EKSTREMOFILIPodela po vrstama

Karakteristični predstavnici i značaj ekstremofila

Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme

Šta su ekstremofili ?

Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove.

U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko ekstremnih uslova.

Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima.

Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe:1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro

1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu:3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja

Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna

Staništa: ekstremno topla

... i ekstremno hladna

2. Uticaj pH vrednosti: kisele i alkalne sredine

Kiseli - hidrotermalni izvori sa pH 4

Alkalni – soda jezerasa pH 8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli, pustinje, stene i lednici

Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli

Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama

U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi) Termofili Hipertermofili

U odnosu na pH vrednost: Acidofili Alkalifili

U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili Kserotoleranti : Halofili

Endoliti

U odnosu na ostale faktore

Pritisak: Barotolerantni Barofili Ekstremni barofili

Zračenje: Radiorezistentni

Kiseonik: Obligatni anaerobi Aerotolerantni anaerobi Fakultativni anaerobi Mikroaerofili

Prisustvo teških metala: Metalotolerantni Sumporno-zavisne bakterije

A sada...

mala PAUZA !!!