Elektronsko plaćanje u Evropi

14.1.2015 19:00 / 782

Platni sistem EU• glavni zadatak Evropske centralne banke (ECB) je da

obezbedi jednostavan rad Evrosistema za plaćanje• ECB je postala odgovorna za plaćanja u zemljama

Evropske monetarne unije (EMU), koje su uvele evro

• Evrosistem je koncipiran na načelima tržišnosti i decentralizacije

• ECB i nacionalne banke iz EU formirale su uslove za jedinstvene uslove kliringa i plaćanja u zemljama EU i drugim zemljama

• na osnovu ovih principa nastalo je u EMU 18 sistema za plaćanja velikih vrednosti, 13 za plaćanja malih vrednosti i 23 za plaćanje HOV

14.1.2015 19:00 / 783 14.1.2015 19:00 / 784

Ujednačavanje platnog prometa u EU• i pored jedinstvene valute, nacionalni platni sistemi su

bili zadržali svoja specifična rešenja

• razlikuju se tehnologije, postupci, standardi, vrste usluga, bankarske tarife i sadržaji međubankarskih obračuna i plaćanja

• kompanije su bile prinuđene da vode posebne račune u različitim zemljama, a građani nisu mogli da vrše prekogranična plaćanja ni kupovinu sa jednog računa

• da bi se ovo prevazišlo, EU je 2001. donela direktivu radi ujednačavanja tarifa platnog prometa

14.1.2015 19:00 / 785

Pokretanje SEPA projekta• 2002. su ujednačene provizije za plaćanje karticama i

podizanje gotovog novca na ATM• 2006. su ujednačene tarife za kreditne transfere do

50.000 evra za plaćanja u evrima unutar EU

• da bi se prevazišli problemi različitih instrumenata i standarda koji zahtevaju različite račune kompanija, formiran je Evropski savet za platni promet, koji donosi Direktivu o uslugama plaćanja i pokreće projekat jedinstvenog sistema plaćanja u evro-zoni: SEPA (Single Euro Payment Area)

14.1.2015 19:00 / 786

Opredeljenja Direktive o uslugama plaćanja

• uklanjanje zakonskih prepeka uspostavljanju jedinstvene evro-zone plaćanja

• prelaz sa gotovinskih na elektronska plaćanja• garantovanje svim korisnicima isti stepen zaštite i

zakonske sigurnosti za sve vrste plaćanja• pružanje SEPA usluga nebankarskih provajdera

(supermarketi, reemiteri novca, operateri mobilne telefonije, Internet provajderi)

• kreditni transferi elektronskim putem u roku “D+1”• obaveza svih pružalaca usluga na transparentnost i

informativnost

14.1.2015 19:00 / 787

SEPA• potreba za formiranjem jedinstvenog sistema

plaćanja u evro regiji nastala je zbog nekomatibilnosti pojedinačnih nacionalnih sistema plaćanja, što je uticalo na konkurentnost evropske privrede

• pored zemalja koje koriste evro, SEPA obuhvata i Island, Lihtenštajn, Monako, Norvešku, San Marino i Švajcarsku

• na području SEPA, bezgotovinsko plaćanje u bilo kojoj od obuhvaćenih zemalja je potpuno isto kao i plaćanje o svojoj zemlji

• namenjen je prvenstveno plaćanju u maloprodaji, malim i mikroplaćanjima i drugim do 50.000 evra

• ovom sistemu dodata su i B2B i B2G plaćanja

14.1.2015 19:00 / 788

Karakteristike primene SEPA sistema• korištenje jedne valute (evra)

• upotreba jedinstvenih standarda i poslovne prakse• upotreba jedinstvenog seta poslovnih dokumenata

• formiranje efikasne infrastrukture• zajednički pravni okviri sa jasnom regulativom

• obezbeđivanje povoljnih cena platno-prometnih transakcija

14.1.2015 19:00 / 789

Perspektive SEPA sistema• plaćanja gotovo isključivo elektronskim putem

• dodatne usluge e-invoicing i e-reconcillation� e-invoicing označava direktno slanje elektronskih

faktura banci kupca i njihovu automatsku naplatu posle potvrđivanja u banci, na bazi instrukcija kupca uključenih u fakturu

� e-reconcilliation označava automatsko sravnjivanje računa dužnika i poverilaca u dogovorenom periodu

• prostor za primenu novih tehnologija plaćanja

14.1.2015 19:00 / 7810

Pravila i standardi SEPA transakcija• jedinstvena šema za izvršavanje kreditnih transfera

sačinjava pravila za prenose kreditnog karaktera• jedinstvena šema za izvršavanje direktnih naplata

definiše pravila za direktno odobrenje i knjiženje prenosa sa računa kupca na račun prodavca

• jedinstvena pravila za plaćanja SEPA karticama• jedinstvena pravila izvršavanja gotovinskih transfera

čine jedinstvenu keš zonu• pravila za operativnost klirinške infrastrukture

predviđaju formiranje jedinstvene evropske institucije za procesiranje svih transfera u evrima

14.1.2015 19:00 / 7811

TARGET• Trans-European Automated Real-Time Gross-

Settlement Express Transfer System• transevropski RTGS sistem koji u EU postoji od

1999. godine kao jedinstvena tehnička platforma• ovim sistemom upravlja Evropska centralna banka• uveden je da bi se omogućilo optimalno vođenje

monetarne politike u EMU, povećala efikasnost međudržavnih plaćanja i smanjili obračunski rizici

• omogućen je pristup i centralnim bankama iz zemalja EU koje nisu u EMU za plaćanja u evrima

• CHAPS je lansirao CHAPS EURO kao konekciju na TARGET za plaćanja u evrima

14.1.2015 19:00 / 7812

TARGET struktura• sastoji se iz 15 nacionalnih RTGS sistema evro-zone

povezanih posebnim interlink sistemom i platnim mehanizmom ECB, koji nadzire rad ovih 15 članica

• svaka od 15 nacionalnih banaka vodi račune ostalih centralnih banaka iz EMU

• mreža se zasniva na SWIFT standardima• prenos transakcija: između centralnih banaka par

sekundi, a između banaka oko 5 minuta, najviše 30• uključeno je oko 30.000 banaka i njihovih filijala, ima

1.003 direktnih i 863 indirektnih učesnika

• dnevno prosečno: 363.100 plaćanja u iznosu od 1,9 biiliona evra, prosečan iznos 5,3 miliona evra, više od 2/3 plaćanja su manja od 50,000 evra

14.1.2015 19:00 / 7813 14.1.2015 19:00 / 7814

TARGET2• nova verzija TARGET aktivirana je 2007. godine• bazira se na koncepciji jednostavne zajedničke

platforme platnog prometa u EU i maksimalnoj finansijskoj i bankarskoj integraciji sistema plaćanja

• koristi nove modele optimizacije plaćanja• strukturna i servisna rešenja prilagođena su svim

članicama EU za plaćanja velikih vrednosti• projektovan je kao integrisani IS sa centralnom

tehničkom infrastrukturom i servisima Evropske centralne banke, nacinalnih i komercionalnih banaka

• infrastruktura je zasnovana na SWIFTNet FIN tehnologiji i Y-COPY modelu logistike i razmene poruka

• sadrži obavezne i izvorne servise

14.1.2015 19:00 / 7815

Dalji razvoj TARGET2• infrastruktura i mehanizmi zaštite sa PKI

• redukcija i kontrola rizika pomoću novih modela• novi modeli i algoritmi kontrole limita, likvidnosti i

optimizacije sistema čekanja• uvođenje STP metodologije u automatizaciju lanca

plaćanja

• automatizovane kontrole klijenata i obezbeđenje od zloupotreba i kriminalnih radnji

• optimalne kontrole troškova kapitala, procene rizika i proračuni očekivanih i neočekivanih gubitaka

14.1.2015 19:00 / 7816

PE-ACH• Pan-European Automated Clearing House

• obuhvata 97 banaka, prethodnik sveevropske agencije

• obavlja transfere sa računa odobrenja i prema bilateralnim grupnim ili regionalnim ugovorima

• operativne poslove prema ovim ugovorima obavlja u koordinaciji sa EBA (Euro Banking Association)

• članice EBA su u obavezi da obezbede da njihova operativna moć bude dostupna u potpunosti svakoj članici

• pravila funkcionisanja SEPA sistema su odvojena od tehnike procesiranja u okivru članica EBA

14.1.2015 19:00 / 7817

EBA EURO 1• privatni kliring sistem EBA

• funkcioniše po sistemu multilateralnih plaćanja sa izvršavanjem naloga na kraju dana

• ima 112 članica, od kojih su 65 klirinške banke iz EU i filijale banaka iz SAD, Japana i Australije

• uglavnom realizuje kreditne transfere bez limita

• međunarodna plaćanja se realizuju kroz EBA STEP sisteme (početno rešenje STEP 1 iz 2000. i troškovno znatno efikasniji prenos STEP 2 iz 2003.)

• realizuje dvostruko više transakcija od TARGET-a, ali vrednosno dvostruko manje

• sistem je pogodan i za plaćanja malih vrednosti

14.1.2015 19:00 / 7818

Uslovi za status klirinške banke u EBA EURO 1

• mora biti učesnik u nekom od RTGS sistema EU povezanog na TARGET

• mora biti direktan učesnik u EURO 1• tehničku bazu, informacione tehnologije i aplikacije

moraju imati sertifikat EBA• mora navesti sve filijale u EU koje su indirektni

korisnici EURO 1• njeni platni nalozi moraju imati oznaku “EBA” čime

se pokreće kopiranje podataka u EURO 1 po SWIFT FIN-Copy Y-copy modelu

14.1.2015 19:00 / 7819

Realizacija transakcija platnog prometa u EURO 1

• realizuje se kroz 2 faze: kliringa i izvršenja

• u fazi kliringa razmenjuju se SWIFT poruke sa iznosima u evrima i automatski kopiraju za klirinški računar koji vrši saldiranja primljenih poruka po Y-copy principu

• u fazi izvršenja SWIFT izračunava bilansno stanje pojedinih banaka u odnosu na ostale i to dostavlja sistemu EBA i ECB, a konačno izvršavanje vrši se preko obračunskog računa EBA kroz TARGET, uz poravnanje eventualnih minusa banaka na računu ECB

14.1.2015 19:00 / 7820

Rizici kod realizacije EURO 1• rizici sistema se kontrolišu zbirnim limitom od milion

evra na računu ECB, koja se koriste u slučaju pojedinačne i grupne nesolventnosti

• nakon zatvaranja sistema u 14h, banke se informišu o stanju i one kojima nedostaju sredstva mogu da ih obezbede do 16h

• ako to nije urađeno plaćanja preko limita se ostavljaju za sledeći dan

• proces saldiranja se vrši preko TARGET-a, tako što banke šalju instrukcije svojim centralnim bankama, koje ih prenose na ECB

• plaćanja manje hitnosti realizuju se preko STEP 2, sa rokom za instrukcije do 22h

14.1.2015 19:00 / 7821

STP u EMU• u procesu formiranja jedinstvenog elektronskog tržišta

u EU, razvoj SEPA je usmeren ka end-to-end STP• koncipiran je XML-koverat za prenos faktura i

ubacivanje u SWIFT C2BXML radi smanjenja troškova

• glavni učesnici ovog procesa su banke, koje snižavaju troškove, povećavaju sigurnost i ubrzavaju prenose

• potražnja za ovakvim interorganizacionim procesima u B2B procesima u EU raste, ali je znatno iza SAD

• e-fakture kao inicijatori elektronskog plaćanja su koncept nordijskih zemalja koji se sve više prihvata, jer omogućavaju automatizaciju logistike, obradu naloga, knjigovodstva i pratećih poslova

14.1.2015 19:00 / 7822

Posledice primene STP u EMU• integrisani sistemi se mogu realizovati korištnjem

postojećih elemenata u uslugama plaćanja• moguće su veoma velike uštede u troškovima

• sigurnosni mehanizmi transakcija sprečavaju zloupotrebe fakturisanja

• unapređuju se mehanizmi odbrane od pranja novca

• otvara se prostor za dalje unapređenje usluga pojedinih banaka

14.1.2015 19:00 / 7823

Koristi od uvođenja jedinstvenog sistema plaćanja u evro-zoni

• porast konkurentnosti evropske privrede od efikasnog, jednostavnog i ekonomičnog sistema plaćanja

• potrošači mogu da koriste samo jedan bankovni račun u celoj zoni i da jednostavnije upotrebljavaju kartice

• trgovci ugovaraju naplatu samo sa jednom institucijom za sva plaćanja, čime se smanjuju troškovi i ubrzava obrada transakcija

• kompanije povećavaju ekonomičnost i jednostavnije upravljaju sopstvenim plaćanjima, koristeći jedan račun za sve prilive i odlive

• banke i institucije platnog prometa mogu da nude svoje usluge u celoj evro-zoni, čime se ujednačavaju uslovi poslovanja

14.1.2015 19:00 / 7824

Korišćenje kartica u EU• godišnje prevare pri korišćenju kartica 2012. iznosile

su 1,3 milijardi evra ili 0,038% od ukupnog plaćanja karticama

• najviše prevara zabeleženo je u situacijama bez neposrednog korišćenja kartice - u e-trgovini

• od februara 2014. moguće je plaćati kreditnim i debitnim karticama iz jedne od EU zemalja u svim zemljama EU pod istim uslovima – SEPA for cards

• ipak, potrebno je još dosta toga uraditi da bi se postigao cilj: jedinstveno evropsko platno područje

14.1.2015 19:00 / 7825

Glavni problemi SEPA for cards• nedovovoljno korišćenje kartica za plaćanje, naročito

u nekim privrednim granama• neke od kartica nisu svuda prihvaćene

• neki trgovci nemaju tehničke uslove za druge valute• članice EU nemaju ista poslovna pravila i sigurnosne

zahteve

• nisu sve kartice licencirane za korišćenje u drugim zemljama

• u obradi transakcija plaćanja postoje ograničenja koja onemogućavaju kompletnu online obradu

14.1.2015 19:00 / 7826

eInvoicing• od projekta Elektronskih računa (eInvoice) očekuje se

smanjenje troškova od 243 milijardi evra godišnje, pokretanje inovacija i pojednostavljenje posovanja

• 73% računa šalju se elektronski u različitim oblicima

• ovim projektom standardizuju se računi• projekat Electronic Invoice pokrenut je u EU

• prepreke za ovakvo rešenje su: nedovoljna pravna sigurnost, nedostatak jedinstvenog zakonskog rešenja, nepoverenje u potpuno automatizovano rešenje koje implicira poreze i vidljive komercijalne efekte, kao i nedostatak standardizacije koja bi implicirala harmonizovano okvirno rešenje

14.1.2015 19:00 / 7827

Mobilno bankarstvo• sistem koji omogućava korisnicima finansijske

institucije da izvrše više finansijskih transakcija putemmobilnog uređaja: mobilnog telefona ili tableta

• mobilna plaćanja podrazumevaju korišćenje mobilnoguređaja za plaćanje roba i usluga na prodajnom mestuili sa daljine, u ranoj fazi razvoja korišćen je SMS

• sa uvođenjem smart telefona i WAP podrškomomogućeno je korištenje mobilnog Interneta

• 1999. godine evropske banke su počele da nude mobilno bankarstvo

• mobilno bankarstvo se sastoji od 3 međusobnopovezana koncepata: m-računovodstvo, m-posredovanje i m-finansijske usluge informisanja

14.1.2015 19:00 / 7828

M-bankarstvo u Evropi• 2013. m-bankarstvo pomoću tableta u Evropi koristi

19.000.000 ljudi• usluge m-bankarstva 2014. u Evropi koristi koristi

38% od broja korisnika e-bankinga

• broj korisnika je u porastu u svim zemljama osim Rumunije i Francuske

• najmanje korisnika je u Rumuniji – 17%, a najveći u Holandiji – 50% od broja korisnika e-bankinga

• u Turskoj m-banking koristi čak 56% korisnika

• u sisteme m-bankinga mnogo više ulažu nebankarske institucije od samih banaka

14.1.2015 19:00 / 7829

Korišćenje Interneta u bankama EU

• 99% banaka ima pristup Internetu• 50% banaka ga koristi aktivno svaki dan • 87% banaka ima svoje Web stranice• 71% koristi Internet za marketing svojih usluga • 56% banaka je implementiralo on-lajn finansijske

servise namenjene preduzećima• 46% nudi elektronske servise plaćanja• 28% raspolaže sa servisima za štedne depozite • 27% poseduju elektronska rešenja za odobravanje

kredita• 30% koristi automatizovane servise za investicije• 50% banaka nudi usluge e-bankarstva

14.1.2015 19:00 / 7830

Onlajn usluge banaka u EU• više od 30% bankarskih transakcija se izvršava

onlajn• 56% banaka je korisnicima omogućilo onlajn

finansijske usluge

• 46% banaka nudi mogućnosti onlajn plaćanja• korišćenje e-bankinga varira od 2% u Bugarskoj

do 70% stanovništva na Islandu

14.1.2015 19:00 / 7831

Banke u EU i e-mail• 50% banaka su izvršili minimalne izmene klasične

pošte• 25% su izvršili digitalizaciju pošte

• 20% se spremaju da zamene klasičnu poštu sa elektronskom

• samo 4% banaka su zamenili skoro svu klasičnu poštu sa elektronskom

14.1.2015 19:00 / 7832

Primena mrežnih tehnologija u EU

• 91% banaka koristi ožičene LAN mreže

• bežični LAN koristi 17% banaka• Intranet tehnologije postoje kod 84% banaka

• ekstranet koristi 53% banaka

• udaljene konekcije evidentirane kod 37% banaka

14.1.2015 19:00 / 7833

Sigurnost u bankama EU• 90% banaka imaju firewall

• 80% imaju sigurne servere• 85% redovno kreiraju back-up svih podataka

• 100% imaju zaštitu od virusa• 36% koriste digitalne potpise

• 68% koristi aplikacije sa PIN kodom• 61% su implementirali aplikacije kriptografije

14.1.2015 19:00 / 7834Uključićemo te u donošenje odluke, ali bez mogućnosti da na nju utičeš.

14.1.2015 19:00 / 7835

Interbankarska plaćanja u Srbiji

14.1.2015 19:00 / 7836

Osobine platnog sistema Srbije• prilegođen je procesima u svetu, posebno EU

• instrumenti platnog prometa sadže sve neophodne podatke definisane SEPA pravilima

• kreditni sistem prilagodljiv SEPA pravilima• okvir funkcionisanja platnih kartica je usklađen sa

pravilom funkcionisanja jedne kartice u celoj zoni

• uspostavljen je jedinstven i efikasan mehanizam kliringa međunarodnog plaćanja preko NBS

• platni sistem Srbije ocenjen je najvišim ocenama od relevantnih međunarodnih institucija

14.1.2015 19:00 / 7837

Ciljevi reforme platnog prometa• prilagođavanje platnoprometne infrastrukture

evropskoj• stvaranje uslova za razvoj finansijskog tržišta i

bankarskog poslovanja u skladu sa e-bankarstvom

• stvaranje uslova za borbu protiv sive ekonomije• ukidanje monopolskog sistema u platnom prometu

• uvođenje sistema za trgovanje HOV• uvođenje platnih kartica u sisteme bezgotovinskog

plaćanja stanovništva

14.1.2015 19:00 / 7838

Transformacija platnog prometa• ukidanje monopolskog sistema u platnom prometu

izvršeno je njegovim prenosom sa ZOP na banke• banke su licencirane na osnovu uslova o tehničko-

tehnološkoj osposobljenosti počev od 1.1.2003.

• uveden je elektronski nalog za plaćanje• počeo se koristiti elektronski prenos sredstava

• uveden je novi sistem međubankarskih obračuna• ovim su ukinute razlike u organizaciji platnog

prometa u zemlji i inostranstvu

• uvedena je segmentiranost na transakcije velikih i malih vrednosti

14.1.2015 19:00 / 7839

Uloga Narodne banke Srbije• obavlja 3 vrste različitih obračuna:

� obračun po neto principu� obračun po bruto principu u realnom vremenu

� međubankarski kliring plaćanja sa devizama• obračun između banaka vrši se po neto principu za

plaćanja manjih vrednosti i RTGS za transakcije plaćanja većih vrednosti, a od 2005. i manje vrednosti se mogu plaćati preko RTGS

• ovi sistemi su tehnički konfigurisani kao jedan sistem na jedinstvenoj platformi NBS

14.1.2015 19:00 / 7840

Funkcionisanje međubankarskog sistema

• preko ovog sistema realizuju se svi interbankarski nalozi (kreditni nalozi, transferi naplate i nalozi naplata i uplata

• obaveze neto pozicija svih sistema realizuju se preko RTGS

• banke se alternativno povezuju preko nezavisne linije SWIFT-a i privatne mreže NBS

• banke koje učestvuju u RTGS i sistemu kliringa sklapaju poseban ugovor sa NBS

• sistem funkcioniše po operativnim pravilima NBS

14.1.2015 19:00 / 7841

Operativna pravila NBS i kliring čekova

• svaka banka mora da ima jedan glavni račun i jedan “virtuelni” klirinški

• na klirinškom računu evidentiraju se neto klirinške pozicije

• stanje na početku i kraju dana na ovom računu mora biti nula

• međubankarski kliring čekova funkcioniše u okviru Udruženja banaka Srbije, a izvršavanje obaveza je preko RTGS NBS

• kliring i saldiranje plaćanja nacionalnim karticama obavlja NBS, a za dinarska plaćanja VISA i Master Card obavljaju njihovi klirinški centri, uz izvršavanje obaveza preko RTGS NBS

14.1.2015 19:00 / 7842

Učesnici RTGS Srbije• Narodna banka Srbije

• banke članice• Udruženje banaka Srbije

• Ministarstvo finansija• Centralni registar, depo i kliring HOV

14.1.2015 19:00 / 7843

Funkcionisanje RTGS NBS• banke na svojim računima formiraju rezerve kojima

obezbeđuju dnevnu likvidnost• takođe imaju mogućnost korišćenja kredita za

likvidnost na osnovu svojih vrednosnih papira• banke takođe vrše međusobne bilateralne pozajmice• nalozi veći od 200.000 din obavezno se izvršavaju

preko RTGS, kao i hitne transakcije• transakcijama se mogu odrediti prioriteti od 1 do 99

(najviši od 1 do 10 samo za NBS), ako nema pokrića prioriteti do 49 se stavljaju na listu čekanja, a ostale se vraćaju pošiljaocu

• koriste se SWIFT poruke: MT103 (prenos sredstava), MT202 (učesnik učesniku) i MT102 (male vrednosti u RTGS-u)

14.1.2015 19:00 / 7844

Mogućnosti informisanja RTGS NBS• ako se transakcija trenutno izvrši sistem šalje potvrdu

• ako transakcija ne može da bude izvršena – šalje se informacija o odbijanju

• na kraju radnog dana šalju se izveštaji o stanju• ove informacije se mogu tražiti i tokom radnog dana• informacije o stanju i izvršenju transakcija mogu se

dobiti i pomoću veb monitoringa• radni dan RTGS sistema je od 9.30 do 18.30h

14.1.2015 19:00 / 7845

Klirinški sistem NBS• koristi se za kliring transakcija u iznosu do 200.000 din

• prenose se preko SWIFT-a u paketu porukom MT102• za učešće u klirinškom sistemu NBS banke moraju:

� posedovati odgovarajuću aplikaciju i infrastrukturu� biti učesnice RTGS

� imati svoj BIC� imati odobrenje za zadušenje svog računa u RTGS

� imati ugovor za učešće u sistemu kliringa NBS• sistem kliriga NBS radi u 3 ciklusa od 9.00 do 18.00h

(od 16.30h za naredni dan)

• kreditni rizici se sprečavaju tehnologijom limita14.1.2015 19:00 / 7846

Tehnologija limita NBS• pred svaki klirinški ciklus NBS odobrava limite

negativnih multilateralnih pozicija za svaku članicu• mogu se efektuirati samo obračuni do ovog limita, a

ostala se unose na račun za saldiranje• NBS može odobriti promenu limita na osnovu stanja

računa RTGS i neto pozicije banke u tom trenutku• na kraju klirinškog ciklusa neiskorištena sredstva

rezervisana za odobravanje limita se koriste u RTGS• iznosi iznad limita se ostavljaju za sledeći obračunski

ciklus do kraja dana• komunikacija u klirinškom sistemu se realizuje

pomoću poruka za pojedinačna ili grupna plaćanja

14.1.2015 19:00 / 7847

Međubankarski kliring plaćanja u devizama

• vrši se preko NBS, čime je postignuto sledeće:

� povećana je efikasnost ovog sistema � sniženi su troškovi transakcija

� uspostavljena je jedinstvenost sa međunarodnim sistemima plaćanja u devizama

� podignuta je ekonomičnost transakcija

� stvorena je podrška za saradnju sa zemljama u regionu (CEFTA) i za evropske integracije (SEPA)

14.1.2015 19:00 / 7848

Funkcionisanje sistemameđubankarskog kliringa NBS

• kliring međubankarskih plaćanja po principima neto obračuna uvaden je 2007. godine

• obavlja se za račun fizičkih i pravnih lica u Srbiji i u državagde je NBS sklopila sporazum o obavljanju neto obračuna međunarodnih plaćanja

• učesnici su centralne banke kao potpisnici sporazuma i banke koje su sa njima potpisale ugovor

• komunikacija funkcioniše prema SWIFT standardima pomoću naloga MT103 i MT102

• izvršenje naloga zasniva se na principima odobravanja limita, redovima čekanja i prioritetima

• plaćanja između centralnih banaka obavlja se preko njihovih računa kod Deutche Bank

14.1.2015 19:00 / 7849

Direktna naplata• kliring po direktnim zaduženjima je sistem direktne

naplate koji ubrzava, uprošćava i pojeftinjuje procese naplate na osnovu ugovora dva pravna lica

• "Direct Debit" je prvi SEPA servis direktne naplate koji je uveden u Srbiji

• procesor za ovaj servis je Udruženje banaka Srbije• direktna naplata predstavlja prethodnicu prinudnoj

naplati

• prioritet u naplati imaju dugovi prema državi u odnosu na potraživanja privrednih subjekata

14.1.2015 19:00 / 7850

Prednosti od korišćenja "Direct Debit" sistema

• jeftin i brz servis

• ušteda vremena i novca za klijente• raznovrsni uslovi plaćanja

• manji pritisak na šaltere banaka• povećan broj bezgotovinskih (elektronskih)

transakcija

• automatizovani procesi• potpuna zaštita transakcije

14.1.2015 19:00 / 7851

Principi sistema direktne naplate• klijenti naplatu sa računa dužnika pokreću u svojoj

banci• standardizacija realizacije prema SEPA pravilima

• povećanje sigurnosti je osnova naplate na osnovu jedinstvenog registra mandata

• kvalitetniji poslovni objekti između pravnih subjekata

• fazna realizacija i povezivanje sa drugim servisima platnog prometa

• mogućnost priključenja državnih organa

• jeftinija realizacija transfera zaduženja

14.1.2015 19:00 / 7852

Plaćanja nebankarskih transaktora u Srbiji

14.1.2015 19:00 / 7853

Instrumenti platnog prometa u Srbiji• gotovinski:

� gotov novac� nalog za uplatu gotovog novca

� nalog za isplatu gotovog novca• bezgotovinski:

� nalog za prenos� nalog za naplatu

14.1.2015 19:00 / 7854

Struktura broja računa• struktura broja računa od 18 cifara formirana je na

osnovu IBAN standarda• numerička oznaka računa sastoji se iz 3 dela:

� fiksni broj banke određuje Narodna banka Srbije – 3 cifre

� broj računa korisnika u banci – određuje sama

banka – 13 cifara

� kontrolni broj računa se po algoritmu za moduo 97 – 2 cifre

• moduo 97: broj se pomnoži sa 100, dobijeni među-rezultat se podeli sa 97 i ostatak delenja se oduzme od 98 – rezultat je kontrolni broj

14.1.2015 19:00 / 7855

Moduo 97: primeri

• 1: 1x100=100, 100:97=1 ost. 3, 98-3=95• 97: 97x100=9700, 9700:97=100 ost. 0, 98-0=98• 10: 10x100=1000, 1000:97=10 ost. 30, 98-30=68• 5: 5x100-500, 500:97=5 ost. 15, 98-15=83• 12: 12x100=1200, 1200:97=12 ost. 36, 98-36=62

14.1.2015 19:00 / 7856

Instrumenti raspolaganja sredstvima sa računa

• čekovi, platne kartice i akreditivi su instrumenti raspolaganja sredstvima sa računa

• na osnovu njih se ispostavljaju pomenuti nalozi• porast upotrebe kartica dovodi do smanjenja

uotrebe čekova• formu i način upotrebe čeka definiše Udruženje

banaka Srbije, prema Eurocheck modelu, sa optičkim zapisima

• upotreba svih papirnih instrumenata je u stalnom padu

14.1.2015 19:00 / 7857

Primena platnih kartica u Srbiji• izdavanje internacionalnih kartica u Srbiji pokrenuto

2003.• od tada primena kartica stalno raste po broju

korisnika, broju transakcija, vrstama kartica, ukupnim iznosima transakcija, veličini mreže i uslugama koje se nude

• gotovo svi tekući računi u zemlji su pokriveni platnim karticama

• broj prodajnih mesta na kojima se kartice mogu koristiti takođe stalno raste

14.1.2015 19:00 / 7858

DinaCard sistem• nacionalni sistem osnovan je 2003. u saradnji NBS i

poslovnih banaka• uključene su sve banke koje posluju u Srbiji

• obuhvata debitne i kreditne kartice: DinaCard klasik, DinaCard 3, DinaCard 6 i DinaCard12

• DinaCard klasik je debitna kartica vezana za tekući račun i izdaje se bez nadoknade

• ostale su kreditne kartice revolving tipa koje se razlikuju po veličini odobrenog kredita

14.1.2015 19:00 / 7859

Mobilni transfer novca• onlajn transfer novca pomoću mobilnih telefona i

DinaCard kartica• slanje novca SMS porukom sa jedne DinaCard na

drugu DinaCard

• korisnik kojem je novac poslat može odmah da ga koristi, a on ne mora ni imati mobilni tejefon

• cela transakcija se realizuje za par minuta

• učesnici: mobilni operater MTS, banka prihvatilac (Piraeus banka), banka izdavalac kartice pošiljaoca, banka izdavalac kartice primaoca i nacionalni centar za platne kartice

14.1.2015 19:00 / 7860

Primena specijalnih kartica i usluga• kartica za mlade Euro26 izdaje se na više od 30

mesta, omogućava oko 200 popusta u Srbiji i 38 zemalja Evrope, koristi je 57.000 mladih u Srbiji

• ISIC kartica za studente ima oko 5.000 korisnika, a pored popusta predstavlja identifikacionu karticu studenata i pruža niz pogodnosti prilikom putovanja

• SMS sistem naplate parkinga je u širokoj primeni u Srbiji

14.1.2015 19:00 / 7861

Mobilno bankarstvo: Telenor banka• Telenor banka je prva virtuelna banka u Srbiji

• pored e-bankarstva, korisnicima nudi usluge i mobilnog bankarstva

• aplikacija banke koristi Android i iOS operativnu platformu

• back-office podrška u ekspozituri i svim Telenor prodavnicama

• plaćanja na broj mobilnog, email, račun, trajni nalog ili devizna plaćanja van zemlje

14.1.2015 19:00 / 7862

Zakonska regulativa• glavna zloupotreba u Srbiji je i dalje upotreba

ukradenih platnih kartica• Zakon o elektronskom potpisu sa ugrađenim

preporukama iz Evropske direktive

• u Krivičnom zakonu obuhvaćeni su falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, pravljenje, nabavljanje i davanje sredstava za falsifikovanje i izdavanje čeka bez pokrića

• Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

• Zakon o elektronskoj trgovini

14.1.2015 19:00 / 7863

Beogradska berza

14.1.2015 19:00 / 7864

Istorijat Beogradske berze I

• prve ideje o kontroli kretanja vrednosti novca u Srbijise pojavljuju 30-ih godina 19. veka

• Zakon o javnim berzama je usvojen 3.11.1886. godine

• 21.11.1894. godine održana je Osnivačka skupština Beogradske berze

• cilj osnivanja Berze bilo je regulisanje prometa robe, hartija od vrednosti, čekova i bonova, kovanog i papirnog novca

• formiraju se dva odeljenja: za robu Produktna berza, i za valute i efektivu Valutna berza

• jedna od najstarijih berzi u Evropi sa repernim cenama

14.1.2015 19:00 / 7865

Istorijat Beogradske berze II• 1934. Berza se useljava u zgradu na Kraljevom trgu• svakog dana Berzu je posećivalo 100-150 lica, a

kursni list se štampao u 1000 primeraka na 3 jezika• poslednji sastanak Uprave Berze održan je 28.3.1941.

godine• 1953. je formalno ukinuta odlukom Vlade Srbije• 1989. održana je Osnivačka skupština

Jugoslovenskog tržišta kapitala, osnovanog od strane32 najveće banke sa teritorije nekadašnje Jugoslavije

• 1992. menja ime u Beogradsku berzu• značajniji pomak u trgovanju na Berzi ostvaren je

2000. godine, kada su u sekundarno trgovanjeuključene akcije iz prethodnih postupaka privatizacije

14.1.2015 19:00 / 7866

Istorijat Beogradske berze III

• 2003-2004. godine razvijen je BELEX sistem za trgovanje

• uvodeno je kontinuirano i daljinsko trgovanje i pokrenuta je međunarodna saradnja sa drugim berzama

• 2005. u rad su pušteni i prvi informacioni servisi za distribuciju podataka iz trgovanja u realnom vremenu

• 2008. u rad je pušten BELEXFIX informacioni sistemzasnovan na FIX protokolu

• 2010. realizovan je BELEX FIX API modul, koji omogućava korišćenje sopstvenih aplikacija za trgovanje, a time i veću likvidnost i kvalitet tržišta

• danas berza ima 33 brokera i dilera i 8 samo brokera

14.1.2015 19:00 / 7867

Komisija za hartijeod vrednosti

Berza

Ministarstvofinansija

Narodnabanka

Centralniregistar HOV

Brokeri

Kupci i prodavci

Subjekti na srpskom

tržištu kapitala

FIX

14.1.2015 19:00 / 7868

Uloge indirektnih učesnika• Ministarstvo finansija postavlja pravni okvir i dobija

informacije od berze• Narodna banka Srbije obavlja kontrolu rada na berzi i

preko RTGS sprovodi aukcijsko trgovanje sa bankama

• Komisija za HOV je regulatorni i nadzorni organ trgovanja HOV i obezbeđuje zaštitu podataka

• Centralni registar HOV obavlja poslove evidencije vlasnika HOV, kao i poslove kliringa i saldiranja HOV

14.1.2015 19:00 / 7869

Komisija za hartijeod vrednosti

Berza

Centralniregistar

Brokerkupca

Prodavac

Trgovanje hartijama od vrednosti

Informacijao trgovanju

Kupac

Nalog

Informacija

NalogIzveštaj

Brokerprodavca

Nalog Izveštaj

Nalog

Informacija

Informacija ovlasnicima HOV

Realizacijatrgovanja

IzveštajiIzveštaji

14.1.2015 19:00 / 7870

Centralniregistar HOV

Bankakupca

Tok poruka u procesu saldiranja

Bankaprodavca

potvrdazaduženje računa

odobrenje računa prodavca

odobrenje računa kupca

RTGSNBS

14.1.2015 19:00 / 7871

Proizvodi i usluge BB• BELEX FIX je sistem za trgovanje na Beogradskoj

berzi, zasnovan na FIX protokolu• informacioni servisi za praćenje trgovanja u realnom

vremenu ili nakon završenog dnevnog trgovanja• indeks BELEX12 opisuje kretanja cena najlikvidnijih

srpskih akcija i računa se u realnom vremenu, BELEXline je opšti dnevni indeks same berze

• Akademija BELEX organizuje edukativne kurseve• svakog novembra se organizuje međunarodna

konferencija• BB objavljuje publikacije, priručnike i leksikone rado

približavanja poslovanja hartijama od vrednosti u Srbijisa svetskim iskustvima sa tržišta kapitala

14.1.2015 19:00 / 7872

Primena FIX protokola na BB• u primeni je verzija Qick FIX, definisana za berzu u

Luksemburgu• rešenje na serverskoj strani je definisano prema

zahtevima BB, dok je FIX API komunikacija organizovana sa dokumentima ovog protokola

• kreirana je i osnovna verzija brokerske aplikacije, koja ima 3 dela: komunikacija sa centralnim registrom, komunikacija sa berzom i funkcionalnost u samoj brokerskoj kući

14.1.2015 19:00 / 7873

Struktura FIX poruka I• poruke se sastoje iz 3 dela: zaglavlja, tela poruke i

začelja, od kojih se svaki sastoji iz niza polja• u telu poruke nalaze se oznake polja, znak “=“,

sadržaj polja i razdelnik• svako od polja ima svoju jedinstvenu numeričku

oznaku, npr. 35 je oznaka za tip poruke • sadržaji nekih polja se kriptografišu, a nekih ne• na početku poruke su polja: 8 – verzija FIX

protokola, 9 – dužina poruke i 35 – oznaka tipa poruke, a na kraju je polje 10 – kontrolna suma

• svaka FIX poruka ima jedinstveni redni broj

14.1.2015 19:00 / 7874

Struktura FIX poruka II• razlikujemo administratorske (logon, reject,

heartbeat, logout idr.), privatne i javne poruke • u standardu su za svaki dokument definisana polja

koja se u njemu mogu naći, kao i oznaka da li su obavezna, opciona ili uslovno obavezna (zavisno od vrednosti drugog polja), dok redosled polja nije uređen

• sigurnost FIX poruke je tako organizovana da obezbeđuje poverljivost, verodostojnost, integritet i neporecivost

14.1.2015 19:00 / 7875

Privatne poruke• šalje broker: nalog, povlačenje naloga,

modifikacija naloga, zahtev za dostavljanjem knjige naloga

• šalje berza: potvrda naloga, odbijanje naloga, zaključnica, storno zaključnica, potvrda blok naloga, potvrda povlačenja naloga, odbijanje povlačenja naloga, potvrda modifikacije naloga, odbijanje modifikacije naloga, knjiga naloga

• šalju i broker i berza: izveštaj o zaključenoj trgovini

• za svaku od ovih poruka definisana su polja, njihov opis, oznaka i dozvoljene vrednosti

14.1.2015 19:00 / 7876

Javne poruke• šalje broker: zahtev za listom hartija od

vrednosti, zahtev za podacima o sesiji trgovanja, zahtev za tržišnim podacima

• šalje berza: lista hartija od vrednosti, podaci o sesiji trgovanja, status hartije, ažuriranje tržišnih podataka, odbijanje zahteva za tržišnim podacima

• ostalo: obaveštenja, elektronska pošta

14.1.2015 19:00 / 7877

Regulatorni preduslovi za implementaciju FIX-a

• Zakon o tržištu hartija od vrednosti - omogućeni elektronski nalozi klijenata brokerima i dilerima

• Zakon o investicionim fondovima – liberalnijim odredbama indirektno omogućio primenu FIX-a na tržištu kapitala

• Zakon o preuzimanju akcionarskih društava –omogućio elektronske ponude o preuzimanju

• Zakon o elektronskom potpisu – sadrži odredbe o elektronskom i kvalifikovanom elektronskom potpisu, sertifikatima i sertifikacionim telima

14.1.2015 19:00 / 7878