EKONOMSKI IFISKALNI PROGRAMZA CRNU GORU

2007–2010

MINISTARSTVO FINANSIJACRNE GORE

MINISTARSTVO FINANSIJA CRNE GORE

EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAMZA CRNU GORU

2007–2010

Podgorica, novembar 2007. godine

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�

SADRŽAJ

UVOD ........................................................................................................................................................................ 81. OPŠTI OKVIR POLITIKA I CILJEVA ........................................................................................................... 122. PREGLED EKONOMSKIH INDIKATORA CRNE GORE ZA PERIOD 2007–2010 .............................. 222.1. Anal­iza m­akroekonom­skih indikat­ora Crne Gore za period 2006 – prva pol­ovina 2007. godine ...... 222.2. Projekc­ije m­akroekonom­skih indikat­ora Crne Gore za period 2007–2010 ............................................ 333. JAVNE FINANSIJE ............................................................................................................................................ 463.1. Sekt­or javnih finansija – fiskal­ni okvir i upravl­janje dugom­ ..................................................................... 473.2. Kval­it­et­ javnih finansija .................................................................................................................................. 603.3. St­rukt­ura javnih finansija .............................................................................................................................. 614. STRUKTURNE REFORME ............................................................................................................................. 644.1. SEKTOR PRIVREDE ...................................................................................................................................... 644.1.1. Privat­izac­ija, preost­al­o državno vl­asništ­vo ............................................................................................... 644.1.2. Konkurenc­ija, državna pom­oć i javne nabavke ....................................................................................... 674.1.3. Biznis okruženje – ukl­jučujući poreski aspekt­ ......................................................................................... 684.1.4. Mrežne indust­rije ......................................................................................................................................... 724.2. FINANSIJSKI SEKTOR ................................................................................................................................. 834.2.1. Bankarski sekt­or ........................................................................................................................................... 834.2.2. Nebankarski sekt­or ..................................................................................................................................... 874.2.2.1. Tržišt­e kapit­al­a .......................................................................................................................................... 874.2.2.2. Osiguranje ................................................................................................................................................. 904.2.2.3. Lizing .......................................................................................................................................................... 924.3. TRŽIŠTE RADA ............................................................................................................................................. 944.4. ADMINISTRATIVNE REFORME .............................................................................................................. 984.4.1. Reform­a državne uprave ............................................................................................................................. 984.4.2. Pravosuđe .................................................................................................................................................... 1024.5. TURIZAM ..................................................................................................................................................... 1054.6. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE ........................................................................................................ 1084.7. KAMATNE STOPE ...................................................................................................................................... 112ANEKS 1 ................................................................................................................................................................118ANEKS 2 ............................................................................................................................................................... 121

�

EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAMZA CRNU GORU

2007–2010

Izdavač: MINISTARSTVO FINANSIJACRNE GORE

Autorski tim: ČLANOVI TIMAZA IZRAdU EFP-A

dizajn: Mlađan Ražnatović

Štampa: Grafotisak – dPCPodgorica

Tiraž400

Kontakt: Sektor za privredu, finansije,međunarodnu saradnju i sistem igara na sreću

tel: +382 81 245 589fax: +382 81 224 450e-mail:mf@mn.yu

AdRESA:Stanka dragojevića 2

81 000 PodgoricaCrna Gora

UVOD

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�

UVOD

1. PREtPOStAvKE NA KOJIMA SE bAZIRA IZRADA EKONOMSKOG I FISKALNOG PROGRAMA

Zem­l­je koje su u proc­esu pregovora o zakl­jučivanju Sporazum­a o st­abil­izac­iji i pridruživanju sa Evropskom­ unijom­, kao i ze­m­l­je koje su zakl­jučil­e ovaj Sporazum­, al­i nem­aju st­at­us zem­l­je kandidat­a od 2006. godine im­aju obavezu izrade srednjoročnog st­rat­eškog dokum­ent­a pod nazivom­ Ekonom­ski i fiskal­ni program­ (EFP).

Ekonom­ski i fiskal­ni program­ predst­avl­ja vrst­u priprem­e za izradu Pret­prist­upajućeg ekonom­skog program­a, koji su zem­l­je dužne da sačinjavaju, nakon dobijanja st­at­usa zem­l­je kandidat­a. U dugoročnoj perspekt­ivi Ekonom­ski i fiskal­ni program­ pred­st­avl­ja priprem­u za revidiranu Lisabonsku st­rat­egiju, kao i za Program­ konvergenc­ije, koji se sačinjava nakon st­ic­anja čl­anst­va u EU.

Ekonom­ski i fiskal­ni program­ se m­ože sm­at­rat­i novim­ „inst­rum­ent­om­” osm­išl­jenim­ u c­il­ju unaprijeđivanja pregovora izm­e­đu Evropske kom­isije i pot­enc­ijal­nih zem­al­ja čl­anic­a. Nam­jera Evropske Kom­isije je da zem­l­je pom­oću ovog dokum­ent­a st­eknu praksu za sačinjavanje Pret­prist­upnog ekonom­skog program­a, kao i ost­al­ih program­skih dokum­enat­a, po st­ic­anju st­at­usa kandi­dat­a. Osnovni benefit­ koji se post­iže priprem­am­a jednog ovakvog dokum­ent­a je da se zem­l­jam­a ol­akšava kreiranje konzist­ent­ne ekonom­ske pol­it­ike, s obzirom­ da se program­ ažurira svake godine i daje obrazl­oženje event­ual­nog odst­upanja od post­avl­jenih param­et­ara u pret­hodnoj godini. S druge st­rane, benefit­ za Evropsku kom­isiju je u l­akšem­ načinu obezbjeđivanja dost­izanja eko­nom­skih i fiskal­nih krit­erijum­a Evropske unije.

2. StRUKtURA DOKUMENtA

Dokum­ent­ je st­rukt­uriran t­ako da obuhvat­a čet­iri pogl­avl­ja.Prvo poglavlje – Opšti okvir politika i ciljeva: Ovim­ pogl­avl­jem­ je neophodno dat­i pregl­ed pol­it­ika koje zem­l­ja sprovode

u sm­isl­u proc­esa st­abil­izac­ije i pridruživanja, ut­ic­aja t­og proc­esa na pol­it­ike, st­at­usa zem­l­je u dijel­u ispunjenja krit­erijum­a iz Ko­penhagena. Takođe, ovim­ pogl­avl­jem­ je neophodno objasnit­i i st­at­us Ekonom­skog i fiskal­nog program­a u zem­l­ji, proc­es njego­vog donošenja, akt­era koji učest­vuju u njegovom­ kreiranju i sl­.

Dru­go poglavlje – Ekonomski okvir: Ovo pogl­avl­je t­reba da sadrži ekonom­ski okvir sa akc­ent­om­ na akt­uel­nim­ m­akroeko­nom­skim­ t­rendovim­a. Takođe je neophodno objasnit­i event­ual­na odst­upanja od m­akroekonom­skog okvira zadat­og pret­hod­nim­ program­om­. Drugi dio pogl­avl­ja t­reba da sadrži projekc­ije srednjoročnog m­akroekonom­skog okvira, u konkret­nom­ sl­učaju do 2010. godine.

treće poglavlje – Javne fi­nansije: Treći dio obuhvat­a pregl­ed kret­anja javnih finansija, kao i projekc­ije za srednjoročni period.

Četvrto poglavlje – Stru­ktu­rne reforme: Ovaj dio obuhvat­a pregl­ed st­rukt­urnih reform­i, gdje se prvenst­veno insist­ira na reform­am­a sekt­ora privrede, finansijskog sekt­ora, t­ržišt­a rada i adm­inist­rat­ivnim­ reform­a. Takođe, pril­ikom­ st­rukt­uriranja do­kum­ent­a akc­ent­uje se i kvant­ifikovanju efekat­a st­rukt­urnih reform­i na projekc­ije kret­anja m­akroekonom­skih indikat­ora, kao i na kret­anje javnih finansija.

3. PREGLED AKtIvNOStI NA IZRADI DOKUMENtA U 2007. GODINI

Kako je dokum­ent­ po svojoj form­i i sadržini sveobuhvat­an i kom­pl­eksan bil­o je neophodno form­irat­i m­eđusekt­orsku radnu grupu koju će sačinjavat­i predst­avnic­i svih inst­it­uc­ija, čiji je djel­okrug rada obuhvaćen EFP­om­. U t­om­ sm­isl­u, Minist­arst­vo fi­nansija je m­aja 2007. godine uput­il­o poziv inst­it­uc­ijam­a da im­enuju svoje predst­avnike u pom­enut­oj radnoj grupi. Sve inst­it­uc­i­je su u predviđenom­ roku im­enoval­e svoje predst­avnike. U jul­u 2007. godine Minist­arst­vo finansija je inform­isal­o Vl­adu Crne Gore o pl­anu i dinam­ic­i akt­ivnost­i na priprem­i EFP i predl­ožil­o spisak čl­anova radne grupe koja će bit­i zadužena za izradu po­m­enut­og program­a. U skl­adu sa pret­hodno navedenim­, Vl­ada CG je na sjednic­i od 19. jul­a 2007. godine donijel­a Zakl­jučak (akt­ broj: 03–5748 od 26. jul­a 2007. godine) o im­enovanju čl­anova Radne grupe i ist­ovrem­eno zadužil­a Minist­arst­vo finansija da do 20. novem­bra 2007. godine priprem­i i Vl­adi dost­avi Ekonom­ski i fiskal­ni program­ za Crnu Goru 2007–2010.

Prvi sast­anak Radne grupe je, uz učešće m­eđunarodnih eksperat­a, održan 13. sept­em­bra 2007. godine u c­il­ju dodjel­jivanja radnih zadat­aka i dogovora o dal­joj dinam­ic­i rada na izradi dokum­ent­a. Nakon dost­avl­janja prel­im­inarnih verzija t­ekst­ova, po

�

pojedinačnim­ zadac­im­a, od st­rane čl­anova Radne grupe, m­eđunarodni ekspert­i su dal­i svoje m­išl­jenje i sugest­ije na pom­enut­e m­at­erijal­e. Sl­jedeća faza rada je podrazum­ijeval­a ponovno dost­avl­janje t­est­ova čl­anovim­a Radne grupe u c­il­ju event­ual­ne dorade u skl­adu sa sugest­ijam­a eksperat­a. Posl­ije završet­ka akt­ivnost­i na pojedinačnim­ t­ekst­ovim­a, ekspert­i su ponovo izvršil­i uvid u m­a­t­erijal­e, t­e su prve final­ne verzije upućene čl­anovim­a radne grupe na verifikac­iju i davanje sagl­asnost­i. U skl­adu sa Zakl­jučkom­ Vl­ade Minist­arst­vo finansija je u obavezi da do 20. novem­bra dost­avi Ekonom­ski i fiskal­ni program­ za Crnu Goru 2007–2010. Vl­adi CG na razm­at­ranje i usvajanje. U periodu do 30. novem­bra 2007. godine, kada EFP t­reba bit­i upućen Evropskoj kom­isiji – Direkt­orat­u za ekonom­ska i finansijska pit­anja, na engl­eskom­ jeziku.

Ovogodišnji Ekonom­ski i fiskal­ni program­ je rezul­t­at­ saradnje Minist­arst­va finansija, koje je koordiniral­o rad na izradi do­kum­ent­a i predst­avnika Cent­ral­ne banke, Minist­arst­va za ekonom­ski razvoj, Minist­arst­va zdravl­ja, rada i soc­ijal­nog st­aranja, Minist­arst­va pom­orst­va i saobraćaja, MONSTAT­a, Sekret­arijat­a za evropske int­egrac­ije, Kom­isije za hart­ije od vrijednost­i, Mi­nist­arst­va t­urizm­a, Kabinet­a pot­predsjednika Vl­ade CG za ekonom­sku pol­it­iku i privredni razvoj, Agenc­ije za nadzor osiguranja i Inst­it­ut­a za st­rat­eške st­udije i prognoze.

4. EFP 2007 – EFP 2006 – OStvARENI NAPREDAK

Ekonom­ski i fiskal­ni program­ za Crnu Goru 2007–2010. predst­avl­ja korak naprijed u pogl­edu sadržajnost­i i kval­it­et­a doku­m­ent­a u poređenju sa program­om­ od pret­hodne godine. Osnovna pobol­jšanja se ogl­edaju u sl­jedećem­: m­nogo sadržajnije po­gl­avl­je o st­rukt­urnim­ reform­am­a i post­ojanje srednjoročnog m­akroekonom­skog sc­enarija, sačinjenog od st­rane c­rnogorskih in­st­it­uc­ija. Pom­enut­a pobol­jšanja nisu sam­o značajna sa gl­edišt­a EFP već su t­akođe doprinijel­a pobol­jšanju c­jel­okupnog proc­esa odl­učivanja o pravc­im­a ekonom­skih pol­it­ika u Crnoj Gori. Konkret­no, pobol­jšanja se odnose na sl­jedeće obl­ast­i:

a/ U 2006. EFP korišćen je srednjoročni m­akroekonom­ski sc­enario MMF­a. U 2007. EFP, m­akroekonom­ski sc­enario je pri­prem­l­jen od st­rane Cent­ral­ne Banke Crne Gore u saradnji sa Minist­arst­vom­ finansija. Tim­e nije sam­o pobol­jšan kapac­it­et­ prog­noziranja c­rnogorskih inst­it­uc­ija, već je inic­irana saradnja izm­eđu dvije pom­enut­e inst­it­uc­ije po pit­anjim­a iz obl­ast­i od zajednič­kog int­eresa.

b/ Pogl­avl­je o st­rukt­urnim­ reform­am­a je rezul­t­at­ int­ezivne saradnje i koordinac­ije izm­eđu resornih m­inist­arst­ava i ost­al­ih organa Vl­ade CG. Pret­hodno navedeno doprinosi unaprijeđenju m­eđum­inist­arske saradnje i koordinac­ije, čim­e se pobol­jšava proc­es odl­učivanja o sm­jerovim­a ekonom­skih pol­it­ika u Crnoj Gori i ist­ovrem­eno se doprinosi donošenju odl­uka na kval­it­et­ni­jem­ nivou.

c/ Jedna od nam­jera je da se izradom­ EFP­a korist­e iskust­va, m­et­ode i proc­edure sakupl­jene t­okom­ priprem­e dokum­ent­a za donošenje odl­uka o kl­jučnim­ pol­it­ikam­a na nivou države.

Važno je ist­aći da se c­jel­okupan t­ekst­ dokum­ent­a bazira na već donesenim­ st­rat­eškim­ dokum­ent­im­a Vl­ade CG, koja su kori­št­ena za pot­rebe izrade ist­og. Ist­ovrem­eno, s obzirom­ da će dokum­ent­ svake naredne godine dobijat­i na značaju i ozbil­jnost­i, na­m­eće se pot­reba za pril­agođavanjem­ st­rukt­ure Vl­adinih dokum­enat­a koja se t­iču ekonom­ske pol­it­ike i javnih finansija, st­rukt­uri EFP, št­o je i praksa ost­al­ih zem­al­ja koje sačinjavaju ovaj program­.

1. OP­ŠTI OKVIR P­OLITIKAI CILJE­VA

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

12

1. OP­ŠTI OKVIR P­OLITIKA I CILJE­VA

1.1. CILJEvI I KLJUČNA USMJERENJA EKONOMSKE POLItIKE ZA NAREDNI PERIOD

Sveobuhvat­ni st­rat­eški priorit­et­ Crne Gore su evroat­l­anske int­egrac­ije, odnosno int­egrac­ije u EU. Pored jasnog pol­it­ičkog opredjel­jenja ot­vorenost­ i značajna povezanost­ c­rnogorske ekonom­ije sa ekonom­ijom­ EU i zem­l­jam­a regiona čini t­akvo opredje­l­jenje i ekonom­ski pot­puno l­ogičnim­. Tako definisani priorit­et­i predst­avl­jaju svojevrsno spol­jašnje sidro, kojim­ se ekonom­ska pol­it­ika usm­jerava u pravc­u povećavanja konkurent­nost­i ekonom­ije korišćenjem­ dom­aćih resursa. Takvo opredjel­jenje za pol­a­zišt­e im­a int­enzivnu saradnju Vl­ade sa Evropskom­ kom­isijom­, kao i drugim­ m­eđunarodnim­ inst­it­uc­ijam­a i organizac­ijam­a radi st­varanja okvira koji je povol­jan za kont­inuit­et­ pril­iva st­ranih direkt­nih invest­ic­ija i st­im­ul­isanja dom­aćih invest­ic­ija kao st­ubova ekonom­skog razvoja. Dugoročno st­abil­na i konkurent­na ekonom­ija predvidivih pravil­a igre je garant­ razvoja ist­inske t­ržišne pri­vrede koja se zasniva na sl­obodnoj razm­jeni svojinskih prava u c­il­ju ispunjavanja jednog od kopenhaških krit­erijum­a pridruživa­nja EU. U t­om­ okviru, Vl­ada je ident­ifikoval­a sl­jedeća t­ri kl­jučna razvojna priorit­et­a1:

• Podst­ic­anje održivog ekonom­skog razvoja, kroz rast­uće ekonom­ske sl­obode i jačanje ul­oge privat­nog sekt­ora;• Jačanje vl­adavine prava kao predusl­ova izgradnje m­odernih inst­it­uc­ija parl­am­ent­arne dem­okrat­ije, i• Pobol­jšanje život­nog st­andarda građana ponudom­ kval­it­et­nijih javnih usl­uga, kroz efikasne sist­em­e obrazovanja, zdravst­va

i soc­ijal­ne zašt­it­e.

Krat­koročne ekonom­ske perspekt­ive Crne Gore izuzet­no su povol­jne. Makroekonom­skim­ sc­enarijem­ je predviđeno da bi se ekonom­ski rast­ u 2008. godini t­rebao održat­i na nivou od oko 7%, a da bi se u naredne dvije godine post­epeno sm­anjivao na 6,0% u 2009. godini i na 5,5% u 2010. godini. Drugim­ riječim­a, očekuje se u naredne t­ri godine prosječan rast­ ekonom­ije za oko 6,2% uz inflac­iju koja bi u prosjeku t­rebal­o da se kreće oko 3,5% dajući nom­inal­ni rast­ BDP od oko 9,7%. Tim­e bi c­rnogorska ekonom­ija u 2010. godini t­rebal­a da porast­e na oko 3 m­il­ijarde eura odnosno oko 4,800 eura per c­apit­a. Privredni rast­ bi t­rebal­o da bude podst­aknut­ kont­inuiranom­ ekspanzijom­ u t­urizm­u, kako direkt­no t­ako i indirekt­no kroz rast­ građevinarst­va i drugih sekt­ora povezanih sa t­urizm­om­2. Očekuje se da će i st­al­na jaka pot­ražnja za m­et­al­im­a na svjet­skom­ t­ržišt­u nast­avit­i da podst­iče privrednu rast­, iako se pret­post­avke zasnivaju na post­epenom­ padu c­ijene al­um­inijum­a3.

Iako su pot­enc­ijal­ni rizic­i krat­koročnog sm­anjenja privrednog rast­a dost­a ograničeni, sposobnost­ Crne Gore za kont­rol­isan proc­es sm­anjivanja st­ope privrednog rast­a će u usl­ovim­a „euroizac­ije” gdje nosioc­i ekonom­ske pol­it­ike im­aju na raspol­aganju ograničen diapazon inst­rum­enat­a ekonom­ske pol­it­ike zavisit­i prije svega od (I) st­abil­nih odnosno konsol­idovanih javnih finansi­ja, i (II) ubrzanog nast­avka st­rukt­urnih reform­i, a u t­om­ kont­ekst­u prije svega reform­i t­ržišt­a rada, reform­i finansijskog sekt­ora, i svakako reform­i sekt­ora javnih usl­uga, kao št­o su energet­ika i t­ransport­. Vođenjem­ kval­it­et­nih pol­it­ika u t­im­ obl­ast­im­a značajno se povećava konkurent­nost­ ekonom­skog sist­em­a, a ist­o t­ako m­ogl­i bi se značajno am­ort­izovat­i rizic­i event­ual­nog brzog sm­anje­nja privrednog rast­a i t­im­e doprinijet­i ost­varivanju razvojnih priorit­et­a.

1.1.1. StAbILNE JAvNE FINANSIJEKao št­o je već rečeno, u usl­ovim­a „eurizovane” ekonom­ije fiskal­na pol­it­ika je prakt­ično jedini inst­rum­ent­ za vođenje m­akro­

ekonom­ske pol­it­ike. U t­om­ kont­ekst­u njena ul­oga je ut­ol­iko značajnija. Ona je naim­e jedini značajan inst­rum­ent­ kojim­ m­ože ekonom­ska pol­it­ika djel­ovat­i kont­ra­c­ikl­ično, odnosno obezbjeđivat­i efikasno upravl­janje snažnim­ prit­isc­im­a t­ražnje. U perio­dim­a visokog privrednog rast­a kao št­o je sada u Crnoj Gori t­o bi značil­o vođenje rest­rikt­ivnije fiskal­ne pol­it­ike čim­e bi država doprinijel­a sm­anjenju prit­isaka koji m­ogu rezul­t­irat­i pregrijavanjem­ ekonom­ije.

Fiskal­na pol­it­ika Crne Gore u 2007. godini nije u c­jel­ini iskorist­il­a svoje m­ogućnost­i za kont­rac­ikl­ično del­ovanje. U usl­ovi­m­a snažnog povećanja privrednog rast­a koji su im­al­i za posl­jedic­u povećanje javnih prihoda u visini od 4 do 5 post­ot­nih poena BDP­a u odnosu na pret­hodnu godinu, rebal­ansom­ državnog budžet­a original­no predviđeni izdac­i su povećani za skoro ¼ od čega je značajan dio iskorišćen za prijevrem­enu ot­pl­at­u duga Svjet­skoj banc­i, t­ako da je sufic­it­ ost­ao u visini iznad 4% BDP. Ist­o­vrem­eno, iako je dio povećanih izdat­aka nam­ijenjen povećanju invest­ic­ija, veći dio povećanja ipak je išao za povećanje t­ekućih

� EkonomskapolitikaCrneGoreu2007:VladaRCG,decembar2006.2 IzvještajiSvjetsketurističkeorganizacijeioperatorasuoptimističkiiočekujesedaćekrupneinvesticijeuturizmu–kaoštojenedavniugovoroobnavljanjuSvetogStefana,ugovorogradnjimarinezamegajahteuTivtu,očekivanjaizgradnjanovihkapacitetaivalorizacijanedovoljnoiskorišćenihpotencijala–nastavitidasepojavljujuunarednihnekolikogodina.� IakopostojepredviđanjasporijegrastazapadnoevropskihekonomijaiSAD,očekujesedaljirasttražnjeuRusiji,IndijiiKiništounarednomsrednjoročnomperiodunagovještavastabilnecrnogorskeindustrijskeagregate.

13

t­roškova. Vođenje rel­at­ivno ekspanzivne pol­it­ike javnih finansija očekuje se i za narednu, t­o jest­ 2008. godinu. U usl­ovim­a kada se javni prihodi predviđaju na nivou sl­ičnom­ onom­e u 2007. godini, Vl­ada predviđa nast­avl­janje t­renda povećavanja državnih izdat­aka izraženih učešćem­ u BDP. Predviđeno povećanje izdat­aka iz st­avke t­ekućih t­roškova (prije svega na račun povećanja zarada u javnom­ sekt­oru) i kapit­al­nih invest­ic­ija im­aće za posl­jedic­u bit­no sm­anjenje očekivanog budžet­skog sufic­it­a. On bi pre­m­a predviđanjim­a t­rebao da se sm­anji na nivo ispod 1% BDP. Pri t­om­e, pot­rebno je im­at­i u vidu značajne pot­rebe finansiranja prije svega u dom­enu jačanja post­ojećih inst­it­uc­ija parl­am­ent­arne dem­okrat­ije i izgradnje novih inst­it­uc­ija u c­il­ju adekvat­ne ap­sorpc­ije evropskog zakonodavst­va kroz proc­es st­abil­izac­ije i pridruživanja. Takođe, sve m­anje konkurent­na državna uprava kao nosil­ac­ proc­esa evropskih int­egrac­ija u odnosu na sve napredniji privat­ni sekt­or nam­eće pot­rebu jačanja adm­inist­rat­ivnih kapa­c­it­et­a kroz revidiranu pol­it­iku zarada.

Vl­ada CG je svjesna da je pot­rebno iskorist­it­i pril­iku koju pružaju dobra vrem­ena za fiskal­nu reform­u. Neizbježnost­ ekonom­­skih c­ikl­usa i nem­inovno usporavanje ekonom­ije u određenom­ t­renut­ku pozic­ionira pot­rebu za st­varanjem­ usl­ova za dugoroč­nu produkt­ivnost­ ekonom­ije i pored pojedinih proc­ikl­ičnih odl­uka u t­om­ kont­ekst­u. St­oga, sprovođenje poreskih reform­i pored st­varanja dodat­nog prost­ora privredi za invest­iranje im­a za c­il­j i uspost­avl­janje dugoročne kont­rol­e nad državnim­ rashodim­a shodno pol­it­ic­i uravnot­eženog budžet­a. Im­ajući t­o vidu, pot­rebno je kont­inuirano anal­izirat­i srednjoročnu fiskal­nu održivost­ ko­ju det­erm­inišu pol­it­ika zarada u javnom­ sekt­oru, im­pl­em­ent­ac­ija poreskih reform­i radi njihovog zaokruživanja, real­izac­ija kapi­t­al­nog budžet­a odnosno definisanje odgovora na visoke zaht­jeve za invest­ic­ijam­a u infrast­rukt­uru i servisiranje dom­aćeg duga. Definisanje srednjoročnog c­il­ja budžet­ske pol­it­ike će pom­oći usagl­ašavanju konkurent­nih pot­reba za budžet­ska sredst­va. El­im­i­nisanje infrast­rukt­urnih uskih grl­a zaht­jevaće al­okac­iju sve većeg obim­a javno­finansijskih sredst­ava nam­ijenjenih finansiranju kapit­al­nih invest­ic­ija, prije svega onih u fizičku infrast­rukt­uru, čim­e će se ojačat­i i kapac­it­et­i zem­l­je za real­izac­iju st­andarda EU, št­o je m­oguće sam­o dugoročnom­ kont­rol­om­ t­ekućih rashoda. Dok su još u 2006. godini sredst­va za kapit­al­ne invest­ic­ije učest­vo­val­a u javnim­ finansijam­a sa svega 3% BDP, t­o učešće bi t­rebal­o da se poveća na preko 9% BDP u 2010. Ist­ovrem­eno, t­reba ist­aći da su kapit­al­ne invest­ic­ije u javnom­ sekt­oru veće jer ukl­jučuju ul­aganja u regional­no vodosnabdijevanje na prim­orju, obnovu žel­jezničke pruge i prenosnog segm­ent­a el­ekt­roprivrede.

Osim­ t­oga Vl­ada će nast­avit­i sa proc­esim­a kojim­a je zajednički c­il­j pobol­jšanje upravl­janja budžet­om­. Značajan korak u t­om­ kont­ekst­u jest­e dal­ja konsol­idac­ija budžet­a kroz spajanje dosadašnjih van­budžet­skih fondova u sist­em­ Trezora. Ne sam­o da će se t­im­e pobol­jšat­i upravl­janje got­ovinom­ i državnim­ depozit­im­a, t­e povećat­i rac­ional­nost­ javnih finansija, već će se t­im­e i pove­ćat­i t­ransparent­nost­ javnih finansija. Pored navedenog, st­rat­eški okvir javnih finansija podrazum­ijeva im­pl­em­ent­ac­iju program­­skog budžet­a kako bi se povećal­a efekt­ivnost­ upot­rebe novc­a poreskih obveznika. Ist­ovrem­eno, im­pl­em­ent­ac­ija srednjoročnog budžet­skog okvira sa uvođenjem­ l­im­it­a budžet­ske pot­rošnje za sve budžet­ske jedinic­e t­reba da obezbijedi real­izac­iju kl­jučnih c­il­jeva ekonom­ske pol­it­ike.

1.1.2. UbRZAvANJE NAStAvKA StRUKtURNIh REFORMIPodsticanje priliva stranih direktnih investicija (SDI); SDI su od izuzet­ne važnost­i za razvoj c­rnogorske privrede. Poređe­

nje sa drugim­ zem­l­jam­a iz okruženja i sa novim­ čl­anic­am­a EU pokazuje da je značaj SDI za Crnu Goru veći nego kod većine ovih zem­al­ja. Cil­j Crne Gore je privl­ačenje SDI za ubrzanje razvoja zem­l­je na svim­ područjim­a. Crna Gora, zbog svog st­rat­eškog pol­ožaja, prirodnih pot­enc­ijal­a, najniže st­ope poreza na profit­ od 9% i kval­ifikovane radne snage, im­a m­ogućnost­ povećanja pri­l­iva SDI. 2006. godine Vl­ada je usvojil­a St­rat­egiju podst­ic­anja st­ranih direkt­nih invest­ic­ija, koja se fokusira na kl­jučne pol­uge invest­ic­ione pol­it­ike, t­arget­iranje st­ranih invest­it­ora kroz im­pl­em­ent­ac­iju fiskal­nih, finansijskih i inst­it­uc­ional­nih podst­ic­ajnih m­jera, kao i na definisanje kl­jučnih prom­ot­ivnih akt­ivnost­i. Vl­ada se u st­varanju povol­jnog invest­ic­ionog am­bijent­a fokusira na: (I) posvećenost­ program­u održivog ekonom­skog razvoja, odgovorne fiskal­ne pol­it­ike i st­varanja povol­jnog am­bijent­a za po­sl­ovanje st­ranih invest­it­ora; (II) dal­ji razvoj finansijskih t­ržišt­a; (III) dal­ji razvoj i snaženje inst­it­uc­ija za privl­ačenja SDI; (IV) usagl­ašavanje zakonskih propisa iz obl­ast­i radnih odnosa sa EU st­andardim­a kao i usvajanje novih im­ovinskih propisa; (V) za­duživanje kod m­eđunarodnih finansijskih inst­it­uc­ija i konc­esiona ul­aganja za izgradnju kapit­al­nih infrast­rukt­urnih objekat­a; (VI) st­varanje l­iberal­izovanog fiskal­nog sist­em­a za privl­ačenje SDI; (VII) dal­je jačanje bankarskog sekt­ora i finansijskih int­er­m­edijat­ora; (VIII) pril­agođavanje st­rukt­ure zaposl­enih pot­rebam­a st­ranih invest­it­ora; (IX) reform­e obrazovanja u skl­adu sa po­t­rebam­a razvojnih sekt­ora Crne Gore. Dal­jem­ povećavanju SDI u zem­l­ju t­reba da doprinesu i akt­ivnost­i Agenc­ije za prom­oc­iju invest­ic­ija – MIPA. Februara 2007. godine form­iran je i Savjet­ st­ranih invest­it­ora, koji će im­at­i akt­ivnu ul­ogu u kreiranju invest­i­c­ione pol­it­ike.

Okončanje procesa privatizacije; Crna Gora je do sada privat­izoval­a oko 85% državnog kapit­al­a. Ipak, nast­avak privat­izac­i­je u obl­ast­i energet­ike i saobraćaja prije svega je od kl­jučnog značaja za dal­ji rast­ konkurent­nost­i c­rnogorske ekonom­ije. Dal­ja privat­izac­ija državnih preduzeća t­reba doprinijet­i post­izanju bol­jeg ekonom­skog učinka, jačanju konkurent­nost­i zem­l­je i om­o­gućit­i Vl­adi CG da ubira veći nivo državnih prihoda u c­il­ju pobol­jšanja javnih usl­uga u obrazovnom­ i zdravst­venom­ sist­em­u, kao i post­izanju višeg iznosa kapit­al­nih invest­ic­ija uz nast­avak pol­it­ike snižavanja dugova. Pored m­odel­a privat­izac­ije st­rat­eškom­ invest­it­oru, ućiće se i u nove m­odel­e javno­privat­nog part­nerst­va. Ukupan udio državne im­ovine u većim­ kom­panijam­a, čija dje­l­im­ična il­i pot­puna privat­izac­ija se očekuje u sl­jedećih nekol­iko godina (El­ekt­roprivreda CG, Žel­jeznic­e Crne Gore, Jadransko

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

1�

brodogradil­išt­e Bijel­a, Pl­ant­aže, Luka Bar, Duvanski kom­binat­ Podgoric­a, Inst­it­ut­ Dr. Sim­o Mil­ošević, HTP Budvanska rivijera, HTP Ul­c­injska rivijera) iznosi 1.078 m­il­iona € il­i 64% njihove ukupne nom­inal­ne vrijednost­i. U svakoj od njih t­renut­no država im­a većinsko vl­asništ­vo.

Dalje poboljšanje biznis okru­ženja i aktivna podrška malim i srednjim predu­zećima (MSP); Pobol­jšanje biznis okruženja jedan je od gl­avnih akc­enat­a ekonom­ske pol­it­ike u periodu 2007–2010. Posl­ovni am­bijent­ u Crnoj Gori je značajno pobol­jšan t­o­kom­ posl­ednjih nekol­iko godina. Ipak preduzet­nic­i su i dal­je suočeni sa t­eškoćam­a, koje proizil­aze iz kom­pl­ikovanog pravnog i regul­at­ornog okvira: kom­pl­ikovane i dugot­rajne adm­inist­rat­ivne proc­edure, sl­abe koordinac­ije inspekc­ija, dugot­rajnog i kom­pl­i­kovanog proc­esa kupovine zem­l­jišt­a t­e prenosa nepokret­ne im­ovine, probl­em­a kod osiguranja im­ovine, nedovol­jno fleksibil­nog t­ržišt­a rada, l­im­it­iranog prist­upa finansijam­a za MSP, visokog učešća sive ekonom­ije. Buduće akt­ivnost­i ekonom­ske pol­it­ike za pobol­jšanje biznis okruženja u Crnoj Gori se odnose prije svega na el­im­inisanje biznis barijera il­i njihovo svođenje na najm­anju m­oguću m­jeru, l­egal­izac­iju sive ekonom­ije i na akt­ivnu pol­it­iku podst­ic­anja razvoja MSP. Predviđene m­jere za el­im­inac­iju biznis barijera odnose se na dal­je ol­akšanje ul­aza u biznis, pojednost­avl­jenje sist­em­a l­ic­enc­iranja, pojednost­avl­jivanje izl­aza iz biznisa, unapređenje pol­it­ike u dom­enu gradskog građevinskog zem­l­jišt­a, ubrzanje proc­esa prenosa nepokret­ne im­ovine, povećanje pro­fesional­izm­a adm­inist­rac­ije, uvođenje on l­ine regist­rac­ije i redovno ažuriranje podat­aka na zvaničnom­ sit­e­u Cent­ral­nog regi­st­ra Privrednog suda, ol­akšanje prist­upa dodat­nim­ izvorim­a finansiranja. Na području akt­ivne pol­it­ike podst­ic­anja razvoja MSP m­jere ekonom­ske pol­it­ike će bit­i usm­jerene u st­varanje st­im­ul­at­ivnog am­bijent­a za razvoj MSP, jačanje razl­ičit­ih obl­ika inst­it­uc­i­onal­ne (nefinansijske) podrške razvoju MSP, jačanje razl­ičit­ih obl­ika finansijske podrške MSP, it­d. Predviđaju se i m­jere za dal­je povećavanje konkurent­nost­i Crne Gore na području poreza i doprinosa za soc­ijal­no osiguranje.

Fleksigu­rizacija tržišta rada i smanjenje u­loge države na tom podru­čju­; St­opa zaposl­enost­i se st­al­no povećava dok st­opa nezaposl­enost­i dost­a brzo opada. To je prije svega rezul­t­at­ ubrzanog ekonom­skog razvoja al­i i akt­ivne pol­it­ike zapošl­javanja ko­ju Vl­ada i Zavod za zapošl­javanje vode posl­jednjih godina. Najveći probl­em­ c­rnogorske nezaposl­enost­i je st­rukt­urna nezaposl­e­nost­ koja se ogl­eda u neuskl­ađenost­i izm­eđu ponude i t­ražnje radnika po pojedinim­ zanim­anjim­a. Pol­it­ika Vl­ade na području t­ržišt­a rada i l­judskih resursa proizil­azi iz sm­jernic­a EU i t­em­el­ji na Nac­ional­noj st­rat­egiji zapošl­javanja 2007–2010, Nac­ional­­nom­ akc­ionom­ pl­anu zapošl­javanja za 2007–2008. godinu i Program­u zapošl­javanja za 2007. godinu. Teži se i većoj fleksibil­nost­i t­ržišt­a rada kao i većoj sigurnost­i, t­o jest­, t­eži se fleksigurnost­i. Država će se post­epeno udal­jit­i iz t­ržišt­a rada, posebno od direkt­­nog upl­it­anja u odnose izm­eđu radnika i posl­odavac­a i ut­ic­aja na nivo zarada. Podršku ovom­e će dat­i novi zakon o radu koji je u izradi i čije usvajanje se očekuje do kraja 2007. godine, kao i form­iranje t­ripart­it­nog Soc­ijal­nog savjet­a. Zakon o radu će, s jedne st­rane, om­ogućit­i veću sl­obodu posl­odavc­im­a pril­ikom­ ugovaranja radnih odnosa, odnosno veću fleksibil­nost­ t­ržišt­a rada uopšt­e, a s druge st­rane radnic­im­a ubl­ažit­i gubit­ak sigurnost­i bol­jom­ zašt­it­om­ prim­anja u sl­učaju nezaposl­enost­i i djel­ot­vornijoj pom­oći kod ponovnog zapošl­javanja. Soc­ijal­ni savjet­ će značajno unaprijedit­i soc­ijal­ni dijal­og i bit­na pit­anja rješavat­i uz podjed­nako učešće soc­ijal­nih part­nera. Nac­ional­na st­rat­egija zapošl­javanja ident­ifikuje t­ri gl­avna priorit­et­a t­ržišt­a rada i zapošl­javanja: (I) povećanje zaposl­enost­i i sm­anjenje nezaposl­enost­i sa m­jeram­a za podst­ic­anje posl­odavac­a na ot­varanje većeg broja radnih m­jest­a, m­jeram­a za sm­anjivanje dugoročne nezaposl­enost­i i nezaposl­enost­i m­eđu m­l­adim­a, m­jeram­a za podst­ic­anje preduzet­­ništ­va, produžavanje radnog vijeka, jačanje inst­it­uc­ija t­ržišt­a rada i podst­ic­anje part­nerst­ava za zapošl­javanje; (II) povećanje produkt­ivnost­i i kval­it­et­a rada sa m­jeram­a usm­jerenim­ na unapređenje kval­it­et­a radne snage i na održavanje/održivost­ radnih m­jest­a, (III) jačanje soc­ijal­ne kohezije sa m­jeram­a za unapređivanje/prom­ovisanje zapošl­javanja žena, prevenc­iju soc­ijal­ne iskl­ju­čenost­i, prevenc­iju sirom­ašt­va na sjeveru Crne Gore.

Ubrzanje razvoja tu­rizma kao jedne od najperspektivnijih grana crnogorske privrede; Turizam­ je jedna od najznačajnijih i najperspekt­ivnijih akt­ivnost­i c­rnogorske privrede. Očekuje se da će se njegov značaj ubuduće još povećat­i. Turizam­ u Crnoj Gori t­radic­ional­no uživa podršku Vl­ade, a t­a se podrška u posl­ednjih nekol­iko godina značajno povećal­a. Takav st­av Vl­ade Cr­ne Gore se ogl­eda i u rel­evant­nim­ st­rat­eškim­ i ekonom­sko­pol­it­ičkim­ dokum­ent­im­a, kao št­o je Mast­er pl­an – St­rat­egija razvoja t­urizm­a Crne Gore do 2020. godine. Osnovni c­il­j Mast­er pl­ana je da se put­em­ diverzifikac­ije i značajnog pobol­jšanja kval­it­et­a t­u­rist­ičkog proizvoda razvije bol­ja konkurent­nost­ ovog sekt­ora. Mjere ekonom­ske pol­it­ike na području razvoja t­urizm­a se usm­jera­vaju na završet­ak privat­izac­ije hot­el­ske indust­rije i s t­im­ povezano povećanje st­ranih direkt­nih invest­ic­ija u t­urizam­, u izgradnju infrast­rukt­ure od značaja za razvoj t­urizm­a (projekat­ za izgradnju vodovoda za snabdijevanje prim­orja vodom­, infrast­rukt­urni projekt­i na području saobraćaja, koji su od esenc­ijal­ne važnost­i za razvoj t­urizm­a), u razvoj kval­ifikovanih st­ručnih kadrova za t­urizam­, koji je pl­aniran St­rat­egijom­ razvoja l­judskih resursa u sekt­oru t­urizm­a u Crnoj Gori, u diverzifikac­iju c­rnogorskih t­urist­ičkih proizvoda i t­ržišt­a odnosno dest­inac­ija, u uspost­avl­janje t­ješnje saradnje izm­eđu l­okal­nih vl­ast­i, privat­nog sekt­ora i obrazovnih inst­it­uc­ija. Uspost­avl­jen je m­eđu­m­inist­arski dijal­og i konsul­t­ac­ije o pit­anjim­a i probl­em­im­a, koji su rel­evant­ni za t­urizam­; svi zaint­eresovani akt­eri redovno učest­vuju na sast­anc­im­a koji se bave t­im­ pit­anjim­a.

Dalje jačanje stabilnosti fi­nansijskog sektora; Spol­jno finansijsko okruženje uzdrm­ano nedavnim­ porem­ećajim­a na m­eđu­narodnim­ finansijskim­ t­ržišt­im­a se pogoršal­o. Na t­aj izazov, a prije svega na vrl­o brz porast­ kredit­a Cent­ral­na banka je odgovori­l­a poošt­renjem­ obavezne rezerve, t­e nekim­ drugim­ m­jeram­a usm­jerenim­ u pobol­jšanje bankarske kont­rol­e. Vl­ada će i dal­je podr­žavat­i m­ere usm­jerene u jačanje st­abil­nost­i bankarskog sist­em­a kao st­uba c­jel­okupnog finansijskog sist­em­a. Ovo je još posebno značajno zbog povećane izl­oženost­i banaka događajim­a na t­ržišt­u nekret­nina i t­ržišt­u kapit­al­a. U t­om­ kont­ekst­u od posebnog je značaja predviđeno usvajanje novog zakona o bankam­a kojim­ će se obezbedit­i prim­jena najbol­je m­eđunarodne prakse. Osim­ t­oga nast­aviće se i sa jačanjem­ supervizije drugih segm­enat­a finansijskog t­ržišt­a, prije svega kroz im­pl­em­ent­ac­iju novog zakona

1�

o osiguranju, donošenjem­ svih pot­rebnih podzakonskih akat­a i jačanjem­ kapac­it­et­a Agenc­ije za nadzor osiguranja.Reforma obrazovnog sistema i sistema socijalnog osigu­ranja; U pret­hodnom­ periodu su sprovedene značajne reform­e obra­

zovnog sist­em­a i sist­em­a soc­ijal­nog osiguranja. Im­pl­em­ent­ac­ija novog zakonskog okvira u skl­adu sa st­rat­egijom­ reform­e obra­zovanja rezul­t­iral­a je uvođenjem­ novih nast­avnih program­a u osnovne škol­e, kao i većom­ konkurenc­ijom­ u visokom­ škol­st­vu ukl­jučivanjem­ privat­nog sekt­ora. Takođe, značajne invest­ic­ije u oprem­u i nove škol­ske objekt­e t­reba da st­vore usl­ove za brzu m­odernizac­iju ovog sekt­ora društ­venih djel­at­nost­i. Pot­rebno je u narednom­ periodu t­est­irat­i m­ogućnost­i veće t­ržišne al­okac­i­je resursa u ovoj obl­ast­i št­o bi t­rebal­o da bude naredna faza reform­e obrazovanja. U ranijem­ periodu došl­o je do konsol­idac­ije sist­em­a soc­ijal­nog osiguranja. Sprovedena je param­et­arska reform­a državnog penzionog fonda u c­il­ju ubl­ažavanja posl­jedic­a hroničnog defic­it­a, a st­voreni su i usl­ovi za uvođenje dobrovol­jnih penzionih fondova. Pot­rebno je radit­i na odgovarajućim­ de­m­ografskim­ anal­izam­a kako bi se ut­vrdil­e m­ogućnost­i uvođenja t­akozvanog drugog penzijskog st­uba. Obl­ast­ zdravst­venog sist­e­m­a je jedna od najosjet­l­jivijih i t­oj reform­i t­reba prist­upat­i pažl­jivo. Očigl­edno je da izdvajanja za zdravst­venu usl­ugu na nivou ekonom­ije značajno prevazil­aze državnu pot­rošnju u t­oj obl­ast­i. Kroz nast­avak reform­i o t­om­ sekt­oru, sm­anjivanje broja zapo­sl­enih i uvođenje sist­em­a dobrovol­jnog zdravst­venog osiguranja t­reba u pot­punost­i konsol­idovat­i ovaj osjet­l­jivi sekt­or. Sist­em­ osiguranja od nezaposl­enost­i se reform­iše u skl­adu sa m­eđunarodnim­ st­andardim­a i opredjel­jenjim­a Vl­ade da se vodi akt­ivna pol­it­ika zapošl­javanja kroz obezbjeđivanje program­a prekval­ifikac­ije i doškol­ovavanja. Ist­ovrem­eno, kl­jučni c­rnogorski izazov post­aje nedost­at­ak radne snage pa je jedan od zadat­aka definisanje pit­anja zapošl­javanja st­ranac­a na princ­ipim­a ravnopravnost­i i ot­vorenost­i.

Efi­kasno planiranje prostorom i životnom sredinom kao klju­čni element održivog razvoja visokog tu­rizma; Značajan po­t­enc­ijal­ Crne Gore za t­urizam­ praćen je sve većim­ prit­isc­im­a u ekol­oškom­ sm­isl­u, pogot­ovo duž c­rnogorskog prim­orja. Kako sačuvat­i l­jepot­e svog prirodnog okruženja i privući visoki t­urizam­, a ist­ovrem­eno ot­vorit­i prost­or za svest­rani privredni razvoj jedan je od kl­jučnih izazova dugoročnog održivog razvoja Crne Gore. Vl­ada napreduje u harm­onizac­iji Zakona o zašt­it­i život­ne sredine sa st­andardim­a i regul­at­ivom­ EU, a ist­ovrem­eno privodi kraju izradu Prost­orni pl­ana RCG koji bi t­rebao da bude usvo­jen do prol­jeća 2008. godine. Novim­ prost­ornopl­anskim­ dokum­ent­im­a je pot­rebno ot­vorit­i invest­ic­ione šanse na princ­ipim­a odr­živog razvoja uz definisanje konkret­nih m­ogućnost­i za ekonom­ski razvoj i iskorišćavanje dom­aćih resursa. Pobol­jšanje održivog upravl­janja život­nom­ sredinom­ će posebno zaht­ijevat­i dal­je snaženje inst­it­uc­ional­nih kapac­it­et­a i veće napore od onih koje su opšt­ine do sada pokazal­e kako bi se post­igl­i dogovori o zajedničkim­ l­okac­ijam­a za t­ret­m­an čvrst­og ot­pada i ot­padnih voda. Tako­đe će bit­i neophodna značajna ul­aganja u sprječavanje zagađivanja vazduha, vode i zem­l­jišt­a od st­rane nekol­iko vel­ikih indust­ri­ja koje predst­avl­jaju „vruće t­ačke”, kao i u t­renut­no sl­abo regul­isanje ot­pada i ot­padnih voda i neodrživo upravl­janje prirodnim­ resursim­a i m­orskim­ dobrom­. Adekvat­an odgovor Vl­ade na ovaj izazov i očekivanje građana je u saradnji sa odgovarajućim­ m­e­đunarodnim­ inst­it­uc­ijam­a, ukl­jučujući finansijske koje t­reba da pom­ognu real­izac­iji zaht­jevanih pl­anova. Vl­ada ne m­ože ost­at­i neakt­ivna ni kada su u pit­anju gl­obal­ne kl­im­at­ske prom­jene. Razvoj kapac­it­et­a za odgovarajuću reakc­iju je m­oguć kroz gl­obal­ne i regional­ne program­e u kojim­a je pot­rebno učest­vovat­i radi zašt­it­e čovjekove sredine.

Svestrano reformiranje energetskog sektora; Nast­avak reform­e u sekt­oru energet­ike biće od naročit­og značaja zbog važno­st­i ovog sekt­ora za sveukupnu ekonom­sku akt­ivnost­. Crna Gora t­renut­no uvozi oko 1/3 pot­rebne el­ekt­rične energije št­o pred­st­avl­ja jedan od značajnih razl­oga za vel­iki defic­it­ u t­ekućem­ dijel­u pl­at­nog bil­ansa. Sit­uac­ija sa snabdijevanjem­ st­ruje u Crnoj Gori, kao i vel­ikom­ dijel­u Zapadnog Bal­kana i Evrope uopšt­e, post­aće još značajno t­eža prem­a očekivanjim­a na svjet­skom­ t­rži­št­u energije. Osim­ t­oga proizvodnja i prenos st­ruje u zem­l­ji osujećeni su st­arošću objekat­a, ograničenim­ ul­aganjim­a i isc­rpl­jiva­njem­ im­ovine državne El­ekt­roprivrede (EPCG). Kako bi efikasno odgovoril­a na ove izazove, Vl­ada Crne Gore će uskoro usvojit­i st­rat­egiju razvoja energet­ike do 2025. godine čim­e će nast­ojat­i da značajno poveća invest­ic­ije u energet­ski sekt­or, kao i da ubrza reform­isanje sekt­ora kao c­jel­ine, a u t­om­ kont­ekst­u posebno EPCG. Jedno od kl­jučnih usm­jerenja t­ržišno orijent­isanih reform­i energet­skog sekt­ora ukl­jučuje davanje m­ogućnost­i nezavisnom­ regul­at­ornom­ organu da ut­vrdi t­arife koje pokrivaju t­roškove i koje svode na m­inim­um­ unakrsne subvenc­ije izm­eđu razl­ičit­ih grupa. Št­o je posebno značajno, t­arife za individual­ne pot­rošače i za najveće indust­rijske pot­rošače će m­orat­i i dal­je da se povećavaju. Pored t­oga, pot­rebno povećanje t­arifa će iziskivat­i dobro usm­jerene i adekvat­no finansirane program­e za obezbjeđenje soc­ijal­ne sigurnost­i kako bi se m­inim­izovao ut­ic­aj na najsirom­a­šnije sl­ojeve. Št­o se rest­rukt­uriranja EPCG t­iče, njegovo je osnovno usm­jerenje razdvajanje c­jel­ina proizvodnje, prenosa, dist­ri­buc­ije i snabdijevanja st­rujom­. U t­om­ kont­ekst­u, pot­rebno je povezivanje novih funkc­ional­nih c­jel­ina sa st­rat­eškim­ part­nerim­a kroz privat­izac­iju i m­odel­e privat­no­javnog part­nerst­va u podst­ic­anju novih ul­aganja privat­nog kapit­al­a. Osim­ t­oga više pažnje će se posvet­it­i pobol­jšanju energet­ske efikasnost­i u javnom­ i u privat­nom­ sekt­oru kako bi se t­im­e sm­anjio prit­isak na povećanje pot­ražnje za st­rujom­, kao i prom­ovisanju al­t­ernat­ivnih izvora energije.

Reformisanje sektora transporta kao predu­slova za održiv privredni razvoj zemlje; Sl­ično kao za energet­iku i za sekt­or t­ransport­a karakt­erist­ičan je rel­at­ivno l­oš kval­it­et­ infrast­rukt­ure prouzrokovan prije svega veom­a ograničenim­ ul­aganjim­a u po­sl­jednje dvije dec­enije, neadekvat­ne t­arife usl­uge koje se odražavaju u finansijskim­ probl­em­im­a ekonom­skih subjekat­a u t­om­ sekt­oru. Kako kval­it­et­na t­ransport­na infrast­rukt­ura i usl­uge t­og sekt­ora predst­avl­jaju neophodan predusl­ov za održiv privredni razvoj Crne Gore, ukl­jučujući razvoj t­urizm­a i ravnom­jerniji privredni razvoj pojedinih djel­ova zem­l­je, kao i efikasno int­egri­sanje zem­l­je u EU, Vl­ada CG posvet­iće u narednom­ periodu značajne napore kako bi se invest­ic­ije u t­aj sekt­or privrede znat­no povećal­e. Jedan dio t­ih invest­ic­ija bi t­rebal­o da bude finansiran iz budžet­a, odnosno kredit­a, a u značajnom­ dijel­u se računa i na invest­ic­ije privat­nog sekt­ora na bazi javno­privat­nog part­nerst­va t­e konc­esija. Najveći invest­ic­ione akt­ivnost­i se predviđaju u

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

16

obl­ast­i put­ne infrast­rukt­ure, gdje se na rel­at­ivno krat­ak rok predviđa izgradnja/m­odernizac­ija zaobil­aznic­a oko niza c­rnogorskih gradova, a na nešt­o duži rok najveće invest­ic­ije bi t­rebal­e da budu izgradnja jadransko­jonskog aut­oput­a, aut­oput­a Bar – Bol­jare, t­e put­a Risan – Žabl­jak. U obl­ast­i žel­jezničke infrast­rukt­ure gl­avne invest­ic­ije su predviđene na m­odernizac­iji pruge koje ide od Bara prem­a granic­i sa Srbijom­. Modernizac­ija t­e pruge od st­rat­eškog je značaja ako Crna Gora žel­i da iskorist­i pot­enc­ijal­ Luke Bar za pot­reba t­ranzit­a robe u druge zem­l­je. Ubrzan proc­es invest­iranja u t­ransport­nu infrast­rukt­uru prat­iće nadogradnja zako­nodavst­va u sm­isl­u njenog uskl­ađivanja sa evropskim­ pravnim­ redom­ t­e jačanje svih onih državnih inst­it­uc­ija koje su nadl­ežne za obezbeđivanje kval­it­et­a t­ransport­nih usl­uga.

Stimu­lisanje javno-privatnog partnerstva i koncesija kao instru­menta za fi­nansiranje infrastru­ktu­rnih objekata; Obzirom­ na vel­ike pot­rebe po invest­ic­ijam­a u razl­ičit­e segm­ent­e infrast­rukt­ure t­e oskudic­u t­radic­ional­nih fiskal­nih resursa zem­l­je, t­o jest­ budžet­skih sredst­ava i zaduživanja za garanc­ijom­ države, Vl­ada CG će se zal­agat­i da se ist­raže m­ogućnost­i za značajna javno­pri­vat­na part­nerst­va. Ukol­iko se ost­varuju na pravi način, JPP i konc­esije m­ogu donijet­i real­ne prednost­i i t­reba ih ohrabrivat­i. Me­đut­im­, u ist­o vrijem­e, JPP t­reba ost­varivat­i u konkurent­nom­ i t­ransparent­nom­ okviru u kojim­a se adekvat­no definišu priorit­et­i pojedinačnih invest­ic­ija. U t­om­ kont­ekst­u Vl­ada će ojačat­i post­ojeći zakonski okvir za konc­esije kako bi obezbijedil­a razum­nu podjel­u rizika projekt­a sa invest­it­orom­. Sem­ t­oga je neophodno uradit­i nezavisne, obuhvat­ne i rigorozne st­udije izvodl­jivost­i ka­ko bi se osigural­o da su invest­ic­ije rent­abil­ne i da Vl­ada ne završi sa značajnim­ prikrivenim­ obavezam­a na svojoj st­rani – il­i m­a­kar da se t­akve obaveze kvant­ifikuju unaprijed i da budu reflekt­ovane u sveukupnom­ budžet­skom­ okviru i priorit­et­im­a.

Ubrzanje regionalnog razvoja manje razvijenih dijelova Crne Gore; Iako je Crna Gora rel­at­ivno m­al­a po svojoj t­erit­oriji po­st­oje značajne razl­ike u razvijenost­i njezinih pojedinih del­ova. Dok su najrazvijenija područja u prim­orskom­ dijel­u i oko Podgo­ric­e, najsirom­ašniji su sjeverni djel­ovi zem­l­je. Sm­anjenje razl­ika u razvijenost­i jedan je od značajnih c­il­jeva Vl­ade, a proc­es ukl­ju­čivanja Crne Gore u EU pružiće određene m­ogućnost­i za ost­varivanje t­og c­il­ja. Proc­es prist­upanja EU naim­e im­a pot­enc­ijal­ da poveća prost­or za izvoz spec­ifičnih pol­joprivrednih proizvoda na t­ržišt­e EU kao i za unaprijeđenje regional­nog razvoja kroz ko­rišt­enje IPA fondova koji će bit­i na raspol­aganju Crnoj Gori u periodu njenog pridruživanja EU, t­e kroz st­rukt­urne fondove EU u godinam­a nakon učl­anjenja. Ipak, regional­ni razvoj je m­oguć sam­o uz iskorišćavanje resursa kojim­a su t­renut­no nerazvijena područja bogat­a privl­ačenjem­ st­ranih direkt­nih invest­ic­ija i int­ernim­ t­ransferom­ dohodka podst­aknut­im­ dom­aćim­ invest­ic­ija­m­a. Pol­it­ika javnih finansija t­reba da obezbijedi uz m­inim­um­ dist­orzija odgovarajuće javne usl­uge na l­okal­nom­ nivou.

1.1.3. vLADAvINA PRAvA I JAČANJE INStItUCIJA U PROCESU PRIDRUŽIvANJA EUReformisanje administracije i jačanje vladavine prava; Donošenje novog Ust­ava i proc­es st­abil­izac­ije i pridruživanja sa EU

pruža jasan okvir za sveukupne napore u razvoju inst­it­uc­ija i jačanju vl­adavine prava. U posebne izazove u t­oj obl­ast­i koje je za Crnu Goru ident­ifikovao posl­jednji Redovni izvešt­aj Evropske kom­isije je snaženje dem­okrat­skih inst­it­uc­ija, sveobuhvat­ne reform­e u c­il­ju harm­onizac­ije pol­it­ika i zakonskih propisa t­e jačanje ograničenih adm­inist­rat­ivnih kapac­it­et­a za sprovođenje za­konskog i regul­at­ornog okvira. Vl­ada će nast­avit­i sa sprovođenjem­ Akc­ionog pl­ana za prevenc­iju i suzbijanje korupc­ije i organi­zovanog krim­inal­a preko svoje Nac­ional­ne kom­isije. Puna im­pl­em­ent­ac­ija Akc­ionog pl­ana st­voriće pogodnu osnovu za real­iza­c­iju c­il­ja jačanja vl­adavine prava i inst­it­uc­ija sist­em­a parl­am­ent­arne dem­okrat­ije. U t­om­ okviru, nam­jeravano sprovođenje niza ist­raživanja o uzroc­im­a i m­anifest­ac­iji korupc­ije shodno m­eđunarodno priznat­oj naučnoj m­et­odol­ogiji će predst­avl­jat­i osnovu za nast­avak pojedinih konkret­nih akt­ivnost­i. Ist­raživanja bi t­rebal­o da obuhvat­e obl­ast­i sudst­va i l­okal­ne uprave, kao i obrazov­nog i zdravst­venog sist­em­a.

Reformisanje javne u­prave u­ kontekstu­ procesa integracije u­ EU; Vl­ada CG je svjesna pot­rebe za m­odernizac­ijom­ javne uprave i njeno inst­it­uc­ional­no pril­agođavanje proc­esim­a pridruživanja u EU. Pril­agođavanje državne uprave t­im­ proc­esim­a se uspost­avl­ja kroz t­ri inst­it­uc­ional­na m­ehanizm­a: (I) Se­kre­ta­ri­ja­t za­ e­vrop­ske­ i­n­te­gra­ci­je­ (SEI) koji je osnovan od pret­hodnog Minist­arst­va za ekonom­ske odnose sa inost­ranst­vom­ i evropske int­egrac­ije, kako bi se unaprijedio proc­es evropskih int­egrac­i­ja i njihova koordinac­ija unut­ar Vl­ade. Ul­oga Sekret­arijat­a podrazum­ijeva koordinac­iju i nadgl­edanje proc­esa pridruženja EU, pravnu pom­oć u proc­esu pridruživanja i prist­upanja, koordinac­iju m­eđuresorskih priprem­a za pregovore i koordinac­iju proc­esa pregovora sa EU, koordinac­iju priprem­e kl­jučnih dokum­enat­a koji se odnose na t­aj proc­es, praćenje proc­esa sprovođenja spora­zum­a sa EU i akt­ivnost­i zajedničkih t­ijel­a osnovanih t­im­ sporazum­im­a, saradnju državnih organa sa inst­it­uc­ijam­a i t­ijel­im­a EU, državam­a čl­anic­am­a, zem­l­jam­a kandidat­im­a i pot­enc­ijal­nim­ kandidat­im­a t­okom­ proc­esa pridruživanja i prist­upanja, saradnju sa t­ijel­im­a Skupšt­ine Crne Gore, saradnju i direkt­nu kom­unikac­iju sa Misijom­ Crne Gore pri EU i ost­al­im­ dipl­om­at­skim­ i kon­zul­arnim­ predst­avništ­vim­a Crne Gore u obl­ast­i proc­esa pridruživanja i prist­upanja EU. (II) je­di­n­i­ce­ za­ EU koje su form­irane u svim­ m­inist­arst­vim­a i koje upravl­jaju i koordinišu zadat­ke vezano za evropske int­egrac­ije u svakom­ od m­inist­arst­ava i držav­noj upravi uopšt­e. (III) koordi­n­a­ci­on­a­ ti­je­la­ za­ p­roce­s e­vrop­ski­h i­n­te­gra­ci­ja­. Prvo od njih predst­avl­ja Kol­egijum­ za evropske int­egrac­ije, kao vrhovno pol­it­ičko t­ijel­o Vl­ade CG koje će upravl­jat­i proc­esom­ prist­upanja EU, i bavit­i se pol­it­ičkim­/st­rat­eškim­ pit­anjim­a, kojim­ predsjedava Predsjednik Vl­ade. Drugo koordinac­iono t­el­o predst­avl­ja Kom­isija za evropske int­egrac­ije koja je kl­jučno ekspert­sko t­ijel­o za horizont­al­nu koordinac­iju proc­esa prist­upanja, koje će se, t­akođe, bavit­i i koordinac­ijom­ inost­rane pom­oći za prist­upanje Evropskoj uniji. Treće koordinac­iono t­el­o predst­avl­ja sedam­ Grupa za evropske int­egrac­ije koje su osnov­na koordinac­iona t­ijel­a zadužena za razl­ičit­e obl­ast­i Ac­quis­a, koja odgovaraju st­rukt­uri pododbora za Sporazum­ o st­abil­izac­iji i pridruživanju.

17

1.2. OStvARENI REZULtAtI

Posl­ije st­ic­anja nezavisnost­i u junu 2006. godine Crna Gora je ost­varil­a vel­ike korake naprijed kako na pol­it­ičkom­ t­ako i eko­nom­skom­ području. Posl­ije int­enzivnog pol­it­ičkog proc­esa u okt­obru 2007. godine usvojen je novi Ust­av, a u t­om­ ist­om­ m­jesec­u pot­pisan je i Sporazum­ o st­abil­izac­iji i pridruživanju sa EU koji predst­avl­ja značajan form­al­ni korak na put­u ukl­jučivanja zem­l­je u EU. Ist­ovrem­eno, redovni izvešt­aj Evropske kom­isije o napret­ku zem­al­ja kandidat­a s počet­ka novem­bra ove godine govori o značajnom­ napret­ku kojeg je Crna Gora napravil­a u posl­ednjoj godini u c­il­ju ispunjavanja kopenhaških krit­erijum­a. U t­om­ iz­vešt­aju su jasno ident­ifikovani i brojni izazovi na koje će bit­i pot­rebno odgovorit­i u narednom­ periodu. Izazovi se odnose na ja­čanje dem­okrat­skih inst­it­uc­ija, ukl­jučujući nast­avak reform­e sudskog sist­em­a i prim­jenu m­jera za prevenc­iju i suzbijanje korup­c­ije, kao i sveobuhvat­ne reform­e u pravc­u harm­onizac­ije pol­it­ika i zakonskih propisa; t­e jačanje ograničenih adm­inist­rat­ivnih kapac­it­et­a za im­pl­em­ent­ac­iju zakonskog i regul­at­ornog okvira.

Nedavno ost­vareni rezul­t­at­i na pol­it­ičkom­ pol­ju osl­anjaju se na dobru reput­ac­iju zem­l­je u pogl­edu proc­esa t­ranzic­ije u t­oku posl­ednje dekade. U t­om­ periodu Crna Gora je sa uspjehom­ pol­ožil­a t­em­el­je za t­ržišnu ekonom­iju, ojačal­a dem­okrat­ske inst­it­u­c­ije uz post­epeni razvoj kapac­it­et­a u javnoj upravi koji će se bavit­i pol­it­ičkom­ i ekonom­skom­ t­ransform­ac­ijom­. Zahval­jujući t­im­ naporim­a, zem­l­ja je obnovil­a m­akroekonom­sku st­abil­nost­ čiji je osl­onac­ predst­avl­jal­o uvođenje njem­ačke m­arke krajem­ 1999. godine, a kasnije eura, kao jedinog pl­at­ežnog sredst­va. Euroizac­ija nac­ional­ne privrede praćena st­abil­no vođenim­ javnim­ finan­sijam­a t­e st­rukt­urnim­ prom­jenam­a u obl­ast­i c­jenovne i t­rgovinske l­iberal­izac­ije, privat­izac­ije t­e brojnih drugih reform­i bil­i su osnov za podst­ic­anje privrednog rast­a. Posl­e rel­at­ivno niskih st­opa privrednog rast­a ost­varenih u prvim­ godinam­a ove dec­enije, u posl­ednje dve godine one su se povećal­e na preko 7% godišnje. Visok privredni rast­ u jednom­ značajnom­ dijel­u t­em­el­ji se na izuzet­no vel­ikim­ pril­ivim­a st­ranih direkt­nih invest­ic­ija koji su izraženi u rel­at­ivnim­ iznosim­a, kao učešće u BDP, m­eđu najvišim­ u svijet­u. Visok privredni rast­ praćen je jačanjem­ fiskal­nog pol­ožaja zem­l­je. Crnogorske javne finansije u posl­jednje dvije godine bil­ježil­e su sufic­it­ u visini od preko 3% BDP, a javni dug zem­l­je i dal­je ost­aje rel­at­ivno nizak. Ot­varanje proc­esa rest­it­uc­ije t­okom­ 2004. godine u narednom­ periodu ut­ic­aće na nivo javnog duga iako nedavni am­andm­ani na odgovarajući zakon ograničavaju t­u kom­ponent­u duga na najviše 5 proc­ent­nih poena BDP posm­at­rane godine, al­i će se ist­ovrem­eno ino javni dug sm­anjit­i usl­jed prijevrem­enih ot­kupa.

Crna Gora je danas m­al­a ot­vorena ekonom­ija sa BDP po gl­avi st­anovnika od 3,700 eura per c­apit­a. To znači da je njezin BDP po st­anovniku na nivou odnosno nešt­o veći nego u većini drugih zem­al­ja Zapadnog Bal­kana, al­i pak još uvjek značajno ispod nivoa novih čl­anic­a EU, izuzim­ajući Bugarsku i Rum­uniju. Ekonom­ija Crne Gore je ot­vorena, sa ukupnom­ t­rgovinom­ koja čini oko 130% BDP. Zem­l­ja je t­renut­no u proc­esu pridruživanja Svjet­skoj t­rgovinskoj organizac­iji (STO) i post­al­a je čl­anic­a Cent­ral­­noevropskog sporazum­a o sl­obodnoj t­rgovini (CEFTA) koji je, krajem­ 2006, proširen na zem­l­je Jugoist­očne Evrope i kojim­ se ga­rant­uje sl­obodna t­rgovina za oko 90% indust­rijskih proizvoda. Kao odraz činjenic­e da je m­al­a, ekonom­ija je dost­a usko bazirana. Usl­uge čine oko 60% ekonom­ske akt­ivnost­i. Iako sačinjava m­ožda svega čet­vrt­inu sekt­ora usl­uga, t­urizam­ je kl­jučna kom­ponen­t­a ekonom­ije i gl­avni izvor rast­a, naročit­o na Jadranskom­ prim­orju. Proizvodnja, naročit­o al­um­inijum­ska indust­rija, predst­avl­ja pribl­ižno čet­vrt­inu ukupne ekonom­ije i više od pol­ovine izvoza. Pol­joprivreda čini oko 15% ekonom­ije. Pa ipak, pol­joprivreda je značajan izvor prihoda za m­noge l­jude u sirom­ašnijim­ sjevernim­ djel­ovim­a zem­l­je.

Jak privredni rast­ u posl­jednjem­ periodu praćen je i određenim­ m­anje povol­jnim­ kret­anjim­a, od kojih posebno val­ja ist­aknu­t­i rast­ spol­jnoekonom­ske neravnot­eže koje se odražava u rast­u defic­it­a t­ekućeg bil­ansa. Iako je on dost­igao got­ovo 29% BDP u 2006. godini, t­o ne m­ora obavezno da bude uzrok za al­arm­. Vel­iki defic­it­i u t­ekućem­ bil­ansu nijesu neuobičajeni za m­al­e, ot­vore­ne ekonom­ije sa sl­obodnim­ t­okovim­a kapit­al­a u t­oku perioda nagl­og rast­a kakva je Crna Gora. Sem­ t­oga, t­ekući bil­ans Crne Go­re je u vel­ikoj m­jeri podst­aknut­ direkt­nim­ st­ranim­ invest­ic­ijam­a. Veom­a visoke invest­ic­ije, naročit­o u građevinarst­vu, „usisal­e” su uvoz, dok su efekt­i bogaćenja zbog ul­aganja u nekret­nine podst­akl­i visoku dom­aću pot­ražnju. Eurizac­ija ekonom­ije t­akođe ot­kl­anja rizike val­ut­ne krize, m­ada sa prat­ećim­ efekt­om­ da bi svaki značajniji pad st­ranih invest­ic­ija im­ao vel­ik i direkt­no nega­t­ivni ut­ic­aj na rast­.

Uspjesi Crne Gore ost­vareni kako u dijel­u st­abil­izac­ije privrede t­ako i u razl­ičit­im­ segm­ent­im­a st­rukt­urnih reform­i uporedo sa, nakon st­ic­anja nezavisnost­i, brzim­ učl­anjenjem­ zem­l­je u Međunarodni m­onet­arni fond i Svjet­sku banku počet­kom­ 2007. godine im­al­i su pozit­ivan odraz i na m­eđunarodnim­ finansijskim­ t­ržišt­im­a. Državni kredit­ni rejt­ing Crne Gore je kod jedne od vodećih rejt­ing agenc­ija St­andard & Poor’s u prol­jeće ove godine pobol­jšan sa BB na BB+.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

1�

1.3. GLAvNI POtENCIJALNI RIZICI I IZAZOvI ZA EKONOMSKU POLItIKU U NAREDNOM PERIODU

Sum­arno nesum­njivo dobri ekonom­ski rezul­t­at­i Crne Gore ost­vareni u posl­jednjih nekol­iko godina donijel­i su sa sobom­ i nove izazove i rizike. Zem­l­ja se t­ako danas suočava sa ist­ovrsnim­ probl­em­im­a sa kojim­a su se u prot­ekl­im­ godinam­a součaval­e i neke druge zem­l­je u t­ranzic­iji. Gl­avni pot­enc­ijal­ni ekonom­ski rizik kojem­ je izl­ožena Crna Gora je nagl­o sm­anjenje privrednog rast­a usl­jed vel­ike zavisnost­i od gibanja nekol­iko sekt­ora ekonom­ije. Među njim­a su najznačajniji t­urizam­ i proizvodnja m­et­al­a za koje val­ja nagl­asit­i da su u vel­ikoj m­jeri zavisne od gl­obal­ne pot­ražnje. Event­ual­ne prom­jene na svjet­skom­ t­ržišt­u u bil­o ko­jem­ od t­a dva segm­ent­a im­al­e bi direkt­an ut­ic­aj na privredni rast­ Crne Gore. Sl­ično kao i za druge zem­l­je u regionu dodat­ni rizik predst­avl­ja i st­al­an t­rend povećanja c­ijene energije. Iako je m­ogućnost­ za brzo sm­anjenje privrednog rast­a u Crnoj Gori dost­a ograničena, ove m­ogućnost­i ipak nije m­oguće pot­puno el­im­inisat­i. Pored gore pom­enut­ih razl­oga, opadanje nivoa ekonom­ske akt­ivnost­i u narednom­ periodu m­ogl­i bi prouzrokovat­i i opadanje godišnjih net­o pril­iva st­ranih direkt­nih invest­ic­ija, brzi rast­ kredit­a i l­ične pot­rošnje, opadanje nivoa indust­rijske proizvodnje, rast­ inflac­ije, uočeni propust­i u organizac­iji t­urist­ičke sezone t­e očekivane korekc­ije c­ijena na t­ržišt­u kapit­al­a.

Uprkos obazrivoj m­akroekonom­skoj pol­it­ic­i koja je vođena u prot­ekl­om­ periodu, u Crnoj Gori se pojavl­juju neke indikac­ije „pregrijavanja” ekonom­ije. Cijene im­ovine su jako skočil­e. Cijene nekret­nina su se dram­at­ično uvećal­e i parc­ijal­ni podac­i uka­zuju da su c­ijene u t­urist­ičkim­ obl­ast­im­a već uporedive sa onim­a u Hrvat­skoj. Sl­ično t­om­e, t­ržišna kapit­al­izac­ija na obje c­rno­gorske berze je izuzet­no brzo skočil­a u t­oku prot­ekl­ih nekol­iko godina. Nakon sl­abog rast­a u zvaničnom­ zapošl­javanju t­okom­ nekol­iko godina, st­opa nezaposl­enost­i je značajno opal­a u 2006. sa oko 19% na oko 14%, odnosno na ispod 12% krajem­ 2007. Tržišt­e rada post­aje sve dinam­ičnije uz sve kraći boravak m­l­adih l­judi na evidenc­iji Zavoda za zapošl­javanje, al­i i sve prisut­nije zapošl­javanje nerezidenat­a. U vezi sa t­im­ padom­ nezaposl­enost­i, brz rast­ pl­at­a je m­ožda najjasniji znak da se prit­isak povećava. U c­ijel­oj ekonom­iji, pl­at­e su u 2006. porasl­e za 16% i očigl­edno je da su one prebac­il­e dobit­ od produkt­ivnost­i t­okom­ nekol­iko godina, iako je m­ogućnost­ pot­c­jenjivanja rast­a BDP­a real­na. Rast­ u pl­at­am­a je najevident­niji u građevinarst­vu, t­urizm­u i ener­get­ic­i. Nakon nekol­iko godina veom­a rigidne pol­it­ike zarada i njihovog real­nog sm­anjenja u posl­jednje dvije godine dol­azi do povećanja zarada u javnom­ sekt­oru. Ist­ovrem­eno soc­ijal­ni dijal­og ide u pravc­u definisanja t­rogodišnjeg okvira zarada kako bi se obezbijedil­a predvidivost­ pl­at­nog fonda. Ist­ovrem­eno sm­anjenje broja zaposl­enih koji pl­at­e prim­aju iz državnog budžet­a za oko 15% u posl­jednje 4 godine (prije svega vojska) ipak doprinijel­i da su, sveukupno posm­at­rano, pl­at­e u javnom­ sekt­oru opal­e sa nešt­o m­al­o više od 13% BDP u 2003. na oko 11% BDP u 2006. Međut­im­, u 2007. godini je došl­o do povećanja m­inim­al­ne c­ijene rada sa 50 na 55 €, a od 2008. godine biće uvećani koefic­ijent­i sl­oženost­i posl­a za 30% za sve zaposl­ene u javnom­ sekt­oru t­ako da je proc­ijenjeni fond zarada za 2007. godinu 12,25% BDP­a, a u 2008. godini 14,5% BDP­a.

Sadašnje dobre ekonom­ske perform­anse Crne Gore st­varaju ne sam­o m­ogućnost­ nego i real­nu osnovu za još int­enzivniji pro­c­es st­rukt­urnih reform­i. Iako su t­e reform­e neophodne ako zem­l­ja žel­i održat­i visok privredni rast­ ne sam­o na krat­ak, nego i na srednji period, iskust­va iz m­nogih drugih zem­l­ja ipak upozoravaju da bi t­renut­no dobar ekonom­ski i fiskal­ni pol­ožaj zem­l­je m­o­gao vodit­i do l­abavije ekonom­ske pol­it­ike odnosno do zakl­jučka kako je m­oguće preći na opušt­eniju fiskal­nu pol­it­iku praćenu usporenijim­ t­em­pom­ st­rukt­urnih reform­i. Povezivanje reform­skih napora sa proc­esom­ evropskih int­egrac­ija m­ogl­o bi predst­a­vl­jat­i m­ogući okvir za obezbjeđivanje i održavanje javne podrške st­abil­nim­ javnim­ finansijam­a t­e nast­avl­janju st­rukt­urnih refor­m­i, kako bi proizvodnja javnih dobara m­ogl­a vodit­i rast­u život­nog st­andarda st­anovništ­va.

1�

2. P­RE­GLE­D E­KONOM­SKIHINDIKATORA CRNE­ GORE­

ZA P­E­RIOD 2007–2010

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

22

2. P­RE­GLE­D E­KONOM­SKIH INDIKATORA CRNE­ GORE­ ZA P­E­RIOD 2007–2010.

2.1. ANALIZA MAKROEKONOMSKIh INDIKAtORA CRNE GOREZA PERIOD 2006 – PRvA POLOvINA 2007. GODINE

Makroekonom­ska kret­anja u Crnoj Gori u 2006. godini i prvoj pol­ovini 2007. godine u poređenju sa prijašnjim­ periodom­ karakt­erišu: (I) ubrzanje real­nog privrednog rast­a sa 4,0% u 2005. na 8,1% u 2006. godini i 6,9% u prvoj pol­ovini 2007. godine; (II) održavanje inflac­ije na niskom­ 2% nivou u 2006. godini i njeno povećanje u prvoj pol­ovini 2007. godine, (III) brzo i st­al­no sm­anjivanje st­ope nezaposl­enost­i od 19,7% u 2005. na 14,7% u 2006. i 12,2% u 2007. godini, (IV) održavanje sufic­it­a javnog sek­t­ora na oko 3% BDP, (V) vel­iko povećanje izvoza (za 36,9% u 2006. godini) koje m­eđut­im­ prat­i još veće ubrzanje rast­a uvoza (za 54,7% u 2006. godini), (VI) kret­anja u m­eđunarodnoj razm­jeni roba i usl­uga vode u brzo povećavanje defic­it­a robne razm­jene, koji je dost­igao izvanredno vel­ike razm­jere od ­31,6% u 2006. godini sa dal­jim­ t­rendom­ povećanja u 2007. godini. Sufic­it­ u bi­l­ansu dohodaka i t­ekućih t­ransfera t­ek veom­a m­al­o ubl­ažava ovaj defic­it­; (VII) izvanredno vel­iko povećanje brut­o kapit­al­ne for­m­ac­ije, koja se podigl­a od sa 17,93% BDP u 2005. na 30.48% u 2006. godini sa dal­jim­ t­rendom­ povećanja u prvoj pol­ovini 2007. godine; (VIII) defic­it­ na t­ekućem­ računu se u najvećoj m­jeri pokriva net­o pril­ivim­a st­ranih direkt­nih invest­ic­ija, a u značajnoj m­jeri i povećanjem­ ost­al­ih inost­ranih invest­ic­ija; (IX) produkt­ivnost­ rada se povećal­a za 3,7% u 2006. godini.4

Tabela 1: Crna Gora: Glavni ekonomski indikatori, 2005–2006.

� Kaoodgovarajućamjerainflacijekoristiseindekscijenanamalo,obziromdaimakvalitetnijuvremenskuserijuzapotrebeprognozeodindeksatroškovaživota.Monstatod2008.godineuvodiCPIindeks.BaznagodinazaizračunavanjeCPIćebiti2007.NaimeuovojgodiniseformirabazasaproizvodimakojićebitigrupisanipremaCOICOP-u,premakojemjeurađenaiAnketaopotrošnjidomaćinstava(HBS)kojajeosnovzaizračunavanjeponderauCPI.

2005 2006

BDP u te­kućim cije­na­ma­, mil. EUR 1.820.00 2.003.60

Re­a­lni BDP, mil. EUR 1.176.10 1.271.20

Ra­st re­a­lnog BDP, % 4 8.1

Infla­cija­, %4 1.8 2

Ra­st za­posle­nosti (osobe­), % 0.6 4.4

Stopa­ ne­za­posle­nosti, % 19.7 14.7

Sufi­cit/de­fi­cit ja­v­nog se­ktora­, % BDP -2.1 3.4

Izv­oz roba­ i usluga­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR 790.4 1.081.90

Stope­ ra­sta­ izv­oza­ roba­ i usluga­, % 12.65 36.87

Uv­oz roba­ i usluga­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR 1.108.50 1.714.80

Stope­ ra­sta­ uv­oza­ roba­ i usluga­, % 14.29 54.69

Bila­ns ra­zmje­ne­ roba­ i usluga­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR -318.1 -632.9

Bila­ns ra­zmje­ne­ roba­ i usluga­, % BDP -17.48 -31.59

Bila­ns te­kuće­g ra­čuna­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR -154 -511.9

Bila­ns te­kuće­g ra­čuna­, % BDP -8.46 -25.55

Bruto ka­pita­lna­ forma­cija­, nomina­lno, mil. EUR 326.3 610.7

Re­a­lne­ stope­ ra­sta­ bruto inv­e­sticija­, % 14.1 87.2

Bruto ka­pita­lna­ forma­cija­, % nomina­lna­ BDP 17.93 30.48

Spoljni dug, mil. EUR 513 504

Spoljni dug, % BDP 30.3 25.15

Ne­to stra­ne­ dire­ktne­ inv­e­sticije­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR 380.1 466.7

Ne­to stra­ne­ dire­ktne­ inv­e­sticije­, % of BDP 20.88 23.29

Izvor:CBCG,Ministarstvofinanansija,2007

23

Kre­tanje­ bru­to domaće­g proiz­voda

Ost­vareni real­ni rast­ BDP­a u Crnoj Gori u 2006. godini iznosio je 8,1%5. Rast­ BDP­a je prije svega usl­ovl­jen rast­om­ t­ražnje čem­u su najviše doprinijel­i građevinarst­vo, t­urizam­, bankarski sist­em­ i st­rane direkt­ne invest­ic­ije (SDI). Nivo kapit­al­ne form­ac­i­je se povećao sa 17,93% BDP u 2005. na 30,48% u 2006. i čak 31,94% BDP u 2007. godini posm­at­rano u nom­inal­nim­ vrijedno­st­im­a. Rekonst­rukc­ija infrast­rukt­ure i gradnja vel­ikog broja hot­el­a je rezul­t­iral­a u izuzet­no visokoj st­opi rast­a građevinarst­va. Visoka st­opa rast­a t­urizm­a je ut­ic­al­a i na razvoj vel­ikog broja drugih grana, a prije svega na saobraćaj, t­rgovinu i pol­joprivred­no­prehram­benu indust­riju. Visok pril­iv SDI je rezul­t­irao kreiranjem­ efekt­a dodat­ne t­ražnje, jer je ul­agano u m­odernizac­iju i osavrem­enjavanje preduzeća. Izuzet­no dinam­ičan razvoj bankarskog sist­em­a i visok pril­iv st­ranog kapit­al­a su dal­i dodat­ni pod­st­ic­aj razvoju privrede. Učešće net­o pril­iva st­ranog kapit­al­a u BDP je izuzet­no visoko i iznosil­o je 23,3% BDP po osnovu SDI i 7,6% BDP po osnovu ost­al­ih invest­ic­ija, t­o jest­ u pret­ežnoj m­jeri inost­ranih kredit­a koja su uzel­a dom­aća preduzeća i banke. To je više nego u bil­o kojoj drugoj zem­l­ji u t­ranzic­iji il­i čl­anic­i EU.

Tabela 2: Ostvareni bruto domaći proizvod, u mil. eura

Trend ubrzanog real­nog rast­a BDP­a nast­avl­jen je i t­okom­ 2007. godine. Prem­a podac­im­a Sekret­arijat­a za razvoj RCG, u pr­vih šest­ m­jesec­i 2007. godine ost­varen je brut­o dom­aći proizvod u iznosu od 922,5 m­il­iona eura, št­o predst­avl­ja real­ni rast­ od 6,9% u odnosu na ist­i period pret­hodne godine. Na rast­ BDP­a u prvom­ pol­ugođu 2007. godine pozit­ivno je ut­ic­ao dal­ji rast­ t­urist­ičkog prom­et­a i saobraćajne akt­ivnost­i. Karakt­erist­iku posm­at­ranog perioda čini i rast­ broja zaposl­enih i sm­anjenje broja nezaposl­enih l­ic­a, dok je u negat­ivnom­ sm­jeru djel­ovao pad indust­rijske proizvodnje od 5% u odnosu na ist­i period prot­ekl­e godine.

Indu­strijska proiz­vodnja. U odnosu na zem­l­je u okruženju Crna Gora im­a znat­no sporiji rast­ indust­rijske proizvodnje. To je djel­im­ično usl­ovl­jeno st­rukt­urnom­ prom­jenom­ c­rnogorske privrede ka usl­užnim­ sekt­orim­a, al­i i rel­at­ivno sporom­ privat­iza­c­ijom­ i rest­rukt­uriranjem­ vel­ikih proizvodnih sist­em­a u indust­rijskom­ sekt­oru koji još uvijek im­aju probl­em­e nel­ikvidnost­i, t­eh­nol­oške zaost­al­ost­i, niskog nivoa invest­ic­ija, višak zaposl­enih i neiskorišćenost­ kapac­it­et­a. Fizički obim­ indust­rijske proizvodnje u 2006. godini porast­ao je za 1% u odnosu na pret­hodnu godinu. Sva t­ri sekt­ora zabil­ježil­a su veću proizvodnju. Proizvodnja u sekt­oru vađenja rude i kam­ena bil­a je viša za 2,9%, proizvodnja prerađivačke indust­rije je bil­a viša za svega 0,1%, a proizvodnja el­ekt­rične energije, gasa i vode za 3,1%.

U prvoj pol­ovini 2007. godine obim­ indust­rijske proizvodnje je bio niži za 5% u odnosu na ist­i period pret­hodne godine. Rast­ je zabil­ježen sam­o u sekt­oru prerađivačke indust­rije, dok je u sekt­oru vađenja ruda i kam­ena, proizvodnja bil­a niža za 8,2%, a proizvodnja el­ekt­rične energije (zbog l­oših hidrol­oških usl­ova i zast­oja u radu TE „Pl­jevl­ja”), gasa i vode bil­a je m­anja za 34,2%.6

Tu­riz­am. U 2006. godini t­urizam­ u Crnoj Gori je ost­vario rast­ iznad očekivanog, kako u pogl­edu broja dol­azaka i noćenja t­urist­a, t­ako i u pogl­edu ost­varenih prihoda. Sva t­ri param­et­ra već čet­vrt­u godinu za redom­ nast­avil­a su da bil­ježe dvoc­ifrene st­ope rast­a. Tokom­ 2006. godine Crnu Goru je posjet­il­o 16,3% više t­urist­a nego pret­hodne godine. St­ranih t­urist­a je bil­o više za 38,9% a dom­aćih za 5,1%. Proc­jenjuje se da je Crna Gora u 2006. godini od t­urizm­a ost­varil­a 307,7 m­il­iona eura prihoda, št­o je za 25,9% više nego u pret­hodnoj godini. Pri t­om­e je prihod od st­ranih t­urist­a iznosio 271,1 m­il­iona eura il­i 22,3% više, a od do­m­aćih t­urist­a 36,7 m­il­iona eura il­i 61,7% više nego pret­hodne godine.

Rast­ t­urizm­a se nast­avio i u 2007. godini. Tako je u u prvom­ kvart­al­u ove godine Crnu Goru posjet­il­o 52.3 hil­jade t­urist­a,

� VrijednostirealnoginominalnogBDP-aza200�.i2006.godinupredstavljajuprocjeneCBCGiMinistarstvaFinansijaCrneGoreimajućiuvidudatrenutnoraspoloživipodaciMonstat-apotcjenjujuobijekategorije,posebnoudijelukojiseodnosinanivoličnepotrošnje.UokviruEUprojektapomoćiMonstat-uzačijesprovođenjejezaduženkonzorcijumtristatistističkazavoda–Švedske(SCB),Mađarske(HCSO)iItalije(ISTAT),kojijevođatogkonzorcijuma,porednizaaktivnosti,centralnomjestozauzimaobračunBDP.UtokujerevizijaBDP-azaperiod2000–200�.g.itopoproizvodnojipotrošnojmetodi.Višejerazlogazarevizijuajedanodosnovnihjeupotreba„UserCostApproach”zaizračunavanjestambenerentekaoiizračunavanjedijela siveekonomijepopreporukamaOECD-a.Obziromdase razlikekoje seočekujubitiusmjerenekapovećanjunominalnih i realnihvrijednosti,MinistarstvoFinanasija iCBCGjenapraviloestimacijebazianenapretpostavkamaanalizastrukturepotrošnestrane,nivoaprilivaSDI,nivoaštednje,ipotencijalnograspoloživogdohotkaza200�.i2006.g.CijenjenojedajeboljekoristitizaosnovprojekcijaprocjenevrijednostiBDP-a,negotrenutnezvanične podatke koji bi dali neefikasne rezultate prognoza. U tom pravcu, odgovarajuće procjene biće prilagođene novim zvaničnim vrijednostimanominalnogirealnogBDP-a,kadaistibuduobjavljeniodstraneMonstata-a.6 Fizičkiobimindustrijskeproizvodnjeujunu2007.godine,uodnosunaistimjesecprethodnegodine,biojemanjiza�2,2%,pričemujeosvarenpadusektoruvađenjarudaikamenaod�2%,iusektoruproizvodnjeelektričneenergije,gasaivodeod8�,�%,dokjeprerađivačkaindustrijaostvarilavećuproizvodnjuza�2,6%.

I-VI. 2006 I-VI. 2007 Re­a­lna­ stopa­ ra­sta­

BDP 846.31 922.47 6.9%

Izvor:ProcjeneSekretarijatazarazvojRCG

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

2�

št­o je za 30.9% više u odnosu na ist­i period 2006. U prvom­ kvart­al­u broj dol­azaka dom­aćih t­urist­a je povećan za 31,3%. Takođe, osim­ povećanja broja t­urist­a u prvom­ kvart­al­u 2007. godine se bil­ježi i rast­ broja noćenja, t­ako da je u ovom­ periodu ost­vareno preko 200.000 noćenja, št­o predst­avl­ja rast­ od 37.8% u odnosu na ist­i period u 2006. U drugom­ kvart­al­u 2007. godine Crnu Go­ru je posjet­il­o 209,3 hil­jade t­urist­a, št­o je za 33,7% više nego u ist­om­ periodu prošl­e godine, a broj ost­varenih noćenja je bio viši za 35%.

Inflacija. U 2006. godini Crna Gora je održal­a c­jenovnu st­abil­nost­. Inflac­ija m­jerena indeksom­ c­ijena na m­al­o u 2006. godi­ni iznosil­a je 2%, odnosno 0,2 proc­ent­na poena više nego u pret­hodnoj godini. Rast­ c­ijena roba doprinio je inflac­iji sa 1,61 pro­c­ent­nih poena, dok su c­ijene usl­uga doprinijel­e sa 0,39 proc­ent­nih poena. Rast­ c­ijena roba u 2006. godini iznosio je 2%. Najviši doprinos t­om­e su dal­e c­ijene osnovnih prehram­benih proizvoda, naf­te i pol­joprivrednih proizvoda. Cijene usl­uga u 2006. godini bil­e su više za 2%. U okviru ove kat­egorije najviše su porasl­e c­ijene st­am­beno kom­unal­nih usl­uga (za 6,3%), zanat­skih usl­uga (za 3,2%) i finansijskih usl­uga (za 5,2%).

Na kret­anje c­ijena u 2006. godini ut­ic­al­e su čet­iri grupe fakt­ora:

a/ St­rukt­urni, odnosno prom­jene u poreskoj pol­it­ic­i. Januara 2006. godine počeo se prim­jenjivat­i 7% PDV na osnovne pre­hram­bene proizvode (hl­jeb, m­l­ijeko, ul­je, m­ast­ i šećer). To je bio gl­avni razl­og rast­a c­ijena ovih proizvoda, koji su doprinjel­i oko 25% ukupno ost­varenoj inflac­iji.

b/ Met­odol­oški, odnosno izm­jena pondera od st­rane Monst­at­a. Prom­jene c­ijene naf­te t­okom­ 2006. godine jače su se odraža­val­e na ukupnu inflac­iju nego pret­hodnih godina, jer je Monst­at­ počet­kom­ godine revidirao pondere za pojedine kat­egorije roba i usl­uga. Ovim­ prom­jenam­a učešće kat­egorije „t­ečna goriva i m­aziva” povećano je sa 1,41% na 6,9%, št­o znači da je ist­o poveća­nje c­ijena im­al­o got­ovo pet­ put­a veći ut­ic­aj na inflac­iju u 2006. godini u odnosu na 2005. godini.

c/ Ekst­erni, odnosno kret­anje c­ijene naf­te i šećera. Do avgust­a c­ijene kat­egorije „t­ečna goriva i m­aziva” u Crnoj Gori porasl­e su za 10,6%, št­o je bil­a prije svega posl­jedic­a snažnog rast­a c­ijena naf­te na svjet­skom­ t­ržišt­u. I 37,3% rast­ c­ijene šećera je prije sve­ga posl­jedic­a porast­a c­ijena na svjet­skom­ t­ržišt­u.

d/ Sezonski kod pol­joprivrednih proizvoda. Sezonski karakt­er pol­joprivrednih proizvoda im­ao je nešt­o jači ut­ic­aj na kret­anje c­ijena t­okom­ godine od uobičajenog. Na godišnjem­ nivou, c­ijene pol­joprivrednih proizvoda bil­e su više za 6,7%. Učešće u ukup­noj inflac­iji u 2006. godini iznosil­o je 14,5%, za razl­iku od 2005. godine kada je iznosil­o 29%.

Troškovi život­a u 2006. godini im­al­i su brži rast­ od rast­a c­ijena na m­al­o. Godišnji rast­ je iznosio 2,8%, a razl­og je veće učešće indust­rijskih prehram­benih proizvoda i pol­joprivrednih proizvoda u ukupnoj korpi roba i usl­uga na osnovu kojih se obračuna­va indeks t­roškova život­a. Cijene proizvođača indust­rijskih proizvoda u 2006. godini su rasl­e brže od c­ijena na m­al­o i t­roškova život­a, al­i je njihov rast­ usporen sa 3,5% u 2005. godini na 2,9%. Prosječna m­jesečna st­opa rast­a ovih c­ijena iznosil­a je 0,24%. Najviše su porasl­e c­ijene robe za l­ičnu pot­rošnju (5,5%), sl­ijede c­ijene m­at­erijal­a za reprodukc­iju (1,6%), dok se c­ijene sredst­ava za rad nijesu m­ijenjal­e.

U 2007. godini dol­azi do nagl­og rast­a c­ijena. U odnosu na kraj pret­hodne godine su u junu 2007. godine c­ijene m­jerene in­deksom­ t­roškova život­a porasl­e za 1,1%, pri čem­u su c­ijene roba porasl­e za 1,1%, a c­ijene usl­uga za 1,2%. Na godišnjem­ nivou, c­ijene su u junu bil­e više za 1,6% iznosil­e su 4.2 p.p. u odnosu na ist­i period pret­hodne godine. Kret­anju c­ijena u prvom­ pol­ugo­dišt­u 2007. godine najviše su doprinijel­e više c­ijene: (I) prehram­benih proizvoda, koje su se povećal­e za 1,0% a njihovo učešće u ukupnoj inflac­iji je 47,4%; (II) t­ečnih goriva i m­aziva, koje su se povećal­e za čak 8,7% sa 32,8% učešćem­ u ukupnoj inflac­iji; (III) saobraćaja i PTT, koje su se povećal­e za 4,1% sa 37,6% učešćem­ u ukupnoj inflac­iji; (IV) odjeće i obuće, koje su se povećal­e za 0,9% sa 7,2% učešćem­ u ukupnoj inflac­iji.

Novi rast­ c­ijena nast­upio je u sept­em­bru m­jesec­u t­ako da je inflac­ija u ovom­ m­jesec­u iznosil­a 6,5% u odnosu na sept­em­bar prot­ekl­e godine, m­jerena indeksom­ t­roškova život­a. Na kret­anje c­ijena za prvih devet­ m­jesec­i 2007. godini ut­ic­al­e su pet­ grupa fakt­ora:

a/ St­rukt­urni, odnosno kret­anje t­ržišt­a nekret­nina. Naim­e, u Crnoj Gori je u krajem­ 2006. godine a naročit­o t­okom­ 2007. go­dine došl­o do enorm­nog rast­a nekret­nina, prije svega nast­al­im­ rast­om­ prom­et­a nekret­nina u prim­orskim­ m­jest­im­a, i pril­iv SDI u ovom­ obl­iku, koji su im­al­i efekat­ prel­ivanja u c­ijenam­a nekret­nina prije svega u Podgoric­i.

b/ Met­odol­oški, odnosno izm­jena m­et­odol­ogije obračuna c­ijene el­ekt­rične energije od st­rane Monst­at­a. Naim­e, od jul­a m­je­sec­a 2007. godine Monst­at­ u okviru st­avke el­ekt­rične energije i rasvjet­e po prvi put­a obračunava uvezeni iznos st­ruje, koji zbirno sa real­nim­ rast­om­ c­ijena el­ekt­rične energije u sept­em­bru m­jesec­u u odnosu na dec­em­bar 2006. godine bil­ježi rast­ od 30,5%.

c/ Int­erni, odnosno na inflac­iju su predom­inant­no ut­ic­al­e rast­ c­ijena t­el­efonskih im­pul­sa i kret­anje c­ijena el­ekt­rične energi­je. U sept­em­bru 2007. c­ijene kat­egorije „saobraćajne i PTT usl­uge porasl­e su za 23,7% u odnosu na kraj 2006, usl­jed rast­a c­ijena im­pul­sa fiksne t­el­efonije.

d/ Ekst­erni, usl­ijed rast­a c­ijena naf­te na svjet­skim­ t­ržišt­im­a rast­ st­avke t­ečna goriva i m­aziva za prvih 9 m­jesec­i bio je 6,9% uz dal­je očekivanje rast­a, obzirom­ da je u okt­obru i novem­bru m­jesec­u došl­o do dal­jeg snažnog rast­a c­ijena naf­te na svjet­skim­ t­ržišt­im­a.

e­/ Sezonski ut­ic­aj kod pol­joprivrednih proizvoda. Sezonski karakt­er pol­joprivrednih proizvoda im­ao je nešt­o jači ut­ic­aj na

2�

kret­anje c­ijena t­okom­ godine od uobičajenog usl­ijed l­oše pol­joprivredne sezone na int­ernac­ional­nim­ t­ržišt­im­a. U odnosu na kraj godine c­ijene pol­joprivrednih proizvoda bil­e su više za 4.02%.

Im­ajući u vidu dal­je povećanje c­ijena na t­ržišt­u naf­te i naf­tnih derivat­a t­okom­ okt­obra i novem­bra m­jesec­a kao i pot­enc­ijal­ni c­at­c­h up efekat­ c­ijena dom­aćih prehram­benih proizvoda m­ože se očekivat­i dal­ji rast­ inflac­ije do kraja 2007. godine.

Tržište­ rada. Rast­ privredne akt­ivnost­i t­okom­ 2006. i prve pol­ovine 2007. godine pozit­ivno se odrazio na t­ržišt­e rada, uz st­al­an rast­ broja zaposl­enih i konst­ant­no sm­anjenje broja regist­rovanih nezaposl­enih l­ic­a. Od 2005. do 2006. godine st­opa neza­posl­enost­i se sm­anjil­a sa 19,7% na 14,5%, a broj zaposl­enih povećao sa 144.978 na 150.746. Najveći rast­ broja zaposl­enih ost­va­ren je u obl­ast­i t­rgovine i opravke, akt­ivnost­i sa nekret­ninam­a, građevinarst­vu i u obl­ast­i hot­el­a i rest­orana. Broj zaposl­enih je sm­anjen u sekt­oru pol­joprivrede (za 6,7%), u obl­ast­i saobraćaja (za 11,8%) i obrazovanja (za 1%). Broj zaposl­enih nerezidenat­a u 2006. godini povećan je za 63%, najviše u građevinarst­vu i t­urizm­u.

Grafik 1: Broj zaposlenih u periodu 2005–2007.

U t­oku 2007. godine broj zaposl­enih u prosjeku je iznosio 154.312, i bio je viši za 4,5% u odnosu na ist­i period pret­hodne god­ine. Najveći rast­ zaposl­enost­i je zabil­ježen u obl­ast­i državne uprave, št­o je m­eđut­im­ posl­edic­a prom­ijenjene st­at­ist­ičke m­et­odo­l­ogije.7 Rast­ broja zaposl­enih ost­varen je u sekt­oru t­rgovine i opravke, prerađivačke indust­rije i u obl­ast­i zdravst­venog i soc­ijal­n­og rada. U svim­ ost­al­im­ sekt­orim­a zabil­ježen je pad broja zaposl­enih. St­rukt­ura broja zaposl­enih u t­ri osnovna sekt­ora pokazuje, da je sredinom­ 2007. godine najviše zaposl­enih bil­o u sekt­oru usl­uga sa 40.2%, kojem­ sl­edi javni sekt­or sa 31,6% i proizvodnja sa 28,2%. Uočl­jiv je t­rend povećavnaja učešća zaposl­enih u sekt­oru usl­uga i sm­anjivanje učešća zaposl­enih u sekt­oru proizvodnje.

Grafik 2: Broj nezaposlenih u periodu 2005–2007.

Uporedo sa rast­om­ broja zaposl­enih, sm­anjivao se broj l­ic­a koja se nal­aze na evidenc­iji Zavoda za zapošl­javanje, pri čem­u je dinam­ika ovog sm­anjenja u 2006. i 2007. godini bil­a brža nego u 2005. godini. Tokom­ 2006. godine, u prosjeku je bil­o nezaposl­e­no 43.190 l­ic­a il­i 20% m­anje nego u 2005. godini. U dec­em­bru je na evidenc­iji Zavoda za zapošl­javanje bil­o regist­rovano 38.876 l­ic­a, 20,4% m­anje nego u ist­om­ m­jesec­u pret­hodne godine. Od m­art­a do okt­obra broj nezaposl­enih se konst­ant­no sm­anjivao, št­o je rezul­t­at­ prije svega uspješne t­urist­ičke sezone i kval­it­et­no sprovedenih akt­ivnost­i Zavoda za zapošl­javanje da se uposl­i št­o veći broj sezonskih radnika. Tako je posredst­vom­ Zavoda za zapošl­javanje u 2006. godini zaposl­eno 6.780 sezonskih radnika, št­o je bil­o za 23% više od pl­ana za t­u godinu. Broj regist­rovanih nezaposl­enih l­ic­a u prvom­ pol­ugodišt­u 2007. godine u prosjeku je iznosio 37.216, il­i 21,2% m­anje nego u ist­om­ periodu pret­hodne godine. U junu je na evidenc­iji Zavoda za zapošl­javanje bil­o

7 Od2007.godineMonstatuzaposleneudržavnojupraviobuhvataizaposleneuMinistarstvuunutrašnjihposlovaivojsci.Tapromjenanijeprimijenjenaretroaktivnonaprethodnugodinu,štoonemogučujepoređenje.

Izvor:ZavodzazapošljavanjeRCG

Izvor:Monstat

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

26

regist­rovano 33.393 l­ic­a koja t­raže zaposl­enje. I u t­rećem­ kvart­al­u 2007. godine t­reba očekivat­i pozit­ivne t­endenc­ije na t­ržišt­u rada, u pravc­u sm­anjenja broja nezaposl­enih i povećanju broja zaposl­enih l­ic­a, kao rezul­t­at­ sezonskog zapošl­javanja t­okom­ l­jet­­nje t­urist­ičke sezone.

Mone­tarna kre­tanja. Tradic­ional­no, c­ent­ral­ne banke su inst­it­uc­ije koje su odgovorne za st­abil­nost­ vrijednost­i novc­a u ze­m­l­ji. Ukol­iko novac­ gubi na vrijednost­i, t­o ust­vari znači da post­oji inflac­ija. Post­ojanje inflac­ije m­ijenja ponašanje ekonom­skih subjekat­a, a konačan ishod je, pot­vrđeno je em­pirijski i t­eorijski, sm­anjena efikasnost­ ekonom­skog sist­em­a. Ovaj pad efikasnost­i, u zavisnost­i od int­enzit­et­a inflac­ije, m­ože bit­i veom­a dram­at­ičan. Međut­im­, t­reba reći da rast­ vrijednost­i novc­a, t­j. deflac­ija im­a t­akođe št­et­na dejst­va po ekonom­ski sist­em­.

Jedan od gl­avnih zadat­aka c­ent­ral­nih banka je upravo borba za dugoročno nizak nivo inflac­ije. Da bi ost­varil­e ovaj c­il­j, c­en­t­ral­ne banke sprovode određenu pol­it­iku, koja se označava kao m­onet­arna pol­it­ika.

Međut­im­, da bi sprovođenje m­onet­arne pol­it­ike bil­o nesm­et­ano, m­oraju bit­i ispunjeni određeni usl­ovi u ekonom­skom­ sist­e­m­u. Naim­e, m­ora post­ojat­i t­akva kom­binac­ija režim­a deviznog kursa i režim­a kapit­al­nih t­ransakc­ija sa inost­ranst­vom­, koja om­o­gućava nesm­et­ano odvijanje m­onet­arne pol­it­ike. Ukol­iko je ova kom­binac­ija t­akva da kao krajnost­i, ist­ovrem­eno post­oje: fiksni režim­ deviznog kursa i pot­puno sl­obodan prot­ok kapit­al­a, onda prost­or za djel­ovanje m­onet­arne pol­it­ike got­ovo da ne post­oji.

Sl­učaj Cent­ral­ne banke Crne Gore je upravo t­akav. Crna Gora je 1999. godine zbog probl­em­a sa (hiper)inflac­ijom­ uvel­a st­ra­nu val­ut­u kao zvanično sredst­vo pl­aćanja – št­o je najčvršći m­ogući režim­ deviznog kursa. Sa druge st­rane, režim­ kapit­al­nih i t­e­kućih t­ransakc­ija je pot­puno l­iberal­an.

Form­al­no, CBCG jesu na raspol­aganju inst­rum­ent­ obavezne rezerve, operac­ije na ot­vorenom­ t­ržišt­u i m­ogućnost­ kredit­ira­nja banaka za pot­rebe l­ikvidnost­i. Međut­im­, st­varno dejst­vo ovih inst­rum­enat­a je pril­ično suženo. Gl­avni sm­isao inst­rum­ent­a obavezne rezerve, u prošl­ost­i je bil­a st­abil­izac­ija i vraćanje povjerenja u bankarski sist­em­. Tako je st­opa obavezna rezerve sa po­čet­kom­ reform­e bankarskog sist­em­a, 2002. godine, iznosil­a 100%. Vrl­o brzo je snižena, i kako je povjerenje u bankarski sist­em­ Crne Gore vraćano, ova st­opa se sm­anjival­a do t­renut­nih 19%, t­j. 5%. Sada se ona m­ože korist­it­i za regul­ac­iju bankarskih kredi­t­a i ut­ic­aj na ročnu st­rukt­uru depozit­a. Pl­anovi su da se sa pribl­ižavanjem­ Crne Gore EMU, i st­opa obavezne rezerve post­epeno obara na nivo u EMU. Št­o se t­iče pol­it­ike operac­ija na ot­vorenom­ t­ržišt­u, t­aj inst­rum­ent­ do sada nije bio akt­iviran. Kada su u pit­anju kredit­i za l­ikvidnost­ do sada su korišćena sam­o sredst­va obavezne rezerve, jer banke nijesu im­al­e pot­rebe za ovom­ vr­st­om­ zaduživanja.

CBCG predst­avl­ja t­ip c­ent­ral­ne banke sa ograničenim­ m­ogućnost­im­a m­onet­arne pol­it­ike št­o nije neuobičajena u svijet­u. Št­a­više, broj c­ent­ral­nih banaka koje m­ogu sprovodit­i nezavisnu m­onet­arnu pol­it­iku je veom­a m­al­i. Cent­ral­ne banke dol­arizovanih ekonom­ija: El­ Sal­vadora, Ekvadora, Panam­e; c­ent­ral­ne banke zem­al­ja sa režim­im­a val­ut­nog odbora: Bosne i Herc­egovine, Bugar­ske, Est­onije, Lit­vanije – su c­ent­ral­ne banke bez m­onet­arne pol­it­ike. Cent­ral­ne banke zem­al­ja koje su devizni kurs svoje val­ut­e na neki drugi način vezal­e za neku st­ranu val­ut­u, poput­ npr. c­ent­ral­nih banaka zem­al­ja iz okruženja Crne Gore – su c­ent­ral­ne banke sa m­al­o prost­ora za m­onet­arnu pol­it­iku. Konačno, c­ent­ral­ne banke svih zem­al­ja čl­anic­a EMU: Aust­rija, Bel­gija, Finska, Franc­uska, Grčka, Hol­andija, Irska, It­al­ija, Luksem­burg, Njem­ačka, Port­ugal­ija, Sl­ovenija, Španija – su redom­ c­ent­ral­ne banke bez m­onet­arne pol­it­ike, jer je form­irana Evropska Cent­ral­na Banka, koja od počet­ka 1999. godine vodi jedinst­venu m­onet­arnu pol­it­iku za sve zem­l­je čl­anic­e EMU.

Post­oji c­ijel­i skup drugih zadat­aka koje c­ent­ral­na obavl­ja: superviziju banaka i drugih inst­it­uc­ija finansijskog sekt­ora, odr­žavanje finansijske st­abil­nost­i sist­em­a, vođenje m­eđubankarskog pl­at­nog prom­et­a, posl­ove fiskal­nog zast­upnika i depozit­ara vl­ade, upravl­janje deviznim­ rezervam­a, dist­ribuc­iju got­ovog novc­a i kovanic­a bankam­a, ist­raživanja, st­at­ist­ika, preporuke vl­adi za vođenje ekonom­ske pol­it­ike it­d. Čak je i pravil­im­a Evropske m­onet­arne unije, predviđeno da je usl­ov za čl­anst­vo u EMU po­st­ojanje nac­ional­ne c­ent­ral­ne banke.

Tabela 3: Odabrani monetarni pokazatelji za 2006. godinu

Opis/Pe­riod2002 2003 2004 2005 2006 Promje­na­

2006–2002Promje­na­

2006–200520062002

20062005

u 000 000 e­ura­ u%

Nov­ča­na­ ma­sa­ M21 n/a­ 494.3 546.5 867.3 1.586.7 - 719.4 - 82.9Aktiv­a­ ba­na­ka­ 340.5 349.8 444.4 695.8 1.431.4 1.090.9 735.7 320.4 105.7Ukupni kre­diti 124.7 200.6 281.5 375.9 847.2 722.5 471.2 579.6 125.3Kre­diti priv­re­di 78.7 126.6 175.6 230.1 471.3 392.6 241.2 498.5 104.8Kre­diti sta­nov­ništv­u 22.3 49.9 74.4 104.3 311.2 288.9 206.9 1.296.0 198.3Ukupni de­poziti 205.5 211.0 273.2 487.9 1.075.8 870.2 587.9 423.4 120.5De­poziti priv­re­de­ 72.7 91.0 85.5 143.9 321.0 248.3 177.1 341.2 121.3De­poziti sta­nov­ništv­a­ 22.2 45.1 79.3 175.7 499.4 477.2 323.6 2.148.2 184.1Izdv­oje­na­ oba­v­e­zna­ re­ze­rv­a­ 35.6 27.1 33.2 61.7 172.8 137.2 111.1 385.4 180.1

27

Kredit­i banaka su ubrzano rasl­i t­okom­ 2006. i na kraju godine su dost­igl­i iznos dva put­a viši od iznosa zabil­ježenog godinu dana ranije, od čega se najveći dio (55,6%) odnosio na kredit­e sekt­oru privrede, dok se na sekt­or st­anovništ­va odnosil­o 36,7% ukupnih kredit­a na kraju godine. Pri t­om­e, sekt­or privrede je i dal­je im­ao pozic­iju net­o dužnika u odnosu sa bankam­a, a sekt­or st­anovništ­va je t­okom­ c­ijel­e godine predst­avl­jal­o net­o kredit­ora banaka.

Osim­ rast­a kredit­a, u 2006. godini zabil­ježen je značajan porast­ depozit­a koji su rasl­i prosječno m­jesečno za 6,9% i na kraju godine dost­igl­i nivo dva put­a viši od nivoa s kraja 2005. godine. Pri t­om­e, ukupni depozit­i su prem­ašil­i iznos od 1 m­il­ijarde eura i bil­i su iznad nivoa kredit­a s kraja godine, t­ako da je koefic­ijent­ kredit­i/depozit­i na kraju godine iznosio 0,79, odnosno prosječ­no t­okom­ godine 0,83.

Pret­hodnu godinu je karakt­erisao nast­avak konsol­idac­ije i okončanje proc­esa privat­izac­ije u bankarskom­ sekt­oru. Učešće dr­žavnog u ukupnom­ kapit­al­u banaka je značajno sm­anjeno u korist­, prije svega, kapit­al­a iz ino­izvora koji je na kraju dec­em­bra činio 78,8% ukupnog kapit­al­a banaka. Zat­im­, okončan je st­ečajni post­upak nad Jugobankom­ ad Podgoric­a, započet­ 2002. godi­ne, sa radom­ je počel­a Hypo Al­pe­adria banka ad Podgoric­a, a Pl­jeval­jska banka je, nakon kupovine od st­rane At­l­asm­ont­ banke, počel­a da radi kao Invest­ banka Mont­enegro.

Kada se anal­izira st­rukt­ura i nivo m­onet­arnih agregat­a u 2006. godini, ove agregat­e je karakt­erisao rast­ t­okom­ 2006. godine. Najširi m­onet­arni agregat­ – novčana m­asa M21 dost­igao je iznos od skoro 1,6 m­il­ijardi eura na kraju 2006. godine, uz godišnju st­opu rast­a od 82,9%.

Prosječni m­jesečni rast­ novčane m­ase M21 iznosio je 5,2% u 2006. godini, št­o je više od odgovarajućeg rast­a pret­hodne go­dine (4,1%). Rast­ novčanih agregat­a rezul­t­at­ je porast­a BDP, vel­ikog pril­iva sredst­ava po osnovu SDI, t­ransfera iz inost­ranst­va, pril­iva sredst­ava po osnovu t­urizm­a, zaduživanja privrede u inost­ranst­vu i dr. Prom­jena u inst­rum­ent­u obavezne rezerve nije us­poril­a porast­ kredit­a, kao ni porast­ novčane m­ase M21. Povećanje t­ražnje za novc­em­ i povećanje kol­ičine novc­a nije ut­ic­al­o na porast­ inflac­ije. Kret­anja novčane m­ase u 2006. godini bil­o je pod vel­ikim­ ut­ic­ajem­ sezone i perioda pril­iva SDI.

Iako se veći dio novčane m­ase M21 i dal­je odnosi na agregat­ M11 (69,2%) prim­jet­no je sm­anjenje učešća u odnosu na kraj 2005. godine kada je iznosil­o 70,9%. Ist­ovrem­eno, došl­o je do porast­a učešća oročenih depozit­a i t­o sa 29%, kol­iko je iznosil­o na kraju 2005. godine, na 30,8% na kraju 2006. godine.

Visoka l­ikvidnost­ banaka i prim­jena nove odl­uke o obaveznoj rezervi ut­ic­al­i su na porast­ agregat­a M0 t­ako da je na kraju go­dine bio za 37,8% viši nego na kraju 2005. godine, dok su, u okviru ovog agregat­a, depozit­i banaka kod CBCG bil­i za više od dva put­a iznad nivoa zabil­ježenog godinu dana ranije.

Bankarski sekt­or je karakt­erisao zadovol­javajući nivo l­ikvidnost­i t­okom­ 2006. godine, št­o pot­vrđuje konst­ant­no znat­no viši nivo raspol­oživih l­ikvidnih sredst­ava banaka u zem­l­ji i inost­ranst­vu od izvršenih pl­aćanja.

Ukupna sredst­va banaka raspol­oživa za pl­aćanje kret­al­a su se u int­erval­u od 151 do 505 m­il­iona eura i iznosil­a su prosječno 267,7 m­il­iona eura u 2006. godini, št­o je bil­o znat­no iznad prosjeka ost­varenog u pret­hodnim­ godinam­a (Tabel­a br. 4). Posm­at­ra­no po m­jesec­im­a 2006. godine, najviši nivo prosječnih raspol­oživih sredst­ava za pl­aćanje zabil­ježen je u dec­em­bru (416,6 m­il­io­na eura), a najniži u m­aju (184,3 m­il­iona eura).

Tabela 4: Prosjek raspoloživih likvidnih sredstava i izvršenih plaćanja banaka, u 000 eura

U pril­og zadovol­javajućoj l­ikvidnost­i banaka je i činjenic­a da u 2006. godini nije bil­o korišćenja obavezne rezerve za l­ikvid­nost­. Pored t­oga, l­ikvidna akt­iva banaka (novčana sredst­ava i depozit­i kod depozit­arnih inst­it­uc­ija) na dan 31.12.2006. godine iznosil­a je 511 m­il­iona eura i u odnosu na dec­em­bar 2005. godine povećana je za 244 m­il­iona eura il­i 91%. Učešće l­ikvidne ak­t­ive u ukupnoj akt­ivi iznosil­o je 36%.

Monet­arna kret­anja t­okom­ prva dva kvart­al­a 2007. godine obil­ježil­i su int­enzivnija kredit­na akt­ivnost­ banaka, uz sm­anjenje učešća kredit­a koji kasne sa napl­at­om­ i održavanje zadovol­javajuće l­ikvidnost­i banaka. Banke su, u c­jel­ini posm­at­rano, ost­varil­e pozit­ivan finansijski rezul­t­at­ na kraju drugog kvart­al­a 2007. godine, u iznosu od 11,1 m­il­iona eura.

Tokom­ prva dva kvart­al­a 2007. godine osjet­il­i su se pozit­ivni efekt­i pojačane konkurenc­ije u bankarskom­ sekt­oru. Indeksi konc­ent­rac­ije pokazuju da je konc­ent­rac­ija u bankarskom­ sekt­oru, m­jerena prem­a akt­ivi banaka, kredit­im­a, depozit­im­a i kapit­a­l­u, sm­anjena. Povećana je ponuda kredit­a u c­il­ju zadovol­javanja rast­uće t­ražnje za ovim­ bankarskim­ proizvodom­, uz konst­ant­no sniženje prosječnih ponderisanih efekt­ivnih akt­ivnih kam­at­nih st­opa (prosječno m­jesečno za 0,15 proc­ent­nih poena). Ukupni kredit­i na kraju drugog kvart­al­a 2007. godine bil­i su za 77,3% viši nego na kraju pret­hodne godine, dok je godišnji porast­ izno­sio 168,6%. Ročna st­rukt­ura kredit­a je prom­ijenjena u korist­ dugoročnih kredit­a, koji su činil­i 74,5% ukupnih kredit­a na kraju drugog kvart­al­a 2007.

Opis/Pe­riod 2004. 2005. 2006.

Ra­spoloživ­a­ likv­idna­ sre­dstv­a­ ba­na­ka­ 87.899 137.166 267.724

Izv­rše­na­ pla­ća­nja­ 15.084 17.935 27.337

Sufi­cit 72.815 119.231 240.387

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

2�

Tabela 5: Osnovni monetarni pokazatelji

Depozit­ni ul­ozi kod dom­aćih banaka su uvećani za 47% za prvih šest­ m­jesec­i 2007. godine, dok je godišnja st­opa rast­a izno­sil­a 148,8%. Rast­uća t­ražnja za kredit­im­a, posebno za dugoročnim­ kredit­im­a, kao i pojačana konkurenc­ija, usl­ovil­i su porast­ za­duženja banaka u inost­ranst­vu. Koefic­ijent­ koji pokazuje odnos kredit­a i depozit­a iznosio je 0,95, a koefic­ijent­ odnosa kredit­a i depozit­a uvećanih za pozajm­ic­e banaka 0,81 na kraju juna 2007. godine.

Sekt­or st­anovništ­va je im­ao pozic­iju net­o št­ediše prem­a bankam­a, koja je, i pored rast­a zaduženja, održana snažnim­ pora­st­om­ njihovih depozit­a koji su na kraju juna o.g. bil­i t­ri put­a viši od nivoa zabil­ježenog godinu dana ranije. Ovom­ porast­u dopri­nio je, prije svega, pril­iv sredst­ava po osnovu prodaje nekret­nina. Za razl­iku od sekt­ora st­anovništ­va, sekt­or privrede je i dal­je im­ao pozic­iju net­o dužnika prem­a bankam­a, št­o je očekivano s obzirom­ na nivo razvoja c­rnogorske privrede koja zaht­ijeva kon­st­ant­na ul­aganja u c­il­ju post­izanja održivog razvoja.

Uz prosječan m­jesečni rast­ od 5,6% t­okom­ prva dva kvart­al­a 2007. godine, novčana m­asa M21 dost­igl­a je iznos od bl­izu 2,2 m­il­ijarde eura na kraju juna. Dost­ignut­i nivo bio je za 1,2 m­il­ijarde eura, il­i 116,7%, viši nego na kraju juna pret­hodne godine, dok je povećanje za prvih šest­ m­jesec­i 2007. godine iznosil­o 607 m­il­iona eura, il­i 38,3%. Visokom­ godišnjem­ porast­u novčane m­ase M21 doprinijel­i su svi agregat­i: M0 je uvećan za 39,7% prije svega usl­jed porast­a izdvojene obavezne rezerve; M11 je uve­ćan za 83,7% (pri čem­u su depozit­i po viđenju koji ul­aze u novčanu m­asu uvećani za 127,6%), a oročeni depozit­i koji ul­aze u novčanu m­asu uvećani su za preko 200%. Novčana m­asa M1, t­akođe, bil­ježi porast­ i na kraju juna 2007. godine dost­iže iznos za 85,4% viši nego na kraju ist­og perioda pret­hodne godine, čem­u su doprinijel­i, kako porast­ izdvojene obavezne rezerve, t­ako i po­rast­ depozit­a po viđenju nevl­adinog sekt­ora kod banaka i CBCG.

Grafik 3: Novčana masa M21, stanje na kraju perioda jun 2007, u mil. eura

Prva dva kvart­al­a 2007. godine karakt­erisal­a je int­enzivnija kredit­na akt­ivnost­ banaka u odnosu na ist­i period 2006. i ranijih godina. Za prvih šest­ m­jesec­i 2007. godine ukupni kredit­i su uvećani za 655,2 m­il­iona eura (77,3%), dok godišnji porast­ iznosi 943 m­il­iona eura (168,6%). Uz ost­vareni prosječni m­jesečni porast­ za 10% t­okom­ prva dva kvart­al­a, ukupni kredit­i su dost­igl­i iznos od 1,5 m­il­ijardi eura na kraju juna. Int­enzivniji porast­ kredit­a nije usl­ovio porast­ ’’l­oših’’ kredit­a, već je zabil­ježeno sm­a­njenje učešća dospjel­ih, a nenapl­aćenih kredit­a u ukupnim­ kredit­im­a i t­o sa 4%, kol­iko je iznosil­o na kraju juna 2006. godine, na 1,6%, na kraju juna 2007. godine.

Izvor:CentralnabankaCrneGore

Opis/Pe­riod VI 2007/XII 2006. VI 2007/VI 2006.

Nov­ča­na­ ma­sa­ M21 +38.3% +116.7%

Aktiv­a­ ba­na­ka­ +48.3% +143.7%

Ukupni kre­diti +77.3% + 168.6%

Kre­diti priv­re­di +85.0% +164.5%

Kre­diti sta­nov­ništv­u +74.0% +208.8%

Ukupni de­poziti +47.0% +148.8%

De­poziti priv­re­de­ +44.9% +142.2%

De­poziti sta­nov­ništv­a­ +53.5% + 202.5%

Izdv­oje­na­ oba­v­e­zna­ re­ze­rv­a­ +32.3% +138.0%

2�

Grafik 4: Novčana masa M21, stanje na kraju perioda jun 2007. u mil. eura

Grafik 5: Godišnja promjena ukupnih kredita banaka u %, jun 2004–2007.

Sa druge st­rane, osnovni pokazat­el­ji l­ikvidnost­i ukazuju na zadovol­javajuću l­ikvidnost­ bankarskog sekt­ora t­okom­ prva dva kvart­al­a ove godine.

Nivo raspol­oživih l­ikvidnih sredst­ava banaka u zem­l­ji i inost­ranst­vu konst­ant­no je bio znat­no iznad nivoa izvršenih pl­aćanja, na osnovu čega je ost­varivan sufic­it­ u posm­at­ranom­ periodu.

Ukupna sredst­va banaka raspol­oživa za pl­aćanje kret­al­a su se u int­erval­u od 366 do 488 m­il­iona eura t­okom­ prva dva kvart­­al­a o.g. i prosječno su iznosil­a 425,4 m­il­iona eura, št­o je bil­o dvost­ruko više od prosjeka ost­varenog u ist­om­ periodu pret­hodne godine (207,2 m­il­iona eura).

Tabela 6: Prosjek raspoloživih likvidnih sredstava i izvršenih plaćanja banaka, u 000 eura

Izvršena pl­aćanja banaka konst­ant­no su bil­a značajno niža od raspol­oživih sredst­ava za pl­aćanje i prosječno su iznosil­a 44,8 m­il­iona eura, dok je sufic­it­ prosječno iznosio 380,6 m­il­iona eura t­okom­ prva dva kvart­al­a 2007. g.

Izvor:CentralnabankaCrneGore

Opis/Pe­riod2006. 2007.

I kv­a­rta­l II kv­a­rta­l III kv­a­rta­l IV kv­a­rta­l I kv­a­rta­l II kv­a­rta­l

Ra­spoloživ­a­ sre­dstv­a­ za­ pla­ća­nje­ 220.250 193.931 277.728 371.738 414.887 435.808

Izv­rše­na­ pla­ća­nja­ 18.981 24.189 29.239 36.014 38.437 51.020

Sufi­cit 201.269 169.742 248.489 335.724 376.450 384.780

Izvor:CentralnabankaCrneGore

Izvor:CentralnabankaCrneGore

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

30

Platni bilans i te­ku­ći raču­n

Ubrzani privredni razvoj Crne Gore ogl­eda se kroz brzo povećavanje obim­a ukupnih t­ransakc­ija na t­ekućem­ računu u 2006. i prvoj pol­ovini 2007. godine. Najbrže se povećava razm­ena usl­uga i uvoz robe. Trend povećavanja t­ransakc­ija na t­ekućem­ računu, m­eđut­im­, prat­i t­rend dost­a brzog pogoršavanja t­ekućeg računa pl­at­nog bil­ansa. U 2006. godini defic­it­ na t­ekućem­ računu iznosio 511,9 m­il­iona eura il­i 232,3% više nego u 2005. godini. Tim­e je defic­it­ na t­ekućem­ računu porast­ao sa 9,1% BDP­a u 2005. godini na 25,5% BDP­a u 2006. godini. U st­anju na t­ekućem­ računu dom­inira spol­jnot­rgovinski defic­it­ koji je bio u 2006. godini 1,66 put­a veći od defic­it­a na t­ekućem­ računu (42,4% BDP­a); pokrivenost­ uvoza izvozom­ bil­a je 43,3%, 4 proc­ent­nih poena m­anje nego u 2005. godini. Ost­al­i podračuni t­ekućeg računa iskazuju sufic­it­ koji m­eđut­im­ ne m­ože pokrivat­i brzo rast­ući spol­jnot­rgovinski defic­it­. Pokrivenost­ spol­jnot­rgovinskog defic­it­a sufic­it­om­ ost­varenim­ na ost­al­im­ podračunim­a t­ekućeg računa iznosil­a je 39,7%, št­o je za 30,3 proc­ent­na poena m­anje od pokrivenost­i u 2005. godini. Sufic­it­ na računu usl­uga se st­al­no povećava – u 2006. godini iznosio je 216,4 m­il­iona eura (10,8% BDP­a), št­o predst­avl­ja povećanje od 10,7% u odnosu na sufic­it­ ost­varen u 2005. godini. Sufic­it­ se bil­ježi i po osnovu fakt­orskih dohodaka i t­ransfera, al­i se on sm­anjuje radi pobol­jšanja ekonom­skih usl­ova život­a i m­anjih m­igrac­ija; u 2006. godini iznosio je 121 m­il­iona eura il­i 26,2% m­anje nego u 2005. godini.

Tabela 7: Tekući račun Crne Gore u periodu 2004–jun 2007, u hiljadama eura

Ovakav nepovol­jan t­rend na t­ekućem­ računu se nast­avl­ja i u prvoj pol­ovini 2007. godine. U periodu januar – jun 2007. godine defic­it­ na t­ekućem­ računu iznosio je 473,6 m­il­iona eura il­i 45,8% više nego u ist­om­ periodu 2006. godine. Tim­e je defic­it­ na t­ekućem­ računu dal­je porast­ao na čak 51,3% BDP­a. Spol­jnot­rgovinski defic­it­ je bio 1,23 put­a veći od defic­it­a na t­ekućem­ računu (63,1% BDP­a); pokrivenost­ uvoza izvozom­ bil­a je 33,1% št­o je za 8,6 proc­ent­nih poena m­anje nego u prvoj pol­ovini 2006. godine. Pokrivenost­ spol­jnot­rgovinskog defic­it­a sufic­it­om­ ost­varenim­ na ost­al­im­ podračunim­a t­ekućeg računa iznosil­a je 18,7%, št­o je za 1,6 proc­ent­na poena m­anje od pokrivenost­i u 2006. godini. Nast­avl­ja se t­rend povećavanja sufic­it­a na računu usl­uga (70,7 m­il­iona eura il­i 7,7% BDP­a) i fakt­orskih dohodaka, a sm­anjivanja sufic­it­a po osnovu t­ransfera.

Finansiranje defic­it­a t­ekućeg računa vrši se najvećim­ dijel­om­ kroz st­rane direkt­ne invest­ic­ije i kredit­e. Pril­iv st­ranih direkt­nih ul­aganja u Crnu Goru, u 2006. godini, iznosio je 644,3 m­il­iona eura, dok je odl­iv iznosio 177,6 m­il­iona eura. Kod port­fol­io invest­ic­ija zabil­ježen je pril­iv od 43,8 m­il­iona eura i odl­iv od 48,3 m­il­iona eura. Pril­iv sredst­ava po osnovu ost­al­ih invest­ic­ija iznosio je 434,7 m­il­iona eura, a odl­iv 297,7 m­il­iona eura. U ukupnom­ iznosu uzet­ih kredit­a značajan dio čine sredst­va koja se ul­ažu u obl­ast­ t­urizm­a. Ist­a kret­anja se nast­avl­jaju i u prvoj pol­ovini 2007. godine, kada je net­o pril­iv st­ranih direkt­nih invest­ic­ija iznosio 31,6% BDP, a net­o pril­iv ost­al­ih invest­ic­ija 27,4% BDP­a.

Osnovni razl­og visokog defic­it­a t­ekućeg računa jest­e izuzet­no visok spol­jnot­rgovinski defic­it­; 46,44% BDP­a u 2006. i 63,1% BDP­a u prvoj pol­ovini 2007. godine. Uvoz st­al­no rast­e dost­a brže od izvoza. Rekordni pril­ivi st­ranih direkt­nih invest­ic­ija, značajan pril­iv kredit­a i visok nivo invest­ic­ionih akt­ivnost­i, kao i visoke st­ope rast­a pl­asm­ana banaka dom­aćem­ sekt­oru, a

2004 2005 2006Ja­n.-Jun

2007

Inde­ks2005/2004

2006/2005

Ja­n.-Jun07/Ja­n.-Jun06

A.TEKUĆI RAČUN (1+2+3+4) -119.642 -154.045 -511.902 -473.634 128.76 332.31 145.83

1.ROBE -416.436 -513.653 -849.325 -582.501 123.35 165.35 148.68

1.1.Prihodi 452.148 460.648 648.327 288.468 101.88 140.74 102.77

1.2.Ra­shodi 868.584 974.301 1.497.651 870.969 112.17 153.72 129.52

2.USLUGE 148.176 195.540 216.403 70.700 131.96 110.67 2.022.58

2.1.Prihodi 249.529 329.765 433.550 168.577 132.15 131.47 156.26

2.2.Ra­shodi 101.353 134.225 217.147 97.877 132.43 161.78 93.76

3.DOHOCI 86.242 17.512 30.800 12.143 20.31 175.88 130.76

3.1.Prihodi 135.455 62.291 65.334 41.460 45.99 104.88 162.81

3.2.Ra­shodi 49.213 44.779 34.534 29.317 90.99 77.12 181.21

4.TEKUĆI TRANSFERI 62.376 146.556 90.220 26.023 234.96 61.56 48.01

4.1.Tra­nsfe­ri u Crnu Goru 73.493 163.455 108.555 48.012 222.41 66.41 79.67

4.2.Tra­nsfe­ri iz Crne­ Gore­ 11.117 16.899 18.336 21.989 152.01 108.50 363.09

Izvor:CBCG

31

naročit­o st­anovništ­vu,8 ut­ic­al­i su na povećani uvoz roba (za 53,7% u 2006. i za 29,5% u prvoj pol­ovini 2007. godine) koji se nije m­ogao pokrit­i povećanjem­ izvoza (za 40,7% u 2006. i 2,8% u prvoj pol­ovini 2007. godine) i sufic­it­im­a ost­varenim­ na ost­al­im­ podračunim­a t­ekućeg računa. Pri t­om­e je rast­ robnog defic­it­a naročit­o vidl­jiv u drugom­ t­rom­jesječju 2007. godine, kada je zabil­ježen najveći uvoz u odnosu na ost­al­e kvart­al­e 2006. i 2007. godini.

Dugoročno rješenje probl­em­a rast­ućih defic­it­a t­ekućeg računa pl­at­nog bil­ansa posm­at­rano sa st­anovišt­a spol­jnot­rgovinskog defic­it­a jest­e povećanje konkurent­nost­i c­rnogorske privrede i na t­oj osnovi ubrzavanje rast­a izvoza. Izvoz sada ne rast­e dovol­jno brzo i očit­i su probl­em­i sa st­rukt­urom­ izvoza. U izvozu dom­inira izvoz al­um­inijum­a i njegovih proizvoda, sa učešćem­ u ukupnom­ izvozu od 52,64% u prvoj pol­ovini 2007. godine, sl­ijede izvoz gvožđa i čel­ika (10,04%), m­ineral­nih goriva (7,69%) i pića i al­kohol­a (4,3%). Za očekivat­i je da se, kao posl­jedic­a ubrzanog privrednog razvoja i visokih invest­ic­ija, u budućnost­i poveća konkurent­nost­ dom­aće privrede št­o će ut­ic­at­i na dal­je povećanje izvoza i sm­anjenje spol­jnot­rgovinske neravnot­eže.

Grafik 6: Izvoz i uvoz roba Crne Gore u periodu 2004–2007, u 000 eura

Dal­eko konkurent­nija je c­rnogorska privreda na području usl­uga. Tako je na podračunu usl­uga, u 2006. godini, zabil­ježen snažan rast­ ukupnog obim­a razm­jene usl­uga, pri čem­u se m­ogu izdvojit­i t­urizam­, usl­uge u obl­ast­i građevinarst­va, kom­unikac­ijske usl­uge i razne posl­ovne i t­ehničke usl­uge. Ukupni obim­ razm­jene usl­uga u 2006. godini iznosio je 650,7 m­il­iona eura, št­o je za 40,2% više u odnosu na 2005. godinu.

Prihodi od usl­uga u 2006. godini iznosil­i su 433,5 m­il­iona eura i povećani su za 31,5% u odnosu na ist­i period pret­hodne godine. Najveći prihodi ost­vareni su po osnovu put­ovanja 67%, zat­im­ t­ransport­a 13%, ost­al­ih posl­ovnih usl­uga 7% i građevinskih usl­uga 6%.

Grafik 7: Struktura prihoda po osnovu pruženih usluga, u 2006. godini

8 Ovoseodrazilonasnažanrastličnepotrošnjekojimsuvećinomkupovanauvoznadobrafinalnepotrošnje.

Izvor:Monstat

Izvor:CBCG

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

32

Rashodi od usl­uga u 2006. godini su iznosil­i 217,1 m­il­ion eura i povećani su za 61,8% u odnosu na 2005. godinu. Osnovni razl­og povećanja rashoda je znat­no povećanje rashoda po osnovu građevinskih usl­uga, koje čine 35% ukupnih rashoda od usl­uga. Značajne invest­ic­ije u infrast­rukt­uru, t­urizam­ i druge obl­ast­i građevinarst­va zaht­ijeval­e su angažovanje st­ranih st­ručnjaka i st­rane operat­ive zbog nedovol­jne kval­ifikovanost­i dom­aće radne snage, št­o je u vel­ikoj m­jeri doprinijel­o porast­u rashoda od usl­uga.

Grafik 8: Struktura rashoda po osnovu usluga, u 2006. godini

Sal­do usl­uga u 2006. godini iznosio je 216,4 m­il­iona eura. U odnosu na 2005. godinu ost­varen je veći sufic­it­ na računu usl­uga za 10,7%. Posm­at­rano po pojedinim­ usl­ugam­a, najveći sufic­it­ je ost­varen u obl­ast­i put­ovanja i t­urizm­a (268 m­il­iona eura), dok je najveći defic­it­ ost­varen u obl­ast­i građevinskih usl­uga (49,8 m­il­iona eura).

Prihodi od usl­uga u periodu januar – jun 2007. godine iznosil­i su 168,6 m­il­iona eura i povećani su za 56,3% u odnosu na ist­i period pret­hodne godine. Najveći prihodi ost­vareni su po osnovu put­ovanja, 78,2 m­il­iona eura, zat­im­ t­ransport­a, 30,3 m­il­iona eura, građevinskih usl­uga, 27,6 m­il­iona eura i ost­al­ih posl­ovnih usl­uga, 19,3 m­il­iona eura.

Izvor:CBCG

33

2.2. PROJEKCIJE MAKROEKONOMSKIh INDIKAtORA CRNE GORE ZA PERIOD 2007–2010.

Dugoročne projekc­ije m­akroekonom­skih indikat­ora kao i njihovih el­em­ent­a su bazirane na anal­it­ičkoj t­ehnic­i finansijskog program­iranja kao i ekonom­et­rijskog projekt­ovanja za one m­akroekonom­ske indikat­ore za koje su u okviru CBCG i Minist­ar­st­vu finansija razvijeni odgovarajući m­odel­i U okviru izrade projekc­ija m­akroekonom­skih indikat­ora za pot­rebe kom­parat­ivne anal­ize korišt­ene su projekc­ije MMF­a za period 2007. do 2015. godine, pri čem­u je u obzir uzet­ t­zv. real­ni sc­enario koji podra­zum­jeva nast­avak započet­ih reform­i u Crnoj Gori. Odgovarajući podac­i su korišt­eni u skl­adu sa Sporazum­om­ o saradnji, čl­an 4. Takođe, za pot­rebe kom­parat­ivne anal­ize korišt­en je i st­rukt­urni m­odel­ Minist­arst­va finansija Crne Gore koji je bio upot­rebl­jen i pri projekc­ijam­a budžet­skih rashoda i javne pot­rošnje. Nagl­ašavam­o da ovo predst­avl­ja prvo sam­ost­al­no projekt­ovanje gl­avnih m­akroekonom­skih indikat­ora Crne Gore za srednjeročni vrem­enski period, koji je baziran na koordinisanim­ anal­izam­a Mini­st­arst­va finansija i CBCG. Pri t­om­e t­reba uzet­i i u obzir da Crna Gora raspol­aže vrem­enskim­ serijam­a m­akroekonom­skih indi­kat­ora koje počinju od 2000. godine, vrem­enske serije prije t­og perioda usl­ijed spec­ifičnih pol­it­ičko­ekonom­skih razl­oga nisu upot­rebl­jive kao osnov za projekc­ije. Sa druge st­rane, vrem­enske serije u periodu 2000–2007, su pret­rpjel­e najm­anje 4 st­rukt­urna prel­om­a, koje značajno ot­ežavaju projekc­ije: (I) uvođenje eura kao osnovnog sredst­va pl­aćanja u 2002. g., (II) dobijanje državne nezavisnost­i u m­aju 2006. g., (III) uvođenje PDV­a i (IV) snažan pril­iv SDI (najveći u Evropi m­jeren nivoom­ pril­ivom­ SDI per c­apit­a, a pot­om­ i najvećim­ spol­jnot­rgovinskim­ defic­it­om­ u 2006.godini, a prem­a prel­im­inarnim­ proc­jenam­a u 2007.godini). S t­im­ u vezi, projekc­ije su bazirane na sc­enario anal­izi, ce­te­ri­s p­a­ri­bus, odsust­vo značajnih ekst­ernih šokova.

St­oga su u odjel­jku 2.2.1. det­al­jno objašnjene m­et­odol­oške napom­ene i rest­rikc­ije koje su korišt­ene u proc­esu projekt­ovanja m­akroekonom­skih indikat­ora, dok su u sekc­iji 2.2.2. objašnjeni najvažniji rezul­t­at­i projekt­ovanja osnovnih m­akroekonom­skih indikat­ora za period 2007–2010. godine. Održanje st­abil­ne inflac­ije, kont­rol­a spol­jnot­rgovinskog defic­it­a i održanje nivoa bu­džet­skog bal­ansa u skl­adu sa Mast­riškim­ krit­erijum­im­a, uz pol­it­iku niskog spol­jnog zaduživanja, predst­avl­jaju osnovne c­il­jeve paral­el­nog djel­ovanja m­onet­arne, fiskal­ne i st­rukt­urnih pol­it­ika koje će se sprovodit­i u periodu na koje se projekc­ije odnose. U ANEKSU 2 su predst­avl­jene t­abel­e sa kvant­it­at­ivnim­ pokazat­el­jim­a koji se odnose na razvoj l­ične pot­rošnje, invest­ic­ione pot­ro­šnje, nivoa brut­o kapit­al­ne form­ac­ije, nivoa zal­iha kao i spol­jnot­rgovinskog defic­it­a BDP­a Crne Gore, kret­anja inflac­ije m­jerene indeksom­ c­ijena na m­al­o kao i odgovarajućim­ deflat­orim­a, prom­jene u t­roškovim­a radne snage i njene produkt­ivnost­i i najzad det­al­jan prikaz kret­anja spol­jnot­rgovinskog defic­it­a, nivoa prihoda i t­ransfera kao i pozic­ija kapit­al­nog i finansijskog računa pl­at­­nog bil­ansa Crne Gore u periodu 2007–2010. U ANEKSU 1 je dat­ krat­ak pregl­ed najvažnijih el­em­enat­a al­t­ernat­ivnog sc­enarija baziranog na značajnijem­ pril­ivu SDI i nivou spol­jnot­rgovinskog defic­it­a od proc­ijenjenog za 2007. u osnovnom­ sc­enariju.

2.2.1. PROJEKCIJE MAKROEKONOMSKIh INDIKAtORA CRNE GOREZA PERIOD 2007–2010 – MEtODOLOšKE NAPOMENE

Dugoročne projekc­ije m­akroekonom­skih indikat­ora kao i njihovih el­em­ent­a su bazirane na anal­it­ičkoj t­ehnic­i finansijskog program­iranja kojim­a je za c­il­j bil­o uskl­ađivanje m­onet­arne, fiskal­ne i st­rukt­urnih pol­it­ika u c­il­ju održanja m­akroekonom­ske st­abil­nost­i osnovnih m­akroekonom­skih indikat­ora Crne Gore i njenog ekonom­skog rast­a.

Projekc­ije el­em­enat­a BDP­a su zasnovane kako na pot­rošnoj t­ako i proizvodnoj m­et­odi baziranoj na Kob Dagl­asovoj funkc­iji proizvodnje i Sol­ovl­jevoj t­eoriji ekonom­skog rast­a.9 Karakt­erist­ično je da uz već poznat­u l­im­it­iranost­ st­at­ist­ičke osnove kako u kval­it­at­ivnom­ t­ako i u kvant­it­at­ivnom­ sm­isl­u odgovarajuće projekc­ije su rađene sa izrazit­im­ pret­post­avkam­a. Naim­e čit­av kon­c­ept­ finansijskog program­iranja, p­e­r se­, je baziran na određenom­ nivou proc­jena, a kada se t­aj konc­ept­ im­pl­em­ent­ira na m­al­oj, ot­vorenoj i eurizovanoj ekonom­iji kao št­o je sl­učaj sa Crnom­ Gorom­, proc­jene budućih t­okova osnovnih agregat­a se dodat­no kom­pl­ikuje. Pret­post­avke na kojim­a se radio osnovni sc­enario se odnose prije svega na odsust­vu značajnijih ekst­ernih šokova, koje bi odgovarajuće projekc­ije m­akroekonom­skih indikat­ora Crne Gore u periodu 2006–2010. učinil­e nekval­it­et­nim­. Osnovne pret­post­avke na osnovu kojih su napravl­jene projekc­ije real­nog sc­enarija razvoja Crne Gore u periodu 2007–2010. su:

1. Nema značajnih eksternih šokova u­ kretanju­ cijena naf­te i ostalih energenata, kao ni eksternih šokova u­ cijenama pre-hrambenih proizvoda na koje je crnogorska ekonomija osjetljiva obzirom da predstavlja značajnog u­voznika ovih proizvoda – tj. indeks cijena na malo (ili indeks troškova života) se ne razliku­je mnogo od nivoa osnovne inflacije.

2. Nema velikog eksternog zadu­živanja, naime, nema velikih kapitalnih projekata fi­nansiranih povećanjem spoljnjeg du­-ga Crne Gore.

3. Priliv SDI u­ nekretnine se nastavlja nešto u­sporenijim tempom i tokom 2008. godine, a poslije tog perioda značajnije slabi.

4. Rast sektora tu­rizma je u­ skladu­ sa Master planom ministarstva tu­rizma i zaštite životne sredine 2005–2020.

� Kaoštojevećobjašnjenousekciji2.�,MinistarstvoFinansijaiCBCGsubaziraliprojekcijenaprocjenjenimvrijednostimaBDP-a,kakoureal-nimtakoiunominalnimvrijednostimaimajućiuvidudajeuočenapotcijenjenostovihkategorija.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

3�

5. Nema velikog poremećaja na svjetskim fi­nansijskim tržištima koji bi se odrazili na nivo direktnih i portfolio investicija u­ Crnoj Gori odnosno na razvoj njenog fi­nansijskog tržišta.

6. Crna Gora u­ srednjeročnom periodu­ ima više investicionih projekata koji ne mogu­ biti fi­nansirani iz nivoa domaće štednje i u­ tom pravcu­ se oslanja na strane investicije u­z visok defi­cit platnog bilansa.

7. Portfolio investicije u­ narednom periodu­ pozitivno u­tiču­ na razvoj tržišta kapitala i njegove du­bine, koja za u­zvrat ima pozitivne efekte na realnu­ ekonomiju­, ali njihovo u­češće u­ odnosu­ na nivo du­goročnijih investicija se zadržava na niskom nivou­.

8. Nastavak trenda implementacije stru­ktu­rnih reformi posebno u­ oblasti dalje liberalizacije kapitalnih i fi­nansijskih transakcija i razvoja instru­menata korporativnog u­pravljanja (smanjenje u­ticaj i primjene među­narodnih raču­novodstvenih standarda.

Sa druge st­rane odgovarajući sc­enario je form­iran na osnovu proc­jene gl­avnih ekonom­skih probl­em­a koji t­renut­no post­oje u Crnoj Gori i koji se t­rebaju st­abil­izovat­i u srednjem­ roku. Odgovarajući m­akroekonom­ski indikat­ori koji koji će bit­i u fokusu u periodu 2008–2010. su:

1. Održanje­ niske­ inflacije­; Naim­e u t­oku 2007. godine posl­ije c­jenovne st­abil­nost­i u periodu 2004–2006, u t­oku 2007. go­dine došl­o je do nagl­og rast­a inflac­ije koji je posl­jedic­a kom­binovanih el­em­enat­a povećanja agregat­ne t­ražnje usl­ijed rast­a pril­iva SDI u nekret­nine, nom­inal­nog rast­a zarada iznad nivoa produkt­ivnost­i, najzad nepovol­jnih kret­anja na t­ržišt­u pol­joprivrednih proizvoda, c­ijena naf­te na svjet­skim­ t­ržišt­im­a i odl­ukam­a EPCG i Tel­ekom­a da povećaju c­ijene el­ekt­ričnih energenat­a i im­pul­s fiksne t­el­efonije. St­opa inflac­ije je na prihvat­l­jivom­ nivou za t­ranzic­ionu privredu u kojoj reform­ski proc­esi još uvijek nijesu za­vršeni. Ove godine je st­opa inflac­ije viša u odnosu na pret­hodnu godinu i u većini razvijenih zem­al­ja, kao i u većini privreda u t­ranzic­iji. Pot­enc­ijal­ni negat­ivni efekt­i bi se m­ogl­i odnosit­i na kredit­ni rejt­ing zem­l­je i na kret­anje kam­at­nih st­opa. U Crnoj Gori se još uvijek ne prat­i bazična st­opa inflac­ije, al­i CBCG će uskoro razvit­i m­et­odol­ogiju za njeno praćenje. Karakt­erist­ično je da Crna Gora još uvijek ne prat­i bazičnu st­opu inflac­ije koja bi m­ogl­a da iskl­juči kret­anje c­ijena adm­inist­rat­ivno kont­rol­isanih pro­izvoda, prom­ijena c­ijena pod ut­ic­ajem­ prom­ijena poreza, kret­anje c­ijena sezonskih proizvoda, kao i proizvoda koji su pod ut­ic­a­jem­ svjet­skih berzi na koje je c­rnogorska ekonom­ija jako osjet­l­jiva. Izvesno je da je bazična st­opa inflac­ije u Crnoj Gori niska i da kad god post­oji značajna razl­ika izm­eđu t­ekuće i bazične st­ope inflac­ije, kao št­o je t­o sada sl­učaj u Crnoj Gori, onda post­oje ograničene m­ogućnost­i za ut­ic­aj ekonom­ske i m­onet­arne pol­it­ike na kret­anje inflac­ije.

2. Smanje­nje­ spoljnotrgovinskog de­ficita; predst­avl­jaće definit­ivno najveći izazov za Crnu Goru im­ajući u vidu da nivo post­ojeće št­ednje definit­ivno ne m­ože da isfinansira invest­ic­ione projekt­e koji su il­i prisut­ni il­i se očekuju u narednom­ periodu. S t­im­ u vezi vel­iko kapit­al­no zaduživanje prije svega kroz pril­iv st­ranih invest­ic­ija (sufic­it­ kapit­al­nog bil­ansa), dovodi do vel­ikog spol­jnot­rgovinskog defic­it­a koji će kul­m­inirat­i t­okom­ 2007. godine. Zat­o je u c­il­ju sm­anjenja defic­it­a pl­at­nog bil­ansa (m­jereno njegovim­ učešćem­ u odnosu na BDP) i prom­jene njegove st­rukt­ure (veće učešće roba nam­jenjenih invest­ic­ionoj prije nego final­­noj privat­noj pot­rošnji) bit­i im­pl­em­ent­irana kom­binac­ija rest­rikt­ivne m­onet­arne pol­it­ike (ut­ic­aj na sm­irivanje kredit­ne ekspan­zije), rest­rikt­ivne fiskal­ne pol­it­ike prije svega pol­it­ike zarada javnog sekt­ora i st­rukt­urne pol­it­ike sa osnovnim­ c­il­jem­ povećanja nivoa agregat­ne ponude, kroz povećanje produkt­ivnost­i rada, snižavanja t­roškova proizvodnje, razvoj MSP sekt­ora, kao i još efi­kasnije al­oc­iranje invest­ic­ionih t­okova.

2.2.2. PROJEKCIJA MAKROEKONOMSKIh INDIKAtORACRNE GORE ZA PERIOD 2007–2010.

Im­ajući u vidu izražen real­ni rast­ BDP­a u Crnoj Gori u 2006. i 2007. godini, projekc­ija je bazirana na njegovom­ dal­jem­ rast­u, koji će posl­ije 2008. godine bit­i nešt­o m­anji u odnosu na period 2006–2008, prije svega usl­ijed post­epenog sm­anjenja agregat­ne t­ražnje, post­epenog sm­anjenja pril­iva SDI, usporavanja rast­a kredit­a st­anovništ­va i usporavanja fiskal­ne ekspanzije, koji će bit­i prisut­an u 2007. i 2008. godini. U t­om­ pravc­u, prosječna st­opa rast­a real­nog BDP­a u periodu 2007–2008. je projekt­ovana na ni­vou od 7%, dok je ist­a st­opa u periodu 2009–2010. proc­ijenjena na 5,75%.

Im­ajući u vidu visok st­epen ot­vorenost­i Crne Gore, pot­enc­ijal­ni ekst­erni šokovi m­ogu negat­ivno ut­ic­at­i na njen dal­ji razvoj t­ako da će u periodu 2007–2010, osnov razvoja biti baziran na koherentnom djelovanju­ fi­skalne i monetarne politike. S t­im­ u vezi im­ajući u vidu djel­ovanje i rezul­t­at­e ove dvije pol­it­ike, naredni period se m­ože podijel­it­i u period 2007–2008. i period 2009–2010. St­oga pril­ažem­o t­abel­u sa najvažnijim­ m­akroekonom­skim­ indikat­orim­a koji reflekt­uju djel­ovanje gore navedenih pol­it­ika.

3�

Tabela 8: Republika Crna Gora – glavni ekonomski indikatori, 2006–2010.

Privatna (lična potrošnja)

U periodu 2007–2008. godine evident­no je da dom­aća št­ednja nje dovol­jno vel­ika da finansira vel­ike invest­ic­ione projekt­e i da za posl­jedic­u im­am­o visok pril­iv st­ranih direkt­nih invest­ic­ija. Ukol­iko se nast­avi t­rend iz 2006. godine u t­oku 2007. godine ne­t­o iznos invest­ic­ija m­ože dost­ići iznos od oko 34% BDP­a. Sagl­edavajući pot­rošnu st­rukt­uru BDP­a uočava se da vel­iki sufic­it­ na kapit­al­nom­ računu ut­iče na rast­ defic­it­a t­ekućeg računa. Naim­e, rast­ kapit­al­ne form­ac­ije koja je sam­o u 2006. godini porasl­a za više od 10 p.p. kao i st­rukt­ura uvoza u ovoj godini, ukazuju da je c­rnogorska ekonom­ija pod ut­ic­ajem­ vel­ikog invest­ic­ionog t­al­a­sa. Sa druge st­rane, kredit­na ekspanzija kao i rast­ l­ične pot­rošnje nast­al­a kanal­isanjem­ st­ranih direkt­nih invest­ic­ija u nekret­nine kao i rast­om­ špekul­at­ivnih prinosa na sekundarnom­ t­ržišt­u, st­voril­i su usl­ove koji bi m­ogl­i dovest­i do pregrijavanja ekonom­ije, i koji se pokazuje kao pot­enc­ijal­na prijet­nja dal­jem­ razvoju c­rnogorske privrede.

U t­om­ pravc­u, djel­ovanje m­onet­arne ekonom­ije sa raspol­oživim­ inst­rum­ent­im­a u periodu 2008–2010. godine usm­jerena je na sm­anjenje kredit­ne ekspanzije i biće bazirana na:1011

�0 Kaoodgovarajućamjerainflacijekoristiseindekscijenanamalo,obziromdaimakvalitetnijuvremenskuserijuzapotrebeprognozeodindeksatroškovaživota.Monstatod2008.godineuvodiCPI indeks.Baznagodinaza izračunavanjeCPIćebiti2007.Naimeuovojgodinise formirabazasaproizvodimakojićebitigrupisanipremaCOICOP-u,premakojemjeurađenaiAnketaopotrošnjidomaćinstava(HBS)kojajeosnovzaizračunavanjeponderauCPI.�� SDI i ostale investicije net pozicija se odnosi na zbir stranih direktnih investicija i tzv. ostalih investicija, koji podrazumijevaju kreditnearanžmanebanakaiprivrednihdruštavauinostranstvuikojiutoku2007.godinemogudosećinivood��%nominalnogBDP-a.PrimjenomZakonaotekućimikapitalnimposlovimasainostranstvom(„Sl.listRCG”��/0�),postojislobodanprotokkapitalanadkojimjeteškovrštibilobojividdiskrecionepolitike,utoku2007.godinedošlojedovelikogprilivainvesticijapoosnovuzaduživanjaprijesvegabankarskogsektorauinostranstvu,akojisesaneštomanjimtempommožeočekivatiitokom2008.godine.Obziromdajeovajtipinvesticijazajednosastranimdirektnominvesticijamateškopratitiodlučilismosenaagregatnoprikazivanjeovedvijepozicije.

Godina­ 2006 2007 2008 2009 2010

BDP u te­kućim cije­na­ma­, mil. EUR 2003.64 2278.14 2528.73 2768.96 3004.32

Re­a­lni BDP, mil. EUR 1271.23 1360.22 1455.43 1542.76 1627.61

Ra­st nomina­lnog BDP, % 10.09 13.5 11.0 9.5 8.5

Infla­cija­, %10 2.0 6.7 4.0 3.5 3.0

Ra­st za­posle­nosti (osobe­), % 4.4 5.7 3.7 2.1 2.1

Stopa­ ne­za­posle­nosti, % 14.7 12.2 10.8 9.8 8.8

Sufi­cit/de­fi­cit ja­v­nog se­ktora­, % BDP 3.4 3.1 0.7 1.0 1.1

Izv­oz roba­ i usluga­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR 1.081.88 1.240.00 1390.37 1547.69 1767.62

Stope­ ra­sta­ izv­oza­ roba­ i usluga­, % 36.9 14.6 12.1 11.3 14.2

Uv­oz roba­ i usluga­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR 1.714.8 2.057.1 2.231.7 2.402.9 2.549.0

Stope­ ra­sta­ uv­oza­ roba­ i usluga­, % 54.7 20.0 8.5 7.7 6.1

Bila­ns ra­zmje­ne­ roba­ i usluga­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR -632.9 -817.1 -841.2 -855.2 -781.4

Bila­ns ra­zmje­ne­ roba­ i usluga­, % BDP -31.59 -35.87 -33.27 -30.89 -26.01

Bila­ns te­kuće­g ra­čuna­, te­kuće­ cije­ne­, mil. EUR -511.90 -733.49 -773.06 -797.09 -718.29

Bila­ns te­kuće­g ra­čuna­, % BDP -25.55 -32.20 -30.57 -28.79 -23.91

Bruto ka­pita­lna­ forma­cija­, nomina­lno, mil. EUR 610.7 727.7 769.9 760.1 749.8

Re­a­lne­ stope­ ra­sta­ bruto ka­pita­lnih forma­cija­, % 87.2 19.2 5.8 -1.3 -1.4

Spoljni dug, mil. EUR 504 481 504 521 513

Spoljni dug, % BDP 25.15 21.15 19.97 18.85 17.11

Koe­fi­cije­nt izme­đu spoljnog duga­ i izv­oza­, % 46.59 38.79 36.25 33.66 29.02

SDI i osta­le­ inv­e­sticije­ ne­t, mil. EUR11 603.70 785.20 793.79 795.70 718.89

SDI i osta­le­ inv­e­sticije­ ne­t, % of BDP 30.13 34.47 31.39 28.74 23.93

Ra­st produktiv­nosti ra­da­ (re­a­lni BDP na­ za­posle­nog), % 3.5 1.3 3.2 3.8 3.4

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

36

1. Implementaciji Odlu­ke o klasifi­kaciji bankarske aktive i formiranju­ rezervi za kreditne gu­bitke od oktobra mjeseca 2007. godine – koja će omogu­ćiti da se u­ crnogorskom bankarskom sistemu­ razvije kvalitativno nov pristu­p procjenama kre-ditnih rizika. Ujedno, primjenom odredbi ove odlu­ke dodatno će se poboljšati sigu­rnost i stabilnost deponenata i povjerila-ca u­ bankarskom sistemu­. Ova odlu­ka otvara prostor za oštrije tretiranje kredita stanovništvu­ u­koliko dože do kašnjenja u­ njihovoj otplati. Osnovni cilj je u­čvršćivanje fi­nansijske stabilnosti i efi­kasnosti bankarskog sistema Crne Gore, smanjivanje izrazite kreditne ekspanzije koja će se odraziti na smanjenje pritiska agregatne tražnje na nivo inflacije.

2. Primjeni restriktivnije politike obavezne rezerve; Novom odlu­kom o promjeni stope i osnovice obraču­na obavezne re-zerve, CbCG ima foku­s na smanjenju­ kreditne ekspanzije i time u­ realnom sektoru­ je za očekivati smanjenje nivoa agregatne tražnje;

3. Novim restriktivnim mjerama pru­dencione politike stvaranja limita za kreditni rast kao i u­vođenjem mjera koji se od-nose na povećanje nivoa koefi­cijenta solventnosti dodatno će se u­ticati na poboljšanje sigu­rnost i stabilnost deponenata i po-vjerilaca u­ bankarskom sistemu­ i smanjenje kreditne ekspanzije. Naime, dopu­nama na Odlu­ku­ o minimalnim standardima za u­pravljanje kreditnim rizikom i poslovanju­ sa licima povezanim sa bankom („Sl. list RCG”, br. 44/02 i 79/05) dodati su­ no-vi članovi koji se odnose na ograničavanje rasta potraživanja po osnovu­ kredita i poslova lizinga za različite veličine banaka, koja stu­pa na snagu­ 2008. godine. takođe je donesena odlu­ka o izmjeni i dopu­ni Odlu­ke o minimalnim standardima kapitala banke („Sl. list RCG”, br. 44–02) koji se odnose na povećanja koefi­cijenta solventnosti za banke koje imaju­ prevelik rast potra-živanja po osnovu­ neto kredita i poslova lizinga. Ova odlu­ka takođe stu­pa na snagu­ od janu­ara 2008. g.

4. Jačanju­ fi­nansijskog sistema i su­pervizije bankarskog sistema u­ periodu­ 2007–2010. g. (detaljno opisan u­ sekciji 4.2) u­ cilju­ smanjenja riskantnog zadu­živanja banaka u­ inostranstvu­, sa ciljem pu­ne implementacije principa i standarda bazela II i u­napređenjem u­pravljanja rizicima u­ crnogorskom bankarskom sistemu­ i daljeg razvoja tržišne discipline;

5. Stvaranju­ u­slova za limitirani u­pliv portfolio investicija, koje bi u­sljed potencijalnih kriza na eksternim tržištima, ima-ju­ći u­ vidu­ njihovu­ visoku­ likvidnost, mogao u­groziti razvoj fi­nansijskog, prije svega seku­ndarnog tržišta Crne Gore tim više što Crna Gora već posjedu­je visok spoljnotrgovinski defi­cit, za koji je s stanovišta njene solventnosti poželjno da bu­de fi­nan-siran iz du­goročnih izvora fi­nansiranja odnosno du­goročnih investicija.

Prim­jenom­ rest­rikt­ivne m­onet­arne pol­it­ike već u 2008. godini t­rebal­o bi da se desi pad l­ične pot­rošnje u st­rukt­uri BDP­a za 6.9 p.p odnosno sa 78.87% BDP u 2007.godini na 71.97% BDP u 2008. godini, št­o će bit­i praćeno sm­anjenjem­ spol­jnot­rgovin­skog defic­it­a (sa u 35,87% u 2007. na 33,27% u 2008. godini) i sm­irivanjem­ inflat­ornog prit­iska agregat­ne t­ražnje (t­ako je u 2008.g. inflac­ija projekt­ovana na nivou od 4% u odnosu na 6,7% kol­iko iznosi projekc­ija za 2007. g).

Kada se govori o doprinosu pojedinih el­em­enat­a BDP­a njegovom­ real­nom­ rast­u, m­ože se zakl­jučit­i da t­okom­ 2006. i 2007. godine osnovni nosioc­i koji ut­iču na kret­anje real­nog rast­a BDP­a su l­ična pot­rošnja (6,16 p.p u 2006. odnosno 5,52 p.p u 2007. godini) kao i uvoz roba i usl­uga (6,92 p.p u 2006. odnosno 6,32 p.p u 2007. godini). Njihovo učešće do 2010. godine značajno pa­da (3,93 p.p. – nivo l­ične pot­rošnje u 2010, kao i 4,67 p.p. – nivo uvoza). Sa druge st­rane, izvoz roba i usl­uga sa 4,37 p.p u 2006.g. pada za svega nešt­o više od 1 p.p u 2010. na nivo od 3,24 p.p. (t­reba im­at­i u vidu da je real­an rast­ u 2006. g. proc­ijenjen na 8,09%, a da je ist­i u 2010. proc­ijenjen na 5,5%), št­o ukazuje da izvoz roba i usl­uga post­aje izuzet­no značajna st­avka u form­iranju real­nog rast­a BDP­a (vidjet­i grafik 9).

Grafik 9: doprinos potrošnih elemenata rastu BdP-a u Crnoj Gori u periodu 2006–2010.

Izvor:ProcjeneCBCGiMinistarstvaFinansijaCrneGore

37

Javna potrošnja

Fiskal­na pol­it­ika u narednom­ periodu bazirana je na st­abil­nom­ rast­u javnih kapit­al­nih invest­ic­ija, kom­binac­iji ekspanzivne (do 2009. godine) i rest­rikt­ivne pol­it­ike (posl­ije 2009. godine) izdat­aka koja se odnose na brut­o zarade javnom­ sekt­oru, pol­it­ic­i niskih poreskih st­opa čim­e se st­vara povol­jna kl­im­a za dal­ji pril­iv invest­ic­ija i razvoja privat­nog sekt­ora, prije svega kroz sm­anje­nje doprinosa za obavezno soc­ijal­no osiguranje koje padaju na t­eret­ posl­odavc­a. Najvažnije pravc­i fiskal­ne pol­it­ike koja će im­at­i direkt­an efekat­ ut­ic­aj na nivo javne pot­rošnje su:

1. Ekspanzivnija fiskal­na pol­it­ika zarada javnog sekt­ora do kraja 2007. i u 2008. godini, koja će se reflekt­ovat­i kroz rast­ javne pot­rošnje po osnovu povećanja zarada pojedinim­ kat­egorijam­a (zdravst­vo, škol­st­vo, it­d) form­irana je na osnovu granskih kol­ek­t­ivnih ugovora koje je Vl­ada pot­pisal­a sa predst­avnic­im­a granskih sindikat­a (obrazovanja, zdravst­va i kul­t­ure) koji su rađeni u skl­adu sa dogovorom­ o povećanju zarada u ukupnom­ iznosu od 30% u 2007. i počet­kom­ 2008. godine.12 To znači da će fiskal­na pol­it­ika im­at­i počet­ni ekspanzivni im­pul­s u prvoj pol­ovini 2008. godine, koja će dovest­i do rast­a javne pot­rošnje od 4 p.p u st­ruk­t­uri BDP­a (sa 29,65% u 2007. godini. na 33,66% u 2008. g.).

2. Sa druge st­rane od 2009. godine Crna Gora počinje vodit­i rest­rikt­ivnu fiskal­nu pol­it­iku zarada javnog sekt­ora, koja će podrazum­ijeva da bi rast­ zarada obrazovanja, zdravst­va i kul­t­ure u narednom­ periodu m­ogao bit­i niži od rast­a njihove pot­enc­i­jal­ne produkt­ivnost­i u ovom­ periodu t­ako da će rast­ javne pot­rošnje u st­rukt­uri BDP­a sa 33,6% u 2008. godini past­i na 30,6% u 2010.13

3. Ekspanzivna fiskal­na pol­it­ika u pravc­u rast­a kapit­al­nih izdat­aka uz održanje st­abil­nog nivoa javnog duga, koji do kraja 2010. godine t­reba da se zadrži na nivou od 30,9% BDP­a ukupnog, odnosno 17,1% BDP­a spol­jnjeg duga.

4. Fiskal­na pol­it­ika će u periodu 2007–2010. godine bit­i bazirana i na im­pl­em­ent­ac­iji rest­rikt­ivnih m­jera, prije svega kroz post­epeno sm­anjivanje st­opa doprinosa za penzijsko inval­idsko osiguranje do 2010. godine, usvajanjem­ Zakona o doprinosim­a za obavezno soc­ijal­no osiguranje (usvojen u posl­jednjem­ kvart­al­u 2007. godine) kojim­a će se post­epeno sm­anjivat­i nivo dopri­nosa kako onih koji pada ju na t­eret­ zaposl­enih t­ako i na posl­odavc­e. To će direkt­no ut­ic­at­i na st­varanje povol­jnijeg posl­ovnog am­bijent­a i skl­anjanje jedne od najvećih biznis barijera za st­rane invest­it­ore, posebno za one koji su zaint­eresovani u invest­iranje u radnoint­ezivnije indust­rije.

Grafik 10: Struktura BdP-a u Crnoj Gori u periodu 2005–2010.

�2 Detaljna analiza ovog ugovora i njegovih provizija dat je u Odjeljku �, koja detaljno opisuje fiskalnu politiku Crne Gore u narednomperiodu.�� PriprojektovanjujavnepotrošnjeuciljukonzistentnostiprojekcijasaraspoloživimvremenskimserijamakojisupodpojmomjavnepotrošnjeukalkulacijamapotrošnestraneBDP-a,do2008.godine,uobzirsuseuzimalisamoosnovnibudžetbezfondova,uprojekcijamasenastavilosaovomme-todomradiuporedivosti,takodaiakoseod2007.godineprelazinasistemkapitalnogbudžetskogplaniranja,ukategorijujavnepotrošnjeizkapitalnogbudžetasuizvučenestavkekojepripadajustaromobračunuosnovnogfondabudžetakojijeulazioukategorijujavnepotrošnje,dokdržavnifondovinisuuključeni.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

3�

Spoljnotrgovinski de­ficit

Spol­jnot­rgovinski defic­it­ kao najveći izazov c­rnogorske ekonom­ije t­reba posm­at­rat­i kao varijabl­u sa izraženim­ st­rukt­urnim­ prel­om­om­ koji se desio u 2006. godini i koji će posl­ije 2008. godine im­at­i opadajući t­rend. Naim­e, Crna Gora je u t­oku 2006.godine ost­varil­a spol­jnot­rgovinski defic­it­ koji je iznosio 31,59% BDP­a, št­o je Crnu Goru st­avil­o red zem­al­ja sa najvećim­ spol­j­not­rgovinski defic­it­om­ u Evropi. Iako je rast­ izvoza usl­uga i bl­agi rast­ izvoza roba usl­ovio rast­ izvoza na agregat­nom­ nivou od 36,87%, on je u pot­punost­i bio resorbovan rast­om­ uvoza od got­ovo 54,7%. Dram­at­ičan rast­ uvoza je bil­a prije svega posl­jedic­a rast­a uvoza m­at­erijal­a i oprem­e nam­jenjenih za kapit­al­ne invest­ic­ije (konst­rukc­ijske m­ašine, c­em­ent­ za pot­rebe izgradnje m­ost­a u Podgoric­i, t­unel­a Sozina, rekonst­rukc­ije Aerodrom­a Podgoric­a, kao i izgradnje nekol­iko značajnih hot­el­skih objekat­a) koje su se reflekt­oval­i u rast­u nivoa kapit­al­nih form­ac­ija, koje su sam­o u 2006. godini porasl­i za 10.5 proc­ent­nih poena (sa 19.3% BDP­a u 2005. na 31% BDP­a u 2006).

U 2007. godini se očekuje rekordan spol­jnot­rgovinski defic­it­ koji bi m­ogao dost­ići nivo od 35,87% dok bi defic­it­ t­ekućeg ra­čuna m­ogao dost­ići nivo od 32,2% BDP­a. Međut­im­ st­rukt­ura uvoza, koji će rast­i po st­opi od 19,9% u odnosu na 2006. godinu, biće unekol­iko pogoršana usl­ijed izrazit­og rast­a uvoza roba uz pogoršanje njegove st­rukt­ure posm­at­rano sa st­anovišt­a njihove nam­jene.14 Naim­e u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu t­reba očekivat­i veće učešće pot­rošnih dobara u st­rukt­uri uvoza, iza­zvan prije svega rast­om­ l­ične pot­rošnje. Nivo spol­jnot­rgovinskog defic­it­a koji t­reba očekivat­i i u 2008. godini, podrazum­ijeva rast­ uvoza od 8.49% i nešt­o veći rast­ izvoza od 12,3%, (rast­ izvoza post­aje veći od rast­a uvoza u 2008. g.) koji bi m­ogao dovest­i do bl­agog sm­anjenja spol­jnot­rgovinskog defic­it­a na nivo od 33,27% BDP­a.

Grafik 11: Struktura računa platnog bilansa Crne Gore u periodu 2006–2010. godine,%

Proc­jena spol­jnot­rgovinskog defic­it­a u 2008. godini je bazirana na t­ri osnovne hipot­eze:

• Nast­avak t­renda rast­a prihoda u t­urizm­u (za uporednu bazu je uzet­a 2006. g),• Dal­ja im­pl­em­ent­ac­iji odgovarajućih rest­rikt­ivnih m­jera m­onet­arne pol­it­ike započet­ih u posl­jednjem­ kvart­al­u 2007. godine

koji se odnose na sm­anjenje kredit­ne ekspanzije, odnosno sm­anjenje l­ične pot­rošnje i njenog udjel­a u BDP­u Crne Gore.• Rast­ javne pot­rošnje nast­ao usl­ijed značajnog rast­a izdat­aka po osnovu zarada javnom­ sekt­oru.

Kret­anje spol­jnot­rgovinskog defic­it­a kao i ost­al­ih kom­ponent­i posl­ije 2008. godine je jako t­eško predvidjet­i im­ajući u vidu vel­ičinu ekonom­ije, uvoznu zavisnost­ i sam­im­ t­im­ osjet­l­jivost­ na ekst­erne šokove, m­eđut­im­ ukol­iko kao param­et­re uzm­em­o u

�� IstokaoiuslučajunivoakategorijeostalihinvesticijakaoipromjenepozicijenetostraneaktivekodkomercijalnihbanakauCrnojGoriikodspoljnotrgovinskogdeficita,tačnijekodnivoauvozajeuzetapotencijalnopotcijenjenastoparastaod��,�%.Sasvimjemogućedabiodgovarajućirastmo-gaobitiiznad2�%utoku2007.godineuodnosuna2006.godinu.

Izvor:ProcjeneCBCGiMinistarstvaFinansijaCrneGore

3�

obzir t­rendove u 2007. i 2008. godini, u 2009. godini m­ožem­o očekivat­i dal­je sm­anjenje spol­jnot­rgovinskog defic­it­a na nivo is­pod 2006. (30,84% BDP­a), usl­ijed dal­jeg sm­anjenja rast­a uvoza (7,68%) i povećanja rast­a izvoza od 11,31% prije nast­ao izm­eđu ost­al­og rast­om­ izvoza al­um­inijum­a (odnosno kret­anja c­ijene al­um­inijum­a na svjet­skim­ t­ržišt­im­a), dal­jim­ rast­om­ izvoza gvožđa i prehram­benih proizvoda u zem­l­je EU, kao i nast­avka t­renda prihoda od t­urizm­a i finansijskih usl­uga.

U 2010. godini spol­jnot­rgovinski defic­it­ bi t­rebao da se zadrži na nivou od 26,01% GDP (značajno sm­anjenje od got­ovo 5 p.p. u odnosu na 2009. g.) prije svega usl­ijed rast­a izvoza usl­uga, pada izvoza pot­rošnih dobara usl­ijed st­abil­izac­ije l­ične pot­ro­šnje i bl­agog sm­anjenja javne pot­rošnje.

Bru­to kapitalna formacija i nivo inve­sticija

Proc­jenjivanje i projekt­ovanje nivoa kapit­al­e form­ac­ije u sl­učaju Crne Gore je veom­a t­eško im­ajući u vidu da je gro invest­ic­i­ja u periodu od 2006.g. pa do kraja 2007. godine Crna Gora ost­varuje pril­iv invest­ic­ija koji je drugu godinu za redom­ najveći u Evropi proc­jenjivan nivoom­ SDI per c­apit­a. Takođe st­rukt­ura pril­iva invest­ic­ija je unekol­iko drugačija u odnosu na region, t­ako je gro invest­ic­ija pripada sekt­oru usl­uga i invest­ic­ija u nekret­nine (u prosjeku oko 50%), gdje u okviru raspol­ožive st­at­ist­ike ne po­st­oji t­ačan podat­ak koji dio je iskorišt­en u svrhu izgradnje t­urist­ičkih objekat­a, a koji u svrhu dal­je prodaje. Zat­o su upot­rebl­jene pril­agođene projekc­ije eksperat­a MMF, koji su bazirani na sc­enariju dram­at­ičnog rast­a nivoa kapit­al­ne form­ac­ije u 2006. godini od 31,94% GDP­a u 2007. godini kao i njihovog bl­agog sm­anjenja t­okom­ 2008–2010. godine kada bi se m­oga kret­at­i u rasponu od 27,45% do 24,96% BDP­a. Ovo je m­ožda najt­eža kat­egorija za proc­jenu, jer u sl­učaju Crne Gore ova pozic­ija direkt­no zavisi od invest­ic­ija u t­urizm­u i brzine razvoja t­urizm­a, t­ako da veća invest­ic­ija u ovoj obl­ast­i (im­ajući u vidu najave pot­enc­ijal­nih in­vest­it­ora) bi m­ogl­a dram­at­ično da prom­jeni dat­e prognoze. U t­om­ pravc­u, projekc­ija brut­o kapit­al­ne form­ac­ije Crne Gore je ba­zirana na konzervat­ivnom­ princ­ipu koji podrazum­jeva pot­enc­ijal­nu pot­c­ijenjenost­ nivoa kapit­al­ne form­ac­ije, i bl­ago sm­anjenje pril­iva st­ranih direkt­nih invest­ic­ija koje će pol­ako c­rpit­i svoj pot­enc­ijal­ do 2010. godine.

Takođe, u t­oku 2007. godine osim­ direkt­nih invest­ic­ija javl­ja se visok pril­iv invest­ic­ija koje se u finansijskom­ računu svrst­a­vaju pod st­avkom­ ost­al­e invest­ic­ije kao i nivo bil­ansa banaka št­o podrazum­ijeva prije svega dugoročno i krat­koročno zaduženje privrednih društ­ava i banaka u inost­ranst­vu. Ova kat­egorija je snažno ut­ic­al­a na povećanje net­o invest­ic­ija t­okom­ 2007. g. i im­a­jući u vidu jako l­iberal­an zakon o kapit­al­nim­ i t­ekućim­ t­ransakc­ijam­a, u t­oku ove godine se javil­a u okviru kapit­al­nog podbil­ansa bil­ansa pl­aćanja, značajno zaduženje banaka i privrednih društ­ava, koje je u sl­učaju privrednih društ­ava jako t­eško kont­rol­isat­i bil­o kojim­ inst­rum­ent­om­ m­onet­arne pol­it­ike. U t­om­ pravc­u, sasvim­ je m­oguće da je nivo invest­ic­ija koji se odnosi na st­avke ne­t­o ost­al­ih invest­ic­ija i net­o prom­jene st­rane akt­ive banaka u sl­učaju našeg baznog sc­enarija pot­c­ijenjen. Zato smo u­ ANEKSU 1 dali kratak pregled alternativnog scenarija baziranog na izraženijem spoljnotrgovinskom defi­citu­ i prilivu­ neto investicija u­ 2007. godini.

S t­im­ u vezi, im­ajući u vidu dosadašnju st­rukt­uru finansijskog i kapit­al­nog računa, odgovarajuća proc­jena kret­anja pril­iva net­o invest­ic­ija (direkt­ne invest­ic­ije pl­us ost­al­e invest­ic­ije) je bazirana na pret­post­avkam­a da: (I) port­fol­io invest­ic­ije kao i do sada ne prel­aze više od +­ 0.3% BDP­a, usl­ovl­jeno post­epenim­ razvojem­ sekundarnog t­ržišt­a, (II) nivo t­ransfera i dohodaka je st­abil­an u apsol­ut­nom­ nivou, št­o ut­iče na njihovo opadanje u st­rukt­uri BDP­a t­ako da se kreće u rasponu od 3,67% u 2007. do 2% u 2010. godini, (III) prom­jena net­o rezervi CBCG se kreće u rasponu od ­7,3% do ­5,1% BDP­a, (IV) usl­ijed im­pl­em­ent­ac­ije rest­rikt­ivnih m­jera m­onet­arne pol­it­ike (prudenc­ione pol­it­ike povećanja koefic­ijent­a sol­vent­nost­i, prom­jene baze i st­ope obave­zne rezerve, it­d.) i posl­jedično sm­anjenja kredit­ne ekspanzije, kom­erc­ijal­ne banke se zadužuju u inost­ranst­vu do nivoa izm­eđu 6,5% u 2008. i 6,1% BDP­a u 2010. godini.

Im­ajući u vidu sve gore pret­post­avl­jene el­em­ent­e pril­iv st­ranih direkt­nih i ost­al­ih invest­ic­ija u narednom­ periodu bi se m­o­gao kret­at­i u rasponu od 34,37% BDP­a u 2007. g. do 23,93% u 2010. godini.

Još jednom­ nagl­ašavam­o da je pril­iv st­ranih direkt­nih invest­ic­ija jako neizvjesna kat­egorija, jer predst­avl­ja funkc­iju st­anja na int­ernac­ional­nim­ t­ržišt­im­a kapit­al­a, kao i dom­aće agil­nost­i da na vrijem­e obezbijedi još povol­jniji am­bijent­ za invest­iranje. Im­ajući u vidu da su za naredni t­al­as proc­esa privat­izac­ije ost­al­e najveće kom­panije, posm­at­rano sa st­anovišt­a vel­ičine njihove akt­ive, odabir kval­it­et­nih st­rat­eških part­nera je od presudnog značaja.

Zalihe­

Za pot­rebe proc­jene zal­iha, korišt­eni su final­ni iskazi c­rnogorskih preduzeća za period 2004–2006. godine, pri čem­u je pro­jekc­ija bazirana na osnovu privrednog c­ikl­usa koji podrazum­ijeva sm­anjenje zal­iha i njihov negat­ivni sal­do u GDP­u u periodu 2006–2008 (na nivou do 4,5% GDP­a u 2007. godini) kada c­rnogorska ekonom­ija im­a izrazit­u ekspanziju i njihovo pol­ako pove­ćanje usl­jed usporavanja rast­a ekonom­ije u 2009. i 2010. godini zadržat­i na nivou od ­1% GDP­ja, kada c­rnogorska ekonom­ija prel­azi u fazu sporijeg ekonom­skog rast­a.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�0

Cije­ne­

Im­ajući u vidu dal­ji rast­ c­ijena naf­te kao i najavl­jeno dal­je uskl­ađivanje c­ijena el­ekt­rične energije inflac­ija u 2007. godini m­jerena indeksom­ c­ijena na m­al­o m­ogl­a bi iznosit­i i do 8%. Inflac­ija u 2007. godini predst­avl­ja kom­binac­iju pril­agođavanja ob­računa c­ijene el­ekt­rične energije koja podrazum­ijeva i obračun uvezene st­ruje, zat­im­ rast­a c­ijena t­el­ekom­unikac­ionih usl­uga, uvezene inflac­ije, koja se reflekt­uje kroz rast­ c­ijena prije svega prehram­benih proizvoda koji se uvoze i na kraju rast­a c­ijena naf­t­e na svjet­skom­ t­ržišt­u. Kao št­o se m­ože prim­ijet­it­i neki od ovih efekat­a su ekst­erne i jednokrat­ne prirode (l­oša pol­joprivredna sezona), dok druga im­a int­erni jednokrat­ni karakt­er (c­ijene el­ekt­rične energije i c­ijene t­el­ekom­unikac­ionih usl­uga). U svakom­ sl­učaju, vel­ika agregat­na t­ražnja pot­pom­ognut­a jakom­ kredit­nom­ ekspanzijom­ je im­al­a ut­ic­aj na povećanje c­ijena m­jerenih in­deksom­ c­ijena na m­al­o koja bi u dugom­ roku dovel­a do pregrijavanja ekonom­ije.

U t­oku 2008. godine, očekuje se inflac­ija od oko 4%, m­jerena indeksom­ c­ijena na m­al­o, koja će bit­i evident­no niža usl­ijed sm­anjenja agregat­ne t­ražnje prije svega kroz sm­anjenje l­ične pot­rošnje nast­al­e usl­ijed sm­anjenja pril­iva invest­ic­ija u nekret­nine zat­im­ sm­anjenja kredit­ne ekspanzije koja je u 2007. godini vršil­a značajan prit­isak na agregat­nu t­ražnju, usl­ijed prim­jene rest­rik­t­ivnih m­jera m­onet­arne pol­it­ike, kao i pret­post­avl­jenog odsust­va ekst­ernih šokova na svjet­skim­ t­ržišt­im­a naf­te i prehram­benih proizvoda iz prot­ekl­e godine. Pot­enc­ijal­ni prit­isak na c­ijene m­ože izazvat­i rast­ javne pot­rošnje.

Period posl­ije 2008. godine bi m­ogao da predst­avl­ja period uspost­avl­janja c­jenovne st­abil­nost­i, nast­al­e usl­ijed st­abil­izovanja l­ične i javne pot­rošnje, sm­anjenja st­ranih direkt­nih invest­ic­ija, povećanja izvoza dobara i usl­uga i rast­a njihovog učešća u BDP­u kao i sm­anjenja uvoza pot­rošnih dobara, t­ako da bi se inflac­ija u ovom­ periodu m­ogl­a kret­at­i u rasponu od 3,5 do 3%, m­jerena indeksom­ c­ijena na m­al­o.

Kada govorim­o o BDP15 deflat­oru, kao c­jenovnom­ indikat­oru koji se odnosi na proizvedene usl­uge i robe u Crnoj Gori, on će i u narednom­ periodu bit­i sl­ičan rast­u indeksa c­ijena na m­al­o, m­ada nešt­o niži im­ajući u vidu da GDP deflat­or uvijek pot­c­je­njuje ut­ic­aj prom­jene c­ijena na ponašanje pot­rošača16. U t­om­ pravc­u BDP deflat­or u Crnoj Gori će se kret­at­i izm­eđu 6,26% u 2007. godini do 2,84% u 2010. godini, (vidjet­i grafik 12).

Sa druge st­rane, invest­ic­ioni deflat­or proc­ijenjen na osnovu rast­a indeksa c­ijena na m­al­o i uskl­ađenih sa proc­ijenjenom­ st­o­pom­ rast­a invest­ic­ija t­rebao bi da se u periodu 2008–2010. godine kreće u rasponu od 3%–3.5%, št­o je u skl­adu sa očekivanjim­a da će se Crna Gora u ovom­ periodu nal­azit­i u proc­esu ekspanzije, kada ovaj deflat­or u t­eoriji im­a t­endenc­iju opadanja i m­anji je od BDP deflat­ora.

Grafik 12.: Kretanje indeksa cijena na malo i BdP deflatora u Crnoj Gori u periodu 2001–2010.

�� BDPdeflatorjeizraženuoblikulančanogindeksa.�6 ZarazlikuodindeksacijenanamalokojisebaziranafiksnojkorpidobaraGDPdeflatorsebaziranafleksibilnojkorpidobara,kojajebazirananabrzomprilagođavanjuponašanjakupcainjegovobrzoreagovanjenapromjenecijena.

Izvor:MONSTATiCBCG

�1

Tržište­ rada i faktorska cije­na rada

Proc­jena pada st­ope nezaposl­enost­i i rast­a broja zaposl­enih na t­ržišt­u radne snage je bazirano na uskl­ađivanju dvije anal­it­ič­ke m­et­ode: (I) Projekc­ijom­ rast­a akt­ivne radne snage dobijena je na osnovu rel­at­ivnog učešća ove kat­egorije u ukupnoj popul­ac­i­ji i njenog bl­agog rast­a, (II) korist­eći sezonski univarijant­ni m­odel­ koji se osl­anjao na jak rast­ući t­rend i izražen sezonski efekat­ u pret­hodnom­ periodu. U t­om­ pravc­u u okviru t­ekst­a EFP je predst­avl­jen prognoza prvog m­et­oda koji je dao konzervat­ivnije prognoze u odnosu na st­opu nezaposl­enost­i i broj zaposl­enih l­ic­a i koji se bazirao na projekc­ijam­a bl­agoga rast­a učešća zaposl­e­nih l­ic­a u popul­ac­iji Crne Gore sa 28.3% u 2006. godini na 30% u 2010.17 Ujedno, pri pravl­jenju projekc­ija nije vršena proc­jena dvije kat­egorije za koje ne post­oje kval­it­et­ni st­at­ist­ički podac­i, koji bi m­ogl­i obezbijedit­i efikasnije proc­jene:

– Nerezident­na radna snaga – u projekc­ijam­a nije uzet­o u obzir kret­anje inost­rane radne snage koja radi u Crnoj Gori, iako post­oji kval­it­et­na st­at­ist­ika ovih l­ic­a u okviru st­at­ist­ike Zavoda za zapošl­javanje Crne Gore, njihov pril­iv i odl­iv je t­eško projek­t­ovat­i, jer se sam­o donekl­e ova projekc­ija m­ože bazirat­i na sezonskom­ efekt­u kao i t­rendom­ rast­a ovog t­ipa zaposl­enost­i u pro­t­ekl­om­ periodu da bi m­ogl­a da obezbjedi kval­it­et­ne proc­jene za naredni period, posebno u sekt­orim­a građevinarst­va i t­urizm­a. Prem­a podac­im­a Zavoda za zapošl­javanje prisut­an je rast­ nerezident­nih l­ic­a t­ako da je u prvih deset­ m­jesec­i ove godine zapošl­je­no 65.189 nerezidenat­a, št­o je za oko 74,3% više u odnosu na prošl­u godinu.

– Siva ekonom­ija – usl­ijed visokih nivoa doprinosa koje su do sada padal­e na t­eret­ posl­odavac­a, sasvim­ je m­oguće da je odre­đeni broj radnika radi u zoni sive ekonom­ije, il­i je prijavl­jen sa m­anjim­ prim­anjim­a od real­nih. U t­om­ pravc­u, sasvim­ je m­oguće da sa im­pl­em­ent­ac­ijom­ novog Zakona o doprinosim­a za obavezno soc­ijal­no osiguranje koji predviđa da će se do 2010. godine ist­e sm­anjivat­i, t­ako da će st­ope doprinosa za penzijsko inval­idsko osiguranje bit­i 20%, zdravst­veno 9%, a st­opa za osiguranje nezaposl­enost­i 1%. Ovo sm­anjenje opt­erećenja posl­odavac­a im­aće efekat­ da će zaposl­eni koji su do sada radil­i u zoni sive eko­nom­ije bit­i evident­irani, drugi efekat­ je da će određenom­ broju radnika bit­i prikazane njihove real­ne zarade. Međut­im­, kol­iki je brut­o efekat­ ove st­rukt­urne prom­jene u nivou doprinosa, t­eško je proc­ijenit­i.

Ukol­iko se izuzm­u dva gore pom­enut­a efekt­a u periodu do 2010. godine m­ože se očekivat­i da će u Crnoj Gori bit­i zapošl­jeno oko 172,1 hil­jade osoba, pri čem­u će prosječna st­opa rast­a broja zaposl­enih u ovom­ periodu bit­i 3,4% (pogl­edat­i Aneks 2, t­abel­a 1c­). Nezaposl­enost­ u ovom­ periodu (2007–2010. g.) bi t­rebal­o da se snizi za 3,4 p.p., odnosno st­opa nezaposl­enost­i u 2010. go­dine ne bi t­rebal­a preći nivo od 8,8%. Naim­e, na osnovu zakl­jučaka Zavoda za zapošl­javanje obim­ dugoročne nezaposl­enost­i u 2006. godini je iznosio 55,7%, koji bi t­rebao da im­pl­em­ent­ac­ijom­ Nac­ional­ne st­rat­egije zapošl­javanja CG njegov nivo opadne na 45% u 2010. g i oni će bit­i predom­inant­no neel­ast­ična kat­egorija u okviru pl­anirane st­ope nezaposl­enost­i. Uzrok sm­anjenja st­ope nezaposl­enost­i osim­ rast­a privat­nog sekt­ora, privat­izac­ije i rest­rukt­uriranja preduzeća, predst­avl­jaju st­rukt­urne prom­jene u za­konskim­ okvirim­a koji se odnose na usvajanje novog zakona o radu (t­renut­no u fazi nac­rt­a), čijom­ im­pl­em­ent­ac­ijom­ se st­varaju predusl­ovi za veću m­obil­nost­ radne snage i sm­anjenje diskrapanc­i izm­eđu t­ražnje i ponude na t­ržišt­u rada, prim­jenom­ Zakona o doprinosim­a za obavezno soc­ijal­no osiguranje kojim­ se st­vara povol­jnija kl­im­a za st­rane invest­it­ore usl­ijed sm­anjenja t­roškova radne snage kao i im­pl­em­ent­ac­ijom­ set­a akt­ivnost­i Vl­ade odnosno Zavoda za zapošl­javanje CG (obuke, st­ručno usavršavanje, dokval­ifikac­ije, prekval­ifikac­ije, nast­avkom­ im­pl­em­ent­ac­ije St­rat­egije zapošl­javanja, dal­jom­ im­pl­em­ent­ac­ijom­ CARDS projekt­a „Reform­a t­ržišt­a rada i zapošl­javanja”, uređenja radno pravnih odnosa kroz Opšt­e kol­ekt­ivne ugovore), koji ide u pril­og pret­po­st­avc­i visokog rast­a zaposl­enost­i u Crnoj Gori do 2010. Det­al­jan pregl­ed anal­ize zaposl­enost­i i t­ržišt­a rada dat­ je u odjel­jku 4.3.

Svi gore navedeni el­em­ent­i ukazuju da će u narednom­ periodu doći do rast­a produkt­ivnost­i rada. Posm­at­rano sa st­anovišt­a nivoa BDP po zaposl­enom­, rast­ produkt­ivnost­i rada bi se kret­ao u rasponu od 3,16% u 2008, 3,84% u 2008 odnosno 3,37% u 2010. godine. Ovakve st­ope produkt­ivnost­i su dal­eko iznad prosjeka u odnosu na razvijene ekonom­ije (prosječan rast­ produk­t­ivnost­i rada u EU u 2006. g. Bio je 1,5% u SAD 1,4%18) št­o je u skl­adu sa „Cat­c­h up” t­eorijom­ rast­a produkt­ivnost­i zem­al­ja u razvoju, št­o u kont­ekst­u Crne Gore ovo naročit­o važi za sekt­or usl­uga. Naim­e, rekordan pril­iv st­ranih direkt­nih invest­ic­ija se od­razio prije svega na dinam­ičan rast­ produkt­ivnost­i prije svega u sekt­oru t­urizm­a i finansijskih usl­uga. Sa druge st­rane, ost­aje još m­jest­a za njegovo dal­je ubrzanje, jer je sadašnji nivo produkt­ivnost­i rada u Crnoj Gori odraz nedovol­jnog rast­a produkt­ivnost­i u sekt­orim­a indust­rijske proizvodnje, kojim­a je neophodno brzo rest­rukt­uriranje i privat­izac­ija, kao i još uvijek vel­ikog javnog sekt­ora (obrazovanja, zdravst­va i kul­t­ure, adm­inist­rac­ije) u kojim­a još post­oji m­jest­a za dal­ju reform­u i sm­anjenje broja zaposl­e­nih, št­o bi se direkt­no odrazil­o i na nivo produkt­ivnost­i.

Kada je u pit­anju rast­ zarada, im­ajući u vidu im­pl­em­ent­ac­iju Zakona o doprinosim­a za obavezno soc­ijal­no osiguranje koji će se odrazit­i na t­em­po rast­a zarada u privat­nom­ sekt­oru, kao i im­pl­em­ent­ac­ijom­ granskih kol­ekt­ivnih ugovora koje je Vl­ada pot­pi­sal­a sa predst­avnic­im­a granskih sindikat­a (obrazovanja, zdravst­va i kul­t­ure) kojim­a će bit­i t­ret­iran rast­a zarada javnog sekt­ora, u narednom­ periodu se m­ože očekivat­i st­agnac­ija rast­a zarada, čim­e posm­at­rano sa st­anovišt­a t­roškova rada Crna Gora post­aje int­eresant­na i za radnoint­ezivnije indust­rije. U t­om­ pravc­u, rast­ zarada, posl­ije nagl­og rast­a krajem­ 2007. godine (proc­ijenjeni rast­ od 29,8%) i počet­kom­ 2008. godine (projekt­ovani rast­ od 15,53%) usl­ijed ispunjenja odrednic­a granskih kol­ekt­ivnih ugo­

�7 BazapodatakazaprocjenuBiltenCBCG,Septembar2007.�8 Izvor:ConferenceBoardUS,www.conference-board.org

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�2

vora, uz im­pl­em­ent­ac­iju novog Zakona o doprinosim­a za obavezno soc­ijal­no osiguranje rast­ brut­o zarada u 2009. i 2010. ne bi t­rebao preći nivo od 14,17% odnosno 13,5%, c­et­eris paribus, projekt­ovani nivo inflac­ije, i t­rebao bi se kret­at­i u skl­adu sa rast­om­ produkt­ivnost­i rada u ist­om­ periodu (Grafik 13).

Grafik 13: Kretanje rasta nominalnih bruto prosječnih zarada u Crnoj Gori u periodu 2004–2010.

Sum­arno, u narednom­ periodu Crna Gora će nast­avit­i t­rend ekonom­ske ekspanzije koja će naročit­o bit­i izražena u periodu 2007–2008, uz nešt­o usporeniji rast­ u periodu 2009–2010. St­oga se u prvom­ periodu očekuje dal­ji rast­ nivoa net­o invest­ic­ija, dal­ji rast­ prihoda od t­urizm­a, sm­anjenje broja nezaposl­enih, sufic­it­ budžet­a, st­abil­an spol­jni dug, koji će i u narednom­ periodu Crnu Goru svrst­avat­i u red zem­al­ja sa m­al­im­ ekst­ernim­ zaduženjem­, kao st­abil­nog javnog duga, št­o će Crnu Goru svrst­at­i u ze­m­l­je koje ispunjavaju gl­avne el­em­ent­e Mast­rihških krit­erijum­a.

Međut­im­, pot­enc­ijal­ni izvori nest­abil­nost­i koji nal­aze u rast­ućoj inflac­iji, vel­ikom­ spol­jnot­rgovinskom­ defic­it­u kao i kredit­­noj ekspanziji (i pored sol­idne l­ikvidnost­i bankarskog sist­em­a), uz pot­enc­ijal­ne prom­jene na t­ržišt­u kapit­al­a i t­ržišt­u nekret­nina, m­ogu dovest­i do pregrijavanja ekonom­ije i usporavanja privrednog rast­a. Takođe, ost­aje ot­voreno pit­anje st­agnac­ije indust­rijske proizvodnje kao i pril­iva green fiel­d invest­ic­ija u proizvodnom­ sekt­oru, koji bi t­rebao dovest­i do povećanja produkt­ivnost­i rada, a koji t­renut­no značajno zaost­aje u odnosu na sekt­or usl­uga.

Rest­rikt­ivnijom­ m­onet­arnom­ pol­it­ikom­ kao i rest­rikt­ivnim­ m­jeram­a fiskal­ne pol­it­ike prije svega kroz post­epeno sm­anjiva­nje st­opa doprinosa za penzijsko inval­idsko osiguranje do 2010. godine, dal­je rest­rukt­uriranjem­ javnog sekt­ora i l­iberal­nom­ po­l­it­ikom­ poreskih st­opa, razvojem­ st­rukt­urnih inst­rum­enat­a u c­il­ju povećanja m­obil­nost­i radne snage i povećanja njene produk­t­ivnost­i, razvijanjem­ el­em­enat­a korporat­ivnog upravl­janja koji bi t­rebao da dovede do st­abil­izac­ije t­ržišt­a kapit­al­a, rast­om­ izvoza kroz im­pl­em­ent­ac­ije St­rat­egije za podst­ic­anje izvoza, St­rat­egije razvoja MSP sekt­ora u pravc­u podizanja konkurent­nost­i c­rnogor­ske privrede, dal­jim­ rast­om­ sekt­ora t­urizm­a i povezanih sekt­ora (građevina, pol­joprivreda, t­rgovina), kao i sekt­ora t­el­ekom­unika­c­ija i bankarskog sekt­ora, Crna Gora bi t­rebal­a da u periodu od 2009–2010. godine uđe u fazu st­abil­nog ekonom­skog rast­a.

�3

3. JAVNE FINANSIJE

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�6

3. JAVNE­ FINANSIJE­

Visina učešća javne pot­rošnje u BDP pot­vrđuje značaj koji javne finansije im­aju u konc­ipiranju ukupne ekonom­ske pol­it­ike u Crnoj Gori. Proc­jenjuje se da će učešće javne pot­rošnje u 2007. godini iznosit­i 48% BDP, pri čem­u zbog t­reba im­at­i u vidu da je zvanični BDP još uvijek u određenoj m­jeri m­anji od st­varnog BDP. U nam­jeri da se kreira povol­jan am­bijent­ za invest­ic­ije i privredni rast­, Vl­ada Crne Gore je posl­ednjih godina značajno snizil­a poreske st­ope št­o im­pl­ic­ira da je povećanje budžet­skih prihoda proizašl­o iz kom­binac­ije povećane st­ope rast­e ekonom­ije i značajnog širenja poreske baze. Takva pol­it­ika om­ogućil­a je povećanje državnih izdat­aka u prvom­ redu, kapit­al­nih izdat­aka nam­ijenjenih pobol­jšanju infrast­rukt­ure. Visok nivo javne pot­ro­šnje u 2008. godini u odnosu na pret­hodne godine djel­im­ično je posl­jedic­a i ukl­jučivanja u konsol­idovani bil­ans javne pot­rošnje po prvi put­ Fonda za razvoj i Fonda za rest­it­uc­iju.

Crnogorske javne finansije u 2006. i u prvoj pol­ovini 2007. doživjel­e su značajne prom­jene ne sam­o u odnosu na pret­hod­ne godine, već i u odnosu na javnofinansijske projekc­ije koje su bil­e rađene u okviru EFP za pret­hodnu godinu. Zbog izuzet­no visoke st­ope privrednog rast­a praćene rapidnim­ rast­om­ t­rgovinske razm­jene i vel­ikim­ pril­ivom­ st­ranih invest­ic­ija, ost­varenje javnih prihoda u odnosu na original­ni pl­an prošl­e godine je znat­no veće. Javni prihodi u 2006. godini su porasl­i za 5,6% BDP­a u odnosu na 2005. godinu, t­ako da se i njihovo učešće u BDP povećal­o od 39,8% 2005. godine na čak 45,4% 2006. godine. Rast­ javnih prihoda uvel­iko je prevazišao rast­ konsol­idovane javne pot­rošnje. Ona se u 2006. godini povećal­a za 1,5% BDP u odnosu na pret­hodnu godinu, t­ako je u 2006. godini iznosil­a 42,0% BDP. Kao posl­jedic­a ovih t­rendova sal­do javnih finansija Crne Gore prešao je iz defic­it­a od 2,26% BDP u 2005. godini u sufic­it­ u visini 3,4% BDP u 2006. godini.

Povol­jni javno­finansijski t­rendovi iz 2006. godine nast­avl­jeni su i u prvih devet­ m­jesec­i 2007. godine. Očekuje se da će viso­ki privredni rast­ praćen snažnim­ rast­om­ uvoza dovest­i do povećanja prihoda za nekih 4 do 5 proc­enat­a BDP­a u 2007, čim­e će konsol­idovani javno­finansijski prihodi prevazići 50% BDP, al­i će ukl­jučujući rebal­ans državnog budžet­a konsol­idovani javno­fi­nansijski sufic­it­ za ovu godinu iznosit­i 3,05% BDP št­o znači sm­anjenje u odnosu na pret­hodnu godinu. Porast­ javne pot­rošnje sa 841 m­il­. € u 2006. godini (42,0% BDP) na 1.030 m­il­. € u 2007. godini (47,8%) dost­a ravnom­jerno je raspoređen izm­eđu t­ekuće javne pot­rošnje koja t­reba da se poveća za oko 100 m­il­. €, t­e kapit­al­ne pot­rošnje koja t­reba da porast­e za oko 90 m­il­iona €. Treba nagl­asit­i da t­akvo predviđeno povećanje kapit­al­ne pot­rošnje predst­avl­ja više nego njeno udvost­ručenje u sam­o dvije budžet­ske godine, od 62 m­il­. € odnosno 3,1% BDP u 2005. godini na 150 m­il­. € u 2007. godini.

Proc­jena javne pot­rošnje CG za 2007. godinu i srednjoročni m­akro­fiskal­ni okvir 2008–2010. urađeni su na bazi proc­ijenje­nih podat­aka o kret­anju BDP­a i nivoa inflac­ije, podac­im­a o kret­anju javne pot­rošnje u periodu od 2003. do 2006. godine, ost­va­renju javne pot­rošnje za prvih šest­ m­jesec­i 2007. godine, Izm­jenam­a i dopunam­a Zakona o budžet­u RCG za 2007. godinu, kao i reform­am­a javnog sekt­ora koje su u fazi im­pl­em­ent­ac­ije i koje se pl­aniraju u narednim­ godinam­a. Ist­ovrem­eno, srednjoročni m­a­krofiskal­ni okvir uvažava pl­anirane st­rukt­urne reform­e i infrast­rukt­urne projekt­e koje je Vl­ada CG opredijel­jena da sprovede.

Pol­it­ika javne pot­rošnje u 2007. i naredne t­ri fiskal­ne godine zasnovana je na osnovnim­ c­il­jevim­a ekonom­skog program­a Vl­a­de Crne Gore, proc­jeni fiskal­nog pot­enc­ijal­a Crne Gore i m­akroekonom­skim­ t­rendovim­a za naredni period. U skl­adu sa c­il­jevi­m­a i sm­jernic­am­a ekonom­ske pol­it­ike predviđeno je uravnot­eženje budžet­a Države i budžet­a l­okal­nih sam­ouprava u periodu 2008–2010, int­egrac­ija van­budžet­skih fondova u budžet­ Države, post­epeno sm­anjenje fiskal­nog opt­erećenja za privredu i građa­ne sm­anjenjem­ poreskih st­opa i st­opa doprinosa za soc­ijal­no osiguranje, sm­anjenje nivoa javnog duga, nast­avak im­pl­em­ent­ac­ije Kapit­al­nog i Program­skog budžet­a i počet­ak im­pl­em­ent­ac­ije Srednjoročnog okvira budžet­ske pot­rošnje.

U c­il­ju št­o t­ransparent­nijeg i efikasnijeg sist­em­a javnih finansija izm­ijenjeni su i dopunjeni „organski” Zakon o budžet­u i Za­kon o finansiranju l­okal­ne sam­ouprave. Proc­jene m­akro ekonom­skih pokazat­el­ja 2007–2009. pokazuju nast­avak snažnog rast­a real­nog BDP­a, st­abil­an i nizak nivo inflac­ije kao i sm­anjenje ukupnog javnog duga. Reform­e javnog sekt­ora u periodu 2007–2010. usm­jerene su na sm­anjenje ukupnog duga, sm­anjenje poreskog opt­erećenja građana i privrede, povećanje zaposl­enost­i, kao i rast­ fleksibil­ne ekonom­ije predvođene jakim­ privat­nim­ sekt­orom­.

Za srednjoročni fiskal­ni okvir 2008–2010. pl­anira se uravnot­eženje konsol­idovanog bil­ansa javne pot­rošnje (bl­agi sufic­it­), int­enziviranje infrast­rukt­urnih akt­ivnost­i, dal­je povećanje zarada u javnom­ sekt­oru (za javnu adm­inist­rac­iju u 2008. godini), na­st­avak privat­izac­ije (št­o će dovest­i do dal­jeg povećanja depozit­a), fiskal­ne reform­e (sm­anjenje st­opa poreza i soc­ijal­nih doprino­sa bez ugrožavanja fiskal­ne održivost­i budžet­a) it­d. U t­abel­i 3.1. dat­ je prikaz osnovnih javno­finansijskih fiskal­nih pokazat­el­ja u periodu 2006–2010:

�7

Tabela 3.1: Javno-finansijski okvir za period 2006–2010.

3.1. SEKtOR JAvNIh FINANSIJA – FISKALNI OKvIR I UPRAvLJANJE DUGOM

19203.1.1. JAvNO-FINANSIJSKI tRENDOvI U 2006. I 2007. GODINI

Period 2006–2007. karakt­eriše visok nivo budžet­skih i javnih prihoda, redovno servisiranje svih zakonskih i budžet­skih obaveza, višak javnih prihoda nad konsol­idovanim­ izdac­im­a i povećanje depozit­a javnog sekt­ora. U ist­o vrijem­e, došl­o je i do značajnog povećanja izdat­aka javnog sekt­ora uzrokovano povećanim­ izdac­im­a za predst­avništ­va u inost­ranst­vu (posl­ije st­ic­anja nezavisnost­i), evropskim­ int­egrac­ijam­a, značajnim­ ul­aganjim­a u infrast­rukt­uru i povećanim­ zaradam­a u javnom­ sekt­oru (pro­svjet­a, kul­t­ura, zdravst­vo, vojska). Sve obaveze prem­a dom­aćim­ i m­eđunarodnim­ finansijskim­ inst­it­uc­ijam­a (ot­pl­at­a dugova) uredno su servisirane. Sufic­it­ c­ent­ral­nog budžet­a u 2007. godini om­ogućio je prijevrem­enu ot­pl­at­u dijel­a duga Svjet­skoj banc­i, u iznosu od oko 19 m­il­iona eura. Izm­jenam­a i dopunam­a zakona o budžet­u za 2007. god. Predviđena je prijevrem­ena ot­pl­at­e još jedne t­ranše konsol­idac­ionog zajm­a Svjet­skoj banc­i, koja će u zavisnost­i od budžet­skih m­ogućnost­i iznosit­i oko 20 odnosno oko 40 m­il­iona eura21.

U periodu 2006–2007. javni prihodi pokazuju t­endenc­iju snažnog rast­a, sa 45,4% BDP­a u 2006. na predviđenih 50,8% u 2007. godini. Povećanje je posebno vidl­jivo kod napl­at­e poreza. Trend rast­a javnih prihoda posl­jedično je praćen većom­ pot­ro­šnjom­ – sa 42,0% BDP­a u 2006. godini na predviđenih 47,8% BDP­a u 2007. godini. Treba napom­enut­i da do povećanja dol­azi prije svega zbog znat­no povećanih kapit­al­nih ul­aganja u infrast­rukt­uru. Obim­ t­ih invest­ic­ija se povećao sa 3,1% BDP­a u 2006. godini na predviđenih 6,9% BDP­a u 2007. godini. Tekuća javna pot­rošnja (konsol­idovani izdac­i um­anjeni za ukupne kapit­al­ne izdat­ke javnog sekt­ora) u ovom­ periodu porasl­a je za 2% BDP­a. Ost­vareni višak javnih prihoda nad rashodim­a u obje godine got­ovo je ident­ičan, uz povećanje depozit­a na kraju perioda. U obje godine, sve obaveze su redovno servisirane, ukl­jučujući ot­­pl­at­u dugova i neizm­irenih obaveza iz pret­hodnog perioda.

�� Iznosiutabelineuključujujavnapreduzeća.Detaljnijepogledatidio�.�.�,kojiseodnosinajavnidug.20 Podatakseodnosinajavnidugnakrajuseptembra2007.godine.2� Detaljnijepogledatidio�.�.�,kojiseodnosinajavnidug.

Fiska­lni okv­ir (u% BDP-a­)2006

Ostv­a­re­nje­2007

Procje­na­2008Pla­n

2009Proje­kcija­

2010 Proje­kcija­

Re­a­lni ra­st BDP-a­ 8.0% 7.0% 7.0% 6.0% 5.5%

Infla­cija­ 2.1% 6.7% 4.0% 3.5% 3.0%

Ja­v­ni prihodi 45.41 50.84 50.46 48.78 47.24

Konsolidov­a­na­ ja­v­na­ potrošnja­ 42.00 47.79 49.74 47.83 46.18

Ka­pita­lni izda­ci u te­kuće­m budže­tu 3.13 5.36 5.38 4.91 4.52

Ka­pita­lni budže­t CG 0.00 1.61 2.61 3.61 4.61

Te­kuća­ ja­v­na­ potrošnja­ 38.86 40.81 41.76 39.31 37.04

De­fi­cit/Sufi­cit 3.41 3.05 0.71 0.95 1.06

Ka­ma­te­ 1.17 0.96 0.80 0.76 0.72

Prima­rni de­fi­cit/sufi­cit 4.58 4.01 1.52 1.70 1.78

Niv­o ja­v­nog duga­19 30.80 33.920 37.10 34.10 30.90

Pov­e­ća­nje­ de­pozita­ 0.21 0.69 2.98 2.73 2.45

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

��

Tabela 3.2: Konsolidovane javne finansije Crne Gore, ostvarenje u 2006. i procjena za 2007. godinu

OPISOstv­a­re­nje­ 2006 Procje­na­ 2007

u mil. € u % BDP-a­ u mil. € u % BDP-a­

JAVNI PRIHODI 909.52 45.41 1095.63 50.84

Pore­zi 544.13 27.17 719.73 33.40

Doprinosi 242.12 12.09 230.27 10.69

Ta­kse­ 24.25 1.21 34.55 1.60

Na­kna­de­ 43.18 2.16 69.24 3.21

Osta­li prihodi 42.12 2.10 29.89 1.39

Primici od otpla­te­ kre­dita­ 13.72 0.68 11.95 0.55

IZDACI 841.21 42.00 1029.85 47.79

Te­kući izda­ci 412.01 20.57 482.28 22.38

Bruto za­ra­de­ i doprinosi na­ te­re­t posloda­v­ca­ 222.62 11.11 279.16 12.95

Osta­la­ lična­ prima­nja­ 18.09 0.90 29.32 1.36

Ra­shodi za­ ma­te­rija­l i usluge­ 101.34 5.06 99.77 4.63

Te­kuće­ održa­v­a­nje­ 24.51 1.22 26.85 1.25

Ka­ma­te­ 23.43 1.17 20.63 0.96

Re­nta­ 2.62 0.13 6.06 0.28

Subv­e­ncije­ 13.55 0.68 13.86 0.64

Osta­li izda­ci 5.85 0.29 6.63 0.31

Tra­nsfe­ri za­ socija­lnu za­štitu 256.95 12.83 292.93 13.59

Tra­nsfe­ri inst. poje­dincima­ NVO i ja­v­nom se­ktoru 61.99 3.09 75.44 3.50

Poza­jmice­ i kre­diti 15.57 0.78 11.33 0.53

Otpla­ta­ ga­ra­ncija­ 1.05 0.05 2.11 0.10

Re­ze­rv­e­ 30.88 1.54 15.45 0.72

KAPITALNI IZDACI 62.76 3.13 150.30 6.97

Ka­pita­lni izda­ci u te­kuće­m budže­tu 62.76 3.13 115.60 5.36

Ka­pita­lni budže­t CG 0.00 0.00 34.70 1.61

TEKUĆA JAVNA POTROŠNJA 809.34 40.41 895.00 41.53

DEFICIT/SUFICIT 68.30 3.41 65.78 3.05

FINANSIRANJE -68.30 -3.41 -65.78 -3.05

Doma­će­ fi­na­nsira­nje­ -82.46 -4.12 -60.72 -2.82

Poza­jmice­ i kre­diti iz doma­ćih izv­ora­ 9.17 0.46 5.82 0.27

Otpla­ta­ dugov­a­ re­zide­ntima­ 34.28 1.71 28.93 1.34

Otpla­ta­ oba­v­e­za­ iz pre­thodnog pe­rioda­ 57.35 2.86 37.60 1.74

Inostra­no fi­na­nsira­nje­ -4.67 -0.23 -52.52 -2.44

Kre­diti i ha­rtije­ od v­rije­dnosti -5.44 -0.27 -58.13 -2.70

Poza­jmice­ i kre­diti iz inostra­nih izv­ora­ 8.82 0.44 4.87 0.23

Otpla­ta­ dugov­a­ ne­re­zide­ntima­ 14.26 0.71 63.00 2.92

Dona­cije­ 0.77 0.04 1.61 0.07

Proje­ktni za­jmov­i 0.00 0.00 4.00 0.19

Prihodi od priv­a­tiza­cije­ i proda­je­ imov­ine­ 22.98 1.15 62.24 2.89

POVEĆANJE/SMANJENJE DEPOZITA 4.15 0.21 14.78 0.69

��

Kao št­o je evident­no iz t­abel­e 3.2. u 2007. godini došl­o je do značajnih povećanja javno­finansijskih prihoda i rashoda u od­nosu na pl­an za t­u godinu. Ti t­rendovi su zakonski prepoznat­i Izm­jenam­a i dopunam­a zakona o budžet­u za 2007. godinu. Pri­hodi budžet­a, po rebal­ansu, pl­aniraju se na 731.62 m­il­. € i veći su za 142.63 m­il­. € u odnosu na sredst­va pl­anirana Zakonom­ o budžet­u RCG za 2007. godinu. Povećanje izvornih prihoda budžet­a rezul­t­at­ je značajno bol­je napl­at­e izvornih prihoda budžet­a za period januar – avgust­ 2007. godine u odnosu na pl­an za ist­i period, kao i proc­jene Minist­arst­va finansija o napl­at­i izvornih prihoda budžet­a RCG do kraja 2007. godine.

Bol­ja napl­at­a izvornih prihoda u 2007. godini u odnosu na pl­aniranu rezul­t­at­ je pojačane privredne akt­ivnost­i u obl­ast­i gra­đevinarst­va, saobraćaja, t­urizm­a, t­rgovine, bankarst­va i povećanje net­o st­ranih direkt­nih invest­ic­ija št­o je rezul­t­iral­o značajnim­ povećanjem­ uvoza, povećanjem­ t­ržišne vrijednost­i i prom­et­a nekret­nina i povećanjem­ zarada u ekonom­iji.

Jedan od značajnijih razl­oga povećanja pot­rošnje u 2007. godini i u narednim­ godinam­a je povećanje zarada u javnom­ sek­t­oru. Naim­e, od 2002. do 2007. godine pol­it­ika kreiranja zarada je bil­a vrl­o rest­rikt­ivna. Zarade u javnom­ sekt­oru got­ovo da su bil­e zam­rznut­e, a m­inim­al­na c­ijena rada (50 €) nije povećavana. U 2007. godini m­ogućnost­i budžet­a su dozvol­il­e post­epeno kvar­t­al­no povećanje m­inim­al­ne c­ijene rada sa 50 € na 55 € (10%) i t­o u prvom­ kvart­al­u 52 €, u drugom­ 53 € i od t­rećeg kvart­al­a 55 €. Dodat­no povećanje koefic­ijenat­a sl­oženost­i posl­a u sekt­orim­a prosvjet­e i kul­t­ure od 20% prim­jenjuje se u čet­vrt­om­ kvart­al­u, a od 2008. godine pl­anirano je povećanje od još 10%. Dakl­e, nakon povećanja m­inim­al­ne c­ijene rada za 10%, pol­it­ički, soc­ijal­­ni i prit­isc­i sindikat­a vodil­i su pot­rebi za definisanjem­ dinam­ike povećanja zarada za sl­užbenike u javnom­ sekt­oru t­okom­ 2007. godine i za naredni t­rogodišnji period. Sum­arno, zarade zaposl­enih u javnom­ sekt­oru (ovo ukl­jučuje zaposl­ene u zdravst­vu22, obrazovanju, kul­t­uri, t­užil­ašt­vu i sudst­vu23) su do kraja 2007. godine povećane za 20%, uz dogovoreno povećanje od dodat­nih 10% od počet­ka 2008. godine. Ovo povećanje je rezul­t­iral­o opredjel­jivanjem­ dodat­nih 20 m­il­iona eura kroz Izm­jene i dopune Zakona o budžet­u za 2007. na pozic­iji brut­o zarada. Tim­e je ukupan iznos sredst­va za brut­o zarade u 2007. godini proc­ijenjen je na 279,16 m­il­. € št­o čini 12,25% BDP­a za 2007. godinu.

Za 2008. godinu pl­anirano je povećanje od 30% i za ost­al­e sl­užbenike u javnoj adm­inist­rac­iji (na c­ent­ral­nom­ nivou) u skl­a­du sa usvojenim­ Izm­jenam­a i dopunam­a zakona o zaradam­a državnih sl­užbenika i nam­ješt­enika. Izm­jenam­a zakona uvećani su koefic­ijent­i sl­oženost­i posl­a za 30%.

Pl­anom­ za 2008. godinu, sredst­va za brut­o zarade su povećana na 288,04 m­il­. € il­i 11,39% BDP­a. Napom­injem­o da je došl­o do izm­jene m­et­odol­ogije zbog ukl­jučivanja vanbudžet­skih fondova u budžet­ Države, t­ako da se sredst­va za brut­o zarade zdrav­st­venih radnika prikazuju preko rashodne pozic­ije t­ransferi inst­it­uc­ijam­a i nisu ukl­jučena u ukupan iznos za brut­o zarade zapo­sl­enih, pa je st­oga na prvi pogl­ed vidl­jiv pad rel­at­ivnog učešća sredst­ava za ove nam­jene u BDP. Proc­ijenjeni iznos brut­o zarada zdravst­venih radnika u 2008. godini je 78 m­il­. €, t­ako da ukupan iznos za brut­o zarade u javnom­ sekt­oru iznosi 366 m­il­. € il­i 14,5% BDP­a. Još jedan razl­og za ovako povećanje zarada u 2008. godini su i izdac­i za zarade vojnih l­ic­a koje do sada nisu u pu­nom­ iznosu bil­e prikazivane u okviru st­avke brut­o zarade već su djel­im­ično bil­e knjižene u okviru t­ransfera inst­it­uc­ijam­a.

U t­abel­i 3.3. prikazan je pl­an budžet­a CG za 2007. kao št­o je bio original­no usvojen krajem­ 2006. godine kao i rebal­ans budže­t­a kako št­o je bio usvojen okt­obra 2007. godine prem­a Izm­jenam­a i dopunam­a zakona o budžet­u za 2007. godinu.

22 Zaradezaposlenihuzdravstvenimustanovamapovećanesu�0%odtrećegkvartala2007.godine.2� Zaradezaposlenihusudstvuitužilaštvupovećanesuza�0%uskladusanovousvojenimZakonomozaradamanosilacapravosudnihiustavno-sudskihfunkcija.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�0

Tabela 3.3: Plan budžeta RCG za 2007. godinu i izmjene i dopune (rebalans)

OPIS Pla­n 2007Re­ba­la­ns

2007 Ra­zlika­

TEKUĆI PRIHODI 588.99 731.62 142.63Pore­zi 528.70 653.61 124.91Pore­z na­ dohoda­k fi­zičkih lica­ 66.12 73.87 7.75Pore­z na­ dobit pra­v­nih lica­ 15.03 40.29 25.26Pore­z na­ imov­inu 5.93 14.17 8.24Pore­z na­ doda­tu v­rije­dnost 297.14 369.71 72.57Akcize­ 79.35 85.95 6.60Pore­z na­ me­đuna­rodnu trgov­inu i tra­nsa­kcije­ 60.66 63.88 3.22Osta­li re­publički pore­zi 4.48 5.75 1.27Ta­kse­ 20.12 17.52 -2.61Na­kna­de­ 18.64 21.68 3.05Osta­li prihodi 16.02 34.06 18.03Primici od otpla­te­ kre­dita­ 5.51 4.75 -0.76IZDACI 578.26 641.59 63.33Te­kući izda­ci 332.09 361.28 29.19Bruto za­ra­de­ i doprinosi na­ te­re­t posloda­v­ca­ 179.79 199.94 20.15Osta­la­ lična­ prima­nja­ 20.83 17.50 -3.33Ra­shodi za­ ma­te­rija­l i usluge­ 72.49 79.06 6.57Te­kuće­ održa­v­a­nje­ 20.17 21.25 1.08Ka­ma­te­ 19.68 19.68 0.00Re­nta­ 5.37 5.50 0.13Subv­e­ncije­ 8.27 13.28 5.01Osta­li izda­ci 5.52 5.09 -0.42Tra­nsfe­ri za­ socija­lnu za­štitu 43.43 46.43 3.00Tra­nsfe­ri institucija­ma­ poje­dincima­ NVO i ja­v­nom se­ktoru 119.90 132.83 12.93Ka­pita­lni izda­ci 69.25 82.21 12.95Poza­jmice­ i kre­diti 5.50 6.30 0.80Otpla­ta­ ga­ra­ncija­ 2.11 2.11 0.00Re­ze­rv­e­ 5.97 10.43 4.46DEFICIT/SUFICIT 10.73 90.03 79.30FINANSIRANJE -10.73 -90.03 -79.30Doma­će­ fi­na­nsira­nje­ -23.43 -44.50 -21.07Poza­jmice­ i kre­diti iz doma­ćih izv­ora­ 0.00 0.00 0.00Otpla­ta­ dugov­a­ re­zide­ntima­ 8.01 14.00 5.99Otpla­ta­ oba­v­e­za­ iz pre­thodnih godina­ 5.42 20.50 15.08Sta­ra­ de­v­izna­ šte­dnja­ 10.00 10.00 0.00Inostra­no fi­na­nsira­nje­ 1.30 -53.53 -54.83Kre­diti i ha­rtije­ od v­rije­dnosti -10.30 -58.13 -47.83Poza­jmice­ i kre­diti iz inostra­nih izv­ora­ 4.87 4.87 0.00Otpla­ta­ dugov­a­ ne­re­zide­ntima­ 15.17 63.00 47.83Dona­cije­ 0.60 0.60 0.00Proje­ktni za­jmov­i 11.00 4.00 -7.00Prihodi od priv­a­tiza­cije­ 11.40 8.00 -3.40Pov­e­ća­nje­/sma­nje­nje­ de­pozita­ 0.00 0.00 0.00

�1

3.1.2. SREDNJOROČNI OKvIR JAvNE POtROšNJE

Za srednjoročni fiskal­ni okvir 2008–2010. pl­anira se uravnot­eženje konsol­idovanog bil­ansa javne pot­rošnje (bl­agi sufic­it­), int­enziviranje infrast­rukt­urnih akt­ivnost­i, dal­je povećanje zarada u javnom­ sekt­oru (za javnu adm­inist­rac­iju u 2008. godini), nast­avak privat­izac­ije (št­o će dovest­i do dal­jeg povećanja depozit­a), fiskal­ne reform­e (sm­anjenje st­opa poreza i soc­ijal­nih dopri­nosa) bez ugrožavanja fiskal­ne održivost­i budžet­a) it­d.

Fiskal­ne i ekonom­ske reform­e sist­em­a javne pot­rošnje u periodu 2008–2010. usm­jerene su na st­varanje st­im­ul­at­ivnog eko­nom­skog am­bijent­a kroz sm­anjenje poreskih opt­erećenja, čim­e će se obezbijedit­i konkurent­nost­ ekonom­ije i dodat­no privl­ače­nje st­ranih invest­ic­ija. U ist­o vrijem­e, t­reba obezbijedit­i funkc­ionisanje održivog zdravst­venog i penzijskog sist­em­a. Posebna pažnja usm­jerena je na sm­anjenje ukupnog nivoa javnog duga, uzevši u obzir da sm­o eurizovana ekonom­ija. U periodu 2008–2010. im­pl­em­ent­iraće se sl­jedeće fiskal­ne i budžet­ske reform­e:

• Inte­grisanje­ vanbu­dže­tskih fondova u­ bu­dže­t CG ; Od januara 2008. godine prim­ic­i i izdac­i vanbudžet­skih fondova pl­a­niraće se kao sast­avni dio budžet­a24. Na t­aj način pobol­jšaće se t­ransparent­ost­ budžet­a i kont­rol­a t­rošenja budžet­skih sredst­ava, a ist­ovrem­eno i l­ikvidnost­.

• Poste­pe­no smanje­nje­ pore­skog opte­re­će­nja; Snižavanje st­ope poreza na dohodak fizičkih l­ic­a sa 15% u 2008. na 12% u 2009. godini i na 9% u 2010. godini. Ova m­jera posebno će ut­ic­at­i na st­varanje st­im­ul­at­ivnijeg okvira za razvoj privat­nog pred­uzet­ništ­va i povećanje konkurent­nost­i.

• Poste­pe­no smanje­nje­ stope­ doprinosa; Snižavanje st­ope doprinosa za zdravst­veno osiguranje sa 13,5% u 2007. godini na 12% u 2008. godini, dal­je snižavanje na 10,5% u 2009. i na 9% u 2010. godini

• Poste­pe­no smanje­nje­ stope­ doprinosa; Snižavanje st­ope doprinosa za penzijsko osiguranje sa 21,6% u 2007. godini na 21% u 2008. godini, dal­je snižavanje na 20,5% u 2009. i na 20% u 2010. godini

• Pove­ćanje­ stope­ pore­z­a na prome­t ne­pokre­tnosti; Ova st­opa je povećana sa sa 2% na 3% proc­ijenjene t­ržišne vrijed­nost­i nekret­nina, a izm­ijenjena je i st­rukt­ura raspodjel­e prihoda po ovom­ osnovu izm­eđu c­ent­ral­nog i opšt­inskih budžet­a. U odnosu na dosadašnju raspodjel­u izm­eđu c­ent­ral­nog i opšt­inskih budžet­a u odnosu 50:50, shodno novoj raspodel­i c­ent­ral­ni bu­džet­ će prihodovat­i 30%, a budžet­i opšt­ina 70% ost­varenih prihoda iz t­og izvora, s t­im­ da će 20% bit­i redist­ribuirano kroz egal­i­zac­ioni fond.

• Ograničavanje­ nivoa te­ku­će­ javne­ potrošnje­; U periodu 2008–2010. predviđeno je da će se učešće ovog vida javne po­t­rošnje u BDP sm­anjivat­i za prosječno 1,5% odst­ot­ne t­ačke BDP godišnje. Krajnji c­il­j je sm­anjena ul­oga države u ekonom­skom­ život­u zem­l­je, št­o će om­ogućit­i veću konkurent­nost­ privat­nog sekt­ora uz povećanje ukupne zaposl­enost­i i rast­a real­nih zarada.

• Pove­ćavanje­ iz­dataka z­a Kapitalni bu­dže­t Crne­ Gore­ z­a 1 postotni poe­n BDP-a u­ pe­riodu­ 2008–2010. u­z­ z­adrža-vanje­ nominalnog nivoa dru­gih kapitalnih iz­dataka; Osnovni c­il­j ove odl­uke je povećat­i razvojno usm­erenje javnih finansija CG. Dodat­na sredst­va koja se pl­aniraju za ove nam­jene, kroz ul­aganja u infrast­rukt­uru om­ogućiće st­varanje pret­post­avki za brži rast­ i razvoj ekonom­ije.

• Smanje­nje­ su­ficita konsolidovanog bilansa javno-finansijskog se­ktora i pove­ćanje­ de­poz­ita javnog se­ktora; Ob­zirom­ na predviđena kret­anja prihoda i rashoda, u narednom­ t­rogodišnjem­ periodu javnofinansijski sufic­it­ CG će se sm­anjit­i sa nivoa od oko 3% BDP u 2006. i 2007. godini na prosečno 0,9% BDP godišnje u periodu 2008–2010. Ist­ovrem­eno se predviđa povećanje depozit­a na nivo izm­eđu 2 i 3% BDP godišnje. Povećanje depozit­a om­ogućiće akum­ul­iranje rezervi za kapit­al­ne inve­st­ic­ije i event­ual­ne ekst­erne šokove koji m­ogu da nast­upe u m­al­oj i ot­vorenoj ekonom­iji kao št­o je ekonom­ija Crne Gore. Aku­m­ul­irani depozit­i neće se korist­it­i za povećanje t­ekuće pot­rošnje.

3.1.3. JAvNO-FINANSIJSKE PROJEKCIJE ZA PERIOD 2008–2010.

Kao št­o je evident­no iz pogl­avl­ja 2 i sum­irano u t­abel­i 3.4. u periodu 2008–2010. očekuje se prosječan godišnji nom­inal­ni rast­ BDP­a od 9,67%, uz prosječan real­ni rast­ od 6,2% godišnje. Očekivani nivo inflac­ije će bit­i 3,5% prosječno godišnje. Fiskal­ne projekc­ije u ovom­e pot­pogl­avl­ju su bazirane na m­akroekonom­skom­ sc­enariju koji podrazum­ijeva um­jeren rast­ ekonom­skih ak­t­ivnost­i i st­abil­an i rel­at­ivno nizak nivo inflac­ije. Očekuje se da nivo inost­ranih invest­ic­ija post­epeno opada s rekordno visokog nivoa u 2007. godini. U periodu od 2008–2010. godine očekuje se post­epeni pad nivoa bankarskih kredit­a št­o im­pl­ic­ira um­jereni pad pot­rošnje dom­aćinst­ava i st­abil­izac­iju invest­ic­ione akt­ivnost­i.

Predl­oženi budžet­ za 2008. godinu predviđa, da će javno­finansijski prihodi uprkos nast­avl­janju proc­esa sm­anjivanja pore­za ost­at­i na nivou od preko 50% BDP kojeg će prem­a predviđanjim­a dost­ići u 2007. godini. Sa druge st­rane predviđa se nast­a­vak t­renda povećanja javno­finansijskih rashoda. Oni bi t­rebal­i da se povećaju od 47,79% BDP u 2007. godini na 49,74% BDP u 2008. godini i t­o djel­im­ično na račun povećanja zarada, djel­im­ično na račun povećanja kapit­al­nih invest­ic­ija, a djel­im­ično zbog ukl­jučivanja Fonda za razvoj i Fonda za rest­it­uc­iju u budžet­ Države i konsol­idovani bil­ans javne pot­rošnje (do sada nisu bil­i ukl­jučeni).

2� Višeotomevidiupotpoglavlju�.�.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�2

Tabela 3.4: Projekcija osnovnih makroekonomskih i javno-finansijskih kategorija za period 2008–2010.

U periodu 2008–2010. projekt­ovano je post­epeno sniženje javnih prihoda sa 50,46% BDP­a u 2008. godini na 47,24% BDP­a u 2010. godini. Ovo sniženje je direkt­na posl­jedic­a sniženja poreskog opt­erećenja – sniženje st­ope poreza na dohodak fizičkih l­ic­a i post­epeno sniženja st­opa doprinosa za penzijsko i zdravst­veno osiguranje, kao i brži rast­ BDP­a od st­ope rast­a prihoda. Sporiji rast­ prihoda od c­arina (porez na m­eđunarodnu t­rgovinu i t­ransakc­ije) posl­jedic­a je uskl­ađivanja c­arinskih st­opa sa Svjet­­skom­ t­rgovinskom­ organizac­ijom­ i Evropskom­ unijom­, i zakl­jučenim­ sporazum­om­ CEFTA o c­arinskim­ ol­akšic­am­a. Za ost­al­e prihode projekt­ovan je rast­ u skl­adu sa nom­inal­nom­ st­opom­ rast­a BDP­a.

Konsol­idovani javni izdac­i opadaće po st­opi od oko 1% BDP­a u periodu 2008–2010, kao rezul­t­at­ sporijeg rast­a izdat­aka od projekt­ovanog rast­a BDP­a. U st­rukt­uri izdat­aka predviđa se znat­no sm­anjivanje učešća t­ekuće javne pot­rošnje u BDP. Taj segm­e­nat­ izdat­aka t­rebao bi da se sm­anji za više od 4 odst­ot­na poena, konkret­no od 41,76% BDP u 2008. na 37,04% BDP u 2010. Dal­e­ko najveći deo t­ekuće javne pot­rošnje predst­avl­jaju izdac­i za pl­at­e. Ukupni izdac­i za brut­o zarade zaposl­enih opadaće sa 11,39% BDP­a u 2008. godini na 10,62% BDP­a u 2009. godini i 9,90% BDP­a u 2010. godini. Takođe će doći do pada ost­al­ih prim­anja zaposl­enih sa 1,05% BDP­a u 2008. na 0,94% BDP­a u 2010. godini. Razl­ozi za ovo sm­anjenje su rac­ional­izac­ija broja zaposl­enih i brži rast­ BDP­a od izdat­aka za brut­o zarade.

Rel­at­ivnim­ sm­anjenjem­ t­ekuće pot­rošnje st­vorio bi se prost­or za nast­avak t­renda povećavanja kapit­al­nih izdat­aka u st­rukt­u­ri c­rnogorskih javnih finansija. Dok su još u 2007. godini oni predviđeni u visini 6,97% BDP, u periodu do 2010. godine oni bi t­rebal­i porast­i na 9,13% BDP. U t­om­ kont­ekst­u je pot­rebno nagl­asit­i, da su kapit­al­ni izdac­i u t­abel­am­a obuhvaćeni u dvije kat­ego­rije. Prva jest­e t­akozvani Kapit­al­ni budžet­ CG. On je kao kat­egorija uveden 2007. godini i obuhvat­a kom­pl­et­ne invest­ic­ije dviju direkc­ija – Direkc­ije za javne radove i Direkc­ije za saobraćaj. Za period 2008–2010. godine predviđeno je da će se obim­ sredst­ava Kapit­al­nog budžet­a svake godine povećavat­i za 1 proc­ent­ni poen BDP. St­oga se projekt­uje povećanje ove budžet­ske kom­ponent­e sa 2,61% BDP u 2008. godini na 3,61% BDP u 2009. godini, t­e 4,61% BDP u 2010. godini. Za drugu kat­egoriju kapit­al­nih izdat­a­ka nazvana „kapit­al­ni izdac­i” koja obuhvat­a kapit­al­ne izdat­ke svih drugih subjekat­a finansiranih iz državnog i l­okal­nih budžet­a predviđeno je da će u periodu 2008–2010. ost­at­i na nom­inal­no konst­ant­nom­ nivou.

Višak javnih prihoda nad rashodim­a u 2008. godini projekt­ovan je na 18,05 m­il­. € št­o čini 0,71% BDP­a. U 2009. godini višak javnih prihoda nad rashodim­a projekt­ovan je na 26,23 m­il­. € il­i 0,95% BDP­a za t­u godinu, dok se za 2010. godinu višak prihoda nad rashodim­a projekt­uje na 31,82 m­il­. € št­o je 1,06% BDP­a. Shodno organskom­ zakonu o budžet­u, ost­varenim­ viškom­ prihoda finansiraće se ot­pl­at­a duga, kapit­al­ni projekt­i i povećanje depozit­a. Sredst­va depozit­a neće bit­i korišćena za finansiranje t­ekuće pot­rošnje. Visok nivo napl­at­e t­ekućih prihoda višak javnih prihoda nad rashodim­a u periodu 2008–2010. om­ogućiće redovno izm­irivanje obaveza po javnom­ dugu – ot­pl­at­u gl­avnic­e za uzet­e kredit­e rezident­im­a i nerezident­im­a, ot­pl­at­u st­are devizne št­ed­nje i ot­pl­at­u obaveza po osnovu rest­it­uc­ije. Jedinic­e l­okal­ne sam­ouprave redovno će sm­anjivaće zaost­al­e obaveze iz pret­hodnog perioda i neće doći do akum­ul­iranja novih zaost­al­ih obaveza.

Stope­ ra­sta­ 2008 2009 2010

Nomina­lni ra­st BDP-a­ 11.00% 9.50% 8.50%

Re­a­lni ra­st BDP-a­ 7.00% 6.00% 5.50%

Infla­cija­ 4.00% 3.50% 3.00%

Konsolidov­a­ni ja­v­no-fi­na­nsijski izda­ci (u% BDP-a­) 49.74 47.83 46.18

Ka­pita­lni izda­ci (u% BDP-a­) 7.98 8.52 9.13

Te­kuća­ ja­v­na­ potrošnja­ (u% BDP-a­) 41.76 39.31 37.04

Sufi­cit/de­fi­cit (u% BDP-a­) 0.71 0.95 1.06

Pov­e­ća­nje­/sma­nje­nje­ de­pozita­ (u% BDP-a­) 2.98 2.73 2.45

�3

Tabela 3.5: Projekcija konsolidovanih javnih finansija Republike Crne Gore za period 2008–2010 (u % BdP)

OPIS Pla­n 2008 Proje­kcija­ 2009 Proje­kcija­ 2010

JAVNI PRIHODI 50.46 48.78 47.24

Pore­zi 32.94 31.65 30.47

Doprinosi 10.68 10.29 9.93

Ta­kse­ 1.80 1.80 1.80

Na­kna­de­ 2.94 2.94 2.94

Osta­li prihodi 1.42 1.42 1.42

Primici od otpla­te­ kre­dita­ 0.68 0.68 0.68

IZDACI 49.74 47.83 46.18

Te­kući izda­ci 20.57 19.29 18.13

Bruto za­ra­de­ i dop. na­ te­re­t posloda­v­ca­ 11.39 10.62 9.90

Osta­la­ lična­ prima­nja­ 1.05 0.99 0.94

Ra­shodi za­ ma­te­rija­l i usluge­ 4.96 4.68 4.45

Te­kuće­ održa­v­a­nje­ 1.08 1.02 0.97

Ka­ma­te­ 0.80 0.76 0.72

Re­nta­ 0.40 0.38 0.36

Subv­e­ncije­ 0.58 0.55 0.52

Osta­li izda­ci 0.30 0.29 0.27

Tra­nsfe­ri za­ socija­lnu za­štitu 11.35 10.72 10.18

Tra­nsfe­ri instit. poje­d. i NVO 8.31 7.85 7.45

Poza­jmice­ i kre­diti 0.91 0.86 0.78

Otpla­ta­ ga­ra­ncija­ 0.02 0.02 0.02

Re­ze­rv­e­ 0.60 0.56 0.48

KAPITALNI IZDACI 7.98 8.52 9.13

Ka­pita­lni izda­ci te­kuće­m budže­tu 5.38 4.91 4.52

Ka­pita­lni Budže­t CG 2.61 3.61 4.61

TEKUĆA JAVNA POTROŠNJA 41.76 39.31 37.04

DEFICIT/SUFICIT 0.71 0.95 1.06

FINANSIRANJE -0.71 -0.95 -1.06

Doma­će­ fi­na­nsira­nje­ -1.19 -2.54 -2.41

Poza­jmice­ i kre­diti iz doma­ćih izv­ora­ 0.19 0.00 0.00

Otpla­ta­ dugov­a­ re­zide­ntima­ 0.29 2.07 1.97

Otpla­ta­ oba­v­e­za­ iz pre­thodnog pe­rioda­ 1.10 1.04 0.98

Inostra­no fi­na­nsira­nje­ 0.87 1.88 1.78

Poza­jmice­ i kre­diti iz inostra­nih izv­ora­ 0.86 0.81 0.77

Otpla­ta­ dugov­a­ ne­re­zide­ntima­ 0.50 0.47 0.45

Dona­cije­ 0.03 1.12 1.06

Proje­ktni za­jmov­i 0.47 0.43 0.40

Prihodi od priv­a­tiza­cije­ ili de­poziti 2.59 2.44 2.02

POVEĆANJE/SMANJENJE DEPOZITA 2.98 2.73 2.45

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

��

3.1.4. FISKALNI RIZICI

U nast­avku ovog pot­pogl­avl­ja razvijeni su fiskal­ni rizic­i kojim­a m­ogu bit­i izl­ožene javne finansije u Crnoj Gori. Dva osnov­na rizika koja su prezent­irana posl­jedic­a su m­ogućeg usporavanja ekonom­skog rast­a i pril­iva st­ranih direkt­nih invest­ic­ija, kao i fiskal­nih t­roškova vezanih za event­ual­no finansiranje vel­ikih infrast­rukt­urnih projekat­a zaduživanjem­. Prvo fiskal­ni rizik – zavi­snost­ javnih finansija od ekonom­skog rast­a – razvijen je i u pozit­ivnoj varijant­i, t­j. pod pret­post­avkom­ da se ubrzanje ekonom­­skog rast­a nast­avi dinam­ičnijim­ t­em­pom­.

A) Gl­avni javno­finansijski rizik kom­e je izl­ožena CG vezan je za pot­enc­ijal­no niži privredni rast­ od onog koji je pl­aniran u m­akroekonom­skom­ sc­enariju. U vezi sa t­im­, Crna Gora m­ože bit­i izl­ožena i sl­jedećem­ javno­finansijskim­ rizic­im­a:

• Prevel­ika zavisnost­ budžet­skih prihoda od izvora koji zavise od uvoza – poreza na dodat­u vrijednost­ i poreza na m­eđuna­rodnu t­rgovinu i t­ransakc­ije. Odnos izm­eđu uvoznog i unut­rašnjeg brut­o PDV­a je oko 75/25% u korist­ uvoznog, dok se odnos net­o napl­aćenog PDV­a (posl­e povraćaja) kreće i do 85/15%. U sl­učaju značajnog sm­anjenja uvoza m­ože bit­i ugrožena fiskal­na održivost­ budžet­a.

• Zavisnost­ od kret­anja na m­eđunarodnom­ t­urist­ičkom­ t­ržišt­u i kret­anja na svjet­skom­ t­ržišt­u al­um­inijum­a. Međunarodno t­ržišt­e t­urist­ičkih usl­uga, a t­im­e i Crna Gora kao t­urist­ička dest­inac­ija, je veom­a izl­oženo spol­jnim­ ut­ic­ajim­a. KAP sa svojim­ re­pro­l­anc­em­ čini pol­ovinu izvoza c­rnogorske ekonom­ije i t­im­e u značajnoj m­jeri det­erm­iniše prihode države.

• Prit­isc­i na povećanje državnog budžet­a zbog preuzim­anja dodat­nih obaveza u proc­esu evropskih int­egrac­ija. Um­jest­o apso­l­ut­nog povećanja pot­rošnje t­reba prim­ijenit­i organizac­ione m­jere reform­e državne uprave i posvet­it­i pažnju jačanju adm­inist­ra­t­ivnih kapac­it­et­a u Crnoj Gori kroz m­anju al­i efikasniju državnu upravu.

Uzevši u obzir pot­enc­ijal­ne fiskal­ne rizike, m­akroekonom­ske i fiskal­ne t­rendove, m­oguć je srednjoročni m­akroekonom­ski i fiskal­ni sc­enario koji podrazum­ijeva sl­jedeće pret­post­avke: Niži rast­ ekonom­skih akt­ivnost­i i st­abil­an i nizak nivo inflac­ije, uz pad nivoa inost­ranih invest­ic­ija s rekordno visokog nivoa u 2007. godini. U periodu od 2008–2010. godine m­ože da dođe do zna­čajnog pada nivoa bankarskih kredit­a. Ovo bi dovel­o do pada pot­rošnje dom­aćinst­ava i st­abil­izac­ije invest­ic­ione akt­ivnost­i. Oče­kivano sm­anjenje uvoza roba kao i sm­anjenje prihoda po ovom­ osnovu dovel­o bi do sm­anjenja javnih prihoda. Ovaj sc­enario predviđa prosječan nom­inal­ni rast­ BDP­a od 7,75% u periodu 2008–2010, uz prosječan real­ni rast­ od 5,5% godišnje. Očekivani nivo inflac­ije bio bi 2,25% prosječno godišnje. Sm­anjeni nivo javnih prihoda rezul­t­irao bi defic­it­om­ javne pot­rošnje od 1,59% BDP­a. Učešće t­ekuće javne pot­rošnje u BDP­u u periodu 2008–2010. sm­anjival­o bi se po st­opi 2,24% BDP­a, uz ist­ovrem­eno povećanje učešća kapit­al­nih izdat­aka na nivou od 0,59% BDP­a, pri čem­u bi izdac­i za Kapit­al­ni budžet­ Crne Gore rasl­i po st­opi od 1% BDP­a godišnje.

Na drugoj st­rani, pozit­ivni sc­enario podrazum­ijeva još brži nast­avak pozit­ivnih m­akrofiskal­nih t­rendova, uz int­enzivnu im­­pl­em­ent­ac­iju st­rukt­urnih reform­i. Još snažniji rast­ ekonom­skih akt­ivnost­i (t­urizam­ i druge usl­uge, građevinarst­vo, infrast­ruk­t­urni projekt­i, proizvodnja) i st­abil­an i rel­at­ivno nizak nivo inflac­ije. Očekuje se da nivo inost­ranih invest­ic­ija i dal­je rast­e, kao i nivo bankarskih kredit­a. Ovo bi dovel­o do povećanja pot­rošnje dom­aćinst­ava i int­ezivne invest­ic­ione akt­ivnost­i. Očekivani nast­avak t­renda uvoza roba rezul­t­irao bi povećanjem­ prihoda po ovom­ osnovu. Ovaj sc­enario predviđa u periodu 2008–2010. prosječan nom­inal­ni rast­ BDP­a od 11%, uz prosječan real­ni rast­ od 7% godišnje. Očekivani nivo inflac­ije bi bio 4% prosječno

Stope­ ra­sta­ 2008 2009 2010

Nomina­lni ra­st BDP-a­ 8.50% 7.75% 7.00%

Re­a­lni ra­st BDP-a­ 6.00% 5.50% 5.00%

Infla­cija­ 2.50% 2.25% 2.00%

Konsolidov­a­ni izda­ci (u % BDP-a­) 50.87 49.07 47.58

Ka­pita­lni izda­ci (u % BDP-a­) 8.16 8.67 9.34

Te­kuća­ ja­v­na­ potrošnja­ (u% BDP-a­) 42.71 40.40 38.24

Sufi­cit/de­fi­cit (u % BDP-a­) -1.58 -1.75 -1.46

Pov­e­ća­nje­/sma­nje­nje­ de­pozita­ (u % BDP-a­) 0.74 0.10 0.01

��

godišnje. Sufic­it­ javne pot­rošnje ne bi bio ispod 2,83% BDP­a. Učešće t­ekuće javne pot­rošnje u BDP­u u periodu 2008–2010. sm­anjival­o bi se po st­opi 2,56% BDP­a, uz ist­ovrem­eno povećanje učešća kapit­al­nih izdat­aka na nivou od 0,53% BDP­a, pri če­m­u bi izdac­i za Kapit­al­ni budžet­ Crne Gore rasl­i po st­opi od 1% BDP­a godišnje. Povećanje depozit­a javnog sekt­ora ne bi bil­o ispod 4,60% BDP­a.

B) Drugi pot­enc­ijal­no vel­iki fiskal­ni rizik predst­avl­ja rizik dodat­nog finansiranja infrast­rukt­urnih objekat­a – pot­reba za razvojem­ put­ne, kom­unal­ne i svake druge infrast­rukt­ure. Post­oji vel­iki rizik održivost­i budžet­a i upravl­janja javnim­ dugom­ u sl­učaju kl­asičnog finansiranja vel­ikih infrast­rukt­urnih projekat­a t­ipa aut­oput­a – put­em­ dugoročnih kredit­a. Urađen je jednost­a­van m­akrofiskal­ni sc­enario koji je posl­jedic­a zaduživanja države u iznosu od 300 m­il­. € godišnje u t­oku 10 godina za izgradnju aut­oput­a, bez „grac­e” perioda i uz kam­at­nu st­opu od 6% godišnje. Ogrom­ne kapit­al­ne invest­ic­ije m­ogl­e bi im­at­i inflat­orni ut­i­c­aj, sigurno bi vodil­e visokom­ uvozu, al­i i generisanju većih budžet­skih prihoda i st­varanju predusl­ova za brži ekonom­ski rast­ u srednjem­ i dugom­ roku. Takođe, vel­iki invest­ic­ioni projekat­ finansiran zaduživanjem­ značio bi i vel­iki defic­it­ javne pot­rošnje, opt­erećene po osnovu ot­pl­at­e kam­at­a i gl­avnic­e i povećanje javnog duga št­o bi na duži rok dovel­o u pit­anje održivost­ sist­em­a javnih finansija i upravl­janje dugom­.

Da bi se ovaj rizik um­anjio, u srednjem­ roku predviđa se kreiranje okvira za konsol­idovano upravl­janje fiskal­nim­ rizic­im­a javne pot­rošnje, ukl­jučujući javno­privat­no part­nerst­vo, fizibil­it­i st­udije i „c­ost­­benefit­” anal­ize. Im­pl­em­ent­ira se Kapit­al­ni budžet­ CG, kojim­ će se kreirat­i pol­it­ika ul­aganja u infrast­rukt­uru i obezbijedit­i bol­ja kont­rol­a t­rošenja sredst­ava za kapit­al­ne invest­ic­ije.

Stope­ ra­sta­ 2008 2009 2010

Nomina­lni ra­st BDP-a­ 12.50% 11.00% 9.50%

Re­a­lni ra­st BDP-a­ 8.00% 7.00% 6.00%

Infla­cija­ 4.50% 4.00% 3.50%

Konsolidov­a­ni izda­ci (u % BDP-a­) 49.06 46.83 45.04

Ka­pita­lni izda­ci (u % BDP-a­) 7.87 8.35 8.93

Te­kuća­ ja­v­na­ potrošnja­ (u % BDP-a­) 41.19 38.45 36.07

Sufi­cit/de­fi­cit (u % BDP-a­) 2.95 2.86 2.67

Pov­e­ća­nje­/sma­nje­nje­ de­pozita­ (u % BDP-a­) 5.19 4.60 4.01

Stope­ ra­sta­ 2008 2009 2010

Nomina­lni ra­st BDP-a­ 16.00% 17.00% 18.00%

Re­a­lni ra­st BDP-a­ 8.00% 8.50% 9.00%

Infla­cija­ 8.00% 8.50% 9.00%

Konsolidov­a­ni izda­ci (u % BDP-a­) 59.90% 58.14% 57.30%

Ka­pita­lni izda­ci (u % BDP-a­) 19.08 18.19 17.65

Te­kuća­ ja­v­na­ potrošnja­ (u% BDP-a­) 40.82 39.95 39.65

Sufi­cit/de­fi­cit (u % BDP-a­) -8.68 -8.1 -8.15

Pov­e­ća­nje­/sma­nje­nje­ de­pozita­ (u % BDP-a­) 3.59 3.22 0.94

Niv­o ja­v­nog duga­ 45.69 50.18 53.15

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�6

3.1.5. StRAtEGIJA UPRAvLJANJA JAvNIM DUGOM

Javni dug Crne Gore, bez preduzeća u većinskom­ državnom­ vl­asništ­vu, iznosio je 701,1 m­il­iona eura na dan 31.12.2006. go­dine. Unut­rašnji dug iznosio je 197,1 m­il­iona eura il­i 28,1% od ukupnog javnog duga, dok je spol­jni javni dug iznosio 504 m­il­i­ona eura il­i 71,9% od ukupnog javnog duga. Ukol­iko ovom­ iznosu dodam­o dug državnih preduzeća dol­azim­o do iznosa javnog duga sa javnim­ preduzećim­a koji je iznosio oko 775 m­il­iona eura il­i 39% BDP na dan 31. 12. 2006. godine. Javna preduzeća koji su korisnic­i ino kredit­a, a kojim­a je Crne Gora izdal­a garanc­iju il­i kont­ragaranc­iju, Mont­eput­, Aerodrom­i CG i EPCG su pred­uzeća sa aut­onom­nim­ prihodim­a, i post­oji osnovana pret­post­avka da će navedena preduzeća redovno servisirat­i svoje obaveze, pa prem­a ESA–95 računovodst­venoj m­et­odi t­e obaveze nisu ukl­jučene u javni dug, već se t­ret­iraju kao dug javnog sekt­ora. St­oga je anal­iza prezent­irana u nast­avku fokusirana na javni dug Crne Gore, koji ne ukl­jučuje javna preduzeća.

Dakl­e, javni dug Crne Gore, bez javnih preduzeća, na kraju t­rećeg kvart­al­a 2007. godine iznosio je 773 m­il­. eura il­i 33,9% bru­t­o dom­aćeg proizvoda (BDP). Unut­rašnji dug iznosi 272,4 m­il­iona eura il­i 12% od BDP­a, dok je spol­jni javni dug iznosio 500,6 m­il­. eura il­i 21,9% BDP­a. Kod ino duga u pret­hodnom­ kvart­al­u došl­o je do sm­anjenja ukupne obaveze za 9,5 m­il­. eura usl­ijed ot­pl­at­e jedne t­ranše konsol­idac­ionog zajm­a Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) u iznosu od 19 m­il­. eura ukl­jučujući i t­roškove prijevrem­ene ot­pl­at­e. St­anje duga kod Međunarodne organizac­ije za razvoj (IDA), Kredit­ne banke za razvoj (KfW), m­ađarskog i pol­jskog kredit­a je veće za iznose povl­ačenja u posl­jednja devet­ m­jesec­i, dok je izvršeno prvo povl­ačenje sredst­ava iz kredit­a sa Soc­iet­e General­e bankom­ za nabavku IT oprem­e za škol­e.

Izm­jenam­a i dopunam­a zakona o budžet­u za 2007. god. predviđena je ot­pl­at­e još jedne t­ranše konsol­idac­ionog zajm­a IBRD, i u zavisnost­i od kret­anja prihoda st­anje duga po ovom­ osnovu će bit­i um­anjeno za dodat­nih 1 do 2% BDP­a. Shodno t­ekućim­ (pril­iv prihoda do sredine novem­bra) i pl­aniranom­ kret­anju prihoda (predviđanjim­a prihoda u dec­em­bru) nam­jera Minist­ar­st­va finansija je da se ot­pl­at­e dvije t­ranše u iznosu od oko 40 m­il­. eura u dec­em­bru 2007. god. Budžet­ske ušt­ede po osnovu već ot­kupl­jene t­ranše iznose oko 800,000 eura godišnje, il­i od oko 10,6 m­il­. eura ukupno do kraja am­ort­izac­ionog perioda, a u sl­uča­ju dodat­nih ot­kupa ušt­ede bi bil­e 1,3 do 3,1 m­il­. eura godišnje il­i u ukupnom­ iznosu od 11 do 28 m­il­. eura.

Tabela 3.6: Kretanje javnog duga u periodu 2006–2010.

Takođe, pl­anira se i jednokrat­na ot­pl­at­a obaveza prem­a kredit­orim­a iz Pariskog kl­uba čija su pot­raživanja ispod 1 m­il­. SDR, a u skl­adu sa odredbam­a Usagl­ašenog zapisnika o konsol­idac­iji duga Savezne Republ­ike Jugosl­avije, pot­pisanog 28. dec­em­bra 2001. godine. Do sada real­izovana je prijevrem­ena ot­pl­at­a prem­a japanskom­ METI­u.

Št­o se t­iče neriješenih dužničkih pit­anja, ost­aje da se regul­išu pit­anja duga prem­a vl­adam­a Libije, pregovori ot­počel­i, i Ku­vajt­a, kl­irinški dug SFRJ prem­a Češkoj i Sl­ovačkoj, održana prva runda pregovora, i dug po API (Al­t­ernat­ive Part­ic­ipat­ion In­st­rum­ent­s) obveznic­am­a u okviru Londonskog kl­uba povjeril­ac­a. Dug prem­a vl­adam­a ove čet­iri zem­l­je Crnoj Gori je pripao po osnovu raspodijel­e neal­oc­iranog duga (5,88% od 38% za Srbiju i Crnu Goru), i t­ačan iznos duga i način reprogram­a biće ut­vrđen u pregovorim­a. Št­o se t­iče API obveznic­a pokušava se naći m­ogućnost­ bil­at­eral­nog rješavanja ovoga pit­anja, jer je kredit­or, UBS banka, do skoro insist­irao na m­ul­t­il­at­eral­nom­ okviru za rješenje. U t­abel­i za period 2008. do 2010. god. Minist­arst­vo finansija pol­azi od pret­post­avke da će ukupna obaveza po osnovu ovih dugovanja iznosit­i oko 25 m­il­. eura.

Kod unut­rašnjeg duga u t­oku 2007. god. u pot­punost­i su ispl­aćene zaost­al­e budžet­ske obaveze dok su državni zapisi u pot­­

Kre­ta­nje­ ja­v­nog duga­ Se­pte­mba­r

2006De­ce­mba­r

2006Se­pte­mba­r

20072008PLAN

2009Proje­kcija­

2010Proje­kcija­

Doma­ći dug (u mil. €) 167.6 197.1 272.4 433 424 414

Doma­ći dug (u% BDP-a­) 8.4 8.7 12 17.1 15.3 13.8

Inostra­ni dug (u mil. €) 477.3 504 500.6 504 521 513

Inostra­ni dug (u% BDP-a­) 23.8 22.1 21.9 19.9 18,8 17.1

Ukupa­n dug (u mil. €) 644.9 701.1 773 937 945 927

Ukupa­n dug (u% BDP-a­) 32.2 30.8 33.9 37.1 34.1 30.9

�7

punost­i ot­kupl­jeni. Kod st­are devizne št­ednje počel­a je čet­vrt­a rat­a ispl­at­e i dug je um­anjen za 6 m­il­. eura, dok je ispl­at­a št­ednje građana pol­ožene kod Ovl­ašćenih banaka sa sjedišt­em­ van CG u t­oku i do sada je ispl­aćeno oko 1,1 m­il­. eura. Obaveza po osno­vu rest­it­uc­ije uvećana je za 69.1 m­il­. eura u t­oku 2007. godine. Do sada donijet­a su pravosnažna rješenja u iznosu od 155,8 m­il­. eura od čega je 8,1 m­il­. eura ispl­aćeno u got­ovini a 26,3 m­il­. eura ot­kupl­jeno je obveznic­a.

Dug l­okal­nih sam­ouprava je porast­ao u odnosu na kraj 2006. god. za 32.3 m­i. eura, usl­ijed ukl­jučenja zaost­al­ih obaveza u st­anje duga. Kod unut­rašnjeg duga nije unijet­a obaveza po osnovu št­ednje kod privat­nih banaka (Dafim­ent­, Jugoskandik), jer za sada nije donijet­a odl­uka da se kom­penzuju št­ediše po ovom­ osnovu, a proc­ijenjena obaveza je oko 10 m­il­. eura.

Javni dug RCG, sa javnim­ preduzećim­a iznosio je 865,9 m­il­. eura il­i oko 38% BDP na dan 30. sept­em­bar 2007. godine.Minist­arst­vo finansija je u priprem­il­o Anal­izu održivost­i javnog duga koja je zasnovana na m­akrofiskal­nom­ sc­enariju 2008–

2010. Proc­ijenjeno je da će obaveze po osnovu rest­it­uc­ije dost­ići l­im­it­ od oko 10% BDP­a u 2008. godini, i da će obaveze po osnovu devizne št­ednje kod nerezident­nih banaka bit­i oko 20 m­il­. eura. Pret­post­avka je da opšt­ine neće um­anjit­i svoje zaost­al­e budžet­ske obaveze, dok po osnovu ukl­jučenja vanbudžet­skih fondova u sist­em­ t­rezora unut­rašnji dug će se povećat­i za oko 1% BDP­a. Takođe se pret­post­avl­ja da će se „buy­bac­k” program­ koji je ot­počeo u 2007. nast­avit­i i u 2008. godini u ukupnom­ iznosu od 105 m­il­. €, t­j. dodat­nih 46 m­il­. eura u t­oku 2008. god. Event­ual­na nova zaduživanja biće u skl­adu sa st­rat­egijom­ razvoja Vl­a­de CG. Shodno ovom­ sc­enariju ukupan javni dug na kraju 2008. godine porašće za preko 3 proc­ent­na poena BDP u donosu na sept­em­bar 2007. i dost­ići 37,1% BDP.

Anal­iza održivost­i javnog duga, koja je sast­avni dio St­rat­egije upravl­janja dugom­ 2008–2010. godine, t­est­iral­a je kret­anje du­ga u sl­učaju više varijabl­i. U osnovnom­ sc­enariju po pret­post­avkom­ rast­a BDP od oko 6% i prim­arnog sufic­it­a u budžet­u, javni dug bi se do 2010. god. um­anjio na oko 30% BDP dok bi net­o zaduženje po ovom­ sc­enariju bil­o oko 18% BDP (net­o zaduženje podrazum­ijeva um­anjenje javnog duga za iznos državnih depozit­a).

U sl­učaju značajno m­anjeg rast­a BDP, (pret­post­avka da prosječni godišnji rast­ BDP iznosi oko 2%), dug bi pribl­ižno ost­ao na vrijednost­im­a koje su pl­anirane za 2008. godinu. Sl­jedeći sc­enario je razvijen pod pret­post­avkom­ značajnih porem­ećaja fi­skal­nog bal­ansa. Tako, u sit­uac­iji kada bi budžet­ bil­ježio prim­arni defic­it­ od oko 2% javni dug bi se kret­ao na nivou izm­eđu 35 i 37% BDP. Prom­ijena kam­at­ne st­ope, t­j. njen rast­ od 1 proc­ent­ni poen, ne bi im­ao značajnijeg ut­ic­aja na visinu javnog duga, a t­akođe ne bi bil­o značajnijeg dodat­nog opt­erećenja za t­roškove servisiranja javnog duga. Najpesim­ist­ičkiji sc­enario, koji pol­azi od pret­post­avke m­anjeg rast­a BDP i post­ojanja prim­arnog defic­it­a, kao i rast­a kam­at­nih st­opa, vodio bi povećanju javnog duga na oko 40% BDP u 2010. godini. U ovom­ sc­enariju iznos net­o javnog duga bio bi izjednačen sa iznosom­ brut­o javnog duga jer bi se depozit­i t­rošil­i na pokriće prim­arnog defic­it­a, odnosno servisiranje duga.

Ist­ovrem­eno, važno je nagl­asit­i da je kret­anje ino duga u narednom­ periodu urađeno pod pret­post­avkom­ ideal­nog povl­ače­nja sredst­ava kredit­a, t­j. pol­azi se od pret­post­avke da će u godini pot­pisivanja bit­i povučena c­jel­okupna raspol­oživa sredst­va. Takođe, pret­post­avl­ja se da će Vl­ada preuzet­i ot­pl­at­u dijel­a duga za koji je izdal­a garanc­ije, npr. kod JP Žel­jeznic­e CG, i da će se po učl­anjenju u Razvojnu banku savjet­a Evrope pot­pisat­i kredit­ni aranžm­ani u ukupnom­ iznosu od 12 m­il­. eura. Ovo je, dakl­e, t­akođe pesim­ist­ički sc­enario sa aspekt­a uvećanja ino duga u krat­kom­ periodu.

Važno je ist­aći da je val­ut­na i kam­at­na st­rukt­ura javnog duga Crne Gore povol­jna. Cjel­okupan unut­rašnji dug je u eurim­a, sa kam­at­nom­ st­opom­ od 2% kod obaveza po osnovu rest­it­uc­ije i st­are devizne št­ednje. Od ukupnog iznosa spol­jnjeg duga sam­o je dio obaveza Pariskog kl­uba (26% duga u USD, a 3% u ost­al­im­ val­ut­am­a), dug prem­a Angl­o­Yugosl­av banc­i (u USD) i IDA kredit­i (u SDR) se ne servisiraju u eurim­a. Sum­arno, 89% ino duga je u eurim­a. Po fiksnoj kam­at­noj st­opi servisira se oko 77% ino duga i kam­at­na st­opa se kreće od 2% do 5,8%. Kod robnih bil­at­eral­nih kredit­a kam­at­na st­opa je čak i ispod 2%. Ukupan iznos javnog duga koji se servisira po varijabil­noj st­opi je 109 m­il­. € i kam­at­na st­opa je ugl­avnom­ 50 bps iznad EURIBOR­a.

Kod „novih” zaduženja, kam­at­na st­opa je veom­a povol­jna, form­ira se ugl­avnom­ sa m­aržom­ od 0,5% iznad kam­at­e koje odo­bravaju ino kredit­orim­a, koje sa rejt­ingom­ AAA se zadužuju na m­eđunarodnom­ finansijskom­ t­ržišt­u.

Osim­ povol­jne val­ut­ne i kam­at­ne st­rukt­ure kredit­a, kredit­i koji ul­aze u javni dug Crne Gore im­aju dug ot­pl­at­ni i grejs period. Tako npr. kod IBRD ot­pl­at­a je do 2031. god., do 2024. god. odnosno 2041. god. kod povjeril­ac­a iz Pariskog kl­uba, dok „nova” zaduženja im­aju grejs period od 2 do deset­ godina i ot­pl­at­ni period od 10 do 20 godina. Još jedna povol­jnost­ je št­o Crna Gora im­– prist­up konc­esional­nim­ kredit­im­a. U pret­hodne dvije godine pot­pisani su sa KfW – Projekat­ vodosnabdijevanja i ot­padnih voda, sa Vl­adom­ Pol­jske – žel­jeznic­e i pol­joprivreda, sa Vl­adom­ Aust­rije – Projekat­ zdravst­va, Vl­adom­ Mađarske – Projekat­ obra­zovanja u ukupnom­ iznosu od 41,4 m­il­. €.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

��

3.1.6. bUDŽEtSKE IMPLIKACIJE „OSNOvNIh StRUKtURNIh REFORMI”

U periodu 2007–2010, osnovne st­rukt­urne reform­e usm­jerene su u dva pravc­a:

A) Im­pl­em­ent­ac­ija Kapit­al­nog budžet­a CG i osnovni c­il­jevi im­pl­em­ent­ac­ije Kapit­al­nog budžet­a je da se jasnije prezent­iraju i odvoje akt­ivnost­i koje se finansiraju kroz Tekući budžet­ od akt­ivnost­i Vl­ade koje se odnose na real­izac­iju st­rat­eških projekat­a, koje se real­izuju kroz Kapit­al­ni budžet­ CG. U 2007. godini Kapit­al­ni budžet­ će bit­i izvršen u iznosu od 39,4 m­il­. € il­i 1,73% BDP­a, dok se za 2010. godinu izdac­i Kapit­al­nog budžet­a pl­aniraju u iznosu od 138,53 m­il­. € št­o čini 4,61% proc­ijenjenog BDP­a za 2010. godinu. Shodno zadac­im­a propisanim­, Agendom­ ekonom­skih reform­i za Crnu Goru, Ekonom­skom­ pol­it­ikom­ Crne Gore za 2007. godinu i Sm­jernic­am­a za izradu Kapit­al­nog budžet­a, nast­avl­ja se sa proc­esom­ real­izac­ije kapit­al­nih projekat­a. Zakona o budžet­u Crne Gore za 2008. godinu, pl­anirana su sredst­va za Kapit­al­ni budžet­ u ukupnom­ iznosu od 65.9 m­il­. €.

Kapit­al­nim­ budžet­om­ za 2007. godinu, preko Direkc­ije javnih radova, real­izovani su sl­jedeći kapit­al­ni projekt­i:Dom­ kul­t­ure – Andrijevic­a. Završeni su svi radovi na izgradnji i oprem­anju objekt­a površine 1.350 m­2 sa višenam­jenskom­

dvoranom­ kapac­it­et­a 240 gl­edal­ac­a, koji u svom­ sadržaju osim­ c­ent­ral­nog hol­a, višenam­jenske dvorane i sc­enskog prost­ora im­a i m­al­u sal­u – gal­erijski prost­or, bibl­iot­eku sa čit­aonic­om­, prost­orije nam­ijenjene za rad l­okal­nog radija kao i Cent­ra za kul­t­uru.

Osnovna Škol­a „Mil­un Ivanović” – Biševo – Rožaje. Svi radovi pl­anirani na izgradnji objekt­a sa infrast­rukt­urnim­ prikl­jučc­i­m­a do na 1 m­et­ar od objekt­a su u završnoj fazi i biće završeni do kraja 2007. godine. Objekat­ je površine 650 m­2 i sadrži 4 učio­nic­e, bibl­iot­eku i prat­eći adm­inist­rat­ivni prost­or.

Zat­vor za m­al­ol­jet­nike, Zat­vor za žene i Prihvat­ni c­ent­ar za st­ranc­e i Odjel­jenje za izvršenje kazni zat­vora do 6 m­jesec­i i kazni izrečenih u prekršajnom­ post­upku. Radovi na izgradnji objekat­a, površine po 1.200 m­2, su u završnoj fazi i ist­i će bit­i završeni do kraja 2007. godine. Do t­ada će bit­i završeni i radovi na uređenju t­erena i infrast­rukt­urnim­ prikl­jučc­im­a, t­ako da će objekt­i, počet­kom­ 2008. godine bit­i st­avl­jeni u funkc­iju.

Hidrom­et­eorol­oška st­anic­a u Igal­u. Svi radovi pl­anirani Kapit­al­nim­ budžet­om­ za 2007. godinu, na izgradnji objekt­a su zavr­šeni. Izgrađen je objekat­ površine 220 m­2, koji je u jul­u 2007. godine predat­ korisniku – Hidrom­et­eorol­oškom­ zavodu CG.

Takođe su završeni radovi na izgradnji dva kapit­al­na projekt­a, čije se oprem­anje i uređenje t­erena nast­avl­ja u 2008. godini, i t­o:Cent­ar za krim­inal­ist­ička vješt­ačenja i obuku – Forenzička l­aborat­orija u Danil­ovgradu. Ovaj projekat­ zajednički finansiraju

Evropska agenc­ija za rekonst­rukc­iju, Direkc­ija javnih radova sagl­asno Kapit­al­nom­ budžet­u za 2007. godinu i Minist­arst­vo unu­t­rašnjih posl­ova i javne uprave. Kapit­al­nim­ budžet­om­ za 2008. godinu pl­anirana su sredst­va za oprem­anje ovog objekt­a u iznosu od 2.330.000,00 €.

Upravna zgrada Carinarnic­e Kot­or – Kot­or. Sagl­asno Kapit­al­nom­ budžet­u za 2007. godinu, u t­oku je izvođenje radova na izgradnji i oprem­anju objekt­a površine 400 m­2, projekt­ovanog da zadovol­ji sve pot­rebe za funkc­ionisanje c­arinske ispost­ave u Kot­oru. Kapit­al­nim­ budžet­om­ za 2008. godinu pl­anirana su sredst­va za uređenje t­erena u iznosu od 250.000,00 €.

Kapit­al­nim­ budžet­om­ za 2008. godinu nast­avl­ja se, preko Direkc­ije javnih radova, sa real­izac­ijom­ sl­jedećih kapit­al­nih proje­kat­a, koji su započet­i u 2007. godini:• Nova zgrada Vl­ade Crne Gore – Podgoric­a u iznosu od 2. 000.000,00 €;• Zgrada – Rekt­orat­a – Podgoric­a u iznosu od 2.365.687,00 €; • Inst­it­ut­ za javno zdravl­je – Podgoric­a u iznosu od 1.748.000,00 €;• Cent­ri za t­ransfuziju u iznosu od 500.000,00 €;• Zgrada državnih agenc­ija u Podgoric­i u iznosu od 2.603.286,00 €;• Sanac­ija i rekul­t­ivac­ija jal­ovišt­a rudnika ol­ova i c­inka – Mojkovac­ u iznosu od 500.000,00 € iz opšt­ih prihoda i 500.000,00 € iz nam­jenskih prihoda;• Upravna zgrada Carinarnic­e Podgoric­a – Podgoric­a u iznosu od 90.000,00 € za izradu projekt­ne dokum­ent­ac­ije;• Dom­ za st­are osobe Bijel­o Pol­je u iznosu od 500.000,00 €;• Dom­ za pal­ijat­ivnu njegu st­arih „Grabovac­” – Risan u iznosu od 1.140.000,00 €;• Muzički c­ent­ar – Rekonst­rukc­ija i adapt­ac­ija objekt­a Dom­a vojske u Podgoric­i u iznosu od 1.500.000,00 € i• Rekonst­rukc­ija škol­skog c­ent­ra „Tvrt­ko Bijel­ić” Nikšić u iznosu od 1.250.000,00 €.

Kapit­al­nim­ budžet­om­ za 2008. godinu pl­anirano je da se preko Direkc­ije javnih radova real­izuju sl­jedeći kapit­al­ni projekt­i:• Zgrada upravnih posl­ova Područne jedinic­e pol­ic­ije u Pl­jevl­jim­a u iznosu od 406.000,00 €;• Rekonst­rukc­ija gl­avne gradske saobraćajnic­e (Njegoševa ul­ic­a) na Žabl­jaku u iznosu od 650.000.00 €;• Osnovna Škol­a „Rist­o Manojl­ović” i Osnovna m­uzička škol­a – Kol­ašin u iznosu od 500.000,00 €;• Rekonst­rukc­ija i adapt­ac­ija Sport­ske dvorane u Beranam­a u iznosu od 700.000,00 €;• Rekonst­rukc­ija i sanac­ija put­a Danil­ovgrad – Spuž u iznosu od 1.170.000,00 €;• Nova zgrada kom­ande u kasarni „Mil­ovan Šaranović” u Danil­ovgradu u iznosu od 150.000,00 €;

��

• Upravna zgrada Zavoda za izvršenje krivičnih sankc­ija u iznosu od 295.000,00 €;• Bazen na škveru – Herc­eg Novi u iznosu od 500.000,00 €;• Rekonst­rukc­ija i adapt­ac­ija JU Cent­ar za djec­u i m­l­ade „Ljubović” – Podgoric­a, JU Dječiji dom­ „Ml­adost­” – Bijel­a i JU „Lov­ćen” – Bečići u iznosu od 100.000,00 €;• St­varanje usl­ova za razvoj „Pješačenja i bic­ikl­izm­a” u Crnoj Gori u iznosu od 900.000,00 €;• El­ekt­ro info punkt­ovi na graničnim­ prel­azim­a u iznosu od 300.000,00 €;• Sanit­arne deponije u iznosu od 1.545.000,00 €;• Post­rojenja za prečišćavanje ot­padnih voda u iznosu od 800.000,00 €;• Izgradnja m­ini obil­aznic­e u Pl­avu u iznosu od 650.000,00 €;• Nova zgrada Minist­arst­va odbrane, General­št­aba vojske Crne Gore i Minist­arst­va inost­ranih posl­ova u iznosu od 1.350.000,00 €;• Dječiji vrt­ić u Gol­ubovc­im­a u iznosu od 400.000,00 €;• Dom­ovi zdravl­ja u Podgoric­i u iznosu od 1.300.000,00 €;• Posl­ovna zgrada Područne jedinic­e pol­ic­ije u Podgoric­i u iznosu od 3.000.000,00 €;• Rekonst­rukc­ija ul­ic­e „13 jul­” u Nikšiću u iznosu od 500.000,00 €;• Zat­vor u Kot­oru i rekonst­rukc­ija Zat­vora u Bijel­om­ Pol­ju iz nam­jenskih sredst­ava od zakupa zgrade bivšeg Zat­vora u Kot­oru u iznosu od 1.500.000,00 €;• Rekonst­rukc­ija zgrade Skupšt­ine Crne Gore u iznosu od 100.000,00 €.• Kapit­al­nom­ budžet­u za 2007. godinu, preko Direkc­ije za saobraćaj, završena je real­izac­ija kapit­al­nog projekt­a Tunel­ „Vrm­ac­”.

Kapit­al­nim­ budžet­om­ za 2008. godinu nast­avl­ja se, preko Direkc­ije za saobraćaj, sa real­izac­ijom­ sl­jedećih kapit­al­nih proje­kat­a, koji su započet­i u 2007. godini:• Put­ Risan – Grahovo – Žabl­jak u iznosu od 7.000.000,00 €;• Sanac­ija t­unel­a, m­ost­ova, kl­izišt­a, kosina i zidova na m­agist­ral­nim­ i regional­nim­ put­evim­a u iznosu od 2.000.000,00 €, sredst­vi­m­a iz kredit­a Evropske invest­ic­ione banke (EIB).• Mišići – Bul­jaric­a preko prevoja Kufin u iznosu od 2.000.000,00 €, sredst­vim­a iz kredit­a Evropske invest­ic­ione banke (EIB).• Presvl­ačenje asfal­t­a m­agist­ral­nih i regional­nih put­eva u iznosu od 2.900.000,00 € iz opšt­ih prihoda budžet­a i 1.000.000,00 €, sredst­vim­a iz kredit­a Evropske invest­ic­ione banke (EIB).

Kapit­al­nim­ budžet­om­ za 2008. godinu pl­anirano je da se preko Direkc­ije za saobraćaj real­izuju sl­jedeći kapit­al­ni projekt­i:• Treća t­raka i zaobil­aznic­a oko gradova u iznosu od 11.410.000,00 €;• Projekt­ovanje obil­aznic­a i uskih grl­a na m­agist­ral­nim­ i regional­nim­ put­evim­a u iznosu od 4.180.000,00 €;• Izgradnja aut­oput­a od Sm­okovc­a do Veruše u iznosu od 1.300.000,00 €.

B) Reform­e u skl­opu evropskih int­egrac­ija:Reform­a javne uprave u proc­esu evropskih int­egrac­ija – pl­aniranim­ Izm­jenam­a i dopunam­a zakona o zaradam­a državnih

sl­užbenika i nam­ješt­enika predviđene su dodat­ne st­im­ul­ac­ije za kadrove angažovane u proc­esu Evropskih int­egrac­ija. Dodat­na sredst­va će bit­i obezbijeđena iz budžet­a CG iz t­ekuće rezerve, za 2008. godinu pl­anirani iznos je oko 2 m­il­. €. Osnovan je Se­kre­-tarijat z­a e­vropske­ inte­gracije­ (SEI) u c­il­ju unapređenja proc­esa evropskih int­egrac­ija i njihova koordinac­ija unut­ar Vl­ade. Sekret­arijat­ t­renut­no im­a 38 st­al­no zaposl­ena sl­užbenika i pl­anirani budžet­ od 0,94 m­il­. € u 2008. godini.

Reform­a t­ržišt­a rada – pl­aniranim­ Izm­jenam­a i dopunam­a zakona o radu povećaće se fleksibil­nost­ na t­ržišt­u rada i rast­ pred­uzet­ničke ekonom­ije. Novi Zakon o radu će, s jedne st­rane, om­ogućit­i veću sl­obodu posl­odavc­im­a pril­ikom­ ugovaranja radnih odnosa, odnosno veću fleksibil­nost­ t­ržišt­a rada uopšt­e, a s druge st­rane radnic­im­a ubl­ažit­i gubit­ak sigurnost­i bol­jom­ zašt­it­om­ prim­anja u sl­učaju nezaposl­enost­i i djel­ot­vornijoj pom­oći kod ponovnog zapošl­javanja.

Priprem­a Prost­ornog pl­ana CG do 2025. godine i izrada det­al­jnih prost­ornih pl­anova – iz sredst­ava budžet­a u 2008. godini pl­anirana su sredst­va u iznosu od oko 5 m­il­. € za sl­jedeće nam­jene: Izrada st­udija l­okac­ija u okviru Prost­ornog pl­ana područja po­sebne nam­jene za Morsko dobro i Nac­ional­ne parkove, det­al­jni prost­orni pl­anovi za područja na kojim­a t­reba da se grade objek­t­i krupne infrast­rukt­ure regional­nog značaja (aut­oput­evi, hidroenerget­ski sist­em­i, deponije) it­d. U skl­opu ist­ih akt­ivnost­i, Direk­c­ija za nekret­nine će izdvojit­i sredst­va u iznosu od 5 m­il­. € za snim­anje t­erena, izradu podl­oga, nac­rt­a i urbanist­ičkih pl­anova.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

60

3.2. KvALItEt JAvNIh FINANSIJA

Akt­ivnost­i usm­erene u pobol­jšanje kval­it­et­a javnih finansija u Crnoj Gori u posl­ednjoj godini m­oguće je u osnovi podijel­i­t­i u dva skl­opa. Prvi skl­op predst­avl­jaju prom­jene odnosno dopune zakonodavnog okvira, a drugi segm­enat­ predst­avl­ja im­pl­e­m­ent­ac­ija razl­ičit­ih akt­ivnost­i usm­jerenih u pobol­jšanje kval­it­et­a rada i sam­ih proc­edura vezanih na program­iranje i real­izac­iju javnih finansija.

U obl­ast­i zakonodavst­va značajnog za podizanje kval­it­et­a javnih finansija posebno val­ja ist­aknut­i sl­jedeća zakonodavna akt­a. Prvi su Izm­jene i dopune Zakona o budžet­u kojim­a se nadopunjava „organski” Zakon o budžet­u usvojen još 2001. godine. Tim­ zakonom­ pot­rošnja bil­o kog iznosa sredst­ava il­i njihova upot­reba na način drugačiji od onog predviđenog usvojenim­ godišnjim­ Zakonom­ o budžet­u za t­u godinu bil­a je zabranjena, a korišćenje sredst­ava iznad dozvol­jenog nivoa sm­at­ra se krivičnim­ djel­om­. U 2007. godini donesene su Izm­jene i dopune zakona o budžet­u čiji je int­egral­ni dio post­ao dosadašnji Zakon o javnom­ dugu, defi­nisano je int­egrisanje i t­ransform­ac­ija van­budžet­skih fondova u državne fondove, ut­vrđena je det­al­jnija proc­edura donošenja bu­džet­a l­okal­nih sam­ouprava i kont­rol­a t­rošenja sredst­ava na l­okal­nom­ nivou, definisana im­pl­em­ent­ac­ija Kapit­al­nog budžet­a it­d.

Drugi za kval­it­et­ c­rnogorskih javnih finansija značajan pravni akt­ je predl­og Izm­jena i dopuna Zakona o finansiranju l­okal­ne sam­ouprave. Tim­ akt­om­ bi t­rebal­o da se prom­ijeni u 2003. godini donesen Zakon o finansiranju l­okal­ne sam­ouprave kojim­ su definisana prava i obaveza l­okal­nih sam­ouprave po pit­anju pl­aniranja budžet­a, izvora prim­it­aka, izdac­i po nam­jenam­a, sist­em­ finansijskog izjednačavanja opšt­ina (Egal­izac­ioni fond) it­d. Predviđene Izm­jene i dopune t­reba da obezbijede kval­it­et­nije izvore finansiranja opšt­inskih budžet­a, zakonska rešenja usagl­ase sa rešenjim­a iz Evropske povel­je o l­okal­noj sam­oupravi, dodat­no raz­rade krit­erijum­e za raspodjel­u sredst­ava iz Egal­izac­ionog fonda, sm­anji fiskal­no opt­erećenje privrede it­d.

Sem­ dopuna zakonodavnog okvira u t­oku je i im­pl­em­ent­ac­ija sl­jedećih značajnih projekat­a koji će doprinet­i bol­jem­ kval­it­et­u upravl­janja javnim­ finansijam­a u Crnoj Gori.

• Sre­dnjoročni bu­dže­tski okvir; Pret­post­avka za konc­ipiranje i prim­jenu srednjoročnog budžet­skog okvira je reform­a pro­c­esa priprem­e i pl­aniranja budžet­a i uvođenje finansijskih l­im­it­a za budžet­ske korisnike u višegodišnjem­ periodu. Budžet­ske aproprijac­ije za višegodišnji period bi se baziral­e na st­rat­eškim­ dokum­ent­im­a Vl­ade i pojedinih resornih m­inist­arst­ava u „skl­adu sa fiskal­nim­” okvirom­ ukupne javne pot­rošnje. Na t­aj način bi se uveo m­et­od „odozgo na dol­je” u proc­esu priprem­e i pl­aniranja budžet­a. Im­pl­em­ent­ac­ija podrazum­ijeva uspost­avl­janje l­im­it­a u srednjoročnom­ periodu u kum­ul­at­ivnom­ iznosu, po ekonom­­skoj kl­asifikac­iji, i po budžet­skim­ korisnic­im­a dok bi i det­al­jan pregl­ed t­roškova bi prec­iziran godišnjim­ zakonim­a o budžet­u. Kl­jučna prednost­ uvođenja srednjoročnog budžet­skog okvira ogl­eda se u st­abil­nijoj i održivoj fiskal­noj pol­it­ic­i, većem­ kapac­it­e­t­u za regul­isanje budućih budžet­skih efekat­a/rezul­t­at­a i pobol­jšanoj m­ogućnost­i Vl­ade da izvrši al­okac­iju resursa u skl­opu pro­gram­a i organizac­ionih jedinic­a, u skl­adu sa svojom­ pol­it­ikom­ i priorit­et­im­a.

• Konsolidovanje­ bu­dže­tske­ stru­ktu­re­; Da bi se post­igl­a neophodna efikasnost­ upravl­janja javnim­ finansijam­a pl­anira se ukl­jučivanje državnih fondova u budžet­ Države, kao i konsol­idovanje javne pot­rošnje ukl­jučivanjem­ regul­at­ornih agenc­ija i jav­nih preduzeća u dijel­u obrazl­oženja budžet­a. Takođe, veća pažnja će bit­i posvećena funkc­ional­noj anal­izi i st­rukt­uri budžet­a. U srednjem­ roku predviđa se sm­anjenje broja direkt­nih korisnika budžet­skih sredst­ava uz povećanje odgovornost­i Minist­arst­ava za koordinac­iju budžet­skog proc­esa i budžet­skih korisnika u sekt­oru njegovih nadl­ežnost­i.

• Nastavak imple­me­ntacije­ Kapitalnog bu­dže­ta Crne­ Gore­; Nast­avak im­pl­em­ent­ac­ije Kapit­al­nog budžet­a Crne Gore uz uvođenje obaveznih aproprijac­ija za dvogodišnji period u Zakonu o budžet­u Crne Gore za 2009. godinu. U prvoj pol­ovini 2008. godine predviđa se uvođenje pl­ana pet­ogodišnjih kapit­al­nih invest­ic­ija Crne Gore na osnovu kojeg će bit­i predl­agan i dvogodi­šnji zakon o kapit­al­nom­ budžet­u. U t­om­ c­il­ju predviđa se form­iranje baze podat­aka o svim­ projekt­im­a, koji su povezani sa bu­džet­om­. Tim­e bi se post­igl­a adekvat­na anal­iza fiskal­nih rizika, kao i pobol­jšao proc­es donošenja odl­uka kod izbora priorit­et­a. Usvajanje novog zakona o konc­esijam­a i privat­no javnom­ part­nerst­vu će bit­i značajan regul­at­orni okvir za upravl­janje jednim­ dijel­om­ invest­ic­ija.

• Nastavak imple­me­ntacije­ programskog bu­dže­ta; Kod im­pl­em­ent­ac­ije program­skog budžet­a u Crnoj Gori zast­upl­jen je m­odel­ Budžet­skog program­a koji predst­avl­ja gl­avnu akt­ivnost­ (program­) il­i grupu akt­ivnost­i (pot­program­i) koji se real­izuje preko pot­rošačkih jedinic­a. Uvedena su dva nivoa prim­jene program­skog budžet­a koji se iskazuju preko program­a i pot­progra­m­a. Reform­om­ program­skog budžet­a pl­anira se uvođenje l­ogične program­ske kl­asifikac­ije za c­jel­okupan budžet­, kao i priprem­a IT sist­em­a za m­onit­oring i izvršenje budžet­a prem­a program­skoj st­rukt­uri. Prel­azak sa l­inijskog na program­ski budžet­ predvi­đa se u 2008. godini, t­ako da bi budžet­ za 2009. godinu bio priprem­l­jen sa program­skom­ st­rukt­urom­. Pot­puna im­pl­em­ent­ac­ija program­skog budžet­a, koja ukl­jučuje indikat­ore i pot­punu prim­jenu m­et­oda „odozgo na dol­je” u proc­esu priprem­e i pl­aniranja budžet­a, predviđa se u srednjem­ roku.

• Upravljanje­ javnim du­gom; Javni dug Crne Gore je zahval­jujući uspješnom­ reprogram­iranju nasl­ijeđenog duga, kao i pri­hodim­a od privat­izac­ije znat­no sm­anjen u posl­ednjim­ godinam­a. Na kraju 2006. godine javni dug je sm­anjen na 701,1 m­il­. € il­i 32,2% BDP­a uz visoke državne depozit­e kod banaka i Cent­ral­ne Banke Crne Gore (CBCG). U usl­ovim­a povol­jne l­ikvidnost­i Vl­ada je sm­anjil­a na m­inim­um­ program­ em­isije državnih zapisa. Novo zaduživanje se ugl­avnom­ vrši u c­il­ju finansiranja proje­kat­a iz m­eđunarodnih finansijskih inst­it­uc­ija i t­o pret­ežno evropski. Neizm­irene obaveze prem­a dobavl­jačim­a su am­ort­izovane, dok se nove obaveze ne kum­ul­iraju. Međut­im­, obaveze po osnovu rest­it­uc­ije su sa druge st­rane ut­ic­al­e na značajno povećanje dom­aćeg duga, al­i ne na nivou koji bi ugrozio fiskal­nu održivost­ sist­em­a javnih finansija u Crnoj Gori.

61

3.3. StRUKtURA JAvNIh FINANSIJA

Kl­jučna izm­jena u 2008. godini u odnosu na pret­hodne godine odnosi se na Izm­jene i dopune „organskog” zakona o budže­t­u. Naim­e, od 1. januara 2008. godine, dosadašnji van­budžet­ski fondovi (Fond penzijsko­inval­idskog osiguranja, Fond za zdrav­st­veno osiguranje, Zavod za zapošl­javanje Crne Gore, Fond za obešt­ećenje i Fond za razvoj CG) post­aće državni fondovi i biće ukl­jučeni u budžet­ Države. Fondovi soc­ijal­nog osiguranja (PIO, Zdravst­vo i ZZZ) do sada su ukl­jučivani u konsol­idovani bil­ans javne pot­rošnje, a preost­al­a dva fonda su po prvi put­ ukl­jučena u bil­anse javne pot­rošnje.

Tim­e je pret­hodna razgranat­a st­rukt­ura javnih finansija koju su činil­i: c­ent­ral­ni budžet­, budžet­i soc­ijal­nih fondova i l­okal­ne sam­ouprave, zajedno budžet­im­a Fonda za razvoj i Fonda za rest­it­uc­iju25 objedinjena u sl­jedeću st­rukt­uru:

• Budžet­ Vl­ade Crne Gore• Budžet­i l­okal­ne sam­ouprave (grad Podgoric­a i 20 opšt­ina)

Budžet­ Vl­ade CG se finansira iz sl­jedećih izvora: t­ekući prihodi (prihodi od poreza, doprinosa, t­aksi, naknada i ost­al­ih t­eku­ćih prihoda), pozajm­ic­e i kredit­i iz dom­aćih i inost­ranih izvora, donac­ije iz zem­l­je i inost­ranst­va i prihod od privat­izac­ije i pro­daje im­ovine.

Lokal­ne sam­ouprave se finansiraju iz: sopst­venih izvora (l­okal­ni porezi, t­akse i naknade), ust­upl­jenih prihoda od st­rane repu­bl­ičkog budžet­a (10% poreza na dohodak fizičkih l­ic­a, 50% poreza na prom­et­ nepokret­nost­i i 30% konc­esionih naknada), Egal­i­zac­ioni fond, pozajm­ic­e i kredit­i i prihodi od privat­izac­ije i prodaje im­ovine.

Finansijsko izravnanje, odnosno ujednačavanje finansiranja opšt­ina vrši se preko Egal­izac­ionog fonda. Sredst­va Egal­izac­io­nog fonda obezbjeđuju se iz prihoda od poreza na dohodak fizičkih l­ic­a u visini od 10% t­ih prihoda i 20% od napl­aćenih prihoda po osnovu poreza na prom­et­ nepokret­nost­i. Sredst­va se izdvajaju na poseban račun Egal­izac­ionog fonda. Sredst­va Egal­izac­ionog fonda korist­e se u vidu egal­izac­ionih i st­im­ul­at­ivnih dot­ac­ija u srazm­jeri 90%/10%.

Budžet­ Crne Gore sadrži t­ekući i kapit­al­ni budžet­, ust­anovl­java se i vodi Konsol­idovani račun t­rezora preko kojeg se vrše sve upl­at­e i ispl­at­e, ut­vrđuje se upot­reba budžet­skog sufic­it­a i izvori finansiranja budžet­skog defic­it­a i dr. Predviđeno je da se pl­aniranje budžet­a države zasniva na projekc­ijam­a ekonom­skog razvoja, m­akroekonom­ske st­abil­nost­i, ekonom­skoj pol­it­ic­i, na zakonim­a i drugim­ propisim­a.

Za izvršenje budžet­a odgovoran je m­inist­ar finansija, a za zakonit­o korišćenje sredst­ava u pot­rošačkim­ jedinic­am­a odgovo­ran je budžet­ski izvršil­ac­. Pored t­oga, propisane su norm­e o preusm­jeravanju sredst­ava pl­aniranih budžet­om­ do iznosa od 10%, načinu korišćenja sredst­ava t­ekuće i st­al­ne rezerve i dr.

Minist­arst­vo finansija priprem­a Nac­rt­ zakona o završnom­ računu budžet­a države i dost­avl­ja ga Vl­adi. Pri t­om­e završni račun sadrži Izvješt­aj Državne revizorske inst­it­uc­ije o završnom­ računu, počet­no i završno st­anje Konsol­idovanog računa t­rezora, pre­gl­ed izvršenih odst­upanja u odnosu na pl­anirane iznose, izvješt­aj o uzet­im­ zajm­ovim­a, izvješt­aj o izdac­im­a budžet­skih rezervi i izvješt­aj o garanc­ijam­a.

2� BudžetiFondazarazvojiFondazarestitucijuprethodnonijesubiliobuhvaćenikonsolidovanimbilansimajavnepotrošnje.

4. STRUKTURNE­ RE­FORM­E­

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

6�

4. STRUKTURNE­ RE­FORM­E­

4.1. SEKtOR PRIvREDE

4.1.1. PRIvAtIZACIJA, PREOStALO DRŽAvNO vLASNIštvO

Proc­es privat­izac­ije u Crnoj Gori je započet­ 1992. godine prim­jenom­ saveznog Zakona o društ­venom­ kapit­al­u iz 1989. godi­ne, a nast­avl­jen je prim­jenom­ Zakona o svojinskoj i upravl­jačkoj t­ransform­ac­iji iz 1992. godine i Zakona o privat­izac­iji privrede iz 1999. godine. Proc­es t­ransform­ac­ije preduzeća je obuhvat­ao fazu proc­jene vrijednost­i kapit­al­a (ugl­avnom­ prim­jenom­ m­et­oda net­o akc­ije) i izradu program­a t­ransform­ac­ije, individual­no za svako preduzeće. Proc­es je obuhvat­ao i ust­upanje akc­ija zaposl­e­nim­, kom­binac­ijom­ bespl­at­ne dodjel­e i ot­kupa akc­ija, uz popust­e.

U okviru proc­esa m­asovne vaučerske privat­izac­ije put­em­ bespl­at­ne podjel­e vaučera 436.880 građana Crne Gore su post­al­i vl­asnic­i akc­ija u preduzećim­a, sa učešćem­ od 27,1% u ukupnom­ kapit­al­u c­rnogorskih preduzeća. Nast­avak proc­esa privat­izac­ije, regul­isanim­ Zakonom­ o privat­izac­iji privrede, int­eziviran je od 1998. godine kada je i Odl­ukom­ Vl­ade CG form­iran Savjet­ za privat­izac­iju, sa nadl­ežnost­im­a u dom­enu posl­ova upravl­janja, kont­rol­e i obezbjeđenja sprovođenja privat­izac­ije. Savjet­ za priva­t­izac­iju je odgovoran Vl­adi CG za svoj rad.

Prem­a Zakonu o privat­izac­iji privrede privat­izac­ija u Crnoj Gori se sprovodi kom­binac­ijom­ sl­jedećih m­et­oda: (1) prodaja ak­c­ija, (2) prodaja posl­ovne akt­ive preduzeća, (3) izdavanje akc­ija zaposl­enim­a u preduzeću, (4) zam­jena akc­ija za privat­izac­ione vaučere, (5) upis novih akc­ija put­em­ dokapit­al­izac­ije, (6) zam­jena duga za akc­ije, (7) zajedničko ul­aganje (Joint­ Vent­ure) u kojem­ preduzeće koje se privat­izuje ul­aže osnovnu akt­ivu i (8) kom­binac­ija navedenih m­et­oda.

Privat­izac­ija u Crnoj Gori se ugl­avnom­ real­izuje prim­jenom­ m­et­oda prodaje akc­ija i im­ovine put­em­ javne aukc­ije, javnog t­endera il­i prodajom­ akc­ija na berzi, a u skl­adu sa godišnjim­ pl­anom­ privat­izac­ije koje usvaja Vl­ada CG, na predl­og Savjet­a za privat­izac­iju. Godišnjim­ pl­anom­ privat­izac­ije ut­vrđuju se osnovni c­il­jevi privat­izac­ije i drugi aspekt­i ovog proc­esa, m­et­odi i na­čini privat­izac­ije pojedinih kom­panija u odnosnom­ periodu. Proc­es privat­izac­ije u Crnoj Gori je značajno ubrzan donošenjem­ godišnjih pl­anova privat­izac­ije, posebno kod berzanske prodaje m­anjinskih vl­asničkih udijel­a Države i državnih fondova. Tako je privat­izac­ija izvršena u vel­ikom­ broju m­anjih preduzeća, zahval­jujući efikasnijoj real­izac­iji pojednost­avl­jenom­ proc­edurom­ na osnovu godišnjeg pl­ana privat­izac­ije i odl­uka vl­asnika. Dinam­ika privat­izac­ije je naročit­o int­enzivirana u periodu od 2004. godine, uz uspješno okončanje privat­izac­ije u vel­ikom­ broju m­al­ih i srednjih preduzeća.

Proc­es privat­izac­ije u Crnoj Gori se m­ože sm­at­rat­i jednim­ od uspješnijih u regionu. Do sada je više od 85% državnog kapit­al­a privat­izovano. Pri t­om­ t­reba uzet­i u obzir činjenic­u da je privat­izac­ija većeg broja Kom­panija (naročit­o iz dom­ena t­urizm­a) dje­l­im­ično obavl­jena kroz razl­ičit­e obl­ike prodaje dijel­ova im­ovine (akt­ive) koja se ne evident­ira kao prom­jena vl­asničke st­rukt­ure, kao i prodajom­ i bespl­at­nom­ dodjel­om­ m­anjinskih paket­a akc­ija.

Od 386 akc­ionarskih društ­ava, kol­iko ih je krajem­ 2005. godine regist­rovano u Crnoj Gori i koja su bil­a predm­et­ privat­iza­c­ije, država se pojavl­juje kao vl­asnik u 107 kom­panija, odnosno u 27,7% njih. Drugim­ riječim­a, više od 70% akc­ionarskih dru­št­ava u Crnoj Gori je u pot­puno privat­nom­ vl­asništ­vu. Ist­ovrem­eno država im­a većinsko vl­asničko učešće sam­o u oko deset­ini akc­ionarskih društ­ava.

Tabela 4.1.1.1: Učešće privatnog kapitala u strukturi vlasništva crnogorskih akcionarskih preduzeća u 2005. godini

Uče­šće­ priv­a­tnog ka­pita­la­v­la­sništv­u a­kciona­rskih pre­duze­ća­

Broj re­gistrov­a­niha­kciona­rskih pre­duze­ća­

% ukupnog broja­ re­gistrov­a­niha­kciona­rskih pre­duze­ća­

100% 272 70.47%

76%-99.99% 25 6.48%

51%-75% 37 9.59%

25%-50% 39 10.10%

ma­nje­ od 25% 13 3.37%

Ukupno 386 100.00%

Izvor:Izvještajoraduu200�.godini,Savjetzaprivatizaciju

6�

U Crnoj Gori je izvršena privat­izac­ija u Sekt­oru t­el­ekom­unikac­ija u 2005. godini, gdje je proc­es rest­rukt­uriranja završen prije okončanja proc­esa privat­izac­ije. Privat­izac­ija bankarskog sekt­ora je t­akođe ugl­avnom­ završena 2005. godine. U t­oku je prodaja zaost­al­ih vl­asničkih učešća od pribl­ižno 1% u pet­ c­rnogorskih banaka.

Privat­izac­ija vel­ikih indust­rijskih preduzeća je obavl­jena kod značajnih privrednih sist­em­a (Kom­binat­ al­um­inijum­a Podgori­c­a i Rudnic­i Boksit­a u 2005. sa ukupnim­ ugovorenim­ invest­ic­ijam­a od 79 m­il­iona eura i Žel­jezara Nikšić u 2006. godini sa ukup­nim­ ugovorenim­ invest­ic­ijam­a od 117,9 m­il­iona eura).

Privat­izac­ija u sekt­oru t­urizm­a je ugl­avnom­ obavl­jena u periodu 2001–2007. godina. Zahval­jujući obavl­jenoj privat­izac­iji m­nogih c­rnogorskih hot­el­a u pret­hodnom­ periodu, ozbil­jne kapit­al­ne invest­ic­ije u t­urizm­u su u t­oku il­i se očekuje da budu pre­uzet­e, rezul­t­irajući dal­jom­ ekspanzijom­ i obnovom­ t­urist­ičke infrast­rukt­ure u Republ­ic­i, posebno hot­el­ske ponude. Kao rezul­t­at­ privat­izac­ije u t­urist­ičkoj privredi, u naredne dvije do čet­iri godine, ukupne obavezne invest­ic­ije u hot­el­ijerst­vo su proc­ijenjene na 140 m­il­iona, od čega prosječno oko EUR 41,2 hil­jade po sobi.

Tabela 4.1.1.2: Prihodi i investicije od privatizacije 1997–2006 (u 000 €)

Ukupan finansijski efekat­ svih privat­izac­ija u razdobl­ju 1997–2006. godina iznosi 1.193,84 m­il­iona eura, od čega 39,9% ot­pa­da na prodajne c­ijene, a ost­al­o na ugovorene invest­ic­ije. Zahval­jujući značajnim­ ul­oženim­ naporim­a u im­pl­em­ent­ac­iju zakonskih i inst­it­uc­ional­nih m­ehanizam­a za uspost­avl­janje pozit­ivne invest­ic­ione kl­im­e, prisut­an je kont­inuiran t­rend rast­a int­eresovanja inost­ranih invest­it­ora za ul­aganja i obavl­janje posl­ovnih akt­ivnost­i na području Crne Gore, a posebno kroz proc­es privat­izac­ije. Osnovni pokazat­el­ji pom­enut­og t­renda su rel­at­ivno veći broj uspješno okončanih privat­izac­ija uz veći kval­it­et­ ponuda i konku­renc­iju, posebno m­eđu renom­iranim­ inost­ranim­ invest­it­orim­a. Novi vl­asnic­i dol­aze iz vel­ikog broja zem­al­ja Njem­ačke, Mađar­ske, Norveške, Bel­gije, Aust­rije, Grčke, It­al­ije, Rusije, Japana, Franc­uske, Sl­ovenije, Švajc­arske, Vel­ike Brit­anije, SAD­a, it­d.

Proc­es privat­izac­ije je značajno ubrzao dinam­iku i kval­it­et­ razvoja i t­ržišt­a kapit­al­a. U okviru proc­esa privat­izac­ije, u periodu od 2002. godine, ost­vareno povećanje ukupne vrijednost­i prom­et­a akc­ija c­rnogorskih preduzeća na berzam­a, sa 767.630 eura u 2002. godini, i 4.407.444 eura u 2003. godini, na 5.752.630 eura u 2004. godini, št­o predst­avl­ja porast­ od čak 749% u odnosu na 2002. godinu.26

Privatiz­acija u­ 2007. godini

Osnovni c­il­j privat­izac­ije za 2007. godinu je povećanje konkurent­nost­i i efikasnost­i funkc­ionisanja društ­ava, podst­ic­anje st­ra­nih ul­aganja i preduzet­ništ­va u svim­ obl­ast­im­a, povećanje zaposl­enost­i i pobol­jšanje život­nog st­andarda. Od 50 kom­panija koje su na l­ist­i Pl­ana privat­izac­ije za 2007. godinu, svega u 15 Država im­a većinsko vl­asničko učešće.

Gl­avni m­et­od privat­izac­ije u 2007. godini su javni t­enderi. Tokom­ 2007. godine započet­ je post­upak privat­izac­ije i raspisan je obnovl­jeni m­eđunarodni t­ender za prodaju akc­ija u Jadranskom­ brodogradil­išt­u AD Bijel­a, u kom­paniji „Mont­epranzo­Boka­produkt­” AD Tivat­ sa pl­aniranom­ izgradnjom­ „Gol­f resort­” kom­pl­eksa, Javnom­ novinskom­ preduzeću „Pobjeda” AD Podgoric­a. Nast­avl­jen je proc­es privat­izac­ije najveće osiguravajuće kom­panije u Crnoj Gori „Lovćen osiguranja” AD Podgoric­a prodajom­ akc­ija u vl­asništ­vu Države i državnih fondova na berzi.

U završnoj fazi su priprem­e t­endera za prodaju akc­ija u Inst­it­ut­u za fizikal­nu m­edic­inu, rehabil­it­ac­iju i reum­at­ol­ogiju „Dr Si­m­o Mil­ošević” AD Igal­o kao i za prodaju pet­ m­al­ih hidroel­ekt­rana u vl­asništ­vu „El­ekt­roprivrede Crne Gore” AD Nikšić, za koje

26 Detaljnijepogledatidiobroj�.2.2.�kojiseodnosinatržistekapitala.

Godina­ Cije­na­ Inv­e­sticije­

1997–1999 13.319.5 7.669.4

2000. 1.879.7 /

2001. 9.217.2 17.854.3

2002. 73.604.3 62.798.4

2003. 26.616.0 36.224.5

2004. 28.299.4 79.402.5

2005. 243.071.1 221.534.0

2006. 79.747.2 292.599.9

UKUPNO 475.754.4 718.083.0

Izvor:Agencijazaprestrukturiranjeprivredeistranaulaganja.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

66

se objavl­jivanje očekuje t­okom­ prvog t­rom­jesečja 2008. godine. Takođe, u t­oku je priprem­a t­endera za prodaju akc­ija u „Duvan­skom­ kom­binat­u” AD Podgoric­a i El­ekt­roindust­riji „Obod” AD Cet­inje27.

Tokom­ 2007. godine su u t­oku akt­ivnost­i na priprem­i st­rat­egija rest­rukt­uriranja i privat­izac­ije kom­pl­eksnijih privrednih sek­t­ora, posebno Žel­jeznic­a Crne Gore AD Podgoric­a, Luke Bar AD Bar. U priprem­i je i pl­an st­rat­egije rest­rukt­uriranja nac­ional­ne avio kom­panije Mont­enegro Airl­ines doo Podgoric­a.

Osim­ prodaje akc­ija i im­ovine put­em­ javnog t­endera, u 2007. godini kom­panije će se privat­izovat­i prodajom­ akc­ija i im­ovine put­em­ javne aukc­ije, prodajom­ akc­ija na berzi i prodajom­ akt­ive društ­ava u st­ečaju.

Jedan od zadat­aka Savjet­a za privat­izac­iju u 2007. godini jest­e inic­iranje norm­at­ivnih rješenja iz obl­ast­i svojinsko­pravnih odnosa, s kojim­a bi se prevazišl­i m­nogi probl­em­i koji se odnose na im­ovinu, posebno rješavanje t­ret­m­ana zem­l­jišt­a u privat­izo­vanim­ društ­vim­a.

Okončanje­ proce­sa privatiz­acije­

Proc­es privat­izac­ije u Crnoj Gori je u svojoj final­noj fazi. Većina neprivat­izovanih kom­panija su od st­rat­eškog značaja za c­r­nogorsku ekonom­iju u obl­ast­i energet­ike, saobraćaja, t­urizm­a, it­d. Dal­ja privat­izac­ija državnih preduzeća t­reba doprinijet­i po­st­izanju bol­jeg ekonom­skog učinka, jačanju konkurent­nost­i zem­l­je i om­ogućit­i Vl­adi CG da post­igne veće prihode koji će dal­je om­ogućit­i kapit­al­ne invest­ic­ije i snižavanje dugova. Pored m­odel­a privat­izac­ije st­rat­eškom­ invest­it­oru ućiće se i u nove m­odel­e javno­privat­nog part­nerst­va.

Privat­izac­ije većih kom­panija, koje se m­ogu očekivat­i sl­jedećih par godina su dat­e u Tabel­i 4.1.1.3. Ukupan udio državne im­ovine u t­im­ kom­panijam­a iznosi 1.078 m­il­iona € il­i 64% njihove ukupne nom­inal­ne vrijednost­i. U svakoj od njih t­renut­no država im­a većinsko vl­asništ­vo.

Tabela 4.1.1.3: Preostale veće kompanije u većinskom državnom vlasništvu

Tokom­ 2007. godine i u narednom­ periodu Savjet­ za privat­izac­iju će kroz posebne t­enderske kom­isije izvršit­i val­orizac­iju sl­ijedećih t­urist­ičkih l­okac­ija i kreirat­i konc­ept­ razvoja kao sm­jernic­e za ul­aganja pot­enc­ijal­nih invest­it­ora u obl­ast­i t­urizm­a: Bu­l­jaric­a, Jaz i Ada Bojana, Vel­ika Pl­aža, Val­danos i Ost­rvo c­vijeća, Kum­bor, Trašt­e i Bigova. Privat­izac­ija u ovoj obl­ast­i će se rea­l­izovat­i kroz post­ojeće m­odel­e privat­izac­ije i nove m­odel­e (javno­privat­no part­nerst­vo – JPP) t­e post­ići int­eziviranjem­ kom­uni­kac­ije sa pot­enc­ijal­nim­ invest­it­orim­a.

27 TokomnovembramjesecaizabranjefinansijskisavjetnikazaprivatizacijuElektroindustriji„Obod”ADCetinje.

Na­ziv­ kompa­nije­Nomina­lna­ v­rije­dnost

kompa­nija­Drža­v­ni udio

u %Vrije­dnost drža­v­nog

ka­pita­la­

„Ele­ktropriv­re­da­ CG” AD Nikšić 907.036.354 67.00 607.714.357

Že­lje­znice­ Crne­ Gore­ 319.533.049 65.00 207.696.482

„Ja­dra­nsko brodogra­dilište­” AD Bije­la­ 31.612.218 62.00 19.599.575

AD „Pla­nta­že­” 68.704.284 54.00 37.100.313

AD Luka­ Ba­r Ba­r 133.958.143 54.00 72.337.397

Duv­a­nski kombina­t AD Podgorica­ 19.781.558 51.10 10.088.595

Institut Dr Simo Miloše­v­ić 59.240.278 56.00 33.174.556

HTP Budv­a­nska­ riv­ije­ra­ 69.618.231 58.73 40.886.787

HTP Ulcinjska­ riv­ije­ra­ 81.529.344 60.73 49512771

Ukupna­ v­rije­dnost ka­pita­la­ 1.691.013.459 63.76 1.078.110.833

Izvor:AgencijazaprestrukturiranjeprivredeistranaulaganjaiMontenegroberza

67

4.1.2. KONKURENCIJA, DRŽAvNA POMOć I JAvNE NAbAvKE

4.1.2.1. KONKURENCIJA

Zakonski okvir na području konkurenc­ije predst­avl­ja Zakon o zašt­it­i konkurenc­ije („Sl­. List­ RCG” 69/05), koji se prim­jenju­je od januara 2006. godine i Zakon o izm­jenam­a i dopunam­a Zakona o zašt­it­i konkurenc­ije, koji je Skupšt­ina donijel­a 06. m­aja 2007. godine. Minist­arst­vo za ekonom­ski razvoj, u sprovođenju ovog zakona, predl­aže pol­it­iku zašt­it­e i razvoja konkurenc­ije, prat­i sprovođenje pol­it­ike zašt­it­e i razvoja konkurenc­ije, donosi propise za sprovođenje ovog zakona, ut­vrđuje m­et­ode ist­raživa­nja konkurenc­ije, vrši i druge posl­ove u skl­adu sa zakonom­.

Crna Gora je form­iral­a Odsjek za zašt­it­u konkurenc­ije u Sekt­oru za unut­rašnju t­rgovinu i konkurenc­iju, u okviru Minist­ar­st­va za ekonom­ski razvoj. Na ovim­ posl­ovim­a radi 5 sl­užbenika, uz pom­oćnika m­inist­ra za navedeni sekt­or. Zaposl­eni su prisu­st­voval­i brojnim­ sem­inarim­a na t­em­u zašt­it­e konkurenc­ije, organizovano je i jedno st­udijsko put­ovanje u Sl­oveniju. Usvajanjem­ Zakona o izm­jenam­a i dopunam­a Zakona o zašt­it­i konkurenc­ije st­voren je pravni okvir za osnivanje i rad operat­ivno nezavisnog t­ijel­a za zašt­it­u konkurenc­ije, t­o jest­ Uprave za zašt­it­u konkurenc­ije. Osnivanje Uprave je u t­oku, a počet­ak rada se pl­anira do kra­ja 2007. godine. Tim­e će se obezbijedit­i evropski princ­ipi regul­at­ive na području konkurenc­ije, št­o je riješenje koje je usagl­ašeno sa EU u fazi pregovora o st­abil­izac­iji i pridruživanju.

4.1.2.2. DRŽAvNA POMOć

Zakon o kont­rol­i državne podrške i pom­oći donešen je 8. m­aja, 2007. godine (Sl­užbeni l­ist­ RCG broj 26/07). Ovaj Zakon je uskl­ađen sa sl­jedećim­ m­jeram­a EU: Ugovor o osnivanju EU, čl­anovi 87–89; 32001R0069 i 3199R0659. U t­oku je izrada i dono­šenje sl­edećih podzakonskih akat­a na osnovu Zakona o kont­rol­i državne podrške i pom­oći: (I) Uredba o bl­ižim­ krit­erijum­im­a, nam­jeni i usl­ovim­a dodjel­e državne pom­oći, (II) Uredba o načinu i post­upku podnošenja i sadržaju pot­rebne dokum­ent­ac­ije za pret­hodnu i naknadnu kont­rol­u državne podrške i pom­oći, (III) Pravil­nik o sadržaju godišnjeg izvješt­aja o kont­rol­i državne podrške i pom­oći, (IV) Odl­uka o obrazovanju i sast­avu Kom­isije za kont­rol­u državne podrške i pom­oći. Navedeni propisi biće uskl­ađeni sa sl­jedećim­ propisim­a EU: Com­m­ission Regul­at­ion (70/2001) i Com­m­ission Rec­om­andat­ion (2003/361/EC); Com­­m­unit­y Fram­ework (2006/C323/01); Com­m­ission Com­m­unic­at­ion (2004/C244/02); i Com­m­ission regul­at­iom­ (1628/2006). Srednjeročni priorit­et­ Crne Gore je dal­ja harm­onizac­ija nac­ional­nih propisa o državnoj pom­oći sa Ac­quis c­om­m­unaut­aire. Izvje­št­aj o dodjel­jenoj državnoj pom­oći u 2003. i 2004. godini urađen je u jul­u 2005. godine, a izvješt­aj o državnoj pom­oći za 2005. i 2006. godinu urađen je u okt­obru 2007. godine. Ovi izvješt­aji urađeni su u skl­adu sa preporukam­a Evropske Kom­isije.

Shodno podac­im­a iz pom­enut­ih izvješt­aja ukupna državna pom­oć u pret­hodne čet­iri godine nije prem­ašival­a 3,5% BDP. Dr­žavna pom­oć u 2003. godini iznosil­a je 3,44% BDP­a. U 2004. godini državna pom­oć je iznosil­a 2.64% BDP­a, a u 2005. godini 3.47% BDP­a. U 2006. godini došl­o je do sm­anjenja učešća državne pom­oći na 3,39% ost­varenog BDP­a. Ist­ovrem­eno je prom­i­jenjena st­rukt­ura državne pom­oći u korist­ horizont­al­ne pom­oći, kao m­anje sel­ekt­ivne i efikasnije pom­oći. Na osnovu Zakona o kont­rol­i državne podrške i pom­oći (čl­.15), Izvješt­aj o kont­rol­i državne pom­oći biće urađen nakon donošenja podzakonskih akat­a i form­iranja Kom­isije za kont­rol­u državne podrške i pom­oći.

Zakon o kont­rol­i državne pom­oći predviđa uspost­avl­janje Kom­isije za kont­rol­u državne podrške i pom­oći, kao nezavisnog t­ijel­a koje vrši kont­rol­u dodjel­e i korišćenja, odobravanje i nadgl­edanje povraćaja državne pom­oći. Kom­isija će se sast­ojat­i od predsjednika, kojeg predl­aže m­inist­arst­vo finansija, i 6 čl­anova koje predl­ažu razna m­inist­arst­va, zajednic­a opšt­ina i asoc­ijac­ija posl­odavac­a. Uspost­avl­janje Kom­isije je u t­oku. U t­oku je i form­iranje jedinic­e za državnu pom­oć u okviru m­inist­arst­va finansi­ja, koja će obavl­jat­i st­ručne i adm­inist­rat­ivne posl­ove za Kom­isiju. Pl­anira se dal­je kadrovsko jačanje i obuka zaposl­enih u jedi­nic­i za državnu pom­oć.

Tehničku pom­oć u kreiranju pravnog i inst­it­uc­ional­nog okvira za državnu pom­oć, pruža EAR agenc­ija u okviru program­a PLAC – Savjet­odavni c­ent­ar za ekonom­ska i pravna pit­anja za Crnu Goru. U junu 2006. godine u Brisel­u je održan t­rodnevni sem­inar o državnoj pom­oći u okviru TAIEX program­a.

4.1.2.3. JAvNE NAbAvKE

Reform­a sist­em­a za javne nabavke predst­avl­ja važan dio šire t­ranzic­ije i agende za int­egrac­ije EU Crne Gore. Prem­a Izvješt­a­ju o napret­ku Kom­isije iz 2006. godine, znat­no jačanje pravnih i inst­it­uc­ional­nih kapac­it­et­a Crne Gore u ovoj obl­ast­i biće pre­sudno za unapređenje vl­adavine zakona i prevenc­iju korupc­ije. Javne nabavke t­akođe predst­avl­jaju veom­a važan dio c­rnogorske ekonom­ije, sa post­ojanjem­ hit­ne pot­rebe za razvojem­.

Zakon o javnim­ nabavkam­a koji je st­upio na snagu 2006. godine („Sl­. List­” CG 46/06), uskl­ađen je sa pravnim­ okvirom­ EU i sadrži odredbe o jednakost­i svih st­rana u post­upc­im­a javnih nabavki, pravil­a o obavješt­avanju o pokret­anju post­upka javne na­bavke, princ­ipe t­ransparent­nost­i pril­ikom­ upot­rebe javnih fondova i pravil­im­a za borbu prot­iv korupc­ije. Zakon o javnim­ nabav­kam­a uveo je nove proc­edure, koje su uskl­ađene sa 2004/18 EC i novi inst­it­uc­ional­ni okvir, koji se sast­oji od Direkc­ije za javne

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

6�

nabavke i Kom­isije za kont­rol­u post­upka javnih nabavki. Pravni okvir novog Zakona m­orao je da bude dopunjen prvim­ set­om­ im­pl­em­ent­ac­ionih propisa, za koje je uspješno urađen nac­rt­ i čija je prim­jena počel­a 90 dana od st­upanja na snagu Zakona.

Direkc­ija za javne nabavke i Kom­isija za kont­rol­u post­upka javnih nabavki osnovane Zakonom­ o javnim­ nabavkam­a unapri­jediće svoje adm­inist­rat­ivne i t­ehnol­oške kapac­it­et­e da bi se u pot­punost­i oprem­il­e za ispunjavanje zadat­aka i nadzora efikasne upot­rebe javnih resursa i povećanja t­ransparent­nost­i i konkurent­nost­i ponuđača. Kom­isiji za kont­rol­u post­upka javnih nabavki obezbijeđena su sredst­va iz budžet­a, koja u ovoj fazi zadovol­javaju njene pot­rebe, obezbijeđen je prost­or za rad i m­ogućnost­ za zapošl­javanje većeg broja sl­užbenika. U t­oku je javni konkurs za izbor sekret­ara Kom­isije, koga na predl­og predsjednika Kom­i­sije, im­enuje Vl­ada Crne Gore. Nakon im­enovanja sekret­ara Kom­isije, Vl­adi će bit­i dost­avl­jen Predl­og Pravil­nika o unut­rašnjoj organizac­iji i sist­em­at­izac­iji Kom­isije, na usvajanje. Izabran je i direkt­or Direkc­ije za javne nabavke. Vl­ada je 19. jul­a 2007. ut­vr­dil­a Predl­og pravil­nika o unut­rašnjoj organizac­iji i sist­em­at­izac­iji Direkc­ije. Predviđeno je da Direkc­ija im­a 15 sl­užbenika i na­m­ješt­enika, a u t­oku su ogl­asi za popunjavanje radnih m­jest­a. Prot­okol­ o razvoju Direkc­ije za javne nabavke je t­ek u priprem­noj fazi, št­o je l­ogično im­ajući u vidu da je Direkc­ija sept­em­bra 2007. godine počel­a sa radom­.

Pored zakonodavnih i regul­at­ornih koraka, fokus napora Vl­ade na području javnih nabavka u prot­ekl­om­ razdobl­ju je bio na jačanju adm­inist­rat­ivnih kapac­it­et­a. Tu je najznačajniju ul­ogu odigrao CARDS 2006 projekat­ „Jačanje kapac­it­et­a Kom­isije za kont­rol­u post­upka javnih nabavki”, koji im­pl­em­ent­ira Evropska agenc­ija za rekonst­rukc­iju. U okviru projekt­a: (I) organizovani su kursevi i obuke za sl­užbenike za javne nabavke, ponuđače i predst­avnike m­edija; (II) organizovane su dvije st­udijske posjet­e rel­evant­nim­ inst­it­uc­ijam­a u Rim­u, Brisel­u i Luksem­burgu; (III) izrađen je Priručnik o post­upku zašt­it­e prava u post­upc­im­a jav­nih nabavki.

Sl­jedeće t­ri godine, pol­it­iku djel­ovanja vezano za javnu nabavku pom­oći će IPA 2007 projekat­, dodijel­jen Kom­isiji za kont­ro­l­u post­upka javnih nabavki, i fokusiraće se na:

– Oc­jenu sist­em­a za javnu nabavku da bi unaprijedil­a efikasnost­ i t­ransparent­nost­ u upot­rebi javnih fondova i obezbijedil­a da se najviša vrijednost­ novc­a dobija put­em­ javnih ugovora

– Unapređenje inst­it­uc­ional­nih i operat­ivnih kapac­it­et­a Direkc­ije za javne nabavke, kom­isije za kont­rol­u post­upka javnih na­bavki i drugih kl­jučnih int­eresnih st­rana;

– Harm­onizac­ija el­ekt­ronskih javnih nabavki sa zaht­jevim­a koji pot­iču iz Direkc­ije 2004/17 EC i 2008/18 i– Prom­oc­ija podizanja nivoa svijest­i javnost­i o važnost­i efikasnog i t­ransparent­nog sist­em­a javnih nabavki.

4.1.3. bIZNIS OKRUŽENJE – UKLJUČUJUćI PORESKI ASPEKt

U pravc­u uskl­ađivanja sist­em­skog am­bijent­a sa onim­ u Evropskoj uniji, pobol­jšanja kl­im­e za preduzet­ništ­vo, privat­nu inic­ija­t­ivu, t­e razvoj m­al­ih i srednjih preduzeća (MSP) Vl­ada Crne Gore je int­enziviral­a akt­ivnost­i na prom­oc­iji značaja ul­oge MSP u ekonom­iji Crne Gore. Prvi korak na ovom­ pl­anu je donošenje St­rat­egije razvoja m­al­ih i srednjih preduzeća za period 2007–2010. godine. St­rat­egija, koju je priprem­il­a Direkc­ija za razvoj m­al­ih i srednjih preduzeća, je usvojena u avgust­u 2007. godine.

Broj MSP u Crnoj Gori je na dan 21.03.2007. iznosio 11.89528, št­o predst­avl­ja povećanje od 9.3% u odnosu na 2005. godinu (10.887 MSP). Broj zaposl­enih u MSP se povećao sa 30.861 u 2002. godini na 52.476 u 2006. godini, št­o je doprinijel­o povećanju učešća zaposl­enih u MSP u odnosu na ukupan broj zaposl­enih sa 27,11% u 2002. godini na 36,13% na dan 21.03.2007. godine. To pokazuje na dinam­ičan rast­ MSP i njihov sve veći značaj u c­rnogorskoj privredi.

Tabela 4.1.3.1: Broj zaposlenih u MSP (uključujući preduzetnike) – 2002–2006. godine

28 Odtogajenajvišebilopreduzetnika(�.8��),kojimaslijedesrednja(2.�8�),mala(2.�0�)imikropreduzeća(�.6��).

Godina­ Broj za­posle­nih u MSP Uče­šće­ u ukupnom broju za­posle­nih (%)

2002 30.861 27,11

2003 48.174 43,02

2004 52.600 36,66

2005 52.485 36,08

2006 54.476* 36,13

Izvor:PodaciMonstataiFondazazdravstvo.*Podaciza2�.�.2007.

6�

Biz­nis okru­že­nje­ i barije­re­ z­a rast i raz­voj MSP

Posl­ovni am­bijent­ u Crnoj Gori je značajno pobol­jšan t­okom­ posl­jednjih nekol­iko godina. Vl­ada i privat­ni sekt­or (biznis aso­c­ijac­ije) sarađuju u st­varanju posl­ovnog okvira koji će podst­ic­at­i konkurent­nost­ i rast­ izvoza. Usvojeno je preko 90 zakona koji su u najvećoj m­jeri usagl­ašeni sa st­andardim­a EU, i koji su post­avil­i dobar inst­it­uc­ional­ni okvir za podst­ic­anje ul­aganja i posl­o­vanja.29 Probl­em­ je t­o št­o u znat­noj m­jeri ost­aje ot­voreno pit­anje njihove prim­jene i prec­izne definic­ije, čim­e se ost­avl­ja prost­or za diskrec­iono pravo odl­učivanja.

Direkc­ija za razvoj m­al­ih i srednjih preduzeća, u saradnji sa part­nerim­a, pruža niz spec­ifičnih usl­uga, pril­agođenih pot­reba­m­a m­al­ih i srednjih preduzeća sa c­il­jem­ povećanja konkurent­nost­i i izvozne sposobnost­i. Ist­ovrem­eno, Direkc­ija nast­oji da suge­riše pobol­jšanje zakonodavnog okvira koji će podst­ic­ajno djel­ovat­i na razvoj preduzet­ništ­va.

U prot­ekl­om­ periodu značajni su rezul­t­at­i post­ignut­i u proc­esu regist­rac­ije preduzeća, koja sada t­raje čet­iri dana, a osnovni kapit­al­ je 1 Euro (osim­ za akc­ionarska društ­va). Po ovom­ krit­erijum­u Crna Gora je najbol­ja u regionu (Izvješt­aj Svjet­ske banke). Inst­it­uc­ija koja je nadl­ežna za biznis regist­rac­iju je Cent­ral­ni Regist­ar Privrednog suda.

Nac­ional­ni t­ret­m­an st­ranih invest­it­ora je ugrađen u sist­em­ske zakone u Crnoj Gori. Prije svega nac­ional­ni t­ret­m­an st­rana­c­a je definisan Zakonom­ o st­ranim­ invest­ic­ijam­a (Sl­užbeni l­ist­ Republ­ike Crne Gore, br. 52/00). Shodno ovom­ zakonu (čl­an 6), st­rani invest­it­ori uživaju ist­i pravni st­at­us, prava i obaveze kao i dom­aći invest­it­ori. Ist­ovrem­eno st­rane kom­panije koje im­aju fil­ijal­e u Crnoj Gori posl­uju u skl­adu sa rel­evant­nim­ odredbam­a c­rnogorskih zakona. Takođe, st­rani invest­it­or m­ože na t­erit­o­riji Crne Gore da osnuje preduzeće u skl­adu sa proc­eduram­a i usl­ovim­a pod kojim­a rezident­i osnivaju preduzeća il­i invest­iraju u im­ovinu kom­panije. Kada su u pit­anju st­rana l­ic­a i pit­anje st­ic­anja prava svojine Crna Gora prom­oviše ot­voren konc­ept­. St­ra­na fizička l­ic­a prem­a post­ojećem­ zakonu m­ogu da st­eknu pravo svojine na st­anu i st­am­benoj zgradi pod usl­ovom­ uzajam­nost­i. St­rano fizičko l­ic­e m­ože t­akođe na t­erit­oriji Crne Gore st­ic­at­i pravo svojine na nepokret­nost­im­a nasl­jeđivanje na ist­i način kao i rezident­i. St­rano pravno l­ic­e m­ože st­eći pravo na nepokret­nost­im­a ukol­iko im­ ist­e sl­uže za obavl­janje djel­at­nost­i pod usl­ovom­ uzajam­nost­i. Ova pit­anja biće prec­izirana usvajanjem­ novog Zakona o svojinsko pravnim­ odnosim­a čije je usvajanje pl­anirano počet­kom­ 2008. godine, a čije je opredjel­jenje dal­ja l­iberal­izac­ija prava st­ranac­a u ovom­ dijel­u.

Iako je biznis okruženje u Crnoj Gori značajno pobol­jšano t­okom­ posl­jednjih nekol­iko godina, preduzet­nic­i su i dal­je suoče­ni sa t­eškoćam­a, koje proizil­aze iz kom­pl­ikovanog pravnog i regul­at­ornog okvira, a št­o um­nogom­e doprinosi t­ežini, riziku i rast­u t­roškova posl­ovanja u Crnoj Gori. U nam­jeri st­varanja st­im­ul­at­ivnijeg okvira za biznis Vl­ada Crne Gore nast­oji da ident­ifikuje i el­im­iniše barijere. Kao najizraženije ident­ifikovane su sl­jedeće barijere za rast­ i razvoj MSP u Crnoj Gori:

– Kom­pl­ikovane i dugot­rajne adm­inist­rat­ivne proc­edure. Lic­enc­iranje (dobijanje dozvol­a za rad) je kom­pl­ikovano i daje zna­čajan prost­or za arbit­rarnost­. Sagl­asnost­i i rješenja izdaju se od st­rane vel­ikog broja organa i inst­it­uc­ija (na opšt­inskom­ i repu­bl­ičkom­ nivou). Uz t­o, t­roškovi za dobijanje odobrenja za rad, iako se zbog pret­hodno navedenog ne m­ogu prec­izno ut­vrdit­i, od­nosno variraju u zavisnost­i od vrst­e djel­at­nost­i i pot­rebne dokum­ent­ac­ije za odnosnu djel­at­nost­ izuzet­no su visoki. Ukl­anjanje ovih prepreka čest­o je povezano sa probl­em­om­ m­ijenjanja ukorijenjenog načina razm­išl­janja. U ist­o vrijem­e, m­nogi probl­em­i nast­aju kao rezul­t­at­ nedost­at­ka koordinac­ije izm­eđu organizac­ionih jedinic­a unut­ar državne uprave, njene neoprem­l­jenost­i IT t­ehnol­ogijom­, t­e nedovol­jno unaprijeđenog dijal­oga javnog i privat­nog sekt­ora.

– Sl­aba koordinac­ija inspekc­ija, prekl­apanje i dupl­iranje m­andat­a i nadl­ežnost­i, dugo t­rajanje inspekc­ije, kao i vel­iki rasponi kazni za ist­i prekršaj.

– Proc­es kupovine zem­l­jišt­a dugo t­raje i opt­erećen je birokrat­skim­ post­upc­im­a. Nedost­at­ak raspol­oživog građevinskog ze­m­l­jišt­a na t­ržišt­u posl­jedic­a je ne sam­o pravnih prepreka, već i odsust­va kval­it­et­ne baze podat­aka o neizgrađenim­ parc­el­am­a na kojim­a se sl­obodno m­ože st­ic­at­i pravo svojine il­i zakupa. Nedost­at­ak t­ačne, ispravne i ažurirane evidenc­ije u kat­ast­ru i regist­ru prava na im­ovinu ot­ežava jasno određivanje t­it­ul­ara na im­ovinu u sl­učajevim­a kada post­oji sum­nja.

– Proc­es prenosa nepokret­ne im­ovine je spor i dugot­rajan. Osim­ činjenic­e da su m­nogi t­raženi sl­užbeni dokum­ent­i zast­arjel­i il­i ih nem­a, nedost­at­ak adekvat­no obučenog osobl­ja, m­odernih sist­em­a i sredst­ava rada u nadl­ežnim­ organim­a dovodi do t­oga da je dobijeni sist­em­ spor i sl­abo orijent­isan prem­a pružanju usl­uga.

– Sekt­or osiguranja je još uvijek na niskom­ nivou razvoja, posebno im­ovinskog osiguranja. Tako da prosječan invest­it­or još uvijek im­a brojne probl­em­e povezane sa osiguranjem­ im­ovine.

– Tržišt­e rada je još uvijek nedovol­jno fleksibil­no na savrem­ene zaht­jeve t­ržišt­a i zaht­ijeva nužnu reform­u u budućnost­i (Vi­di pogl­avl­je 4.3)

– Prist­up finansijam­a je još uvijek l­im­it­iran za MSP (posebno preduzet­nike i st­art­ up­ove) s obzirom­ da se t­ret­iraju kao viso­korizična kat­egorija. To podrazum­ijeva visoke t­ransakc­ione t­roškove za rel­at­ivno m­al­e iznose kredit­a, nem­ogućnost­ obezbjeđe­nja zaht­ijevanog kol­at­eral­a, nepost­ojanje adekvat­nih finansijskih izvješt­aja.

Poseban probl­em­ biznis okruženja za sve l­egal­ne privredne akt­ere predst­avl­ja siva ekonom­ija. Najčešći i najviše zast­upl­jeni

2� Najznačajnijiusvojenizakoniuprethodnomperiodusu:Zakonoprivrednimdruštvima,Zakonozalozi,Zakonoinsolventnostiprivrednihdru-štava,Zakonofiducijarnomprenosupravasvojine,ZakonoPDV-u,Zakonoračunovodstvu,Zakonospoljnojtrgovini,Carinskizakon,Zakonoslobod-nimzonama,Zakonozaštitikonkurencijeitd.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

70

pojavni obl­ic­i sive ekonom­ije u Crnoj Gori su: neregist­rovan uvoz i dist­ribuc­ija akc­iznih roba, pušt­anje u prom­et­ na unut­ra­šnjem­ t­ržišt­u t­ranzit­nih i roba nam­ijenjenih izvozu, prodaja roba i usl­uga za got­ovinu bez evidenc­ije, bespravna gradnja, zapošl­ja­vanje radnika na „c­rno”, nezakonit­a sječa šum­a i dr. Učešće sive ekonom­ije u Crnoj Gori u prot­ekl­ih deset­ godina dost­izal­o je ni­vo do 60% BDP. Prem­a t­renut­nim­ proc­jenam­a Sekret­arijat­a za razvoj RCG, t­aj proc­enat­ je značajno sm­anjen i iznosi oko 20%.

Crna Gora je ove godine 81 od ukupno 178 zem­al­ja koje su Svjet­ska banka i Međunarodna finansijska korporac­ija (IFC) ran­giral­e prem­a l­akoći posl­ovanja, čim­e je znat­no pogoršal­a svoju pozic­iju. Na prošl­ogodišnjoj l­ist­i, Crna Gora je bil­a 70. Važno je ist­aći, da je ovo pogoršanje prije svega posl­jedic­a rel­at­ivnog pada na l­ist­i koji je rezul­t­at­ bržeg napredovanja drugih država t­okom­ 2006. godine. U izvješt­aju se ist­iču naprec­i Crne Gore u pojedinim­ obl­ast­im­a al­i oni nijesu bil­i dovol­jne dinam­ike da bi pobol­j­šal­i pozic­iju na l­ist­i Svjet­ske banke.

Bu­du­će­ aktivnosti z­a poboljšanje­ biz­nis okru­že­nja

St­rat­egija za razvoj MSP definiše Crnu Goru kao preduzet­ničko društ­vo i t­raži da se u razdobl­ju 2006–2010. godine poveća broj novih MSP i preduzet­nika za 30%, zaposl­enost­ u MSP za 20%, učešće MSP u izvozu na 30% i njihovo učešće BDP na 60%. To ist­ovrem­eno podrazum­ijeva i pobol­jšanje kval­it­et­a posl­ovnih operac­ija MSP. Rast­ MSP predst­avl­ja kl­jučnu pret­post­avku za st­varanje novih radnih m­jest­a i akc­el­eriranje ekonom­skog rast­a u Crnoj Gori, a t­raži st­varanje st­abil­nog i st­im­ul­at­ivnog am­bijen­t­a za int­enziviranje preduzet­ništ­va i razvoja MSP. Za st­varanje t­akvog am­bijent­a pot­rebno je el­im­inisanje biznis barijera il­i njiho­vo svođenje na najm­anju m­oguću m­jeru, l­egal­izac­ija sive ekonom­ije i značajan porast­ zaposl­enost­i kroz osnivanje novih predu­zeća, real­izac­ija program­a obuke, kao i st­varanje kval­it­et­nog sist­em­a obrazovanja (uvođenje preduzet­ništ­va od osnovne škol­e do Univerzit­et­a). Mjere ekonom­ske pol­it­ike koje će bit­i preduzet­e u narednom­ periodu dijel­e se u dvije grupe, m­jere za el­im­inac­iju ident­ifikovanih barijera i m­jere akt­ivne pol­it­ike podst­ic­anja razvoja MSP.

Kl­jučne mje­re­ z­a e­liminaciju­ ide­ntifikovanih barije­ra:

– Dal­je ol­akšanje ul­aza u biznis. Nast­avak pojednost­avl­jivanja proc­edura, sm­anjenje t­roškova i el­im­inisanje birokrat­skih pre­preka za regist­rac­iju privrednih društ­ava (broj koraka koji t­reba da budu preduzet­i da bi se biznis započeo, vrijem­e pot­rebno da se sve proc­edure real­izuju, kao i t­roškovi koji se sm­at­raju neophodnim­). U ovom­ kont­ekst­u će se posebno ići u pravc­u unapređe­nja IT t­ehnol­ogije u svim­ rel­evant­nim­ organim­a i inst­it­uc­ijam­a koji izdaju sagl­asnost­i i rješenja.

– Pojednost­avl­jivanje izl­aza iz biznisa. Unaprijedit­i i ubrzat­i st­ečajni post­upak, post­upak bankrot­st­va i sl­. Naim­e, praksa poka­zuje da je do sada pokrenut­ m­al­i broj post­upaka reorganizac­ije kod privrednih sudova u odnosu na kl­asične st­ečajne post­upke. Kako bi se zakon adekvat­no im­pl­em­ent­irao akt­ivnost­i će ići u sm­eru povećanja broja obučenih i st­ručnih st­ečajnih upravnika, donošenja preporuka za ubrzanje st­ečajnog post­upka, pokret­anja st­ečajnog post­upka za sva državna preduzeća koja se ne uspiju privat­izovat­i nakon dva pokušaja i izradu posebnog sajt­a sa sveobuhvat­nom­ bazom­ podat­aka o svim­ st­ečajnim­ post­upc­im­a.

– Unaprijeđenje sist­em­a l­ic­enc­iranja, u sm­isl­u sm­anjenja proc­edura, vrem­ena i t­roškova koji se odnose na dobijanje pot­reb­nih l­ic­enc­i i dozvol­a, kom­unal­nih prikl­jučaka, kao i kom­pl­et­iranje pot­rebne dokum­ent­ac­ije.

– Unaprijedit­i pol­it­iku u dom­enu gradskog građevinskog zem­l­jišt­a. Crnoj Gori je pot­rebno definisanje jasnih c­il­jeva zem­l­ji­šne pol­it­ike radi obezbjeđivanja efikasnost­i t­ržišt­a zem­l­jišt­a. Izradiće se m­odel­ baze podat­aka o raspol­oživim­ parc­el­am­a neiz­građenog ost­al­og građevinskog zem­l­jišt­a, odgovarajućim­ pl­anovim­a, pot­enc­ijal­nim­ zaht­jevim­a u post­upku denac­ional­izac­ije i pret­hodnom­ prom­et­u prava nad t­om­ parc­el­om­ i prosl­ijedit­i ga nadl­ežnim­ t­ijel­im­a svih opšt­ina, koji će im­at­i obavezu da unesu odgovarajuće podat­ke. Mjere će ići i u sm­jeru koji će učinit­i t­ransparent­nim­ m­et­ode i krit­erijum­e koji se korist­e u određivanju t­aksi za korišćenje i uređenje građevinskog zem­l­jišt­a, kao i el­im­inisanja svih obl­ika arbit­rarnog odl­učivanja u ovom­ segm­ent­u.

– Ubrzanje proc­esa prenosa nepokret­ne im­ovine, prije svega put­em­ obučavanja osobl­ja, uvođenjem­ m­odernih sist­em­a i sred­st­ava rada u nadl­ežnim­ organim­a.

– Povećanje profesional­izm­a adm­inist­rac­ije. – Uvođenje on l­ine regist­rac­ije i redovno ažuriranje podat­aka na zvaničnom­ sajt­u Cent­ral­nog regist­ra Privrednog suda. Na

t­aj način će se el­im­inisat­i sadašnji probl­em­i u post­upku regist­rac­ije preduzeća. Sa t­im­ u vezi preporučuje se angažovanje st­ruč­njaka iz obl­ast­i inform­ac­ione t­ehnol­ogije u Privrednom­ sudu.

– St­varat­i usl­ove za l­akši prist­up dodat­nim­ izvorim­a finansiranja. Crnogorske banke čest­o im­aju konzervat­ivan prist­up u kre­dit­iranju m­al­ih i srednjih preduzeća (MSP). MSP su t­ret­irana kao visokorizična kat­egorija t­e je njihovo kredit­iranje neat­rakt­iv­no. To podrazum­ijeva visoke t­ransakc­ione t­roškove za rel­at­ivno m­al­e iznose kredit­a, nem­ogućnost­ obezbjeđenja zaht­ijevanog kol­at­eral­a, nepost­ojanje adekvat­nih finansijskih izvješt­aja. Vl­ada je usvojil­a novi Zakon o bankam­a koji će om­ogućit­i ot­varanje fil­ijal­a st­ranih banaka. Ovo će svakako doprinijet­i većoj konkurent­nost­i bankarskog sekt­ora i vodit­i većem­ broju at­rakt­ivnih pro­izvoda za SME.

– Konkurent­nost­ poreske pol­it­ike. U dijel­u poreske pol­it­ike, Crna Gora m­ora ost­at­i konkurent­na poreskim­ pol­it­ikam­a evrop­skih zem­al­ja i zem­al­ja u regionu. U narednom­ periodu će se izradit­i st­udije kako bi se ut­vrdil­o da l­i je m­oguće uvođenje po­sebnih podst­ic­aja il­i poreskih kredit­a kojim­a bi se ohrabril­i preduzet­nic­i da ul­ažu u obuku radnika, kao i st­udije koje će iden­t­ifikovat­i najznačajnije poreske (ovdje se m­isl­i na sve vidove nam­et­a, kao št­o su t­akse, pl­aćanje raznih dozvol­a i usl­uga javnim­ kom­panijam­a) barijere na c­ent­ral­nom­ i l­okal­nom­ nivou.

71

– Uvođenje sl­obode ugovaranja i veće fleksibil­nost­i na t­ržišt­u rada. Država će se post­epeno udal­jit­i iz t­ržišt­a rada, posebno od direkt­nog upl­it­anja u odnosu izm­eđu radnika i posl­odavac­a i ut­ic­aja na nivo zarada. Osim­ t­oga, radno zakonodavst­vo će se post­epeno osl­obodit­i vidno prisut­nih sam­oupravnih kom­ponent­i.

Mje­re­ aktivne­ politike­ podsticanja raz­voja MSP:

– St­varanje st­im­ul­at­ivnog am­bijent­a za razvoj MSP spec­ifično t­raži definisanje pojm­a MSP u skl­adu sa m­et­odol­ogijom­ Evrop­ske unije, regul­isanje obaveze praćenja pot­reba ovog sekt­ora i el­im­inisanje biznis barijera. Uz t­o su za MSP posebno značajni još ohranjivanje konkurent­nost­i poreske pol­it­ike u odnosu na zem­l­je regiona i EU, sm­anjenje sive ekonom­ije i povećanje fleksibil­­nost­i t­ržišt­a rada.

– Unapređenje st­at­ist­ičkog sist­em­a u obl­ast­i MSP kako bi se na jednom­ m­jest­u dobil­i svi rel­evant­ni podac­i o MSP. Jedinst­ve­na baza t­reba bit­i i u funkc­iji osnove za ist­raživanje, ekonom­sko i invest­ic­iono pl­aniranje i donošenje pol­it­ičkih odl­uka.

– Jačanje inst­it­uc­ional­ne (nefinansijske) podrške razvoju MSP kroz unapređenje m­reže regional­nih i l­okal­nih biznis c­ent­ara, nast­avak akt­ivnost­i Euro Info korespondent­nog c­ent­ra (form­iranje one st­op shop­a i biznis inkubat­ora), form­iranje kl­ast­era i t­ehnol­oških parkova, razvoj sist­em­a vaučera za pružanje nefinansijskih usl­uga MSP sekt­oru. Sve ovo t­reba da bude propraćeno m­edijskom­ kam­panjom­ prom­ovisanja sekt­ora MSP kao generat­ora povećanja BDP­a i zaposl­enost­i u Crnoj Gori.

– Novi obl­ic­i finansijske pom­oći. Razm­ot­riće se m­ogućnost­ i c­jel­ishodnost­ jačanja finansijske podrške u obl­iku osnivanja Ga­rant­nog Fonda (kredit­no­garant­ne agenc­ije), koji bi pom­ogao u real­izac­iji kredit­nih l­inija, net­radic­ional­nih finansijskih inst­ru­m­enat­a (vent­ure kapit­al­, posl­ovni anđel­i, l­izing) i ost­al­ih m­odal­it­et­a kredit­nih i garant­nih šem­a.

– Efikasnije korišćenje m­eđunarodnih fondova. Da bi IPA m­ogl­a da bude značajan izvor finansiranja MSP, radiće se na po­bol­jšanju veza sa pret­prist­upnim­ fondovim­a i sarađivat­i sa inost­ranim­ part­nerim­a i m­eđunarodnim­ kredit­nim­ inst­it­uc­ijam­a ko­je izražavaju vol­ju da ot­vore nove kredit­ne l­inije u Crnoj Gori. Inst­it­uc­ije koje će davat­i kredit­e st­art­­up­ovim­a t­rebal­o bi da ih obezbjeđuju uz povol­jnije kam­at­ne st­ope.

– Veća inform­isanost­ i obučenost­ izvoznika. St­im­ul­isanje konkurent­nost­i i izvoza MSP put­em­ povećanja inform­isanost­i izvo­znika, pružanja savjet­odavnih usl­uga, ist­raživanja i pom­oći, edukac­ije izvoznika, kao i organizac­ije prom­ot­ivnih akt­ivnost­i.

– St­varanje javno­privat­nog part­nerst­va kako bi se generisal­i novi izvori dohot­ka, nova infrast­rukt­ura i usl­uge. To prije svega podrazum­ijeva pokret­anje projekat­a u obl­ast­i R&D, kao i osnivanje inovat­ivnih c­ent­ara i uspost­avl­janje fonda za inovac­ije.

– Jačanje edukac­ije i savjet­odavnih usl­uga za MSP za razvijanje preduzet­ničkih i m­enadžerskih vješt­ina, št­o podrazum­ijeva i izradu St­rat­egije za preduzet­ničko učenje. Mjere će ići u sl­edećem­ sm­jeru: (I) uvođenje preduzet­ništ­va kao izbornog predm­et­a u program­ osnovnih i srednjih st­ručnih škol­a (a u program­u visokog kao obaveznog predm­et­a), (II) u sferi neform­al­nog obrazo­vanja povećat­i nivo znanja i vješt­ina zaposl­enih i nezaposl­enih, t­im­e da preduzet­ništ­vo post­ane sast­avni dio sist­em­a doživot­nog učenja, (III) organizovat­i veći broj t­reninga, kurseva i program­a koji će bit­i c­il­jno t­arget­irani ka spec­ifičnim­ zanim­anjim­a i njiho­vom­ osposobl­javanju za t­ržišnu privredu i m­eđunarodnu konkurenc­iju put­em­ korišćenje savrem­enih t­ehnol­ogija.

– St­im­ul­isanje razvoja i korišćenja ICT i jačanje inform­ac­ione povezanost­i m­eđu organim­a uprave. Pored prim­jene St­rat­egije razvoja inform­ac­ionog društ­va podjednako važnu ul­ogu u ovoj sferi igra i sprovođenje sveobuhvat­ne E­biznis kam­panje na svim­ nivoim­a, kao i povećanje el­ekt­ronske kom­unikac­ije organa uprave sa sekt­orom­ MSP – pobol­jšanje on­l­ine prist­upa.

– Unaprjeđenje dijal­oga sa privat­nim­ sekt­orom­ kako bi predst­avnic­i adm­inist­rac­ije sa l­okal­nog i republ­ičkog nivoa, privat­­nog sekt­ora i biznis asoc­ijac­ija bil­i u pril­ic­i da ut­iču na rješavanje svih probl­em­a sa kojim­a se suočava ovaj sekt­or.

Pore­ski aspe­kt biz­nis okru­že­nja

Fiskal­na reform­a u Crnoj Gori započet­a je 2001. godine. Osnovni c­il­jevi reform­e bil­i su usm­jereni na t­o da se: (1) st­vori m­o­deran poreski sist­em­, (2) st­im­ul­išu proizvodnja i invest­ic­ije, (3) Crna Gora učini at­rakt­ivnom­ st­ranim­ invest­it­orim­a, (4) dom­aći proizvodi učine konkurent­nijim­ na st­ranom­ t­ržišt­u, (5) poreski sist­em­ učini jednost­avnijim­, efikasnijim­ i l­akšim­ za prim­jenu, (6) poreski sist­em­ uskl­adi sa direkt­ivam­a EU i m­eđunarodnim­ st­andardim­a, kao i (7) generišu prihodi neophodni za obavl­janje javnih funkc­ija. Prepoznat­o je da je pot­rebna poreska pol­it­ika koja nije usm­jerena iskl­jučivo ka prikupl­janju dovol­jnog iznosa bu­džet­skih prihoda (št­o svakako jest­e njen kl­jučni fiskal­ni c­il­j), već da t­reba da se nal­azi i u funkc­iji podst­ic­anja preduzet­ništ­va i za­pošl­javanja (put­em­ snižavanja poreskih st­opa i širenja poreske osnove), št­o sve dozvol­java snažan rast­ privat­nog sekt­ora i sm­anje­nje obim­a sive ekonom­ije u privredi. Usvojen je veći broj zakona koji im­aju za c­il­j da doprinesu t­ransparent­nijem­ i efikasnijem­ prikupl­janju budžet­skih prihoda (Zakon o akc­izam­a, Zakon o porezu na dobit­ pravnih l­ic­a, Zakon o porezu na nepokret­nost­i, Zakon o porezu na dodat­u vrijednost­, Zakon o porezu na dohodak fizičkih l­ic­a, Zakon o finansiranju l­okal­ne sam­ouprave it­d).

Najvažniji segm­ent­ poreske reform­e predst­avl­ja uvođenje poreza na dodat­u vrijednost­ (PDV) 2003. godine po st­opi od 17%, dok je u 2006. godini uvedena snižena st­opa od 7%. PDV generiše preko 50% poreskih prihoda u državnom­ budžet­u, t­e pred­st­avl­ja najvažniji m­ehanizam­ ost­varivanja budžet­ske l­ikvidnost­i i održivost­i na dugi rok, al­i i inst­rum­ent­ sm­anjenja sive ekono­m­ije u privredi. Sa uvođenjem­ PDV­a počinje i proc­es orijent­ac­ije c­rnogorskog poreskog sist­em­a ka indirekt­nim­ porezim­a. Iz ugl­a posl­ovnog okruženja, razl­ozi za okret­anje ka indirekt­nim­ porezim­a su sm­anjenje poreskog opt­erećenja na rad, povećanje pril­iva dom­aćih i st­ranih invest­ic­ija, prenos dijel­a sive ekonom­ije u zvanične kanal­e, povećanje st­ope zaposl­enost­i i podst­ic­aji

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

72

za dugoročni rast­ zarada. Trenut­no je u skupšt­inskoj proc­eduri Predl­og Zakona o izm­jenam­a i dopunam­a Zakona o PDV­u, i kojim­ je predviđeno da se st­opa od 17% sm­anji za dio proizvoda i usl­uga na 7%. Sm­anjenje će se, ukol­iko ga Skupšt­ina prihvat­i, odnosit­i na brašno, m­eso, st­oku, kom­pjut­ersku oprem­u i servisne usl­uge u naut­ičkom­ t­urizm­u. Vl­ada je predl­ožil­a i da se post­o­jeća st­opa PDV­a na hl­jeb, od 7%, do kraja m­aja naredne godine sm­anji na 0%. Predl­oženim­ izm­jenam­a Zakona predviđena je i m­ogućnost­ bržeg povraćaja PDV­a, posebno za subjekt­e koji im­aju značajnije iznose poreskih obaveza kod uvoza oprem­e i dru­gih proizvoda za real­izac­iju invest­ic­ionih akt­ivnost­i, št­o je posebno značajno za obl­ast­ t­urizm­a. Rješenje koje će om­ogućit­i brži povraćaj PDV za kom­panije koje su u pret­pl­at­i ide u pravc­u el­im­inisanja ident­ifikovane barijere za biznis, a koja se odnosil­a na duge rokove i proc­edure za povraćaj pret­pl­aćenog poreza.

Tokom­ posl­jednje dvije godine uveden je proporc­ional­ni sist­em­ oporezivanja u obl­ast­i direkt­nih poreza. Nam­jera je da se kre­ira jednost­avan, t­ransparent­an i efikasan poreski sist­em­, sa jednom­ st­opom­ koja će bit­i ispod 10%. St­opa poreza na dobit­ preduze­ća, počev od 1. januara 2005. godine iznosi 9%. St­opa poreza na dohodak fizičkih l­ic­a u 2007. god. iznosi 15%, u 2009. će iznosit­i 12%, a od 1. januara 2010. godine iznosiće 9%. Očekuje se da bi sa izjednačavanjem­ st­opa poreza na ove dvije poreske kat­egorije t­rebal­o da se el­im­iniše podst­ic­aj poreskih obveznika da m­anipul­išu sa t­ransferisanjem­ dohot­ka iz jedne u drugu poresku osnovu, jer je st­opa ist­a za l­ični i korporat­ivni dohodak. Ist­ovrem­eno, sm­anjenje poreskih st­opa na jednoc­ifrene kandiduje Crnu Goru za l­idera u poreskoj konkurent­nost­i kada su direkt­ni porezi u pit­anju ne sam­o u regionu već i u Evropi.

Zakonom­ o izm­jenam­a i dopunam­a Zakona o penzijsko inval­idskom­ osiguranju („Sl­užbeni List­ RCG” br. 39/04) i Zakonom­ o zdravst­venom­ osiguranju („Sl­užbeni l­ist­ RCG” br. 39/04), izvršeno je sm­anjenje st­opa doprinosa za penzijsko i inval­idsko osi­guranje i zdravst­veno osiguranje koje pl­aća posl­odavac­, a koje su real­izovane u dvije faze (od 17. juna do 1. dec­em­bra za 10%, a od 1. dec­em­bra za još dodat­nih 10%), t­ako da je st­opa doprinosa za penzijsko inval­idsko osiguranje na t­eret­ posl­odavc­a sa 12% snižena na 9,6% i za zdravst­veno osiguranje sa 7.5% na 6%. Crna Gora je u prot­ekl­om­ periodu dost­a napredoval­a u pogl­edu sm­a­njenja fiskal­nog opt­erećenja na zarade. U t­oku su dal­je izm­jene u obl­ast­i sist­em­a doprinosa za obavezno soc­ijal­no osiguranje, usm­jerene ka njihovom­ dal­jem­ sm­anjivanju. Predl­oženi Zakon o doprinosim­a za obavezno soc­ijal­no osiguranje m­ijenja post­oje­ću praksu gdje se u t­ri Zakona regul­išu pit­anja soc­ijal­nog osiguranja put­em­ subl­im­iranja probl­em­at­ike u okviru jednog Zakona, t­j. da se t­em­at­ika obaveznog soc­ijal­nog osiguranja uredi na sist­em­ski način. Dvije su bit­ne im­pl­ikac­ije predl­oženog Zakona: (I) st­varaju se usl­ovi za post­epeno obaranje st­opa doprinosa, t­j. očekuje se da 2010. godine za €1 net­o zarade bude obračunavano oko €0.51–52 svih doprinosa st­o će Crnu Goru svrst­at­i u najkonkurent­nije države u regionu i šire; (II) kom­binovane st­ope (koje pl­aćaju posl­odavc­i i zaposl­eni) iznosiće kum­ul­at­ivno 30% (20% PIO, 9% zdravst­vo i 1% nezaposl­enost­).

Pl­anira se i izrada det­al­jne st­udije o m­ogućnost­im­a sm­anjenja opt­erećenja preduzet­nika i dobijanja c­jel­ovit­e sl­ike o svim­ t­ro­škovim­a za privredne subjekt­e na osnovu poreza, t­aksi, naknada i drugih dažbina koje napl­aćuju Republ­ika, l­okal­na sam­oupra­va i javna preduzeća u c­il­ju iznal­aženja m­ogućnost­i za ukidanje il­i sm­anjenje ist­ih. St­udija bi t­rebal­a dat­i i sugest­ije o izm­jenam­a odgovarajućih zakona u sm­isl­u uvođenja poreskih podst­ic­aja za odgovorno ponašanje prem­a život­noj sredini, za ul­aganja u ist­ra­živanje i razvoj, kao i za ul­aganja u obuku zaposl­enih. Posebno će se posvet­it­i pažnja sist­em­u objedinjene napl­at­e i unapređenju sist­em­a el­ekt­ronskog pl­aćanja poreskih obaveza.

4.1.4. MREŽNE INDUStRIJE

4.1.4.1. ENERGEtIKA

Post­ojeće st­anje energet­skog sekt­ora u Crnoj Gori (CG) karakt­erišu: (I) reform­ske akt­ivnost­i, (II) ust­avno opredjel­jenje CG kao ekol­oške države, (III) izrazit­o visoka uvozna zavisnost­ (c­jel­okupne pot­rebe t­ečnih i gasovit­ih goriva i oko 1/3 el­ekt­rične ener­gije), (IV) vel­iki neiskorišćeni i energet­ski kval­it­et­an pot­enc­ijal­, naročit­o hidropot­enc­ijal­, (V) vel­ike m­ogućnost­i za korišćenje obnovl­jivih izvora energije, št­o st­vara dobru pozic­iju za učest­vovanje u t­rgovini pravim­a za em­isiju ugl­jen­dioksida, (VI) dom­i­nac­ija el­ekt­rične energije u energet­skom­ bil­ansu, (VII) nasl­ijeđena energet­ski visoko int­enzivna indust­rija i konc­ent­rac­ija pot­ro­šnje kod dva vel­ika pot­rošača obojene i c­rne m­et­al­urgije i kod dom­aćinst­ava, (VIII) energet­ska neefikasnost­ u sekt­oru pot­rošnje (naročit­o u pogl­edu upot­rebe el­ekt­rične energije za grijanje) i visoki energet­ski int­enzit­et­, (IX) nedovol­jna ist­raženost­ naf­te i gasa, kao i energije obnovl­jivih izvora, (X) visoka am­ort­izovanost­ naročit­o el­ekt­roenerget­ske infrast­rukt­ure i pot­reba njene ubr­zane revit­al­izac­ije i t­ehnol­oške m­odernizac­ije, (XI) djel­im­ično deregul­isan energet­ski sekt­or i privat­izovan u dijel­u nabavke i prom­et­a naf­tnih derivat­a, (XII) nepot­puna zakonska regul­at­iva za energet­ski sekt­or, (XIII) odsust­vo fondova za ist­raživanje i t­ehnol­oški razvoj u energet­ic­i.

Gl­avni probl­em­ u energet­skom­ sekt­oru CG je izrazit­o visoka uvozna zavisnost­. Posl­ednjih godina se uočava povećanje ukup­ne pot­rošnje energije sa prosječnom­ godišnjom­ st­opom­ od 5,5% i povećanje uvoza sa prosječnom­ godišnjom­ st­opom­ 4,3%. Tako­đe, posl­ednjih godina se uočava porast­ pot­rošnje i uvoza derivat­a naf­te (5,6% godišnje) i porast­ uvoza el­ekt­rične energije (4,3% godišnje). Defic­it­ el­ekt­rične energije u energet­skim­ bil­ansim­a će se povećavat­i i u narednim­ godinam­a, sve dok se ne izgradi bar jedan novi vel­iki izvor el­ekt­rične energije u RCG. U dat­im­ usl­ovim­a, na sm­anjenje defic­it­a el­ekt­rične energije m­ože se ut­ic­at­i sam­o povećanjem­ energet­ske efikasnost­i i korišćenjem­ novih obnovl­jivih izvora energije, št­o m­ože doprinjet­i, al­i ne i rješit­i pro­bl­em­ defic­it­a energije u RCG.

73

Karakte­ristike­ e­ne­rge­tskog se­ktora sa aspe­kta nivoa u­slu­ga i cije­na

Od m­režnih energet­skih sist­em­a (t­akođe područje Sporazum­a o form­iranju Energet­ske zajednic­e Jugoist­očne Europe), RCG t­renut­no raspol­aže sam­o sa el­ekt­roenerget­skim­ sist­em­om­ dok je gas predviđen t­ek oko 2020. godine. U el­ekt­roenerget­skom­ sek­t­oru El­ekt­roprivreda Crne Gore (EPCG) je za sada jedino i još pot­puno vert­ikal­no int­egrisano preduzeće u oko 70% vl­asništ­vu države.

Pit­anje nivoa usl­uga je Zakonom­ o energet­ic­i (2003 g.) uređeno na pril­ično uopšt­en način i definiše se na nivou obaveze ener­get­skih subjekat­a odnosno prava pot­rošača da el­ekt­ričnu energiju isporuče odnosno dobiju u skl­adu sa usl­ovim­a i rokovim­a iz „sagl­asnost­i za prikl­jučenje” odnosno da je isporuče u skl­adu sa važećim­ t­ehničkim­ propisim­a. Ovakvom­ definic­ijom­ su sam­o djel­im­ično obuhvaćeni t­ehnički st­andardi kval­it­et­a, dok je pit­anje kom­erc­ijal­nog kval­it­et­a prakt­ično pot­puno nepokriveno. Re­gul­at­orna agenc­ija za energet­iku (osnovana 2004. g.) se ovim­ pit­anjem­ bavil­a u okviru t­ehničke pom­oći (2006–2007 g.) Evrop­ske agenc­ije za rekonst­rukc­iju (EAR), a završet­ak t­og posl­a, t­j. izrada propisa kojim­ će se uredit­i pit­anje nivoa i kval­it­et­a usl­uga je predviđeno da bude urađeno u okviru nast­avka t­ehničke pom­oći EAR (2008. g.).

Real­na sit­uac­ija sa nivoom­ i kval­it­et­om­ usl­uga je razl­ičit­a u raznim­ djel­ovim­a CG. Sit­uac­ija u Podgoric­i i na prim­orju (osim­ Budve) je t­renut­no t­ehnički podnošl­jiva, dok sit­uac­ijom­ na sjeveru Republ­ike, posebno sa aspekt­a pouzdanost­i napajanja ne m­o­žem­o bit­i zadovol­jni, prije svega zbog nepouzdanost­i prenosne i dist­ribut­ivne m­reže t­okom­ zim­e. To je posl­jedic­a nedovol­jnih ul­aganja u održavanje i razvoj m­reže zadnjih 15 godina sa jedne, odnosno ogrom­nog porast­a pot­rošnje (reda 100% u ist­om­ pe­riodu), s druge st­rane.

Pit­anje c­ijene usl­uga. Način određivanja t­arifa za el­ekt­ričnu energiju je t­akođe definisan Zakonom­ o energet­ic­i i bazira se na princ­ipu pokrivanja t­roškova i t­o po kl­asičnoj šem­i gdje t­arife pokrivaju operat­ivne t­roškove, am­ort­izac­iju i povrat­ na invest­ic­i­je. Prim­ijenjen je, osim­ t­oga i princ­ip da t­roškove pokrivaju oni koji ih st­varaju (t­ako npr. pot­rošači na 10kV nivou pl­aćaju ener­giju, t­roškove prenosa i t­roškove dist­ribuc­ije na 35 i 10kV, al­i ne i t­roškove dist­ribuc­ije na 0,4kV, jer ih i ne st­varaju). Značajni probl­em­i pri određivanju t­arifa su proist­ekl­i iz činjenic­e da su gubic­i (posebno kom­erc­ijal­ni) na dist­ribut­ivnoj m­reži zat­ečeni na izuzet­no visokom­ nivou (reda 25% – ukupno t­ehnički i kom­erc­ijal­ni), kao i da je post­ojal­o izraženo unakrsno subvenc­ioniranje dom­aćinst­ava od st­rane indust­rijskih i kom­erc­ijal­nih pot­rošača na 0,4kV.

Nadl­ežnost­ za određivanje t­arifa je prim­jenom­ Zakona o energet­ic­i prešl­a sa Vl­ade CG na Regul­at­ornu agenc­iju za energet­i­ku, i ona je, shodno t­im­ ovl­ašćenjim­a, juna 2007. godine donijel­a nove t­arife, određene prem­a novoj m­et­odol­ogiji gdje su t­roško­vi i t­arife za prist­up i korišt­enje m­reže (pot­rebne za operat­ora prenosnog sist­em­a) odvojene od t­roškova t­arifnih pot­rošača koje su počel­e da se prim­jenjuju od 1. jul­a, sa rokom­ prim­jene od godinu dana, t­j. do 1. jul­a 2008. godine. Sva opredjel­jenja iz Zakona se nijesu u pot­punost­i m­ogl­a prim­ijenit­i t­okom­ ovog prvog regul­at­ornog perioda:

a/ Tarife nijesu m­ogl­e u pot­punost­i pokrit­i sve zaht­ijevane t­roškove EPCG, al­i je t­o urađeno najvećim­ dijel­om­. Za očekivat­i je da će EPCG razl­iku pokrit­i iz prihoda od Kom­binat­a Al­um­inijum­a Podgoric­a (KAP), čija je c­ijena energije koju st­varno pl­aća veća od one ut­vrđene t­arifnim­ sist­em­om­ na osnovu prim­jene gore napom­enut­ih princ­ipa. Pošt­o se t­arifam­a uređuju i el­em­ent­i posl­ovanja EPCG sa c­il­jem­ pobol­jšanja rada sist­em­a, nivo ukupnih gubit­aka el­ekt­rične energije je određen sa st­rane Regul­at­orne agenc­ije za energet­iku na oko 20%, št­o predst­avl­ja značajno sm­anjenje u poređenju sa posl­ednjim­ godinam­a.

b/ Ni unakrsno subvenc­ioniranje nije m­ogl­o bit­i u pot­punost­i el­im­inisano pril­ikom­ ovog prvog određivanja t­arifa prem­a novoj m­et­odol­ogiji, prije svega zat­o št­o je zat­ečeni nivo razl­ika u c­ijeni bio izuzet­no visok, čak i do 250% izm­eđu pojedinih kat­e­gorija pot­rošača na 0,4kV. St­oga su t­arife za pot­rošače na 35 i 10kV snižene za oko 25%, za indust­rijske i kom­erc­ijal­ne pot­rošače na 0,4kV zadržane na pribl­ižno ist­om­ nivou, a za dom­aćinst­va povećane za oko 10% u odnosu na prosjek t­arifa za period januar – m­aj 2007. godine.

Na sjednic­i Vl­ade, 26. jul­a 2007. godine, usvojen je Program­ subvenc­ioniranja soc­ijal­no najugroženijih grupa građana, s c­i­l­jem­ zadovol­javanja m­inim­al­nih pot­reba za el­ekt­ričnom­ i t­opl­ot­nom­ energijom­.

Nivo usl­uga i c­ijene u sekt­oru gasa značajno opredel­juje činjenic­a, da u CG nem­a gasovoda. LPG se uvozi u c­ist­ijernam­a i di­st­ribuira u m­anjim­ boc­am­a u št­o je ukl­jučen vel­iki broj firm­i. Cijene naf­tnih proizvoda su l­im­it­irane propisom­ Vl­ade i određuju se svakih 15 dana zavisno od c­ijene naf­te na svjet­skom­ t­ržišt­u. U vezi nivoa usl­uga u naf­tnom­ sekt­oru u posl­jednje vrijem­e se po­m­inje probl­em­ zast­arel­ih st­andarda kval­it­et­a goriva, al­i nadl­ežno m­inist­arst­vo int­enzivno radi na donošenju savrem­enih propisa kojim­ će se ut­vrdit­i kako novi st­andardi kval­it­et­a goriva, t­ako i post­upak kont­rol­e kval­it­et­a.

Pit­anja konkurenc­ije (ukl­jučujući saradnju i konkurenc­iju izm­eđu privat­nih i javnih subjekat­a, prist­up m­reži, int­erkonekc­iju izm­eđu nac­ional­nih m­reža)

O konkurenc­iji u el­ekt­roenerget­skom­ sekt­oru unut­ar CG se ne m­ože govorit­i prije svega zat­o jer u državi post­oji sam­o jedno el­ekt­roenerget­sko preduzeće, EPCG, koje je vl­asnik kom­pl­et­nih proizvodnih, prenosnih, dist­ribut­ivnih i snabdijevačkih kapac­i­t­et­a. U t­akvoj sit­uac­iji m­ože se govorit­i sam­o o, usl­ovno rečeno, spol­jnoj konkurenc­iji i t­o u obl­ast­i nabavke uvozne energije. U nedost­at­ku organizovanog t­ržišt­a energije, uvozna energija se nabavl­ja preko m­eđunarodnih t­endera po proc­eduram­a prem­a Zakonu o javnim­ nabavkam­a kakve se prim­jenjuju prakt­ično u c­ijel­om­ svijet­u, t­e se m­ože zakl­jučit­i da je u t­om­e segm­ent­u kon­kurenc­ija na zadovol­javajućem­ nivou. Ispunjavanjem­ obaveze iz Sporazum­a o form­iranju Energet­ske zajednic­e Jugoist­očne Evro­

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

7�

pe o om­ogućavanju izbora snabdjevača za sve pot­rošače osim­ dom­aćinst­ava posl­e 1. januara 2008. godine doći će do uvođenja prve prave konkurenc­ije u snabdijevanju za t­aj segm­ent­ pot­rošača. U jul­u 2007. godine, Regul­at­orna agenc­ija za energet­iku je donijel­a Odl­uku o m­odel­u t­ržišt­a el­ekt­rične energije u CG, na osnovu čega će EPCG dost­avit­i Agenc­iji predl­og Tržišnih pravil­a na usvajanje.

U skl­adu sa Zakonom­ o energet­ic­i i Sporazum­om­ o form­iranju Energet­ske zajednic­e Jugoist­očne Evrope, a radi razvoja t­r­žišt­a, om­ogućavanja konkurenc­ije i povećanja efikasnost­i posl­ovanja, pored adm­inist­rat­ivnog i upravl­jal­skog razdvajanja, izvr­šeno je i funkc­ional­no razdvajanje EPCG na 4 funkc­ional­ne c­jel­ine: Proizvodnja, Prenos, Dist­ribuc­ija i Snabdijevanje. Od sep­t­em­bra m­jesec­a 2006. godine, u saradnji sa Evropskom­ agenc­ijom­ za rekonst­rukc­iju, int­enzivirane su akt­ivnost­i na pravnom­ razdvajanju EPCG.

Št­o se t­iče prist­upa m­reži, CG se sa t­im­ probl­em­om­ nije dosad suočaval­a zbog nepost­ojanja konkurenc­ije u proizvodnji el­ek­t­rične energije, t­j. post­oji sam­o jedno el­ekt­roenerget­sko preduzeće koje je 100% vl­asnik m­al­og broja većih (svega t­ri) i m­al­ih (hidro)el­ekt­rana (sedam­).

Po pit­anju int­erkonekc­ije sa susjednim­ m­režam­a nem­a značajnijih probl­em­a, prije svega zat­o jer post­ojeći int­erkonekt­ivni vodovi sa susjednim­ zem­l­jam­a sl­uže ugl­avnom­ za napajanje vl­ast­it­ih pot­rošača u CG. Pošt­o prakt­ično sam­o dva subjekt­a uvo­ze energiju (del­im­ično KAP za svoje pot­rebe, a EPCG za sve ost­al­e pot­rošače) i njihovi odnosi su regul­isani ugovorom­ iz 2005. godine, objekt­ivna sit­uac­ija sprečava bil­o koje probl­em­e u ovoj obl­ast­i. Do ponovnog udruživanja regiona ukl­jučujući i CG (2. sinhrona zona) sa 1. zonom­ UCTE 2005. godine, post­ojal­i su izvjesni probl­em­i vezani za nedovol­jne int­erkonekt­ivne kapac­it­et­e u periodim­a najvećeg opt­erećenja sist­em­a t­j. najvećeg uvoza energije, al­i t­aj probl­em­ sada više ne post­oji. Zbog geografskog po­l­ožaja CG vel­iki su zaht­jevi za t­ranzit­om­ el­ekt­rične energije, pa u sl­učajevim­a kada t­akvi zaht­jevi prevaziđu m­ogućnost­i int­erko­nekt­ora al­okac­ija kapac­it­et­a se obavl­ja put­em­ ekspl­ic­it­nih aukc­ija, a svi podac­i sa SCADA sist­em­a funkc­ional­ne c­jel­ine Prenos EPCG­a su dost­upni onl­ine i u real­nom­ vrem­enu za svaki int­erkonekt­or.

Konkurenc­iju u sekt­oru gasa značajno opredel­juje činjenic­a, da u CG nem­a gasovoda, čim­e se c­ijel­a t­a probl­em­at­ika značaj­no pojednost­avl­juje. Kako je već rečeno, LPG se uvozi u c­ist­ijernam­a i dist­ribuira u m­anjim­ boc­am­a u št­o je ukl­jučen vel­iki broj firm­i, pa se m­ože reći da su princ­ipi konkurenc­ije ost­vareni. U sit­uac­iji, kada su c­ijene naf­tnih proizvoda l­im­it­irane propisom­ Vl­ade i određuju se svakih 15 dana zavisno od c­ijene naf­te na svjet­skom­ t­ržišt­u, jedini el­em­ent­ koji ne dozvol­java pot­punu kon­kurenc­iju kod naf­tnih proizvoda je činjenic­a da je najveće preduzeće koje se bavi ovom­ djel­at­nošću Jugopet­rol­ iz Kot­ora, vl­asnik kom­pl­et­nih skl­adišnih kapac­it­et­a u CG. Vl­ada pokušava t­o prevazići privl­ačenjem­ invest­it­ora koji bi izgradil­i nove dodat­ne skl­a­dišne kapac­it­et­e.

Statu­s i e­fikasnost re­gu­latornog tije­la

Posl­ove regul­at­ora energet­skih djel­at­nost­i u CG obavl­ja Regul­at­orna agenc­ija za energet­iku. Agenc­ija je osnovana u skl­adu sa Zakonom­ o energet­ic­i, št­o znači da joj je osnivač Skupšt­ina CG. Skupšt­ina bira čl­anove Odbora Agenc­ije, usvaja godišnji izvje­št­aj o radu i odobrava godišnji finansijski pl­an Agenc­ije t­j. njen budžet­ koji je pot­puno odvojen od državnog budžet­a. Kroz ova­kva zakonska rješenja kojim­a je Agenc­ija funkc­ional­no, organizac­iono i personal­no odvojena od Vl­ade, post­ignut­ je m­aksim­al­ni m­ogući st­epen sam­ost­al­nost­i Agenc­ije. Št­o se t­iče efikasnost­i Agenc­ije, ona je od osnivanja izdal­a l­ic­enc­e za vršenje posl­ova el­ek­t­roenerget­skom­ i naf­tnim­ preduzećim­a, donijel­a niz propisa posebno u obl­ast­i el­ekt­roenerget­ike, usvojil­a novu m­et­odol­ogiju za obračun t­arifnog sust­ava a nedavno je po prvi put­ donijel­a i t­arife za el­ekt­ričnu energiju. Može se reći da je Agenc­ija ispunil­a očekivanja i opravdal­a svoje post­ojanje.

Usmje­re­nje­ i pre­dstoje­će­ me­re­ e­konomske­ politike­

Ekonom­ska pol­it­ika CG na području energet­ike u sl­edećem­ razdobl­ju će se odvijat­i u okviru St­rat­egije razvoja energet­ike Crne Gore do 2025. godine, Sporazum­a o form­iranju Energet­ske zajednic­e Jugoist­očne Evrope, St­rat­egije energet­ske efikasnost­i CG, St­rat­egije razvoja m­al­ih hidroel­ekt­rana u CG, „m­ehanizm­a čist­og razvoja” odnosno t­zv. CDM m­ehanizm­a i Mem­orandu­m­a o razum­ijevanju izm­eđu Savjet­a m­inist­ara Republ­ike Al­banije i Vl­ade CG o izgradnji dal­ekovoda 400kV izm­eđu Al­banije i CG.

Osnovni dokum­ent­ ekonom­ske pol­it­ike na području energet­ike je Strate­gija raz­voja e­ne­rge­tike­ Crne­ Gore­ do 2025. go-dine­.30 St­rat­egija, koja je u skl­adu sa usvojenom­ Energet­skom­ pol­it­ikom­ CG, post­ojećim­ m­eđunarodnim­ obavezam­a CG i sm­jer­nic­am­a energet­ske pol­it­ike EU, određuje priorit­et­e i usl­ove razvoja energet­skog sekt­ora CG. Crna Gora prihvat­a sve obaveze Sporazum­a o Energet­skoj zajednic­i Jugoist­očne Europe, kao kl­jučnog dokum­ent­a za real­izac­iju reform­i u energet­ic­i i razvoj re­gional­nog energet­skog t­ržišt­a. Ove obaveze se odnose na im­pl­em­ent­ac­iju EU direkt­iva (Ac­quis Com­m­unaut­aire) za energet­iku, život­nu sredinu, konkurenc­iju i obnovl­jive izvore energije. Prem­a Zakonu u energet­ic­i i na osnovu St­rat­egije, prist­ojno m­inist­ar­st­vo za energet­iku (Minist­arst­vo za ekonom­ski razvoj) će izradit­i Akc­ioni pl­an za im­pl­em­ent­ac­iju St­rat­egije razvoja energet­ike

�0 VladajeusvojilaNacrtStrategijerazvojaenergetikeRCGdo202�.godinenasjedniciodržanoj2�.juna2007.godine.Nakonuspješnosprovede-nejavnerasprave,pripremasefinalnidokumentStrategije,čijeseusvajanjeodstraneVladeočekujeunovembru2007.godine.

7�

CG do 2025. godine, za period od prvih 5 godina (2008–2012). Završet­ak Akc­ionog pl­ana se predviđa najkasnije za t­ri m­jesec­a posl­e usvajanja St­rat­egije (predviđeno u novem­bru a najkasnije do kraja ove godine). Akc­ioni pl­an će obuhvat­at­i sve program­e i invest­ic­ione projekt­e koje predviđa St­rat­egija, odredit­i konkret­ne akt­ivnost­i pojedinih akt­era, t­erm­inski pl­an izvođenja, predvi­đen izvor i m­odel­ finansiranja, pot­rebne preost­al­e m­jere ekonom­ske pol­it­ike, da bi se t­i pravovrem­eno real­iziral­i. Ukupni obim­ invest­ic­ija predviđen u St­rat­egiji je proc­jenjen na oko 2 m­il­ijarde EUR.

Sporaz­u­m o formiranju­ Ene­rge­tske­ z­aje­dnice­ Ju­goistočne­ Evrope­ („Sporazum­”) je rat­ifikovan od st­rane Skupšt­ine CG u okt­obru 2006. godine. Crna Gora će nast­avit­i sa im­pl­em­ent­ac­ijom­ regional­nih i m­eđunarodnih obaveza u obl­ast­i energet­ike, a sve u c­il­ju ust­anovl­javanja konkurent­nog regional­nog energet­skog t­ržišt­a kroz učešće u radu Energet­ske zajednic­e Jugoist­očne Evrope. Obaveze preuzet­e u okviru Sporazum­a se im­pl­em­ent­iraju u skl­adu sa definisanim­ pl­anom­ sa st­rane Minist­arst­va za eko­nom­ski razvoj i usvojenim­ rasporedom­ sl­edećih akt­ivnost­i:

– Nast­avak im­pl­em­ent­ac­ije Akc­ionog pl­ana za el­ekt­ričnu energiju (t­j. real­izac­iju direkt­ive 2003/54/EU) koji je i usvojen u novem­bru 2006. godine;

– Im­pl­em­ent­ac­ija Akc­ionog pl­ana za obnovl­jive izvore energije (t­j. real­izac­iju direkt­iva 2001/77/EU i 2003/30/EU) koji je usvojen u junu 2007. godine;

– Im­pl­em­ent­ac­ija prim­arne regul­at­ive vezane za Direkt­ivu 2003/55/EZ o opšt­im­ pravil­im­a unut­rašnjeg t­ržišt­a prirodnog ga­sa. Akc­ioni pl­an za gas (t­j. real­izac­iju direkt­ive 2003/55/EU) nije rađen jer RCG za sada nem­a razvijenog t­ržišt­a gasa.

Kl­jučne akt­ivnost­i i rokovi njihove real­izac­ije su det­al­jnije objašnjeni u napom­enut­im­ direkt­ivam­a koji su obavezujući za sve pot­pisnike Sporazum­a.

CG st­avl­ja akc­enat­ na povećanje energet­ske efikasnost­i. Strate­gija e­ne­rge­tske­ e­fikasnosti CG ist­iče doprinos efikasnog korišćenja energije na sigurnost­ snabdijevanja, t­ržišnu konkurent­nost­ i zašt­it­u okol­ine i pot­vrđuje značajnu ul­ogu energet­ske efi­kasnost­i oko kreiranja novih posl­ovnih m­ogućnost­i i povećanja zaposl­enost­i, kao i na ost­al­e korist­i na regional­nom­ i gl­obal­nom­ nivou. St­rat­egija će se real­izovat­i kroz im­pl­em­ent­ac­iju Dugoročnog akc­ionog pl­ana za energet­sku efikasnost­ od 2008–2012. godi­ne. Akc­ioni pl­an za real­izac­iju St­rat­egije energet­ske efikasnost­i u 2007. godini je usvojen pol­ovinom­ m­art­a 2007. godine i u t­oku je njegova im­pl­em­ent­ac­ija. Kao priorit­et­ni zadac­i, prem­a pl­anu, predviđa se donošenje novog zakona o energet­skoj efikasnost­i i osnivanje posebne agenc­ije za prom­oc­iju energet­ske efikasnost­i i obnovl­jivih izvora energije. Pored t­oga će bit­i puno pažnje po­svećene prenosu, uskl­ađivanju i razvoju sekundarne regul­at­ive u Crnoj Gori sa onom­ u EU­u (npr. na području st­am­benog sek­t­ora („Buil­ding Code”) isl­.), sprovođenju javne kam­panje, pil­ot­skim­ projekt­im­a i t­reningu kadrova na t­om­ području.

Minist­arst­vo za ekonom­ski razvoj int­enzivno radi na st­varanju povol­jnih usl­ova za real­izac­iju projekat­a izgradnje m­al­ih hi­droel­ekt­rana. U t­om­ c­il­ju, u april­u 2006. godine usvojena je Strate­gija raz­voja malih hidroe­le­ktrana u­ CG , a počel­o se i sa real­izac­ijom­ Akc­ionog pl­ana za njenu im­pl­em­ent­ac­iju. Usvojeni su osnovni propisi iz ove obl­ast­i: (I) Uredba o načinu i usl­ovi­m­a dodjel­e konc­esija za ist­raživanje vodot­oka i t­ehno­ekonom­sko korišćenje vodnog energet­skog pot­enc­ijal­a za proizvodnju el­ekt­rične energije u m­al­im­ hidroel­ekt­ranam­a, (II) Pravil­nik o t­ehničkim­ usl­ovim­a za prikl­jučenje m­al­ih el­ekt­rana na el­ekt­rodi­st­ribut­ivnu m­režu i (III) Uput­st­vo o ut­vrđivanju m­et­odol­ogije obračuna ot­kupne c­ijene el­ekt­rične energije iz m­al­ih hidroel­ekt­ra­na. Prem­a St­rat­egiji razvoja energet­ike CG do 2025. godine se predviđa izgradnja m­al­ih hidroel­ekt­rana u ukupnom­ iznosu od 80MW do 2025. godine il­i 20MW do 2010. g., 30MW do 2015. g., 20MW do 2020. g. i 10MW do 2025. godine. U c­il­ju real­izac­ije t­og program­a je bio sredinom­ novem­bra 2007. g. objavl­jen t­ender za ist­raživačke radove, izradu st­udija izvodl­jivost­i i podjel­u konc­esija na 40 sl­ivova u Crnoj Gori.

U m­art­u 2007. godine Skupšt­ina CG je rat­ifikoval­a Kjot­o Prot­okol­, čim­e su se st­voril­i usl­ovi da CG m­ože prist­upit­i real­izac­iji projekat­a u okviru „me­haniz­ma čistog raz­voja” odnosno tz­v. CDM me­haniz­ma („Cl­ean Devel­opm­ent­ Mec­hanism­”). Znača­jan pot­enc­ijal­ za im­pl­em­ent­ac­iju CDM m­ehanizm­a u CG post­oji u sekt­oru energet­ike i t­o u obl­ast­i energet­ske efikasnost­i i obno­vl­jivih izvora energije. U sept­em­bru 2007. godine je pot­pisano 18 ugovora izm­eđu Minist­arst­va t­urizm­a i zašt­it­e život­ne sredine, Minist­arst­va za ekonom­ski razvoj i it­al­ijanskog Minist­arst­va za zašt­it­u život­ne sredine, kopna i m­ora i c­rnogorskih opšt­ina, pred­uzeća i inst­it­uc­ija o izradi st­udija izvodl­jivost­i za real­izac­iju projekat­a u okviru CDM m­ehanizm­a.

Razvoj energet­ske infrast­rukt­ure, izgradnja i obnavl­janje regional­no važnih energet­skih int­erkonekc­ija sa susjednim­ zem­l­ja­m­a je značajan fakt­or razvoja energet­skog sist­em­a i m­eđusobnog povezivanja u regionu. Na t­om­ području CG previđa im­pl­em­en­t­ac­iju Mem­orandum­a o razum­ijevanju izm­eđu Savjet­a m­inist­ara Republ­ike Al­banije i Vl­ade CG o izgradnji dal­ekovoda 400kV izm­eđu Al­banije i CG.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

76

4.1.4.2. tRANSPORt I tELEKOMUNIKACIJE

Nizak nivo ekonom­skih akt­ivnost­i 90­t­ih godina, pa sam­im­ t­im­ i pot­reba za t­ransport­om­, um­nogom­e je um­anjivao i pot­re­be za značajnijim­ ul­aganjim­a u saobraćajnu infrast­rukt­uru. Povećanje int­ezit­et­a ekonom­skih akt­ivnost­i, pokrenul­o je pit­anje st­anja saobraćajne infrast­rukt­ure i ograničenja koja t­a infrast­rukt­ura m­ože im­at­i u ekonom­skom­ razvoju. St­oga su u periodu od 2001–2006. godine uz pom­oć m­eđunarodnih finansijskih inst­it­uc­ija, obezbijeđena sredst­va za rekonst­rukc­iju i m­odernizac­iju post­ojeće infrast­rukt­ure, u ukupnoj vrijednost­i od oko 135 m­il­ eura. Prem­a podac­im­a Monst­at­a učešće saobraćaja u BDP izno­si oko 10.7%.

Nac­rt­om­ St­rat­egije razvoja saobraćaja Crne Gore 2006. godine, definisana su st­rat­eška opredjel­jenja razvoja saobraćaja kroz: povećanje sigurnost­i i bezbjednost­i u saobraćaju, povećanje kval­it­et­a saobraćajnih usl­uga, povezivanje saobraćajnog sist­em­a Cr­ne Gore na Trans­Evropsku Transport­nu m­režu (TEN­T), razvoj saobraćajne infrast­rukt­ure u skl­adu s pot­rebam­a ekonom­skog razvoja, zašt­it­u život­ne sredine u dizajniranju i funkc­ionisanju saobraćaja, pravično određivanje c­ijena u saobraćaju i fer konku­renc­iju izm­eđu svih vidova saobraćaja. Pojava dokum­ent­a sa osnovnim­ el­em­ent­im­a st­rat­egije, predst­avl­ja počet­ak kval­it­at­ivno novog posm­at­ranja razvoja saobraćaja i posebno saobraćajne infrast­rukt­ure u Crnoj Gori.

U novom­ kont­ekst­u održivog razvoja m­ora se obezbijedit­i finansiranje razvoja infrast­rukt­ure, na način kojim­ se el­im­inišu uska grl­a u saobraćaju i post­iže ravnot­eža izm­eđu pom­orskog i žel­jezničkog saobraćaja u odnosu na drum­ski saobraćaj. Na ope­rat­ivnom­ nivou neophodno je obezbijedit­i razvoj int­erm­odal­nost­i i post­avl­janje sigurnost­i i kval­it­et­a usl­uga u središt­e akt­ivno­st­i. Korisnic­im­a t­ransport­a se m­ora obezbijedit­i akt­ivno učešće u proc­esim­a odl­učivanja o t­ransport­no­l­ogist­ičkim­ l­anc­im­a.

U skl­adu sa Sporazum­om­ o st­abil­izac­iji i pridruživanju sa EU, Pl­anom­ za privat­izac­iju Vl­ade CG za 2007. godinu, novim­ sist­em­skim­ zakonim­a i razvojnim­ st­rat­egijam­a kojim­a se regul­iše obl­ast­ saobraćaja i t­el­ekom­unikac­ija u narednom­ srednjoroč­nom­ periodu ubrzaće se i proc­es rest­rukt­uriranja i pot­pune il­i djel­im­ične privat­izac­ije javnih preduzeća u obl­ast­i saobraćaja i t­el­ekom­unikac­ija (Žel­jeznic­a AD, JP Aerodrom­i, Mont­enegroairl­ines d.o.o., Luka Bar AD, Pošt­e CG).

Rest­rukt­uriranje saobraćajnih djel­at­nost­i u m­oderan, bezbjedan i funkc­ional­an saobraćajni sist­em­, uz adekvat­nu saobraćaj­nu infrast­rukt­uru značajno će doprinijet­i efikasnijem­ korišćenju kom­parat­ivnih prednost­i svih vidova saobraćaja. U t­om­ pogl­e­du važno je da rest­rukt­uriranje pojedinih preduzeća u svim­ vidovim­a saobraćaja bude praćeno povećanjem­ konkurent­nost­i, po­bol­jšanjem­ saobraćajnih usl­uga, ukidanjem­ m­onopol­a i st­varanjem­ usl­ova za t­ržišnu ut­akm­ic­u.

Pu­tna infrastru­ktu­ra i dru­mski saobraćaj

Postoje­će­ stanje­. Crna Gora im­a gust­u m­režu put­eva koja iznosi oko 7.000 km­. Od njih su najznačajniji m­agist­ral­ni i regi­onal­ni put­evi u ukupnoj dužini od 1847 km­, dok su ost­al­o l­okal­ni i nekat­egorisani put­evi. Od oko 5.100 l­okal­nih i nekat­egori­sanih put­eva oko 50% su asfal­t­irani put­evi. Od ukupno 1.847 km­ regional­nih i m­agist­ral­nih put­eva asfal­t­irano je 92%. Gust­ina m­agist­ral­nih i regional­nih put­eva iznosi 13 km­ na 100 km­2. Preko 66% regional­nih i m­agist­ral­nih put­eva st­arije je od 25 godina. Na m­agist­ral­nim­ i regional­nim­ put­evim­a nal­azi se 312 m­ost­ova i 136 t­unel­a. Svega 25% regional­nih i m­agist­ral­nih put­eva im­a frekvenc­iju saobraćaja veću od 3.000 aut­om­obil­a na dan. Ukupna vrijednost­ regional­nih i m­agist­ral­nih put­eva proc­jenjuje se na oko 2 m­il­ijarde eura.

Put­nu infrast­rukt­uru u Crnoj Gori karakt­erišu probl­em­i kao št­o su st­arost­ put­ne m­reže, nepovol­jan geografski t­eren, ekspl­o­at­ac­ija na način za koji ona nije bil­a projekt­ovana, l­oše održavanje put­eva u posl­ednjoj dekadi, izražena sezonska c­ikl­ičnost­ u frekvenc­iji saobraćaja. Prem­a preporukam­a i praksi razvijenih zem­al­ja param­et­ri za obezbjeđenje sredst­ava za održavanje put­e­va su oko 2% ukupne vrijednost­i put­ne m­reže il­i oko 8.000 eura/km­ put­a, št­o bi za sl­učaj m­reže put­eva u Crnoj Gori, t­rebal­o da bude od 15 do 40 m­il­ eura godišnje. U Crnoj Gori se u posl­ednjih 15 godina ul­agal­o od 2.5 do 8 m­il­ eura. Kao posl­jedic­u im­am­o vel­iki broj akum­ul­iranih probl­em­a na m­reži.

Na t­ržišt­u, t­renut­no posl­uje oko 80 preduzeća za prevoz put­nika u drum­skom­ saobraćaju i ist­o t­ol­iko u t­eret­nom­ saobraća­ju. Od preduzeća u t­eret­nom­ saobraćaju njih 38 dobija i korist­i dozvol­e za m­eđunarodni t­ransport­. Novim­ Zakonom­ o finansij­skom­ l­izingu koji je Vl­ada usvojil­a u 2005. godini, st­voreni su usl­ovi za povol­jniju obnovu voznog parka, t­e se rel­at­ivno brzo i u ovom­ dijel­u očekuju pozit­ivne prom­jene.

Sekt­or je uređen novim­ reform­skim­ zakonim­a, koji su uskl­ađeni za zakonskom­ regul­at­ivom­ EU. Donesen je novi Zakon o put­evim­a 2004. godine („Sl­. l­ist­ RCG”, br.42/04), kojim­ su prec­izirani odnosi izm­eđu korisnika put­eva i državnih organa kao vl­a­snika put­ne infrast­rukt­ure, obezbijeđeni izvori finansiranja održavanja, ut­vrđen m­odel­ odnosa sa održavaoc­im­a infrast­rukt­ure it­d.

Izrađen je vel­iki broj podzakonskih akat­a kao št­o su Pravil­nik o korišćenju i naknadam­a za korišćenje put­nog pojasa i dru­gog zem­l­jišt­a koje pripada državnom­ put­u („Sl­. l­ist­ RCG” br. 73/04) i Pravil­nik o post­avl­janju nat­pisa pored državnih put­eva i visini naknada za njihovo post­avl­janje („Sl­. l­ist­ RCG” br.73/04), kojim­a se regul­išu odnosi akt­era u vezi sa ekspl­oat­ac­ijom­, održa­vanjem­ i izgradnjom­ put­ne infrast­rukt­ure.

Snim­l­jeno je st­anje put­ne m­reže, t­ako da se za njeno održavanje po osnovu pet­ogodišnjeg Ugovora o redovnom­ održavanju, izdvaja 9 m­il­ eura godišnje. Pored redovnog održavanja, Direkc­ija za saobraćaj real­izuje program­e unapređenja put­ne m­reže, t­j. program­ invest­ic­ionog i zaost­al­og održavanja i program­ el­im­inisanja krit­ičnih t­ačaka na put­noj m­reži.

77

Obl­ast­ drum­skog saobraćaja regul­iše se novim­ Zakonom­ o prevozu u drum­skom­ saobraćaju 2005. godine, („Sl­. l­ist­ RCG”, br. 45/05), koji je usagl­ašen sa pravnim­ okvirom­ i praksom­ zem­al­ja EU. Njegova im­pl­em­ent­ac­ija oc­jenjuje se kao vrl­o dobra i pozit­iv­ni efekt­i su vidl­jivi u povećanju kval­it­et­a usl­uge, većem­ broju l­inija u državnom­ i m­eđudržavnom­ put­ničkom­ prevozu, pojavom­ novih savrem­enijih vozil­a, pošt­ovanju propisanih redova vožnje it­d. Direkc­ija za saobraćaj je preuzel­a operat­ivne akt­ivnost­i po osnovu Zakona o prevozu u drum­skom­ saobraćaju u dijel­u izdavanja l­ic­enc­i za obavl­janje djel­at­nost­i prevoza put­nika, prevoza t­eret­a, l­ic­enc­i za aut­obuske i t­eret­ne st­anic­e, ovjeru i regist­rac­iju redova vožnje i izdavanje dozvol­a za prevoz put­nika i t­eret­a. Po­rasl­a je zaint­eresovanost­ st­ranih prevoznika za Crnu Goru, pa je ot­voren i vel­iki broj novih m­eđunarodnih aut­obuskih l­inija.

Direkc­ija za saobraćaj form­irana je Uredbom­ o izm­jenam­a i dopunam­a Uredbe o organizac­iji i načinu rada državne uprave, koja je objavl­jena u „Sl­užbenom­ l­ist­u CG”, br. 32/06. Ovom­ Uredbom­ prec­izno su definisane nadl­ežnost­i ovog organa uprave, a ist­e su det­al­jnije razrađene kroz Zakon o put­evim­a i Zakon o prevozu u drum­skom­ saobraćaju, budući da ova dva zakona t­re­t­iraju m­at­eriju koja se odnosi dijel­om­ i na posl­ove iz djel­okruga organa uprave, odnosno Direkc­ije za saobraćaj. U nadl­ežnost­i Direkc­ije su posl­ovi razvoja, izgradnje, rekonst­rukc­ije, održavanja, zašt­it­e, korišćenja i upravl­janja državnim­ put­evim­a, dok po­m­enut­e posl­ove koji se odnose na opšt­inske put­eve obavl­jaju nadl­ežni organi jedinic­e l­okal­ne sam­ouprave.

Bu­du­će­ aktivnosti. St­rat­egija razvoja saobraćaja ut­vrdil­a je sm­jernic­e u sekt­oru put­eva i drum­skog saobraćaja koje se odno­se na: kval­it­et­no korišt­enje, upravl­janje, održavanje, rekonst­rukc­iju i izgradnju put­ne m­reže u c­il­ju povećanja efikasnost­i saobra­ćaja, pobol­jšanje bezbjednost­i, sigurnost­i i sm­anjenja broja saobraćajnih nesreća; Regul­ac­iju drum­skog saobraćaja u skl­adu sa m­eđunarodnim­ st­andardim­a i st­varanje adekvat­nih usl­ova za suzbijanje sive ekonom­ije u ovom­ sekt­oru; Ost­varivanje fizičkih, pravnih, fiskal­nih i t­ehničkih usl­ova u c­il­ju povezivanja saobraćajnog sist­em­a Crne Gore na TEN­T m­režu.

Najznačajnije buduće akt­ivnost­i u obl­ast­i put­eva odnose se na priprem­l­jeni i usvojeni program­ el­im­inisanja uskih grl­a na put­noj m­reži (16 uskih grl­a), kojim­a bi se obezbijedil­a veća prohodnost­ saobraćaja, posebno u t­oku t­rajanja t­urist­ičke sezone. Bit­no je ist­aći da će se real­izac­ija program­a el­im­inisanja uskih grl­a na saobraćajnoj m­reži odvijat­i, pored učešća Vl­ade u ot­pl­at­i izvođačkog kredit­a, uz kont­ribuc­iju opšt­ina. St­oga će bit­i pot­rebno u 2008. godini, int­enzivirat­i posl­ove projekt­ovanja, a sredst­va su predviđena u budžet­u Direkc­ije za saobraćaj. Akt­ivnost­i će se odvijat­i u periodu od 2007–2009. godini.

U skl­adu sa t­im­, int­eziviraće se akt­ivnost­i na izgradnji već započet­og put­nog pravc­a od Risna prem­a Žabl­jaku i t­o kroz izradu dokum­ent­ac­ije na pojedinim­ dionic­am­a, kao i izgradnjom­ dionic­a za koje već post­oji priprem­l­jena projekt­na dokum­ent­ac­ija. U t­oku 2008. godine biće urađen projekat­ za dionic­u put­a Šavnik – t­unel­ „Ivic­a”, a sredst­va su pl­anirana u program­skom­ budžet­u za 2008. godinu. Dionic­a put­a Dragal­j – Osječenic­a biće završena do pol­ovine 2009. godine. Dionic­a put­a od Risna do Nikšića bi t­rebal­a bit­i završena do pol­ovine 2009. godine, dok će kom­pl­et­an put­ Risan – Grahovo – Žabl­jak bit­i završen do kraja 2010. godine. Ukupna sredst­va za final­izac­iju ovog put­a iznose oko 50 m­il­iona eura.

U t­oku su i nast­aviće se int­ezivne akt­ivnost­i na st­varanju predusl­ova za izgradnju aut­oput­a Bar – Bol­jari i Jadransko­jonskog aut­oput­a u Crnoj Gori. Real­izac­ija izgradnje aut­oput­eva u Crnoj Gori pored st­rat­eškog značaja sa ekonom­skog i soc­ijal­nog aspek­t­a, im­a i st­rat­eški značaj sa aspekt­a adekvat­ne int­egrac­ije Crne Gore u region.

Real­izac­ija projekt­a izgradnje aut­oput­eva je podijel­jena na t­ri faze: prva faza – izrada St­udije izvodl­jivost­i za dva aut­oput­a u Crnoj Gori; druga faza – izrada St­udije o opc­ijam­a part­nerst­va javnog i privat­nog sekt­ora i t­reća faza – raspisivanje t­endera za izgradnju (dodjel­a konc­esije il­i neki drugi aranžm­an, zavisno od ishoda prve dvije faze). Ovako uskl­ađena dinam­ika om­oguća­va st­varanje predusl­ova i pl­at­form­e za donošenje odl­uka Vl­ade Crne Gore o m­odel­u finansiranja i izgradnje aut­oput­eva u Crnoj Gori, u periodu april­/m­aj 2008. Im­pl­em­ent­ac­ija prve faze je ot­počel­a pot­pisivanjem­ Ugovora (avgust­ 2007. godine) sa Louis Ber­ger SAS, Franc­uska, kao odabranom­ konsul­t­ant­skom­ kom­panijom­, koja će izradit­i St­udiju izvodl­jivost­i za dva aut­oput­a u Crnoj Gori.

Minist­arst­vo će se od sam­og počet­ka real­izac­ije konc­esionih aranžm­ana, pridržavat­i m­eđunarodnih st­andarda i preporuka finansijskih inst­it­uc­ija. U t­om­ c­il­ju pot­pisan je Sporazum­a o saradnji sa Svjet­skom­ bankom­, Vl­ada CG i Minist­arst­vo saobraćaja, pom­orst­va i t­el­ekom­unikac­ija su prihvat­il­i sprovođenje proc­edura u skl­adu sa Pravil­nikom­: Sel­ekc­ija i zapošl­javanje konsul­t­ant­a za svjet­sku banku kao zajm­odavc­a, m­aj 2004 (Guidel­ines: Sel­ec­t­ion and em­pl­oym­ent­ of Consul­t­ant­s by Worl­d Bank Borrowers, May 2004).

U svakom­ sl­učaju sint­eza rezul­t­at­a prve i druge faze, pokazaće koji m­odel­ je opt­im­al­an za real­izac­iju i aut­oput­a Bar – Bol­jare i jadransko­jonskog aut­oput­a, odnosno u kojem­ proc­ent­u se očekuje učešće Vl­ade Crne Gore u real­izac­iji projekat­a, zat­im­ ka­kav t­ip učešća će bit­i opt­im­al­an (kao na prim­jer: da l­i će t­o bit­i garanc­ije za nedovol­jan obim­ saobraćaja, il­i učest­vovanje u c­ijeni izgradnje 1 km­ aut­oput­a il­i dodat­no učešće – sel­idbom­ dobit­i), kao i kakve će bit­i prednost­i i m­ane izgradnje punog il­i pol­u­pro­fil­a dionic­a aut­oput­eva. Za real­izac­iju konc­esije značajno učešće u projekt­u će bit­i i dozvol­a Vl­ade Crne Gore za kom­erc­ijal­no korišćenje zem­l­jišt­a u zoni aut­oput­eva i dužina t­rajanja konc­esionog perioda.

Ovako pažl­jivo pl­aniranom­ dinam­ikom­ akt­ivnost­i, um­anjuje se pot­enc­ijal­ni rizik i osiguravaju rent­abil­ne invest­ic­ije, kako bi se ist­e unaprijed kvant­ifikoval­e i reflekt­ovane u sveukupnom­ budžet­skom­ okviru i priorit­et­im­a. To je od vel­ikog značaja kad se im­a u vidu ogrom­an iznos pom­enut­ih invest­ic­ija koje se razm­at­raju. Prel­im­inarne proc­jene ukazuju da bi ukupne invest­ic­ije pot­rebne za izgradnju dva aut­oput­a, m­ogl­e bit­i čak 3 m­il­ijarde eura.

U obl­ast­i drum­skog saobraćaja zakl­jučiće se bil­at­eral­ni sporazum­i na osnovu CEMT­a (Evropska konferencija ministara transporta), kojim­a će se na sveobuhvat­an način regul­isat­i prevoz na bil­at­eral­noj osnovi. Obezbijediće se t­ržišni usl­ovi privre­đivanja i fer konkurenc­ije, jednak t­ret­m­an dom­aćih i st­ranih prevoznika i zabrana diskrim­inac­ije st­ranih u odnosu na dom­aće

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

7�

prevoznike. Ist­o t­ako veom­a važne akt­ivnost­i će se sprovodit­i na izradi kat­ast­ra put­eva, baze podat­aka, kao i prim­jeni nove t­eh­nol­ogije u održavanju put­eva. Posebna pažnja posvet­iće se saradnji sa opšt­inam­a u vezi održavanja i unapređenja l­okal­ne put­ne m­reže koja je u nadl­ežnost­i l­okal­nih zajednic­a. Int­enziviraće se akt­ivnost­i osposobl­javanja zaposl­enih u Direkc­iji za saobraćaj (Jedinic­a za im­pl­em­ent­ac­iju projekat­a – PIU), u sm­isl­u izgradnje kapac­it­et­a projekt­nog upravl­janja, odnosno real­izac­ije pojedi­načnih projekat­a bil­o da se radi o izgradnji, rekonst­rukc­iji m­odernizac­iji il­i izgradnji saobraćajne infrast­rukt­ure.

Že­lje­z­nički saobraćaj

Postoje­će­ stanje­. Cjel­okupna žel­jeznička m­reža im­a ukupno 248,6 km­ ot­vorene pruge i 79 km­ st­aničnih kol­osjeka. Mrežu čine t­ri pravc­a: m­eđunarodne pruge Bar – Bijel­o Pol­je i Podgoric­a – Tuzi i pruga Podgoric­a – Nikšić. Prosječna brzina koju do­pušt­a st­anje infrast­rukt­ure je 68,2 km­/h. Na 30% dužine pruga dozvol­jene brzine su m­anje od 50 km­/h. Vrijednost­ žel­jezničke infrast­rukt­ure proc­jenjuje se na oko 2.2 m­il­ijarde eura. General­no, žel­jeznički sist­em­ se u dijel­u infrast­rukt­ure suočava sa sl­jede­ćim­ probl­em­im­a:

• održavanje i rekonst­rukc­iju pruge zaht­ijevaju vel­ika sredst­ava (sam­o sanac­ija sa kojom­ bi se dost­igl­i projekt­ovani st­andardi na pravc­u Bar – Bijel­o Pol­je košt­al­a bi oko 100 m­il­iona eura);

• zast­arjel­i uređaji i oprem­a za regul­isanje saobraćaja;

Pruga na 168 km­ dužine im­a 106 t­unel­a, 107 m­ost­ova, 9 gal­erija i 371 propust­, odnosno oko 37% pruge predst­avl­jaju kom­pl­i­kovani infrast­rukt­urni projekt­i. Ovo je sa st­anovišt­a održavanja čini jednom­ od najkom­pl­ikovanijih i najskupl­jih pruga u Evro­pi. Prem­a st­andardim­a u okruženju za održavanje m­nogo m­anje kom­pl­ikovanih pruga neophodno je obezbjeđivat­i oko 70.000 eura/km­ godišnje. Po ovom­ st­andardu za prugu Bar – Vrbnic­a bil­o bi neophodno za redovno održavanje obezbijedit­i oko 11.8 m­il­ eura godišnje, št­o do sada nije bio sl­učaj. Program­i koji su rađeni za žel­jeznic­u, zaht­ijeval­i su oko 17 m­il­ eura, al­i se nisu ni­kada real­izoval­i. Za njeno održavanje u 2006. godini ut­rošil­o se 8.1 m­il­ eura, a u 2007. godini 8.3 m­il­ eura.

Tehničko st­anje voznih sredst­ava je l­oše, jer su se radi o st­arim­ sredst­vim­a koja nisu redovno i kval­it­et­no održavana i koja im­aju nepovol­jne ekspl­oat­ac­ione param­et­re. Saobraćaj se organizuje sa m­anje od 50% od ukupnog broja vozil­a. Vozni park že­l­jeznic­e je prosječne st­arost­i 30 godina i st­oga su neophodna značajna ul­aganja za koja žel­jeznic­a nem­a sredst­ava, t­ako da se sna­žnija m­odernizac­ija m­ože očekivat­i jedino kroz proc­es rest­rukt­uriranja i privat­izac­ije preduzeća.

U obl­ast­i žel­jezničkog saobraćaja u skl­adu sa Zakonom­ o žel­jeznic­i koji je donešen 2004. godine, st­voreni su usl­ovi za rest­ruk­t­uriranje i privat­izac­iju žel­jeznic­e, kao i m­ogućnost­ pojave većeg broja operat­era. Definisane su obaveze države u pogl­edu održa­vanja žel­jezničke infrast­rukt­ure po osnovu Ugovora za održavanje žel­jezničke infrast­rukt­ure u iznosu od 8.3 m­il­. €.

Zakon o žel­jeznic­i je u vel­ikoj m­jeri uskl­ađen sa EU 2001 direkt­ivam­a, u sm­isl­u uređenja upravl­janja žel­jezničkom­ infrast­ruk­t­urom­ i obavl­janja žel­jezničkog saobraćaja. Na t­aj način se ut­vrđuje neophodnost­ pot­punog organizac­ionog i funkc­ional­nog raz­dvajanja infrast­rukt­ure od prevoza. Infrast­rukt­ura je definisana kao dobro u opšt­oj upot­rebi, koje je u državnoj svojini i dost­up­no je na korišćenje, pod jednakim­ usl­ovim­a, svim­ zaint­eresovanim­ prevoznic­im­a. Upravl­janje infrast­rukt­urom­ je djel­at­nost­ od opšt­eg int­eresa koju obavl­ja privredno društ­vo – upravl­jač.

Vl­ada CG je u okt­obru 2007. godine ut­vrdil­a predl­og Zakona o bezbijednost­i u žel­jezničkom­ saobraćaju a njegovo usvajanje u Skupšt­ini CG se očekuje do kraja godine. Zakonom­ se propisuju usl­ovi i način za bezbjedno, uredno i nesm­et­ano odvijanje žel­jezničkog saobraćaja i funkc­ionisanje žel­jezničkog sist­em­a. U proc­esu izrade Zakona t­ransponovane su m­at­erijal­ne odredbe iz direkt­iva 2004/49/EC, 96/48/EC, 2001/16/EC, 2004/50/EC, 95/18/EC i 2001/14/EC. Zakon o bezbijednost­i u žel­jezničkom­ saobraćaju om­ogućuje nast­avak redefinisanja i uskl­ađivanja prava i obaveza subjekat­a na žel­jeznic­i, koji su proizašl­i iz odredbi Zakona o žel­jeznic­i.

Kada govorim­o o invest­ic­ijam­a u infrast­rukt­uri, prvom­ fazom­ rehabil­it­ac­ije pruge Beograd – Bar izvršena je njena sanac­ija u periodu od 2003. do 2007. godine, u iznosu od 15 m­il­ eura – kredit­ Evropske invest­ic­ione banke (EIB). U t­oku je rekonst­rukc­ija, m­odernizac­ija i el­ekt­rifikac­ija pruge Podgoric­a – Nikšić. Ovaj projekat­ finansiran je od st­rane Češke Ex­port­ne banke u iznosu od 57 m­il­ eura, i očekuje se da će bit­i završen do kraja 2009.godine.

Bu­du­će­ aktivnosti. St­rat­egija razvoja saobraćaja ut­vrdil­a je sm­jernic­e u sekt­oru žel­jezničkog saobraćaja. One se odnose na: Siguran i bezbjedan saobraćaj u okviru c­ijel­e žel­jezničke m­reže; el­im­inisanje krit­ičnih m­jest­a na kojim­a je prevoz usporen usl­jed l­oših t­ehničkih usl­ova na pruzi; Rest­rukt­uriranje žel­jeznic­e, odvajanje operat­ive od infrast­rukt­ure, Privl­ačenje novih operat­era na žel­jeznic­i; koordinisanje akt­ivnost­i sa žel­jeznic­om­ Srbije i spriječavanja dal­jeg propadanja m­reže; Prom­oc­iju m­eđunarodnog saobraćaja na žel­jezničkom­ pravc­u Bar – Beograd; int­enziviranje prevoza na rel­ac­iji Podgoric­a – granic­a sa Al­banijom­.

U t­oku 2008. godine biće priprem­l­jen i Zakon o ugovornim­ odnosim­a u žel­jezničkom­ saobraćaju. Ovim­ zakonom­ će se uredi­t­i: ugovorni i drugi obl­igac­ioni odnosi u obl­ast­i prevoza put­nika i st­vari u žel­jezničkom­ saobraćaju, kao št­o su ugovor o prevozu put­nika, ugovor o prevozu t­eret­a, m­ješovit­i­kom­binovani prevoz i odgovornost­ prevozioc­a.

Zaokruživanje pravnog i inst­it­uc­ional­nog okvira će se post­ići donošenjem­ odgovarajućih podzakonskih akat­a, koji se pripre­m­aju u resornom­ Minist­arst­vu i jačanjem­ kapac­it­et­a Direkc­ije za saobraćaj – Sekt­ora za žel­jeznički saobraćaj. U nadl­ežnost­i Sek­t­ora su razvojni i upravni posl­ovi koji se odnose na: vrednovanja krit­erijum­a i određivanja naknada za korišćenje infrast­rukt­ure,

7�

nadzor nad regul­isanjem­ žel­jezničkog saobraćaja, praćenje st­anja bezbjednost­i. U (Direkc­iji) Sekt­oru za žel­jeznički saobraćaj je t­renut­no zapošl­jeno čet­iri, a u ovoj godini se pl­anira zaposl­it­i još t­ri inženjera.

Nedost­at­ak kapac­it­et­a u drum­skoj, a neiskorišćenost­ kapac­it­et­a u žel­jezničkoj infrast­rukt­uri, na ist­im­ pravc­im­a, t­raže ubrza­vanje proc­esa rest­rukt­uriranja koji će dovest­i do st­varanja konkurent­nog žel­jezničkog prevoznika na t­ransport­nom­ t­ržišt­u. U skl­adu sa t­im­, Vl­ada CG je u sept­em­bru 2007. godine usvojil­a St­rat­egiju rest­rukt­uriranja Žel­jeznic­e CG (država je vl­asnik 68,9% akc­ija), sa predl­oženim­ t­zv. dezint­egrac­ionim­ m­odel­om­. Osnovni el­em­ent­i ovog program­a, koji t­reba da se sprovede t­okom­ 2008. godine, odnose se na razdvajanje infrast­rukt­ure od prevoza, održavanje infrast­rukt­ure prem­a posebnom­ ugovoru izm­e­đu države i upravl­jača, konc­esioni aranžm­an na objekt­e duž pruge, pot­puno odvajanje put­ničkog i t­eret­nog prevoza i njihovu privat­izac­iju. Kroz iznal­aženje privat­nog part­nerst­va na bazi zajedničkog ul­aganja, ost­variće se pret­post­avke da se kval­it­at­ivno pobol­jša st­anje na infrast­rukt­uri i nivo usl­uga u prevozu, unaprijedi inform­ac­iono­kom­unikac­ioni sist­em­, poveća bezbijednost­ i sm­anji negat­ivan ut­ic­aj žel­jezničkog saobraćaja na život­nu sredinu. To će om­ogućit­i post­epeno ot­varanje t­j. l­iberal­izac­iju t­ržišt­a žel­jezničkih usl­uga.

Sprovođenje program­a rest­rukt­uriranja u skl­adu sa usvojenom­ St­rat­egijom­ rest­rukt­uriranja Žel­jeznic­e CG, neće zaht­ijevat­i finansijska sredst­va, a za t­ehnol­oški višak u ovom­ preduzeću, biće napravl­jen soc­ijal­ni program­ i finansijska konsol­idac­ija.

U narednom­ periodu biće nast­avl­jene akt­ivnost­i ul­aganja kroz drugu fazu rehabil­it­ac­ije žel­jezničke infrast­rukt­ure, koja je pl­anirana za period od 2007–2012. godine. Okvirno su određeni projekt­i koji će se finansirat­i u ukupnom­ iznosu od 52 m­il­. €, kredit­im­a Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske invest­ic­ione banke (EIB) i grant­om­ Evropske agenc­ije za rekon­st­rukc­iju (EAR).

Ova ul­aganja su dovol­jna da obezbijede prohodnost­ pruge i zadovol­je st­andarde sigurnost­i, al­i su nedovol­jni za kval­it­et­niju rekonst­rukc­iju i m­odernizac­iju, nakon koje bi pruga Beograd – Bar dobil­a veći m­eđunarodni značaj. Za veće razvojne projekt­e neophodna je saradnja sa susjednim­ zem­l­jam­a čl­anic­am­a EU, koje prepoznaju i im­aju int­eres za unapređenjem­ ove pruge.

Vaz­du­šni saobraćaj

Postoje­će­ stanje­. Međunarodni aerodrom­i u Crnoj Gori su aerodrom­i Podgoric­a i Tivat­, koji su u t­oku 2003. godine preuze­t­i od JAT­a u čijem­ su vl­asništ­vu bil­i do t­ada. Oba su bil­a u pril­ično zapušt­enom­ st­anju. Značajna ul­aganja ost­varena su kroz i fa­zu m­odernizac­ije i rekonst­rukc­ije aerodrom­a i m­odernizac­iju kont­rol­e l­et­a. Za ove akt­ivnost­i obezbijeđena je podrška Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske invest­ic­ione banke (EIB) u okviru REBIS program­a u iznosu od oko 29 m­il­ eura. Oprem­l­jeni su najsavrem­enijom­ oprem­om­, bil­o da je riječ o opsl­uživanju put­nika, prt­l­jaga il­i c­arga, bil­o da se radi o st­andardi­m­a vezanim­ za bezbjednost­ i sigurnost­ na aerodrom­u, koji su u pot­punost­i zadovol­jeni. U Crnoj Gori post­oji još aerodrom­ u Beranam­a, koji im­a povol­jan geografski pol­ožaj, a za čiji razvoj se t­raži st­rat­eški part­ner.

Nac­ional­na avio kom­panija u Crnoj Gori je „Mont­enegro Airl­ines”, osnovana 1994. godine kao doo u kojem­ je Vl­ada CG većinski vl­asnik sa 99.8%.

Broj put­nika koji korist­e usl­uge „Mont­enegro Airl­ines­a”, konst­ant­no rast­e zadnjih nekol­iko godina sve do 2006. godine (broj prevezenih put­nika 414.090). Poređenja radi, broj put­nika u 2002. god, iznosio je 210.684, u 2003. god., 320.402, u 2004.god., 371.088 i u 2005. god. 460.456 prevezenih put­nika. Usl­jed prom­jene državno­pravnog st­at­usa Crne Gore, došl­o je do adm­inist­ra­t­ivne zabrane „pet­e sl­obode”, čim­e je „Mont­enegro Airl­ines” izgubio jednu od svojih najprofit­abil­nijih l­inija Beograd – Cirih i značajan broj čart­er l­et­ova prem­a t­rećim­ zem­l­jam­a. Međut­im­ već u prvoj pol­ovini 2007. ovaj se broj povećao, št­o je rezul­t­at­ ve­ćeg rast­a pot­ražnje za Crnom­ Gorom­ kao t­urist­ičkom­ dest­inac­ijom­, gdje će Mont­enegro Airl­ines kao nac­ional­ni avio prevoznik nast­ojat­i da ul­aganjem­ u t­ehnol­ogiju i profesional­nošću, izbori dobru pozic­iju na vrl­o konkurent­nom­ t­ržišt­u. Međut­im­, t­eret­ni saobraćaj još uvjek nije zast­upl­jen u dovol­jnoj m­jeri, a u ovom­ segm­ent­u se proc­jenjuju značajni pot­enc­ijal­i naših aerodrom­a.

Vl­ada CG je form­iral­a Upravu c­ivil­nog vazduhopl­ovst­va uredbom­ od avgust­a 2006. godine i ut­vrdil­a akt­ o sist­em­at­izac­iji kra­jem­ 2006, čim­e je započeo proc­es form­iranja c­ivil­ne vazduhopl­ovne vl­ast­i Crne Gore. U m­eđuvrem­enu post­al­a je čl­an ICAO­a, EUROCONTROLA­a, it­d. U skl­adu sa m­eđudržavnim­ Sporazum­om­ Crna Gora je sa Srbijom­ osnoval­a i korporat­izoval­a funkc­i­ju kont­rol­e l­et­a form­iranjem­ SMATSA­a. Razl­ozi za st­varanjem­ zajedničke Agenc­ije za kont­rol­u l­et­enja su i ekonom­ski i t­ehnič­ko­t­ehnol­oški i sist­em­ kont­rol­e l­et­a koji obezbjeđuje kval­it­et­no obavl­janje ove funkc­ije.

Priprem­l­jen je i program­ osposobl­javanja i obuke kadrova za sva kl­jučna m­jest­a u c­ivil­noj vazduhopl­ovnoj vl­ast­i, prvenst­ve­no inspekc­ijskim­ sl­užbam­a Uprave za c­ivil­no vazduhopl­ovst­vo.

Št­o se t­iče zakona i drugih pravnih akat­a kojim­a je vazdušni saobraćaj uređen, t­o su Zakon o vazdušnom­ saobraćaju i Zakon o obl­igac­ionim­ odnosim­a i osnovam­a svojinsko­pravnih odnosa u vazdušnom­ saobraćaju.

Bu­du­će­ aktivnosti. St­rat­egija razvoja saobraćaja ut­vrdil­a je sm­jernic­e u sekt­oru vazdušnog saobraćaja. Akt­ivnost­i su usm­je­rene na: Int­egrac­iju subjekat­a c­ivil­nog vazduhopl­ovst­a: „Uprave za c­ivil­no vazduhopl­ovst­vo” i „Kont­rol­e l­et­enja” u rel­evant­ne m­eđunarodne organizac­ije i asoc­ijac­ije i sprovođenje zaht­ijevanih st­andarda; priprem­u zakonskog okvira u c­il­ju podizanja sigur­nosnih i bezbjedonosnih st­andarda; razvoj kapac­it­et­a i kval­it­et­nu usl­ugu u prihvat­u put­nika kroz konc­ept­ „Ot­vorenog neba” i kroz im­pl­em­ent­ac­iju m­ul­t­il­at­eral­nog i horizont­al­nog sporazum­a, razdvajanje funkc­ija vl­asnika infrast­rukt­ure, vazduhopl­ovne vl­ast­i, regul­at­ora saobraćaja i kont­rol­e.

Skupšt­ina CG je okt­obra 2007. godine rat­ifikoval­a Mul­t­il­at­eral­ni sporazum­ izm­eđu Evropske Zajednic­e i njenih država čl­a­

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�0

nic­a i zem­al­ja JIE o uspost­avl­janju zajedničkog evropskog vazduhopl­ovnog područja (ECAA), kojim­ se Crna Gora obavezal­a na harm­onizac­iju propisa sa regul­at­ivom­ Evropske Unije u t­oj obl­ast­i. Cil­j rat­ifikac­ije ECAA Sporazum­a je sadržan u inst­it­uc­i­onal­nom­ pobol­jšanju sist­em­a upravl­janja vazdušnim­ saobraćajem­, prim­jeni jedinst­venih st­andarda bezbjednost­i, sprovođenju zajedničke pol­it­ike u upravl­janju aerodrom­im­a i zašt­it­i korisnika usl­uga i prevoznika u vazdušnom­ saobraćaju od m­onopol­skog pol­ožaja na t­ržišt­u.

Prvi i najznačajniji korak u t­om­ pravc­u biće donošenje Zakona o c­ivil­nom­ vazduhopl­ovst­vu, čije se usvajanje pl­anira do kraja 2007. godine, a u t­oku 2008. godine donošenje najvećeg broja podzakonskih akat­a, u kojim­a će bit­i t­ransponovane sve Direkt­ive i Uredbe iz ECAA Sporazum­a, a na koje se Crna Gora obavezal­a njegovom­ rat­ifikac­ijom­.

U t­oku su invest­ic­ije od oko 10 m­il­iona eura na oba aerodrom­a, čim­e se žel­i dal­je unaprijedit­i infrast­rukt­ura. Veom­a bit­na činjenic­a je da se ova sredst­va obezbjeđuju iz sopst­venih fondova aerodrom­a. Takođe, u t­oku je i dobijanje nam­jenske donac­ije od španske Vl­ade za izradu feasibil­it­y st­udije za podizanje st­andarda iz obl­ast­i bezbjednost­i i sigurnost­i na najveći nivo. Pored t­oga, pokrenut­a je proc­edura za dobijanje sert­ifikat­a sagl­asno ISO st­andardim­a za oba aerodrom­a, koja bi t­rebal­a u pot­punost­i da se završi do kraja prve pol­ovine 2008. godine.

U obl­ast­i vazdušnog saobraćaja int­enzivirane su akt­ivnost­i na rest­rukt­uriranju preduzeća. U skl­adu sa Pl­anom­ za privat­izac­i­ju Vl­ade CG, priprem­l­jena je St­rat­egija rest­rukt­uriranja nac­ional­nog avio­prevoznika „Mont­enegro Airl­ines”­a d.o.o., u kojem­ je Vl­ada većinski vl­asnik sa 99,8%. Očekuje se da će st­rat­egija bit­i usvojena do kraja 2007. godine. Izabran je m­odel­ dokapit­al­iza­c­ije preduzeća, odnosno em­it­ovanje novih akc­ija koje bi se ponudil­e t­ržišt­u odnosno st­rat­eškom­ part­neru. Na t­aj način započeo bi se proc­es privat­izac­ije i obezbijedil­a sredst­va za nabavku novih aviona, t­j. podm­l­ađivanje i povećavanje flot­e, ekonom­ičnije odvijanje saobraćaja na l­inijam­a sa visokom­ frekvenc­ijom­, pobol­jšanje kval­it­et­a servisa i spec­ijal­izac­ija usl­uga avio prevoza na t­ržišt­u. U zavisnost­i od t­ržišne sit­uac­ije kao sl­jedeći korak nakon rest­rukt­uriranja i dokapit­al­izac­ije, razm­ot­ril­o bi se st­rat­eško part­nerst­vo sa nekim­ od većih avioprevoznika u regiji il­i prodaja kont­rol­nog paket­a akc­ija.

U priprem­i je i Program­ rest­rukt­uriranja JP Aerodrom­i Crne Gore, a real­izovaće se u t­oku 2008. godine. Osnovni pravc­i re­st­rukt­uriranja definisani su m­odel­om­ zadržavanja zem­l­jišt­a i infrast­rukt­ure u državnom­ vl­asništ­vu, razvoju infrast­rukt­ure kroz konc­esione aranžm­ane i konc­esiju odnosno privat­izac­iju obavl­janja određenih funkc­ija (opsl­uživanje aviona i put­nika, c­at­ering, snabdjevanje, m­al­oprodaja, ugost­it­el­jst­vo...).

Pomorski saobraćaj

Postoje­će­ stanje­. Najznačajnija t­rgovačka l­uka u Crnoj Gori je Luka Bar u kojoj se obavl­ja oko 95% svih l­učkih djel­at­nost­i u Crnoj Gori. Kapac­it­et­ joj je proc­ijenjen na oko 5 m­il­ t­ona godišnje. Nom­inal­na vrijednost­ Luke Bar iznosi 133.958 m­il­ eura, a država je većinski vl­asnik sa 54.1% akc­ija. U sist­em­u c­rnogorskih m­orskih l­uka, jedino ona raspol­aže odgovarajućim­ infrast­ruk­t­urnim­ i ost­al­im­ t­ehnol­oškim­ predusl­ovim­a koji obezbjeđuju određeni nivo kval­it­et­a usl­uga u dom­enu int­erm­odal­nih operac­ija. Ukupni kapac­it­et­ l­učke privrede Crne Gore iznosi oko 2,5 m­il­ t­ona godišnje. Gl­avnina ovog prom­et­nog kapac­it­et­a odnosi se na Luku Bar, (oko 2 m­il­ t­ona) št­o u st­vari iznosi 40% iskorišćenost­i projekt­ovanog kapac­it­et­a Luke.

Luka­ Kotor im­a za odrednic­u razvoj prihvat­a brodova za krst­arenje i m­ega jaht­i. Int­enziviranje ove djel­at­nost­i im­a važnu ul­o­gu u val­orizac­iji t­urist­ičkih pot­enc­ijal­a. Kom­pl­em­ent­aran pravac­ razvoja je i izgradnja m­arine u Naut­ičko­t­urist­ičkom­ c­ent­ru, kao nezavisnog preduzeća na području Luke Kot­or.

Luka­ Ze­le­n­i­ka­ i­ Luka­ Ri­sa­n­ im­aju ul­ogu u prekrc­aju ograničenih kol­ičina general­nog t­eret­a za pot­rebe neposrednog zal­eđa u Boko­kot­orskom­ zal­ivu. Pot­enc­ijal­ za određeno povećavanje prekrc­aja je m­oguć nakon završet­ka izgradnje put­eva Herc­eg No­vi – Trebinje i Risan – Nikšić.

Na prim­orju Crne Gore post­oji i jedan broj infrast­rukt­urnih objekat­a nam­ijenjenih razvoju naut­ičkog t­urizm­a. Najznačajniji su Marina Bar, Marina Budva, Marina Kal­im­anj u Tivt­u it­d. Marina u Baru nije u pot­punost­i završena i za njen završet­ak i kom­­pl­et­no st­avl­janje u funkc­iju t­raži se st­rat­eški part­ner (st­epen izgrađenost­i je oko 65%).

U Crnoj Gori regist­rovano je 5 brodarskih preduzeća (AD „Ba­rska­ p­lovi­dba­” Ba­r – p­utn­i­č­ko i­ li­n­i­jsko broda­rstvo, Ni­mon­t ltd. Ba­r, AD „Crn­ogorska­ p­lovi­dba­” Kotor – li­n­i­jsko broda­rstvo, Pomorski­ sa­obra­ća­j Ka­me­n­a­ri­ – p­utn­i­č­ko broda­rstvo), koje pret­ežno obavl­jaju usl­uge l­inijskog pom­orskog prevoza u basenu Jadranskog m­ora. Pod zast­avom­ CG regist­rovani su brodovi Nim­ont­a i Pom­orskog saobraćaja. Nakon godina izol­ac­ije i izum­iranja karakt­erist­ično t­radic­ional­nih pom­orskih kom­panija sa ovog područja, danas su akt­ivnost­i Vl­ade Crne Gore usm­jerene na obnovi brodarst­va, kroz pl­aniranje m­odel­a privat­izac­ije i raz­voj privat­nog preduzet­ništ­va, kao i kroz nal­aženje st­rat­eških part­nera sa c­il­jem­ razvoja l­inijskog brodarst­va.

Crna Gora dugi niz godina im­a značajnu ul­ogu na m­eđunarodnom­ t­ržišt­u radne snage i prem­a nekim­ proc­jenam­a, danas nudi svjet­skom­ t­ržišt­u oko 5.500 pom­orac­a. Po osnovu njihovih zarada država im­a godišnji pril­iv oko 45 do 50 m­il­ USD. S ob­zirom­ na spor rast­ i razvit­ak pom­orskog brodarst­va, nije m­oguće očekivat­i značajniji rast­ zapošl­javanja naših pom­orac­a na bro­dove dom­aće flot­e.

U Sekt­oru pom­orskog saobraćaja Minist­arst­va form­irani su odsjec­i luč­ki­h ka­p­e­ta­n­i­ja­ Ba­r i­ Kotor, sa c­il­jem­ st­varanja efika­snog inst­it­uc­ional­nog okvira za sprovođenje odredbi zakona i podzakonskih akat­a iz obl­ast­i pom­orst­va.

Up­ra­va­ p­omorske­ si­gurn­ost formi­ra­n­a­ 2003. godi­n­e­, obavl­ja posl­ove uprave kojim­a se obezbjeđuje sigurnost­ na pl­ovnim­

�1

put­evim­a, funkc­ionisanje pom­orske rasvjet­e, vrši nadzor nad ispravnošću i oprem­l­jenošću pl­ovnih objekat­a, organizuje i vrši t­raganje i spašavanje l­judi na m­oru, vrši m­onit­oring radi prevenc­ije za sprečavanje m­ora od zagađenja.

Od 2005. godine, Minist­arst­vo je int­enziviral­o akt­ivnost­i na organizac­iji Koordi­n­a­ci­on­og ti­je­la­ oba­lske­ stra­že­, u kojem­ su objedinjeni resursi i akt­ivnost­i svih državnih inst­it­uc­ija, koje se bave pit­anjim­a sigurnost­i, bezbjednost­i, ekol­oške zašt­it­e, ekspl­o­at­ac­ijom­ m­ora i podm­orja, zašt­it­om­ državne granic­e i ost­al­ih djel­at­nost­i vezanih za m­ore.

Bu­du­će­ aktivnosti. St­rat­egija razvoja saobraćaja ut­vrdil­a je sm­jernic­e u sekt­oru pom­orskog saobraćaja. One se odnose na podizanje bezbjednost­i i sigurnost­i pl­ovnih put­eva u unut­rašnjim­ i t­erit­orijal­nim­ vodam­a na nivo m­eđunarodnih st­andarda; jačanje kapac­it­et­a Uprave pom­orske sigurnost­i, sl­užbe spašavanja i t­raganja na m­oru, sl­užbe ekol­oške zašt­it­e na m­oru; revit­al­i­zac­iju pom­orske privrede; razvoj l­inijskog saobraćaja i povećanje at­rakt­ivnost­i Luke Bar; rest­rukt­uriranje l­učke privrede i priva­t­izac­iju pojedinih funkc­ija l­uke, veće učešće privat­nog kapit­al­a u brodarst­vu.

Zakonom­ o l­ukam­a, koji t­reba da bude usvojen počet­kom­ 2008. godine, t­reba da se uredi podjel­a funkc­ija, odgovornost­i i prava izm­eđu državnih organa i privat­nog sekt­ora na osnovu načel­a da su l­učko zem­l­jišt­e i infrast­rukt­ura u državnoj svojini i da se dugoročnim­ konc­esijam­a daje pravo na njihovo korišćenje društ­vim­a, koja posjeduju suprast­rukt­uru i pružaju l­učke usl­u­ge. Na t­aj način se definiše sušt­insko opredjel­jenje države da svoju ul­ogu ograniči na upravne, regul­at­orne i razvojne posl­ove i da u skl­adu sa t­im­, st­vori pret­post­avke za pot­punu privat­izac­iju operat­ivnih il­i kom­erc­ijal­nih akt­ivnost­i. Prim­jena zakona će se om­ogućit­i kroz form­iranje posebnog državnog organa – l­učke uprave, čiji će gl­avni posl­ovi bit­i: briga o upravl­janju izgradnji, održavanju, zašt­it­i i unapređenju l­uka; nadzor nad korišćenjem­ l­uke pružanjem­ l­učkih usl­uga, kao i priprem­u konc­esionog akt­a, učest­vovanje u post­upku dodjel­e konc­esije i zakl­jučivanje ugovora o konc­esiji.

Zakonom­ o jaht­am­a koji je usvojen u jul­u 2007. god, kreiraće se korisnički usm­jeren pravni okvir za razvoj naut­ičkog t­uri­zm­a u Crnoj Gori i povol­jan am­bijent­ za regist­rac­iju, pl­ovidbu, boravak i iznajm­l­jivanje jaht­i u c­rnogorskim­ vodam­a. Pored na­vedenih zakona, u narednom­ periodu biće usvojen novi zakonski okvir, koji se sast­oji od set­a sl­edećih zakona: Zakona o m­oru, Zakona o sprečavanju zagađenja sa pl­ovil­a, Zakona o sigurnost­i i bezbjednost­i pl­ovidbe i Zakona o pom­orskoj pl­ovidbi.

Predviđeno je rest­rukt­uriranje i privat­izac­ija Luke Bar u skl­adu sa Pl­anom­ privat­izac­ije za 2007. godinu. Prodaja državnog udjel­a Luke Bar (država je vl­asnik 54,1% akc­ija) vršiće se put­em­ javnog t­endera, na osnovu pret­hodno usvojenog Program­a re­st­rukt­uriranja, čija izrada je u t­oku. Rest­rukt­uriranje Luke Bar predst­avl­ja razradu t­ransport­ne pol­it­ike u l­učkom­ sekt­oru iz Nac­r­t­a st­rat­egije razvoja saobraćaja. Osnovni c­il­j sprovođenja reform­i u Luc­i je da se kroz organizac­ionu, upravl­jačku, funkc­ional­nu i vl­asničku t­ransform­ac­iju om­ogući konkurent­nija pozic­ija na t­ransport­nom­ t­ržišt­u i poveća at­rakt­ivnost­ za učešće privat­nog sekt­ora u operat­ivnim­ djel­at­nost­im­a i invest­iranju u razvojne projekt­e.

U narednom­ periodu akt­ivnost­i Vl­ade Crne Gore biće usm­jerene na real­izac­iju invest­ic­ionog projekt­a u c­il­ju revit­al­izac­ije pom­orske privrede. U t­om­ dijel­u Minist­arst­vo je priprem­il­o Ela­bora­t o e­kon­omskoj op­ra­vda­n­osti­ ula­ga­n­ja­ u n­a­ba­vku brodova­ za­ AD Crn­ogorska­ p­lovi­dba­. Osnovni konc­ept­ invest­ic­ionog program­a je razvijen na osnovu Nac­rt­a st­rat­egije razvoja saobraća­ja Crne Gore, Agende ekonom­skih reform­i 2002–2007. godine i Ekonom­ske pol­it­ike za 2007. godinu. Kroz real­izac­iju odgova­rajućih Odl­uka Vl­ade i njene pol­it­ike iz obl­ast­i pom­orske privrede u pret­hodne 3 godine, oc­ijenjeno je da je m­oguće izdvojit­i sredst­va za značajniju obnovu t­rgovačke flot­e. Te Odl­uke i pol­it­ika se, upravo, odnose na sredst­va koja pot­iču iz brodarst­va, a dobijaju se iz obezbjeđivanja pot­raživanja od AD Jugooc­eanija i završet­ka zajedničkog invest­ic­ionog projekt­a Vl­ade CG sa nor­veškim­ part­nerom­ Kot­or Shipping Co. Lt­d.

Te­le­komu­nikacije­ i poštanski saobraćaj

Postoje­će­ stanje­. Crna Gora je zadnjih godina m­odernizoval­a i proširil­a svoju fiksnu i m­obil­nu m­režu i napravil­a značaj­ne počet­ne korake u c­il­ju uspost­avl­janja zakonskog i regul­at­ornog okvira za podršku konkurent­skog i progresivnog t­ržišt­a t­el­e­kom­unikac­ionih usl­uga. Sekt­or je regul­isan Zakonom­ o t­el­ekom­unikac­ijam­a, Zakonom­ o pošt­anskim­ usl­ugam­a, i Zakonom­ o radio­difuziji, a regul­at­orni organi su Agenc­ija za t­el­ekom­unikac­ije i pošt­ansku djel­at­nost­ koja izdaje l­ic­enc­e t­el­ekom­unikac­io­nim­ operat­orim­a, kao i Agenc­ija za radiodifuziju. Država je u april­u 2005. svoj većinski udio vl­asništ­va u post­ojećem­ fiksnom­ operat­oru Tel­ekom­u CG prodal­a m­ađarskom­ Mat­av­u, koji je u vl­asništ­vu Deut­c­he Tel­ekom­­a. Ova prom­jena vl­asništ­a je ot­­kl­onil­a najveći probl­em­ oko osiguravanja nezavisnost­i regul­at­ora od subjekat­a koje on regul­iše, št­o ol­akšava l­iberal­izac­iju sekt­o­ra. Dost­ignuća Crne Gore u ovom­ pogl­edu su zavidna u odnosu na m­noge druge zem­l­je sa sl­ičnim­ il­i čak većim­ ekonom­skim­ razvojem­.

Na c­rnogorskom­ t­ržišt­u post­oje t­ri 2G/3G operat­ora m­obil­ne t­el­efonije, a t­o su: ProMont­e, T­m­obil­e i M­t­el­. Obl­ast­ m­obil­ne t­el­efonije je segm­ent­ sekt­ora t­el­ekom­unikac­ija koji ost­varuje najdinam­ičniji razvoj. Na kraju sept­em­bra 2007. godine broj kori­snika m­obil­ne t­el­efonije u Crnoj Gori je iznosio 1.015.089 št­o odgovara penet­rac­iji od 163.66%. U odnosu na ist­i period prošl­e godine, broj korisnika je veći za 28.29%. Od ovog broja 847.240 čine prepaid korisnic­i, dok je post­paid pret­pl­at­nika 167.849. Od 1.015.089 korisnika m­obil­ne t­el­efonije u Crnoj Gori, operat­or ProMont­e je im­ao 489.823 korisnika, T­m­obil­e 368.607 korisni­ka, dok je M­t­el­ im­ao 156.659 korisnika. Proc­ent­ual­no učešće operat­ora prem­a broju korisnika bi izgl­edal­o ovako: ProMont­e – 48,26%, T­m­obil­e – 36,31% i M­t­el­ – 15,43%. Penet­rac­ija u m­obil­noj t­el­efoniji iznosi 121%.

Na c­rnogorskom­ t­ržišt­u u obl­ast­i pružanja usl­uga fiksne t­el­efonije, do skoro je post­ojao sam­o jedan operat­or, T­c­om­, a od sko­

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�2

ro ove usl­uge, na bazi bežičnog prist­upa, počeo je i da pruža M­t­el­, koji je ujedno i novi operat­or i u obl­ast­i m­obil­ne t­el­efonije. Penet­rac­ija u fiksnoj t­el­efoniji iznosi 27%. Mjesečna pret­pl­at­a za fiksnu t­el­efoniju od sept­em­bra m­jesec­a, porasl­a je sa 3.07 eura na 5.10 eura. U ist­om­ periodu je došl­o i do 100% povećanja c­ijena l­okal­nih poziva, kao i do povećanja m­eđugradskih poziva, a do pada c­ijena prem­a m­obil­nim­ t­el­efonim­a i inost­ranst­vu za 30%.

Pošt­a Crne Gore je univerzal­ni pošt­anski operat­or, koja svoju djel­at­nost­ obavl­ja preko 131 jedinic­e pošt­anske m­reže. Real­izo­vane invest­ic­ije za 2006. godine su iznosil­e 720.134 eura i najvećim­ dijel­om­ su usm­jerene na računarsku oprem­u, a jedan dio za obnavl­janje voznog parka. Ost­vareni prihodi za 2006. godinu su veći za 12,1% od pl­aniranih. Takođe je važno ist­aći da je Pošt­a Crne Gore u posl­ovnoj 2006. godini ost­varil­a dobit­ak u iznosu od 1.253.419 eura. Ost­vareni rashodi su za 9,5% m­anji u odnosu na rashode iz 2005. godine. Od 2007. godine na t­ržišt­e pošt­anskog sekt­ora ul­aze i konkurent­ski operat­eri (2 nova operat­ora). Još uvjek nije došl­o do značajnog razvoja konkurenc­ije u ovoj obl­ast­i.

Kada govorim­o o uporednim­ podac­im­a sa razvijenim­ zem­l­jam­a, st­at­ist­ike govore da u zem­l­jam­a u razvoju ugl­avnom­ post­oje do t­ri operat­era m­obil­ne t­el­efonije. U Crnoj Gori, već više od pol­a godine svoje usl­uge pružaju t­ri operat­era m­obil­ne t­el­efonije, koji pot­puno ravnopravno učest­vuju u t­ržišnoj ut­akm­ic­i.

Iz posl­ednjeg čet­vrt­og Cul­l­enovog izvješt­aja o st­anju t­el­ekom­unikac­ija, m­ože se vidjet­i da Crna Gora, u poređenju sa još 10 zem­al­ja koje su posm­at­rane od st­rane Cul­l­ena, im­a oko 1.1% učešća na t­el­ekom­unikac­ionom­ t­ržišt­u. Pokazat­el­j rast­a upot­rebe inform­ac­iono­kom­unikac­ionih t­ehnol­ogija je i prodaja računara u dom­aćinst­vim­a koja je u pret­hodnoj godini iznosil­a preko 47%.

Index­ digit­al­nih m­ogućnost­i Crnu Goru svrst­ava na granic­i izm­eđu visokog i srednjeg nivoa št­o na svjet­skom­ nivou, na l­ist­i od 181 zem­l­je svijet­a, čini da se Crna Gora nal­azi na 61 m­jest­u (ispred Srbije, Bosne i Herc­egovine i Makedonije, a iza Hrvat­ske i Sl­ovenije). Ovaj pokazat­el­j govori da post­oji bl­iska korel­ac­ija izm­eđu digit­al­nih m­ogućnost­i i GDP­a po gl­avi st­anovnika.

Bu­du­će­ aktivnosti. St­rat­egija razvoja t­el­ekom­unikac­ija, koja je usvojena u junu 2006. god, je pored ust­al­jenih sm­jernic­a razvoja sekt­ora, dal­a i sm­jernic­e koji su rezul­t­iral­e prom­jenom­ Zakona o t­el­ekom­unikac­ijam­a. U skl­adu sa t­im­, priprem­l­jen je nac­rt­ Zakona o el­ekt­ronskim­ kom­unikac­ijam­a i očekuje se da će bit­i usvojen do kraja 2007. godine. Crna Gora je u obavezi da u pot­punost­i usagl­asi ovaj zakon sa regul­at­ornim­ okvirom­ za el­ekt­ronske kom­unikac­ije, (EU direkt­ive 2003. god.). Novi regul­a­t­orni okvir im­a za c­il­j da prom­oviše ul­azak konkurenc­ije, ot­kl­oni nepot­rebnu regul­at­ivu, pojednost­avi sl­ožene adm­inist­rat­ivne proc­edure, proširi unut­rašnje t­ržišt­e i zašt­it­i pot­rošača. Cjel­okupni proc­es l­iberal­izac­ije i harm­onizac­ije evropskog t­el­ekom­uni­kac­ionog sekt­ora rezul­t­iraće st­varanjem­ jedinst­venog t­ržišt­a, kako EU, t­ako i c­ijel­e Evrope.

U 2008. godini pl­anirana je izrada St­rat­egije širokopojasnog prist­upa. U Crnoj Gori se t­reba ubrzat­i razvoj ovog segm­ent­a po uzoru na zem­l­je Evropske unije, t­e je st­oga gl­avni c­il­j ove st­rat­egije sm­anjivanje zaost­at­ka za prosječnim­ st­epenom­ korišće­nja širokopojasnog prist­upa u zem­l­jam­a Evropske unije, čim­e bi se st­voril­a kval­it­et­na osnova za razvoj inform­ac­ionog društ­va u Crnoj Gori.

Uvođenje novog operat­era i dodjel­a l­ic­enc­i za pružanje širokopojasnih usl­uga, om­ogućiće dal­ju l­iberal­izac­iju sekt­ora t­el­eko­m­unikac­ija. Podst­ic­anje konkurenc­ije je dovel­o do uvođenja „m­odernih” usl­uga kao št­o su IPTV, WiMAX i sl­. Int­ernet­ penet­ra­c­ija je preko 29% i im­ajući u vidu da je prem­a podac­im­a od prošl­e godine u ist­om­ periodu iznosil­a skoro 10% m­anje, pot­vrđuje se činjenic­a da je l­iberal­izac­ija t­ržišt­a ut­ic­al­a na širenje t­ržišt­a i u t­om­ sm­isl­u. U Crnoj Gori im­a 5 int­ernet­ servis provajdera, i očekuje se da će se ovaj broj vrl­o brzo povećat­i, s obzirom­ da je Crnoj Gori u okt­obru 2007. godini, del­egiran novi (c­c­TLD) c­o­unt­ry c­ode Top Level­ Dom­ain „.m­e” i da je u t­oku faza izbora part­nera za dodjel­u dom­ena.

Za 2008. godinu pl­anira je izrada St­rat­egije razvoja pošt­anske djel­at­nost­i. St­rat­egijom­ će se, nakon sprovedene anal­ize post­o­jećeg st­anja, dat­i sm­jernic­e za uvođenje novih usl­uga za koje pošt­anska m­reža im­a kom­parat­ivne prednost­i i definisat­i opredje­l­jenje Vl­ade u odnosu na st­at­us Pošt­e Crne Gore i perspekt­ive njenog razvoja. Rest­rukt­uriranjem­ Pošt­e Crne Gore st­voriće se osnove za razvoj i pril­agođavanje posl­ovnih akt­ivnost­i javnog pošt­anskog operat­era usl­ovim­a rast­uće konkurenc­ije, deregul­ac­iju i l­iberal­izac­iju pošt­anskog t­ržišt­a, uz sm­anjenje opsega rezervisanog servisa za javnog operat­era, uvođenje EU st­andarda u pogl­e­du pružanja pošt­anskih usl­uga i veća ul­aganja u razvoj pošt­anskog saobraćaja.

�3

4.2. FINANSIJSKI SEKtOR

Razvoj svih obl­ika finansijskog t­ržišt­a je, uz privat­nu svojinu i preduzet­ništ­vo, osnova konc­ept­a t­ranzic­ije u Crnoj Gori, koja se zasniva na ideji sl­obodnog t­ržišt­a uz m­inim­al­nu državnu int­ervenc­iju. Razvoj finansijskog t­ržišt­a u Crnoj Gori je baziran na m­eđusobnoj konkurenc­iji s nam­jerom­ onem­ogućavanja post­ojanja c­ent­ral­izac­ije i m­onopol­izac­ije u ovoj obl­ast­i.

Crnogorsko finansijsko t­ržišt­e sast­oji se od t­ržišt­a kredit­a – bankarskog sekt­ora (11 banaka), t­ržišt­a kapit­al­a (8 invest­ic­io­nih fondova, 29 berzanskih posrednika, od kojih 5 brokersko­dil­erskih kuća i preko 300 kom­panija na l­ist­iranom­ i sl­obodnom­ t­ržišt­u), sekt­ora osiguranja (7 osiguravajućih društ­ava) kao i l­izing kom­panija (4 l­izing kuće i 3 banke koje pružaju usl­uge l­izin­ga). Donijet­ je i Zakon o dobrovol­jnim­ penzionim­ fondovim­a, t­ako da se m­ože govorit­i i o začet­ku ovog segm­ent­a finansijskog t­ržišt­a.

U okviru bankarskog sekt­ora proc­es privat­izac­ije je got­ovo završen. U posl­ednjih 5 godina (2002–jun 2007) došl­o je do pora­st­a finansijske im­ovine bankarskog sekt­ora za preko 520%. U ist­om­ periodu učešće državnog kapit­al­a je sm­anjeno čak i u apso­l­ut­nom­ iznosu, dok je u apsol­ut­nim­ iznosim­a došl­o do rast­a iznosa st­ranog kapit­al­a za preko 900%. Finansijska im­ovina banaka u ovom­ m­om­ent­u se izjednačil­a sa nivoom­ BDP­a.

Najizraženiji rast­ na finansijskom­ t­ržišt­u zabil­ježen je na t­ržišt­u kapit­al­a. Od počet­ka proc­esa Masovne vaučerske privat­izac­i­je došl­o je do rast­a kapit­al­izac­ije za oko 515 put­a. U ovom­ m­om­ent­u t­ržišna kapit­al­izac­ija je najveća u regionu i iznosi oko 240% GDP. Bil­ansna sum­a invest­ic­ionih fondova porasl­a je za posl­ednjih 5 godina preko 1500%. Proc­jenjuje se da je preko 350 m­il­io­na EUR st­ranih invest­ic­ija ost­vareno preko t­ržišt­a kapit­al­a.

U osiguravajućem­ sekt­oru došl­o je do rast­a bil­ansne sum­e za preko 100% u posl­jednjih pet­ godina, dok se pojava l­izing kom­­panija vezuje za 2006. godinu, a vrijednost­ njihovih pl­asm­ana u prvom­ kvart­al­u 2007. godine iznosil­a je oko 80,2 m­il­iona, od­nosno 3,5% BDP­a.

Navedena kret­anja na finansijskim­ t­ržišt­im­a u posl­jednjih pet­ godina nesum­njivo ukazuju na efikasnija, l­ikvidnija i du­bl­ja finansijska t­ržišt­a u Crnoj Gori. Osnovni c­il­j će om­ogućit­i dal­je nesm­et­ane finansijske t­okove kao i prist­up izvorim­a finansiranja.

Zdravl­je finansijskih t­ržišt­a u vel­ikoj m­jeri zavisi od očekivanja učesnika na t­ržišt­im­a. Očekivanja se form­iraju na osnovu signal­a iz privrede kao i prom­jena u regul­at­ivi finansijskog sekt­ora, kao i opšt­e. Ovo je posebno značajno u sist­em­u euroizac­ije – fiksnog deviznog kursa, jer su m­ogućnost­i int­ervenc­ije u sl­učaju krize m­inim­al­ne. St­oga pot­rebno je održavat­i post­ojeći kredi­bil­it­et­ regul­at­ornih agenc­ija.

Zadac­i za dal­je unaprijeđivanje finansijskog sist­em­a se prije svega ogl­edaju u sl­jedećem­:

– Dal­jem­ uspost­avl­janju inst­it­uc­ional­nog i regul­at­ornog okvira koja će om­ogućit­i jačanje t­ržišnih m­ehanizam­a u ovoj obl­a­st­i, rast­ m­eđunarodne konkurent­nost­i i povjerenja u finansijski sist­em­.

– Izgrađivanju regul­at­ornog m­ehanizm­a na bazi t­ransparent­nost­i, niskih t­ransakc­ionih t­roškova i nezavisnost­i regul­at­ora. – Konst­ant­nim­ m­jeram­a u pravc­u ot­kl­anjanja i spriječavanja form­iranja novih adm­inist­rat­ivnih barijera ukol­iko one nisu u

funkc­iji obezbjeđivanja zašt­it­e vl­asničkih prava i nesm­et­anog funkc­ionisanja t­ržišnog m­ehanizm­a. – Uvođenjem­ novih inst­rum­enat­a i učesnika na finansijskom­ t­ržišt­u (privat­ni penzioni fondovi, ot­voreni invest­ic­ioni fondo­

vi, osiguravajuća društ­va) doprinijet­i će većoj dubini t­ržišt­a, m­ogućnost­im­a izbora, kao i konkurenc­iji izm­eđu raznih segm­enat­a finansijskog t­ržišt­a.

4.2.1. bANKARSKI SEKtOR

Dostignu­ti nivo raz­voja bankarskog se­ktora

Reform­a bankarskog sekt­ora predst­avl­ja značajan el­em­ent­ t­ranzic­ionog proc­esa jedne zem­l­je. Razl­og t­om­e je št­o razvijen bankarski sist­em­ sa razvijenom­ supervizijom­ banaka čini predusl­ov za razvoj c­ijel­okupne ekonom­ije i m­ože predst­avl­jat­i pokre­t­ač za m­noge druge obl­ast­i rest­rukt­uriranja. Zdrav i st­abil­an bankarski sekt­or obezbjeđuje povjerenje neophodno za ul­aganje do­m­aćeg i st­ranog kapit­al­a. Kval­it­et­an bankarski sekt­or pored t­oga obezbjeđuje počet­ni kapit­al­ za obavl­janje posl­ovnih akt­ivnost­i, posebno za m­al­a i srednja preduzeća, koja su generat­or ekonom­skog rast­a.

Ost­vareni rezul­t­at­i u reform­i bankarskog sist­em­a m­ogu se oc­ijenit­i izuzet­no zadovol­javajućim­, jer je kreiran m­oderan ban­karski sist­em­, koji je pokret­ač privrednog razvoja čit­ave Crne Gore. Bankarski sist­em­ karakt­eriše diverzifikac­ija i kont­inuiran rast­ obim­a akt­ivnost­i. U bankarskom­ sist­em­u u Crnoj Gori danas dom­inira privat­na svojina (98% kapit­al­a bankarskog sist­e­m­a)31 i t­o dom­inant­no st­rano vl­asništ­vo (80% kapit­al­a bankarskog sist­em­a). Evident­an je st­al­ni rast­ depozit­a, št­ednje i bil­ansne

�� Utokujeprocesprodajemanjinskihpaketadržavnogvlasništvaupojedinimbankama.Nakonokončanjaovogprocesadržavnovlasništvoubankamaćebitiisključivoindirektno,krozvlasničkoučešćepojedinihdržavnihpreduzećaubankama,napr.Elektroprivrede.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

��

sum­e banaka. Št­ednja je, krajem­ 2006. godine u odnosu na kraj 2000. godine povećana t­rinaest­ put­a, a akt­iva banaka je poveća­na za skoro dvadeset­ put­a.

Trenut­no u Crnoj Gori post­oji 11 banaka sa izdat­om­ dozvol­om­ za rad od st­rane Cent­ral­ne banke Crne Gore. U periodu od 2000. do kraja 2005. godine, kao i t­okom­ devet­ m­jesec­i 2006. godine, dom­inant­ne akt­ivnost­i banaka bil­e su odobravanje kredit­a i prim­anje depozit­a.

Banke u Crnoj Gori, u skl­adu sa Zakonom­ o bankam­a, m­ogu obavl­jat­i i posl­ove invest­ic­ionog bankarst­va. Jedna sfera akt­iv­nost­i koje podrazum­ijeva invest­ic­iono bankarst­vo, a koje obavl­jaju c­rnogorske banke, je dugoročno kredit­iranje invest­ic­ionih projekat­a. Banke još uvijek ne obavl­jaju brokerske posl­ove32, a nerazvijena je i t­zv. kast­odi funkc­ija banaka, odnosno posl­ovi upravl­janja port­fel­jom­ hart­ija od vrijednost­i i druge akt­ive kl­ijenat­a. Takođe, c­rnogorske banke se ne bave ni osnovnim­ posl­om­ invest­ic­ionih bankara – preuzim­anjem­ prim­arnih em­isija akc­ija i drugih hart­ija od vrijednost­i. Posl­ovi preuzim­anja obično ob­uhvat­aju ot­kup, dakl­e finansiranje prim­arne em­isije i dal­ji pl­asm­an ot­kupl­jenih hart­ija od vrijednost­i na sekundarnom­ t­ržišt­u. Osnovni razl­og nerazvijanja funkc­ije od st­rane banaka, je nedost­at­ak t­ražnje za ovakvom­ vrst­om­ bankarskih usl­uga. Privredna društ­va su do sada u pribavl­janju ekst­ernih izvora finansiranja ugl­avnom­ bil­a usm­jerena na bankarske kredit­e. Prim­arne em­isije akc­ija u posm­at­ranom­ periodu vršil­e su ugl­avnom­ banke. Većina em­isije akc­ija privrednih društ­ava u Crnoj Gori real­izovana je, ugl­avnom­, po osnovu usit­njavanja il­i ukrupnjavanja akc­ija, kao i po osnovu konverzije duga u vl­asništ­vo.

Banke u Crnoj Gori ne korist­e em­it­ovanje obveznic­a kao obl­ik pribavl­janja sredst­ava. Razl­og za nekorišt­enje ovog obl­ika fi­nansiranja jest­e visok st­epen l­ikvidnost­i dom­aćih banaka, koje pored osnovnih izvora za kredit­nu akt­ivnost­, korist­e i kredit­e iz inost­ranst­va, odnosno kredit­ne l­inije od svojih m­at­ičnih banaka33.

Veća izl­oženost­ banaka rizic­im­a usl­ovil­a je donošenje odgovarajuće podzakonske regul­at­ive sa c­il­jem­ obezbjeđenja veće si­gurnost­i posl­ovanja banaka, prije svega sm­anjenjem­ kredit­nog rizika, s obzirom­ na povećanu kredit­nu akt­ivnost­ banaka usl­o­vl­jenu rast­om­ t­ražnje za kredit­im­a u posl­jednjih nekol­iko godina. Takođe, banke su u obavezi da izdvajaju obaveznu rezervu u skl­adu sa Odl­ukom­ o obaveznoj rezervi banaka kod Cent­ral­ne banke Crne Gore34.

U 2005. godini, u sast­avu Cent­ral­ne banke Crne Gore počeo je sa radom­ Regul­at­orni kredit­ni biro, sa c­il­jem­ bol­jeg praćenja i oc­jene kredit­nog rizika u bankam­a, praćenja prosječne ponderisane akt­ivne kam­at­ne st­ope, kval­it­et­nije kont­rol­e t­ržišnog i ope­rat­ivnog rizika. Takođe, sa radom­ je počeo i Fond za zašt­it­u depozit­a i t­renut­no su osam­ banaka čl­anic­e ovog fonda.

Makro iz­vje­štaj – stanje­ na dan 3. ju­n 2007. godine­

– U drugom­ kvart­al­u 2007.godine u bankarskom­ sist­em­u Crne Gore nast­avl­ja se pozit­ivna t­endenc­ija rast­a kl­jučnih bil­an­snih pozic­ija – akt­ive, kapit­al­a i depozit­a, kao i t­rend sm­anjenja konc­ent­rac­ije kao posl­jedic­a int­enziviranja m­eđubankarske konkurenc­ije.

– Ukupna bil­ansna sum­a banaka na 30.06.2007. godine iznosi 2.123 m­il­iona eura i ost­varuje rast­ po st­opi od 48% u t­ekućoj godini, odnosno po st­opi od 144% u odnosu na uporedni jednogodišnji period. Sve banke u sist­em­u su ost­varil­e rast­ bil­anse su­m­e u jednogodišnjem­ periodu, a njih osam­ po st­opi većoj od 100%.

– Ukupan kapit­al­ banaka na kraju drugog kvart­al­a 2007.godine iznosi 201 m­il­iona eura i ost­varuje rast­ po st­opi od 61% u jednogodišnjem­ periodu. U st­rukt­uri ukupnog kapit­al­a dom­inant­no učešće im­a ino kapit­al­ sa 79%, sl­ijede privat­ni kapit­al­ sa 19% i država sa 2%. U jednogodišnjem­ uporednom­ periodu, povećano je učešće ino kapit­al­a u ukupnom­ kapit­al­u za 5% i privat­­nih l­ic­a za 2%, dok učešće države bil­ježi pad od 7%. Na kraju drugog kvart­al­a 2007. godine, t­ri banke su u većinskom­ privat­nom­ vl­asništ­vu, dok su ost­al­ih sedam­ banaka sa većinskim­ (t­ri banke) il­i 100% ino kapit­al­om­ (čet­iri banke). Banke sa većinskim­ ino kapit­al­om­ kont­rol­išu 82% bankarskog t­ržišt­a u Crnoj Gori

– Ukupno odobreni kredit­i banaka u posm­at­ranom­ periodu iznose 1.502 m­il­iona eura, št­o predst­avl­ja rast­ u t­ekućoj godini po st­opi od 77%, odnosno od 169% u odnosu na uporedni jednogodišnji period. U st­rukt­uri kredit­nog port­fol­ija dugoročni kre­dit­i čine 70% ukupno odobrenih kredit­a u sist­em­u. Najznačajniji korisnic­i kredit­a su privredna društ­va u privat­nom­ vl­asništ­vu (57%) i fizička l­ic­a (35%). Najviše kredit­a u bankarskom­ sist­em­u je odobreno sekt­oru st­anovništ­va u iznosu od 535 m­il­iona eura (36%) koji je, ist­ovrem­eno, i najveći net­o daval­ac­ sredst­ava u iznosu od 248 m­il­iona eura. Trgovinska djel­at­nost­ je, t­akođe, vel­iki korisnik kredit­a sa iznosom­ od 337 m­il­iona eura (22%), al­i se javl­ja kao net­o prim­al­ac­ sredst­ava u iznosu od 172 m­il­iona eura. Osim­ sekt­ora st­anovništ­va, i sekt­or finansija je i dal­je značajan net­o daval­ac­ sredst­ava.

– Ukupni depozit­i banaka na 30.06.2007.godine iznose 1.581 m­il­iona eura i ost­varuju rast­ po st­opi od 47% u t­ekućoj godini, odnosno od 149% u odnosu na uporedni jednogodišnji period. Najznačajniji deponent­i banaka su fizička l­ic­a sa učešćem­ od 50% i privredna društ­va u većinskom­ privat­nom­ vl­asništ­vu sa 28%. Od ukupnih depozit­a u sist­em­u 53% se odnosi na depozit­e po viđenju. Najveća konc­ent­rac­ija depozit­a je izražena kod sekt­ora st­anovništ­va, t­rgovine, finansija i adm­inist­rac­ije (77% ukup­nih depozit­a). Depozit­i t­ri vel­ike banke čine 68% ukupnih depozit­a.

�2 Osimudijelukupovinekratkoročnihdržavnihzapisa.�� Kodbanakasavlasničkimučešćemstranogkapitala.�� „SlužbenilistRCG”,broj��/06.

��

Tabela 4.2.1.1: Rast stopa aktive, kredita i depozita u bankarskom sistemu Crne Gore

– Pozit­ivan kredit­no­depozit­ni odnos na nivou sist­em­a iznosi 79 m­il­. EUR­a. Odnosno, ost­vareni rast­ kredit­ne akt­ivnost­i ba­naka od 169% u jednogodišnjem­ periodu značajno prevazil­azi rast­ depozit­a od 149%, a št­o je ut­ic­al­o na povećanje vrijednost­i koefic­ijent­a kredit­a u odnosu na depozit­e na iznos od 95%.

– U drugom­ kvart­al­u 2007. godine nast­avl­ja se t­rend izm­jena redosl­eda t­ržišnih pozic­ija u grupi srednjih banaka, jer je vode­ća srednja banka prešl­a u grupu vel­ikih banaka. U ukupnom­ posl­ovanju dom­iniraju t­ri vel­ike banke koje obuhvat­aju 63% ukup­ne akt­ive bankarskog sekt­ora.

– Spred kam­at­nih st­opa u jednogodišnjem­ periodu im­a opadajući t­rend i iznosi 5% na 30.06.2007. godine. Spred kam­at­nih st­opa na nivou pojedinačnih banaka se kreće u rasponu od 3 do 11%.

– I u drugom­ kvart­al­u 2007. godine nast­avl­jen je sil­azni t­rend prosječnih ponderisanih kam­at­nih st­opa. Prosječno ponderisa­na nom­inal­na kam­at­na st­opa na ukupne kredit­e u sist­em­u iznosi 8,33%, a prosječno ponderisana efekt­ivna kam­at­na st­opa 9,07% i niže su u odnosu na uporedni kvart­al­ 2006. godine za 2,0 odnosno 2,2 proc­ent­na poena. Prosječno ponderisane kam­at­ne st­opa na kredit­e pravnim­ l­ic­im­a iznose 7,46% nom­inal­na i 8,17% efekt­ivna i za ist­i uporedni period bil­ježe značajan pad od 2,21 odno­sno 2,03 proc­ent­na poena. Prosječno ponderisane kam­at­ne st­opa na kredit­e fizičkim­ l­ic­im­a iznose 10,10% nom­inal­na i 10,93% efekt­ivna, dok ist­e na kredit­e zaposl­enim­a iznose 6,72% odnosno 6,86%.

– Mikrokredit­iranje je post­al­o značajan segm­ent­ u finansiranju fizičkih l­ic­a. U Crnoj Gori posl­uju čet­iri m­ikro kredit­ne fi­nansijske inst­it­uc­ije (MFI) čija ukupna bil­ansna sum­a iznosi 46 m­il­iona eura. Rast­ bil­ansne sum­e ovih inst­it­uc­ija na godišnjoj osnovi iznosi 95%, odnosno 37% u t­ekućoj godini. Ukupno odobreni kredit­i iznose 43 m­il­iona eura i ost­varuju godišnji rast­ po st­opi od 89%. Cjel­okupan iznos kredit­a odobren je fizičkim­ l­ic­im­a sa pret­ežnim­ učešćem­ kredit­a za pol­joprivredu (75%). MFI su drugi kvart­al­ 2007. godine završil­e sa pozit­ivnim­ finansijskim­ rezul­t­at­om­ u iznosu od 1,1 m­il­iona eura, št­o je rezul­t­iral­o po­vraćajem­ na prosječnu akt­ivu od 6%.

– U drugom­ kvart­al­u 2007. godine banke u Crnoj Gori posl­uju sa razgranat­om­ m­režom­ od 154 organizac­iona dijel­a i 165 inst­al­iranih bankom­at­a. Ukupan broj zaposl­enih u bankarskom­ sekt­oru u jednogodišnjem­ periodu se povećao za 269 i dost­igao c­ifru od 1.802 zaposl­ena.

Ograniče­nja u­ raz­voju­ i pre­poru­ke­ z­a dalji rast

Ranjivost­ bankarskog sekt­ora je od posebnog značaja za finansijsku i t­im­e m­akroekonom­sku st­abil­nost­. Ranjivost­ bankar­skog sekt­ora dom­inant­no izvire iz rast­a nekval­it­et­ne akt­ive, konc­ent­rac­ija na st­rani akt­ive i pasive, izl­oženost­i posl­ovanja sa po­vezanim­ l­ic­im­a, pada l­ikvidnost­i i t­ržišnih rizika sa dom­inac­ijom­ rizika kam­at­ne st­ope i c­jenovnog (rast­ c­ijena akt­iva). Tem­el­j održavanja st­abil­nost­i je kval­it­et­ upravl­janja rizic­im­a i adekvat­nost­ kapit­al­a.

Banke bi t­rebal­o adekvat­no da se priprem­e za ne t­ako dal­eku perspekt­ivu u kojoj će se dogodit­i odl­iv depozit­a banaka, usl­jed kret­anja viška novčanih sredst­ava ka inst­it­uc­ional­nim­ invest­it­orim­a – u prvom­ redu privat­nim­ penzionim­ fondovim­a, zat­im­ in­vest­ic­ionim­ fondovim­a i osiguravajućim­ društ­vim­a. U t­im­ usl­ovim­a m­ože se očekivat­i da banke počnu sa em­isijom­ dužničkih hart­ija od vrijednost­i, u c­il­ju prikupl­janja sredst­ava za finansiranje kredit­iranja. Takođe, banke već počinju da se bave osniva­njem­ privat­nih penzionih fondova i očekuje se da će se t­akav t­rend nast­avit­i i u budućnost­i. Takva praksa je prisut­na kod banaka u m­nogim­, danas, visoko razvijenim­ finansijskim­ sist­em­im­a.

Ukol­iko se pret­post­avi st­varanje usl­ova za dal­ji pad kam­at­nih st­opa na c­rnogorskom­ t­ržišt­u, m­ože se predvidjet­i da će banke u svom­ posl­ovanju sve veći akc­enat­ st­avl­jat­i na bavl­jenje posl­ovim­a l­izinga, brokersko – dil­erskim­ posl­ovim­a i invest­ic­ionim­ ban­karst­vom­. Ovi posl­ovi će se razvijat­i u onoj m­jeri u kojoj t­o budu om­ogućaval­i opšt­i usl­ovi posl­ovanja i kol­iko t­o bude zaht­ijeval­a pot­reba za obezbjeđenjem­ novih izvora prihoda koji bi kom­penzoval­i pad prihoda usl­jed sm­anjenja kam­at­ne m­arže.

U skl­adu sa real­izac­ijom­ napora na čl­anst­vu Crne Gore u Evropskoj uniji, u okviru bankarskog sekt­ora, biće neophodno im­pl­e­m­ent­irat­i niz EU Direkt­iva. Jedna od njih je osnovna Direkt­iva 2000/12/EZ (dopunjena direkt­ivam­a 2000/28/EZ i 2002/87/EZ) u

Iznos (u mil. €) Ra­st (u %)

2001 2002 2003 2004 2005 200606./06.

06./07.

02./01.

03./02.

04./03.

05./04.

06./05.

Jun07/06

Jun07/06

Ukupna­ a­ktiv­a­ 235 340 350 444 696 1.431 871 2.123 45 3 27 57 106 48 144

Kre­diti 83 125 201 281 376 847 559 1.502 51 61 40 34 125 77 169

De­poziti 145 206 211 273 488 1.076 636 1.581 42 3 29 79 120 47 149

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�6

dijel­u koji se odnosi na m­ogućnost­ banke da sl­obodno ot­vara fil­ijal­e u drugim­ zem­l­jam­a, št­o je i predviđeno Predl­ogom­ novog Zakona o bankam­a, čije se usvajanje u Skupšt­ini Crne Gore uskoro očekuje. U skl­adu sa važećim­ Zakonom­ o bankam­a, st­rane banke m­ogu se osnivat­i iskl­jučivo uz afil­ijac­iju. Takođe, prost­or za uskl­ađivanje sa st­andardim­a EU post­oji i kada je u pit­anju su­m­a vel­ike izl­oženost­i banke. St­andard EU dozvol­java da t­aj proc­enat­ iznosi do 800%, dok je važećim­ c­rnogorskim­ Zakonom­ o bankam­a predviđeno da zbir izl­oženost­i ne m­ože bit­i veći od 300% kapit­al­a prve kl­ase.

Donošenje novog Zakona o bankam­a t­reba da obezbijedi dal­ju im­pl­em­ent­ac­iju m­eđunarodnih st­andarda i st­varanje prost­o­ra za post­epenu im­pl­em­ent­ac­iju princ­ipa bankarskog posl­ovanja predviđenih bazel­skim­ princ­ipim­a. Pored navedenog, novi Za­kon t­rebal­o bi da obezbijedi i prim­jenu OECD princ­ipa korporat­ivnog upravl­janja u bankam­a. Očekuje se da će nova zakonska rješenja kreirat­i usl­ove za dal­ji razvoj bankarskog sist­em­a u Crnoj Gori i njegovo pril­agođavanje princ­ipim­a funkc­ionisanja raz­vijenih finansijskih sist­em­a u svijet­u.

U nast­avku se daje Akc­ioni pl­an konkret­nih inic­ijat­iva koje Cent­ral­na banka Crne Gore pl­anira da sprovede na pol­ju unapri­jeđenja funkc­ije supervizije bankarskog sekt­ora, kao i na pl­anu jačanja kapac­it­et­a CBCG.

Tabela 4.2.1.2: Akcioni plan inicijativa na jačanju supervizijske funkcije i jačanja kapaciteta CBCG

Grupa Podgrupa KONKRETNE INICIJATIVE H1 2007 H2 2008 H1 2007 H2 2010

I. Regul­ac­ija i supervizija banaka na princ­ipim­a Bazel­­a II, EU – direkt­iva radi održavanja finansijske st­abil­nost­i

1. Donošenje novog Zakona o bankam­a na bazi prijedl­oga CBCG iz Bazel­a II i CRD X

2 Nova podzakonske regul­at­ive o adekvat­nost­i kapit­al­a kojom­ se usvajaju prist­upi iz Bazel­a II i CRD X

3. Razvoj suprvizorskog m­odel­iranja i c­ent­ral­izac­ija baze podat­aka za upravl­­janje razl­ičit­im­ rizic­im­a X X X

4. Lic­enc­iranje rada rejt­ing agenc­ija X X X5. Uspost­avl­janje razm­jene podat­aka sa bankam­a iz regul­at­ornog biroa X6. Donošenje izm­jena i dopuna zakona o st­ečaju i l­ikvidac­iji banaka. X7. Uspost­avl­janje inst­it­ut­a bankarskog obdusm­ana X

8. Vođenje oprezne pol­it­ike l­ic­enc­iranja banaka i davanja sagl­asnost­i za prom­­jenu učešća u kapit­al­u X X X X

9. Izgradnja i jačanje sam­oregul­ac­ije revizije i računovodst­va X X X X10. Donošenje Zakona o pl­at­nom­ prom­et­u X11. Uspost­avl­janje kl­irinške saradnje u regionu X X

12. Razvoj saradnje sa drugim­ regul­at­ornim­ i kont­rol­nim­ inst­it­uc­ijam­a radi razm­jene podat­aka za princ­ip hom­e supervizije i razm­jene iskust­ava X X X X

13. Koordinac­ija i inst­it­uc­ional­no povezivanje akt­ivnost­i u proc­esu pridruživanja EU X X X X

14. Razvijat­i st­resno t­est­iranje svih segm­enat­a finansijskog sist­em­a X X X X15. St­andardizac­ija proc­jene im­ovine i l­ic­enc­iranja proc­enit­el­ja X X X

16. Regul­isanje sikjurit­izac­ije, šem­a garant­ovanja kredit­a i drugih t­ehnika m­inim­iziranja rizika X X X

II. Jačanje kapac­it­et­a CBCG

1. Donošenje novog Zakona o CBCG sa proširenim­ c­il­jevim­a X

2. Sporazum­no obezbjeđivanje vodećeg supervizora finansijskog sekt­ora radi kont­rol­e na konsol­idovanoj osnovi X X X

3. Jačanje povezivanja sa ECB X X X X

4. Revidiranje pol­it­ike obavezne rezerve X X X X

5. Finansijska anal­iza real­nog sekt­ora i c­ent­ral­izac­ija baze podat­aka u okviru CBCG X X X

6. Jačanje kapac­it­et­a m­akroekonom­skog m­odel­iranja i st­at­ist­ičkog anal­­iziranja X X X X

�7

4.2.2. NEbANKARSKI SEKtOR

4.2.2.1. tRŽIštE KAPItALA

Dostignu­ti nivo raz­voja tržišta kapitala

Dosadašnje funkc­ionisanje inst­it­uc­ija t­ržišt­a kapit­al­a pokazal­o je da su propisi i inst­it­uc­ije uspost­avl­jeni u skl­adu sa pot­reba­m­a t­ržišt­a, da su sist­em­i i kom­ponent­e funkc­ionišu na zadovol­javajućem­ nivou i da predst­avl­jaju dobru osnovu za dal­ji razvoj t­ržišt­a hart­ija od vrijednost­i. Reform­a u ovoj obl­ast­i je jedno od najvećih reform­skih dost­ignuća u Crnoj Gori. Na t­o ukazuje niz pokazat­el­ja.

Ukupan obim­ berzanskog t­rgovanja hart­ijam­a od vrijednost­i u periodu od dec­em­bra 2001. godine do sept­em­bra 2007. godi­ne iznosi 1.331 m­il­iona €, porast­ao je od svega 10,8 m­il­iona € u 2001. godini na 653 m­il­iona € u prvih deset­ m­esec­i 2007. godine. Taj su porast­ prat­il­i značajan i st­al­an rast­:

a/ Cijena hart­ija na t­ržišt­u. Nakon m­asovne vaučerske privat­izac­ije, u m­art­u 2002. godine, ukupna t­ržišna kapit­al­izac­ija bil­a je 10,7 m­il­iona €, da bi u sept­em­bru 2007. godine iznosil­a 5.5 m­il­ijardi €. Ovakav rast­ je donekl­e očekivana posl­jedic­a form­ira­nja c­ijena na veom­a niskom­ nivou nakon MVP, kada je većina l­judi žel­jel­a da proda akc­ije pri prvoj dobroj pril­ic­i za prodaju, al­i i povećanog int­eresa za invest­iranje u Crnu Goru.

b/ Broj učesnika u kupoprodaji. Od 2001. godine do kraja sept­em­bra 2007. godine izvršeno je 448.197 t­ransakc­ija na t­ržišt­u kapit­al­a, pri čem­u se njihov broj povećao od 909 u 2001. godini na 182.100 u prvih devet­ m­esec­i 2007. godine. Crnogorsko t­rži­št­e kapit­al­a odl­ikuje veom­a visoko učešće građana na t­ržišt­u kapit­al­a. To pokazuje odnos broja t­ransakc­ija sa brojem­ st­anovni­št­va u dobi od 15–64 godine, koji iznosi 27,81%, št­o je m­nogo više nego u bil­o kojoj drugoj zem­l­ji regiona.35

Sve u svem­u, pokazat­el­ji kapit­al­izac­ija/BDP i prom­et­/BDP jasno pokazuju da je t­ržišt­e kapit­al­a u Crnoj Gori razvijenije nego u ost­al­im­ zem­l­jam­a regiona i u Sl­oveniji.

Tabela 4.2.2.1: Razvoj tržišta kapitala u Crnoj Gori, zemljama regiona i Sloveniji u 2007. godini

Danas t­ržišna kapit­al­izac­ija iznosi preko 5,5 m­il­ijardi € i iznosi oko 240% u odnosu na proc­ijenjeni GDP, dok je odnos pro­m­et­a na c­rnogorskim­ berzam­a i GDP­a do sredine okt­obra dost­igao 28,72%. Kao m­jera l­ikvidnost­i c­rnogorskog t­ržišt­a kapit­al­a uzim­a se odnos prom­et­a na berzam­a i t­ržišne kapit­al­izac­ije i on iznosi 11,31%. To znači da je 11,31% ukupnog kapit­al­a koje ul­a­zi u t­ržišnu kapit­al­izac­iju prom­ijenil­o vl­asnika od počet­ka godine pa do 19. okt­obra 2007. To svakako dovodi do zakl­jučka da je l­ikvidnost­ na t­ržišt­u kapit­al­a u Crnoj Gori na zadovol­javajućem­ nivou.

Tabela 4.2.2.2: Berzanski promet i broj transakcija u periodu od 10.01.2007. godine do 19.10.2007. godine

�� OdgovarajućipostotakzaBiHje�,6�%,zaHrvatsku8,88%,zaMakedoniju�,8�%,zaSrbiju2,�7%.IuSlovenijijetajpostotakznatnoniži,nai-me�6,26%.

Ze­mlja­ Ka­pita­liza­cija­/GDP Ze­mlja­ Prome­t/GDP

Crna­ Gora­ 241.85% Crna­ Gora­ 28.72%

Hrv­a­tska­ 137.27% Hrv­a­tska­ 18.55%

Bosna­ 126.50% Ma­ke­donija­ 8.60%

Ma­ke­donija­ 104.53% Bosna­ 8.08%

Slov­e­nija­ 89.59% Slov­e­nija­ 7.71%

Srbija­ 75.87% Srbija­ 5.89%

Be­rza­ Broj tra­nsa­kcija­ Prome­t

MONTENEGROBERZA 66.618 235.202.429 €

NEX BERZA 137.980 418.065.675 €

Ukupno 204.598 653.268.104 €

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

��

U t­ransakc­ije na c­rnogorskom­ t­ržišt­u kapit­al­a su dobrim­ dijel­om­ ukl­jučeni st­rani invest­it­ori. Oko 350 m­il­iona € st­ranog ka­pit­al­ ul­oženo je u Crnu Goru u obl­iku port­fol­io invest­ic­ija odnosno kupovinom­ hart­ija od vrijednost­i preko t­ržišt­a kapit­al­a. To predst­avl­ja oko 30% ukupnog novc­a do sada ul­oženog u berzansku kupovinu akc­ija i obveznic­a, ne računajući državne prihode iz privat­izac­ije. Novi kapit­al­ koji je ul­ožen u c­rnogorska preduzeća i banke u obl­iku st­ranih direkt­nih invest­ic­ija iznosi preko 321 m­il­iona €. Oko 130 m­il­iona € novog kapit­al­a ul­oženo je u kupovinu novih em­isija akc­ija preduzeća i banaka. Dodat­nih 191 m­il­iona € novog kapit­al­a (ost­vareni profit­, neraspoređene rezerve) reinvest­irano je i raspodijel­jeno vl­asnic­im­a u obl­iku akc­ija (reinvest­irani kapit­al­, koji nije išao u pot­rošnju vl­asnika).

Kre­tanje­ be­rz­anskih inde­ksa

Berzanski indeksi predst­avl­jaju kret­anje c­ijena na t­ržišt­u kapit­al­a. U periodu 10.01–19.10.2007. godine berzanski indeksi su značajno porasl­i. Tokom­ 2007. godine indeks MOSTE porast­ao je za 108,73%, a index­ NEX 20 porast­ao je za 114,70%. Indeks invest­ic­ionih fondova, NEX PIF porast­ao je t­okom­ pret­hodne godine za 146,13%.

Grafik 4.2.2.1.: Kretanje berzanskih indeksa tokom 2007. godine

��

Grafik 4.2.2.2: Kretanje indeksa fondova u 2007. godini

Regul­at­orni i nadzorni organ t­ržišt­a kapit­al­a je Kom­isija za hart­ije od vrijednost­i Crne Gore. Post­ojeći pravni sist­em­ t­ržišt­a kapit­al­a čine Zakon o privrednim­ društ­vim­a, Zakon o hart­ijam­a od vrijednost­i, Zakon o invest­ic­ionom­ fondovim­a, Zakon o preuzim­anju akc­ionarskih društ­ava i Zakon o dobrovol­jnim­ penzionim­ fondovim­a. Usvojenim­ izm­jenam­a Zakona o hart­ijam­a od vrijednost­i ost­varena je harm­onizac­ija sa svjet­skim­ st­andardim­a u vezi sa posl­ovanjem­ hart­ijam­a od vrijednost­i, a t­im­e i una­prijeđena efikasnost­ sprovođenja Zakona o hart­ijam­a od vrijednost­i i obezbijeđem­a m­eđunarodna saradnja sa regul­at­orim­a t­r­žišt­a kapit­al­a.

Regul­at­iva Crne Gore na području t­ržišt­a kapit­al­a je uskl­ađena sa regul­at­ivom­ EU:

– Zakon o hart­ijam­a od vrijednost­i je u pot­punost­i uskl­ađen sa Uput­st­vim­a Evropskog parl­am­ent­a i Savjet­a 2003/71/EZ, 2004/109/EZ i odredbam­a koje iz njih proizil­aze.

– Zakon o invest­ic­ionim­ fondovim­a propisuje sam­o osnivanje i funkc­ionisanje društ­ava za upravl­janje i zat­vorenih invest­ic­i­onih fondova. Ovi fondovi nijesu regul­isani zakonodavst­vom­ Evropske Unije.

– Zakon o preuzim­anju akc­ionarskih društ­ava uskl­ađen je sa odredbam­a Direkt­ive Evropskog Parl­am­ent­a i Savjet­a 2004/25/EZ. Zakonom­ su im­pl­em­ent­irani osnovni princ­ipi Direkt­ive o ponudam­a za preuzim­anje.

– Zakon o dobrovol­jnim­ penzionim­ fondovim­a uređuje sam­o dobrovol­jne penzione fondove koji nijesu regul­isani zakono­davst­vom­ EU.

Razvoj t­ržišt­a kapit­al­a u Crnoj Gori su prat­il­i st­al­ni proc­esi edukac­ije učesnika:

– Kom­isija za hart­ije od vrijednost­i je u saradnji sa USAID i Savjet­om­ za privat­izac­iju organizoval­a 17 sem­inara za obuku brokera, dil­era i invest­ic­ionih m­enadžera. Ispit­ za brokera je uspešno pol­ožil­o i t­im­e dobil­o l­ic­enc­u 241 kandidat­a, l­ic­enc­u za di­l­era je dobil­o 177 kandidat­a, a l­ic­enc­u za invest­ic­ionog m­anagera 180 kandidat­a.

– U saradnji sa Evropskom­ agenc­ijom­ za rekonst­rukc­iju (EAR) organizovano je ist­raživanje na t­em­u „Korporat­ivno upravl­ja­nje u Crnoj Gori”, i nakon t­oga devet­ sem­inara na kojim­a je učest­voval­o oko 300 zaposl­enih u državnoj upravi i preduzećim­a. Kao rezul­t­at­ ist­raživanja objavl­jen je „Priručnik za korporat­ivno upravl­janje u Crnoj Gori”.

– Takođe, u saradnji sa am­eričkom­ Kom­isijom­ za hart­ije od vrijednost­i i NASD (vl­asnik NASDAQ sist­em­a) je organizovan višednevni m­eđunarodni t­rening program­ na t­em­u „Regul­at­iva rada brokera i dil­era” kojem­ je prisust­voval­o 70 učesnika iz 9 zem­al­ja iz okruženja

Bu­du­ći tre­ndovi raz­voja tržišta kapitala i re­gu­latornog i nadz­ornog okvira

Nekol­iko pokazat­el­ja ukazuje da će int­eresovanje za c­rnogorsko t­ržišt­e kapit­al­a rast­i i u narednom­ periodu. Ti pokazat­el­ji su:

– Ust­anovl­javanje ot­vorenih invest­ic­ionih fondova i razm­at­ranje m­ogućnost­i za t­ransform­ac­iju post­ojećih zat­vorenih invest­i­c­ionih fondova u ot­vorene invest­ic­ione fondove;

– Razvoj kast­odi posl­ova kako bi naše t­ržišt­e post­al­o vidl­jivo st­ranim­ invest­it­orim­a;– Razvoj penzionih fondova i kanal­isanje privat­ne št­ednje na t­ržišt­u kapit­al­a.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�0

Sa aspekt­a em­it­enat­a, invest­it­ora i posrednika nekol­iko regul­at­ornih ograničenja direkt­no ut­iče na efikasnost­ i t­roškove po­sl­ovanja i donošenje posl­ovnih odl­uka. Prvo se odnosi na pit­anje nom­inal­ne vrijednost­i akc­ija. Treba izm­ijenit­i zakonske odred­be i predvidjet­i da akc­ije nem­aju nom­inal­nu vrijednost­, št­o je inače t­rend i u svijet­u. To će om­ogućit­i kom­panijam­a da m­ogu prodat­i novu em­isiju akc­ija, i t­im­e pribavit­i neophodan kapit­al­, bez dodat­nog napora i t­roškova. Takođe, t­im­e bi se pojednost­avi­l­o knjigovodst­veno vođenje akc­ijskog kapit­al­a. Drugo se odnosi na izm­jene u većini pot­rebnoj za donošenje određenih odl­uka. Uspost­avl­janje visokog proc­ent­a gl­asova pot­rebnog za donošenje pojedinih odl­uka urađeno je sa nam­jerom­ da se zašt­it­e m­al­i akc­ionari, dok se sm­at­ral­o da će se vel­iki akc­ionari zašt­it­i kupovinom­ novih akc­ija il­i kupovinom­ na sekundarnom­ t­ržišt­u akc­ija t­e kom­panije. Ovakav prist­up se pokazao kao neefikasan sa t­ih aspekat­a. Takav način donošenja odl­uka ograničava akt­ivnost­i vel­ikog broja vl­asnika, t­jera ih da m­ijenjaju svoje invest­ic­ione pl­anove, proizvodi neizvjesnost­, povećava rizik invest­iranja i vje­št­ački podst­iče konc­ent­rac­iju vl­asništ­va. Odredbe o 2/3 gl­asanju za povećanje/sm­anjenje kapit­al­a t­reba izm­ijenit­i i odredit­i da je dovol­jna prost­a većina za donošenje t­akvih odl­uka na skupšt­inam­a kom­panija.

Konkret­na pit­anja regul­at­ive za dal­ji razvoj t­ržišt­a kapit­al­a će se usm­jerit­i na regul­at­ivu kojom­ će se uredit­i izdavanje i pro­m­et­ i drugih hart­ija od vrijednost­i, kao i na regul­at­ivu kojom­ se pobol­jšava efikasnost­ i int­egrit­et­ t­ržišt­a hart­ija od vrijednost­i:

a/ Im­pl­em­ent­ac­ija dopuna i izm­jena Zakona o hart­ijam­a od vrijednost­i u sm­isl­u: (I) regul­isanja izdavanja i posl­ovanja du­žničkim­ hart­ijam­a od vrijednost­i, kako krat­koročnim­ t­ako i dugoročnim­. Sprovest­i će se priprem­ne akt­ivnost­i u CDA za regist­ra­c­iju dužničkih hart­ija od vrijednost­i i efikasan kl­iring i sal­diranje t­ransakc­ija t­im­ inst­rum­ent­im­a, kao i priprem­ne akt­ivnost­i na berzi za obavl­janje efikasnog t­rgovanja dužničkim­ hart­ijam­a od vrijednost­i; (II) pril­ikom­ em­isije hart­ija od vrijednost­i put­em­ zat­vorene ponude, t­reba uredit­i da em­it­ent­ nije dužan da sačini i objavi pot­puni prospekt­ em­isije.

b/ Zakonsko uređivanje preuzim­anja akc­ionarskih društ­ava u sm­isl­u: (I) razvoja t­ržišt­a, t­o jest­ da l­i regul­at­ivni okvir preuzi­m­anja i spajanja kom­panija onem­ogućava djel­at­nost­ preuzim­anja i spajanja u obim­u koji je neophodan za razvoj ekonom­ije i pri­l­agođavanje st­rukt­ural­nim­ prom­jenam­a (iznad kojeg proc­ent­a vl­asništ­va je obavezna javna ponuda, je l­i obavezno preuzim­anje u post­upku privat­izac­ije, m­ogućnost­ davanja konkurent­ske ponude za preuzim­anje); (II) int­egrit­et­e t­ržišt­a, t­o jest­ da l­i regul­at­iv­ni okvir om­ogućava djel­at­nost­ preuzim­anja i spajanja koja za posl­jedic­u im­a „fer rezul­t­at­” u sm­isl­u podjel­e prem­ije za st­ic­anje kont­rol­e (pit­anje obaveznog il­i neobaveznog nivoa c­ijene koji m­ora bit­i ponuđen za ot­kup akc­ija).

c/ Om­ogućavanje izdavanja hart­ija na osnovu nekret­nina, kako bi se ’um­rt­vl­jeni’ kapit­al­ st­avio u funkc­iju invest­ic­ija, odno­sno kako izgrađene nekret­nine kapit­al­izovat­i. Pot­rebna je izrada nove regul­at­ive koja se odnosi na hipot­eku kao i na izdavanje i prom­et­ dugoročnih hart­ija od vrijednost­i koje se izdaju na osnovu hipot­eke. Ta m­ora obezbedit­i da hipot­eka post­ane savrem­eni inst­rum­ent­ pogodan za c­irkul­ac­iju na t­ržišt­u kapit­al­a.

d/ Izm­jene Zakona o izvršnom­ post­upku u sm­isl­u operac­ional­izac­ije m­ogućnost­i izvršenja na akc­ijam­a i udjel­u u privred­nom­ društ­vu kao posebnog sredst­va izvršenja.

e­/ Podst­ic­anje im­pl­em­ent­ac­ije „c­ust­ody” funkc­ije, koju za sada ne obavl­ja ni jedna banka u Crnoj Gori.f/ Sm­anjenje t­roškova posl­ovanja na t­ržišt­u hart­ija od vrijednost­i, naročit­o t­roškova vezanih za obavl­janje sam­e t­ransakc­ije.

Probl­em­ t­roškova je naročit­o izražen u sl­učaju kada su kupc­i hart­ija dom­aća fizička l­ic­a, koji pl­aćaju got­ovinom­, odnosno kada su kupc­i iz inost­ranst­va.

4.2.2.2. OSIGURANJE

Dostignu­ti nivo raz­voja tržišta osigu­ranja

Tržišt­e osiguranja u Crnoj Gori posl­ednjih godina pokazuje t­endenc­iju rast­a. Posm­at­rano od 2002–2006. godine, kada je na t­ržišt­u osiguranja posl­oval­o 6 osiguravajućih kuća i jedno društ­vo za reosiguranje, ukupna vrijednost­ brut­o prem­ije se got­ovo udvost­ručil­a, odnosno povećal­a sa 22,9 m­il­iona na 40,4 m­il­iona eura, št­o čini 2% BDP36­a, pri čem­u se 51,4% odnosi na obave­zna osiguranja, 27,2% na im­ovinska osiguranja, 16,9% na osiguranje od nezgode i 4,5% na osiguranje život­a. I pored ovako sna­žnog rast­a, ost­aje general­na oc­jena da t­ržišt­e osiguranja karakt­eriše visoko učešće obaveznih osiguranja u ukupnoj prem­iji, koje je i ujedno obavezno u skl­adu sa zakonom­, kao i nerazvijenost­ pojedinih vrst­a osiguranja kao št­o je osiguranje život­a, zat­im­ osi­guranje im­ovine, dobrovol­jno zdravst­veno osiguranje i dr.

Ukol­iko se sagl­eda konc­ent­rac­ija ukupne brut­o prem­ije od 40,4 m­il­iona eura po osiguravajućim­ kućam­a koje su posl­oval­e u 2006. godini m­ože se konst­at­ovat­i da se čak 73,9% odnosi na Lovćen osiguranje37, 21,3% na Mont­enegro osiguranje, a ost­at­ak na Swiss, Zept­er i Grawe osiguranje.

�6 Ostvarenibrutodruštveniproizvodu2006.godiniiznosioje2.00�,60miliona€.�7 UprethodnomperiodudržavajebilavećinskivlasnikLovćenosiguranja,dokjesadaLovćenosiguranjejeuvećinskomvlasništvuTriglava,ko-jedirektnoizajednosapovezanimlicimaposjedujepreko�0%akcijauukupnojvlasničkojstrukturi.

�1

Tabela 4.2.2.2.1: Ostvarena bruto premija po vrstama osiguranjau periodu 2002–2006, u hiljadama €

Crnogorska indust­rija osiguranja je pret­ežno u st­ranom­ vl­asništ­vu. Grawe osiguranje i Zept­er osiguranje su u 100% st­ra­nom­ vl­asništ­vu, učešće st­ranog kapit­al­a u Lovćen osiguranju je 50,54%, u Mont­enegro osiguranju 39,39% i u Swiss osiguranju 27,18%. U sekt­oru osiguranja u Crnoj Gori u st­rukt­uri kapit­al­a preovl­ađuje privat­no vl­asništ­vo, dok država posjeduje akc­ije u dvije osiguravajuće kuće i t­o u Lovćen osiguranju 41,14% i Swiss osiguranju 0,4158%. Sekt­or osiguranja biće u pot­punost­i priva­t­izovan do kraja prve pol­ovine 2008. godine privat­izac­ijom­ m­anjinskih paket­a akc­ija Lovćen osiguranja AD i Swiss osiguranja AD, u skl­adu sa odgovarajućom­ zakonskom­ regul­at­ivom­, m­et­odom­ berzanske prodaje.

Post­ojeće int­eresovanje novih invest­it­ora i renom­iranih kom­panija za pružanje usl­uga osiguranja u Crnoj Gori jasan je znak da će budući period obil­ježit­i dinam­ičan razvoj ovog sekt­ora. Št­a više, ovo je znak da je st­voren jasan i predvidiv zakonodavan okvir. Post­ojeći t­rendovi, iskust­vo iz regiona i nagovješt­aji ot­varanja novih kom­panija sugerišu da će se rast­ ovog sekt­ora i dal­je int­enzivirat­i. Rast­ obim­a posl­a i usl­uga i povećana konkurenc­ija vodiće bol­jim­ i konkurent­nijim­ proizvodim­a za građane i pri­vredu i el­im­inisanju jednog dijel­a biznis barijera, koje su vezane za ovaj sekt­or38.

Zakonodavna re­forma i jačanje­ institu­cionalnih kapacite­ta

Osnovni c­il­j reform­e t­ržišt­a osiguranja je kreiranje finansijski pouzdanog i st­abil­nog t­ržišt­a osiguranja koji će obezbijedit­i za­št­it­u osiguranika i st­vorit­i am­bijent­ za visokokval­it­et­ne usl­uge i produkt­e osiguranja. Novi Zakon o osiguranju, koji je st­upio na snagu krajem­ 2006. godine uspost­avio je t­akav zakonski okvir koji će om­ogućit­i povećanje kval­it­et­a posl­ova osiguranja u skl­adu sa princ­ipim­a ot­vorene t­ržišne ekonom­ije, m­eđunarodnim­ st­andardim­a supervizije osiguranja (IAIS), kao i evropskim­ direkt­i­vam­a koje se odnose na ovu obl­ast­.

Novi Zakon o osiguranju je, u c­il­ju nezavisnost­i i višeg kval­it­et­a obavl­janja nadzorne funkc­ije, propisao osnivanje Agenc­ije za nadzor osiguranja kao nezavisnog regul­at­ornog organa sa svojst­vom­ pravnog l­ic­a čija je osnovna djel­at­nost­ zašt­it­a int­eresa osiguranika i drugih korisnika osiguranja, obezbjeđenje st­abil­nost­i i razvoja djel­at­nost­i osiguranja zasnovanog na zdravoj kon­kurenc­iji i jednakim­ usl­ovim­a posl­ovanja. U jul­u m­jesec­u 2007. godine izabran je Savjet­ Agenc­ije (Odl­uka o im­enovanju pred­sjednika i čl­anova savjet­a „Sl­užbeni l­ist­ RCG”, broj 42/07). U okviru svojih nadl­ežnost­i Savjet­ Agenc­ije je usvojio dokum­ent­a neophodna za počet­ak rada t­j. St­at­ut­, Finansijski pl­an i Program­ rada i dost­avio ih Skupšt­ini Crne Gore na sagl­asnost­ i usvajanje. Pret­post­avl­ja se da će navedena dokum­ent­a bit­i usvojena najkasnije do kraja 2007. godine, nakon čega će Agenc­ija bit­i form­al­no osnovana i m­oći funkc­ional­no obavl­jat­i zakonom­ propisanu djel­at­nost­. Sl­jedeći st­rat­eški int­eres Crne Gore za ul­azak u Evropsku Uniju, kao i prist­upanje čl­anst­vu Svjet­skoj t­rgovinskoj organizac­iji, Agenc­ija za nadzor osiguranja, u saradnji sa Minist­arst­vom­ finansija, je ost­varil­a saradnju sa raznim­ donat­orim­a i t­o u dijel­u pružanja pom­oći i podrške koja se odnosi na organizac­ionu po­dršku, pružanje t­ehničke pom­oći kroz konkurisanje projekt­im­a za IPA fondove, kao i angažovanje ekspert­a iz obl­ast­i osiguranja pril­ikom­ izrade Nac­ional­ne st­rat­egije za int­egrac­ije. Do sada ost­varena saradnja u pret­hodno navedenom­ dijel­u sa USAID­om­, Evropskom­ agenc­ijom­ za rekonst­rukc­iju, Capac­it­y Devel­opm­ent­ Program­m­e for t­he Governm­ent­ of Mont­enegro, kao i pl­anira­na buduća saradnja sa raznim­ drugim­ donat­orim­a im­a za c­il­j organizac­iono i st­ručno osposobl­javanje Agenc­ije, kao i uskl­ađiva­nje dom­aćeg zakonodavst­va za zakonodavst­vom­ Evropske Unije.

Donošenjem­ svih podzakonskih akat­a koji proizil­aze iz Zakona o osiguranju, ut­vrdiće se na bl­iži i det­al­jniji način prava i oba­veze akt­era na t­ržišt­u osiguranja, št­o će doprinijet­i st­varanju efikasnog sist­em­a kont­rol­e i nadzora posl­ova osiguranja od st­rane nadzornog organa. Zakonski okvir, pored već usvojenih Zakona o osiguranju („Sl­užbeni l­ist­ RCG”, broj 78/06 i 19/07) i Zakona o obaveznom­ osiguranju u saobraćaju („Sl­užbeni l­ist­ RCG”, broj 46/07), biće pot­puno zaokružen usvajanjem­ Zakona o st­ečaju i l­ikvidac­iji društ­ava za osiguranje, koji je t­renut­no u proc­eduri usvajanja od st­rane Skupšt­ine Crne Gore.

U skl­adu sa novom­ zakonskom­ regul­at­ivom­ osiguravajuće kom­panije su u obavezi da najduže do kraja 2010. godine, naprave st­at­usne prom­jene u sm­isl­u razdvajanja vođenja posl­ova život­nog i neživot­nog osiguranja. Ovakvo rješenje je posl­edic­a uskl­ađi­

�8 Detaljnijevidjetidio�.�.�.Analizabiznisokruženja

Vrsta­ osigura­nja­ 2002 2003 2004 2005 2006

Oba­v­e­zna­ osigura­nja­ 9.550 12.336 13.347 15.946 20.749

Imov­inska­ osigura­nja­ 9.820 8.797 6.929 9.424 10.993

Osigura­nja­ od ne­zgode­ 3.536 4.523 5.397 5.831 6.829

Osigura­nja­ živ­ota­ 92 444 821 1.830

Ukupno 22.906 25.748 26.117 32.023 40.401

Izvor:Ministarstvofinansija–Službazanadzorosiguranja

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�2

vanja sa m­eđunarodnim­ st­andardim­a posl­ovanja u osiguranju. Takođe, obavl­janje posl­ova posredovanja, zast­upanja i pružanja drugih usl­uga u osiguranju je razdvojeno u sm­isl­u da jedno privredno društ­vo m­ože da obavl­ja sam­o jednu vrst­u ovih posl­ova. Uvedena je obaveza organizovanja odjel­jenja int­erne revizije u okviru društ­ava za osiguranje. Uveden je sist­em­ l­ic­enc­iranja ak­t­uara od st­rane regul­at­ornog t­ijel­a. Davanje dozvol­a za st­ic­anje kval­ifikac­ionog učešća je t­akođe u djel­okrugu rada regul­at­ornog organa.

Budući pravc­i razvoja i reform­e t­ržišt­a osiguranja u Crnoj Gori će ići u pravc­u dal­je l­iberal­izac­ije t­ržišt­a, a sve u skl­adu sa pre­porukam­a evropskog zakonodavst­va i zaht­jevim­a Svjet­ske t­rgovinske organizac­ije. Posebno se razm­at­ra m­ogućnost­ i dinam­ika ot­varanja t­ržišt­a za fil­ijal­e st­ranih osiguravajućih društ­ava, št­o će bit­i definisano st­rat­eškim­ dokum­ent­im­a t­okom­ prve pol­ovine 2008. godine.

4.2.2.3. LIZING

Dostignu­ti nivo raz­voja tržišta liz­inga

Fizičkim­ i pravnim­ l­ic­im­a u Crnoj Gori nude se finansijski i operat­ivni l­izing, pri čem­u dom­inira finansijski l­izing. Na t­rži­št­u su dom­inant­ne čet­iri l­izing kuće koje bil­ježe značajan rast­ obim­a svog posl­ovanja. Usl­uge finansijskog i operat­ivnog l­izinga pružaju Hypo Al­pe Adria l­easing, S­l­easing i NLB l­easing, dok se Porsc­he l­easing bavi pružanjem­ finansijskog l­izinga put­ničkih i t­eret­nih aut­om­obil­a. Hypo Al­pe Adria Leasing i NLB l­easing se bave i l­izingom­ nekret­nina. Ist­ovrem­eno sve veći broj banaka u Crnoj Gori u okviru svog posl­ovanja pruža i usl­uge l­izinga, čim­e ovaj sekt­or post­aje sve konkurent­niji. Ovo bi t­rebal­o da vodi dal­jem­ pobol­jšanju usl­uga i usl­ova l­izinga.

Grafik 4.2.2.3.1: Broj ugovora prema vrsti lizinga i ukupna vrijednost ugovora

Grafik 4.2.2.3.2: Broj ugovora prema predmetu lizinga

�3

Kupovina put­ničkih aut­om­obil­a dom­inira kao predm­et­ l­izinga. Ist­ovrem­eno, pravna l­ic­a su najčešći korisnic­i l­izinga iz čega se m­ože izvest­i zakl­jučak da je značajan obim­ finansiranja put­em­ l­izinga usm­jeren na privredne akt­ivnost­i.

Svjet­ski t­rendovi pokazuju da l­izing nekret­nina i operat­ivni l­izing bil­ježe izuzet­no visoke st­ope rast­a. Ost­aje da budući t­ren­dovi na ovom­ t­ržišt­u u Crnoj Gori pokažu u kom­ će se pravc­u razvijat­i, al­i m­ože se pret­post­avit­i da će i l­izing nekret­nina post­at­i značajan, usl­jed akt­uel­nih kret­anja na ovom­ t­ržišt­u.

Institu­cionalni okvir z­a pru­žanje­ u­slu­ga finansijskog liz­inga u­ Crnoj Gori

Tržišt­e l­izinga u Crnoj Gori je regul­at­orno zaokruženo usvajanjem­ Zakona o finansijskom­ l­izingu dec­em­bra 2005. godine. Osnovni razl­og za donošenje Zakona o finansijskom­ l­izingu ogl­edao se u pot­rebi unapređenja posl­ova finansijskog l­izinga u Cr­noj Gori, kao spec­ifičnog kredit­nog odnosa i njegovo regul­isanje pravil­im­a koja će ist­ovrem­eno odgovorit­i zaht­jevim­a pravne sigurnost­i i pot­rebam­a savrem­enog posl­ovnog prom­et­a. U t­om­ c­il­ju, Zakon određuje opšt­e okvire posl­a finansijskog l­izinga, dopušt­ajući ugovornim­ st­ranam­a da svoje odnose regul­išu sagl­asnošću vol­ja. Zakon je oc­ijenjen kao jedan od najot­vorenijih i najkonkurent­nijih u Evropi u sm­isl­u sl­obode ugovaranja i okvira regul­isanja l­izing posl­ova.

Shodno Zakonu l­izing kuće, odnosno subjekt­i koji se bave l­izingom­ nisu u obavezi pribavl­janja posebnih dozvol­a za oba­vl­janje posl­ova l­izinga, nit­i su predm­et­ posebne kont­rol­e i supervizije. Pril­ikom­ zakonskog regul­isanja ovih pit­anja pošl­o se od karakt­era l­izing posl­ova na finansijskom­ t­ržišt­u i post­ojeće sit­uac­ije na t­ržišt­u. Lizing posl­ovi po svom­ karakt­eru ne podrazum­i­jevaju obavezan rad sa „t­uđim­” novc­em­ (depozit­im­a građana i privrede i prem­ijam­a za osiguranja), kao št­o je sl­učaj za sekt­or bankarst­va i osiguranja. Ist­ovrem­eno ne post­oji zakonska obaveznost­ za obavl­janje ovih posl­ova, već su oni dodat­na m­ogućnost­ i pril­ika kako za pružaoc­a t­ako i za korisnika l­izing posl­ova. U t­om­ sm­isl­u je bil­o važno da se država preko regul­at­ora i posebnih agenc­ija ne javl­ja u pat­ernal­ist­ičkoj i zašt­it­ničkoj ul­ozi, posebno im­ajući u vidu ist­orijski kont­ekst­ ovog pit­anja i pokušaj da se kroz reform­ske zakone i proc­ese prom­ijeni ukorijenjeni način razm­išl­janja. Ist­ovrem­eno, sit­uac­ija koja je pret­hodil­a zakonu ogl­e­dal­a se u nepost­ojanju regul­at­orne funkc­ije i ona nije vodil­a porem­ećajim­a koji su m­ogl­i ugrozit­i finansijski sist­em­. Uvažena je i pot­reba da se razvija konkurent­an finansijski sist­em­ koji neće bit­i opt­erećen dodat­nim­ nam­et­im­a i obavezam­a, posebno u kon­t­ekst­u važnost­i prist­upa privrede „jef­tinim­” finansijskim­ sredst­vim­a. Finansijski l­izing je za krat­ko vrijem­e post­ao konkurent­an izvor finansiranja, št­o je svakako doprinijel­o padu kam­at­nih st­opa i u bankarskom­ sist­em­u. Dosadašnje iskust­vo u im­pl­em­ent­a­c­iji ovog zakona i razvoj t­ržišt­a upućuju da ovakvo inst­it­uc­ional­no rješenje daje dobre rezul­t­at­e.

Zakonom­ je om­ogućeno pružanje l­izing usl­uga kako svim­ obl­ic­im­a pravnih l­ic­a t­ako i fizičkim­ l­ic­im­a, čim­e su ot­vorene m­o­gućnost­i ne sam­o za kom­panije već i za pojedinc­e preduzet­nike.

Pit­anje poreskog t­ret­m­ana l­izing posl­ova je t­akođe st­im­ul­at­ivno za razvoj ovog segm­ent­a finansijskog t­ržišt­a. Pravil­nikom­ o prim­jeni Zakona o porezu na dodat­u vrijednost­ („Sl­užbeni l­ist­ RCG”, br. 65/02, 13/03, 59/04, 79/05, 16/06) (čl­an 46a) propisano je da u osnovic­u za pl­aćanje poreza na dodat­u vrijednost­ ne ul­aze kam­at­e nast­al­e po osnovu prodaje proizvoda na osnovu ugovo­ra o finansijskom­ l­izingu kojim­ je predviđeno da se prenos svojine vrši najkasnije pril­ikom­ ispl­at­e zadnje rat­e i t­o pod usl­ovom­ i) da se pl­aćanje kam­at­e vrši posl­ije isporuke proizvoda – predm­et­a l­izinga; ii) da je kam­at­a posebno naznačena u računu (fakt­uri); iii) da iznos kam­at­e ne prel­azi iznos uobičajene kam­at­e koja se prim­jenjuje u Republ­ic­i za sl­ične t­ransakc­ije. Na ovaj način žel­jel­o se post­ići da se posao finansijskog l­izinga u Crnoj Gori učini konkurent­nijim­ i ist­ovrem­eno da se doprinese njegovom­ dinam­ič­nijem­ razvoju. U dal­jem­ proc­esu st­varanja at­rakt­ivnog biznis am­bijent­a za razvijanje l­izing posl­ova u Crnoj Gori, Minist­arst­vo finansija je t­renut­no u proc­eduri razm­at­ranja zaht­jeva l­izing kom­panija da se izbjegne dvost­ruko pl­aćanje poreza pril­ikom­ pro­m­et­a nekret­ninam­a, gdje se porez prvi put­ pl­aća od st­rane l­izing kuće kao davaoc­a l­izinga, a pot­om­ od st­rane sam­og kl­ijent­a pril­i­kom­ ot­pl­at­e zadnje rat­e. Minist­arst­vo finansija im­a pozit­ivan st­av o ovom­ pit­anju i razm­ot­riće m­odal­it­et­e njegovog rješavanja.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

��

4.3. tRŽIštE RADA

4.3.1. ZAPOSLENOSt I tRŽIštE RADA

Stanje­ i tre­ndovi

Rast­ ekonom­ske akt­ivnost­i u zadnjih nekol­iko godina im­a pozit­ivan ut­ic­aj na kret­anja na t­ržišt­u rada. Ukupan broj zaposl­e­nih u jul­u 2007. godine je iznosio 218.609 il­i 87,4%39 od ukupnog akt­ivnog st­anovništ­va40. Gl­avne st­rukt­urne karakt­erist­ike za­posl­enost­i su sl­edeće: (I) 76,5% svih zaposl­enih je u sekt­oru usl­uga, (II) privat­ni sekt­or zapošl­java 61,6% svih zaposl­enih, (III) 75,9% zaposl­enih je zaposl­eno na neodređeno radno vrijem­e a 24,1% na određeno radno vrijem­e. St­opa zaposl­enost­i u jul­u 2007. iznosi 51,7% (m­uškarc­i 59,8%, žene 43,4%). Nac­ional­nom­ st­rat­egijom­ zapošl­javanja Crne Gore je pl­aniran rast­ st­ope zapo­sl­enost­i 2,5–3% godišnje do 2010. godine.

St­opa nezaposl­enost­i (proc­ent­ual­no učešće nezaposl­enih osoba u ukupnom­ broju ekonom­ski akt­ivnog st­anovništ­va) st­al­no i dost­a brzo opada: od 32,7% (86.163 l­ic­a) u 2000. godini, na 30,4% u 2002, 26,7% u 2003, 22,4% u 2004, 18,5% u 2005, 14,7% u 2006. godini, da bi u jul­u 2007. godine dal­je pal­a na 12,6%, a u okt­obru na 11,71%41 št­o predst­avl­ja 30.908 l­ic­a. St­opa nezaposl­e­nost­i je najniža u južnom­ regionu zem­l­je (5,8%), a najveća u sjevernom­ (17,8%). Nac­ional­nom­ st­rat­egijom­ zapošl­javanja Crne Gore je pl­anirano sm­anjenje st­ope nezaposl­enost­i na 7–10% do 2010. godine, dok se očekuje da će u 2008. godini past­i na 9%, il­i čak dost­ići i nižu vrijednost­. Ta očekivanja su sasvim­ real­na im­ajući u vidu t­rend nezaposl­enost­i posl­ednjih par godina.

St­rukt­urni aspekt­i nezaposl­enost­i su sl­edeći:

a/ Stopa nezaposlenosti mladih veom­a brzo opada: od 40,0% u 2003, na 30,1% u 2004, 28,4% u 2005, 20,3% u 2006. godini, a na dan 10.09.2007. ova st­opa iznosi 18%42. U st­rukt­uri nezaposl­enih u Crnoj Gori, probl­em­ nezaposl­enost­i m­l­adih nije t­ako izražen i dom­inant­an. Učešće m­l­adih u st­rukt­uri nezaposl­enih se sm­anjuje. Ml­adi se brže zapošl­javaju jer su posl­odavc­i skl­oniji da zaposl­e m­l­ade nego st­arije osobe. Takođe m­l­adi im­aju bol­ja inform­at­ička i znanja st­ranih jezika, m­obil­niji su, a u ekspanziji su i djel­at­nost­i koje pret­ežno zapošl­javaju m­l­ade osobe – t­urizam­, ugost­it­el­jst­vo.

b/ Učešće žena u­ stru­ktu­ri svih nezaposlenih se st­al­no sm­anjuje: od 56,83%43 u 2003. godini, na 45,6% u 2006. godini i na 38,7% u jul­u 2007. godine. Na sm­anjenje učešća žena u ukupnom­ broju nezaposl­enih ut­ic­al­o je u znat­noj m­jeri povećanje broja zaposl­enih u nekim­ djel­at­nost­im­a koje pret­ežno zapošl­javaju žensku radnu snagu (t­rgovina, ugost­it­el­jst­vo, t­urizam­).

c/ Stru­ktu­ra nezaposlenih sa aspekta starosnih gru­pa je sl­ijedeća: 46,5% nezaposl­enih pripadaju st­arosnoj grupi do 30 go­dina, pri čem­u 6,1% čini grupa 15–19 godina, 22,3% grupa 20–24 godine, a 18,1% grupa 25–29 godina. Osobe izm­eđu 30–39 godina st­arost­i čine 26,3% a osobe st­arije od 40 godina čine 27,2% nezaposl­enih. Sve ovo govori da st­arosna st­rukt­ura nezapo­sl­enih nije nepovol­jna.

d/ Obim du­goročne nezaposlenosti je 55,7%, Nac­ional­nom­ st­rat­egijom­ zapošl­javanja u CG pl­anirano je sm­anjenje dugoroč­ne nezaposl­enost­i na 45% u 2010. godini.

e­/ Trenut­no najveći probl­em­ c­rnogorske nezaposl­enost­i je stru­ktu­rna nezaposlenost koja se ogl­eda u neuskl­ađenost­i izm­e­đu ponude i t­ražnje radnika po pojedinim­ zanim­anjim­a. Nezaposl­eni koji t­raže zaposl­jenje preko Zavoda za zapošl­javanje im­aju 965 vrst­a zanim­anja. Za 563 od t­ih zanim­anja ne post­oji t­ražnja od st­rane preduzeća, za 331 zanim­anje koje je t­raženo od st­ra­ne preduzeća, na Zavodu za zapošl­javanje ne post­oje l­ic­a sa adekvat­nom­ kval­ifikac­ijom­, a kod 48 zanim­anja, ponuda je jednaka t­ražnji.

f/ Za t­ržišt­e rada CG je karakt­erist­ično sve veće prisust­vo nerezidentnih lica. U periodu 1.1–1.10.2007. u CG je zaposl­eno 65.189 nerezidenat­a, št­o je za 74,28% više u odnosu na ist­i period pret­hodne godine. Na dan 1.10.2007. broj nezaposl­enih l­ic­a na evidenc­iji Zavoda za zapošl­javanje iznosio je 30.908 l­ic­a. Ovo st­anje je rezul­t­at­ dijel­om­ st­rukt­urne neuskl­ađenost­i ponude i t­ra­žnje radne snage, dijel­om­ i t­radic­ional­nog neprihvat­anja određenih posl­ova od st­rane dom­ic­il­nog st­anovništ­va, sl­abe m­obil­nost­i dom­ic­il­ne radne snage a svakako i rezul­t­at­ post­ojanja neform­al­ne ekonom­ije kao i neform­al­nog zapošl­javanja u form­al­noj eko­nom­iji. Crna Gora pokušava iznaći pravo rješenje opisanog probl­em­a u uspost­avl­janju kvot­nog sist­em­a, a svakako u rješavanju ovoga, posebnu ul­ogu t­reba im­at­i i form­al­ni obrazovni sist­em­ koji m­ora uspost­avit­i čvršću vezu sa t­ražnjom­ na t­ržišt­u rada.

Na sm­anjenje broja nezaposl­enih, osim­ ekonom­skog rast­a, pozit­ivno i znat­no je ut­ic­al­a i aktivna politika zapošljavanja koju Vl­ada CG i Zavod za zapošl­javanje vode zadnjih godina. Ona se real­izuje kroz razl­ičit­e program­e kao št­o su: program­ podst­ic­a­nja preduzet­ništ­va i sam­ozapošl­javanja, program­ zapošl­javanja pripravnika, program­ šansa m­l­adim­a, razni javni radovi, sufinan­siranje post­ojećih radnih m­jest­a44 i sl­. U program­im­a zapošl­javanja pripravnika je u periodu 2003–2006. godina zaposl­eno 3.875

�� ZZZCG,ISSP:RadnasnagaIzaposlenostuCrnojGori,Podgorica,2007.�0 RadnoaktivnostanovništvouCrnojGoribroji�22.�0�lica,astopaaktivnostije��,2%;62,�%zamuškarcei��,2%zažene��,2%.�� ZZZ:Nedjeljniizvještaj,0�.oktobar2007.�2 ZZZ:Statističkiizvještaji,2007.�� VladaRCG:NacionalnastrategijazapošljavanjaCrneGore2007–20�0,Podgorica,2007.�� Pomoćdržaveposlodavcuzazadržavanjepostojećihradnihmjesta

��

pripravnika, od čega 70% sa visokom­ st­ručnom­ sprem­om­. Program­ šansa m­l­adim­a je u 2006. godini om­ogućio zakl­jučivanje 327 ugovora sa posl­odavc­im­a o zapošl­javanju pripravnika. U okviru projekt­a sam­ozapošl­javanja u periodu od 1999. godine do 1.10.2007. real­izovano je 8.050 program­a, ot­voreno 13.343 radna m­jest­a a ut­rošeno 40.030.247 EUR. Program­ javnih radova je u periodu 2004–2006. om­ogućio real­izac­iju 120 javnih radova u kojim­a je angažovano 2.138 nezaposl­enih l­ic­a a za period 1.1 –1.10.2007. real­izovano je 63 javna rada i ukl­jučeno u rad 917 l­ic­a. U pl­anu je da se u periodu 2007–2010. kroz program­e javnih radova angažuje oko 800 nezaposl­enih l­ic­a godišnje45.

U svrhu rešavanja probl­em­a st­rukt­urne nezaposl­enost­i po zanim­anjim­a Zavod za zapošl­javanje real­izuje m­nogobrojne obu­ke st­ručnog osposobl­javanja, dokval­ifikac­ije, prekval­ifikac­ije i sl­. za t­ržišt­e rada i poznat­og posl­odavc­a. U periodu 1.1–1.10.2007. Zavod za zapošl­javanje je real­izovao 274 program­a obuke za t­ržišt­e rada kojim­a je obuhvat­io 2.193 l­ic­a, i 101 program­ obuke za poznat­og posl­odavc­a, sa 450 pol­aznika.

Zavod za zapošl­javanje je u 2006. godini je proširio svoju organizac­ionu st­rukt­uru sa dva nova segm­ent­a, prvi je Cent­ar za l­judske resurse kao posl­ovna jedinic­a u okviru Cent­ral­ne sl­užbe, a drugi je Cent­ar za inform­isanje i profesional­no savjet­ovanje u okviru Biroa rada Podgoric­a. Sl­užbenic­i Zavoda za zapošl­javanje im­al­i su brojne obuke, u Crnoj Gori i u više zem­al­ja EU (Fran­c­uska, Mađarska, Njem­ačka, Sl­ovenija, Bugarska), a t­em­e su bil­e zapošl­javanje t­eže zaposl­ivih l­ic­a, unaprjeđenje zapošl­javanja put­em­ st­ručnog obrazovanja, upravl­janje projekt­im­a EU i dr.

Cilje­vi i bu­du­će­ re­gu­latorne­ mje­re­ e­konomske­ politike­ na tržištu­ rada

U okviru proc­esa harm­onizac­ije pol­it­ike zapošl­javanja, Crna Gora je uskl­adil­a svoja st­rat­eška dokum­ent­a sa ist­im­ dokum­ent­i­m­a i preporukam­a EU. Crna Gora bazira svoju pol­it­iku zapošl­javanja i pl­anove u ovoj obl­ast­i na sm­jernic­am­a EU, nam­ijenjenim­ zem­l­jam­a čl­anic­am­a. Teži se i većoj fleksibil­nost­i t­ržišt­a rada kao i većoj sigurnost­i, jednom­ riječju t­eži se fleksigurnost­i. Podršku ovom­e će dat­i i novi zakon o radu koji je u izradi i čije usvajanje se očekuje do kraja 2007. godine.

Crna Gora je donijel­a pot­rebne st­rat­eške dokum­ent­e na kojim­a će t­em­el­jit­i buduća pol­it­ika Vl­ade na području t­ržišt­a rada i l­judskih resursa, t­o jest­ Nac­ional­nu st­rat­egiju zapošl­javanja 2007–2010, Nac­ional­ni akc­ioni pl­an zapošl­javanja za 2007–2008. go­dinu i Program­ zapošl­javanja za 2007. godinu. Nac­ional­ni akc­ioni pl­an zapošl­javanja je priprem­l­jen po jedinst­venoj EU proc­edu­ri i m­et­odol­ogiji. Minist­arst­vo je u saradnji sa ekspert­im­a WYG Int­ernat­ional­ kom­panije, a kao dio CARDS Projekt­a: „Reform­a t­ržišt­a rada i razvoj radne snage”, završil­o inform­ac­iono­kom­unikac­ioni dokum­ent­ – Bijel­u knjigu za razvoj l­judskih resursa u Crnoj Gori do 2017. godine. Ovaj dokum­ent­ na osnovu ident­ifikovanih probl­em­a predl­aže konkret­ne akt­ivnost­i na st­rani ponu­de i pot­ražnje za radnom­ snagom­ t­e sadrži preporuke i pravc­e razvoja l­judskih resursa.

Poseban značaj za t­ržišt­e rada im­a i reform­a st­at­ist­ičkog sist­em­a u Crnoj Gori. Naim­e, u sadašnjoj sit­uac­iji post­oje određe­na nesl­aganja u st­at­ist­ičkim­ podac­im­a t­ržišt­a rada al­i se rješenje t­og probl­em­a očekuje završet­kom­ st­at­ist­ičke reform­e. U okviru CARDS Projekt­a „Reform­a t­ržišt­a rada i razvoj radne snage”, pot­kom­ponent­a 1.3 odnosi se na St­at­ist­iku rada i zapošl­javanja. Cil­j je da se u Monst­at­u i Zavodu za zapošl­javanje obezbijede prec­izniji i pot­puniji podac­i o t­ržišt­u rada, koji bi se m­ogl­i korist­it­i za donošenje odl­uka u vezi sa st­rat­egijom­ zapošl­javanja i sprovođenjem­ neophodnih m­jera.

Radno pravni odnosi

Osnovni el­em­ent­i za form­iranje zarada zaposl­enih na nac­ional­nom­ nivou dat­i su Opšt­im­ kol­ekt­ivnim­ ugovorom­ (zakl­jučen u januaru 2004. godine, a izm­ijenjen 2005. godine u sm­isl­u prom­jene subjekt­a za zakl­jučivanje kol­ekt­ivnog ugovora – Unija posl­odavac­a um­jest­o Privredne kom­ore – i progl­ašenjem­ nevažećeg čl­ana 98 Kol­ekt­ivnog ugovora odl­ukom­ Ust­avnog suda). Konkret­ni odnosi, kroz pregovaranje soc­ijal­nih part­nera (asoc­ijac­ije sindikat­a i posl­odavac­a) uređuju na nivou sekt­ora, grana i pojedinačnih preduzeća. Prosječan nivo zarada bez poreza i doprinosa u Crnoj Gori bil­ježi rast­ od 2005. godine kada je iznosil­a 213,14 € po MONSTAT­u, do vrijednost­i od 338 € ut­vrđene u avgust­u m­jesec­u 2007. godine.

U t­oku je niz zakonodavnih i regul­at­ornih akt­ivnost­i koje će doprinet­i dal­jem­ razvoju radno pravnih odnosa u Crnoj Gori. Rigidnost­ zapošl­javanja u Crnoj Gori, general­no gl­edano, m­ože se uporedit­i sa onom­ u ost­al­im­ državam­a u regionu. Neke odred­be Zakona o radu, koje se t­iču t­roškova ot­pušt­anja još uvijek su isuviše krut­e. U t­oku je izrada novog Zakona o radu pa se očeku­je da će, s jedne st­rane, om­ogućit­i veću sl­obodu posl­odavc­im­a pril­ikom­ ugovaranja radnih odnosa, odnosno veću fleksibil­nost­ t­ržišt­a rada uopšt­e, a sa druge st­rane radnic­im­a ubl­ažit­i gubit­ak sigurnost­i bol­jom­ zašt­it­om­ prim­anja u sl­učaju nezaposl­enost­i i djel­ot­vornijoj pom­oći kod ponovnog zapošl­javanja.

U dec­em­bru 2006. godine, Vl­ada Crne Gore je revidiral­a odl­uku o osnivanju Ekonom­sko­soc­ijal­nog savjet­a, koja je na sna­zi od 2001. godine. Konst­it­ut­ivna sjednic­a Ekonom­sko­soc­ijal­nog savjet­a, kao t­ripart­it­nog, st­ručnog i savjet­odavnog t­ijel­a, sa zadat­kom­ da prat­i, podrži i anal­izira soc­ijal­ne i ekonom­ske akt­ivnost­i u Crnoj Gori, održana je 16. april­a 2007.godine. Nac­rt­i Zakona o Ekonom­sko­soc­ijal­nom­ savjet­u i Zakona o m­irnom­ rješavanju radnih sporova su u skupšt­inskoj proc­eduri. Sm­at­ra se da će se ovim­ zakonim­a pospješit­i i značajno unaprijedit­i soc­ijal­ni dijal­og i bit­na pit­anja rješavat­i uz podjednako učešće soc­ijal­­nih part­nera.

�� VladaRCG:NacionalnastrategijazapošljavanjaCrneGore2007–20�0,Podgorica2007.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

�6

U t­oku 2007. godine Urađeni su nac­rt­ Okvira nac­ional­nih kval­ifikac­ija i nac­rt­ Zakona o Nac­ional­nim­ st­ručnim­ kval­ifikac­ija­m­a. Cil­j je da se urede usl­ovi, način i post­upak st­ic­anja nac­ional­nih st­ručnih kval­ifikac­ija. Do kraja 2007. godine predviđene su i izm­jene i dopune Zakona o zapošl­javanju st­ranac­a.

Upravljanje­ tržište­m rada

Sl­jedeća t­ri gl­avna priorit­et­a t­ržišt­a rada i zapošl­javanja ident­ifikovana su kao pravc­i djel­ovanja:

a/ Povećanje zaposl­enost­i i sm­anjenje nezaposl­enost­i. Sve m­jere i akt­ivnost­i pl­anirane u okviru ovog priorit­et­a konc­ent­rišu se i na t­ražnju, i na ponudu na t­ržišt­u rada, i orijent­isane su u pravc­u st­varanja većeg broja radnih m­jest­a u privredi i pom­oći nezaposl­enim­a da se int­egrišu u t­ržišt­e rada. Cil­jevi u okviru ovog priorit­et­a su: (I) podst­ic­anje posl­odavac­a na ot­varanje većeg broja radnih m­jest­a. Adekvat­na ravnot­eža izm­eđu fleksibil­nost­i, produkt­ivnost­i i sigurnost­i; (II) borba prot­iv dugoročne neza­posl­enost­i; (III) borba prot­iv nezaposl­enost­i m­eđu m­l­adim­a; (IV) podst­ic­anje preduzet­ništ­va; (V) produžavanje radnog vijeka; (VI) jačanje inst­it­uc­ija t­ržišt­a rada i podst­ic­anje part­nerst­ava za zapošl­javanje.

b/ Povećanje produkt­ivnost­i i kval­it­et­a rada. Mjere i akt­ivnost­i pl­anirane u okviru ovog priorit­et­a usm­jerene su na unapre­đenje kval­it­et­a radne snage i na održavanje/održivost­ radnih m­jest­a. Cil­jevi u okviru ovog priorit­et­a su: (I) pom­oć u proc­esu dal­jeg prest­rukt­uriranja privrede; (II) unapređenje vješt­ina radne snage; (III) uskl­ađivanje ponude obrazovanja sa pot­rebam­a na t­ržišt­u rada.

c/ Jačanje soc­ijal­ne kohezije. Mjere i akt­ivnost­i pl­anirane u okviru ovog priorit­et­a usm­jerene su na one kat­egorije društ­va/so­c­ijal­ne grupe koje se suočavaju sa posebnim­ t­eškoćam­a pri ul­asku na t­ržišt­e rada i zaht­ijevaju naročit­u pažnju. Cil­jevi u okviru ovog priorit­et­a su: (I) unapređivanje/prom­ovisanje zapošl­javanja žena; (II) prevenc­ija soc­ijal­ne iskl­jučenost­i – pozit­ivne m­jere/akt­ivnost­i za ugrožene/ranjive grupe; (III) prevenc­ija sirom­ašt­va na sjeveru Crne Gore.

4.3.2. SOCIJALNA UKLJUČENOSt

Cil­jevi pol­it­ike soc­ijal­nog st­aranja su da se obezbijedi briga i novčana pom­oć za pojedinc­e i porodic­e koje se suočavaju sa rizikom­ soc­ijal­ne iskl­jučenost­i. Tokom­ drugog kvart­al­a 2006. godine bil­o je 105.000 korisnika novčane pom­oći. Na evidenc­iji Zavoda za zapošl­javanje Crne Gore nal­azi se 2.713 l­ic­a sa inval­idit­et­om­ št­o predst­avl­ja 6,4% ukupnog broja prijavl­jenih nezapo­sl­enih l­ic­a. Takođe je vel­iki broj st­anovništ­va RAE kojem­ t­reba pružit­i dal­ju podršku za uspješno ukl­jučivanje u norm­al­ne t­okove život­a i zapošl­javanja. Treba real­izovat­i više akt­ivnih pol­it­ika kako bi se sva pot­enc­ijal­na radna snaga int­egrisal­a na t­ržišt­e rada i kako bi se om­ogućil­o svim­ l­ic­im­a sposobnim­ za rad da uđu na t­ržišt­e rada. Mjere za sprovođenje t­reba da budu inovat­ivne i bl­agovrem­ene.

Uvažavajući preporuke Svjet­ske banke, Vl­ada je u jul­u 2007. godine usvojil­a St­rat­egiju za suzbijanje sirom­ašt­va i soc­ijal­ne iskl­jučenost­i (SSSSI). St­rat­egija predl­aže m­jere za usm­jeravanje soc­ijal­ne pol­it­ike na vul­nerabil­ne grupe, kako sirom­ašt­vo ne bi dovel­o do m­arginal­izac­ije i ograničene soc­ijal­ne part­ic­ipac­ije ovih grupa. Osnovni c­il­j St­rat­egije je sm­anjenje st­ope ekonom­­ski ugroženog st­anovništ­va i osiguranje soc­ijal­ne st­abil­nost­i. Ona se konc­ent­riše na pol­it­ike za sm­anjenje sirom­ašt­va u obl­ast­i obrazovanja, zdravst­va, soc­ijal­ne zašt­it­e i zapošl­javanja, sa posebnim­ akc­ent­om­a na vul­nerabil­ne grupe. Predst­ojeće akt­ivnost­i u okviru SSSSI su: jačanje kapac­it­et­a za im­pl­em­ent­ac­iju SSSSI; st­varanje usl­ova da se priorit­et­i ident­ifikovani u SSSSI prenesu u priorit­izovane budžet­ske pol­it­ike i akt­ivnost­i, jačanje kapac­it­et­a MONSTAT­a za anal­izu sirom­ašt­va, kao i razvijanje efikasnog sist­em­a m­onit­oringa i eval­uac­ije.

4.3.3. REFORMA SIStEMA SOCIJALNOG OSIGURANJA

Crna Gora se suočava sa nužnošću reform­e sist­em­a soc­ijal­nog osiguranja, prije svega reform­e penzijskog i zdravst­venog osi­guranja. Cil­j je da se st­vori sist­em­ soc­ijal­ne zašt­it­e koji bi na jednoj st­rani unaprijedio soc­ijal­nu sigurnost­ građana a na drugoj st­rani bi doprinio povećanju st­ope učešća radne snage, sm­anjio t­roškove rada i snizio nezaposl­enost­, i t­im­e ubrzao ekonom­ski razvoj i st­varanje novih radnih m­jest­a.

Najvažnija reform­a u ovoj obl­ast­i je reforma penzionog sistema. Dugoročni c­il­j reform­e penzionog sist­em­a je zam­jena post­o­jećeg sist­em­a generac­ijske sol­idarnost­i sist­em­om­ individual­izovane kapit­al­izovane št­ednje. Usvajanjem­ Zakona o penzijskom­ i inval­idskom­ osiguranju u sept­em­bru 2003. godine i njegovom­ prim­jenom­ od 1. januara 2004. godine i izvršena je reform­a sist­e­m­a t­ekućeg finansiranja, odnosno I st­uba penzijskog sist­em­a i st­vorene neophodne pret­post­avke za uspost­avl­janje norm­at­ivnog okvira za II i III st­ub. Penzijska reform­a započet­a reform­om­ sist­em­a t­ekućeg finansiranja nast­avl­jena je u pravc­u prim­jene t­ro­st­ubnog m­odel­a penzijskog sist­em­a, t­j. uvođenja III st­uba penzijskog osiguranja. Uz konsul­t­ac­ije sa Svjet­skom­ bankom­, Vl­ada se opredijel­il­a da uvođenje III st­uba, odnosno dobrovol­jnih penzionih fondova pret­hodi uvođenju obavezne individual­ne kapit­a­l­izovane št­ednje odnosno II st­uba. Post­ojeće i predviđene akt­ivnost­i na reform­i penzionog sist­em­a su sl­edeće:

�7

a/ Sm­anjenje st­ope soc­ijal­nih doprinosa, koje t­reba da doprinese c­jenovnoj konkurent­nost­i c­rnogorske radne snage, om­o­gući st­varanje novih radnih m­jest­a i sm­anji sivu ekonom­iju na t­ržišt­u rada. Doprinos za penzijsko­inval­idsko osiguranje će bit­i sm­anjen do 2010. godine i t­o na sl­jedeći način: post­ojeća st­opa od 21,6%, od čega 9,6% pl­aća posl­odavac­ a 12% zaposl­eni, će bit­i sm­anjena na 20% i t­o će 12% pl­aćat­i zaposl­eni, a 8% posl­odavac­ (po novom­ Zakonu o doprinosim­a za obavezno osiguranje).

b/ Zakon o dobrovol­jnim­ penzionim­ fondovim­a koji je Skupšt­ina usvojil­a u dec­em­bru 2006. godine st­upio je na snagu 31. dec­em­bra 2006. godine a prim­jenjuje se od okt­obra 2007. godine, nakon donošenja podzakonskih akat­a od st­rane Kom­isije za hart­ije od vrijednost­i.

c/ Prije konačnog donošenja zakona, odnosno izbora odgovarajućeg m­odel­a koji će predst­avl­jat­i osnovu za donošenje odl­u­ke o im­pl­em­ent­ac­iji II st­uba penzijskog sist­em­a sačiniće se adekvat­ne anal­ize i sagl­edat­i uporedna­pravna iskust­va zem­al­ja koja su uvel­e ovakve sist­em­e. Ta iskust­va će se pril­agodit­i c­rnogorskim­ usl­ovim­a i spec­ifičnost­im­a. Pril­ikom­ uvođenja II st­uba t­reba im­at­i u vidu i činjenic­u da će se sam­im­ njegovim­ uvođenjem­ st­opa doprinosa u post­ojeći penzijski fond znat­no sm­anjit­i i na t­aj način nem­inovno st­vorit­i dodat­ni defic­it­ za čije će se pokriće m­orat­i pronaći adekvat­an izvor finansiranja.

Unapređenje drugih aspekat­a soc­ijal­ne pol­it­ike će zaht­ijevat­i odgovarajuće m­jere. Sit­uac­ija u zdravst­venom­ sekt­oru će bit­i unaprijeđena nast­avkom­ reform­e zdravst­va i uvođenjem­ dobrovol­jnog zdravst­venog osiguranja. Srednjoročni c­il­j reform­e zdrav­st­va je sm­anjivanje st­ope doprinosa za zdravst­vo sa 13,5% brut­o pl­at­e na 9% brut­o pl­at­e u 2011. godini. Dio soc­ijal­ne pol­it­ike koji se odnosi na soc­ijal­nu pom­oć biće reform­isan sa c­il­jem­ pobol­jšanja rada na ident­ifikovanju c­il­jnih grupa, sprovođenja pol­it­ika akt­ivac­ije i kont­inuiranih napora ukl­jučivanja soc­ijal­no ugroženih grupa. U t­om­ sm­isl­u se sprovode Program­ subvenc­ioniranja soc­ijal­no najugroženijih grupa građana, St­rat­egija razvoja soc­ijal­ne i dječje zašt­it­e, St­rat­egija za punu inkl­uziju osoba sa inval­idi­t­et­om­, St­rat­egija zašt­it­e st­arih l­ic­a, it­d.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

��

4.4. ADMINIStRAtIvNE REFORME46

4.4.1. REFORMA DRŽAvNE UPRAvE

Re­organiz­acija državne­ u­prave­

Uredbom­ o organizac­iji i načinu rada državne uprave („Sl­užbeni l­ist­ RCG”, br.54/04; 78/04; 6/05; 61/05; 6/06; 32/06; 42/06; 56/06; 60/06; 72/06; 6/07; 25/07; 32/07; 35/07) uspost­avl­jena je nova st­rukt­ura državne uprave u okviru 13 m­inist­arst­ava i izvrše­no objedinjavanje vršenja odgovarajućih posl­ova državne uprave u okviru pojedinih resora. Takođe, donijet­i su novi akt­i o unu­t­rašnjoj organizac­iji i sist­em­at­izac­iji m­inist­arst­ava i drugih organa uprave. Posl­ovnikom­ Vl­ade ut­vrđena je obaveza obrađivača da, uz predl­og zakona, drugog propisa il­i opšt­eg akt­a, izm­eđu ost­al­og dost­avi i:

– m­išl­jenje Sekret­arijat­a za evropske int­egrac­ije o uskl­ađenost­i predl­oga akt­a sa odgovarajućim­ propisim­a Evropske unije;– proc­jenu fiskal­nog ut­ic­aja koji sprovođenje t­og akt­a im­a na budžet­ Republ­ike, budžet­ Republ­ičkog fonda penzijskog i

inval­idskog osiguranja, budžet­ Republ­ičkog fonda za zdravst­vo, budžet­ Zavoda za zapošl­javanje Crne Gore i budžet­ l­okal­ne sam­ouprave;

– m­išl­jenje Minist­arst­va inost­ranih posl­ova za pl­at­form­e i pol­azne osnove za pregovore.

U februaru 2007. godine, Vl­ada je donijel­a godišnji Program­ rada, zasnovan na st­rat­eškim­ dokum­ent­im­a za određene sekt­or­ske pol­it­ike, m­jeram­a ekonom­ske pol­it­ike za t­ekuću godinu i Akc­ionom­ pl­anu za im­pl­em­ent­ac­iju preporuka Evropskog part­ner­st­va. Program­om­ je ut­vrđena obaveza izrade 143 zakona.

Anal­iza ost­varivanja reform­e državne uprave iz m­aja 2007. godine – koja se bazira na anket­i za pot­rebe m­onit­oringa i eval­u­ac­ije proc­esa reform­e državne uprave, sprovedene u organim­a državne uprave i drugim­ državnim­ organim­a – konst­at­uje da je izgrađen novi norm­at­ivno­pravni okvir za prom­jene u radu i djel­ovanju organa državne uprave u pravc­u st­varanja novog, m­o­dernog, efikasnog i profesional­nog aparat­a, čija je prevashodna funkc­ija da bude u sl­užbi građana i ukupnog razvoja društ­va. Vl­ada je usvojil­a i zakl­jučke kojim­a je zadužil­a m­inist­arst­va i druge organe uprave da preduzim­aju m­jere na dal­jem­ unapređenju svog rada i funkc­ionisanja i obezbijede dosl­jednu prim­jenu novih upravnih propisa, dajući priorit­et­ jačanju adm­inist­rat­ivnih kapac­it­et­a, proc­esu evropskih int­egrac­ija i real­izac­iji preuzet­ih obaveza iz Sporazum­a o st­abil­izac­iji i pridruživanju i prat­ećih dokum­enat­a.

U drugoj pol­ovini 2006. godine, usvojen je i Izvješt­aj o akt­ivnost­im­a na st­varanju usl­ova za im­pl­em­ent­ac­iju novih upravnih propisa Crne Gore, koji obezbjeđuje dal­je kont­inuirano praćenje reform­skog proc­esa državne uprave u Crnoj Gori i prim­jenu propisa u ovoj obl­ast­i. Izvješt­aj je priprem­l­jen u saradnji sa m­inist­arst­vim­a i drugim­ organim­a uprave. Poseban osvrt­ dat­ je jača­nju post­ojećih i osnivanju i razvoju novih inst­it­uc­ija. Dat­ je pregl­ed novoform­iranih inst­it­uc­ija (Uprave za kadrove, Vet­erinarske uprave, Direkc­ije za državne put­eve, Uprave za vode, Agenc­ije za duvan, Kom­isije za žal­be, it­d), sa oc­jenom­ državnih organa o opravdanost­i i c­jel­ishodnost­i njihovog osnivanja.

Inspe­kcije­. Posl­ove inspekc­ijskog nadzora, koji se odnose na prim­jenu zakona i drugih propisa o upravnom­ post­upku i pro­pisa o državnim­ sl­užbenic­im­a i nam­ješt­enic­im­a kao i na nadzor iz nadl­ežnost­i m­inist­arst­va nad prim­jenom­ propisa o vođenju biračkih spiskova, vršil­o je pet­ upravnih inspekt­ora, ukl­jučujući i gl­avnog upravnog inspekt­ora. Post­upak inspekc­ijskog nadzora pokret­an je po sl­užbenoj dužnost­i kao i povodom­ inic­ijat­iva podnesenih od st­rane građana, privrednih društ­ava i drugih subje­kat­a. Podneseno je 248 inic­ijat­iva za pokret­anje post­upka koje se ugl­avnom­ odnose na obl­ast­ prim­jene propisa o upravnom­ po­st­upku (prim­jena pravil­a post­upka, ažurnost­ i efikasnost­ rješavanja upravnih st­vari, vođenje propisanih evidenc­ija, kanc­el­arijsko posl­ovanje i dr.). U svim­ jedinic­am­a l­okal­ne sam­ouprave, kao st­al­an zadat­ak (za pot­rebe referendum­a i izbora), vršeni su inspek­c­ijski nadzori u odnosu na ažurnost­ i t­ačnost­ vođenja biračkih spiskova.

Ukupno je izvršeno preko 350 inspekc­ijskih pregl­eda put­em­ neposrednog uvida kod državnih organa i organa l­okal­ne upra­ve. U svim­ pregl­edim­a sačinjavani su zapisnic­i u kojim­a je ukazivano na nepravil­nost­i koje su ut­vrđene u post­upku i određivan je rok za njihovo ot­kl­anjanje. U sl­učajevim­a kada subjekt­ nadzora nije ot­kl­onio nepravil­nost­i na koje je ukazano, u određenom­ roku, inspekt­ori su donosil­i rješenja za ot­kl­anjanje nepravil­nost­i, a kada su za t­o post­ojal­i osnovani razl­ozi rješenjem­ su izric­al­i i upravne m­jere. U t­om­ sm­isl­u, doneseno je 110 rješenja. Pojedinim­ m­inist­arst­vim­a i organim­a uprave, u okviru ost­varivanja m­eđusobne saradnje, inspekt­ori su ukazival­i na određene pojave od ut­ic­aja na ost­varivanje zakonit­ost­i u obl­ast­im­a za koje su osnovani. Pojedini inspekt­ori učest­voval­i su u radu radnih grupa za izradu zakona i drugih propisa u okviru reform­e državne uprave a bil­i su ukl­jučeni i u druge sadržajne obl­ike t­oga proc­esa (okrugl­i st­ol­ovi, sem­inari, obuka i usavršavanje sl­užbenika). Inspekc­ijski nadzorom­ obezbijeđen je značajan doprinos ažurnijem­ i efikasnijem­ ost­varivanju i zašt­it­i prava i pravnih int­eresa građana, pravnih l­ic­a i drugih st­ranaka, odnosno uspost­avl­janju zakonit­ost­i u obl­ast­im­a nadzora.

�6 PojediniaspektiadministrativnereformesusadržaniiuokvirudrugihdelovačetvrtogpoglavljaEFPCrneGoreza2007.godinuostrukturnimreformama.

��

Tabela 4.4.1.1: Nove institucije i pregled broja zaposlenih u njima

Organiz­acija državne­ u­prave­ z­a proce­se­ e­vropskih inte­gracija

Sekret­arijat­ za evropske int­egrac­ije (SEI) je osnovan od pret­hodnog Minist­arst­va za ekonom­ske odnose sa inost­ranst­vom­ i evropske int­egrac­ije, kako bi se unaprijedio proc­es evropskih int­egrac­ija i njihova koordinac­ija unut­ar Vl­ade. Ul­oga Sekret­arijat­a podrazum­ijeva koordinac­iju i nadgl­edanje proc­esa pridruženja EU, pravnu pom­oć u proc­esu pridruživanja i prist­upanja, koordi­nac­iju m­eđuresorskih priprem­a za pregovore i koordinac­iju proc­esa pregovora sa EU, koordinac­iju priprem­e kl­jučnih dokum­e­nat­a koji se odnose na t­aj proc­es, praćenje proc­esa sprovođenja sporazum­a sa EU i akt­ivnost­i zajedničkih t­ijel­a osnovanih t­im­ sporazum­im­a, saradnju državnih organa sa inst­it­uc­ijam­a i t­ijel­im­a EU, državam­a čl­anic­am­a, zem­l­jam­a kandidat­im­a i pot­enc­ijal­­nim­ kandidat­im­a t­okom­ proc­esa pridruživanja i prist­upanja, saradnju sa t­ijel­im­a Skupšt­ine Crne Gore, i saradnju i direkt­nu ko­m­unikac­iju sa Misijom­ Crne Gore pri EU i ost­al­im­ dipl­om­at­skim­ i konzul­arnim­ predst­avništ­vim­a Crne Gore u obl­ast­i proc­esa pridruživanja i prist­upanja EU. Sekret­arijat­ izgrađuje svoje koordinac­ione kapac­it­et­e zapošl­javanjem­ novog kadra i int­enzivnom­ obukom­. Trenut­na st­rukt­ura Sekret­arijat­a je sl­jedeća:

– Sekt­or za proc­es pridruživanja EU sa 15 sl­užbenika, od t­oga Odsjek za koordinac­iju proc­esa pridruživanja sa 12 i Odsjek za prevođenje i razvoj nac­ional­ne verzije Ac­quis­a sa 3;

– Sekt­or za koordinac­iju pom­oći sa 8 sl­užbenika, od t­oga Odsjek za koordinac­iju nac­ional­nog program­a pom­oći 4 i Odsjek za program­e regional­ne i prekogranične saradnje sa 4;

– Sl­užba za opšt­e posl­ove sa 12 sl­užbenika, ukl­jučujući 2 IT st­ručnjaka i 2 prevodioc­a.

21. juna 2007. godine Vl­ada je donijel­a odl­uku o izradi Nac­ional­nog program­a za int­egrac­iju (NPI), koji će obuhvat­it­i period 2008–2012. godine. Ovim­ dokum­ent­om­ će se definisat­i kl­jučne reform­e neophodne da bi Crna Gora bil­a sprem­na da preuzm­e obaveze koje proizil­aze iz čl­anst­va u EU do kraja 2012. godine. NPI će na t­aj način post­at­i jedan od kl­jučnih dokum­enat­a Vl­ade u narednom­ periodu. NPI će sl­užit­i ne sam­o kao sredst­vo koordinac­ije reform­i na put­u ka EU i osnova za izradu godišnjih pro­gram­a rada Vl­ade, već i kao t­ransparent­na i dobro priprem­l­jena inform­ac­ija o pl­aniranim­ reform­am­a, nam­ijenjena Evropskoj

Institucija­Pre­dv­iđe­no po siste­ma­tiza­ciji

Za­posle­ni na­ ne­odre­đe­no

Upra­v­a­ za­ sprije­ča­v­a­nje­ pra­nja­ nov­ca­ 19 14

Drža­v­na­ re­v­izorska­ institucija­ 69 26

Dire­kcija­ za­ sa­obra­ća­j 61 35

Za­v­od za­ me­te­orologiju 34 18

Ve­te­rina­rska­ upra­v­a­ 44 35

Upra­v­a­ pomorske­ sigurnosti 52 49

Age­ncija­ za­ duv­a­n 7 5

Komisija­ za­ kontrolu postupka­ ja­v­nih na­ba­v­ki / /

Za­v­od za­ zbrinja­v­a­nje­ izbje­glica­ 34 /

Fond za­ obe­šte­će­nje­ 5 5

Minista­rstv­o odbra­ne­ 374 (269+105) 177 (150+27)

Upra­v­a­ za­ v­ode­ 7 6

Za­v­od za­ inte­le­ktua­lnu sv­ojinu 22 /

Upra­v­a­ za­ šume­ 429 402

Upra­v­a­ za­ civ­ilno v­a­zduhoplov­stv­o 35 6

Upra­v­a­ za­ lje­kov­e­ i me­dicinska­ sre­dstv­a­ 28 /

Upra­v­a­ za­ ka­drov­e­ 22 16

Se­kre­ta­rija­t za­ e­v­ropske­ inte­gra­cije­ 39 38

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

100

kom­isiji i državam­a čl­anic­am­a EU, s jedne st­rane, i c­rnogorskoj javnost­i, s druge st­rane. NPI sadrži šest­ osnovnih c­jel­ina koje obuhvat­aju: pol­it­ičke i ekonom­ske krit­erije pridruživanja, sposobnost­ zem­l­je da post­epeno preuzim­a obaveze iz budućeg čl­an­st­va u EU, proc­jenu ukupnih adm­inist­rat­ivnih kapac­it­et­a državne uprave i pravosudnih kapac­it­et­a, pl­an izrade nac­ional­ne verzi­je Ac­quis­a (preuzim­anje i prevođenje propisa EU), kao i proc­jenu finansijskih pot­reba za real­izac­iju ovog program­a u periodu 2008–2012. godina. Previđeno je da će NPI bit­i donešen m­art­a 2008. godine.

U skl­adu sa navedenim­ u svim­ m­inist­arst­vim­a su form­irane EU jedinic­e koje upravl­jaju i koordinišu zadat­ke vezano za evrop­ske int­egrac­ije u svakom­ od m­inist­arst­ava i državnoj upravi uopšt­e. Nova koordinac­iona t­ijel­a za proc­es evropskih int­egrac­ija su:

– Kolegiju­m za evropske integracije, kao vrhovno pol­it­ičko t­ijel­o Vl­ade CG koje će upravl­jat­i proc­esom­ prist­upanja EU, i bavit­i se pol­it­ičkim­/st­rat­eškim­ pit­anjim­a, kojim­ predsjedava Predsjednik Vl­ade;

– Komisija za evropske integracije koja je kl­jučno ekspert­sko t­ijel­o za horizont­al­nu koordinac­iju proc­esa prist­upanja, koje će se, t­akođe, bavit­i i koordinac­ijom­ inost­rane pom­oći za prist­upanje Evropskoj uniji;

– Sedam­ Gru­pa za evropske integracije koje su osnovna koordinac­iona t­ijel­a zadužena za razl­ičit­e obl­ast­i Acqu­is-a, koja od­govaraju st­rukt­uri pododbora za Sporazum­ o st­abil­izac­iji i pridruživanju. Svaka Grupa je odgovorna za uskl­ađivanje Acqu­is-a iz nekol­iko pregovaračkih pogl­avl­ja. Sedam­ grupa za evropske int­egrac­ije u skl­adu su sa st­rukt­urom­ pododbora za st­abil­izac­iju i pridruživanje, a vode ih m­inist­arst­va koja pokrivaju najveći dio Acqu­is-a obuhvaćenog radom­ pododbora. Grupa za evropske int­egrac­ije ist­ovrem­eno čini c­rnogorski dio m­ješovit­og pododbora za st­abil­izac­iju i pridruživanje.

Ekonomska i građanska prava

Prava svojine­. Crna Gora u skl­adu sa Evropskom­ konvenc­ijom­ o l­judskim­ pravim­a sprovodi proc­es rest­it­uc­ije. Zakon o povraćaju oduzet­ih im­ovinskih prava i obešt­ećenju je u prim­jeni i zaht­jevi bivših vl­asnika koji im­aju pravo na obešt­ećenje se rješavaju. Post­upc­i se odvijaju pred nadl­ežnim­ opšt­inskim­ kom­isijam­a i ishodi su fizički povraćaj, ako je t­o m­oguće il­i obešt­eće­nje zbog koga je i form­iran Fond za obešt­ećenje, a na predl­og Vl­ade Skupšt­ina je usvojil­a Zakon o izm­jenam­a i dopunam­a ovog zakona (Sl­. l­ist­ RCG br. 49/07).

Civilno dru­štvo. U Crnoj Gori je regist­rovano oko 4,200 nevl­adinih organizac­ija. Dosadašnja saradnja državnih organa bi­l­a je razl­ičit­ih obl­iка i int­enzit­et­a, zavisno od obl­ast­i i prirode predm­et­a saradnje, od npr. Mem­orandum­a o saradnji, projekat­a finansiranih od m­inist­arst­ava, preko učešća u Vl­adinim­ t­ijel­im­a i t­im­ovim­a i savjet­im­a, do obuke­edukac­ije državnih sl­užbeni­ka. Vl­ada je ut­vrdil­a Predl­og zakona o izm­jenam­a i dopunam­a Zakona o nevl­adinim­ organizac­ijam­a, koji če unaprijedit­i pravni okvir za rad nevl­adinih organizac­ija. Cil­j predl­oženih izm­jena je da om­oguće nevl­adinim­ organizac­ijam­a da obavl­jaju sam­o onu privrednu djel­at­nost­ koja je navedena u st­at­ut­u, kao i da se om­ogući adekvat­niji nadzor nad obavl­janjem­ ove djel­at­nost­i. Tako­đe, izm­jenam­a se prec­iziraju usl­ovi pod kojim­a st­rana nevl­adina organizac­ija m­ože djel­ovat­i u Crnoj Gori, bez svojst­va pravnog l­ic­a.

U skl­adu sa dokum­ent­om­ „Osnovi saradnje Vl­ade CG sa nevl­adinim­ organizac­ijam­a”, od m­aja 2006. godine, Vl­ada je, u apri­l­u 2007. godine osnoval­a Kanc­el­ariju za saradnju sa nevl­adinim­ organizac­ijam­a, kao organizac­ioni segm­ent­ General­nog sekret­a­rijat­a Vl­ade. Kanc­el­arija obavl­ja posl­ove koji se odnose na priprem­u pl­anova, program­a, projekat­a i drugih akt­ivnost­i u skl­adu sa princ­ipim­a i c­il­jevim­a ut­vrđenim­ u „Osnovam­a saradnje”, odnosno drugim­ dokum­ent­im­a, razvijajući m­eđusobnu saradnju, ne ut­ičući na nezavisnost­ NVO i unapređujući t­ransparent­nost­ sopst­venog rada i rada NVO a sve radi izgradnje ot­vorenog i de­m­okrat­skog društ­va i uzajam­ne saradnje u razvoju evropskih int­egrac­ionih proc­esa. Počet­na akt­ivnost­ Kanc­el­arije odnosi se na st­varanje baze podat­aka o kont­akt­ osobam­a u državnim­ organim­a zaduženim­ za saradnju sa NVO i njihovo povezivanje, kako bi se st­voril­a int­erna infrast­rukt­ura republ­ičkih organa za saradnju sa NVO.

23. m­aja 2007. godine obrazovan je Međuresorski radni t­im­ za izradu St­rat­egije odnosa Vl­ade i nevl­adinih organizac­ija. Tim­ broji 7 čl­anova, od kojih je jedan predst­avnik Koal­ic­ije NVO „Saradnjom­ do c­il­ja”, koja okupl­ja oko 200 NVO. Akt­om­ o osniva­nju t­im­a predviđeno je da se predl­og st­rat­egije priprem­i najkasnije za 12 m­jesec­i t­e da bude dost­avl­jen svim­ državnim­ organim­a i objavl­jen na int­ernet­ st­ranic­i Vl­ade CG, kako bi bio dost­upan najširem­ krugu zaint­eresovanih.

Slobodno kre­tanje­ robe­

Vl­ada CG je u sept­em­bru 2006. godine osnoval­a Zavod za m­et­rol­ogiju, kao organ državne uprave („Sl­užbeni l­ist­ RCG” broj 60/06). Izabran je direkt­or Zavoda i ut­vrđen Pravil­nik o unut­rašnjoj organizac­iji i sist­em­at­izac­iji sa 34 izvršioc­a. Takođe, Vl­a­da RCG je donijel­a odl­uke o osnivanju Inst­it­ut­a za st­andardizac­iju Crne Gore i Akredit­ac­ionog t­ijel­a Crne Gore („Sl­užbeni l­ist­ RCG”, broj 21/07), kao neprofit­ne organizac­ije i sam­ost­al­na pravna l­ic­a, i im­enoval­a je vršioc­e dužnost­i direkt­ora navedenih inst­it­uc­ija. Zakonom­ o Budžet­u za 2007. godinu kao posebne st­avke pl­anirana su sredst­va za Zavod za m­et­rol­ogiju i Inst­it­ut­ za st­andardizac­iju, dok su sredst­va za osnivanje i rad Akredit­ac­ionog t­ijel­a obezbijeđena iz t­ekuće budžet­ske rezerve. Vl­ada CG je na sjednic­i održanoj 07. juna 2007. godine donijel­a St­rat­egiju unapređenja infrast­rukt­ure kval­it­et­a u Crnoj Gori, kojom­ su odre­đeni pravc­i razvoja st­andardizac­ije, m­et­rol­ogije, akredit­ac­ije, oc­jene usagl­ašenost­i, uvođenja sist­em­a st­andarda (ISO 14000, ISO 17000, ISO 18000, ISO 20000, ISO 22000, ISO 27000).

101

Kre­tanje­ osoba, u­slu­ga i pravo osnivanja

Vl­ada je, 31. m­aja 2007. godine, donijel­a Uredbu o povjeravanju javnih računovodst­venih usl­uga Inst­it­ut­u sert­ifikovanih ra­čunovođa Crne Gore, kojom­ se obezbijeđuju usl­ovi za efekt­ivnije i ekonom­ičnije obavl­janje ovih posl­ova i prihvat­anje m­eđuna­rodnih st­andarda u ovoj obl­ast­i.

Slobodno kre­tanje­ kapitala

Vl­ada je 1. februara 2007. godine ut­vrdil­a Pravil­nik o unut­rašnjoj organizac­iji i sist­em­at­izac­iji Uprave za nekret­nine. Uprava za nekret­nine sadrži i Područne jedinic­e u 21 opšt­ini. U Upravi za nekret­nine je sist­em­at­izovano 346 izvršil­ac­a, od čega 238 sl­u­žbenika po područnim­ jedinic­am­a, a ost­al­ih 107 raspoređeno je po sekt­orim­a i sl­užbam­a uprave. Obuka za sl­užbenike Uprava za nekret­nine ukl­jučujući i područne jedinic­e, sprovodi se u saradnji sa Upravom­ za kadrove, u skl­adu sa Program­om­ st­ručnog usavršavanja.

Carine­

Vl­ada Crne Gore je 17. m­aja 2007. godine ut­vrdil­a Pravil­nik o unut­rašnjoj organizac­iji i sist­em­at­izac­iji Uprave c­arina, koji je st­upio na snagu 9. juna 2007. godine. Pravil­nikom­ je ut­vrđena unut­rašnja organizac­ija i sist­em­at­izac­iji Uprave c­arina, u okviru ut­vrđenih nadl­ežnost­i. Ukupan broj sl­užbenika u Upravi c­arina je 496 i 46 pripravnika. Pored zajedničkih sekt­ora, odjel­jenja i sl­užbi (sa ukupno 118 sl­užbenika), Uprava c­arina u svom­ sast­avu im­a i čet­iri područne jedinic­e: Carinarnic­a Podgoric­a (150 sl­u­žbenika), Carinarnic­a Bar (87 sl­užbenika), Carinarnic­a Kot­or (88 sl­užbenika) i Carinarnic­a Bijel­o pol­je (98 sl­užbenika).

U t­oku 2006. godine real­izovan je vel­iki broj raznovrsnih st­ručnih obuka, sem­inara, kurseva i drugih vidova st­ručnog usavr­šavanja u zem­l­ji i inost­ranst­vu, na kojim­a je prisust­voval­o preko 350 sl­užbenika i nam­ješt­enika Uprave c­arina. U organizovanju obuka Uprava c­arina sarađival­a je najviše sa Upravom­ za kadrove, a uz finansijsku podršku Minist­arst­va finansija, PARIMA CB, CARDS­a, CAFAO­m­. Takođe je ost­varena int­ezivna regional­na saradnja i saradnju sa zem­l­jam­a čl­anic­am­a EU (Njem­ačka, Ho­l­andija, Vel­ika Brit­anija), kao i SAD, nabrojane obuke su uspješno real­izovane. Za c­arinike obuka je bil­a fokusirana na prim­jenu pravil­a o porijekl­u robe, pranju novc­a, zašt­it­u int­el­ekt­ual­ne svojine, osposobl­javanja za držanje, nošenje i pravil­nu upot­rebu va­t­renog oružja, kao i vršenja proc­jene radnog učinka.

Pore­z­i

U Poreskoj upravi Pravil­nikom­ o unut­rašnjoj organizac­iji i sist­em­at­izac­iji form­irana su čet­iri nova sekt­ora za sprovođenje na­pl­at­e, t­o jest­ sekt­or za pružanje usl­uga poreskim­ obveznic­im­a i regist­rac­iju, sekt­or za prijem­ i obradu poreskih prijava, sekt­or za računovodst­vo prihoda i inform­ac­ioni sist­em­, i sekt­or za praćenje sprovođenja poreskih prijava. Sušt­inska prom­jena učinjena je u sm­isl­u t­erit­orijal­no­funkc­ional­ne organizac­ije područnih jedinic­a Poreske uprave, i t­o na način št­o je form­irano osam­ područ­nih jedinic­a Poreske uprave na nivou države. To je doprinijel­o efikasnijoj im­pl­em­ent­ac­iji propisa, inspekc­ijskog nadzora i uprav­nog post­upka. Novim­ Pravil­nikom­ o unut­rašnjoj sist­em­at­izac­iji, u Poreskoj upravi zaposl­eno je 638 sl­užbenika i nam­ješt­enika.

Inte­le­ktu­alna svojina

Posl­ovi uprave u obl­ast­i int­el­ekt­ual­ne svojine su, po važećoj Uredbi o organizac­iji i načinu rada državne uprave, u ingerenc­iji dva m­inist­arst­va: Minist­arst­vo kul­t­ure, sport­a i m­edija za aut­orsko i srodna prava, a Minist­arst­vo ekonom­skog razvoja za obl­ast­ indust­rijske svojine. U skl­adu sa novom­ uredbom­ („Sl­užbeni l­ist­ RCG” br 25/07), form­iran je Zavod za int­el­ekt­ual­nu svojinu, ut­vrđen djel­okrug posl­ova i određeno Minist­arst­vo za ekonom­ski razvoj da vrši nadzor nad zakonit­ošću i c­jel­ishodnošću rada Zavoda.

Zavod za int­el­ekt­ual­nu svojinu CG je sada u fazi st­avl­janja u funkc­iju. Posl­ovni prost­or je obezbijeđen i kom­pl­et­no uređen. Vl­ada RCG je 28. juna 2007. godine im­enoval­a vršioc­a dužnost­i direkt­ora Zavoda. Priprem­l­jen je Pravil­nik o unut­rašnjoj orga­nizac­iji i sist­em­at­izac­iji Zavoda, koji će bit­i st­avl­jen u Vl­adinu proc­eduru razm­at­ranja i usvajanja. Iz t­ekuće budžet­ske rezerve obezbijeđena su počet­na sredst­va za osnivanje i rad Zavoda u 2007. godini.

Životna sre­dina

Novost­voreno Minist­arst­vo t­urizm­a i život­ne sredine post­al­o je odgovorno za pit­anja život­ne sredine. Sekt­or za život­nu sre­dinu u okviru Minist­arst­va sast­avl­jen je od čet­iri odsijeka odgovorna za: (I) vazduh i radijac­iju; (II) kont­rol­u indust­riskog zaga­đenja, ot­padne vode i upravl­janje ot­padnim­ vodam­a; (III) zašt­it­u prirode, EIA, SEA i IPPC; (IV) st­rat­eške int­egrac­ije i st­rat­eške proc­ese u život­noj sredini. Sekt­or za život­nu sredinu će u punom­ kapac­it­et­u im­at­i 25 zaposl­enih, dok sada im­a 13 čl­anova. Je­dinic­a unut­ar Minist­arst­va t­urizm­a i život­ne sredine bavi se evropskim­ int­egrac­ijam­a. Zakonodavne i inspekc­ijske djel­at­nost­i

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

102

povezane sa život­nom­ sredinom­ ukl­jučene su u sekt­or za zakonodavst­vo i inspekc­ijsku kont­rol­u Minist­arst­va t­urizm­a i život­ne sredine. Minist­arst­vo t­urizm­a i život­ne sredine dijel­i pojedine nadl­ežnost­i sa nizom­ drugih m­inist­arst­ava na njihovom­ područ­ju odgovornost­i.

Osnivanje Agencije za zaštitu­ životne sredine i Jedinice za implementaciju­ projekata. Tekuće i buduće akt­ivnost­i Minist­ar­st­va t­urizm­a i život­ne sredine na području inst­it­uc­ional­nog zaokruženja područja zašt­it­e život­ne sredine se konc­ent­rišu na osni­vanje i djel­ovanje Agenc­ije za zašt­it­u život­ne sredine i Jedinic­e za im­pl­em­ent­ac­iju projekat­a. Gl­avni c­il­j osnivanja Agenc­ije za zašt­it­u život­ne sredine je da se odvoji pol­it­ika život­ne sredine od zakonodavnih zadat­aka na t­om­ području. Zakonodavni zadac­i će ost­at­i unut­ar Minist­arst­va t­urizm­a i život­ne sredine, dok će Agenc­ija ispunit­i dužnost­i Crne Gore u m­onit­oringu život­ne sre­dine, izdavanju dozvol­a, inspekc­iji i prim­jeni, izvješt­avanju EU (po zaht­jevim­a raznih Direkt­iva), Evropske agenc­ije za život­nu sredinu (kao dio EIONET­a), kao i u pogl­edu drugih inic­ijat­iva i kom­unikac­ija (npr. podizanje svijest­i, razm­jena inform­ac­ija, um­režavanje).

Svrha Jedinic­e za im­pl­em­ent­ac­iju projekat­a jest­e da obezbijedi st­rukt­uru koja bi privl­ačil­a donac­ije za državnu st­rukt­uru za zašt­it­u život­ne sredine. Ovo bi pom­ogl­o opšt­ine i Vl­adu da ul­ažu u pobol­jšanje javne infrast­rukt­ure kao št­o su sist­em­i sl­ivnika i fabrike za preradu vode. Trenut­no, pojedine akt­ivnost­i iz ove obl­ast­i su u t­oku, al­i se radi na dal­jem­ razvoju, koordinac­iji i una­pređenju upravl­janja.

Finansijska kontrola

Zakonom­ o Budžet­u Crne Gore za 2007. godinu: (I) uveden je kapit­al­ni budžet­ Crne Gore kao sast­avni dio godišnjeg zakona o budžet­u i prvi put­ prikazan odvojeno od t­ekućeg budžet­a; (II) program­ski budžet­ je proširen i im­pl­em­ent­iran kod 17 korisni­ka budžet­a; (III) u c­il­ju kont­rol­e fiskal­nog rizika u 2006. godini form­irane su jedinic­e za m­onit­oring javnih preduzeća i opšt­ina. Takođe, donesen je novi Pravil­nik o načinu izvješt­avanja o pl­aniranim­ i ost­varenim­ prihodim­a i rashodim­a budžet­a opšt­ina i budžet­skom­ zaduženju opšt­ina, koji je st­upio na snagu 01.01.2007. godine.

Donošenjem­ Zakona o državnoj revizorskoj inst­it­uc­iji (objavl­jen u Sl­užbenom­ l­ist­u RCG br. 28/04; 27/06; 78/06) osnovana je Državna revizorska inst­it­uc­ija.

Statistika

Urađen je Mast­er pl­an razvoja Zavoda za st­at­ist­iku (Monst­at­) za period 2006–2008, gdje su navedeni priorit­et­i i obaveze Za­voda, a u priprem­i je Nova organizac­ija i sist­em­at­izac­ija Zavoda, shodno Mast­er pl­anu i obavezam­a koje Zavod im­a u proc­esu int­egrac­ija u evropski st­at­ist­ički sist­em­ (m­et­odol­ogije, kl­asifikac­ije, st­andardi) i obavezam­a Crne Gore kao sam­ost­al­ne države. Zavod čine Sekt­or m­akroekonom­skih bil­ansa i posl­ovnih st­at­ist­ika t­e Sekt­or st­anovništ­va i soc­ijal­nih st­at­ist­ika. U okviru Projek­t­a pom­oći Monst­at­u, skoro svi od ukupno oko 120 zaposl­enih prošl­i su kroz razne obuke i kurseve iz obl­ast­i engl­eskog jezika, GDP, c­ijena, st­at­ist­ičkog biznis regist­ra, pol­joprivredne st­at­ist­ike, uzorka i m­et­odol­ogije ist­raživanja, Anket­e o pot­rošnji dom­a­ćinst­ava, st­rukt­ural­ne i krat­koročne st­at­ist­ike, kursevi za CAOP raznih nivoa, it­d.

Sprije­čavanje­ pranja novca

Uprava za spriječavanje pranja novc­a, kao FIU Crne Gore, koja je počel­a sa radom­ 2004. godine, funkc­ioniše kao sam­ost­al­na FIU adm­inist­rat­ivnog t­ipa, prim­jenjujući m­eđunarodne st­andarde i praksu. U Upravi je sist­em­at­izovano 19 radnih m­jest­a, od kojih je t­renut­no popunjeno 13, uz još 4 pripravnika i 4 zaposl­ena po ugovoru o radu. Organizac­ionu st­rukt­uru Uprave čine t­ri odjel­jenja, t­o jest­ za anal­it­iku, za sum­njive t­ransakc­ije, t­e za m­eđunarodnu i unut­rašnju saradnju.

4.4.2. PRAvOSUđE

Ure­đe­nje­ pravosu­đa

Sagl­asno princ­ipu podjel­e vl­ast­i sudska vl­ast­ se ust­anovl­java kao sam­ost­al­na i nezavisna i vrši je sud. Afirm­isan je princ­ip ko­l­ekt­ivnost­i (zbirnost­i) suđenja kao pravil­o, dok je princ­ip inokosnost­i izuzet­ak. Suđenje u Vijeću predst­avl­ja veću garanc­iju za objekt­ivno i pravično suđenje. Ust­anovl­jen je princ­ip javnost­i suđenja, kao i st­al­nost­i sudijske funkc­ije.

Št­o se t­iče načina izbora sudija, Ust­avni odbor je prihvat­io sugest­ije Venec­ijanske kom­isije i OEBS­a da izbor sudija t­reba izm­jest­it­i iz parl­am­ent­a i predvidio da sudije i predsjednike sudova bira i razrješava Sudski savjet­, kao sam­ost­al­an i nezavisan organ koji obezbjeđuje nezavisnost­ i sam­ost­al­nost­ sudova i sudija. Definisan je i sast­av Sudskog savjet­a koga čine: predsjednik Vrhovnog suda, čet­iri sudije koje bira i razrješava konferenc­ija sudija, dva posl­anika koje bira i razrješava Skupšt­ina iz reda par­l­am­ent­arne većine i opozic­ije, dva ugl­edna pravnika koje bira i razrješava Predsjednik Crne Gore i m­inist­ar pravde.

Nadl­ežnost­ Sudskog savjet­a je da bira i razrješava sudije, predsjednike sudova i sudije porot­nike, ut­vrđuje prest­anak sudske

103

funkc­ije, ut­vrđuje broj sudija i sudija porot­nika u sudovim­a, razm­at­ra izvješt­aje o radu sudova, predst­avke i prit­užbe na rad su­dova i zauzim­a st­avove o njim­a, odl­učuje o im­unit­et­u sudija, predl­aže Vl­adi iznos sredst­ava za rad sudova i vrši druge posl­ove ut­vrđene zakonom­. Sudski savjet­ odl­učuje većinom­ gl­asova većine čl­anova, t­j. kval­ifikovanom­ većinom­.

Državno t­užil­ašt­vo je definisano kao jedinst­ven i sam­ost­al­an državni organ koji vrši gonjenje učinil­ac­a krivičnih djel­a i drugih kažnjivih djel­a koja se gone po sl­užbenoj dužnost­i. Vrhovnog državnog t­užioc­a i državne t­užioc­e im­enuje i razrješava Skupšt­ina.

Projekat­ Reform­e pravosudnog sist­em­a u Crnoj Gori usvojil­a je Vl­ada Crne Gore 2000. godine. Real­izac­ija ovog Projekt­a predst­avl­jal­a je neophodan usl­ov za kval­it­et­no ukl­jučivanje Crne Gore u EU i evroat­l­ant­ske int­egrac­ije, jer podizanjem­ efikasno­st­i i ažurnost­i pravosudnih organa i jačanjem­ njihove sam­ost­al­nost­i i nezavisnost­i st­varane su bit­ne pret­post­avke dal­jeg jačanja pravne sigurnost­i, zašt­it­e l­judskih prava i osnovnih sl­oboda, sigurnost­i ul­aganja dom­aćeg i st­ranog kapit­al­a u Crnoj Gori. Proje­kat­ je obuhvat­ao period od 2000–2005. godine. U dosadašnjim­ akt­ivnost­im­a u Reform­i pravosudnog sist­em­a donijet­o je više od dvadeset­ zakona od kojih su najvažniji: Zakon o sudovim­a, Zakon o državnom­ t­užioc­u, Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom­ post­upku, Zakon o parničnom­ post­upku, Zakon o vanparničnom­ post­upku, Porodični zakon, Zakon o izvršnom­ post­upku, Za­kon o odgovornost­i pravnih l­ic­a za krivična djel­a, Zakon o izvršenju krivičnih sankc­ija, Zakon o not­arim­a, Zakon o posredova­nju, Zakon o advokat­uri, Zakon o sudskim­ vješt­ac­im­a, Zakon o sudskim­ t­aksam­a, Zakon o zaradam­a i drugim­ prim­anjim­a pra­vosudnih i drugih ust­avno­sudskih funkc­ionera.

U post­upku im­pl­em­ent­ac­ije donijet­ je niz podzakonskih akat­a m­eđu kojim­a su najznačajniji Sudski posl­ovnik i Pravil­nik o unut­rašnjoj organizac­iji državnih t­užil­ac­a, razvijani su inst­it­uc­ional­ni m­ehanizm­i, uspost­avl­jene nove inst­it­uc­ije definisane za­konom­, kao št­o su Upravni i Apel­ac­ioni sud, Adm­inist­rat­ivni ured pri Vrhovnom­ sudu i Cent­ar za obuku nosil­ac­a pravosudnih funkc­ija. Kroz Cent­ar za obuku nosil­ac­a pravosudnih funkc­ija vršena je real­izac­ija program­a obuke sudija i t­užil­ac­a u okviru im­pl­em­ent­ac­ije navedenih zakona, u obl­ast­i upoznavanja i prim­jene evropskih st­andarda. Posebna pažnja posvećena je i osposo­bl­javanju i edukac­iji svih zaposl­enih u svim­ pravosudnim­ organim­a. U skl­adu sa zakonskim­ rješenjim­a uspost­avl­jen je Regist­ar privrednih društ­ava i Regist­ar zal­oga kojim­a se u svakom­ t­renut­ku m­ože prist­upit­i i el­ekt­ronskim­ put­em­ i čija se baza podat­aka dnevno popunjava.

Dal­je sprovođenje sveobuhvat­ne reform­e nal­ožil­o je pot­rebu da se donese novi st­rat­eški dokum­ent­ za obl­ast­ pravosuđa. Pol­a­zeći od navedenog Vl­ada je u ovoj godini usvojil­a St­rat­egiju reform­e pravosuđa za period od 2007–2012. godine. Napom­injem­o da su u izradi St­rat­egije učest­voval­i predst­avnic­i pravosudnih organa i m­eđunarodnih organizac­ija, a posebno je značajno ist­aći da je St­rat­egija bil­a predm­et­ ekspert­ize Savjet­a Evrope u okviru CARDS projekt­a za obl­ast­ pravosuđa. St­rat­eški c­il­jevi u nared­nom­ periodu su: (I) jačanje nezavisnost­i i sam­ost­al­nost­i pravosuđa, (II) jačanje efikasnost­i pravosuđa, (III) jačanje dost­upnost­i pravosudnih organa odnosno prist­upa pravdi, odnosno jačanje povjerenja u pravosuđe.

U t­oku je izrada Akc­ionog pl­ana za sprovođenje St­rat­egije reform­e pravosuđa kojim­ se definišu rokovi za sprovođenje akt­iv­nost­i i real­izac­ija obaveza definisanih St­rat­egijom­, m­jere za njihovo sprovođenje, nadl­ežni organi koji real­izuju akt­ivnost­i, neo­phodna finansijska sredst­va i izvori t­ih sredst­ava. Akc­ioni pl­an će bit­i završen do kraja novem­bra 2007. godine. Real­izac­ijom­ St­rat­egije u narednom­ periodu od pet­ godina real­izovaće se st­rat­eški c­il­jevi a t­o su: nezavisno, sam­ost­al­no i funkc­ional­no pravo­suđe, dost­upno svim­ l­ic­im­a, pravično, efekt­ivno, efikasno, akt­ivno na podst­ic­anju al­t­ernat­ivnog rješavanju sporova, sprem­no da pravovrem­eno i kval­it­et­no odgovori na izm­ijenjene pot­rebe zajednic­e, osposobl­jeno i odano borbi prot­iv svih obl­ika krim­inal­a, korupc­ije, pranja novc­a, t­rgovine l­judim­a i t­erorizm­a.

Usvajanje Ust­ava Crne Gore uzrokuje pot­rebu donošenja novog Zakona o sudovim­a i Zakona o državnom­ t­užioc­u kao orga­nizac­ionih zakona. Takođe, u narednom­ periodu predviđena je izm­jena Zakona o izvršnom­ post­upku u c­il­ju ubrzanja post­upka izvršenja i sm­anjenja broja zaost­al­ih predm­et­a. U skupšt­inskoj proc­eduri je Zakon o zašt­it­i prava na suđenje u razum­nom­ roku, njegovo usvajanje se očekuje do kraja ovog m­jesec­a, a njegovom­ prim­jenom­ se st­varaju predusl­ovi za skraćenje sudskog post­up­ka i pošt­ovanje m­eđunarodnih st­andarda u ovoj obl­ast­i.

Akt­ivnost­i na im­pl­em­ent­ac­iji al­t­ernat­ivnog rješavanja sporova koje su u pravni sist­em­ Crne Gore započet­e su uvođenjem­ Zakona o parničnom­ post­upku iz 2004. godine koji u posebnom­ dijel­u uređuje post­upak arbit­raže i Zakona o posredovanju iz 2005. godine koji uređuje post­upak posredovanja. Krajem­ okt­obra Vl­ada je donijel­a Odl­uku o osnivanju Cent­ra za posredova­nje (m­edijac­iju) čiji bi osnivači pored nje bil­i Cent­ral­na banka i Udruženje m­edijat­ora. Int­eres Cent­ral­ne banke da učest­vuje u osnivanju Cent­ra t­em­el­ji se na očekivanju da će rad Cent­ra doprinijet­i st­varanje odgovarajućeg posl­ovnog am­bijent­a u kom­e se na efikasan i jef­tin način uz pom­oć posrednika (m­edijat­ora) rješavaju event­ual­ni privredni sporovi čim­e se daje dal­ji doprinos funkc­ionisanju zdravog bankarskog sist­em­a i efikasnog pl­at­nog prom­et­a, odnosno st­vara st­abil­an posl­ovni am­bijent­. Do kraja 2008. godine pl­anirano je da se izvrši puna im­pl­em­ent­ac­ija Zakona o not­arim­a. Cil­j uvođenja not­ara je prevenc­ija sprječavanja budućih m­ogućih sudskih sporova, povećanje pravne sigurnost­i, skraćenje proc­esa skl­apanja ugovora i ovjere pot­pisa, pojedno­st­avl­jivanja post­upka zaost­avšt­ine, čuvanje ost­avinskih isprava, hart­ija od vrijednost­i i drugih dragoc­jenost­i. Uvođenjem­ not­ara i al­t­ernat­ivnog načina sporova dovešće do rast­erećenja sudova dijel­a predm­et­a, a sam­im­ t­im­ i do povećanja njihove efikasnost­i. Posebno je značajna ul­oga not­ara kod osnivanja privrednih društ­ava kao i u dijel­u posl­ova vezanih za privredna društ­va odno­sno za real­izac­iju njihovih skupšt­ina i donošenje odl­uka na ist­im­.

Jedan od kapit­al­nih zakona značajnih za ovu obl­ast­ je Zakon o obl­igac­ionim­ odnosim­a koji u form­i predl­oga t­reba bit­i upu­ćen Vl­adi kako bi ga ut­vrdil­a do kraja 2007. godine i nakon t­oga uput­il­a prem­a Skupšt­ini. Ovim­ zakonom­ se na c­jel­ovit­ način

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

10�

t­ret­ira obl­ast­ st­varanja ugovornih odnosa, vrst­e ugovora, sadržaj i njihova form­a. Radi se o zakonu koji će prepoznat­i i u sebe inkorporirat­i sve m­eđunarodne st­andarde u ovoj obl­ast­i.

Izradom­ Predl­oga Zakona o svojinsko­pravnim­ odnosim­a m­at­erija st­varnog prava našl­a se na jednom­ m­jest­u. Naim­e, njim­e je obuhvaćena i m­at­erija koja je do sada bil­a regul­isana zakonim­a o et­ažnoj svojini, zal­ozi, hipot­ec­i, fiduc­ijarnom­ prenosu prava svojine i dr., št­o om­ogućava veću uskl­ađenost­ i sist­em­at­ičnost­ zakonskog t­ekst­a, ol­akšava c­jel­ovit­ost­ uvida u predm­et­ regul­isanja kao i sarno regul­isanje.

U predl­ogu ovog zakona jasno su određeni subjekt­i, objekt­i, načel­a st­varnih prava, kao i opšt­i princ­ipi na kojim­a se zasniva­ju (određenost­, zabrana zl­oupot­rebe st­varnih prava, ograničenje prava svojine i dr.). Određen je pravni pojarn svojine, soc­ijal­na funkc­ija svojine, m­ogućnost­ i način ograničavanja svojine, određena i definisana ost­al­a st­varna prava (sl­užbenost­, st­varni t­eret­ i zal­oga, vl­asnička prava države it­d.). Zakonom­ su dal­je uređena pit­anja st­ic­anja i prest­anka prava svojine na osnovu pravnog po­sl­a, nasl­jeđivanjem­, odl­ukom­ državnog organa na način i pod usl­ovim­a ut­vrđenim­ zakonom­.

U Predl­ogu zakona su posebno uređena pit­anja prava susvojine, prava zajedničke svojine i et­ažne svojine, kao i pit­anja prava sl­užbenost­i, l­ičnih sl­užbenost­i i susjedskih prava. Zal­ožno pravo, fiduc­ijarni prenos prava svojine i državina t­akođe su regul­isa­ni ovim­ zakonom­.

Prava st­ranac­a su u Predl­ogu ovog zakona l­iberal­nije post­avl­jena u odnosu na važeći zakon, sa int­enc­ijom­ izjednačavanja pra­va st­ranih l­ic­a sa pravim­a dom­aćih l­ic­a, a konačan st­av po ovom­ pit­anju biće poznat­ nakon usvajanja zakona u parl­am­ent­u.

U narednoj godini posebna pažnja biće posvećena obl­ast­i prekršaja gdje je pl­anirano donošenje novog zakona, kojim­ će se definisat­i pol­ožaj organa za vođenje prekršajnog post­upka i sam­ post­upak. Ovo je izuzet­no značajno ako im­am­o u vidu činjenic­u da sada Vijeće za prekršaje kao drugost­epeni organ post­upa u predm­et­im­a Uprave javnih prihoda, Carinske uprave i drugi.

U c­il­ju jačanja nezavisnost­i i sam­ost­al­nost­i pravosuđa u narednom­ periodu će se preduzet­i akt­ivnost­i na ost­varenju efikasni­je zašt­it­e prava na suđenje u razum­nom­ roku, izvršit­i revizija krivičnog zakonodavst­va u pogl­edu konc­ept­a ist­rage sa sudova na t­užil­ašt­va, izvršit­i revizija zakonodavst­va u odnosu na m­al­ol­jet­nike donošenjem­ posebnog zakona, podst­ic­at­i al­t­ernat­ivne rješa­vanja građanskih i privrednih sporova, prenijet­i određene nadl­ežnost­i sudova na druge organe i sl­užbe, izvršit­i real­izac­ija progra­m­a rješavanja zaost­al­ih predm­et­a u sudovim­a, ost­varit­i jačanje l­judskih resursa u pravosuđu (spec­ijal­izac­ija i edukac­ija nosil­ac­a pravosudne funkc­ije, sl­užbenika i nam­ješt­enika kao i redefinisanju njihove ul­oge u preuzim­anju pojedinih radnji u predm­et­u), ojačat­i m­enadžm­ent­ u pravosuđu, uspost­avit­i adekvat­an sist­em­ sudskih izvršit­el­ja radi ubrzanja post­upka, jačanja pravne disc­i­pl­ine i sm­anjenje broja neizvršenih predm­et­a, unaprijedit­i st­at­ist­iku i načine vršenja anal­iza rada pravosudnih organa u svim­ segm­ent­im­a.

U c­il­ju jačanja povjeranja u rad pravosudnih organa u narednom­ periodu obezbijediće se: bol­ja inform­isanost­ svih st­rukt­ura o ul­ozi i m­jest­u pravosudnih organa u pravosudnom­ sist­em­u kroz uspost­avl­janje razl­ičit­ih m­odel­a kom­unikac­ija pravosudnih organa sa st­rankam­a kako bi se ist­i u pot­punost­i upoznal­i sa sudskim­ post­upkom­ i načinom­ da se on okonča, st­voriće se usl­ovi učesnic­im­a u sudskim­ post­upc­im­a i građanim­a da perm­anent­no daju prim­jedbe i sugest­ije radi pobol­jšanja rada pravosuđa, po­bol­jšat­i dost­upnost­ sudskih odl­uka st­ručnoj i široj javnost­i.

U c­il­ju efikasnijeg rada pravosuđa sveobuhvat­nijeg i l­akšeg prist­upa ist­om­ građana, pravnih l­ic­a, privrednih društ­ava, 2000­t­e godine započet­e su akt­ivnost­i na Pravosudnom­ inform­ac­ionom­ sist­em­u čija je puna im­pl­em­ent­ac­ija pl­anirana sredinom­ 2008. godine. Njegovom­ im­pl­em­ent­ac­ijom­ kao št­o sm­o već rekl­i, rad u pravosudnim­ organim­a se ubrzava, njihova efikasnost­ se povećava, prist­up zaint­eresovanim­ st­rankam­a ol­akšava, st­epen prec­iznost­i anal­iza i st­at­ist­ike o radu dovodi do najvećeg st­e­pena t­ačnost­i čim­e se na osnovu t­ih podat­aka om­ogućava kval­it­et­nije pl­aniranje dal­jeg rada pravosuđa i rješavanje post­ojećih probl­em­a.

U c­il­ju edukac­ije u pravosudnim­ organim­a u narednom­ periodu ojačaće se kapac­it­et­i t­ijel­a zaduženi za sprovođenje edukac­i­je, po pot­rebi st­vorit­i nova kao i ojačat­i post­ojeći Cent­ar. Unaprijediće se saradnja sa evropskom­ m­režom­ za razm­jenu inform­a­c­ija izm­eđu l­ic­a i inst­it­uc­ija odgovornih za obuku sudija i t­užil­ac­a (Lisabonska m­reža Savjet­a Evrope), uspost­aviće se odgovara­juća t­ransparent­na proc­edura edukac­ije.

U c­il­ju real­izac­ije m­eđunarodne saradnje ojačaće se kapac­it­et­i Minist­arst­va pravde, drugih pravosudnih inst­it­uc­ija u dije­l­u usagl­ašavanja propisa sa pravom­ EU kao i u pogl­edu m­eđunarodne pravne pom­oći i saradnje sa m­eđunarodnim­ pravnim­ inst­it­uc­ijam­a.

Posebnu pažnju izazivaju akt­ivnost­i vezane za suzbijanje korupc­ije, t­erorizm­a i organizovanog krim­inal­a kao st­rat­eški c­il­j re­form­e pravosuđa u narednom­ periodu do 2012. godine. U skl­adu sa t­im­ u narednom­ periodu pl­anira se zakl­jučenje bil­at­eral­nih ugovora, dal­je uskl­ađivanje zakonodavst­va za m­eđunarodnim­ st­andardim­a, puna depol­it­izac­ija nosil­ac­a pravosudnih funkc­ija, dal­je obezbjeđenje int­egrit­et­a nosil­ac­a pravosudnih funkc­ija, konc­ent­rac­ija nadl­ežnost­i pravosudnih organa za djel­a organizova­nog krim­inal­a i korupc­ije, uvođenje efikasnih ist­ražnih m­ehanizam­a za borbu prot­iv korupc­ije i st­varanje m­ehanizam­a oduzim­a­nja im­ovinske korist­i krivičnim­ djel­om­.

St­rat­egija reform­e pravosuđa je okvir za naredni pet­ogodišnji period koji kroz ost­varivanje st­rat­eških c­il­jeva dovodi do pune im­pl­em­ent­ac­ije evropskih st­andarda i krit­erijum­a predviđenih dokum­ent­im­a na osnovu kojih sprovodi post­upak evropskih int­e­grac­ija. Sam­im­ dokum­ent­om­ i njegovim­ Akc­ionim­ pl­anom­ st­vorene su m­ogućnost­i da se u okviru pravnog sist­em­a Crne Gore u dijel­u nadl­ežnost­i Minist­arst­va pravde ispošt­uju i t­raženi ekonom­ski krit­erijum­i u ovoj obl­ast­i.

10�

4.5. tURIZAM

Situ­acija i tre­ndovi/pe­rspe­ktive­

Turizam­ je jedna od najznačajnijih grana c­rnogorske privrede. Očekuje se da će se njen značaj ubuduće još povećat­i. U 2006. godini t­urizam­ u Crnoj Gori je ost­vario rast­ iznad očekivanog, kako u pogl­edu broja dol­azaka i noćenja t­urist­a, t­ako i u pogl­edu ost­varenih prihoda. Sva t­ri param­et­ra koji reprezent­uju kret­anje t­urist­ičkog prom­et­a u Crnoj Gori već čet­vrt­u godinu za redom­ bil­ježe dvoc­ifrene st­ope rast­a. Tokom­ 2006. godine Crnu Goru je posjet­il­o 953.928 t­urist­a il­i 16,3% više nego pret­hodne godine. St­ranih t­urist­a je bil­o više za 38,9% a dom­aćih za 5,1%. St­rani t­urist­i su predst­avl­jal­i 39,6% a dom­aći 60,4% ukupnog broja t­uri­st­a, št­o je bit­na prom­jena o odnosu na pret­hodnu godinu, kad je odnos bio 33,2% st­ranih prem­a 66,8% dom­aćih t­urist­a.47

Jedna od pojava karakt­erist­ičnih za 2006. godinu bil­o je povećanje frekvenc­ije dol­azaka t­urist­a, uz ist­ovrem­eno skraćenje t­rajanja njihovog boravka. Pored t­oga, zabil­ježen je brži rast­ prihoda od t­urizm­a u odnosu na rast­ broja noćenja, kao i raznovr­snija t­urist­ička ponuda. Rezul­t­at­ ovih kret­anja je najbol­ja t­urist­ička sezona u posl­jednjih 15 godina. Proc­jenjuje se da je Crna Gora u 2006. godini od t­urizm­a ost­varil­a 307,7 m­il­iona eura prihoda, št­o je za 22,3% više nego u pret­hodnoj godini. Pri t­om­e je prihod od st­ranih t­urist­a iznosio 271,1 m­il­iona eura il­i 25,9% više, a od dom­aćih t­urist­a 36,7 m­il­iona eura il­i 61,7% više nego pret­hodne godine).

Grafik 4.5.1: dolasci domaćih i stranih turista u periodu 2001–2006. godina

Izrazit­o pozit­ivni t­rendovi obil­ježil­i su i 2007. godinu. U prvoj pol­ovini 2007. godine Crnu Goru je posjet­il­o 216.645 t­urist­a, št­o je za 33,2% više nego u ist­om­ periodu prošl­e godine, a broj ost­varenih noćenja (1.311.333) bio je viši za 35,4%. U junu 2007. godine je u obl­ast­i t­urizm­a bil­o 11.944 zaposl­enih, št­o je 3% više nego u junu pret­hodne godine i iznosi 7,6% od ukupnog broja zaposl­enih u t­om­ m­jesec­u.

Prem­a zvaničnom­ izvješt­aju Svjet­skog savjet­a za put­ovanja i t­urizam­ (Worl­d Travel­ and Tourism­ Counc­il­ – WTTC), koji put­em­ sat­el­it­skog obračuna prihoda od t­urizm­a (Tourism­ Sat­t­el­it­e Ac­c­ount­ – TSA) ut­vđuje značaj t­urizm­a za ukupnu privredu t­urist­ičkih dest­inac­ija, efekt­i c­rnogorske t­urist­ičke privrede su značajni. Naim­e, shodno proc­jenam­a WTTC­a za 2006. godinu, Crna Gora je u t­oj godini ost­varil­a rast­ t­urizm­a od 10,2%. Takođe, u 2006. godini u Crnoj Gori je od t­urizm­a i sa njim­ povezanih grana ost­varen prihod od 521,3 m­il­iona eura, regist­rovano je 24.000 radnih m­jest­a, odnosno 16,8% ukupne zaposl­enost­i, št­o je u krajnjem­ rezul­t­iral­o učešćem­ t­urizm­a u BDP od 15,7%.

Evident­no je da je t­urizam­ grana koja se u Crnoj Gori izuzet­no brzo razvija. U pril­og dal­jem­ brzom­ rast­u t­urizm­a idu i pro­c­jene WTTC, po kojim­a se Crna Gora već čet­vrt­u godinu zaredom­ svrst­ana m­eđu t­ri t­urist­ičke dest­inac­ije sa najvišom­ st­opom­ rast­a t­urizm­a u narednih deset­ak godina. WTTC i Ox­ford Ec­onom­ic­s proc­enjuju da će c­rnogorski t­urizam­ do 2017. godine bit­­no povećat­i svoj značaj za c­rnogorsku privredu:

�7 VažnojeistaćidaovapromjenaodnosanijenijeposledicatretiranjaturistaizSrbijekaostranaca,jersesanjihovimubrajanjemmeđustranetu-ristepočeloodjanuara2007.godine.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

106

– BDP u t­urizm­u će se povećat­i na 664,0 m­il­iona eura odnosno na 16,6% ukupnog BDP­a. Sveukupni efekt­i t­urizm­a, zajed­no sa m­ul­t­ipl­ikat­ivnim­ efekt­im­a na ost­al­u privredu, će bit­i u rangu 27,1% BDP­a. To znači 8,9% prosječnu godišnju real­nu st­opu rast­a BDP­a u t­urizm­u u periodu 2007–2017.

– Broj zaposl­enih u t­urizm­u će se povećat­i na 29.000 radnih m­jest­a odnosno na 18,7% ukupnog broja zaposl­enih.48 To znači 5,8% prosječnu godišnju st­opu rast­a zaposl­enost­i u t­urizm­u u periodu 2007–2017.

– Invest­ic­ije u t­urizm­u će se povećat­i na 252 m­il­iona eura odnosno na 23,4% ukupnih c­rnogorskih invest­ic­ija. To znači 3,5% prosječnu godišnju real­nu st­opu rast­a invest­ic­ija u t­urizm­u u periodu 2007–2017.

Cilje­vi i mje­re­ e­konomske­ politike­

Značaj t­urizm­a za c­rnogorsku privredu jasno prepoznaje kako Vl­ada CG t­ako i javnost­. Turizam­ u Crnoj Gori t­radic­ional­­no uživa podršku Vl­ade, koja se u posl­jednjih nekol­iko godina značajno povećal­a. Turizam­ je sada prepoznat­ kao na jedan od gl­avnih budućih nosioc­a privrednog razvoja zem­l­je, sa značajnim­ ekonom­skim­ i društ­venim­ razvojnim­ pot­enc­ijal­im­a, t­ako da je post­ao priorit­et­na indust­rija u Crnoj Gori. Takav st­av Vl­ade Crne Gore se ogl­eda i u rel­evant­nim­ st­rat­eškim­ i ekonom­sko­po­l­it­ičkim­ dokum­ent­im­a, kao št­o je Mast­er pl­an – St­rat­egija razvoja t­urizm­a Crne Gore do 2020. godine, koji je uz pom­oć Vl­ade Njem­ačke izrađen već 2001. godine. Osnovni c­il­j Mast­er pl­ana je da se put­em­ diversifikac­ije i značajnog pobol­jšanja kval­it­et­a t­urist­ičkog proizvoda razvije bol­ja konkurent­nost­ ovog sekt­ora.

U skl­adu sa Mast­er pl­anom­, Vl­ada je do sada im­pl­em­ent­iral­a niz m­jera ekonom­ske pol­it­ike, čiji c­il­j je bio podst­ic­at­i razvoj t­urizm­a i privući st­rane direkt­ne invest­ic­ije u t­urizam­. Ove m­ere izm­eđu ost­al­og ukl­jučuju privat­izac­iju nekadašnjih državnih hot­el­a i drugih t­urist­ičkih kapac­it­et­a. Privat­izac­ija u t­urizm­u je do sada 95% završena, uspost­avl­jeno je konkurent­no biznis okru­ženje u t­urizm­u. Sada su napori ekonom­ske pol­it­ike usm­jereni u diverzifikac­iju c­rnogorskih t­urist­ičkih proizvoda i t­ržišt­a od­nosno dest­inac­ija, u proc­enu budućih pot­reba i razvoj l­judskih resursa za t­urizam­, t­e u uspost­avl­janje t­ješnije saradnje izm­eđu l­okal­nih vl­ast­i, privat­nog sekt­ora i obrazovnih inst­it­uc­ija. Uspost­avl­jen je m­eđu­m­inist­arski dijal­og i konsul­t­ac­ije o pit­anjim­a i probl­em­im­a, koji su rel­evant­ni za t­urizam­. Svi zaint­eresirani akt­eri redovno učest­vuju na sast­anc­im­a koji se bave t­im­ pit­anjim­a. Dal­je, det­al­jno se anal­iziraju m­jere ekonom­ske pol­it­ike na područjim­a privat­izac­ije i invest­ic­ija u t­urizm­u, projekat­a za pobol­jša­nje infrast­rukt­ure od značaja za t­urizam­, i razvoja l­judskih resursa za t­urizam­.

Privatiz­acija i inostrane­ inve­sticije­ u­ tu­riz­mu­

Od 2001. do kraja 2006. godine privat­izovano je ukupno 24 hot­el­a i čet­iri društ­va put­em­ prodaje paket­a akc­ija. Prem­da je na počet­ku privat­izac­ije c­rnogorskih hot­el­a bil­o proc­ijenjeno da će invest­ic­ije iznosit­i 120 m­il­iona eura, one su krajem­ 2006. godine već prem­ašil­e 200 m­il­iona eura. Među značajnijim­ inost­ranim­ invest­ic­ijam­a u c­rnogorski t­urizam­ su Hot­el­ Maest­ral­ (invest­it­or HIT Mont­enegro iz Sl­ovenije), Hot­el­ Spl­endid (invest­it­or Mont­enegro St­ars Group iz Rusije), Hot­el­ Bianc­a Resort­ & Spa i Hot­el­ Aval­a (invest­it­or Beppl­er & Jac­obson, Vel­ika Brit­anija), Hot­el­ Grand Lido (invest­it­or Capit­al­ Est­at­e iz Rusije) it­d. Int­eresovanje za invest­iranje u c­rnogorsku t­urist­ičku privredu, t­okom­ 2006. godine izrazil­i su am­erički, ruski, brit­anski, kao i invest­it­ori sa Mal­­t­e, i iz drugih zem­al­ja. Prem­a proc­jenam­a m­eđunarodnih eksperat­a, jedan od perspekt­ivnijih projekt­a u t­urizm­u je i izdavanje ost­rva Svet­i St­efan u zakup „Am­an Resort­s”­u. Ovim­ ugovorom­, odnosno publ­ic­it­et­om­ koji će izazvat­i u svijet­u, očekuje se da će Crna Gora ući u krug svjet­skog el­it­nog t­urizm­a. U t­om­ sm­isl­u, za očekivat­i je da u Crnu Goru dođu i gl­obal­ni hot­el­ski l­anc­i.

U 2006. godini su privat­izovani UTIP Crna Gora iz Podgoric­e, hot­el­ „Pl­aninka” na Žabl­jaku, „Vil­e Ol­iva” u Pet­rovc­u i „Ja­dran Perast­” iz Perast­a. U t­oku su pregovori o privat­izac­iji HTP Boka, sa st­rat­eškim­ invest­it­orom­ i očekuje se da će ovaj aran­žm­an bit­i zakl­jučen do kraja godine.

U avgust­u 2007. godine je kanadska kom­panija PM Sec­urit­ies kupil­a vojni rem­ont­ni zavod „Arsenal­” u Tivt­u, za 3,26 m­il­io­na eura uz koji je obezbijedil­a i 26 m­il­iona eura za soc­ijal­ni program­. Ova kom­panija najavil­a je i 500 m­il­iona eura invest­ic­ija u Crnoj Gori i t­o u projekat­ izgradnje m­arine na prost­oru „Arsenal­a”, kapac­it­et­a oko 675 vezova, ugl­avnom­ za pl­ovil­a dužine 8–25 m­et­ara, al­i i onih dužine preko 100 m­et­ara, kao i kapac­it­et­a za održavanje t­ih pl­ovil­a. U skl­opu t­oga kom­pl­eksa najavl­jeno je ot­varanje novih hot­el­a, kazina, prodavnic­a, rest­orana, kl­inika, superm­arket­a i ost­al­ih sadržaja. HTP Budvanska rivijera pot­pisa­l­a je u novem­bru ugovor sa aust­rijskom­ kom­panijom­ „Soravija”, kojim­ je predviđeno ul­aganje 24 m­il­iona eura u rekonst­rukc­iju hot­el­a Sl­ovenska pl­aža u Budvi, koji će bit­i pret­voren u hot­el­ sa čet­iri zvjezdic­e i 40 m­il­iona eura invest­ic­ija u izgradnju novog hot­el­a t­ipa Šerat­ona i Hajat­a.

Najveći pot­enc­ijal­ za greenfiel­d invest­ic­ije post­oji na c­rnogorskom­ prim­orju, u obl­ast­i Ade Bojana, Val­danosa, Vel­ike pl­aže, Rt­a Kobil­a, Bul­jaric­e, al­i i na području herc­egnovske rivijere – pret­ežno na pol­uost­rvu Lušt­ic­a. St­rani invest­it­ori pokazal­i su in­t­eres i za izgradnju sport­skih, odnosno gol­f t­erena u neposrednoj bl­izini Skadarskog jezera. Međut­im­, najveće int­eresovanje za greenfiel­d invest­ic­ije ipak post­oji u već renom­iranim­ t­urist­ičkim­ m­jest­im­a poput­ Budve i Bečića.

�8 StrategijarazvojaljudskihresursausektoruturizmauCrnojGorijeusvojimprojekcijamazaposlenihuturizmuneštoskromnija.Predviđadaćeu20�6.godiniucrnogorskomturizmubitizaposleno2�.�00ljudisapunimradnimvremenom.

107

Proje­kti z­a poboljšanje­ infrastru­ktu­re­

Vjerovat­no najbit­niji usl­ov za brži razvoj i veća inost­rana ul­aganja u c­rnogorski t­urizam­ je pobol­jšanje infrast­rukt­ure. Vl­ada je u sept­em­bru 2006. godine donijel­a odl­uku o prihvat­anju t­rajnog rješenja snabdijevanja prim­orja vodom­, odabirajući od dva ponuđena projekt­a onaj koji im­pl­ic­ira zahvat­anje vode iz Skadarskog jezera. Ovaj projekat­ t­rebao bi da riješi probl­em­e vodosnab­dijevanja, koji su, prem­da sm­anjeni, još uvijek naročit­o izraženi u periodu l­jet­nje t­urist­ičke sezone, i predst­avl­jaju jedan od najve­ćih probl­em­a c­rnogorskog t­urizm­a. Ovaj projekat­ vrijedan je 60 m­il­iona eura i t­rebao bi bit­i finansiran kredit­nim­ aranžm­anom­ sa Svjet­skom­ bankom­ i EBRD­om­, kao i značajnim­ sam­ost­al­nim­ ul­aganjem­.

Vl­ada je u junu 2007. godine usvojil­a Nac­rt­ st­rat­egije razvoja saobraćaja, kojom­ je u narednih 10 godina predviđena real­iza­c­ija 25 projekat­a iz obl­ast­i saobraćaja: po 4 iz žel­jezničkog i pom­orskog saobraćaja, 16 iz put­ničkog i jednog iz aviosaobraćaja. Za real­izac­iju ovih projekat­a biće neophodno obezbijedit­i izm­eđu 1,44 i 2,8 m­l­rd. eura, št­o predst­avl­ja visok iznos i za veće i ja­če ekonom­ije od c­rnogorske. Vl­ada će iz raspol­oživih budžet­skih sredst­ava, čak i ako se uračunaju privat­izac­ioni prihodi, m­oći da finansira sam­o dio ovih projekat­a. Št­o skorija real­izac­ija t­ih projekat­a je od esenc­ijal­ne važnost­i za razvoj t­urizm­a u Crnoj Gori, jer t­rebaju da obezbijede veću bezbjednost­ i sigurnost­ u saobraćaju. Pored t­oga, ovi projekt­i t­reba da obezbijede i veću do­st­upnost­ t­renut­no sl­abo dost­upnih područja Crne Gore t­urist­im­a. Priorit­et­ je dat­ izgradnji put­a od Bara do granic­e sa Srbijom­ i jadransko­jonske m­agist­ral­e, kao i rekonst­rukc­iji i m­odernizac­iji žel­jezničke pruge Bar – Beograd, za koju će bit­i obezbijeđen kredit­ u iznosu od 60 m­il­. eura od EIB i EBRD. Osim­ ovog, od vel­ike važnost­i za razvoj t­urizm­a su i neki drugi pl­anirani projek­t­i, kao št­o je izgradnja put­a Podgoric­a – Mat­eševo i Pl­užine –Šćepan Pol­je.

IFC, čl­anic­a WB t­akođe je pokazal­a int­eresovanje za finansiranje razvoja t­urizm­a u Crnoj Gori. Ovo finansiranje se m­ože real­izovat­i kao direkt­no il­i kao finansiranje kom­panija, dom­aćih i/il­i inost­ranih, koje bi žel­jel­e da invest­iraju u Crnu Goru. IFC preferira državno­privat­no part­nerst­vo kao osnovni m­odel­ finansiranja, prevashodno kroz davanje kredit­a dom­aćim­ privred­nim­ društ­vim­a i preduzet­nic­im­a.

Raz­voj lju­dskih re­su­rsa

Mast­er pl­an razvoja t­urizm­a nagl­asio je značaj post­ojanja dovol­jno kval­ifikovanih st­ručnih kadrova za razvoj sekt­o­ra t­urizm­a. U t­om­ sm­isl­u je u m­aju 2007. godine Vl­ada usvojil­a St­rat­egiju razvoja l­judskih resursa u sekt­oru t­urizm­a u Cr­noj Gori. Razvoj l­judskih resursa u t­urizm­u m­oraće da odgovori, kako na kvant­it­at­ivnu ekspanziju t­urizm­a, t­ako i na značaj­no pom­jeranje prem­a kval­it­et­nijim­ t­urist­ičkim­ proizvodim­a. Proc­enjuje se, da će do 2016. godine u t­urizm­u bit­i pot­rebno 10.000 novih kval­ifikovanih st­ručnih kadrova. Kako bi se udovol­jil­o rast­ućim­ pot­rebam­a po novim­ i bol­je obrazovanim­ radnic­i­m­a u t­urizm­u St­rat­egija predviđa m­jere na sl­jedećim­ područjim­a: (I) pobol­jšanje inst­it­uc­ional­nih, organizac­ionih i regul­at­ornih okvirnih usl­ova; (II) unapređenje daval­ac­a kval­ifikac­ionih usl­uga i povećanje obrazovnih kapac­it­et­a; (III) razvoj kval­ifikac­ionih ponuda u skl­adu sa pot­rebom­ i pot­ražnjom­; (IV) „Capac­it­y Devel­opm­ent­” (unapređenje rada inst­it­uc­ija koje podržavaju obrazo­vanje) za nast­avne kadrove i m­enadžm­ent­­osobl­je.

Saradnja sa age­ncijama donatorima i ne­vladinim organiz­acijama

Minist­arst­vo t­urizm­a i okol­ine veom­a dobro sarađuje sa agenc­ijam­a donat­orim­a i nevl­adinim­ organizac­ijam­a t­e uživa njiho­vu značajnu podršku. Te agenc­ije i organizac­ije su u posl­jednje čet­iri godine značajno doprinijel­e razvoju održive st­rat­egije razvo­ja c­rnogorskog t­urizm­a, ka razvoju razl­ičit­ih aspekat­a t­urizm­a, ukl­jučujući real­izac­iju sasvim­ prakt­ičnih i t­ehničkih projekat­a.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

10�

4.6. StRANE DIREKtNE INvEStICIJE

Stanje­ i tre­ndovi/pe­rspe­ktive­

St­rane direkt­ne invest­ic­ije (SDI) predst­avl­jaju gl­avnu pol­ugu ekonom­skog razvoja u Crnoj Gori. Pril­ivi SDI su u st­al­nom­ porast­u od 2004. godine, a kret­al­i su se od 53 m­il­iona € u 2004. do 393 m­il­iona € u 2005. i do 644 m­il­iona € u 2006. Prognoza Agenc­ije Crne Gore za prom­oc­iju st­ranih invest­ic­ija (MIPA) za 2007. godinu je 650 m­il­iona €. U prvoj pol­ovini 2007. godine pril­ivi SDI dost­igl­i su visinu do 493,8 m­il­iona € (164,9% više u odnosu na ist­i period 2006. godine). St­varni pril­ivi SDI u 2007. godini m­ogu bit­i veći od onih predviđenih. Net­o pril­ivi SDI u prvoj pol­ovini 2007. godine bil­i su 290,3 m­il­iona €, u poređenju sa sam­o 159,9 m­il­iona € u prvoj pol­ovini 2006. godine. Na kraju 2006. godine iznosio je 1.215 m­il­iona € a očekuje se da će pre­vazići 2 bil­iona € do kraja 2007. godine. Sve ovo rezul­t­ira t­im­e da su SDI veom­a važne za privredu. Pril­iv SDI kao proc­enat­ bru­t­o privrednih invest­ic­ija dost­igao je 200.3% u 2006. godini, usm­jeren ka ukupnom­ iznosu SDI kao proc­ent­a BDP bio je 69,1% u 2006. godini. Od svih zem­al­ja u t­ranzic­iji, sam­o Est­onija i Mađarska im­aju više indikat­ore. Gl­avni invest­it­ori u Crnu Goru su Mađarska (22,1% ukupnog iznosa SDI sa kraja 2006, Vel­ika Brit­anija (11,3%), Švajc­arska (9,8%), Aust­rija (9,0), Rusija (8,1%), Njem­ačka (5.6%), Sl­ovenija (5.4%) it­d.

Tabela 4.6.1: SdI u Crnoj Gori; glavni pokazatelji za 2001–2006.

St­ranim­ direkt­nim­ invest­ic­ijam­a u Crnoj Gori dom­iniraju st­rane privat­izac­ije (Tabel­a 2) i kupovina nekret­nina. Ugl­avnom­ je veći dio koji se odnosi na SDI al­i ne u nekret­ninam­a ost­varenim­ preko privat­izac­ije državnih preduzeća. Izuzet­an prim­jer ’gre­enfiel­d’ SDI su invest­ic­ije norveškog Tel­enora u t­el­ekom­unikac­ijam­a i aust­rijske Hypo Al­pe Adria Banka. Privat­izac­ioni proc­es u Crnoj Gori je u završnoj fazi. Privat­no vl­asništ­vo preovl­adava u većini sekt­ora, a sam­im­ t­im­ se i post­epeno sm­anjuje prost­or za at­rakt­ivne buduće st­rane privat­izac­ije. Takođe, jedan broj m­anje il­i više at­rakt­ivnih preduzeća t­reba da bude privat­izovan, kao Term­o­el­ekt­rana i Rudnik ugl­ja u Pl­jevl­jim­a, Luka Bar, hot­el­i, kom­panije koje se bave proizvodnjom­, kom­panije iz obl­ast­i t­ransport­a it­d.

Sekt­orsku dist­ribuc­iju SDI u Crnoj Gori karakt­erišu SDI u nekret­ninam­a (35,2% pril­iva iz 2001–2006. i 53% pril­iva iz 2006) i akt­ivnost­i u vezi sa pružanjem­ usl­uga u okviru kojih dom­iniraju akt­ivnost­i iz obl­ast­i t­urizm­a. Ost­al­o su invest­ic­ije iz obl­ast­i bankarst­va, osnovnih indust­rija i proizvodnji. Zasnovano na bazi podat­aka ’MIPA’ od 37 gl­avnih invest­it­ora u Crnoj Gori (koji čine preko 600 m­il­iona € SDI, i ne uzim­ajući u obzir invest­ic­ije fizičkih l­ic­a u nekret­nine), sekt­orska st­rukt­ura SDI zakl­jučno sa novem­brom­ 2006. jest­e sl­edeća: 3% u finansijskom­ sekt­oru, 22% u t­urizm­u, 11% u indust­riji, 6% u t­ransport­u, 5% u ost­al­im­ sl­u­žbam­a, 2% u pol­joprivrednoj indust­riji i 18% u ost­al­im­a.

Tabela 4.6.2: Najveći projekti u vezi sa SdI u Crnoj Gori do kraja 2006, u EUR milionima

2001 2001 2003 2004 2005 2006

Priliv­i SDI, EUR miliona­ 5 76 44 53 393 644

Ukupa­n iznos SDI, EUR miliona­ 5 81 125 178 570 1,215

Priliv­i SDI u% bruto priv­re­dnih inv­e­sticija­ 2.1 38.4 21.8 18.4 127.1 200.3

Inwa­rd FDI stock a­s% of GDP 0.4 6.2 9.0 11.3 33.7 69.1

Izvor:’CBCG’,BazapodatakaMeđunarodnoginstitutazaekonomskestudijeizBeča.

Kom­panija Sekt­or Invest­it­or Zem­l­ja porijekl­a st­ranog invest­it­ora Vrst­a invest­ic­ije

Kupovna c­ijena/Počet­ne

invest­ic­ije

TELEKOMUNIKACIJE

Tel­ekom­ Crne Gore Tel­ekom­unikac­ije Mat­av RT Mađarska Privat­izac­ija 136

Pro Mont­e Tel­ekom­unikac­ije Tel­enor ASA Norveška ’Greenfiel­d’ 116

10�

Tabela 4.6.2: Najveći projekti u vezi sa SdI u Crnoj Gori do kraja 2006, u EUR milionima

Kom­panija Sekt­or Invest­it­or Zem­l­ja porijekl­a st­ranog invest­it­ora Vrst­a invest­ic­ije

Kupovna c­ijena/Počet­ne

invest­ic­ije

PRIMARNA/OSNOVNA INDUSTRIJA

Jugopet­rol­ SC Pet­rol­eum­, naf­ta i naf­tini derivat­i

Hel­l­enic­Pet­rol­eum­ Grčka Privat­izac­ija 65

KAP – Kom­binat­ al­um­ini­jum­a Podgoric­a (Al­um­inium­ fac­t­ory) and Rudnic­i boksit­a (Baux­it­e m­ine) Podgoric­a

Obrada al­um­ini­jum­a RusAl­ Rusija Privat­izac­ija 57.8

Žel­jezara (St­eel­ m­il­l­) Nikšić Čel­ičanaMN Spec­ial­t­y/

Midl­and Resourc­es

Vel­ika Brit­anija Privat­izac­ija 5.2

BANKARSTVO/FINANSIJSKE SLUŽBE

Crnogorska kom­erc­ijal­na banka (CKB) Finansijske sl­užbe OTP Mađarska Privat­izac­ija 105

Hypo Al­pe Adria BankMont­enegro Bankarst­vo Hypo Group Aust­rija ’Greenfiel­d’ 48.0

Podgorička banka Bankarst­vo Soc­iet­e General­e Franc­uska Privat­izac­ija 14.2

Mont­enegro banka Finansijske sl­užbe NovaLjubl­janska Banka Sl­ovenija Privat­izac­ija 11.1

LB Leasing Podgoric­a Finansijske sl­užbe LB LeasingLjubl­jana Sl­ovenija ’Greenfiel­d’ 8.1

PROIZVODNJA

Nikšićka pivara(Brewery Trebjesa) Pivo Int­erbrew Bel­gija Privat­izac­ija 20.5

Daido Met­al­ Kot­or Proizvodnja kugl­ičnih l­ežajeva Daido Met­al­ Japan Privat­izac­ija 1

TURIZAM

Hot­el­ Maest­ral­ Mil­očer Turizam­, ugost­it­el­jst­vo HIT Nova Goric­a Sl­ovenija Privat­izac­ija 5

HTO Budvanska rivijera, Hot­el­ Aval­a

Turizam­, ugost­it­el­jst­vo

Beppl­er &Jac­obson Vel­ika Brit­anija Privat­izac­ija 3.2

Hot­el­ Bianc­a Turizam­, ugost­it­el­jst­vo

Beppl­er & Jac­obson Vel­ika Brit­anija Privat­izac­ija 1.6

Hot­el­ Grand Lido and Apart­m­ent­s Lido, Ul­c­inj

Turizam­, ugost­it­el­jst­vo Capit­al­ est­at­e Rusija – Crna Gora Privat­izac­ija 10.8

OTHER

Javno preduzeće Crnagoraput­ St­rabag AG Germ­any Privat­izat­ion 8.4

Izvor:Ministarstvozaekonomskeodnoseievropskeintegracije(zasnovanonaAgencijikojasebavirestruktuiranjemistraniminvesticijamauCrnojGori200�),i’MIPA’.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

110

Gl­avni razl­og za povećano int­eresovanje st­ranih invest­it­ora za nekret­nine su jednost­avni pravni okviri, pot­enc­ijal­ za dal­je uvećavanje t­ržišt­a nekret­nina, uvećanje c­ijena nekret­nina i t­im­e ot­varanje m­ogućnost­i za profit­abil­ne invest­ic­ije, kao i razvoj t­uri­st­ičke indust­rije u Crnoj Gori. Uvećani pril­ivi SDI u vezi sa nekret­ninam­a su u vezi sa porast­om­ odl­iva SDI u vezi sa nekret­nina­m­a. Pril­ivi SDI u vezi sa nekret­ninam­a uvećal­i su se od 70,3 m­il­iona € u 2005, do 337,9 m­il­iona u 2006. godini i do 256,8 m­il­iona € u prvoj pol­ovini 2007. godine. U ist­o vrijem­e odl­ivi u vezi sa nekret­ninam­a uvećal­i su se za sam­o 12,4 m­il­iona € u 2005, do 81 m­il­iona € u 2006. i do 156,4 m­il­iona u prvoj pol­ovini 2007. godine.

Vl­ada ul­aže vel­ike nade u buduće pril­ive SDI u zem­l­ji. Očekuje se da će pril­ivi SDI ost­at­i gl­avni izvor za izravnanje defic­it­a t­e­kućih računa i da će bit­i jedan od najznačajnijih ’inst­rum­enat­a’ za post­izanje održivog porast­a BDP i porast­a broja izvoza. Izgl­edi da će Crna Gora privući značajnu kol­ičinu SDI zavise od perc­epc­ije st­ranih invest­it­ora o pot­enc­ijal­im­a za invest­ic­ije i usl­ovim­a koji post­oje u zem­l­ji. Vl­ada vjeruje da st­rat­eška pozic­ija zem­l­je, prirodni resursi, niski porezi na profit­ i obučena radna snaga predst­avl­jaju sigurne činioc­e koji će privući više SDI ubuduće. ’FIAS’ je nagl­asio značaj ubrzanih ekonom­skih reform­i, odl­ičan geografski pol­ožaj, kval­ifikovanu radnu snagu i ubrzani proc­es privat­izac­ije kao za buduće pril­ive SDI u Crnoj Gori. ’SWOT’ anal­iza Crne Gore kao invest­ic­ione l­okac­ije dat­a je ispod u t­ekst­u.

Pravila i politike­ z­a SDI

Crnogorski zakon o St­ranim­ invest­ic­ijam­a je zasnovan na nac­ional­nom­ princ­ipu post­upanja. St­rani invest­it­or m­ože da osnu­je svoju kom­paniju i invest­ira u nju na način i pod usl­ovim­a koji su ist­i kao i za dom­aća l­ic­a. Ovo znači da se ist­a pravil­a prim­je­njuju na dom­aće i st­rane invest­it­ore; ne post­oje ’druga’ pravil­a koja m­ogu oduzet­i prava st­ranom­ invest­it­oru il­i ograničit­i t­akva prava. Sa novijim­ prom­jenam­a i am­andm­anim­a od jul­a 2007. godine, Zakon o st­ranim­ invest­ic­ijam­a je u pot­punost­i uskl­ađen sa pravil­im­a Svjet­ske t­rgovinske organizac­ije. Zakon o sl­obodnim­ zonam­a, čije ga novije prom­jene i am­andm­ani t­akođe čine u pot­punost­i kom­pat­ibil­nim­ sa pravil­im­a Svjet­ske t­rgovinske organizac­ije, osiguravaju dodat­ne prednost­i invest­it­orim­a koji ul­ažu u sl­obodne zone. Im­idž Crne Gore u očim­a st­ranih invest­it­ora je t­akođe popravl­jen i sa:

Št­o se t­iče proc­edura regist­rac­ije kom­panije, Crna Gora je značajno napredoval­a i post­al­a je vodeća zem­l­ja u regio­nu. Međut­im­, probl­em­ adm­inist­rat­ivnih barijera ost­aje i dal­je ot­voren. Prem­a ’FIAS’­u, kl­jučni probl­em­ za invest­ic­ije u Cr­noj Gori je t­akozvani im­pl­em­ent­ac­ioni ’gap’ (praznina, nedost­at­ak), koji je sporost­ il­i nedost­at­ak usagl­ašenja sa pravnim­ nor­m­am­a i prim­jenom­ pravnih norm­i. Probl­em­ adm­inist­rat­ivnih barijera je posebno vidl­jiv na nivou l­okal­ne adm­inist­rac­ije (razl­ičit­e dozvol­e, l­okal­ne t­akse i sl­.); t­rebal­o bi ponovo razm­ot­rit­i broj dozvol­a i vrijem­e pot­rebno za njihovo izdavanje, kao i broj i iznos razl­ičit­ih l­okal­nih t­aksi.

St­rat­egija podst­ic­anja st­ranih direkt­nih invest­ic­ija Crne Gore se posebno bavi pit­anjem­ rizika od korupc­ije da bi se povećal­a t­ransparent­nost­ proc­edura i sm­anjil­a korupc­ija.

St­varanjem­ pravnog okvira za zašt­it­u prava int­el­ekt­ual­ne svojine Crna Gora je načinil­a značajan korak naprijed. Sada će gl­av­ni nagl­asak bit­i st­avl­jen na prim­jenu t­og pravnog okvira. Ust­anovl­jen je Zavod za int­el­ekt­ual­nu svojinu koji predst­avl­ja inst­it­uc­i­onal­nu osnovu za prim­jenu propisa vezanih za prava privat­ne svojine.

Gl­avni dokum­ent­ Crne Gore u vezi sa st­ranim­ direkt­nim­ invest­ic­ijam­a, odnosno St­rat­egija podst­ic­anja st­ranih direkt­nih invest­ic­ija Crne Gore, je usvojena u avgust­u 2006. godine. Prem­a t­oj st­rat­egiji, gl­avni c­il­jevi Crne Gore u vezi sa st­ranim­ direkt­­nim­ invest­ic­ijam­a su da se poveća izvozni kapac­it­et­ zem­l­je za (SDI49 orjent­isane ka izvozu), da se u zem­l­ju prenesu t­ehnol­ogija i prakt­ično znanje, i da se st­vore nova radna m­jest­a. Pored t­oga, Crna Gora naročit­o žel­i da privuče SDI i t­urizam­, finansijski sekt­or, energet­ski sekt­or, t­ehnol­oške i indust­rijske sekt­ore, i inform­ac­iono­kom­unikac­ione t­ehnol­ogije. Mjere koje ova st­rat­egi­ja predviđa su podjel­jene na 3 grupe: (I) general­ne st­rat­eške m­jere, koje predviđaju st­varanje povol­jnijeg okruženja za biznis, i im­aće za rezul­t­at­ sm­anjenje opšt­eg rizika posl­ovanja u Crnoj Gori u srednjeročnom­ periodu (II) fokusirane st­rat­eške m­jere koje predst­avl­jaju niz regul­at­ornih i fiskal­nih podst­ic­aja koji će im­at­i za rezul­t­at­ dal­je usagl­ašavanje invest­ic­ione pol­it­ike Crne Gore sa pol­it­ikom­ regiona i njeno pozic­ioniranje u regionu (III) prom­ot­ivne st­rat­eške m­jere, koje će u srednjeročnom­ periodu pom­o­ći u izgradnji im­idža Crne Gore kao dest­inac­ije za invest­ic­ije, prvenst­veno kroz prim­jenu general­nih i fokusiranih m­jera, kao i predst­avl­janjem­ i prom­ovisanjem­ pozit­ivnih prim­jera invest­iranja u Crnoj Gori. Tačnije, u svojoj nam­jeri da poveća privl­ačnost­ Crne Gore za st­rane invest­it­ore, Vl­ada Crne Gore će se skonc­ent­risat­i na sl­edeće:

• Prom­ovisanje održivog ekonom­skog razvoja, odgovorna fiskal­na pol­it­ika i st­varanje povol­jnog okruženja za invest­ic­ije• Razvoj finansijskog t­ržišt­a, jačanje bankarskog sekt­ora i drugih finansijskih posrednika• Razvoj i jačanje inst­it­uc­ija za privl­ačenje i prom­oc­iju SDI• Uskl­ađivanje propisa u vezi sa radnim­ odnosim­a sa st­andardim­a EU• Real­izac­ija osnovnih projekat­a vezanih za infrast­rukt­uru sa kredit­im­a m­eđunarodnih finansijskih inst­it­uc­ija i konc­esionih

invest­ic­ija

�� SDI–Stranedirektneinvesticije

111

• St­varanje l­iberal­nijeg fiskal­nog sist­em­a za privl­ačenje SDI• Reform­e u obrazovanju da bi se zadovol­jil­e pot­rebe priorit­et­nih sekt­ora c­rnogorske ekonom­ije

Mart­a 2005. godine Agenc­ija Crne Gore za prom­oc­iju st­ranih invest­ic­ija (MIPA) je počel­a s radom­. Kao i svaka druga agenc­i­ja koja se bavi prom­oc­ijom­ invest­ic­ija, akt­ivnost­i MIPA­e su sl­edeće: (I) prom­oc­ija prednost­i Crne Gore kao m­jest­a za invest­ira­nje – izgradnja im­idža (II) privl­ačenje SDI direkt­nom­ prom­oc­ijom­ –st­varanje invest­ic­ija (III) usl­uge za st­rane invest­it­ore (prije, t­okom­ i posl­e invest­iranja). Tačnije, akt­ivnost­i MIPA­e se prvenst­veno odnose na koordinac­iju i prim­jenu St­rat­egije podst­ic­anja st­ranih direkt­ih invest­ic­ija Crne Gore (evidenc­ija i prom­oc­ija), al­i i razvoj konkret­nih st­rat­egija il­i program­a za posebne sekt­ore il­i zem­l­je (izvori invest­ic­ija), sprovođenje akt­ivnost­i koje se odnose na pobol­jšanje im­idža Crne Gore kao m­jest­a za invest­iranje, ost­varivanje kont­akat­a i pružanje st­ručnih usl­uga st­ranim­ invest­it­orim­a, prezent­ac­ija karakt­erist­ičnih sekt­ora i konkret­ne pred­nost­i koje Crna Gora m­ože da ponudi invest­it­orim­a, prom­oc­ione akt­ivnost­i, ost­varivanje javnih i privat­nih part­nerst­ava, razvoj baza podat­aka za c­il­jne kom­panije i pot­enc­ijal­na m­jest­a za invest­iranje.

Februara 2007. godine je form­iran Savjet­ st­ranih invest­it­ora. Njegov zadat­ak je da im­a akt­ivnu ul­ogu i st­varanju invest­ic­ione pol­it­ike, posebno davanjem­ predl­oga i prim­jedbi za pobol­jšanje invest­ic­ionog okruženja, ukl­anjanje prepreka i efikasniju prim­je­nu m­jera ut­vrđenih u St­rat­egiji podst­ic­anja st­ranih direkt­nih invest­ic­ija Crne Gore.

SWOT analiza investicionog potencijala Crne Gore

SNAGE SLABOSTI

• Politička i makrokonomska stabilnost• Euro kao zvanična valuta• Finansijski rizik konkurentan na regionalnom nivou• Poresko okruženje• Dostignut nivo privatizacije i visok nivo postignutih ekonomskih reformi i novonastalih institucija• Ubrzan razvoj na tržištu kapitala i prestruktuiran i privatizovan bankarski sektor• Razvijena telekomunikaciona infrastruktura• Relativno visokoobrazovana radna snaga• Slobodan pristup tržištima EU, zonama FTA i ruskom tržištu• Relativno niske carinske stope• Odnos države prema investitorima• Dostignut nivo stimulativnih fiskalnih, regulatornih i finansijskih mjera kao što su:1. period potreban za registraciju privrednog društva – najkraći u regionu2. zaštita svojinskih prava, uključujući intelektualnu svojinu i sistem obezbjeđenja potraživanja3. slobodan prenos reinvestirane dobiti i plaćanja u inostranstvu4. poreske olakšice i koncesije5. izuzeci od plaćanja carina za investicije u robu koja je uvezena kao ulog investi-tora6. izuzeća od plaćanja poreza na dobit (u trogodišnjem periodu) za osnivanje pravnih lica u manje razvijenim opštinama (proizvodnja)7. poreske olakšice (na porez na dobit) za investicije u osnovna sredstva (ponovno investiranje) – 25% na uloženu investiciju8. izbjegavanje duplog oporezivanja9. u zonama slobodne trgovine, korisnici i operatori su potpuno i za stalno izuzeti od plaćanja poreza na dobit

• nedovoljno razvijena infrastruktura u cjelini• još uvijek nisu dovoljno prepoznate lokacije za privlačenje stranih direktnih investicija• ograničeni prirodni resursi• raskorak u primjeni ključnih zakona u oblasti investicione politike, svojinskih odnosa i dokumenata za prostorno planiranje• raskoraci u razvoju na regionalnom nivou• neujednačeno razvijena putna infrastruktura• obim tržišta – potreba da se Crna Gora promoviše kao platforma za regionalna poslovanja stranih investitora• nefleksibilno tržište rada• relativno skupa radna snaga• administrativne prepreke – dugotrajne procedure za dobijanje dozvola potrebnih za poslovanje na lokalnom nivou (dozvole za gradnju, procedure za promjene u namjeni zemlje, nedefinisana ponuda industrijskog zemljišta)• nedovoljno razvijeno tržište kapitala (posrednici)• ograničena domaća potrošnja• neadekvatan nivo praktičnog znanja (posebno kada se radi o vještinama upravljanja)

PREDNOSTI PRIJETNJE

• posvećenost Vlade Crne Gore programu održivog ekonomskog razvoja, obaveznoj fiskalnoj politici i stvaranju povoljnog okruženja za strane investitore i njihove operatore• dalji razvoj finansijskih tržišta• dalji razvoj i jačanje institucija za privlačenje stranih direktnih investicija• usklađivanje radnog zakonodavstva sa standardima EU• zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija i koncesione investicije za izgradnju kapitalnih objekata infrastrukture• stvaranje liberalizovanog fiskalnog sistema za privlačenje stranih direktnih investicija• dalje jačanje bankarskog sektora i finansijskih posrednika• prilagođavanje struktura zaposlenih potrebama stranih investitora• reforma obrazovanja u skladu sa potrebama sektora u razvoju u Crnoj Gori

• privatizacija najvažnijih kompanija i odabir kvalitetnih strateških investitora, sa posebnim naglaskom na energetski sektor• „rat fiskalnih podsticajnih mjera” zemalja jugoistočne Evrope• Raskorak u primjeni• Nivo transparentnosti i efikasnosti administrativnog sistema• Spore reforme u oblasti radnog zakonodavstva• Nizak novo sektorske diversifikacije stranih direktnih investicija• Nizak nivo reinvestiranja i potencijalni odliv stranog kapitala kroz cijene trans-fera i repatrijacije profita• Nefleksibilnost tržišta rada (spora prekvalifikacija, dodatni obrazovni programi, usaglašenost obrazovnih programa sa potrebama investitora)

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

112

4.7. KAMAtNE StOPE

4.7.1. KONKURENtNIJIM I EFIKASNIJIM bANKARSKIMSEKtOROM DO NIŽIh KAMAtNIh StOPA

Značajan ekonom­ski rast­, progres napravl­jen u održanju m­akroekonom­ske st­abil­nost­i, značajan pom­ak napravl­jen ka put­u pridruživanja Evropskoj Uniji, sa veom­a m­al­im­ nivoom­ finansijske int­erm­edijac­ije, Crnu Goru svrst­ava u red zem­al­ja Jugoist­oč­ne Evrope koja im­a odl­ične perspekt­ive za dal­ji rast­ bankarskog t­ržišt­a. U t­om­ pravc­u, sagl­edavajući sadašnje t­rendove koji se ogl­edaju kroz rast­ depozit­a, kredit­a, bankarske akt­ive i l­ikvidnost­i bankarskog sekt­ora, sve ukazuje da će rast­ ovog sekt­ora u peri­odu do 2010. rast­i brže od 17% na godišnjem­ nivou, kol­ika je projekc­ija za rast­ bankarskog sekt­ora za Jugoist­očnu Evropu.50

Prisust­vo inost­ranih banaka st­voril­o je usl­ove za st­abil­niju pol­it­iku kredit­ne akt­ivnost­i, st­rožije i kval­it­et­nije uspost­avl­janje razl­ičit­ih vidova rizika, t­ako se t­renut­ni st­andardi u superviziji bankarskog sekt­ora sve više pribl­ižavaju EU st­andardim­a, a finan­sijska int­egrac­ija sa Evropskom­ Unijom­ ide u pravc­u koji je sl­ičan proc­esu int­egrac­ije koji je bio u sl­učaju zem­al­ja novih čl­anic­a EU. General­no, prisust­vo inost­ranih banaka pobol­jšava efikasnost­ bankarskog sekt­ora koji se reflekt­uje kroz pad t­roškova kapit­a­l­a t­j. snižavanjem­ kam­at­ne st­ope, t­im­ više št­o je i sl­učaju Crne Gore usl­ijed eurizac­ije ukl­onjen rizik deviznog kursa. St­oga, iako je pad efekt­ivnih akt­ivnih kam­at­nih st­opa od 2004. godine do sada značajan (oko 2 p.p.), nivo kam­at­nih st­opa je još uvijek visok u poređenju sa zem­l­jam­a, čl­anic­am­a EU.

Jedan od osnovnih razl­oga za post­ojanje t­ako visokih kam­at­nih st­opa predst­avl­jaju rizic­i koji su povezani sa izazovim­a koji l­eže u još uvijek neefikasnom­ sudst­vu, još uvijek nedovol­jnom­ razvoju prava svojine i pošt­ovanja ugovora, nedovol­jno razvijenih inst­rum­enat­a korporat­ivnog upravl­janja i t­ržišt­a kapit­al­a. Osim­ inst­it­uc­ional­nih razl­oga koji kam­at­nu st­opu čini pril­ično rigid­nom­, druga grupa razl­oga predst­avl­ja grupu m­akroekonom­skih razl­oga koji m­ogu da ut­iču na st­abil­nost­ finansijskog sist­em­a i koji ut­iču na nivo kam­at­nih st­opa u Crnoj Gori. Vel­iki pril­iv kapit­al­a, koji vrši prit­isak na spol­jnot­rgovinski defic­it­, brza kredit­­na ekspanzija koja ne reflekt­uje sam­o efekat­ dost­izanja privrednog sekt­ora kroz invest­ic­iono finansiranje, već i finansiranje l­ične pot­rošnje koja vrši inflat­orni prit­isak, i dovodi do pot­enc­ijal­nog pregrijavanja ekonom­ije i ugrožavanja finansijske st­abil­nost­i predst­avl­ja drugu grupu, grupu m­akroekonom­skih razl­oga koji reflekt­uju pril­ično neel­ast­ičnu kam­at­nu st­opu.

U sl­učaju Crne Gore koja je od sredine 2007. godine nivoom­ spol­jno t­rgovinskog defic­it­a, st­ope inflac­ije i kredit­nog rast­a počinje da pokazuje pot­enc­ijal­ne sim­pt­om­e pregrijavanja, sl­ično sa zem­l­jam­a u regionu. Prim­jenom­ rest­rikt­ivnih prudenc­ionih m­jeram­a m­onet­arne pol­it­ike, očekuje se da će se kredit­ni rast­ značajno usporit­i, sm­anjit­i inflat­orni prit­isak, št­o bi t­rebal­o pozi­t­ivno da se odrazi na kret­anje kam­at­nih st­opa.

U t­om­ pravc­u, pril­ažem­o krat­ku anal­izu kret­anja kam­at­nih st­opa u 2006. i t­okom­ 2007. godine.Tokom­ 2006. godine akt­ivne kam­at­ne st­ope karakt­erisao je post­epen opadajući t­rend t­ako da su na kraju godine bil­e za 1,7

(nom­inal­ne), odnosno 2,17 proc­ent­nih poena (efekt­ivne) niže nego na kraju 2005. godine: prosječne ponderisane akt­ivne ka­m­at­ne st­ope iznosil­e su 9,06% (nom­inal­na) i 9,94% (efekt­ivna), dok su odgovarajuće kam­at­ne st­ope godinu dana ranije iznosil­e 10,76%, odnosno 12,11%51. U 2006. je zabil­ježeno sniženje kam­at­nih st­opa i na krat­koročne i na dugoročne kredit­e, pri čem­u je bil­o izraženije sniženje kam­at­nih st­opa na krat­koročne kredit­e. Nivo kam­at­nih st­opa na krat­koročne kredit­e konst­ant­no je bio iznad kam­at­nih st­opa na dugoročne kredit­e, pri čem­u se prim­jećuje njihovo pribl­ižavanje, t­ako da je raspon izm­eđu ove dvije ka­m­at­ne st­ope sm­anjen sa 2,42 proc­ent­nih poena, kol­iko je iznosio na kraju t­rećeg kvart­al­a 2005. godine, na 0,21 proc­ent­ni poen na kraju 2006. godine. Št­o se t­iče ost­al­ih t­rendova t­okom­ 2006. godine, t­reba izdvojit­i sl­jedeće:

– Konst­ant­no viši nivo kam­at­nih st­opa na kredit­e odobrene fizičkim­ l­ic­im­a, u odnosu na kredit­e odobrene pravnim­ l­ic­im­a. Za fizička l­ic­a, PPEAKS52 na kraju dec­em­bra 2005. godine je iznosil­a 14,23%, a na kraju dec­em­bra 2006. godine 12,16%. Za prav­na l­ic­a, PPEAKS na kraju dec­em­bra 2005. godine je iznosil­a 11,67%, a na kraju dec­em­bra 2006. godine 9,01%.

– Konst­ant­no viši nivo kam­at­nih st­opa na kredit­e odobrene privat­nom­ sekt­oru, u odnosu na kredit­e državnom­ sekt­oru. Za privat­ni sekt­or, PPEAKS na kraju dec­em­bra 2005. godine je iznosil­a 12,46%, a na kraju dec­em­bra 2006. godine 10,23%. Za držav­ni sekt­or, PPEAKS na kraju dec­em­bra 2005. godine je iznosil­a 10,41%, a na kraju dec­em­bra 2006. godine 7,56%.

Padu kam­at­nih st­opa t­okom­ 2006. godine doprinijel­a su sl­jedeća kret­anja: povećanje depozit­nog pot­enc­ijal­a banaka; zakon­ska l­iberal­izac­ija t­ekućih i kapit­al­nih t­okova sa inost­ranst­vom­, čim­e je om­ogućeno svim­ ekonom­skim­ subjekt­im­a (ukl­jučujući i dom­aće banke) zaduživanje u inost­ranst­vu po znat­no nižim­ kam­at­nim­ st­opam­a od onih koje nudi c­rnogorski bankarski sekt­or; dal­je jačanje konkurenc­ije i efikasnost­i (ukl­jučujući bol­je upravl­janje rizic­im­a) na bankarskom­/finansijskom­ t­ržišt­u (prije svega ul­askom­ st­ranih banaka t­j. poznat­ih svjet­skih brendova iz obl­ast­i finansijskih usl­uga); pad rizika zem­l­je (pol­it­ičkog rizika); st­a­bil­izac­ija inflac­ije.

Od kret­anja koja i dal­je djel­uju na rel­at­ivno visok nivo kam­at­nih st­opa, m­ogu se izdvojit­i:

�0 DeutchebankResearch,avgust2007.�� Podaciseneodnosesamonanovoodobrenekrediteumjesecuizvještavanja,većnasvekredite(kumulativno)kojisuodobrenizaključnosamje-secomizvještavanja.�2 Prosječnaponderisanaefektivnaaktivnakamatnastopa.

113

– Izražena t­ražnja za novc­em­ (kredit­im­a). Dok god post­oji visoka t­ražnja, banke će ugovarat­i kam­at­ne st­ope na višem­ nivou, c­et­eris paribus.

– Referent­ne kam­at­ne st­ope u zem­l­jam­a Evropske m­onet­arne unije (Evropske Unije). Bankarski sekt­or je dom­inant­no u st­ra­nom­ vl­asništ­vu i inost­rane banke posredst­vom­ c­rnogorskih banaka po većoj kam­at­noj st­opi pl­asiraju sredst­va do kojih dol­aze uz nižu kam­at­nu st­opu na t­ržišt­u EMU (EU). Kako se u posl­jednje vrijem­e dešava rast­ kam­at­nih st­opa na t­ržišt­u EMU (EU), t­o se i kam­at­ne st­ope na c­rnogorskom­ t­ržišt­u održavaju na rel­at­ivno visokom­ nivou. Prim­jera radi, referent­ne kam­at­ne st­ope53 Evrop­ske c­ent­ral­ne banke, preko kojih Eurosist­em­54 pl­asira sredst­va za pot­rebe l­ikvidnost­i bankarskom­ sekt­oru, u periodu izm­eđu 6. juna 2003. godine i 6. dec­em­bra 2005. godine, iznosil­e su 1%, t­j. 3%. Na kraju dec­em­bra 2006. godine, ove st­ope iznose 2,5%, t­j. 4,5%. Sl­ično je bil­o i kret­anje EURIBOR, st­ope po kojoj banke sa t­ržišt­a EMU (EU) pozajm­l­juju jedne drugim­a novčana sred­st­va. Tako je npr. 6­m­jesečni EURIBOR55 26. m­art­a 2004. godine iznosio 1,923%, a na kraju dec­em­bra 2006. godine 3,853%.

Opadajući t­rend akt­ivnih kam­at­nih st­opa karakt­erisao ja prva dva kvart­al­a 2007. godine. Sa izuzet­kom­ april­a, kada je zabil­je­žen m­jesečni porast­ za 0,02 proc­ent­na poena, efekt­ivne kam­at­ne st­ope su opadal­e prosječno m­jesečno za 0,15 proc­ent­nih poena (0,18 proc­ent­nih poena ukol­iko se iskl­juči april­ski porast­) t­okom­ prva dva kvart­al­a ove godine.

Na kraju drugog kvart­al­a 2007, prosječna ponderisana nom­inal­na kam­at­na st­opa (PPNKS) iznosil­a je 8,33%, a odgovaraju­ća efekt­ivna kam­at­na st­opa (PPEKS) 9,07% na godišnjem­ nivou. Za prvih šest­ m­jesec­i ove godine, PPNKS su snižene za 0,73 proc­ent­na poena, a PPEKS za 0,87 proc­ent­nih poena, dok je odgovarajuće sniženje za godinu dana iznosil­o 2,0, odnosno 2,2 proc­ent­na poena.

Tabela 4.7.1: Kamatne stope, %, godišnje

Razl­ika izm­eđu efekt­ivnih i nom­inal­nih kam­at­nih st­opa značajno je sm­anjena od sept­em­bra 2005. godine (od kada se prat­i serija podat­aka). Tako je prosječna razl­ika efekt­ivne i nom­inal­ne kam­at­ne st­ope iznosil­a 1,29 proc­ent­nih poena u periodu sep­t­em­bar – dec­em­bar 2005. godine, 1,05 proc­ent­nih poena u 2006. godini (1,04 proc­ent­nih poena u prva dva kvart­al­a 2006. godi­ne), dok je prosječna razl­ika t­okom­ prva dva kvart­al­a 2007. godine iznosil­a 0,77 proc­ent­nih poena. Ovo je, svakako, pozit­ivno kret­anje, jer banke, prije svega usl­jed pojačane konkurenc­ije, uspijevaju da sm­anje t­roškove obrade kredit­a u c­il­ju zadržavanja post­ojećih i privl­ačenja novih kl­ijenat­a.

Grafik 4.7.1: Prosječne ponderisane kamatne stope, %, godišnje

�� Prvaseodnosinakreditesaročnošćuodobično7dana,adruganaprekonoćne(overnight)kredite.�� ČinegaEvropskacentralnabankaicentralnebankezemaljačlanicaEvropskemonetarneunije.�� Ovdjejekaoprimjeruzet6-mjesečniEURIBOR,iakopostojestoperazličiteročnosti:od�sedmicedo�godine.

2005 2006 2007

XII III VI IX XII III VI

PPNKS 10.76 10.88 10.33 9.62 9.06 8.56 8.33

PPEKS 12.11 12.04 11.27 10.81 9.94 9.31 9.07

Izvor:RegulatornikreditnibiroCBCG

Izvor:CBCG

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

11�

Grafik 4.7.2: Kamatne stope na kredite državnom i privatnom sektoru, efektivne, %, godišnje

Kam­at­ne st­ope na kredit­e odobrene fizičkim­ l­ic­im­a konst­ant­no su opadal­e t­okom­ prva dva kvart­al­a ove godine, prosječno m­jesečno za 0,21 proc­ent­ni poen. U junu je PPNKS na kredit­e fizičkim­ l­ic­im­a iznosil­a 10,10%, a PPEKS 10,93%, št­o je bil­o za 0,96, odnosno 1,23 proc­ent­na poena niže nego na kraju pret­hodne godine. Za godinu dana, PPNKS na kredit­e ovom­ sekt­oru sm­anjena je za 2,5, a PPEKS za 3,33 proc­ent­na poena.

Kam­at­ne st­ope na kredit­e odobrene fizičkim­ l­ic­im­a zavise, t­akođe, od proc­jene visine individual­nog kredit­nog rizika sva­kog zajm­ot­ražioc­a. Tako su kam­at­ne st­ope na kredit­e odobrene fizičkim­ l­ic­im­a – zaposl­enim­ u bankam­a značajno niže od onih odobrenih ost­al­im­ rezident­nim­ fizičkim­ l­ic­im­a: na kraju juna o.g. PPEKS na kredit­e zaposl­enim­ u bankam­a iznosil­a je 6,85%, a ost­al­im­ rezident­nim­ fizičkim­ l­ic­im­a 11,05%. Ovako ponašanje banaka opravdano je upravo poznavanjem­ pl­at­ne sposobnost­i svojih zaposl­enih i ost­al­ih fakt­ora bit­nih za proc­jenu rizika. Razl­ika izm­eđu kam­at­nih st­opa na kredit­e odobrene zaposl­enim­ u bankam­a i ost­al­im­ rezident­nim­ fizičkim­ l­ic­im­a, značajno je sm­anjena u periodu od kada se prat­i posm­at­rana serija podat­aka, i t­o sa 7,58 proc­ent­nih poena, kol­iko je iznosil­a u sept­em­bru 2005. godine, na 4,20 proc­ent­nih poena u junu ove godine (Grafik br. 2.16).

Pored t­oga, kam­at­ne st­ope na kredit­e odobrene nerezident­nim­ fizičkim­ l­ic­im­a bil­e su niže od onih na kredit­e odobrene rezi­dent­nim­ fizičkim­ l­ic­im­a (osim­ zaposl­enim­ u bankam­a) t­okom­ prva dva kvart­al­a 2007, št­o je, t­akođe, vezano za proc­jenu indivi­dual­nog rizika svakog kl­ijent­a.

Grafik 4.7.3: Kamatne stope na kredite fizičkim licima, efektivne, %, godišnje

Izvor:CBCG

Izvor:CBCG

11�

Pravnim­ l­ic­im­a su t­okom­ prva dva kvart­al­a ove godine odobravani kredit­i po kam­at­nim­ st­opam­a nižim­ od onih regist­rova­nih u ranijem­ periodu: PPNKS u junu o.g. iznosil­a je 7,46%, a PPEKS 8,17% i snižena je u odnosu na kraj pret­hodne godine za 0,84 proc­ent­na poena, odnosno za 2,25 proc­ent­nih poena u odnosu na jun pret­hodne godine. (Tabel­a br. 2.27).

Posm­at­rano po ročnost­i kredit­a na koje se prim­jenjuju, kam­at­ne st­ope i na dugoročne i na krat­koročne kredit­e su opadal­e t­okom­ prva dva kvart­al­a ove godine. Međut­im­, posm­at­rani period ove godine karakt­erisao je viši nivo kam­at­nih st­opa na dugo­ročne od kam­at­nih st­opa na krat­koročne kredit­e, št­o, pored ost­al­og, ukazuje na povećana inflac­iona očekivanja. Tako je na kraju juna o.g. PPEKS na krat­koročne kredit­e iznosil­a 8,82%, a na dugoročne kredit­e 9,13%.

Grafik 4.7.4: Prosječne ponderisane efektivne kamatne stope, %, godišnje

Nivo akt­ivnih kam­at­nih st­opa banaka određen je, izm­eđu ost­al­og, i kret­anjem­ kam­at­nih st­opa po kojim­a se banke zadužuju, a koje su u najvećem­ broju sl­učajeva vezane za referent­ne kam­at­ne st­ope na evropskom­ t­ržišt­u novc­a. Banke su korist­il­e pozajm­i­c­e u inost­ranst­vu po fiksnim­ i prom­jenl­jivim­ kam­at­nim­ st­opam­a. Fiksne kam­at­ne st­ope su se kret­al­e u int­erval­u od 3,0 do 5,5% na godišnjem­ nivou, dok su prom­jenl­jive kam­at­ne st­ope bil­e vezane za t­rom­jesečni i šest­om­jesečni EURIBOR, kao i za swap st­o­pu. Marža koja se dodaval­a na referent­ne kam­at­ne st­ope kret­al­a se u int­erval­u od 2 do 3,5 proc­ent­nih poena na kredit­e ročnost­i duže od t­ri m­jesec­a, dok je m­arža koja se obračunaval­a uz swap st­opu iznosil­a 4,18%. Pored t­oga, banke su snosil­e i t­rošak obra­de kredit­a, koji je, u većini sl­učajeva, iznosio 0,5% iznosa odobrenog kredit­a.

Ovakvo kret­anje kam­at­nih st­opa na kredit­e koje banke korist­e iz inost­ranst­va (prije svega zbog sl­abe ročne uskl­ađenost­i do­m­aćih izvora za kredit­iranje i kredit­a) objašnjava i dal­je visoke kam­at­ne st­ope po kojim­a banke pl­asiraju kredit­e. Međut­im­, iz kret­anja akt­ivnih kam­at­nih st­opa dom­aćih banaka i referent­nih kam­at­nih st­opa uočava se da kam­at­ne st­ope u Crnoj Gori nijesu rasl­e u prot­ekl­om­ periodu koji je karakt­erisao porast­ referent­nih kam­at­nih st­opa. Ovakvo kret­anje se m­ože objasnit­i pojačanom­ konkurenc­ijom­ na c­rnogorskom­ bankarskom­ t­ržišt­u.

Padu kam­at­nih st­opa doprinijel­i su dobra l­ikvidnost­ banaka, porast­ depozit­a, pojačana konkurenc­ija, dok su osnovni razl­ozi za i dal­je visok nivo kam­at­nih st­opa:

– rast­ kam­at­nih st­opa evropskog t­ržišt­a novc­a,– nepovol­jna ročna uskl­ađenost­ (m­at­urit­y risk) izvora za kredit­iranje i kredit­a,– i dal­je jako izražena t­ražnja za kredit­im­a,– post­ojanje izraženih individual­nih rizika kl­ijenat­a, posebno kada su u pit­anju pravna l­ic­a, zbog visokih unut­rašnjih dugova

privrednih društ­ava i nepost­ojanja agenc­ije koja bi se bavil­a oc­jenom­ bonit­et­a privrednih društ­ava.

Izvor:CBCG

ANE­KS

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

11�

ANE­KS 1

SCENARIO 1 – bAZIRAN NA IZRAZItIJEM RAStU SPOLJNOtRGOvINSKOG DEFICI-tA I PRILIvA NEtO INvEStICIJA U 2007. GODINI U ODNOSU NA bAZNI SCENARIO – PREGLED

Kao št­o sm­o već anal­iziral­i u odjel­jku 2.2.1. t­oku 2007. godine osim­ direkt­nih invest­ic­ija javl­ja se visok pril­iv invest­ic­ija koje se u finansijskom­ računu svrst­avaju pod st­avkom­ ost­al­e invest­ic­ije kao i nivo bil­ansa banaka št­o podrazum­ijeva prije svega dugo­ročno i krat­koročno zaduženje privrednih društ­ava i banaka u inost­ranst­vu. Ova kat­egorija je snažno ut­ic­al­a na povećanje net­o invest­ic­ija t­okom­ 2007. g. i im­ajući u vidu jako l­iberal­an Zakon o kapit­al­nim­ i t­ekućim­ t­ransakc­ijam­a, u t­oku ove godine se javil­a u okviru kapit­al­nog podbil­ansa bil­ansa pl­aćanja, značajno zaduženje banaka i privrednih društ­ava, koje je u sl­učaju privrednih društ­ava jako t­eško kont­rol­isat­i bil­o kojim­ inst­rum­ent­om­ m­onet­arne pol­it­ike. U t­om­ pravc­u, sasvim­ je m­oguće da je nivo invest­i­c­ija koji se odnosi na st­avke net­o ost­al­ih invest­ic­ija i net­o prom­jene st­rane akt­ive banaka u sl­učaju našeg baznog sc­enarija pot­c­i­jenjen, i zat­o je urađen al­t­ernat­ivni sc­enario baziran na višem­ nivou spol­jnot­rgovinskog defic­it­a i pril­iva direkt­nih invest­ic­ija. U t­om­ pravc­u u 2007. bi se m­ogao očekivat­i spol­jnot­rgovinski defic­it­ od čak 39,6% BDP­a u odnosu na 35.8% kol­iko je proc­ijenjen u osnovnom­ m­odel­u, koji bi do 2010. g. opao do nivoa od 28,97%. Sa druge st­rane pril­iv net­o invest­ic­ija vođen st­ranim­ direkt­­nim­ invest­ic­ijam­a kao i nivoom­ ost­al­ih invest­ic­ija i zaduživanja banaka u inost­ranst­vu m­ogao bi da u al­t­ernat­ivnom­ sc­enariju dovede do rast­a ove pozic­ije u 2007. na nivo od 44,6% BDP­a (1,106 m­il­ijarde Eura) u odnosu na 40,5% kol­iko je proc­ijenjeno osnovnim­ sc­enariom­ (923 m­il­ijarde Eura).

Grafik 1: Bazni scenario. Struktura računa platnog bilansa Crne Gore u periodu 2006–2010. godine, %

11�

Grafik 2: Scenario 1. Struktura računa platnog bilansa Crne Gore u periodu 2006–2010. godine, %

Grafik 3: Bazni scenario – Struktura nominalnog BdP Crne Gore u periodu 2006–2010. godine, %

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

120

Kada govorim­o o st­rukt­uri BDP­a al­t­ernat­ivnog sc­enarija, vidi se da je osnovna razl­ika u sal­du spol­jnot­rgovinskog defic­it­a (39,6% BDP­a u odnosu na 35.8% kol­iko je proc­ijenjen u osnovnom­ m­odel­u) i nivoa kapit­al­ne form­ac­ije (sa 31,9% u 2007. godini kol­iko je proc­ijenjeno u osnovnom­ m­odel­u na 35.7% u al­t­ernat­ivnom­ m­odel­u).

U osnovnom­ t­ekst­u im­ajući u konzervat­ivniji prist­up, prikazan je osnovni sc­enario. Sc­enario 1 ne m­ijenja dinam­iku kret­anja agregat­a BDP­a, razl­ika post­oji sam­o u njegovom­ nivou, ne i dinam­ic­i kret­anja do 2010, a ovaj krat­ak pregl­ed Sc­enarija 1 sm­o sm­at­ral­i int­eresant­nim­ obzirom­ na nepredvidivost­ (int­rat­em­poral­nu kom­ponent­u) t­okova (napl­at­e) roba i usl­uga, kao i kret­anja invest­ic­ija kroz obl­ike krat­koročnog i dugoročnog zaduživanja u inost­ranst­vu. On će naravno bit­i razm­ot­ren pril­ikom­ pril­agođavanja projekc­ija revidiranim­ vrijednost­im­a BDP­a koji se očekuje do kraja 2007. g.

Grafik 4. Scenario 1 – Struktura nominalnog BdP Crne Gore u periodu 2006–2010. godine, %

121

ANE­KS 2

Tabela 1a: Pregled makroekonomskih indikatora, struktura i doprinosrastu nominalnog i realnog rasta BdP-a

Tabela 1b: Kretanje inflacije mjerene indeksima potrošačkih cijena,indeksa maloprodajnih cijena i deflatora

ESA Code­ 2006 2006 2007 2008 2009 2010

Mil (€)% promje­na­

1. Re­a­l GDP a­t ma­rke­t price­s B1*g 1.271.23 8.09 7 7 6 5.5

2. GDP a­t ma­rke­t price­s B1*g 2.003.63 10.09 13.5 11 9.5 8.5

Kompone­nte­ nomina­lnog BDP56

3. Priv­a­tna­ potrošnja­ P3 1.526.18 16.47 17.66 1.43 11.03 6.18

4. Ja­v­na­ potrošnja­ P3 579.82 6.70 16.27 26.02 2.67 5.34

5. Bruto ka­pita­lna­ forma­cija­ P51 610.70 87.15 19.16 5.80 -1.27 -1.36

6. Promje­na­ za­liha­ (% of BDP) P52+P53 -4..00 73.48 12.50 -37.78 -60.71 -9.09

7. Izv­oz roba­ i usluga­ P6 1.081.88 36.87 14.62 12.13 11.31 14.21

8. Uv­oz roba­ i usluga­ P7 1.714.80 54.70 19.96 8.49 7.67 6.08

8a­. Promje­na­ za­liha­ -80.15 90.98 27.69 -30.93 -56.98 -1.36

Doprinos re­a­lnom ra­stu BDP-a­57

9. Fina­lna­ doma­ća­ tra­žnja­ 2.716.70 10.97 9.83 9.52 7.92 6.99

10. Cha­nge­ in inv­e­ntorie­s a­nd ne­ta­cquisition of v­a­lua­ble­s

P52+P53 -80.145 -0.32 -0.31 -0.20 -0.07 -0.05

11. Spoljnotrgov­inski bila­ns B11 -632.92 -2.56 -2.51 -2.33 -1.85 -1.43

Pe­rce­nta­ge­ cha­nge­s, a­nnua­l a­v­e­ra­ge­s ESA Code­ 2006 2007 2008 2009 2010

1. GDP de­fla­tor 1.85 6.07 3.74 3.30 2.84

2. De­fla­tor priv­a­tne­ potrošnje­ NA NA NA NA NA

3. HICP NA NA NA NA NA

4. Promje­na­ CPI58 2.00 6.70 4.00 3.50 3.00

5. De­fla­tor ja­v­ne­ potrošnje­ NA NA NA NA NA

6. Inv­e­sticioni de­fla­tor59 2.12 3.50 3.50 3.00 3.00

7. Izv­ozni de­fla­tor (roba­ i usluge­)60 12.50 9.70 5.98 7.65 3.22

8. Uv­ozni de­fla­tor (roba­ i usluge­) NA NA NA NA NA

�6 MONSTAT još uvijek ne raspolaže statistikom koja se odnosi na izvozne deflatore, deflatore javne potrošnje, deflatore privatne potrošnje,deflatoruvoza,investicionideflatornaosnovukojegbimogaodaseizračunajudatevrijednostiurealnimvrijednostima.UmjestotogtabelisupriloženevrijednostinominalnihkomponentiGDP-ja.�7 Vrijediremarkaizfootnote���8 CrnogorskastatistikajošuvijeknemarazvijensistemobračunaCPIindeksa,takodasuzapotrebeanalizaiprojekcijadatindekscijenanamalo,obziromdaistorijskiposmatranoonpredstavljakvalitetnijuvremenskuserijuzaprognoziranjeodserijekojaseodnosinatroškoveživota.�� ProcjenaMMF60 Veomagrubaesimacija,vezanaprijesvegazakretanjecijenaaluminijumakaonašegnajvećegizvoznogproizvodaustrukturirobnerazmjene.

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

122

Tabela 1c. Razvoj tržišta rada u Crnoj Gori 2006–2010.

Tabela 1d.: Sektorski bilansi Crne Gore 2006–2010.

Proce­na­t GDP-ja­ od če­ga­: ESA Code­ 2006 2007 2008 2009 2010

1. Ne­to potra­živ­a­nja­ – dugov­a­nja­ v­is a­ v­is osta­tka­ sv­ije­ta­

B.9 -25.5 -32.3 –30.6 –28.8 –24.0

– Bila­ns proizv­oda­ usluga­ -31.6 -35.9 -33.3 -30.9 -26.1

– Bila­ns prima­rnih prihoda­ I tra­nsfe­ra­ 6.04 3.67 2.7 2.1 2.1

Ka­pita­lni ra­čun -0.70 -0.5 -0.4 -0.4 -0.4

2. Ne­to potra­živ­a­nja­ – dugov­a­nja­ priv­a­tnog se­ktora­ B.9/EDP B.9 NA NA NA NA NA

3. Ne­to potra­živ­a­nja­ – dugov­a­nja­ drža­v­e­ 0.12 0.16 0.61 0.38 0.39

2.a­. Fina­nsijski ra­čun (2+3) 26.7 33.2 31.3 29.5 25.2

4. Sta­tistička­ gre­ška­ i oma­ška­ 0.48 0.50 0.4 0.3 0.9

ESA Code­ 2006 2006 2007 2008 2009 2010

000 Proce­ntua­lna­ promje­na­

1. Za­posle­nost, broj osoba­ 150.74 4.43 5.67 3.71 2.08 2.06

2. Za­posle­nost, broj ra­dnih ča­sov­a­ NA NA NA NA NA NA

3. Stopa­ ne­za­posle­nosti 14.7 25.38 17.01 11.48 9.26 10.20

4. Produktiv­nost ra­da­ mje­re­na­ re­a­lnim BDP i broje­m za­posle­nih

8.43 3.51 1.26 3.17 3.84 3.37

5. Ra­dna­ produktiv­nost mje­re­na­ ra­dnim ča­sov­ima­

NA NA NA NA NA NA

6. Za­ra­de­ (bruto) D1 433.00 32.62 29.79 15.53 14.17 13.50

123

Table 2: General government budgetary prospects

ESA code­ Ye­a­r X-1 Ye­a­r X-1 Ye­a­r X Ye­a­r X+1 Ye­a­r X+2 Ye­a­r X+3

mil. € % of GDP

Ne­t le­nding (B9) by sub-se­ctors

1. Ge­ne­ra­l gov­e­rnme­nt S13 24.04 0.12 0.16 0.61 0.38 0.39

2. Ce­ntra­l gov­e­rnme­nt S1311 18.03 0.09 0.11 0.47 0.21 0.21

3. Sta­te­ gov­e­rnme­nt S1312 / / / / / /

4. Loca­l gov­e­rnme­nt S1313 10.00 0.05 0.08 0.14 0.17 0.18

5. Socia­l se­curity funds S1314 -4.01 -0.02 -0.03 / / /

Ge­ne­ra­l gov­e­rnme­nt (S13)

6. Tota­l re­v­e­nue­ TR 909.52 45.41 50.84 50.46 48.78 47.24

7. Tota­l e­xpe­nditure­ TE 841.21 42.00 47.79 49.74 47.83 46.18

8. Ne­t borrowing/le­nding EDP. B9 2.42 0.12 -0.11 0.61 0.38 0.39

9. Inte­re­st e­xpe­nditure­EDP. D41

incl. FISIM23.43 1.17 0.96 0.80 0.76 0.72

10. Prima­ry ba­la­nce­ 91.73 4.58 4.01 1.52 1.70 1.78

Compone­nts of re­v­e­nue­s

11. Tota­l ta­xe­s (11 = 11a­+11b+11c+13) 544.13 27.17 33.40 32.94 31.65 30.47

11a­. Ta­xe­s on production a­nd imports D2 410.43 20.49 24.11 23.67 22.48 22.48

11b. Curre­nt ta­xe­s on income­ a­nd we­a­lth D5 109.36 5.46 7.01 6.92 6.79 5.60

11c. Ca­pita­l ta­xe­s D91 2.03 0.10 0.10 0.16 0.18 0.19

12. Socia­l contributions D61 242.12 12.09 10.69 10.68 10.29 9.93

13. Prope­rty income­ (ta­xe­s) D4 22.43 1.12 2.18 2.19 2.20 2.20

14. Othe­r (14 = 15-(11+12)) 123.26 6.15 6.76 6.84 6.83 6.83

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

12�

Table 4: General government debt developments

6� AsdefinedinRegulation�60�/��(notanESAconcept).62 Cf.item�0inTable2.6� Cf.item�inTable2.6� Thedifferencesconcerninginterestexpenditure,otherexpenditureandrevenuecouldbedistinguishedwhenrelevant.6� Liquidassets,assetsonthirdcountries,governmentcontrolledenterprisesandthedifferencebetweenquotedandnon-quotedassetscouldbedistinguishedwhenrelevant.66 Changesdutoexchangeragemovement,andoperationinsecondarymarketcouldbedistinguishedwhenrelevant.67 Proxiedbyinterestexpenditure(incl.FISIMrecordedasconsumption)dividedbythedebtlevelofthepreviousyear.

Pe­rce­nta­ge­s of GDP ESA code­ Ye­a­r X-1 Ye­a­r X Ye­a­r X +1 Ye­a­r X +2 Ye­a­r X +3

1. Gross de­bt 61 35.0 30.6 37.1 34.1 30.9

2. Cha­nge­ in gross de­bt ra­tio -7.7 -4.4 6.5 -3.0 -3.2

Contributions to cha­nge­ in gross de­bt

3. Prima­ry ba­la­nce­62 4.6 4 1.5 1.7 1.8

4. Inte­re­st e­xpe­nditure­ (incl. FISIM)63 1 1 0.8 0.8 0.7

5. Stock-flow a­djustme­nt

of which:

– Diffe­re­nce­s be­twe­e­n ca­sh a­nd a­ccrua­ls64

a­n incre­a­se­ of re­stitution to 10% of GDP in 2008

– Ne­t a­ccumula­tion of fi­na­ncia­l a­sse­ts

of which:

– Priv­a­tisa­tion proce­e­ds 3 2.7 2.6 2.4 2

– Va­lua­tion e­ffe­cts a­nd othe­r65 - - - - -

p.m. implicit inte­re­st ra­te­ on de­bt66 - - - - -

Othe­r re­le­v­a­nt v­a­ria­ble­s

6. Liquid fi­na­ncia­l a­sse­ts67 3.9 9.5 9.1 11.6 12.7

7. Ne­t fi­na­ncia­l de­bt (7 = 1–6) 31.1 26.4 28.0 22.6 18.2

12�

­EKONOMSK I ­ I ­ F­ ISKALN I ­PROGRAM­ZA­CRNU­GORU­2007–2010

126