Električna energija iz obnovljivih izvora

8/9/2019 Elektrina energija iz obnovljivih izvora

1/30

Elektrina energija

iz obnovljivihizvora: Zakonska

regulativa( EU i Srbija)

Igor Hut, dipl. in. ma.Inovacioni Centar

Mainskog Fakulteta

Univerzitet u Beogradu


2/30

Click to edit Master text stylesSecond level Third level Fourth level Fifth level


3/30

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE)podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u

prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino, posebnoenergija vodotokova, vetra, neakumulirana sunevaenergija, biomasa, geotermalna energija i dr.

Korienje ovih izvora doprinosi efikasnijem korienjusopstvenih potencijala u proizvodnji energije,smanjenju emisija gasova staklene bate",smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalneindustrije i otvaranju novih radnih mesta.


4/30

Politiki okvir za podsticanjeproizvodnje energije iz OIE u

EUDecembar 1997, Savet Evrope i EvropskiParlament usvajaju Belu knjigu za strategijuzajednice i akcioni plan (White Paper for aCommunity Strategy and Action Plan)

Tri godine kasnije objavljena je Zelenaknjiga,

Ka evropskoj strategiji za sigurnosnabdevanje energijom (Towards aEuropean strategy for the security of energysupply)


5/30

Glavni instrumenti zapodsticanje proizvodnje

energije iz OIE u EUDirektiva 2001/77/EC definie obnovljive izvore energije (OIE):nacionalni cilj za proizvodnju elektrine energije dobijene iz OIEprogram mera za njihovo dostizanje

garancije o poreklu - za elektrinu energiju proizvedenu iz OIE (Guarantee of Origin)

pojednostavljenje pravnog okvira za izgradnju i eksploataciju postrojenja

obaveza za operatera prenosa i distribucije da preuzimaju i transportuju elektrinu energiju iz OIE

definisanje uslova i tarifa za prikljuenje na mreu

Direktiva 2003/30/EC definie biogoriva:

obezbediti pojavljivanje odreene koliine biogoriva na tritu - 5.75% od ukupne koliine goriva koje se koristi u saobraaju dokraja 2010. godine

Nova Direktiva o obnovljivoj energiji 2009/28/EC:postavlja obavezujue nacionalne ciljeve koje lanice Evropskeunije treba da dostignu kroz promociju obnovljive energije u sektorima elektrine energije, grejanja i hlaenja i u sektorutransporta, kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija ini bar 20 % ukupne potronje energije u Evropskojuniji. Direktiva takoe predvia da e do 2020. godine korienje obnovljive energije u transportu (biogoriva, elektrina energijai vodonik proizveden iz obnovljivih izvora) iznositi najmanje 10% ukupne potronje goriva u Evropskoj uniji.


6/30

Indikativni ciljevi postavljeni u direktivi 2001/77/EC zarazliite zemlje lanice. Plava linija markira 1995 god.(12,9%), a crvena 2010 god.(21%).


7/30

Indikativni ciljevi za proizvodnju el. energije iz OIE u TWh. Radiporeenja data je energija koju proizvede jedna standardnanuklearna termoelektrana u toku jedne god. (podpredpostavkom da radi 7000 h/god, tj sa 80%kapaciteta)

crvena traka. Plava traka predstavlja ukupnu el. energijugenerisanu od vetra na teritoriji Nemake u toku 2004 god..


8/30

Svetsko i EU tritefotonaponskih sistema


Svetska proizvodnja FN elija/modula u periodu 1990-2004.


9/30

Ukupno svetsko trite FN sistema poraslo jeza 58.5% u 2004 god.

Skoro polovina ovog porasta otpada na nagliporast trita u Nemakoj od 235% za samogodinu dana (2003-2004)

Uzrok ovakvog rasta je poetak primene novog zakonao feed-in tarifama u 2004 god.

U periodu od godinu dana Nemaka je postala najveetrite za FN sisteme na svetu, prerastajui ak i Japan.

U 2004 god. nemako trite FN sistema inilo je oko

88% ukupnog Evropskog trita.


10/30

Sa 268.8 MW novih instalacija

japansko trite imalo je rast od 25% u2004 god. u odnosu na prethodnu 85% odn. 238.9 MW novih instalacija bili su

rezidencijalni sistemi prikljueni na

distributivnu mreu Fotonaponski sistemi proizvedeni u Japanu

imaju udeo od preko 50% u ukupnoj svetskojproizvodnji i etiri od deset top-kompanija su

japanske.


11/30

Tree trite po veliini SAD sa 90 MW instalisane snage(od FN sistema).

Samo Kalifornija uestvuje sa oko 60 MW u ukupnojproizvodnji SAD.

Ne postoji jedinstveno trite, ve konglomerat regionalnihtrita.

Do skoro FN tritem SAD dominirale su off-grid aplikacije

(izolovani stambeni objekti, industrijske primene,telekomunikacije, infrastruktura npr. osvetljenje autoputevaitd.)

Poslednjih godina primetan je nagli porast broja FN sistemaprikljuenih na mreu, a zahvaljujui pre svega uvoenjubuy-down programa, sponzorisanih od strane Drava ilisamih provajdera. U 2004 god. odnos grid-connected i of-grid aplikacija bio je 55 MW prema 35MW respektivno.


12/30


Top 10 FN kompanija u 2004 god. ( ukupna isporuka u 2004 god.: 1195 MW).


13/30

Dakle

Regulativa koje se tie uvoenja iproizvodnje FN sistema u Evropi znaajnovarira od drave do drave.

Razliita energetska politika i javniprogrami podrke za prizvodnju energije izOIE, a posebno za FN sisteme.

Razliit stepen liberalizacije lokalnih tritael. energije.


14/30

U periodu 2001 2004 instalisana snaga FN sistema u EUse vie nego utrostruila.

U ovom periodu skoro 80% od ukupnog broja FN sistemainstalirano je u Nemakoj.

panija i Austrija su u ovom periodu duplirale svoje FNkapacitete.

Luksemburg je postao svetski ampion u proizvodnji el.energije iz FN sistema sa 58.5 Wp/po glavi stanovnika.

Sve ovo zahvaljujui adekvatnoj zakonskoj politici !


15/30

upan instalisan grid-connected FN kapacitet u EU-15 u periodu 2001-2004 gosean rast. Treba primetiti da kapaciteti u pojedinanim zemljama nisu u korsolarnim resursima.


16/30

Skoro sve lanice EU uvele su feed-in tarife, meutimefikasnost ovih mera u poveanju eksploatacije FN potencijala uveliko zavisi od detalja u okviru nacionalnih

regulativa.U zemljama u kojima ove tarife ne pokrivaju trokoveuvoenja FN sistema, njihov uticaj je vrlo ogranien.

U nekim zemljama postoji motiviua tarifa, ali je njena

efektivnost umanjena zahcaljujui:malom predvienom FN kapacitetu na dravnom nivou,

previe kratkom periodu u kome se garantuje ovakva via tarifa,

previe komplikovana, ili ak opstruktivna, administrativna procedura


17/30

Na osnovu raspoloivih socio-ekonomskihpokazatelja feed-in tarife treba

projektovati tako da omogue otplatuinicijalne investicije u periodu od 10 do12 god.

Treba predvideti smanjenja ovih tarifa zaizvestan procenat svake godine, ime sefavorizuju oni koji meu prvima uvodetehnologiju, potpomae realna redukcija

cena FN - sistema i nudi dugoronaperspektiva za investitore i proizvoaesolarnih sistema.


18/30


19/30

4 ( ),

,

,

, .


20/30



21/30

, , , 2001/77/EC

. 2003/30/EC .


22/30

Click to edit Master text stylesSecond level Third level Fourth level

Fifth level


23/30



24/30

:

2015.

2007-2012. ( - 2009.)


25/30



26/30



27/30

2009. . 2012. , , 7,4 2007. .

-


28/30



29/30

. .

( 2005. 140.000 ),

- .

v !


30/30

Documents

Električna energija iz obnovljivih izvora