1

Milica Dragović

Ekonomski fakultet u Kragujevcu

SADRŽAJ:

1. UVOD ................................................................................................................................................... 2

2. BERZANSKI INDEKSI ........................................................................................................................ 3

2.1. Indeks Bečke berze ATX .............................................................................................................. 5

2.1.1. Izračunavanje ATX ............................................................................................................... 8

2.2. ATX-Prime .................................................................................................................................... 9

2.3. Regionalni i ostali indeksi CECE i RDX .................................................................................... 11

2.3.1. CECE (CECE Composite Index)......................................................................................... 11

2.3.2. RDX (Russian Depositary Index) ........................................................................................ 14

LITERATURA: ........................................................................................................................................... 16

2

1. UVOD

Bečka berza, ili Wiener Börse AG osnovana je 1771. godine, za vreme vladavine Marije Terezije

u cilju obezbedjivanja tržišta izdatih državnih obveznica, i predstavlja jednu od najstarijih berzi

na svetu. Danas je to tržišno orijentisana uslužna kompanija koja igra glavnu ulogu na

austrijskom tržištu kapitala. Berza je jedna od glavnim pokretačkih sila koja svakako bitno

doprinosi daljem razvoju tržišta. Berza u Beču je bila inicijator osnivanja CEE Stock Exchange

Group zajedno sa berzama iz Budimpešte, Ljubljane i Praga, što ih čini jednom od najvećih

ovakvih grupa u centralnoj i istočnoj Evropi.

Ova berza prvenstveno posluje kao tržište hartija od vrednosti, meĎutim, tu su i odeljci koji se

bave energetikom i gasom.

Osnovna delatnost berze je omogućavanje funkcionisanja novčanog tržišta, (tržišta kapitala i

tržišta obveznica), zatim tržišta fjučersa i na kraju, tržišta standardizovanih proizvoda. S druge

strane, dodatne usluge čine automatske podatke, koji se stalno ažuriraju, indekse razvoja i

upravljanja, kao i specijalizovane seminare i kurseve iz oblasti finansijskog tržišta.

Najvažniji resurs berze čine upravo njeni zaposleni koji su visoko kvalifikovani i motivisani. U

radu s klijentima uspostavljaju odnos poverenja, zasnovan na načelima transparentnosti.

Zaposleni su u stalnom kontaktu sa svojim akcionarima, i sve njihove aktivnosti su usmerene ka

njihovim potrebama.

Na kraju, kada govorimo o berzi u Beču, moramo napomenuti da posluje kao društveno

odgovorna organizacija.1 To ne podrazumeva samo brigu o zaposlenima i klijentima, već

odgovornost na globalnom nivou. Naime, berza brine o ekologiji, socijalnom i ekonomskom

razvoju u Austriji.

1 http://en.wienerborse.at/, očitano, 25.12.2012.

3

2. BERZANSKI INDEKSI

Berzanski indeksi su prvi put razvijeni krajem 19. veka kao alatka za merenje promena cena

grupe hartija od vrednosti. Naime, Čarls Dau je 1896. godine kreirao jedan od prvih indeksa

američkog tržišta kapitala "Dow Jones Industrial Average –DJIA“. Danas berzanske indekse

konstruišu i obračunavaju berze i posebne specijalizovane kompanije. Berzanski indeksi su

svojevrsni alati kojima se berza kao organizovano tržište kapitala služi da bi učesnicima u

trgovanju pružila što kvalitetniju informaciju i pomogla potencijalnim investitorima u donošenju

odluka o ulaganju u, za njih, najatraktivnije hartije od vrednosti.2

Najpoznatiji svetski provajderi indeksa su Dau Džons, Standard i Purs, Morgan Stenli i drugi.

Zbog toga što berzanski indeksi treba da predstavljaju najpouzdanije merilo uspešnosti berze u

sastav berzanskih indeksa, odnosno takozvanu ,,berzansku korpu'' ulaze akcije najkvalitetnijih,

velikih uglednih kompanija, koje moraju da budu reprezentativni uzorci i da daju jasnu sliku o

kretanjima na tržištu.3

Kako se koriste za merenje uspešnosti dnevne trgovine na berzi i formiraju se tako da

predstavljaju neku sredinu vrednosti akcija. To znači da ako je indeks u padu, i većina akcija je

bila u padu. S druge strane, ako indeks raste, i većina akcija na nekoj berzi raste. Naravno,

postoje i kombinovani indeksi, koji se formiraju preračunavanjem svih ostalih indeksa – pomoću

njih se može saznati kako stoje berze u, na primer, nekom regionu, ili u celom svetu.

2 Dogandžid A., Stošid N., Obračun i primena indeksa beogradske berze, Ekonomika, br. 5., 2009.

3 http://serbianforum.org/berza/302212-sta-su-berzanski-indeksi.html, očitano, 25.12.2012.

4

Na Bečkoj berzi prati se kretanje velikog broja indeksa,ali se na samoj berzi ,izmeĎu

ostalih,izračunavaju četiri ključna,i to: ATX, ATX-Prime, CECE i RDX.

Tabela br. 1. Lista indeksa Bečke berze

5

2.1. Indeks Bečke berze ATX

Bečki berzanski indeks (WBI) uveden je 1968. kao prvi indeks konstituisan od strane Bečke

berze. Ovaj indeks sadrži vrednosti svih akcija koje su listirane na berzanskim i vanberzanskim

tržištima u Austriji. 1991. godine je formulisan ATX, odnosno Austrijski trgovinski indeks, i

postaje vodeći indeks Bečke berze od kako je osnovana. ATX sadrži vrednosti dvadeset najvećih

i i najaktivnijih akcija kojima se trguje na berzi. Sastav ATX-a preispituje se svake godine u

martu i septembru, a osnovni kriterijumi uključivanja i brisanja sa ATX-a jesu količina uloženih

sredstava i obim trgovanja na berzi.

Ustanovljen: 2. januara 1991.

Početna vrednost: 1000 poena

Valuta: EUR

6

Tabela br. 2. Lista 20 najaktivnijih akcija koje čine ATX

Components for ^ATX

Symbol Name Last Trade Change Volume

1151075.VI TELEKOM AUSTRIA 9.98 N/A 0.00 (0.00%) 0

218214.VI MAYR-MELNHOF KARTON 76.58Nov 19 5.57 (7.84%) 2,527

414921.VI VOESTALPINE 19.00 N/A 0.00 (0.00%) 0

428837.VI EVN NaN N/A 0.00 (0.00%) 0

430021.VI OMV 27.12Nov 19 3.51(11.45%) 184,028

430590.VI RHI 16.40 N/A 0.00 (0.00%) 0

431965.VI WIENERBERGER AG 7.06 N/A 0.00 (0.00%) 0

AMAG.VI AMAG AUSTRIA M 23.30Dec 21 0.04 (0.17%) 150,546

ANDR.VI Andritz AG 49.38Dec 21 0.15 (0.31%) 304,639

CAI.VI CA Immobilien Anlagen AG 10.45Dec 21 0.18 (1.69%) 600,394

CWI.VI Conwert Immobilien Invest AG 9.53 Dec 21 0.05 (0.58%) 743,067

EBS.VI Erste Bank der oesterreichischen Sparkassen AG 23.59Dec 21 0.50 (2.08%) 2,183,087

IIA.VI Immofinanz Immobilien Anlagen AG 3.25 Dec 21 0.01 (0.40%) 6,419,665

LNZ.VI Lenzing AG 68.99Dec 21 0.31 (0.45%) 54,451

POST.VI Oesterreichische Post AG 31.50Dec 21 0.36 (1.11%) 208,527

RBI.VI Raiffeisen Bank International AG 30.92Dec 21 0.45 (1.42%) 365,784

SBO.VI Schoeller-Bleckmann Oilfield Equipment AG 79.20Dec 21 1.56 (2.01%) 41,255

STR.VI Strabag SE 21.34Dec 21 1.15 (5.72%) 97,075

VER.VI Verbund AG 19.00Dec 21 0.23 (1.23%) 379,809

VIG.VI Vienna Insurance Group 40.26Dec 21 0.91 (2.30%) 275,387

7

Grafikon br. 1. Kretanje ATX indeksa za period od 10 godina

Na osnovu grafika možemo zaključiti da je nivo ATX-a do početka 21. veka bio značajno niži u

odnosu na period od tog momenta pa sve do danas. 2004. godine dolazi do naglog rasta ovog

indeksa koji je u ekspanziji sve do 2008. godine kada dolazi do naglog pada usled velike svetske

ekonomske krize koja je sva finansijska tržišta.Nakon krizne godine dolazi do postepenog rasta

ovog indeksa i generalno oporavka finansijkog tržišta koji i danas traje.

Grafikon br. 2. Kretanje ATX indeksa za period od godinu dana (2012)

U protekloj godini kretanje ovog indeksa je bilo relativno stabilno izuzimajući osetniji pad sredinom

godine.

8

Grafikon br. 3. Komparativni (ATX Dow ) - godisnji

Poredjenje ATX indeksa sa Dow Jones prosekom koji predstavlja najpopularniji pokazatelj stanja

na berzi.Vidimo da se kretanje ATX-a nalazi iznad Dow Jones-a, iz razloga što ATX obuhvata 20

najzastupljenijih akcija na Bečkoj berzi, dok Dow Jones obuhvata svih prosek akcija.

2.1.1. Izračunavanje ATX

Pit – cena it akcije

Qit – broj podeljenih akcija

FFit – faktor slobodnog protoka it akcije

RFit – reprezentativni faktor it akcije

N – broj kompanija čijim se akcijama trguje

t – vreme za izračunavanje indeksa

9

2.2. ATX-Prime

ATX-Prime je osmišljen kao indeks širokog obuhvata i sastoji se od svih hartija od vrednosti

kojima se trguje na primarnom tržišnom segmentu (Zvaničnom tržištu ili sekundarno

regulisanom tržištu) bečke berze. Primarni tržišni segment obuhvata zalihe akcija koje se nalaze

na službenom listingu berzanskog tržišta ili vanberzanskog tržišta bečke berze,ispunjavaju

dodatne uslove ovog tržišta,kao što su strože obelodanjivanje,izveštavanje i minimalna

kapitalizacija.Direktan je naslednik ATX50 indeksa,i služi kao reper za institucionalne

investitore.4

Ustanovljen: 31. oktobra 1995.

Početna vrednost: 462.49

Valuta: EUR

Komponente:

4 http://en.indices.cc/indices/details/atpx/composition/

10

Grafikon br. 4. Kretanje ATX-Prime indeksa za period od godinu dana (2012)

Slično kao I kod ATX-a I kod ovog indeksa dolazi do pada sredinom godine I do naglog porasta krajem

godine.

11

Grafikon br. 5. Kretanje ATX-Prime indeksa za period od 5 godina

Ovaj grafik takodje pokazuje drastičan pad ovog indeksa u godini krize, kao I spori oporavak u godinama

nakon krize

2.3. Regionalni i ostali indeksi CECE i RDX

2.3.1. CECE (CECE Composite Index)

CECE je ponderisani indeks cena koji se sastoji od sastojaka vodecih akcija indeksa članova

centralnoevropskih berzi. Obuhvata akcije uključene u HTX (Hungarian Trading Index), CTX (

Czech Traded Index) i PTX (Polish Traded Index).

Ustanovljen: 4. januara 1999.

Početna vrednost: 746.46 poena

Valuta: EUR,USD

12

Komponente:

13

Grafikon br. 6. Kretanje CECE indexa (EUR) za period od godinu dana (2012)

Sredinom godine dolazi do drastičnog pada ovog indeksa, što je slučaj I sa indeksima u regionu.CECE

predstavlja regionalni indeks te je stoga taj pad na njemu najbolje uočen.

Grafikon br. 7. Kretanje CECEindexa (EUR) za period od 5 godina

Kao I kod predhodno navedenih indeksa, I CECE indeks drastično opada u godini krize,što znači da je

vrednost akcija opala I na berzama u region. Treba napomenuti da se on nešto brže oporavlja od ostalih

indeksa, pri čemu dolazi do ponovnog pada 2012.

14

2.3.2. RDX (Russian Depositary Index)

RDX prati kretanje cena najlikvidnijih depozitnih potvrda u okviru ruskih akcija kojima se trguje

na londonskoj berzi u realnom vremenu.

Ustanovljen: 8. oktobra 1997.

Početna vrednost: 1000 poena

Valuta: EUR,USD

Komponente:

15

Grafikon br. 8. Kretanje RDX(EUR) indeksa za period od godinu dana (2012)

I kretanje RDX-a se ne menja u odnosu na ostale indekse u prethodnoj godini, takodje i on beleži osetniji

pad sredinom godine.

Grafikon br. 9. Kretanje RDX(EUR) indeksa za period od 5 godina

Ni RDX nije ostao imun krizu u 2008-oj godini, zbog čega beleži veliki pad u tom period, nakon čega dolazi

do postepenog oporavka.

16

Zaključak:

Kao jedna od najstarijih berzi na svetu Bečka berza zauzima posebno mesto medju institucijama

na berzanskom tržištu. Osim duge tradicije, karakterišu je stabilno poslovanje i veliko poverenje

koje uliva institucionalnim investitorima kao I ostalim subjektima koji se pojavljuju kao učesnici

u berzanskom trgovanju.

Njenom značaju doprinosi i to što je inicijator osnivanja, a ujedno i član grupe CEESEG i kao

takva čini oko polovinu ukupne tržišne kapitalizacije, i oko dve trećine ukupnog trgovanja u

Centralnoj i Istočnoj Evropi

Kako podatke sa Bečke berze koristi preko 250 distributera od čega najveći procenat čine

kompanije iz Velike Britanije od oko 39%, SAD od oko 22% I Nemačke od oko 9%, možemo

zaključiti da ova berza ima značajnu ulogu ne samo u regionu, već i šire.

17

LITERATURA:

1. Dugalić V., Štimac M., Osnove berzanskog poslovanja, Beograd, 2011. God.

2. Dogandžić A., Stošić N., Obračun i primena indeksa beogradske berze, Ekonomika, br.

5., 2009.

3. http://en.wienerborse.at/, očitano, 25.12.2012.

4. http://serbianforum.org/berza/302212-sta-su-berzanski-indeksi.html, očitano, 25.12.2012.

5. http://en.indices.cc/indices/details/atpx/composition/, očitano, 25.12.2012.