tio se pre ko trav nja-ka, pra ćen ne mim zve zda ma ko je su mi pri ti ska le te me. Raz dvo jio sam ši blje iza opu ste log de či jeg igra li šta i po sle sve ga par ko ra ka na šao se u sa-svim dru gom sve tu. Neo bre za no žbu nje je istog ča sa pri gu ši lo zvu ke No vog Be o gra da i za tvo ri lo

61

me u ka lup mra ka. Sko ra šnja ki ša je is pa ra va la iz mo kre tra ve. Iz smr ska nih gru dvi ca ze mlje po-di zao se mi ris tru le ži, pod se ća ju ći me da ni ka da No vi Be o grad ne će iz mo čva re iza ći – ni ti mo-čva ra iz nje ga. Se tio sam se da se i Ski pi ža lio da mu pod zem ne vo de iz bi ja ju kroz pod. Ne gde u bli zi ni je pu kla ka na li za ci o na cev i po tro va la ja to go lu bo va či ji su le še vi bi li raz ne ti pod no svi je nih mla di ca dr ve ća.

Uma lo sam pro šao po red Ski pi je ve ku će. Ne-ka da je si ja la u mra ku, uvek upa lje nih sve ta la; upr kos po vre me no ja kom mi ri su he mi ka li ja, mno ge su gaj be pi va is pi je ne na nje go vom tre mu ili ka da bi nas ro je vi ko ma ra ca po te ra li unu tra, na po du nje go ve ve li ke (i je di ne) so be. Sa da je ni sam pre po znao. Uto pi la se okol nu tmi nu, iz-gu blje na is pod mra ka kro šnji, obo je na u cr no i bez broj ni jan si si ve. Trem sa nad stre šni com je po stao gla va zve ri, sa stu bo vi ma ko ji su se po-put oč nja ka za ri va li u kr va vo obo je nu dr ve na ri ju.

Znao sam da ka snim vi še od če tr de set mi nu ta, ali sam kroz otvo re na vra ta vi deo da ne ko ga ipak ima unu tra. Imao sam po tre bu da se okre nem i po beg nem, ali me je po kret iz nu tra, ko ji sam pre-po znao kao za ba ci va nje an đe o ski pla ve ko se, na-gnao da za ko ra čim na trem. Istog tre nut ka sam uz ma kao i pro ve rio đo no ve ci pe la: bio sam ube-đen da ga zim po zgru ša noj kr vi.

Sa gnuo sam gla vu, iz be ga va ju ći po gled zve ri i ušao unu tra, po ku ša va ju ći da uzi mam va zduh u što pli ćim udi sa ji ma.

Od mah sam iz gu bio ori jen ta ci ju, jer ono što je ne ka da bio sli kar ski stu dio (ma nje ili vi še, na-rav no), sa da je li či lo na ja mu za pri no še nje žr ta va. Sve tlost va tre je oba sja va la oma la ne zi do ve, za ne ko li ko san ti me ta ra za de blja ne od slo je va far be. Da šča ni pod je bio raz bi jen do blat nja ve ze mlje. Bla to se mi go lji lo pod đo no vi ma.

Ma ja je sta ja la nad ru pom u ze mlji is ko pa nom na sre di ni so be; ja ma je do vr ha bi la pu na mu lja. U ru ci je dr ža la ba klju – Ski pi je, iz gle da, dav no pre stao da pla ća ra ču ne za stru ju, a tmi na ko ja je iz bi ja la iz uglo va gu ta la je ono ma lo me se či ne ko ja je pro vi ri va la kroz po ce pa ne za ve se.

Pla stič no cre vo ko je je bi lo uro nje no u bla-to na sre di ni so be, za vr ša va lo se sa dru ge stra ne ruč nom pum pom. Po red nje, go mi le kan ti do vr-ha pu ne bo ja.

Ob u ze me muč ni na. Ski pi je od ovog pod-zem nog mu lja me šao svo je ne iz bri si ve bo je.

Uši mi is pu ni du bo ko zu ja nje; čuo sam sop-stve nu krv ka ko stru ji kroz ar te ri je. Ski pi ja su sa svim si gur no za tro va li mo čvar ni ga so vi. Sva ki tre nu tak pro ve den na ovom pro kle tom me stu za-ga đi vao nam je krv.

Za klju čio sam da Ma ji odav de ni šta ni je bi lo po treb no. Sve se či ni lo ne či stim. Hteo sam da je iz ve dem istog ča sa.

„’Aj de“, re koh, po šav ši ka njoj. Bez re či je sta-ja la nad ru pom ured no oko pa nom u neo bi čan ob lik. La ga no se nji ha la u me stu, u rit mu lje ska-nja bla ta, dok su sen ke ko je je ba klja ba ca la di vlje ple sa le po zi do vi ma. Sa ra stu ćim ose ća jem uz-ne mi re no sti, pri me tio sam da joj je ko sa mo kra.

Ni je valj da ušla unu tra?Tre nu tak pre ka sno sam pri me tio i dru ge ob-

li ke me đu kan ta ma sa bo jom: ve li ki ze le ni ka ni-ster dva de se to li traš. Čep ba čen u stra nu, ka plji ce ben zi na ko je su još uvek na ta pa le ze mlju…

Pu sti la je ba klju da joj is kli zne iz pr sti ju. Pla-me no vi su po le te li, osve tlja va ju ći gro tesk na li ca ko ja su se ce ri la sa ta va ni ce. Stub vre li ne oli zao joj je bu ti ne. U krup nim za lo ga ji ma je pro gu tao nje nu be lu suk nju. Po cr ne la je i ra sta vi la se u par se kun di.

„Ne ka“, re če ona kroz iz ne na da ras pu kle usne. „Be lo je uža sno.“

Kroz gla vu mi je pro šla se bič na mi sao: Ako se ne iz gu bim ovog tre nut ka, buk nu će is pa re nja ko ji ma su ku ća i va zduh za do je ni.

A on da sam uhva tio sjaj nje nih oči ju, pre ne go što joj je li ce po sta lo pre vi še sve tlo za gle da nje. Iz gle da la je smi re no. Pla men joj je po jeo obr ve i na mo me nat je li či la na an đe la, iz gu blje nog u pro sto ru i vre me nu.

Ne raz mi šlja ju ći vi še, ba cio sam se na nju. Nje na za pa lje na ko sa me je oši nu la pre ko obra-za i le vog oka, osta vlja ju ći vre le tra go ve na ko ži. Uči nio sam je di no što sam mo gao – sru čio sam nas u ba ru.

Po ža lio sam taj tre nu tak hra bro sti još u pa-du, jer je naš let po zdra vio stub sve tlo sti ko ji je sev nuo iz mu lja. Po mi slio sam da su se za pa li li ga so vi iz bla ta, i da sr lja mo u si gur nu pro past.

Mulj je bio to pao, ali je us peo da pro gu ta ja ru ko ja je iz bi ja la iz Ma je. Us pra vio sam se i ru ka ma je uhva tio za ra me na, pa je iz di gao iz bla ta. Bi la je ži va! Va tra joj je opr lji la ko su i osta vi la lju spi-ča ste ožilj ke na obra zi ma. Usu dio sam se da se osmeh nem, na da ju ći se bi lo ka kvom od go vo ru na nje nom bez iz ra žaj nom li cu.

A on da sam vri snuo, jer se ne što pod mo jim no ga ma po me ri lo. Pre me ško lji lo se, pro bu di lo iz sna. Iz gu bio sam rav no te žu na kli za voj pod lo zi i skli znuo is pod po vr ši ne. Ru pa je bi la da le ko du-blja ne go što sam mi slio.

Oči su mi osta le otvo re ne. Za hva lju ju ći sve-tlo sti ko ja je do pi ra la iz du bi na, vi deo sam sve.

Vi deo sam po če mu sam ga zio. Vi deo sam da sam osta vio gru bi oti sak ci pe le na slu za voj ko ži

62

stvo re nja ko je je plu ta lo tik is pod po vr ši ne.Otvo ri lo je oči. Bu ljio sam u sto ti nu cr nih

oblu ta ka pod kru nom ko zjih ro go va. Na šao sam se li cem u li ce sa gro zo tom is kli ja lom u plod noj mo čvar noj vo di. U osno vi an tro po morf nog ob li-ka – dve ru ke, dve no ge – bi lo je ipak to li ko raz-li či to od ljud skog bi ća da mi se za vr te lo u gla vi. Udo vi su se za vr ša va li ne čim što je li či lo na mo-zgo ve, a ogo lje ni ner vni čvo ro vi su štr ča li iz njih, po put usa hlih ble dih pr sti ju. Iz le đa stvo re nja ši-ri la se mre ža bez broj nih pi pa ka. Pra ćak nu lo se i uda lji lo jed nim sna žnim po kre tom mi ši ća vih kra ko va, za ra nja ju ći du blje. Bi lo je ve li ko. Ži vo. Za mah mi ši ća vih pi pa ka me je od ba cio u stra nu i pri bio uz mu lja vi zid. Ka da se stvor iz ma kao, mo gao sam da vi dim ko li ko je ru pa za i sta du-bo ka; a čak ni on da ni sam mo gao da joj vi dim dno, već sa mo tač ku pul si ra ju će sve tlo sti ko ja je na sil no sa bi ja la zra ke kroz mo je oči, iza zi va ju ći in stant nu eks plo zi ju se ri je gla vo bo lja. Sko ro da sam mo gao da ose tim ka ko mi po je di nač ne mo-žda ne će li je pu ca ju od na po ra. A kroz zra ke sve-tlo sti, ugle dao sam dru ge sen ke ko je su la ga no plu ta le kroz mut nu vo du, sva ka raz li či ta u svo joj ras ko šnoj na ka zno sti. Bi lo ih je na sto ti ne.

Stvor se okre nuo. Vi deo sam strah u nje go-vim ono ze malj skim oči ma, po me šan sa du bo kim pre zi rom, ga đe nje ka kvo bi mi ose ti li pre ma gne-zdu rep ti la.

Po ka zao mi je. Is pra znio mi je um, osta vlja ju-ći me u ogrom noj, pra znoj be li ni, ko ju je po tom is pu nio stra vič nim sli ka ma. Po ka zao mi je…

Iä! Shub­Nig gu rath! Fhtagn ’fhal ma nog oobos hu gof’nn shugg. Iä! Shub­Nig gu rath! Iä!

Krik nuo sam. Slu za va vo da mi je po ku lja la niz gr lo. Pa nič ni po kre ti no gu su me iz vu kli do po vr ši ne ba re iz ko je sam is ko čio kao da je pro-klju ča la. Iš ču pao sam Ma ju iz bla ta.

Na sre ću, obo je smo bi li do volj no mo kri da kroz pla me no ve pro le ti mo neo zle đe ni.

Sru či li smo se na tra vu. Ma ja je po ku ša va-la da ot pu zi da lje dok sam gle dao ka ko se ku ća sur va va i sla že po put ku le od ka ra ta. Ose tio sam ne iz mer no za do volj stvo ka da su sa go re le gre de po ko pa le Ski pi je vu ja mu uz fan ta sti čan pra sak mo krog dr ve ta.

Ne ka mi lo srd na du ša je po zva la va tro ga sce i hit nu po moć; već sam mo gao da ču jem gla so ve lju di ko ji su se pro bi ja li kroz žbu nje. Ogr nu li su će be pre ko Ma ji nih ra me na i od ve li je. Vi še je ni-sam vi deo.

Su tra dan sam čuo da je sko či la kroz pro zor bol nič ke so be.

U na red nim da ni ma još su mi dve ve sti, su-vi še na sil ne da se ne bi pro bi le kroz mre žu in-ter net bu ke, pri vu kle pa žnju. Je dan po li ca jac je po bio go to vo tu ce ko le ga u sta ni ci. Dru gi je po-veo po ro di cu u bi o skop na ve čer nju pro jek ci ju naj no vi jeg Di zni je vog cr ta ća. Iza šao je pred be lo plat no pred po če tak pro jek ci je, a ka da su pro te-sti iz pu bli ke po sta li pre vi še gla sni, is pra znio je ceo šar žer u pr ve re do ve. Do tre nut ka ka da su ga raz o ru ža li i od vu kli, pre ma zao je ce lo plat no kr vlju žr ta va iz pu bli ke. Nig de na mre ži ni sam na šao da je još ne ko vi deo ve zu, ali po sle de talj-nog pre gle da snim ka na ko me od vla če ur la ju ćeg Ski pi ja, pri lič no sam si gu ran da su upra vo ta dva po li caj ca pro va li la u nje go vu ku ću.

Raz log za što ni ko ni je po ve zao ove ve sti le-žao je u to me što je svi ma pa žnju od vu kao iz ne-na đu ju ći ta las na si lja ko ji je pre pla vio Be o grad. Sed ni ca na rod ne skup šti ne je pre ki nu ta zbog kr va ve tu če; ob ra čun je za po čeo sin di kat pe ra-ča pro zo ra. Bran kov most je go to vo ne pre sta no bio za kr čen, a gnev ni vo za či su pre če sto po te za-li klju če ve i di za li ce na vi nov ni ke gu žve. Dru ga me sta, ta ko đe; dru ga me sta na ko ji ma je pu cao po gled na Ski pi je ve gra fi te, a bi lo ih je na de se ti-ne; go to vo sva kog da na je na vi de lo iz la zio no vi, kao da je Ma e stro još živ. I sva ki no vi ma sa kr do če ki vao sam sa sti dlji vim osme hom pu nim na-de… že leo sam da ve ru jem da je po ru ka, ma kar na tren, do pr la do ne či jih uši ju. Da ima onih ko ji ve ru ju.

Sa njao sam ono što sam vi deo; čak i na ja vi, ti pri zo ri su mi uvek bi li na vi di ku, tik is pod ko-pre ne sve sne mi sli.

Po ku šao sam ono što sam vi deo da pre to čim u re či, ali su re če ni ce bi le ne zgrap ne, be smi sle-ne. Ni su mo gle da opi šu ono što sam vi deo. Sem to ga, be li na pa pi ra mi je na gri za la živ ce. Be lo je uža sno, da. Raz u meo sam. Na be lom se cr no naj-bo lje vi di. Pre bo jao sam zi do ve sta na.

Ume sto pi sa nja, ra dio sam ono što sam naj-bo lje znao.

Vra tio sam se di zaj ni ra nju veb saj to va, uza-lud no se na da ju ći da će me to vra ti ti u pri vid nor-mal no sti. Ni je po tra ja lo, jer su mno gi za vr še ni saj to vi ima li be lu po za di nu. Tu gre šku sam is-pra vio. Do sit nih de ta lja sam is cr tao ono što sam vi deo i to po ka čio po stra ni ca ma na ko ji ma sam do ta da ra dio. Znao sam i mno ge sta re ši fre. Po-čeo sam od ve li kih saj to va sa ogrom nim bro jem pre gle da i iz me nio sve be le po vr ši ne fi no di zaj ni-ra nim cr te ži ma mon stru o znih stvo ro va ro đe nih u mr tvom sr cu s one stra ne sve mi ra. Iz gu bio sam po sao u ro ku od ne ko li ko gro zni ča vih sa ti. Bez ob zi ra na to, ko ri stio sam svo je skrom no zna nje

63

o ra ču na ri ma i mre ža ma da pro va lim u ne ke dru-ge stra ni ce. Ve ći nu bi ski nu li za par sa ti ili čak mi nu ta, obri sa li mo je sli ke i po no vo ih po di gli na mre žu, sa do pu nje nim si ste mi ma za šti te i ap-dej to va nim fa jer vo lo vi ma.

Ši rio sam po ru ku na ko li ko god sam me sta mo gao, na je di ni na čin na ko ji sam znao. Ski pi je cr tao po zi do vi ma. Ja sam im ple men ti rao gra-fi ku.

Čak i sa da znam da to ni je do volj no. Ne mo-gu do vo ljan broj lju di da upo zo rim na ono što se spre ma. Ni ti, pak, oni ko ji raz u me ju po ru ku mo gu da uči ne išta po vo dom to ga.

Be lo je gnu sno. Ono je sa mo po vr ši na na ko-joj se naj bo lje vi di ono što je stvor is cr tao na ko ri mog mo zga. Po ru ka je ure za na u ne u ro ne ko ji drh te od uža sa.

Pre stao sam da pra tim zbi va nja u sve tu. Vre-me je bi lo pre vi še dra go ce no. Jed nu stvar sam ipak za pa zio: sku pi ne astro no ma su za bri nu to upo re đi va le snim ke du bo kog sve mi ra. Sku pi ne zve zda su se pro me ni le. Zve zde su ne sta le. Ne zna ju za što.

Ja znam.Ali iz gle da da lju di ma vi še ni je do volj no ni

na cr ta ti.Usko ro ću, po put Ski pi ja, po če ti da vri štim,

ali me čak ni on da ne će raz u me ti.Do po sled njeg tre nut ka ne će zna ti da je ono

što gu ta ne be ska te la za pra vo ona – Maj ka ko ja kroz du bi ne sve mi ra hi ta ka Ze mlji.

Ras tvo ri će pla ne tu po put ja je ta. Shub-Nig gu-rath će me đu vri šte će zve zde pu sti ti svo je pro-kli ja lo se me.

[Milivoj Kostić]

64

[Nemanja Radovanović]

Howard Phillips Lovecraft1890-1937