V.S.M.Š “Luciano Motroni”

Maturski rad stručne prakse

Oblast:Principi i zaštita od infekcijeTema:Tehnika davanja seruma sa probom i desenzibilizacijom

Mentor: Student:Ajka Vujić Elmedina Demiri

Prizren,Maj 2016

Contents1.UVOD........................................................................................................................................................3

2.Krvni serum..............................................................................................................................................4

3.Ujed zmije…...………………………………………………………..…………………………………………………………...……………....5

UVOD

U fiziologiji se termin serumski fluid koristi za razne telesne fluide koji su tipično bledo žuti ili transparentni, benigne prirode, i koji ispunjavaju telesne šupljine. Serumski fluidi potiču iz serumskih žlezda i obogaćeni su nizom sekretivnih proteina. Serumski fluid može takođe da potiče iz mešovitih žlezda, koje sadrže sluzne i serumske ćelije. Zajednička osobina serumskih fluida je njihova pomoćna uloga u varenju, ekskreciji, i respiraciji.U medicinskim poljima, posebno citopatologiji, serumski fluid je sinonim za izlivne fluide iz raznih telesnih šupljina. Postoji mnogo slučajeva izliva koji obuhvataju učešće šupljine u kanceru. Citopatološka evaluacija se preporučuje za utvrđivanja uzroka izliva iz tih šupljina.

1

2.Krvni serum

U krvi, serum je komponenta koja se ne sastoji od krvnih ćelija (serum ne sadrži bela i crvena krvna zrnca) i faktora zgrušavanja. On je krvna plazma iz koje su odstranjeni fibrinogeni. Serum obuhvata sve proteine koji ne učestvuju u zgrušavanju krvi (koagulaciji) i sve elektrolite, antitela, antigene, hormone, i druge egzogene supstance (npr. lekove i mikroorganizme).Ispitivanjem seruma se bavi serologija. Ona može da obuhvata proteomiku. Serum se koristi u brojnim dijagnostičkim testovima, kao i za određivanje krvne grupe.Krv se centrifugira da bi se odstranile ćelijske komponente. Antikoagulisana krv daje plazmu koja sadrži fibrinogen i faktora zgrušavanja. Koagulisana krv (zgrušana krv) daje serum bez fibrinogena, mada se neki faktori zgrušavanja zadržavaju.

2.1 Serumi

Imuni serumi su imunobiološka sredstva kojima se postiže stečeni veštački pasivni imunitet.Imuni serumi se prema poreklu dele na:1. homologi (humani)2. heterologi (životinjski)Prema sadržaju antitela, imuni serumi se dele na:1. Antibakterijski2. Antivirusni3. AntitoksičniSerumi se primenjuju u cilju profilakse i terapije. Antitoksičniserumi su najčešće heterologi i najčešće se koriste. Najznačajnijiimuni serumi su antidifterični i antitetanusni. Oni su monovalentni. Polivalentni su antibotulinski i serum koji se koristi u terapijigasne gangrene. Jačina antitoksičnog imunog seruma se izražava brojem antitoksičnih jedinica.Jedna ATJ je ona količina seruma koja neutrališe određeni broj. Serum se razlikuje od plazme. Krv u epruveti u kojoj se ne nalazi antikoagulanti rastvor zgrušava se – koaguliše. Nastaje crveni ugrušak, koji se sastoji od krvnih ćelija i proteina, a oko njega se nalazi prozirna žuta tekućina, To je serum. On ima isti sastav kao i plazma, samo što u njemu nema fibrinogena. Tokom zgrušavanja fibrinogen je prešao u fibrin i u ugrušku veže krvne ćelije. Mućkanjem epruvete ćelije se nemogu ponovo resuspendirati. Serum se može dobiti i iz plazme. Dodatkom kalcijuma započinje zgrušavanje plazme i stvori se bijeli ugrušak okružen prozirnom žućkastom tekućinom – serumom.

2

3.Ujed zmije

Zmije napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite. Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće napasti. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini čuklja. Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije slučaj.Otrovne zmije imaju jedan do dva šuplja zuba vezana sa jednom kesicom punom otrova. Taj otrov luči jedna žlezda povezana sa kesicom. Čim zmija zarije svoje zube u meso žrtve, iz kesice se izruči izvesna količina otrova u ranu.U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sistem, njega toplota ne uništava, drugi deluje na krv i krvarenje.Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije.

Prva pomoć

Ne paničiti jer ima dovoljno vremena (i više sati ) da se stigne do lekara. Ne postoji opšta saglasnost u vezi sa lečenjem. Svi se slažu da je neophodno apsolutno mirovanje, jer se kretanjem ubrzava cirkulacija krvi i apsorpcija otrova. Pojedini autori ne preporučuju stavljanje poveske iznad mesta ujeda, zabranjuju stavljanje leda zbog pojačane nekroze, zabranjuju inciziju rane i isisavanje sadržaja. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu u kojoj se može primiti antiotrov.Većina autora ima skoro suprotno mišljenje i predlažu sledeće postupke: ujedeni ekstremitet treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo "X") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne. Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Treće što treba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi jak rastvor hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor

hipermangana. Unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog ujeda.

3

Lečenje

Što ranije dati serum antiviperinum (intravenski ili intramuskularno), po protokolu sa testiranjem na preosetljivost. Serum antiviperinum delotvoran je protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.Deci sa alergijskim bolestima ili reakcijama, kada se dobiju podaci u ličnoj i porodičnoj anamnezi, poželjno je dati serum antiviperinum u bolničkim uslovima, intramuskularno, i uz oprez.Treba uzeti mikrobiološki bris rane, a zatim je isprati antiseptickim sredstvom.U svim slučajevima, potrebno je proveriti i sprovesti antitetanusnu zaštitu i dati antibiotike koji pokrivaju gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira u ustima zmije.Treba suzbijati bol davanjem analgetika. Kod izražene hemolize treba dati transfuziju koncentrovanih eritrocita, a kod diseminovane intravaskularne koagulacije plazmu. Potrebno je održati diurezu i sprečiti ili lečiti šok. Hirurško lečenje je potrebno kada se javi nekroza tkiva. U slučaju velikog otoka koji remeti arterijsku cirkulaciju ekstremiteta indikovana je hitna fasciotomija.

4