Prezentacija QM58

Sadržaj

• Noviji makroekonomski trendovi

• Ekonomska politika i reforme

• Lupa: Aleksandar Radivojević, “Analiza cena na tržištu

nekretnina u Srbiji“

• Osvrt: Milojko Arsić, “Zarade, produktivnost i međunarodna

cenovna konkuretnost”

2

Osnovni makroekonomski trendovi

• U trećem kvartalu su poboljšani rezultati privrede u nekoliko važnih oblasti: rast privrede je ubrzan, spoljni deficiti su smanjeni– veći deo poboljšanja je privremene prirode– važno je da se javnosti objektivno predstavljaju rezultati privrede i da se o

rezultatima i politikama diskutuje argumentovano

• U Q3 privreda Srbije je ostvarila rast od 4,8%– gradjevinarstvo je ostvarilo rast od 34,7%!, industrija je iz recesije prešla u

blagi rast, u ostalim delatnostima nije bilo znatnijih promena

• Stanje na tržištu rada se poboljšava – rastu zarade i zaposlenost– Problemi: masovna emigracija radne snage i brži rast zarada od produktivnoti

• Deficiti u spoljnoj trgovini u Q3 su opali, ali na nivou godine rastu, SDI su visoke tokom cele godine

• Inflacija usporava, kamatne stope blago opadaju, kurs je stabilan• Država ostvaruje suficit, javni dug se privremeno raste• U narednoj godini očekujemo rast BDP od 3,5-4%, rast zaposlenosti,

realnih zarada, ali i rast spoljnih deficita i inflacije

3

Privredna aktivnost – kratkoročni trendovi

• Rast BDP u Q3 je 4,8% medjugodišnje– u prvoj polovini godine rast je bio 2,8%

– rast u Q3 je odmah iza Madjarske,

– u prva tri kvartala je na niovu/ispod proseka CIE (3,5%)

– u Q3 zemlje CIE kao i razvijene zemlje Evrope su usporile rast

• Ubrzanje rasta u Srbiji je dominantno posledica privremenih činilaca (“Turski tok”)

– postoji mogućnost da je dodata vrednost u građevinarstu, a time i rast BDP, u Q3 precenjena!?

– masa realnih zarada u gradjevinarstvu je povećana za 24%, a BDP za 34,7%!?

– izgradnja zgrada u gradjevinarstvu u Q3 rast za oko 18%, slično kao u Q2

4

65

75

85

95

105

115

Recesija Desezonirani indeks BDP

Desezonirani rast BDP-a, (2008=100)

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

Međugodišnje stope rasta BDP u %

Q3 Q1-Q3

Privredna aktivnost po delatnostima i

komponetama tražnje

• U Q3 snažno ubrzava građevinarstvo, industrija izlazi iz recesije, usluge nastavljaju solidan rast– Industrija u Q3 rast 2%, u oktobru

ponovo usporava

• Rast u prva tri kvartala je rezultat rasta građevinarstva i usluga

• Nosioci rasta su delatnosti koje proizvode za domaće tržište

• Sve komponente tražnje su u Q3 ostvarile rast– privatna i državna potrošnja rastu

sporije od BDP– investicije snažno rastu 17,3%, ...,

investicije u opremu rastu samo 4%

5

-5.00.05.0

10.015.020.025.030.035.040.0

Stope rasta BDV, međugodišnje u %

Q3

Q1-Q3

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

Rast BDP po komponentama tražnje, međugodišnje u %

Q3

Q1-Q3

Privredna aktivnost - procene za 2019. godinu

• Ubrzanje privredne aktivnosti u drugoj polovini godine je očekivano zbog– realizacije “Turskog toka”– oporavka industrije proizvodnje (obnova proizvodnje u EPS-u, NIS-u)– slabih rezulata u drugoj polovini prošle godine

• Objavljeni rast BDP od 4,8% u Q3 je veći od očekivanog– prvenstveno zbog rasta građevinske aktivnosti za 34,7%

• Nakon isključenja privremenih faktora trendni rast u Q3 iznosi 3,7%, ostaje dileme da li je rast u Q3 precenjen?

• U Q4 očekujemo solidan rast BDP tako da očekujemo da će rast na nivou cele godine iznositi oko 3,5%

6

Prognoza rasta BDP za 2020. godinu

• Rast BDP u narednoj godini će iznositi 3,5-4%

• Procena rasta se zasniva na sledećim pretpostavkama:– u narednu godinu Srbija ulazi sa trendom rasta od oko 3,5%– Evropske privrede će ostvariti sličan rast kao u ovoj godini– Srbija će imati snažan rast domaće tražnje po osnovu rasta

zarada, penzija, kredita – to će uticati na rast domaće proizvodnje, ali i uvoza

– Industrijska proizvodnja će ostvariti rast od 2-3%, dok će gradjevinarstvo smanjiti rast na 10-15%, usluge će nastaviti rast od oko 5%, poljoprivreda blagi rast

7

Zaposlenost i zarade

• U Q3 nastavljaju se pozitivne tendencije na tržištu rada

• Zaposlenost raste– ukupna za 9,5 hiljada– registrovana za 34 hiljade– stopa zaposlenosti je dostigla 49,6%

• Raste broj zaposlenih u privatnom sektoru za 3,2%, u javnom je smanjen za 1,1%

• Stopa nezaposlenosti je opala na 9,5% - najniža od kada se meri na ovaj način

• Broj nezaposlenih lica je smanjen za 63 hijade prema ARS, za 80 hiljada prema NSZ

– snažniji pad nezaposlenosti od rasta zaposlenosti je uglavnom posledica emigracije radne snage

8

Kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti

300,000

500,000

700,000

900,000

1,100,000

1,300,000

1,500,000

Broj zaposlenih

Javni sektor Privatni sektor

Zaposlenost i zarade• Realne zarade u Q3 su međugodišnje porasle za

9,4%

– u javnom sektoru za 8,6% u privatnom za 10,5%

– zarade u javnom sektoru su veće za 17,8 % nego u privatnom

• Realne zarade u Q3 rastu znatno brže od produktivnosti => jedinični troškovi rada su veći za 6,2%

• U dugom roku realne zarade mogu da rasta kao i produktivnost

– brži rast zarada tokom nekoliko godina, potom sledi sporiji rast u nekoliko narednih godina

– u Srbiji su zarade rasle brže od produtkivnosti u periodu 2001-2008, sporije u periodu 2009-2015, od 2016 zarade ponovo rastu brže od produktivnosti

• U periodu 2009-2015 nisu stvorne rezerve za brži rast zarada od produktinosti jer smo u 2015. imali deficit trgovinskog bilansa od 8,1% BDP, a deficit tekućeg bilansa 3,4% BDP

9

80.0

90.0

100.0

110.0

120.0

130.0

140.0

150.0

160.0

Produktivnost i realne zarade u Srbiji, 2005g=100

Produktivnost Realne zarade

100.0100.2100.9101.1

102.2100.7

99.2

97.1

99.5100.4

104.8

111.9112.5112.7

96

98

100

102

104

106

108

110

112

114

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Q12019

Q22019

Q32019

Indeks realnih zarada

Realne zarade 2008g=100

Zaposlenost i zarade

• Zarade su najvažnije nerazmenjivo dobro u savremenim privredama (videti Osvrt)– cenovna konkurentnost neke

zemlje velikim delom zavisi od toga koliko su zarade uskladjene sa produktivnošću

– brži rast zarada od produktivnosti povećava spoljne deficite

– jačanje dinara smanjuje cenovnu konkurentnost, dok je pad rashoda za kamate poboljšava

10

-25.0

-20.0

-15.0

-10.0

-5.0

0.0

5.0

85

90

95

100

105

110

115

120

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17

20

18

20

19

Teku

ći p

latn

i bila

ns

JTR

Jedinični troškovi rada i deficit tekućeg bilansa

JTR ukupno, 2005=100 Deficit tekućeg platnog bilansa, % BDP

-15.0

-10.0

-5.0

0.0

80

90

100

110

120

Teku

ći b

ilan

s

JTR

u in

du

stri

ji

Jedinični troškovi rada u industriji i deficit tekućeg bilansa

JTR industrija Deficit tekućeg bilansa% BDP

Zaposlenost i zarade

• U narednoj godini očekuje se rast registrovane zaposlenosti za oko 2% (oko 40 hiljada zaposlenih) – rast zaposlenosti će biti sporiji od rasta BDP zbog rasta

produktivnosti (nema sistemskog viška radnika u preduzećima)– pad nezaposlenosti će biti veći od rast zaposlenosti jer će se

nastaviti odlazak radnika u inostranstvo

• Očekuje se rast nominalnih zarada za 10-11% i rast realnih zarada za oko 8%– jedinični troškovi rada će se povećati za oko 6%, čime će se

cenovna konkurentnost smanjiti– nije realno da će se to kompenzovati padom nekih drugih

troškova, ostaje samo politka kursa

11

Spoljnoekonomski odnosi –tekuće

transakcije• U Q3 su smanjeni spoljni deficiti

– spoljnotrgovinski deficit je iznosio 8,4% BDP, u prva tri kvartala 9,6% BDP

– deficit tekućeg bilansa je iznosio 5,4% BDP, u prva tri kvartala 6,9% BDP

• Rast robnog izvoza u Q3 je ubrzan (7,2% u Q3, 6,4% u Q1-Q2, dok uvoz usporava ( 6,7% u Q3, 8,3 u Q1-Q2)

• Izvoz svih grupa proizvoda snažno raste, osim izvoza energije koji opada

• Snažno raste uvoz medjufaznih proizvoda i proizvoda za tekuću potrošnju, dok je rast uvoza kapitalnih proizvoda skroman, a uvoz energenata opada

• Procenujemo da će deficit tekućeg bilansa u 2019. iznositi preko 6% BDP

– visok, dugoročno neodrživ deficit

12

-17,3

-20,0

-6,3 -6,5

-10,3 -10,9

-5,8 -5,6

-3,4 -2,9

-5,2 -5,2

-8,8

-6,6-5,4

-23,3-24,3

-15,6 -15,0 -15,0-16,4

-10,6 -10,3

-8,1

-6,0-7,7

-9,7-10,8

-9,7-8,4

-30,0

-25,0

-20,0

-15,0

-10,0

-5,0

0,0

u %

Tekući deficit/BDP Spoljnotrgovinski deficit/BDP

Tekući i spoljnotrgovinski bilans, % GDP

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

5.000

5.500

6.000

Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

milio

ni e

vra

Desezonirani izvoz Desezonirani uvoz Robni deficit (desezonirano)

Bilans robne razmene, desezonirano

Spoljnoekonomski odnosi –tekuće transakcije

• Već treći kvartal uzastopno poboljšavaju se odnosi izvoznih i uvoznih cena– deo poboljšanja spoljnih

bilansa u Q3 je posledica poboljšanja uslova razmene

• Raste odliv, ali i priliv sredstva po osnovu kapitala i rada

• U Q3 odliv po osnovu kapitala (kamate i dividende) iznosi 5,3% BDP, dok neto priliv po osnovu doznaka i dr. iznosi 9,7% BDP

13

70,0

75,0

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2014 2015 2016 2017 2018 2019

Indeks odnosa razmene

Jedinična vrednost izvoza

Jedinična vrednost uvoza

Medjugodišnji odnosi razmene

-15.0

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

Bu

gars

ka

Če

ška

Esto

nija

Hrv

atsk

a

Leto

nija

Litv

anija

Mad

jars

ka

Po

ljska

Ru

mu

nija

Slo

ven

ija

Slo

vačk

a

S. M

ake

do

nija

Alb

anija

Srb

ija BiH

Deficit tekućeg bilansa % BDP

2017

2018

2019H1

Spoljnoekonomski odnosi – kapitalne transakcije

• U Q3 visok priliv stranog kapitala– SDI 912 miliona EEU

• medjugodišnji rast SDI u Q1-Q3 je 35,1%

– ostale investicije (krediti) 238 miliona evra

• U prvoj polovini godine 1/3 SDI u preradjivačku industriju, gradjevinarstvo 1/5, finansijski sektor 12%, ...

• Spoljni dug Srbije krajem juna 27,8 mlrd evra (63,3% BDP)

– prirast duga u prvih 5 meseci 676 miliona evra, uglavnom zbog zaduživanja privatnog sektora

• Neto medunarodna investiciona pozicija sredinom godine -38,6 mlrd evra

– Pogoršanje za 1,3 mlrd evra

14

17,8 18,3 19,520,8 21,1

24,5 25,2 26,3

-48,6-51,0

-53,6 -55,7 -56,8-61,9 -63,3 -64,9

-30,8 -32,7 -34,1 -34,9 -35,7 -37,5 -38,1 -38,6

-80

-60

-40

-20

0

20

40

2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Q1 2019 Q2

mlrd

EU

R

Finansijska aktiva Finansijska pasiva MIP - neto

Imovinska pozicija Srbije

Spoljnoekonomski odnosi u narednoj

godini

• Na rast spoljnih deficita će uticati– rast domaće tražnje i stagnacija/pad tražnje u EU– pad cenovne konkurentnosti usled rasta jediničnih troškova rada

• Na smanjene spoljnog deficita će uticati rast necenovne konkurentnosti privrede Srbije

• Procenjujemo da će preovladati faktori koji utiču na rast spoljnih deficita– eventualno ukidanje carina za KiM i ukidanje ograničenja na

izvoz čelika u EU bi moglo da utiče na pad deficita

15

Inflacija i kurs

• U Q3 i oktobru potrošačke cene su kumulativno opale za 0,5%

– najveći doprinos deflaciji - pad cena povrća i naftnih derivata

– medjugodišnja inflacija u oktobru iznosi 1%

– inflacija opada i u drugim zemljama CIE– u oktobru je samo u Hrvatskoj inflacija

bila niža nego u Srbiji– očekujemo da će inflacija u toku godine

iznositi 1,7%, dok će prosek u odnosu na prošlu godinu biti oko 2%

• U narednoj godini očekujemo ubrzanje inflacije usled rasta jediničnih troškova rada i rasta domaće tržanje

– očekujemo da će inflacija dostići sredinu koridora (3%)

16

Međugodišnja inflacija i ciljni koridor, u %

Međugodišnja inflacija po mesecima u %

Inflacija i kurs

• Snažnim intervencijama NBS kurs dinara se drži na skoro fiksnom nivou

• Realna vrednost dinara je minimalno opala

• Realno jačanje dinara tokom prehodne tri godine je doprinelo

– obaranju inflacije, smanjenju troškova privrede, rastu zarada u evrima

– ali i rastu spoljnih deficita, usmeravanju privrede ka nerazmenjivim dobrima

• Realno jačanje dinara i rast jediničnih troškova rada su glavni uzroci pogoršanja spoljnih bilansa

17

Nominalni i realni kurs dinar/evro, prosek meseca

Nominalna promena deviznog kursa (u %)

Fiskalni tokovi i politika

• U Q3 je ostvaren fiskalni suficit od 1,2% BDP, a u prvih 10 meseci suficit od 1,1% BDP

• Poreski prihodi su u Q3 realno povećani za 5,8%, a u prvih 10 meseci za 6,9%

• Poreski prihodi rastu brže od BDP zbog rasta zarada i domaće potrošnje

• Realni javni rashodi u Q3 rastu po stopi od 5,8%, dok je njihov rast u prvih 10 meseci 7,2%

– u poslednja dva meseca se očekuje snažan skok rashoda

• Očekuje se fiskalna ravnoteža na nivou cele godine

18

Konsolidovani fiskalni bilans (% BDP-a)

Konsolidovani javni prihodi i javni rashodi (% BDP)

Fiskalni tokovi i politika

• U prvih 10 meseci svi poreski prihod su ostvarili snažan rast– prednjače porezi na dohotke

gradjana i preduzeća– solidno rastu i porezi na

potrošnju

• U prvih 10 meseci sve vrste rashoda, osim rashoda za kamate snažno rastu– prednjači rast rashoda za

investicije i nabavku roba i usluga

– rashodi za plate i penzije rastu brže od BDP

19

6.9

11.9 11.9

5.2 4.86.8 6.8

-1.4

5.83.4

16.1

-2.4

12.510.1 8.7

-5.3-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

Realni rast poreskih prihoda, jan-okt u %

jan-okt Q3

7.2 6.69.6

1.2

11.8

6.0

19.7

5.78.3

15.9

-12.4-8.3

6.3

14.9

-15.0

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

Realni rast poreskih rashoda, jan-okt, u %

jan-okt Q3

Fiskalni tokovi i politika

• Krajem oktobra javni dug iznosi 24 mlrd evra (52% BDP)

• U Q3 javni dug je uvećan za 390 miliona evra, od početka godine za 930 miliona evra

– rast javnog duga zbog otkupa akcija Komeracijlne banke

– otplata glavnice javnog duga

• Uslovi zaduživanja su se znatno poboljšali

– zbog pada rizika zemlje– opšteg pada kamata na

medjunarodnom tržištu

• Do kraja godine se ne očekuju veće promene javnog duga

– u narednoj se očekuje njegovo smanjenje ispod 50% BDP

– prosečan javni dug u zemljama CIE je oko 44% BDP

20

Ocena fiskalne politke za 2020.

godinu• Dobre strane

– deficit budžeta Republike Srbije (0,3% BDP) i konsolidovanog sektora države (0,5%) su planirani na adekvatnom nivou

– prihodi i rashodi države su realno planirani– rastu javne investicije u infrastrukturu

• Loše strane– rast plata u javnom sektoru je preteran, iznad mogućnosti privrede– smanjenje fiskalnog opterećenja rada je minimalno– usvajanju budžeta nisu prethodile reforme kojim bi se unapredila efikasnost trošenja u

pravosudju, administraciji, obrazovanju, zdravstvu, realizaciji javnih investicija• kvalitet javnih usluga će ostati nizak u odnosu na novac koji se troši

• Dobro je što su investicije u infrastrukturu povećane, ali je loše što nisu preduzete mere da budu efikasnije

– projekti se biraju bez temeljnih studija opravdanosti i javnih rasprava, izvodjači se biraju direknom pogodbom, investicije se finansiraju kreditima koji su skuplji od kamata po kojim se zadužuje država na tržištu kapitala, projekti često traju duže i koštaju više nego što je inicijalno planirano, velike investicije nisu iskorišćene za razvoj domaće gradjevinske industraje

21

Monetarna politika• U drugoj polovini godine NBS je tri puta

smanjivala referentnu stopu za po 0,25 p.p.

• Smanjenje kamatne stope je adekvatno– inflacija ispod donje granice ciljnog koridora,– preovlađuju pritisci za jačanje dinara– fiskalna politika je i dalje restriktivna– rast privrede u prvoj polovini godine je bio

vrlo spor

• NBS snažnim intervencijama drži kurs na skoro fiksnom nivou

– u Q3 otkupljeno 1,2 milijarde evra, što je rekord..., u oktobru još 235 miliona evra

– u novembru i decembrui NBS je intervenisala da bi sprečila jačanje je dinara

• Otkupom deviza NBS je kreirala značajnu količinu dinara

– poslovne banke su delimično neutralisale ovaj efekat ulaganjem u REPO papire NBS

• NBS bi trebalo da sprečava jačanje dinara, ali bi trebalo da dopusti njegovo slabljenje, dok se ne smanje spoljni deficiti

22

Inflacija i referentna stopa NBS

NBS intervencije na međubankarskom deviznom tržištu

Kreditna aktivnost banaka

• U Q3 realna vrednost bankarskih kredita snažno raste

– krediti privredi rastu 9,6% međugodišnje– rastu krediti stanovništvu i državi

• Raste prekogranično zaduživanje preduzeća– domaći i strani krediti preduzećima u Q3 su

povećani za oko 850 miliona evra

• Zaduženost privrede i stanovništva 69% BDP, što je za 10-15 p.p., manje nego u sličnim zemljama

• Kreditni potencijal banaka povećan u Q3 za 1,5 mlrd evra,

– rastu depoziti preduzeća i gradjana (oko 800 miliona evra)

– raste kapital banaka (315 mil evra)– povlače se krediti iz inostranstva (365 miliona

evra)

• Apsolutni iznos loših kredita je minimalno smanjen, ali njihovo učešće u ukupnim kreditima opada zbog rasta kredita

23

Promena stanja kredita privatnom sektoru, milioni evra

Učešće loših kredita u ukupno plasiranim, u %

Kamatne stope na kredite banaka

• Nastavlja se umereno smanjenje kamatnih stopa

• Na pad kamatnih stopa utiču opšti trendovi u Evropi i svetu– ECB i FED smanjuju kamatne stope

i počinju sa ubacivanjem novca u privredu

• ECB ubacuje 20 mlrd evra mesečno do marta 2021

– realne kamate stope na dinarske kredite snažnije opadaju, zbog neočekivanog pada inflacije

• U narednoj godine se očekuje manji pad kamatnih stopa, ali će rashodi privrede za kamate rasti zbog rasta zaduženosti

24

Realne kamatne stope na dinarske kredite u %

Kamatne stope na indeskirane kredite u %

Hvala na pažnji!

25