univerzitetpim.comuniverzitetpim.com/wp-content/uploads/2016/11/Ekonomska-diplomatija-BiH.pdf · __Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine_

Knjigu poklanjam mojoj poroKnjigu poklanjam mojoj poroKnjigu poklanjam mojoj poroKnjigu poklanjam mojoj porodici za nesebičnu podršku i dici za nesebičnu podršku i dici za nesebičnu podršku i dici za nesebičnu podršku i mojoj supruzi Ewi za razumijevanje i ljumojoj supruzi Ewi za razumijevanje i ljumojoj supruzi Ewi za razumijevanje i ljumojoj supruzi Ewi za razumijevanje i ljubav bav bav bav """"....

____________________________Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine___________________________

Dr Ilija J.Džombić

___________________________________________________________________________

2

BBiibblliiootteekkaa:: SSttrruuččnnaa kknnjjiiggaa AAuuttoorr:: DDoocc..ddrr IIlliijjaa JJ..DDžžoommbbiićć RReecceennzzeennttii:: PPrrooff..ddrr KKoossttaaddiinn PPuuššaarraa PPrrooff..ddrr RRaaddoovvaann VVuukkaaddiinnoovviićć PPrrooff..ddrr DDaavviidd DDaaššiićć PPrrooff..ddrr LLiiddiijjaa ČČeehhuulliićć DDoocc..ddrr ŽŽeelljjkkoo KKoovvaaččeevviićć LLeekkttoorr ii kkoorreekkttoorr:: MMrr EEwwaa JJaasskkoolloowwsskkaa--DDžžoommbbiićć IIzzddaavvaačč:: UUnniivveerrzziitteett zzaa ppoosslloovvnnii iinnžžeennjjeerriinngg ii mmeennaaddžžmmeenntt BBaannjjaa LLuukkaa ZZaa iizzddaavvaaččaa:: LLjjuubbiiššaa MMllaaddeennoovviićć,, ddiirreekkttoorr UUrreeddnniikk:: MMrr MMiilloošš ŠŠoollaajjaa DDiizzaajjnn kkoorriiccaa:: JJeelleennaa MMllaaddeennoovviićć KKoommppjjuutteerrsskkaa oobbrraaddaa tteekkssttaa:: MMrr EEwwaa JJaasskkoolloowwsskkaa--DDžžoommbbiićć TTiirraažž:: 550000 ŠŠttaammppaa GGrraaffiidd dd..oo..oo BBaannjjaa LLuukkaa IISSBBNN:: SSvvaa pprraavvaa zzaaddrržžaannaa.. NNii jjeeddaann ddiioo kknnjjiiggee nnee mmoožžee bbiittii rreepprroodduukkoovvaann,, pprreessnniimmaavvaann iillii pprreennooššeenn bbiilloo kkoojjiimm ssrreeddssttvvoomm:: eelleekkttrroonnsskkiimm,, mmeehhaanniiččkkiimm,, zzaa kkooppiirraannjjee,, zzaa ssnniimmaannjjee iillii nnaa bbiilloo kkoojjii ddrruuggii nnaaččiinn,, bbeezz pprreetthhooddnnee ssaaggllaassnnoossttii aauuttoorraa..



___________________________________________________________________________

3



___________________________________________________________________________

4

S A D R Ž A J:S A D R Ž A J:S A D R Ž A J:S A D R Ž A J:

11.. PPRREEDDMMEETT II CCIILLJJ IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA ............................................................................................................................................ 1122

22.. ZZNNAAČČAAJJ II AAKKTTUUEELLNNOOSSTT IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA.................................................................................................................. 1155

SSAAVVRREEMMEENNEE TTEENNDDEENNCCIIJJEE SSVVEETTSSKKEE EEKKOONNOOMMSSKKEE SSCCEENNEE...................................................... 1166

11.. OOPPŠŠTTII PPRRIIKKAAZZ RRAAZZVVOOJJAA GGLLOOBBAALLNNEE EEKKOONNOOMMIIJJEE................................................................................ 1177

22.. IINNTTEERRPPRREETTAACCIIJJAA PPOOJJMMAA GGLLOOBBAALLIIZZAACCIIJJAA ........................................................................................................ 1188

33.. AASSPPEEKKTTII GGLLOOBBAALLIIZZAACCIIJJEE.................................................................................................................................................................. 1199

3.1 Elementi globalizacije ............................................................................... 23

3.2. Ekonomski aspekti globalizacije ............................................................... 24

44.. GGLLOOBBAALLIIZZAACCIIJJAA TTRRŽŽIIŠŠTTAA ...................................................................................................................................................................... 2266

55.. TTRRAANNSSFFEERR GGLLOOBBAALLIIZZAACCIIJJSSKKIIHH IIZZAAZZOOVVAA............................................................................................................ 2277

66.. IINNTTEERRNNAACCIIOONNAALLIIZZAACCJJAA PPOOSSLLOOVVNNIIHH AAKKTTIIVVNNOOSSTTII .......................................................................... 2288

77.. OOBBLLIICCII IINNTTEERRNNAACCIIOONNAALLIIZZAACCIIJJEE PPOOSSLLOOVVNNIIHH AAKKTTIIVVNNOOSSTT............................................ 3300

7.1. Izvoz kao oblik internacionalizacije poslovnih aktivnosti.......................... 30

7.2. Licenciranje .............................................................................................. 31

7.3. Direktno investiranje................................................................................ 31

7.4. Joint ventures........................................................................................... 32

7.5. Poslovna bilaterala ................................................................................... 32

7.6. Poslovna multilaterala ............................................................................. 33

7.7. Lohn poslovi ............................................................................................. 33

7.8. Barter poslovi ........................................................................................... 33

7.9. Lizing poslovi............................................................................................ 34

88.. TTEENNDDEENNCCIIJJEE IINNTTEERRNNAACCIIOONNAALLIIZZAACCIIJJEE PPOOSSLLOOVVAANNJJAA................................................................ 3355

99.. TTRRAANNSSNNAACCIIOONNAALLNNII KKOONNCCEEPPTT RRAAZZVVOOJJAA................................................................................................................ 3377

1100.. PPOOJJAAVVNNII OOBBLLIICCII SSAAVVRREEMMEENNEE TTRRGGOOVVIINNEE...................................................................................................... 3388

1111.. OOSSNNOOVVNNEE KKAARRAAKKTTEERRIISSTTIIKKEE SSAAVVRREEMMEENNEE TTRRGGOOVVIINNEE ...................................................... 3388

1122.. UULLOOGGAA TTRRAANNSSNNAACCIIOONNAALLNNOOGG KKAAPPIITTAALLAA UU GGLLOOBBAALLIIZZAACCIIJJII MMEEĐĐUUNNAARROODDNNEE TTRRGGOOVVIINNEE...................................................................................................................................................................... 4400

1133.. PPRRIIMMAARRNNEE SSTTRRAATTEEGGIIJJEE DDUUGGOORROOČČNNOOGG RRAAZZVVOOJJAA BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE UU UUSSLLOOVVIIMMAA GGLLOOBBAALLIIZZAACCIIJJEE.................................................................................................... 4411

13.1. Predlog mera za stvaranje uslova za privredni razvoj................................... Bosne i Herecgovine................................................................................................ 44

PPOOLLOOŽŽAAJJ BBOOSSAANNSSKKOOHHEERRCCEEGGOOVVAAČČKKEE EEKKOONNOOMMIIJJEE NNAA MMEEĐĐUUNNAARROODDNNOOJJ SSCCEENNII...................................................................................................................................................................................................................................................... 4455 11.. OOSSNNOOVVNNEE KKAARRAAKKTTEERRIISSTTIIKKEE ........................................................................................................................................................ 4466

22.. EEKKOONNOOMMSSKKEE PPOOSSLLEEDDIICCEE RRAATTNNOOGG PPOOŽŽAARRAA UU BBOOSSNNII II HHEERRCCEEGGOOVVIINNII .... 4488

33.. MMAAKKRROOEEKKOONNOOMMSSKKAA SSIITTUUAACCIIJJAA II PPRROOBBLLEEMMII PPLLAATTNNOOGG BBIILLAANNSSAA BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE................................................................................................................................................................................................................ 4499

44.. BBRRUUTTOO DDOOMMAAĆĆII PPRROOIIZZVVOODD ................................................................................................................................................................ 5511

55.. IINNDDUUSSTTRRIIJJSSKKAA PPRROOIIZZVVOODDNNJJAA .................................................................................................................................................... 5511

66.. ZZAAPPOOSSLLEENNOOSSTT UU BBOOSSNNII II HHEERRCCEEGGOOVVIINNII .............................................................................................................. 5522

77.. PPLLAATTNNII BBIILLAANNSS BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE .............................................................................................................. 5533



___________________________________________________________________________

5

88.. OOSSNNOOVVNNEE KKAARRAAKKTTEERRIISSTTIIKKEE SSPPOOLLJJNNOOTTRRGGOOVVIINNSSKKEE RRAAZZMMJJEENNEE BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE .................................................................................................................................................................................................................... 5588

99.. SSTTRRAANNEE DDIIRREEKKTTNNEE IINNVVEESSTTIICCIIJJEE UU BBOOSSNNII II HHEERRCCEEGGOOVVIINNII .......................................... 6622

1100.. PPOOTTRREEBBEE ZZAA NNOOVVIIMM SSTTRRAANNIIMM DDIIRREEKKTTNNIIMM UULLAAGGAANNJJIIMMAA ............................................ 7722

10.1. Agencije za unapređenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini ......... 74

1111.. PPOOLLOOŽŽAAJJ BBOOSSAANNSSKKOOHHEERRCCEEGGOOVVAAČČKKEE EEKKOONNOOMMIIJJEE UU EEVVRROOPPSSKKOOMM OOKKRRUUŽŽEENNJJUU.............................................................................................................................................................................................................................. 7755

11.1. Bosna i Hercegovina i Zapadni balkan.................................................... 76

1122.. UUNNAAPPRREEĐĐEENNJJEE IINNTTEERRNNOOGG PPOOSSLLOOVVNNOOGG AAMMBBIIJJEENNTTAA ............................................................ 7788

1133.. PPRRIIOORRIITTEETTII EEKKOONNOOMMSSKKEE PPOOLLIITTIIKKEE BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE................................ 8800

13.1. Unapređenje tržišnog prostora Bosne i Hercegovine............................... 80

1144.. MMOOGGUUĆĆNNOOSSTTII RRAAZZVVOOJJAA PPRRIIVVRREEDDNNOO PPOOSSLLOOVVNNOOGG OOKKRRUUŽŽEENNJJAA BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE................................................................................................................................................................................................................ 8811

1155.. DDOOPPRRIINNOOSS EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE RRAAZZVVOOJJUU PPRRIIVVRREEDDNNOO PPOOSSLLOOVVNNOOGG OOKKRRUUŽŽEENNJJAA BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE.................................................................................. 8822

15.1. Izgradnja povoljne slike o Bosni i Hercegovini u inostranstvu ................ 85

1166.. SSAARRAADDNNJJAA IIZZMMEEĐĐUU OOBBRRAAZZOOVVNNOOGG SSIISSTTEEMMAA II PPRRIIVVRREEDDEE UU BBOOSSNNII II HHEERRCCEEGGOOVVIINN.......................................................................................................................................................................................................................... 8866

1177.. SSWWOOTT AANNAALLIIZZAA BBOOSSAANNSSKKOOHHEERRCCEEGGOOVVAAČČKKEE PPRRIIVVRREEDDEE.................................................. 8877

17.1. Sadržaj SWOT analize ............................................................................ 88

1188.. UUNNAAPPRREEĐĐEENNJJEE OOPPŠŠTTEE KKOONNKKUURREENNTTNNOOSSTTII PPRRIIVVRREEDDEE BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE .................................................................................................................................................................................................................... 9933

18.1. Predlog mere za unapređenje konkurentnosti privrede Bosne i Hercegovine ............................................................................................................ 94

EEKKOONNOOMMSSKKII II PPOOLLIITTIIČČKKII OODDNNOOSSII BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE SSAA IINNOOSSTTRRAANNSSTTVVOOMM .......................................................................................................................................................................................................... 9966 11.. EEKKOONNOOMMSSKKII PPOOTTEENNCCIIJJAALL BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE........................................................................ 9977

22.. MMOOGGUUĆĆNNOOSSTTII UULLAAGGAANNJJAA UU BBOOSSNNUU II HHEERRCCEEGGOOVVIINNUU ................................................................ 9988

33.. SSPPOOLLJJNNAA PPOOLLIITTIIKKAA BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE ................................................................................................ 9999

3.1 Načela spoljne politike Bosne i Hercegovine ............................................ 100

3.2 Prioriteti spoljne politike Bosne i Hercegovine ........................................ 101

44.. OOSSNNOOVVNNII PPRRAAVVCCII II AAKKTTIIVVNNOOSSTTII SSPPOOLLJJNNEE PPOOLLIITTIIKKEE BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE ................................................................................................................................................................................................................ 110022

4.1. Bilateralne prirode ................................................................................. 102

4.2. Multilateralne prirode ........................................................................... 102

4.3. Zaštita interesa državljana Bosne i Hercegovine .................................... 103

55.. TTRRŽŽIIŠŠNNAA LLIIBBEERRAALLIIZZAACCIIJJAA UU JJUUGGOOIISSTTOOČČNNOOJJ EEVVRROOPPII ........................................................ 110077

5.1. Politika Evropske unije prema zemljama jugoistočne Evrope................. 108

5.2. Koncept pristupa Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji.......................... 108

FFUUNNKKCCIIJJEE EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE UU SSAAVVRREEMMEENNIIMM MMEEĐĐUUNNAARROODDNNIIMM OODDNNOOSSIIMMAA................................................................................................................................................................................................................................ 111111 11.. IISSTTOORRIIJJSSKKII RRAAZZVVOOJJ DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE ................................................................................................................................ 111122

22.. PPRREEGGLLEEDD RRAAZZVVOOJJAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE .................................................................................................................................. 111144

33.. PPOOJJAAMM DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE ................................................................................................................................................................................ 111155



___________________________________________________________________________

6

44.... DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA II SSPPOOLLJJNNAA PPOOLLIITTIIKKAA .......................................................................................................................... 112200

55.. VVRRSSTTEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE .................................................................................................................................................................................. 112222

5.1. Bilateralna diplomatija........................................................................... 123

55..11..11.. BBiillaatteerraallnnii ddiipplloommaattsskkii ooddnnoossii ..................................................... 124

55..11..22.. EEkkoonnoommsskkaa bbiillaatteerraallaa .................................................................. 125

55..22.. MMuullttiillaatteerraallnnaa ddiipplloommaattiijjaa ..................................................................... 127

55..22..11.. EEkkoonnoommsskkaa mmuullttiillaatteerraallaa............................................................. 128

55..33.. PPaarraa ddiipplloommaattiijjaa ..................................................................................... 130

55....33..11.. EEkkoonnoommsskkii zznnaaččaajj ppaarraa ddiipplloommaattiijjee............................................. 130

55..44.. SSaammiitt ddiipplloommaattiijjaa ................................................................................... 131

5.5. Vojna diplomatija ................................................................................... 132

55..55..11.. VVoojjnnaa eekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa ...................................................... 133 66.. ŠŠTTAA JJEE EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA.............................................................................................................................. 113344

66..11.. SSaavvrreemmeennaa eekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa ....................................................... 135

77.. RRAAZZVVOOJJ EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE .......................................................................................................................... 113377

77..11.. IIssttoorriijjsskkii rraazzvvoojj eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee.................................................. 140

77..22.. DDeeffiinniicciijjaa eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ........................................................... 141

88.. EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA UU XXXX II XXXXII VVEEKKUU.......................................................................................... 114422

99.. FFUUNNKKCCIIJJEE EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE ................................................................................................................ 114433

99..11.. EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa kkaaoo ffaakkttoorr pprriivvrreeddnnoogg rraazzvvoojjaa........................... 145

99..22.. MMeettooddee ii tteehhnniikkee ssaakkuupplljjaannjjaa eekkoonnoommsskkiihh iinnffoorrmmaacciijjaa ........................... 147

99..22..11.. MMeettooddee ssaakkuupplljjaannjjaa eekkoonnoommsskkiihh iinnffoorrmmaacciijjaa ............................... 147 1100.. KKAARRAAKKTTEERRIISSTTIIKKEE EEKKOONNOOMMSSKKOOGG DDIIPPLLOOMMAATTEE .............................................................................. 115511

1111.. TTRRGGOOVVIINNSSKKAA PPOOLLIITTIIKKAA .................................................................................................................................................................... 115544

11.1. Instrumenti trgovinske politike ............................................................ 155

1111..11..11.. CCaarriinnee ........................................................................................ 155

1111..11..22.. KKvvaannttiittaattiivvnnaa ooggrraanniiččeennjjaa.......................................................... 157 1122.. MMEEĐĐUUNNAARROODDNNAA TTRRGGOOVVIINNAA II SSPPOOLLJJNNAA PPOOLLIITTIIKKAA...................................................................... 115588

1133.. NNOOVVAA EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA.............................................................................................................................. 115599

1144.. OORRGGAANNIIZZAACCIIOONNII DDIIZZAAJJNNEE EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE .................................................. 116633

1144..11.. MMaakkrrooeekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa............................................................... 163

1144....22.. MMiikkrrooeekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa .............................................................. 164

1155.. SSRREEDDSSTTVVAA EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE............................................................................................................ 116655

1155..11.. EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa uu sslluužžbbii mmiirraa .................................................. 166

1155..22.. EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa uu sslluužžbbii pprriittiisskkaa.............................................. 166

1166.. OOBBJJEEKKTTII EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE .................................................................................................................. 116699

1177.. EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA UU GGLLOOBBAALLNNIIMM PPRROOCCEESSIIMMAA.............................................. 117700

1177..11.. EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa ii mmeeđđuunnaarrooddnnoo ppoosslloovvaannjjee .............................. 172

1188.. MMOODDEELLII EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE .................................................................................................................... 117733

1188..11.. FFrraannccuusskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee .............................................. 173

1188..11..11 SSaavvooiirr--vviivvrree ffrraannccuusskkoogg ppoosslloovvnnoogg ssvveettaa ..................................... 174

1188..22.. AAmmeerriiččkkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee................................................ 175

1188..22..11.. SSaavvooiirr--vviivvrree aammeerriiččkkoogg ppoosslloovvnnoogg ssvveettaa .................................... 177



___________________________________________________________________________

7

1188..33.. RRuusskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ..................................................... 178

1188..44.. BBrriittaannsskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ............................................... 180

1188..44..11.. SSaavvooiirr--vviivvrree bbrriittaannsskkoogg ppoosslloovvnnoogg ssvveettaa .................................... 182

1188..55.. KKiinneesskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee .................................................. 183

1188..55..11.. SSaavvooiirr--vviivvrree kkiinneesskkoogg ppoosslloovvnnoogg ssvveettaa ...................................... 186

1188..66.. NNeemmaaččkkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ................................................ 187

1188..66..11 SSaavvooiirr--vviivvrree nneemmaaččkkoogg ppoosslloovvnnoogg ssvveettaa....................................... 188

1188..77.. AAuussttrriijjsskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee .............................................. 191

1188..77..11.. SSaavvooiirr--vviivvrree aauussttrriijjsskkoogg ppoosslloovvnnoogg ssvveettaa.................................... 192

1188..88.. BBrraazziillsskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee................................................ 194

1188..99.. JJaappaannsskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee................................................ 195

1188..99..11..SSaavvooiirr--vviivvrree jjaappaannsskkoogg ppoosslloovvnnoogg ssvveettaa ...................................... 197 18.10. Indijski model ekonomske diplomatije ................................................ 199

1188..1100..11.. SSaavvooiirr--vviivvrree iinnddiijjsskkoogg ppoosslloovvnnoogg ssvveettaa ..................................... 201

1188..1111.. CCrrnnooggoorrsskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ................................... 201

1188..1122.. HHrrvvaattsskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee .............................................. 203

1188..1133.. SSrrppsskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee .................................................. 204

1188..1144.. SSlloovveennaaččkkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ........................................... 205

1188..1155.. PPoolljjsskkii mmooddeell eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ................................................. 207

1199.. SSUUBBJJEEKKTTII EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE.............................................................................................................. 220088

1199..11.. PPrreeddssttaavvnniiccii iizzvvrrššnnee ii zzaakkoonnooddaavvnnee vvllaassttii ............................................ 208

1199..22.. PPoolliittiiččkkee ppaarrttiijjee .................................................................................... 209

1199..33.. TTrrggoovvnniisskkee kkoommoorree ii ttrrggoovviinnsskkaa pprreeddssttaavvnniiššttvvaa ................................... 210

1199..33..11.. SSeekkttoorr zzaa mmeeđđuunnaarrooddnnee eekkoonnoommsskkee ooddnnoossee SSppoolljjnnoottrrggoovviinnsskkee kkoommoorree BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee .......................................................................... 212

1199..33..22.. PPrriivvrreeddnnaa KKoommoorraa RReeppuubblliikkee SSrrppsskkee ......................................... 213

1199..33..33.. PPrriivvrreeddnnaa kkoommoorraa FFeeddeerraacciijjee BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee .................... 214

1199..44.. RReegguullaattoorrnnee iinnssttiittuucciijjee ......................................................................... 216

1199..55.. IInntteerreessnnee ggrruuppee –– ppoosslloovvnnii lloobbiijjii ........................................................... 217

1199..66.. NNeevvllaaddiinnee oorrggaanniizzaacciijjee.......................................................................... 217

1199..77.. EEppiisstteemmsskkaa zzaajjeeddnniiccaa ........................................................................... 219

RRAAZZVVOOJJ KKOONNCCEEPPTTAA EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE....................................................................................................................................................................................................................222200 11.. UUNNIILLAATTEERRAALLNNAA EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA .......................................................................................... 222211

22.. BBIILLAATTEERRAALLNNAA EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA.................................................................................................. 222211

22..11.. BBiillaatteerraallnnii uuggoovvoorrii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee oo sslloobbooddnnoojj ttrrggoovviinnii ................. 223

22..22.. BBiillaatteerraallnnii ttrrggoovviinnsskkii ssppoorraazzuummii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee ........................... 224

22..33.. BBiillaatteerraallnnii ssppoorraazzuummii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee oo uunnaapprreeđđeennjjuu ii zzaaššttiittii iinnvveessttiicciijjaa ............................................................................................................. 225

22..44.. BBiillaatteerraallnnii ssppoorraazzuummii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee oo rreecciipprrooččnnoomm uunnaapprreeđđeennjjuu ii zzaaššttiittii iinnvveessttiicciijjaa................................................................................................... 227



___________________________________________________________________________

8

22..55.. BBiillaatteerraallnnii ssppoorraazzuummii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee oo eekkoonnoommsskkoojj,, nnaauuččnnoojj ii tteehhnniiččkkoojj ssaarraaddnnjjii ................................................................................................. 228

22..66.. BBiillaatteerraallnnii ssppoorraazzuummii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee oo ssaarraaddnnjjii uu oobbllaassttii ttuurriizzmmaa229

33.. MMUULLTTIILLAATTEERRAALLNNAA EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA ................................................................................ 223300

44.. RREEGGIIOONNAALLNNAA EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA .................................................................................................... 223311

55.. RREEGGIIOONNAALLIIZZAAMM II SSPPOOLLJJNNOOEEKKOONNOOMMSSKKAA AAKKTTIIVVNNOOSSTT BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE ................................................................................................................................................................................................................ 223333

55..11.. RReeggiioonnaallnnee iinniicciijjaattiivvee nnaa mmeeđđuuddrržžaavvnnoomm nniivvoouu ččiijjii jjee ččllaann BBoossnnaa ii HHeerrcceeggoovviinnaa .......................................................................................................... 234

55..11..11.. CCeennttrraallnnooeevvrrooppsskkaa iinniicciijjaattiivvaa ((CCeennttrraall EEuurrooppeenn IInnttiiaattiivvee--CCEEII))... 234 55..11..22.. IInniicciijjaattiivvaa zzaa ssaarraaddnnjjuu zzeemmaalljjaa jjuuggooiissttooččnnee EEvvrrooppee ((SSoouutthheeaasstt

EEuurrooppeeaann CCooooppeerraattiivvee IInniittiiaattiivvee -- SSEECCII))........................................................ 234 55..11..33.. PPrroocceess ssaarraaddnnjjee uu jjuuggooiissttooččnnoojj EEvvrrooppii ((SSoouutthh--EEaasstt EEuurrooppeenn

CCooooppeerraattiioonn PPrroocceessss--SSEEEECCPP)) ......................................................................... 235 55..11..44.. PPaakktt ssttaabbiillnnoossttii zzaa jjuuggooiissttooččnnuu EErrooppuu ((SSttaabbiilliittyy PPaacctt ffoorr SSoouutthheeaasstt

EEuurrooppee –– SSPPSSEE)) ............................................................................................. 235

55..11..55.. JJaaddrraannsskkoo––jjoonnsskkaa iinniicciijjaattiivvaa ((AAddrriiaattiicc –– IIoonnooiicc IInniittiiaattiivvee –– JJIIII)) .. 236 55..11..66.. PPrroocceess ssaarraaddnnjjee nnaa DDuunnaavvuu ((CCooooppeerraattiioonn PPrroocceessss oonn tthhee DDaannuubbee ––

CCDDPP)) 236 55..11..77.. CCeennttrraallnnoo––eevvrrooppsskkaa zzoonnaa sslloobbooddnnee ttrrggoovviinnee ((CCeennttrraall EEuurrooppeeaann FFrreeee

TTrraaddee AAggrreeeemmeenntt)) .......................................................................................... 237 55..11..88.. SSppoorraazzuumm oo SSttaabbiilliizzaacciijjii ii pprriiddrruužžiivvaannjjuu BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee

EEvvrrooppsskkoojj UUnniijjii .............................................................................................. 238

55..22.. BBoossnnaa ii HHeerrcceeggoovviinnaa ii nnjjeennii ssuusseeddii ......................................................... 239

66.. SSTTRRUUKKTTUURRAA EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE ........................................................................................................ 224400

77.. ZZNNAAČČAAJJ EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE ZZAA BBOOSSNNUU II HHEERRCCEEGGOOVVIINNUU ................ 224411

88.. EEKKOONNOOMMSSKKAA DDIIPPLLOOMMAATTIIJJAA II IINNDDUUSSTTRRIIJJSSKKAA ŠŠPPIIJJUUNNAAŽŽAA.............................................. 224422

88..11.. BBuussiinneessss IInntteelllliiggeennccee ............................................................................. 244

99.. SSPPOOLLJJNNOOEEKKOONNOOMMSSKKAA SSTTRRAATTEEGGIIJJAA BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE................................ 224455

1100.. FFAAKKTTOORRII PPRRIIVVRREEDDNNOOGG RRAAZZVVOOJJAA BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE ...................................... 224466

1111.. PPRROOBBLLEEMMII UUSSPPOOSSTTAAVVLLJJAANNJJAA EEKKOONNOOMMSSKKOO –– DDIIPPLLOOMMAATTSSKKOOGG KKOONNCCEEPPTTAA BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE.................................................................................................................................... 224488

1122.. UULLOOGGAA II ZZAADDAATTAAKK EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE 224499

1122..11.. IInntteerrnnii zzaaddaattaakk ii uullooggaa eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee ... 251

1122..22.. EEkksstteerrnnii zzaaddaattaakk ii uullooggaa eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee . 253

1133.. DDOOPPRRIINNOOSS EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE IIZZVVOOZZNNOOJJ OORRIIJJEENNTTAACCIIJJII PPRRIIVVRREEDDEE BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE ...................................................................................................................................... 225544

1133..11.. PPoosslloovvnnii kklluubb ........................................................................................ 256

1133..22.. PPoosslloovvnnii ffoorruummii..................................................................................... 258

1133..33.. ZZaajjeeddnniiččkkii ppoosslloovvii ................................................................................. 259

1133..44.. ZZaajjeeddnniiččkkii ssaassttaannccii VVllaaddaa nnaa mmeeđđuuddrržžaavvnnoomm nniivvoouu ............................. 260

1133..55.. DDiipplloommaattsskkii ppoosslloovvnnii kklluubb .................................................................... 261



___________________________________________________________________________

9

1133..66.. VViirrttuueellnnaa eekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa ......................................................... 262

1133..77.. AAggeenncciijjaa zzaa iinnffoorrmmaacciijjee oo ssppoolljjnnoo--ttrrggoovviinnsskkoojj rraazzmmeennii.......................... 264

1133..88.. AAggeenncciijjaa zzaa iinntteerrnnaacciioonnaalliizzaacciijjuu llookkaallnnoogg iizzvvoozzaa .................................. 265

1133..99.. AAggeenncciijjaa zzaa ffiinnaannssiirraannjjee ii oossiigguurraannjjee iizzvvoozzaa ......................................... 265

1133..1100.. ZZaajjeeddnniiččkkee sseeddnniiccee eennttiitteettsskkiihh VVllaaddaa uu BBoossnnii ii HHeerrcceeggoovviinnii ............... 267

1133..1111.. SSaavveett zzaa bbrreennddiirraannjjee BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee .......................................... 268

1133..1122.. PPoosslloovvnnoo lloobbiirraannjjee............................................................................... 269

1133..1133.. CCeennttaarr ppoosslloovvnnee ppooddrršškkee ((BBuussiinneessss SSuuppppoorrtt CCeennttrree)) .......................... 271

1133..1144.. EEkkoonnoommsskkii ddeeppaarrttmmaannii pprrii ssttaallnniimm mmiissiijjaammaa..................................... 272

1133..1155.. BBiillaatteerraallnnii ppoosslloovvnnii ssaavveett ................................................................... 272

1144.. EEKKOONNOOMMSSKKII SSAAVVEETT BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE...................................................................................... 227733

1155.. BBUUDDUUĆĆII PPRRAAVVCCII DDEELLOOVVAANNJJAA EEKKOONNOOMMSSKKEE DDIIPPLLOOMMAATTIIJJEE BBOOSSNNEE II HHEERRCCEEGGOOVVIINNEE ................................................................................................................................................................................................................ 227733

BBuudduuććii kkoorraaccii uussppoossttaavvlljjaannjjaa ii ddeelloovvaannjjaa bboossaannsskkoohheerrcceeggoovvaaččkkoogg kkoonncceeppttaa eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ............................................................................................................................................................................................ 227755

PP RR II LL OO GG .................................................................................................................................................................................................................................. 228877

LLIITTEERRAATTUURRAA ........................................................................................................................................................................................................................ 229911

IIZZ RREECCEENNZZIIJJEE .................................................................................................................................................................................................................... 330011



___________________________________________________________________________

10

PPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVOOOOOOOORRRRRRRR

"Ne polazite od toga, da zato što je nešto funkcionisalo već pet

godina, da će funkcionisati ponovo danas, jer verovatno neće"

H.HudeH.HudeH.HudeH.Hude

Međunarodnu ekonomsku scenu karakteriše konkurentno tržište na kojem se urušavaju tradicionalna, vremenska i geografska ograničenja. Usled stvaranja novih tržišnih pravila, privredne organizacije se integrišu a proizvodi i usluge se internacionalizuju i izlaze iz lokalnih okvira. Posledica takvog odnosa je otvaranje nacionalnih granica. Na taj način, nacionalne privrede se spajaju u regionalne organizacije ekonomskog karaktera.

Suočena sa novim tržišnim okruženjem i novim tržišnim pravilima, ekonomija Bosne i Hercegovine nalazi se u veoma teškom i nezavidnom položaju. Ratni vihor, tehnološka zastarelost, nepostojanje političkog konsenzusa, nepostojanje jasnih ekonomskih i političkih ciljeva za rezultat imaju tešku i nepovoljnu ekonomsku poziciju Bosne i Hercegovine na međunarodnoj ekonomskoj sceni.

Želja Bosne i Hercegovine za razvojem tesne međunarodne ekonomske saradnje, prožete procesom globalizacije i regionalne integracije, nameće potrebu inteziviranja ekonomsko–diplomatskih aktivnosti, čiji je zadatak zaštita nacionalnih ekonomskih interesa.

Bosna i Hercegovina nema svojih ekonomskih predstavnika u svetu. Predstavnici Bosne i Hercegovine koji zastupaju njene ekonomske interese su diplomatsko–konzularna predstavništva koja realizuju i druge aktivnosti poslova diplomatskog predstavljanja u svetu. Diplomatska služba nema specijalizovanih i obučenih ekonomskih diplomata čiji će osnovni zadatak bio zaštita i promocija ekonomskih interesa Bosne i Hercegovine, njenih mogućnosti i potencijala.

Primeri drugih država sa razvijenom diplomatskom službom pokazuju da u njihovim diplomatsko–konzularnim predstavništvima rade obučene ekonomske diplomate čiji je primarni zadatak promocija i zaštita nacionalnih ekonomskih interesa svoje države.

Ekonomski i statistički pokazatelji ekonomije Bosne i Hercegovine govore o visokom spoljnotrgovinskom deficitu, koji je rezultat stvarne trgovinske razmene sa insotranstvom. Bosanskohercegovačke firme u nastupu na inostranom tržištu, suočavaju se sa problemom njihove veličine, nepostojanjem koordiniranih markentiških akcija, nepostojanjem podrške od strane državnih vlasti, nedovoljnom komunikacijom sa diplomatsko–konzularnim predstavništvima, nedovoljnom



___________________________________________________________________________

11

edukacijom menadžmenta firme i kompanije o savremenim tehnikama i veštinama upravljanja u savremenom tržišnom okruženju.

Ideja nastanka ove knjige leži u težnji da na jednom mestu, na jednostavan i prihvatljiv način, približim svima koji to žele značaj postojanja i razvoja koncepta ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine za uspešan razvoj njene ekonomije. U pripremi knjige oslonio sam se na savremenu svetsku i domaću stručnu literaturu, koristeći rezultate svojih istraživanja i najnovijih objavljenih radova.

Nastanak knjige dodatno je bio otežan zbog nepostojanja uspostavljenog koncepta ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine, ali i nerazumevanja značaja ekonomske diplomatije i mogućnosti njenog doprinosa privrednom razvoju jedne države u savremenom poslovanju.

Knjiga koju dajem na sud javnosti predstavlja pionirski poduhvat ove vrste u Bosni i Hercegovini. Iskreno se nadam, da će dati značajan doprinos uspostavljanju koncepta ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine, a dalje i njenom privrednom razvoju. S toga, sve dobronamerne kritike su dobrodošle i biće sa zadovoljstvom uključene u njeno naredno izdanje. Banja Luka, januar 2008.god. AAAAAAAAuuuuuuuuttttttttoooooooorrrrrrrr



___________________________________________________________________________

12

UUUUUUUU VVVVVVVV OOOOOOOO DDDDDDDD

11111111........ PPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDMMMMMMMMEEEEEEEETTTTTTTT IIIIIIII CCCCCCCCIIIIIIIILLLLLLLLJJJJJJJJ IIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAAŽŽŽŽŽŽŽŽIIIIIIIIVVVVVVVVAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA

Savremeni globalzovani svet obeležava potpuno novo tržišno okruženje koje deluje sa novim tržišnim pravilima. Urušavaju se tradicionalna vremenska, geografska i konkurentska ograničenja, dolazi do spajanja organizacija, otvaraju se granice i privrede, proizvodi i usluge se internacionalizuju i izlaze iz lokalnih okvira.

Međunarodni odnosi u proteklih šezdesetak godina mnogo su se promenili, a svet je u tom periodu doživeo nekoliko "revolucionarnih promena" potrebnih za funkcionisanje savremenih međunarodnih odnosa. Te promene, pred svaku državu i njenu diplomatsku službu postavljaju nove zadatke i nove standarde.

Ove "revolucionarne promene" koje su imale direktan uticaj na razvoj međunarodnih odnosa su, pre svega: kraj hladnog rata, stvaranje i razvoj ekonomskih integracija, stvaranje jedinstvenog globalnog tržišta i komunikacioni razvoj. S toga, u kreiranju spoljnopolitičkog nastupa države, potrebno je shvatiti i sagledati situaciju u kojoj se nalazi država, njen trenutni polažaj na međunarodnoj političkoj i ekonomskoj sceni, jer diplomatija svakodnevno postaje složenija, zahtevnija i profesionalnija.

Izučavanje međunarodnih odnosa nezamislivo je bez proučavanja i sagledavanja ključnih kretanja u međunarodnom ekonomskom okruženju. Trendovi globalizacije i regionalizacije svetske ekonomije, stvaraju preduslove i otvaraju mogućnosti razvoja nacionalnih ekonomija pojedinih država. Pred nacionalne ekonomije, nameće se pitanje kako maksimizirati pozitivne rezultate procesa globalizacije, a sa druge strane ograničiti njene negativne posledice.

Kraj biploarnog sistema, kao i niz krupnih političkih i ekonomskih promena, uslovili su preusmeravanja spoljnopolitičkih i ekonomskih prioriteta. Danas, u svetu u kome dominira sistem ekonomske i političke moći dolazi do stvaranja ekonomske i političke klime koja ograničava državu i individualne privredne subjekte. Nacionalne ekonomije postaju sve manje nacionalne, a sve više globalne. Pretvaraju se u transnacionalni sistem proizvodnje zasnovan na međunarodnoj podeli rada.

Ovakav trend međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa menja ulogu države i diplomatije kao glavnog instrumenta promovisanja i zaštite državnih interesa. Diplomatija postaje osnovno sredstvo, posebno u oblasti ekonomskih odnosa, gde se pretvara u tzv. ekonomsku diplomatiju.

Prioritet spoljnopolitičke strategije i spoljnopolitičkog delovanja postaje razvoj i učvršćivanje biletaralnih odnosa dve države, koji će stvoriti preduslove za



___________________________________________________________________________

13

razvoj bilateralne ekonomske saradnje. Takođe, jedan od zadataka diplomatskih predstavništava je pomoć preduzećima i kompanijama iz svoje zemlje u razvoju poslovne saradnje, rešavanju poslovnih problema, zaostalih dugova ili nerešenih imovinskih odnosa sa firmama zemlje prijema.

Spoljna politika i spoljnopolitički nastup moraju biti zasnovani na čvrstim sopstvenim stavovima. Diplomate moraju postati osobe od kojih se može čuti i naučiti nešto novo.

Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa prožet procesom globalizacije i regionalne integracije nameće potrebu inteziviranja ekonomsko-diplomatskih aktivnosti čiji je cilj zaštita nacionalnih ekonomskih interesa. U skladu sa zaštitom i promocijom nacionalnih ekonomskih interesa, države i njene institucije izvršne i zakonodavne vlasti kreiraju svoje spoljnepolitičke i ekonomske ciljeve i zadatke. Globalizacija svetske privrede i međunarodne politike stvara potrebu privrednog promovisanja u inostranstvu i na svetskom tržištu kako bi se stvorili preduslovi za što veće učešće nacionalne ekonomije u preraspodeli svetskog profita.

Glavni zadatak državnog menadžmenta, diplomatskih predstavnika i spoljnotrgovinskih predstavnika postaje promocija i zaštita nacionalne ekonomije.

Danas, ali i u budućnosti, ekonomska diplomatija će predstavljati primarno sredstvo prodora na svetsko tržište.

Ekonomska diplomatija predstavlja spoj diplomatije i diplomatskih veština u klasičnom smislu, ekonomskih nauka, nauka o menadžmentu, metoda i tehnika pregovaranja i odnosa sa javnošću, ekonomske špijunaže i svih dozvoljenih, ali često i nedozvoljenih sredstava u cilju stvaranja poslovnog uspeha.

Učešćem nacionalne države u integracionim procesima stvaraju se preduslovi za otvaranje tržišta i povećanje sloboda kretanja roba, usluga i kapitala, što je preduslov stvaranja trajnog ekonomskog rasta.

Uloga ekonomske diplomatije u ovakvom procesu je stvaranje duha otvorenosti i saradnje, povećanje robne razmene i pomoći zemljama u razvoju.

Primarna funkcija ekonomske diplomatije postaje zaštita i promocija nacionalnih ekonomskih interesa u međunarodnim ekonomskim odnosima. U cilju obezbeđenja razvoja i promocije nacionalne ekonomije na međunarodnoj ekonomskoj sceni država određuje nadležne organe i službe i utvrđuje sredstva pomoću kojih će stručni kadar realizovati utvrđenu državnu spoljnu politiku, kako na bilateralnom tako i na multilateralnom planu.

Zadatak državnih službi je stvaranje dugoročnih, ekonomsko-političkih ciljeva u bilateralnoj i multilateralnoj saradnji sa inostranstvom. Potrebno je obezbediti materijalne i ljudske resurse pomoću kojih će se realizovati dugoročno postavljeni ciljevi. Dosadašnja iskustva pokazala su da je uspešna i efikasna samo ona nacionalna privreda koja najveći deo svog ukupnog društvenog proizvoda ostvaruje kroz različite oblike poslovne saradnje sa inostranstvom.



___________________________________________________________________________

14

Faktor razvoja nacionalne ekonomije je i kvalitet odnosa i saradnje sa okruženjem, njeno pozicioniranje u međunarodnoj zajednici, stepen političke, pravne, ekonomske i tehnološke integrisanosti sa svetom. U postizanju takvih ciljeva uloga diplomatije je postala nezamenjiva.

Za uspešnost razvoja nacionalne privrede, važno je uskladiti ekonomske, pravne i tržišne zakonitosti. Samo usklađenim delovanjem, podstiču se stvaralačka i racionalna dejstva tih snaga da ekonomski efekti tržišnog načina privređivanja budu što efikasniji.

Uspostavljanje koncepta razvoja ekonomske diplomatije na državnom nivou u vreme globalnih i integracionih tokova, kada Bosna i Hercegovina započinje pregovore o pridruživanju sa Evropskom Unijom i kreće na put ekonomskih integracija je opravdano i izrazito aktuelno. Svaka država, a samim tim i Bosna i Hercegovina nastoji da pronađe i učvrsti svoje mesto na međunarodnoj ekonomskoj sceni. U pronalasku svog mesta na svetskoj tržišnoj sceni, država nastoji da nadmaši svoje konkurente i izbori se za što bolju tržišnu poziciju.

Značaj ekonomske diplomatije za privredni razvoj Bosne i Hercegovine ogleda se u činjenici da je Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine formiralo Odsek za ekonomsku diplomatiju. Odsek deluje unutar sektora za bilateralne odnose. Međutim, dugoročno posmatrano Odsek mora prerasti u poseban sektor za ekonomsku diplomatiju.

Činjenica da Bosna i Hercegovina nema svojih ekonomskih predstavnika u svetu ide u prilog trenutnom položaju ekonomije Bosne i Hercegovine na međunarodnoj sceni. U ovom trenutku jedini predstavnici Bosne i Hercegovine koji na određen način zastupaju i njene ekonomske interese su diplomatsko-konzularna predstavništva, koja obavljaju i druge poslove predstavljanja države u inostranstvu. Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine nema specijalizovanih i obučenih ekonomskih savetnika koji bi se isključivo bavili ekonomskom diplomatijom. Poslove ekonomske diplomatije obavljaju diplomate opšteg profila koji uz ostale poslove obavljaju i poslove ekonomske diplomatije.

Primer drugih razvijenih država pokazuje da uspešni ekonomski predstavnici dolaze iz spoljnotrgovinske komore i poslovnog sveta te države.

Za uspešno ekonomsko predstavljanje Bosne i Hercegovine u inostranstvu potrebno je uspostaviti čvrstu saradnju sa Ministarstvom za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose, Direkcijom za evropske integracije, Spoljnotrgovinskom komorom, Agencijama za privatizaciju na nivou entiteta, Agencijom za realizaciju stranih investicija, bosanskohercegovačkim firmama i kompanijama i drugim poslovnim agencijama.

Država i njena ekonomija koja blagovremeno i adekvatno ne odgovori na izazove svetskog tržišta, ostaće na margini razvoja kao žrtva koja se našla na putu globalnih integracionih procesa.



___________________________________________________________________________

15

22222222........ ZZZZZZZZNNNNNNNNAAAAAAAAČČČČČČČČAAAAAAAAJJJJJJJJ IIIIIIII AAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTUUUUUUUUEEEEEEEELLLLLLLLNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT IIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAAŽŽŽŽŽŽŽŽIIIIIIIIVVVVVVVVAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA

Karakteristika procesa globalizacije je veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija na međunarodnoj ekonomskoj sceni. U takvoj kompleksnoj vezi, pojedine nacionalne ekonomije osećaju sve više pozitivnih i negativnih efekata refleksiranih kretanjima svetske privrede. Država svojom spoljnom ekonomskom politikom, mora uspostaviti ravnotežu ekonomske samostalnosti i ekonomske otvorenosti, kako bi država na najbolje mogući način iskoristila svoje komparativne prednosti i svoje ekonomske i prirodne potencijale. Izlazak na svetsko tržište stvara preduslove za povećanje produktivnosti nacionalne ekonomije. Stvaranjem strategije ekonomskog razvoja, država mora obezbediti preduslove da se faktori proizvodnje ulažu u delatnosti u kojima se postiže najveća produktivnost rada. Postojanje dugoročne strategije razvoja, preduslov je stvaranja konkurentskih prednosti nacionalne ekonomije. Konkurentska prednost zemlje stvara se u dužem vremenskom periodu (period od deset do petnaest godina).

Trendovi globalizacije i regionalizacije svetske ekonomije, stvaraju preduslove i otvaraju mogućnosti razvoja nacionalnih ekonomija pojedinih država. Pred nacionalne ekonomije postavlja se pitanje: kako maksimizirati pozitivne rezultate procesa globalizacije, ali istovremeno i ograničiti njene negativne posledice.

Političke promene i ekonomske reforme u državama srednje i istočne Evrope otvorile su tržišta tih zemalja, povećale broj učesnika u trgovinskoj razmeni i brojnost članstva u međunarodnim organizacijama.

Bosna i Hercegovina, posle prestanka ratnih sukoba i uspostavljanja vladavine prava i političkog pluralizma, kao državne prioritete istakla je potrebu članstva u međunarodnim organizacijama, uključenje u integracione procese sa ciljem razvoja i promocije bosanskohercegovačke ekonomije.

Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju kojima pripada i Bosna i Hercegovina, moraju dobro proučiti i shvatiti suštinu procesa globalizacije kako bi bile u mogućnosti da se opredele za strategiju u kojoj će biti dio tog globalnog procesa ili će ostati van njega osuđeni na izolaciju i preživljavanje. Međunarodna ekonomska scena prihvata samo sposobne koji mogu da se bore na svetskom "ekonomskom ratištu". U cilju stvaranja kvalitetnijeg spoljnotrgovinskog kadra, potrebno je sagledati i proučiti praktična iskustva i programe specijalizovanih škola za te namjene u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoj i drugim visoko razvijenim zemljama.

Izučavanje ekonomske diplomatije nameće se kao potreba ako se želi pravilno sagledati mađunarodna ekonomksa scena i stvoriti sposoban kadar koji će efikasno i uspešno predstavljati Bosnu i Hercegovinu u inostranstvu. Njihov primarni cilj i zadatak je da na međunarodnoj ekonomskoj sceni pobede konkurente i izbore se za bolju tržišnu poziciju.



___________________________________________________________________________

16

________________________________________ DDDDDDDDIIIIIIIIOOOOOOOO IIIIIIII ________________________________________________________________________________

SSSSSSSSAAAAAAAAVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEMMMMMMMMEEEEEEEENNNNNNNNEEEEEEEE TTTTTTTTEEEEEEEENNNNNNNNDDDDDDDDEEEEEEEENNNNNNNNCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE SSSSSSSSVVVVVVVVEEEEEEEETTTTTTTTSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE SSSSSSSSCCCCCCCCEEEEEEEENNNNNNNNEEEEEEEE

DDaa bbii ssee ppoovveeććaalloo bbooggaassttvvoo jjeeddnnoogg nnaarrooddaa,, ttrreebbaa ppooššttoovvaattii jjeeddaann vveelliikkii pprriinncciipp:: oonnii kkoojjii ggaa ssttvvaarraajjuu –– ttrreebbaa ddaa ssuu mmnnooggoobbrroojjnnii,, oonnii kkoojjii ggaa ttrrooššee –– ttrreebbaa ddaa ssuu mmaalloobbrroojjnnii;; oonnii kkoojjii ggaa ssttvvaarraajjuu ttrreebbaa ddaa ssuu bbrrzzii,, oonnii kkoojjii ggaa ttrrooššee ttrreebbaa ddaa ssuu ssppoorrii.. SSaammoo uu ttoomm sslluuččaajjuu bbooggaassttvvoo ććee bbiittii ddoovvoolljjnnoo..

KKKKKKKKoooooooonnnnnnnnffffffffuuuuuuuuččččččččiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee



___________________________________________________________________________

17

IIIIIIII SSSSSSSSAAAAAAAAVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEMMMMMMMMEEEEEEEENNNNNNNNEEEEEEEE TTTTTTTTEEEEEEEENNNNNNNNDDDDDDDDEEEEEEEENNNNNNNNCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE SSSSSSSSVVVVVVVVEEEEEEEETTTTTTTTSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE SSSSSSSSCCCCCCCCEEEEEEEENNNNNNNNEEEEEEEE

"Interes govori sve jezike i igra sve uloge, čak i ulogu nezainteresovanosti"

La RorhefoulauldLa RorhefoulauldLa RorhefoulauldLa Rorhefoulauld

11111111........ OOOOOOOOPPPPPPPPŠŠŠŠŠŠŠŠTTTTTTTTIIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAAZZZZZZZZ RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJAAAAAAAA GGGGGGGGLLLLLLLLOOOOOOOOBBBBBBBBAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Brojni teoretičari XX veka analizirali su svetska ekonomska kretanja. Za većinu njih najozbiljniji problemi koji su pratili svetsku ekonomiju u drugoj polovini XX veka bili su sukobi između ekonomskih i tehnološki najrazvijenijih dražava. Razvoj trgovine, slobodan protok kapitala i povećanje investicionih ulaganja uticali su na razvoj integracionih procesa i stvaranja veće ekonomske međuzavisnosti.

Na drugoj strani, susretali smo se sa različitim nacionalnim merama zaštite, kao što su: zaštita trgovine, subvencioniranje, carinska politika, necarinska administrativna zaštita, itd. Rastuće tenzije između globalne ekonomije i politikom prožetih suprostavljanja najčešće su bili uzroci ekonomske nestabilnosti.

Analizirajući dešavanja na svetskoj ekonomskoj sceni u prošlom veku uočavamo faze ekonomskog razvoja i stagnacije, dezintegracije i integracije. S toga, XX vek možemo posmatrati kroz nekoliko faza:

Prva fazaPrva fazaPrva fazaPrva faza 1111je period do prvog svetskog rataje period do prvog svetskog rataje period do prvog svetskog rataje period do prvog svetskog rata. U literaturi, ovaj period je poznat kao """"zlatnozlatnozlatnozlatno dobadobadobadoba"""". U ovom periodu počinje da se uočava brži rast međunarodne trgovine (godišnje 3,5%) u odnosu na rast proizvodnje (godišnje 2,7%). Ovakav razvoj događaja za posledicu je imao povećanje protoka roba, ljudi i kapitala. Uočava se i pojava migracije ljudi. Prema pojedinim izveštajima od strane Ujedinjenih Nacija, do 1915 god. Evropu je napustilo oko 36 miliona stanovnika, od čega je oko 25 miliona stanovnika useljeno u Sjedinje Američke Države.

DrugaDrugaDrugaDruga faza je period između dva svetska rata.faza je period između dva svetska rata.faza je period između dva svetska rata.faza je period između dva svetska rata. Karakteristika ovog perioda je velika svetska ekonomska kriza sa početka tridesetih godina XX veka. Inflatorna kretanja urušila su svetsku ekonomiju. Mnoge zemlje povećale su carinske kvote što je dodatno ograničavalo međunarodnu trgovinu.

Treća faza je period od kraja drugog svetskog rata do sredine 70Treća faza je period od kraja drugog svetskog rata do sredine 70Treća faza je period od kraja drugog svetskog rata do sredine 70Treća faza je period od kraja drugog svetskog rata do sredine 70----tih godina tih godina tih godina tih godina XX veka.XX veka.XX veka.XX veka. U ovom periodu, uspostavljene su brojne multilateralne institucije kao što 1 Izvor:" Globalization in a Historical Perspective", World Economic Outlook, International Monetary Fond, May 1997, str.112



___________________________________________________________________________

18

su: Opšti sporazum o trgovini i carinama – GATT, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i druge multilateralne institucije. Odlika ovog perioda je uspostavljanje razvoja regionalnih integracionih procesa i razvoj međunarodne trgovine koji se kretao između 6% i 9% na godišnjem nivou.

Četvrta faza je period od druge polovine sedamdesetih godina XX veka do Četvrta faza je period od druge polovine sedamdesetih godina XX veka do Četvrta faza je period od druge polovine sedamdesetih godina XX veka do Četvrta faza je period od druge polovine sedamdesetih godina XX veka do pada pada pada pada Berlinskog zidaBerlinskog zidaBerlinskog zidaBerlinskog zida (ovaj period često se naziva "kraj hladnog rata"). Za ovaj period karakteristično je povećanje svetske cene energenata, što je praćeno rastom inflatorne stope u razvijenim državama. Povećanje cene energenata stvaralo je visok nivo spoljnog duga zemalja uvoznica nafte.

Peta faza započinje padom Berlinskog zida i nazivamo je fazom globalizacije fazom globalizacije fazom globalizacije fazom globalizacije svetske privrede.svetske privrede.svetske privrede.svetske privrede. Karakteristika ove faze i vremena u kojem živimo je slobodan protok kapitala, tržišna liberalizacija, širenje regionalnih integracionih procesa i rast svetske trgovine u proseku godišnje za oko 6%.

Do kraja 90-tih godina XX veka bilo je blizu 60.000 transnacionalnih kompanija sa više od 500.000 filijala širom sveta. Obim prodaje stranih filijala je dostigao iznos veći od 11 biliona $. Nasuprot globalnom izvozu dobara i usluga čija je vrednost oko 7 mlrd.$. Ovi podaci govore nam da je učešće transnacionalnih kompanija u međunarodnoj trgovini premašilo međunarodnu proizvodnju2.

22222222........ IIIIIIIINNNNNNNNTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRPPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEETTTTTTTTAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA PPPPPPPPOOOOOOOOJJJJJJJJMMMMMMMMAAAAAAAA GGGGGGGGLLLLLLLLOOOOOOOOBBBBBBBBAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA

Tradicionalno posmatrajući, globalizaciju definišemo kao proces razvoja svetske ekonomske međuzavisnosti.

Ekonomska međuzavisnost prepoznaje se u razgranatom obliku proizvodnje, međunarodnim transakcijama robe, usluga i kapitala i tehnološkom i komunikacionom razvoju.

Globalizacija je za nas relativno nov istorijski fenomen o kome se danas često govori. Stupa na scenu kada je vizija jednog novog regionalnog povezivanja i saradnje među državama postala opipljiva stvarnost. Pretpostavka da je globalizacija relativno nov društveni fenomen karakterističan za moderno doba nema veliko uporište u realnosti. Takav stav je deo mišljenja da je globalizacija započela onog trenutka kada je postala predmet intezivnih rasprava, praktično u toku kasnih 70-tih godina, a posebno nakon završetka Hladnog rata. Dubljim istraživanjem i analizama dolazimo do zaključka da porces globalizacije ima dugu istoriju, da je protokom vremena menjao oblik, da su ga pokretale različite sile i da se širio na sve sfere života. 2 Izvor: Mr Safet Kurtović, doktorska disertacija pod nazivom:"Savremene transnacionalne kompanije kao determinanta globalizacije ekonomskih procesa", Univerzitet "Braća Karić", Beograd, 2002.opi.cit.str.10



___________________________________________________________________________

19

Danas, globalizacija je kompleksan i jednodimenzionalan proces. Jednodimenzionalnost procesa globalizacije zasniva se na neoliberalnom poretku. Efekti neoliberalizma ogledaju se u pozitivnim efektima specijalizacije posla i razvoja trgovine.

Globalni procesi podstiču veću podelu rada, efikasnu alokaciju štednje i poboljšanje tehnološke opremljenosti. Potrošačima, sa jednu stranu omogućavaju da se opredeljuju između većeg broja kvalitetnih dobara i usluga, a sa drugu stranu stvaraju veću privrednu međuzavisnost.

Veći spektar dobara i usluga na jednom mestu stvara veću konkurenciju između samih preduzeća. U tradicionalno posmatranom i tradicionalno definisanom procesu globalizacije izvor privrednog rasta nacionalne ekonomije je veće učešće u međunarodnoj trgovini, jačanje konkurentske sposobnosti i tehnološkog razvoja. Nacionalne ekonomije predstavljaju dinamičan sistem koji se zasniva na kontinuiranom procesu strukturnih promena.

Proces globalizacije možemo shvatiti kao proces međunarodne integracije tržišta. Snažna integracija nacionalne ekonomije u svetsku ekonomiju doprinosi svetskom razvoju u celini. Međutim, realnost je da se globalizacija ne raspoređuje ravnomerno od zemlje do zemlje. Takav proces doprinosi stvaranju polarizacije između razvijenih i nerazvijenih zemalja.

Suština procesa globalizacije sastoji se u porastu ekonomske i političke, ekološke i kulturne međuzavisnosti između država. Globalizacija nije idealan proces jer sve veća, brža i intezivnija povezanost sveta ne isključuje neravnomernost, nejednakost, marginalizacije i sukobe. Globalizaciju odlikuje i stvaranje novog tipa kulture, "globalne kulture", koja prerasta lokalnu orijentaciju i lokalni milje, usvajajući tuđa iskustava i dostignuća. Širi horizont dešavanja i zbivanja postaje relevantan za svakodnevno iskustvo ljudi.

33333333........ AAAAAAAASSSSSSSSPPPPPPPPEEEEEEEEKKKKKKKKTTTTTTTTIIIIIIII GGGGGGGGLLLLLLLLOOOOOOOOBBBBBBBBAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Savremeni svet je svet globalizacije privrede, politike, kulture, prava i svih ostalih sfera ljudskog stvaralaštva.

Globalizaciju možemo da shvatimo kao način povezivanja ljudi, naroda i država. Sam proces globalizacije je neminovnost, koja predstavlja potrebu ljudi i naroda.

Proces globalizacije nametnuo je standarde koji se poput neminovnosti sprovode na tržištu razvijenih zemalja.

Uzročno–posledična veza između realne ekonomije i finansijske i političke sfere, kao proces deregulacije i konkurencije karakteriše svetski globalizovanu



___________________________________________________________________________

20

privredu, stvarajući uslove da se postojeći standardi učvrste i postanu model ponašanja za zemlje u razvoju.

Razvijene zemlje su okupljene oko ekonomskih, vojnih i političkih ciljeva. U takvoj konstelaciji snaga za njih zemlje u razvoju postaju strateški interesantne. Ekonomsko osvajanje implicira prihvatanje standarda koji vladaju na tržištima razvijenih zemalja.

Neprihvatanje i neuvažavanje modela koje sa sobom nose razvijene zemlje, znači izolaciju od svetskih ekonomskih trendova i gubljenje mogućnosti za uspešnu ekonomsko−političku i socijalno−kulturološku integraciju sa ostatkom sveta.

Prema načinu i obimu delovanja, i posledicama koje proizilaze iz takvih aktivnosti, globalizacija prožima celokupnu svetsku privredu. Za međunarodne svetske institucije kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska trgovinska organizacija, Svetska banka, ali i za mnoge ekonomske teoretičare i analitičare, globalizacija je katalizator i pokretač privrednog razvoja i bogastva.

Razvoju globalizacije doprinela je deregulacija, liberalizacija i razvoj informaciono – komunikacionih tehnologija. Globalizacija stvara novu paradigmu poslovanja koja postaje osnova svetskog privrednog sistema, istovremeno stvarajući novu poslovnu filozofiju na međunarodnom, regionalnom ili mikro planu.

Produkt globalizacije je mehanizam globalne konkurencije. Oblik globalne konkurencije zavisi od sinergije finansijskih, tehnoloških i komercijalnih sposobnosti koje nisu usmerene samo na jednu državu, regiju ili kontinent. U takvoj sinergiji stvara se trougao međuzavisnosti i međusobne povezanosti različitih nivoa globalizacije.

Šema br.1:Šema br.1:Šema br.1:Šema br.1: Trougao međuzavisnosti i međusobne povezanosti različitih nivoa globalizacije

Globalizacija kao proces može imati i pozitivne i negativne strane.

Izvoz - Uvoz

Transfer

tehnologije

Transfer Kapitala



___________________________________________________________________________

21

Analizirajući podatke UNCATD-a3 i izveštaje Svetske banke prosečni per capita dohodak u najbogatijim zemljama je za oko 50 puta veći od istog per capita u najsiromašnijim zemljama. Danas, siromašne zemlje čine 40% svetskog stanovništva. Uprkos takvoj brojnosti, zemlje raspolažu sa oko 3,5% ukupnog svetskog društvenog proizvoda. Sa drugu stranu, bogate zemlje čine oko 15% ukupnog svetskog stanovništva raspolažući sa više od 80% društvenog proizvoda4.

Globalizacija se u različitim geografskim sredinama različito shvata i oseća. Jedni je smatraju kao faktor ubrzanog ekonomskog rasta u svetskim razmerama koji će doprineti povećanju životnog standarda, razviti inovativne tehnološke veštine i pružiti nove ekonomske šanse za sve učesnike trgovinske scene. Taj proces doprineće ubrzanju homogenizacije i unifikacije sveta. Sa drugu stranu, u pojedinim delovima sveta, globalizacija se doživljava kao pretnja nacionalnom interesu, koji nameću spoljne sile.

Privrede sa bržim i intenzivnijim razvojem, u kojem dominiraju kvalitativni faktori privređivanja, poseduju veću konkurentsku sposobnost i prednost na svetskom tržištu. U cilju sagledavanja razvojnih faktora i uticaja globalizacije na poslovanje, vršena su empirijska istraživanja na osnovu kojih su, kao ključna, izdvojena dva faktora.

Prvi faktorPrvi faktorPrvi faktorPrvi faktor je međuzavisnost, gde je nacionalna ekonomija deo međunarodne ekonomije.

Drugi faktorDrugi faktorDrugi faktorDrugi faktor je decentralizacija i deregulacija složenog institucionalnog okvira.

Kao dodatni faktori ističu se promene privredne strukture, efekti spoljne trgovine, ekonomija obima i radna snaga.

S toga, kompleksnost procesa globalizacije i međuzavisnost faktora razvoja zahtevaju veliku opreznost u interpretaciji njihovih uticaja.

U svetu biznisa, globalno poslovanje znači usmeravanje poslovnih aktivnosti organizacije na sva geografska područja, gde već operativno deluje ili se očekuje da će delovati.

Proces globalizacije je horizont kome svi teže. Istovremeno to je i fenomen opterećen brojnim problemima, pre svega kada se radi o nerazvijenom svetu, i to u tehničko–tehnološkom, menadžerskom, jezičkom i političkom smislu.

Cilj globalizacije ekonomije ili ekonomske globalizacije je jedinstveno tržište bez barijera i prepreka, gde u punom smislu dolazi do izražaja značaj svetske trgovine.

3 UNCTAD (United Nations Conference on Trade and Developoment), osnovana 30.decembra 1964.god., čiji cilj je unapređenje međunarodne trgovine u cilju bržeg razvoja, ostvarivanja pravednih i stabilnih cena primarnih proizvoda, olakšavanje trgovine i podsticanje bržeg ekonomskog napretka zemalja u razvoju kroz otvoreniji pristup tržištima industrijski razvijenih zemalja. 4 Izvor: World Developoment Report 2005.



___________________________________________________________________________

22

Ekonomska neravnoteža je prateći satelit femomena globalizacije, što otvara niz različitih pristupa ovom pitanju. Danas, je to proces koji se ne može zaustaviti. U takvim uslovima sami moramo pronaći svoj put razvoja uz čvrstu saradnju sa međunarodnim institucijama, pristupajući u međunarodne trgovinske tokove.

Osnovne karakteristike procesa globalizacije su:

� Otvorenost; � Konkurentnost; � Homogenizacija (unikfikacija).

U kreiranju i razvijanju poslovne strategije za svaku zemlju treba krenuti od činjenice da je ona integralni deo globalnog poslovnog sistema.

Od nacionalnih ekonomskih politika, zahteva se inovativnost i prilagođavanje savremenim uslovima poslovanja, ili će se u protivnom desiti da nestane sa privredne scene.

Globalna ekonomija i svetsko tržište je veoma surovo, čija je glavna karakteristika visoka konkurentnost. U ovakvom globalnom sistemu poslovanja, postavlja se pitanje: kako kreirati efikasnu strategiju ekonomskog razvoja?kako kreirati efikasnu strategiju ekonomskog razvoja?kako kreirati efikasnu strategiju ekonomskog razvoja?kako kreirati efikasnu strategiju ekonomskog razvoja?

U odgovoru na postavljeno pitanje, treba da pođemo od pretpostavke da je globalno tržište veliko tržište u okviru koga su se integrisala brojna nacionalna i regionalna tržišta, svako sa svojom poslovnom i društvenom sredinom i kulturom stvaranom godinama. Globalno preduzeće mora da se adaptira i osposobi za suočavanje sa pomenutim razlikama.

S toga, u skladu sa prethodno iznesenim, pred našim poslovnim organizacijama, nalaze se sledeće aktivnosti:

� Uspostavljanje ekonomske, pravne, političke i institucionalne infrastrukture u skladu sa međunarodnim standardima; � Libaralizacija i širenje multilateralnog sistema; � Informatizacija privrede i društva; � Povećanje obrazovnog nivoa; � Razvoj globalnih strategija; � Stvaranje strateških alijansi; � Stvaranje konkurentne organizacije; � Razvoj kulture.



___________________________________________________________________________

23

33333333........11111111 EEEEEEEElllllllleeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnttttttttiiiiiiii gggggggglllllllloooooooobbbbbbbbaaaaaaaalllllllliiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Glavni elementi globalizacije5 su:

a) Generalni aspekti:

• Simultana konkurencija na svetskom tržištu između brojnih konkurenata iz različitih država;

• Internacionalizacija proizvodnje: multinacionalno poreklo komponenti, proizvoda, usluga i kapitala;

• Povećanje međuzavisnosti različitih nivoa globalizacije; • Smanjen značaj trgovine koja više nije jedini noslac globalizacije; • Strane ditektne investicije kao značajan faktor procesa restruktuiranja

i razvoja globalnih finansijskih tokova; • Apsolutna prednost je ponovo faktor u trgovini; • Nacionalne korporativne prednosti u velikoj meri odražavaju prednosti

lokacije koja varira zavisno od korporativne strategije; • Specifični regionalni i kulturni faktori koji su od značaja za

globalizaciju.

b) Mikroekonomski aspekti:

• Globalna koncepcija tržišta; • Borba za kritičnu masu: • Ekspanzija nastupa preduzeća na inostranoj sceni; • Promene u internoj organizaciji; • Povećanje broja privrednih sporazuma i alijansi.

c) Faktori koji doprinose ubrzanju razvoja globalizacije6 su:

• Smanjenje transportnih troškova i troškova komunikacije; • Razvoj informacionih tehnologija; • Razvoj regionalnih integracionih procesa i smanjenje političkih tenzija; • Tranzicione promene u zemljama Jugoistočne evrope i otvaranje Kine

prema svetu; • Otvaranje država u razvoju prema svetu; • Usklađivanje nacionalne regulative uslovima u okruženju; • Izgradnja pravnog poretka i poboljšanje sigurnosti; • Razvoj elektronskog poslovanja.

d) Otpori procesu globalizacije su:

• Pritisci za raspodelu troškova sa uspešnih na neuspešne; 5 Izvor:Dragana M.Đurić, Zora Prekrajac,"Međunarodna ekonomija", OECD, Institut ekonomskih nauka, Beograd 2000. str.374 6 Izvor:Dragana M.Đurić, Zora Prekrajac,"Međunarodna ekonomija", OECD, Institut ekonomskih nauka, Beograd 2000. str.375



___________________________________________________________________________

24

• Vrednovanje političkog sistema da odgovori na izazove koje sa sobom nosi globalizacija;

• Protekcionizam prema inostranoj konkurenciji; • Interne finansijske krize; • Stvaranje zavisnosti; • Ugrožavanje životne okoline.

Primarno pitanje koje se postavlja kada se govori o globalizaciji je: da li da li da li da li globalizacija slabi nacionalnu državu? globalizacija slabi nacionalnu državu? globalizacija slabi nacionalnu državu? globalizacija slabi nacionalnu državu? Odgovor tražimo u uticaju države na sledeće ekonomske performanse:

• Mere fiskalne politike; • Regulacija i stabilizacija; • Ekonomska politika.

Globalizacija ima veliki uticaj na sve elemente društvenog života. Razlog takvog uticaja možemo tražiti u velikoj međunarodnoj mobilnosti robe, kapitala i potrošača gde država nema mnogo uticaja.

Tokom osamdesetih godina XX veka mnoge zemlje su značajno smanjile ili napustile kontrolu svog kapitala na međunarodnim relacijama, što je uticalo na njegovu veću međunarodnu pokretljivost. Dejstva ovih kretanja na nacionalnu politiku ispoljavaju se u:7

• Globalizovanoj privredi na deviznom tržištu na kojem dominiraju kratkoročni tokovi kapitala sa dodatnim ograničenjima za nacionalnu stabilizacionu politiku;

• Dugoročnoj međunarodnoj pokretljivosti proizvodnog kapitala; • Povećanoj međunarodnoj pokretljivosti portfolio investicija.

33333333........22222222........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkiiiiiiii aaaaaaaassssssssppppppppeeeeeeeekkkkkkkkttttttttiiiiiiii gggggggglllllllloooooooobbbbbbbbaaaaaaaalllllllliiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Ekonomski aspekt globalizacije izrazito je naglašen. Ograničenje savremene uloge države, planetarno širenje tržišta bez ograničenja i prepreka, koncetracija bogastva i ekonomske moći u malom broju država za rezultat ima veliku raslojenost između bogatih i siromašnih.

Rast ukupnog bruto−društvenog proizvoda i konkurentnosti primarni je cilj razvojne strategije države. Strategija polazi od proizvodne funkcije koja vezuje output sa inputom.

7 Izvor: Prof.dr Radovan Kovačević,"Tranzicija i trgovinska politika", Institut za spoljnu trgovinu, Beograd 2001. str.179



___________________________________________________________________________

25

Konkurentska sposobnost osnova je na kojoj se zasniva izlazak na određeno tržište kako bi se ostvario postavljeni cilj. Tržišne prilike zahtevaju da se konkurentska prednost zasniva na smanjenju troškova organizacije proizvodnog procesa, što dodatno zahteva potragu za jeftinom radnom snagom ili jeftinim sirovinama.

Od preduzeća se zahteva povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj proizvoda sa ciljem stvaranja u svetu prepoznatljivog svetskog brenda. Tržišni nastup preduzeća zahteva permanentno istraživanje tržišta, što povećava mobilnost preduzeća. Preduzeća su uvek u potrazi za novim kupcima.

Za zemlje u tranziciji kao što je Bosna i Hercegovina, veliki doprinos u poboljšanju konkurentske sposobnosti može dati državni menadžment. Uloga državnog menadžmenta usmerena je na stvaranje globalne strategije, u okviru koje će preduzeća kreirati sopstvenu individualnu strategiju usmerenu na određeni tržišni segment.

Prvi korak u stvaranju međunarodne poslovne konkurentnosti zahteva stvaranje konkurentske sposobnosti na nacionalnom tržištu u skladu sa međunarodnim standardima. Stvaranje nacionalne konkurentske sposobnosti ostvaruje se stvaranjem stabilnog makroekonomskog okruženja, stvaranjem pravno uređenog mikroekonomskog okruženja, mikrosegmentacijom najperspektivnijih delatnosti kroz koje možemo brzo dostići međunarodnu konkurentsku sposobnost, edukativnom okupacijom stanovništva i infrastrukturnim osavremenjavanjem.

Rezultat ekonomskog aspekta globalizacije je stvaranje nadnacionalnog kapitala koji nema milosti prema socijalnoj politici, ostavljajući po strani one koji nisu u stanju da stvaraju profit. Raspravljajući o štednoj politici, prilivu investicionih ulaganja, efikasnosti, konkurentnosti i raspoloživosti supstituta proizvodnih faktora, prioritet se stavlja na ukupne faktore proizvodnje koje donosi tehnološka promena.

Poklonici globalizacije veruju da će globalizacija ukinuti provincijalizam, rasizam i neznanje, te da će to povećanje nezaposlenosti omogućiti izjednačavanje prihoda između razvijenih i nerazvijenih država. Globalizacija, shvaćena kao takva omogućiće pristup radu, kapitalu i sirovinama uopšte, što će stvoriti uslove za razvoj proizvodnje namenjene za globalno tržište. Ovakva proizvodnja doprineće racionalnoj raspodeli resursa, smanjiće transportne troškove i povećaće obim međunarodne trgovine.

Teoretska podloga ovih stavova je neoklasična ekonomija koja u prvi plan stavlja korist od tržišne konkurencije, a odbacuje trgovinske barijere i intervencije od strane vlade.

Sa drugu stranu, kritičari upozoravaju na zamku globalizacije. Oprezni su u pogledu povećanja efikasnosti naglašavajući negativne socijalne karakteristike. Za njih, samo jedan mali broj država ekspoloatiše prednosti globalizacije, što povećava disparitet u prihodima između zemalja. Danas, tradicionalna nacionalna država



___________________________________________________________________________

26

pretvorena je u jedan neprirodan poslovni subjekt globalne ekonomije, te je i njihova sposobnost da osiguraju ekonomski rast veoma ograničena.

44444444........ GGGGGGGGLLLLLLLLOOOOOOOOBBBBBBBBAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA TTTTTTTTRRRRRRRRŽŽŽŽŽŽŽŽIIIIIIIIŠŠŠŠŠŠŠŠTTTTTTTTAAAAAAAA

Raspad bipolarne strukture pred kraj XX veka nametnuo je da se u prvom planu ekonomsko–političkih rasprava nađe pojam globalizacije.

Istorijski posmatrano, prve oblike globalizacije zapažamo razvojem velikih religija i civilizacija i stvaranjem velikih imperija vojnim osvajanjem.

Pojam globalizacije predstavlja jedan od najmarkantnijih fenomena XX i početka XXI veka, što proizvodi rasprave o globalizaciji kao trendu, mitu, procesu, kulturnom obrazacu ili sve to!

Savremenim oblikom globalizacije dominira visok stepen povezanosti i međuzavisnosti. Međuzavisnost i povezanost su posledica tehnološko–informacione revolucije koja je ubrzala razvoj transnacionalnih8 i multinacionalnih9 kompanija.

Mobilni finansijski kapital je ključ razvoja međunarodne ekonomske integracije. Transnacionalni kapital i transnacionalne kompanije nepoznaju administrativne granice. Ograničenje prometa roba i usluga izbegava se proizvodnjom na licu mesta, što prouzrokuje selenje kapitala i tehnologije. Odnos razvijenih zemalja i zemalja u razvoju na svetskom tržištu je veoma nepovoljan. Posledica tehnološkog razvoja je veća vrednost industrijske proizvodnje u odnosu na vrednost proizvodnje sirovina. To je za posledicu imalo stvaranje ogromnog ekonomskog jaza između bogatih i siromašnih, između industrijski razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Tehnološki nerazvijene države primorane su da uvoze tehnologiju iz razvijenih zemalja razvijajući neprekidni odnos zavisnosti. Takvo stanje omogućava da zemlja izvoznik zadržava monopol daljeg usavršavanja, a zemlja uvoznica mora da prati zamenu tehnologije ako hoće da ostane konkurentna na svetskom tržištu. Sledeća posledica zavisnosti je da država uvoznica tehnološke opreme ne može slobodno unutar svojih granica da razvija sve oblike proizvodnje jer nema za to odgovarajuću tehnološku podršku.

Posledice integracije svetskog tržišta su da se vrednost proizvedenih roba unutar nacionalnih privreda meri poređenjem sa cenama na svetskom tržištu.

Veći stepen slobode kretanja roba, usluga i kapitala postaju privredni 8 Transnacionalna kompanija je svaka kompanija koja ima svoju filijalu u inostranstvu,a rukovodstvo u jednoj državi. Takođe, postoji i uža definicija transnacionalnih kompanija koja kaže da je transnacionalna kompanija svaka kompanija koja ima minimalno šest filijala i 20% svoje imovine u inostranstvu, a pri tome ostvaruje promet veći od 100 miliona $. 9 Multinacionalna kompanija je ona kompanija koja ima rukovodstvo u dve ili više zemalja, a filijale širom sveta.



___________________________________________________________________________

27

prioriteti. Proces regionalizacije sveta je sve izraženiji i dinamičniji. Ekonomske integracije pružaju razne pogodnosti privređivanja državama članicama tih organizacija. Ovaj proces je nezaustavan. Rezultat takvog procesa je sve veći ekonomsko–tehnološki napredak.

Hatzichronouglu smatra da je globalizacija privredne aktivnosti proces koji se istorijski može podeliti u tri faze10, i to:

� Rast međunarodne trgovine, posebno izvoza; � Selenje proizvodnje, razvoj off-shore poslovanja, inteziviranje direktnih

investicija; � Globalizacija tehnoloških inovacija.

Internacionalizacija proizvodnje inicira stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora u kome dominantna merila postaju parametri i standardi koji karakterišu svetsku privredu kao celinu. Nacionalni ekonomski prostor postaje nedovoljan za savremene razvojne procese.

Glavna obeležja ekonomske globalizacije su:

� Globalizacija tržišta i stvaranje jedinstvenog svetskog tržišta; � Globalizacija poslovnih aktivnosti i unificiranje poslovnih aktivnosti; � Globalizacija konkurencije; � Povećanje opšteg životnog standarda.

Razvojem globalizacije brišu se državne granice. Nacionalni ekonomski prostori postaju deo otvorene svetske privrede.

Prihvatanjem principa slobodnog tržišta, ukida se protekcionizam i subvenciranje domaćih industrija.

55555555........ TTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSFFFFFFFFEEEEEEEERRRRRRRR GGGGGGGGLLLLLLLLOOOOOOOOBBBBBBBBAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJSSSSSSSSKKKKKKKKIIIIIIIIHHHHHHHH IIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAAZZZZZZZZOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAA

Ako želimo posmatrati globalizaciju u Istočnoj evropi, tada je moramo posmatrati zajedno sa dva procesa: tranzicijom i pristupom Evropskoj Uniji. Bivše socijalističke zemlje iskazuju veru u kapitalističke tržišne mehanizme ističući čvrsto opredelenje za potpunu privatizaciju.

Tranzicioni procesi predstavljaju bolan proces praćen brojnim političkim i društvenim tenzijama. Pristup i punopravno članstvo u Evropskoj Uniji postali su primarni ciljevi vlada država i njenih politika.

Oslanjanje na finansijsku pomoć Evropske Unije ne predstavlja rešenje povećanja rasta bruto−društvenog proizvoda, što se potvrđuje kroz činjenicu da je 10 Slobodan Kotlica,Boris Knežević,“Ekonomika međunarodnog poslovanja”,Beograd 2003.str.310.



___________________________________________________________________________

28

udeo devizne štednje u bruto−društvenom proizvodu (negativni bilans tekućeg računa) novoprimljenih država premašio njihovo povećanje bruto−društvenog proizvoda, te da su postojeće članice sve manje spremne davati finansijska sredstva.

Održivi rast je rešenje za gotovo svaki problem i pitanja ekonomske politike postaju dominantna. Važnu ulogu ima regionalna saradnja. Doprinos regionalne saradnje ekonomskom rastu i razvoju može biti indirektan putem uticaja na regionalnu stabilnost i prilike. Tržišna normalizacija i liberalizacija bile su značajniji faktori povećanja regionalne saradnje od rasta trgovine, institucija i proizvodnje.

Predviđa se, da će u budućnosti regionalna saradnja dati veći doprinos ekonomskom rastu i razvoju. Povećanje regionalnih poslovnih veza i aktivnosti uočava se posebno u područjima koja nisu opterećena političkim i ustavnim problemima.

Trgovinska i investiciona liberalizacija, kao i usklađena ekonomska politika daju doprinos stabilizaciji i normalizaciji u regiji. Uslovi poboljšanja regionalne saradnje su:

• Poboljšanje lokalnog poslovnog ambijenta, koje zavisi pojedinačno od reformskih procesa svake pojedine zemlje;

• Harmonizacije međunarodnih finansijskih tokova, što znači da zemlje u regiji moraju postati učesnici međunarodnih finansijskih tržišta.

66666666........ IIIIIIIINNNNNNNNTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRNNNNNNNNAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIOOOOOOOONNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCJJJJJJJJAAAAAAAA PPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNIIIIIIIIHHHHHHHH AAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTIIIIIIIIVVVVVVVVNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIII

Privredne aktivnosti u savremenim tržišnim uslovima sve više poprimaju globalnu dimenziju. Posledica globalizacije je internacionalizacija poslovnih aktivnosti.

Jeampd i Rhoan globalizaciju poslovanja definišu kao kretanje resursa, roba, usluga i znanja izvan nacionalnih granica11.

Sa procesom globalizacije paralelno se odvija i proces internacionalizacije ekonomije, koja stvara svoje specifičnosti, zakonitosti i mehanizme koji su izvan preduzeća i nacionalnih država.

Savremenu fazu privrednog razvoja na internacionalnom planu karakteriše promenjen značaj kretanja proizvodnog, finansijskog i trgovinskog kapitala. Činjenice pokazuju da je sve više i kvantitativno i kvalitativno zastupljena internacionalizacija proizvodnog kapitala u svim njegovim vidovima. 11 Izvor: Jeampd J.C., Rhoen P.A., "International trade: A Business Perspective", Netherlands, Opean University,1996, str.26



___________________________________________________________________________

29

Internacionalizacija poslovnih aktivnosti zahteva redefinisanje državnog regulisanja poslovnih aktivnosti. Globalizacija i internacionalizacija poslovnih aktivnosti podstiču razmenu proizvoda i usluga u međunarodnim tokovima.

Cilj realizovanja poslovnih aktivnosti preduzeća prožetog internacionalnim tokovima je osvajanje novih tržišnih prostora. Globalne poslovne aktivnosti se temelje na osnovu informacija ciljnog tržišta. Posledice internacionalizacije poslovnih aktivnosti su viši nivo konkurencije i ubrzan proces tehnoloških promena. Zadatak preduzeća je da svakodnevno grade svoju konkurentsku moć.

Koncept ekonomije slobodnog tržišta koje je u potpunosti u skladu sa ekonomskim zakonitostima urađenim u skladu sa nevidljivom rukom tržišta Adama Smitha je prošlost. Ovu tvrdnju potkrepljuje intervencionizam moderne države i privrede.

Konkurentska moć se gradi razvijajući nivo prilagođavanja tržišnim uslovima, prepoznavanjem novih šansi, ali i opasnosti, podstičući inovativne procese.

Pozicije kompanija, preduzeća i potrošača ne zavise više od toga šta se dešava u njihovom mestu, u njihovoj državi, nego postaju zavisne od toga, šta se dešava u svetu, u bližem i širem okruženju. Dolazi do međuzvisnosti u svetskim razmerama.

Zadatak preduzeća i kompanija postaje proizvodnja za svetsko tržište, ukoliko žele uspešno realizovati svoju poslovnu misiju. Proizvodnja se organizuje u geografskim sredinama, u kojima je moguće postići najbolje ekonomske rezultate. Presudni faktori u lociranju proizvodnje su: jeftina radna snaga, manji transportni troškovi, blizina izvora sirovina, poreske i ekološke olakšice i sl.

Primarni zadatak privrednih subjekata je da utvrde sopstvenu konkurentnost u određenom domenu, da svoje aktivnosti usmere na proizvodnju ili pružanje usluga koje donose profit. Razvoju internacionalizacije poslovanja doprinelo je progresivno smanjivanje i uklajnajne trgovinskih barijera i ubrzan razvoj procesa ekonomske globalizacije koji nezna za prepreke. Pokretačka snaga ovog procesa je maksimizacija profita.

Učešće u međunarodnim poslovnim aktivnostima predstavlja šansu za svaku nacionalnu ekonomiju i njenog privrednog subjekta. Samo prisustovanjem na međunarodnoj trgovinskoj sceni raspoloživi resursi mogu da se koriste u skladu sa tražnjom na svetskom tržištu.

Globalizacija poslovnih aktivnosti nije isključivo vezana za odluku o proizvodu, već za ukupnu poslovnu strategiju preduzeća. Globalizacija se ispoljava kao horizontalna integracija proizvodnje više zemalja unakrsno.

Globalne promene koje su se desile krajem 80−tih i početkom 90–tih god. XX veka praćene nestankom socijalizma, za zemlje koje su bile pod socijalističkim uređenjem značile su uključenje u tokove savremenog tehničko–tehnološkog, ekonomskog i društvenog razvoja i afirmisanje njihovih razvojnih projekata.



___________________________________________________________________________

30

Moderni procesi globalizacije realizuju se kao posledica interakcije tehnološkog i ekonomskog razvoja i rasta svih oblika spoljnotrgovinske aktivnosti.

77777777........ OOOOOOOOBBBBBBBBLLLLLLLLIIIIIIIICCCCCCCCIIIIIIII IIIIIIIINNNNNNNNTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRNNNNNNNNAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIOOOOOOOONNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE PPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNIIIIIIIIHHHHHHHH AAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTIIIIIIIIVVVVVVVVNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT

77777777........11111111........ IIIIIIIIzzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz kkkkkkkkaaaaaaaaoooooooo oooooooobbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkk iiiiiiiinnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaacccccccciiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaalllllllliiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh aaaaaaaakkkkkkkkttttttttiiiiiiiivvvvvvvvnnnnnnnnoooooooossssssssttttttttiiiiiiii

Savremena ekonomija zasniva se na jednačini: vlastiti interes vlastiti interes vlastiti interes vlastiti interes –––– motivacija motivacija motivacija motivacija profitom profitom profitom profitom –––– rast rast rast rast –––– postizanje uspeha. postizanje uspeha. postizanje uspeha. postizanje uspeha.

Mnogi teoretičari pisanje svojih knjiga započinju izjavom da je ekonomska aktivnost pokušaj zadovoljavanja neograničenih želja i potreba pojedinca. Iz toga proizilazi da ako su želje neograničene i rast proizvodnje treba biti neograničen. Postavlja se pitanje, može li se govoriti o neograničenom rastu. Teško je govoriti o neograničenom rastu, jer ako su želje neograničene one ne mogu ni biti ispunjene. Zatim, ekonomska aktivnost provodi se u određenom ekonomskom sistemu koji je zatvoren, što ponovo podrazumeva da je neograničen rast nemoguć. Unatoč tome, teza o nemogućnosti neograničenog rasta nije široko prihvaćena.

Danas većina ekonomista veruje da produktivnost prirodnih resursa raste manje ili više eksponencijalno sa vremenom, da se ekonomsko blagostanje temelji na mogućnosti neograničenih usluga a ne roba i da, s toga, želje mogu biti povećane manje ili više bezgranično te da imamo posla sa, na znanju temeljenim rastom koji je praćn povećanjem roba12.

Rast bruto−društvenog proizvoda i konkurentnosti nalazi se u centru pažnje razvojne strategije izvršne vlasti. Razvojna strategija kreće od proizvodne funkcije koja povezuje inpute sa outputom. Raspravlja se o štednji, investicijama, efikasnosti, konkurentnosti, mogućnosti supstitucije proizvodnih faktora sa fokusom na ukupne faktore proizvodnje koje donosi tehnološka promena. Često se dešava, da vlade ignorišu potražnju, uprkos činjenici da su kompanije pritisnute željom njihovih vlasnika za većim profitom, konkurencijom i neizvesnošću tržišta, zbog čega se sve veće sume novca izdvajaju za promociju prodaje svojih proizvoda.

Izvoz predstavlja početni oblik ulaska na internacionalno tržište. Sledeća faza širenja internacionalnih poslovnih aktivnosti je otvaranje predstavništava u inostranstvu.

Oblike izvoza možemo podeliti na posredne, neposredne i kooperativne. 12 Izvor: Mr Duljko Hasić, doktorska disertacija pod nazivom:"Sinergijski potencijal preduzeća u procesu međunarodne integracije i koordinacije", Univerzitet "Braća Karić", Beograd, 2004.opi.cit.str.69



___________________________________________________________________________

31

Posredni izvoz podrazumeva prodaju proizvoda na strano tržište posredstvom agenata čija se baza nalazi na tržištu zemalje u koju izvozimo ili na domaćem tržištu.

Neposredni ili često nazivani direktni izvoz podrazumeva prodaju proizvoda direktno uvozniku ili kupcu na stranom tržištu bez posrednika.

Koorporativni izvoz koristi kompanija koja ima namere da svoje poslovne aktivnosti internacionalizuje, ali ne poseduje dovoljne količine resursa, prodajnih centara i ostalih potrebnih pretpostavki koje su potrebne da bi se razvio izvoz.

77777777........22222222........ LLLLLLLLiiiiiiiicccccccceeeeeeeennnnnnnncccccccciiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee

Licenca je čest oblik uspostavljanja poslovne saradnje međunarodnog karaktera. Značaj licence ogleda se u ustupanju i pribavljanju prava na upotrebu određene tehnike proizvodnje, prenosa znanja, tehnika i veština upravljanja i prodaje.

Licencni ugovor je ugovor prema kojem davalac licence garantuje prava koja pripadaju drugom licu (primaocu licence) za određeni vremenski period, a davalac licence dobija određenu nadoknadu za licenciranje.

Oblik licenciranog poslovanja podrazumeva širok spektar ugovornih formi, kao što su: pribavljanje licence za patent, uvoz kapitalnih dobara, tehnička pomoć, projektni planovi itd.

77777777........33333333........ DDDDDDDDiiiiiiiirrrrrrrreeeeeeeekkkkkkkkttttttttnnnnnnnnoooooooo iiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee

Direktno investiranje je oblik ulaganja u preduzeće nad kojim se stiče vlasnička kontrola nad njim. Ovaj oblik internacionalizacije poslovnih aktivnosti podrazumeva osnivanje filijale matične kompanije u drugoj zemlji koja je u potpunom vlasništvu investitora. Takođe, jedan od oblika direktnog investiranja je i kupovina kontrolnog paketa akcija određenog preduzeća u stranoj zemlji.

Primarni motiv preuzimanja kontrole nad vlasništvom za investitora je ostvarenje profita i osvajanje novih tržišta. Strane direktne investicije utiču na privredni rast preko porasta domaće stope investiranja, porasta efikasnosti i konkurentnosti preduzeća, preko prenošenja znanja i tehnologija na lokalna preduzeća. Prisustvo stranih preduzeća na jednoj lokaciji povećava efikasnost ostalih preduzeća u stranom vlasništvu na istoj lokaciji. Povećanje efikasnosti



___________________________________________________________________________

32

preduzeća, podsticaj je novim potencijalnim investitorima da investiraju na konkretno tržište.

Povećanim obimom direktnih investicija utiče se na:

• Poboljšanje lokalnog poslovnog ambijenta, što zavisi i od institucionalnih i političkih reformi u svakoj pojedinoj zemlji;

• Normalizaciju međunarodnih finansijskih odnosa u smislu da zemlje u regiji trebaju postati normalni učesnici na međunarodnim finansijskim tržištima.

77777777........44444444........ JJJJJJJJooooooooiiiiiiiinnnnnnnntttttttt vvvvvvvveeeeeeeennnnnnnnttttttttuuuuuuuurrrrrrrreeeeeeeessssssss

Joint ventures je oblik poslovne saradnje između kompanija koje se nalaze u

dve ili više zemalja i koje ulažu imovinu u osnivanje zajedničkog preduzeća za proizvodnju i/ili distribuciju roba i usluga.

Motivi ulaska u zajednička ulaganja mogu biti: zajednička upotreba tehnologije ili tehnike, obezbeđenje kapitala i investicionih sredstava, olakšan izlazak na međunarodno tržište itd.

77777777........55555555........ PPPPPPPPoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnaaaaaaaa bbbbbbbbiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllaaaaaaaa

Poslovna bilaterala je oblik poslovne saradnje između dve kompanije koje se

nalaze u dve različite države i koje uspostavljaju saradnju zbog zajedničkog nastupa na tržištu ili uspostavljaju poslovnu saradnju u cilju stvaranja novog proizvoda ili usluge. Poslovna bilaterala nije stvaranje monopola. Prestavlja oblik poslovne saradnje u kojem strane ugovornice u procesu stvaranja novog proizvoda dele faze proizvodnje između sebe, tako da svaka strana u proizvodnom procesu učestvuje sa manjim brojem proizvodnih operacija. Prednost poslovne bilaterale je što kompanije ugovornice poslovne saradnje, jačaju svoju konkurentsku snagu i šire svoj tržišni nastup smanjujući konkurenciju na tržištu druge strane.



___________________________________________________________________________

33

77777777........66666666........ PPPPPPPPoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnaaaaaaaa mmmmmmmmuuuuuuuullllllllttttttttiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllaaaaaaaa

Poslovna multilatera je oblik poslovne saradnje između tri i više kompanija

koje se nalaze u više različitih države i koje uspostavljaju saradnju zbog zajedničkog nastupa na tržištu, ili uspostavljaju poslovnu saradnju u cilju stvaranja novog proizvoda ili usluge. Poslovna multilaterala nije stvaranje monopola ili oligopola. Prestavlja oblik poslovne saradnje u kojem strane ugovornice u procesu stvaranja novog proizvoda dele faze proizvodnje između sebe, tako da svaka strana u proizvodnom procesu učestvuje sa manjim brojem proizvodnih faza. Prednost poslovne bilaterale je što kompanije ugovornice poslovne saradnje jačaju svoju konkurentsku snagu i šire svoj tržišni nastup smanjujući konkurenciju na tržištu druge strane. Ne dolazi do stvaranja novog preduzeća, već samo do udruženja poslovnih aktivnosti.

77777777........77777777........ LLLLLLLLoooooooohhhhhhhhnnnnnnnn ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvviiiiiiii

Lohn poslovi su oblik spoljnotrgovinskog poslovanja. Predstavljaju poslovni

oblik kod kojih se proizvod stvara za inostranog kupca. Inostrani kupac ima obavezu da dostavi celu količinu ili deo repromaterijala, sirovina ili gotovih delova za ugradnju u gotov proizvod domaćem proizvođaču.

Proizvođač naplaćuje svoj rad, energiju i eventualno deo domaćeg materijala. Za ovu vrstu posla često se kaže da je to jeftina prodaja radne snage. Međutim, kritičari zaboravljaju da je lohn posao za pojedine grane u industriji pitanje opstanka. Danas, u svetu postoje industrijska preduzeća koja imaju i do 80% lohn poslova i to je realnost koja se ne može zanemariti. Raditi za neku renomiranu kompaniju danas znači poštovati stroge kriterijume rokova isporuke i kvaliteta izrade. To osigurava trajne veze sa poslovnim partnerom iz inostranstva i kao takvo osigurava posao našem proizvođaču.

Lohn poslovi spadaju u grupu obrade, prerade ili svojevrsni oblik oplemenjivanja robe.

77777777........88888888........ BBBBBBBBaaaaaaaarrrrrrrrtttttttteeeeeeeerrrrrrrr ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvviiiiiiii

Barter poslovi, su vezani spoljnotrgovinski poslovi kojima se uvoz jednih roba

i usluga vezuju za izvoz drugih roba i usluga. U spoljnotrgovinskoj praski susrećemo



___________________________________________________________________________

34

više oblika barter poslova. To su13:

• Klasični barter, najelementarniji kompenzacioni posao kroz koji se ostvaruje jednostavna razmena dobra za dobro, u vrednosnoj srazmeri 1:1, bez novčanog posredovanja. Najčešće robe koje se razmenjuju su: poljoprivredni proizvodi i minerali.

• Savremeni barter, predstavlja vrstu složenog kompenzacionog aranžmana koji na strani uvoza i izvoza uključuje više roba i više poslovnih partnera.

• Kontrakupovina, predstavlja paralelne spoljnotrgovinske poslove u kojima se kupovina jednih dobara ili usluga (uvoz) uslovljava prodajom drugih dobara ili usluga (izvoz).

• Off set aranžmani, su oblik spoljnotrgovinskog posla kontrakupovine u kojima se prodavac isporučilac opreme obavezuje da u finalni proizvod ugradi odgovarajuće komponente ili sklopove, materijale ili agregate proizvedene u zemlji kupca, kao element protu vrednosne ravnoteže razmene.

• Buy Back aranžmani, su oblik kompezacionog spoljnotrgovinskog posla u kojem se kupac obavezuje da plaćanje uvezene opreme, postrojenja i tehnologije izvrši isporukom finalnih proizvoda proizvedenih upotrebom te opreme, postrojenja i tehnologija.

• Poslovi prethodne kupovine, su oblik kompezacionih spoljnotrgovinskih poslova u kojima se prodavac visoke tehnologije ili savremene opreme obavezuje da iz zemlje kupca uveze odgovarajuću robu pre isporuke ugovorene tehnologije i opreme, posle čega prodavac može da izvrši odgovarajuću naplatu od kupca.

• Klirinški poslovi, predstavljaju specifične spoljnotrgovinske poslove, gde se vezivanje poslova ne vrši na nivou konkretnih tržišnih aktera nego na nivou država, na osnovu prethodno ugovorenih državnih robnih lista.

Barter poslovi u spoljnotrgovinskoj razmeni Bosne i Hercegovine nisu zastupljeni.

77777777........99999999........ LLLLLLLLiiiiiiiizzzzzzzziiiiiiiinnnnnnnngggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvviiiiiiii Kada preduzeće ne raspolaže vlastitim sredstvima za razvoj, sopstvenom opremom i tehnologijom koja je potrebna za unapređenje proizvodnje i kvaliteta 13 Izvor: David D. Dašić, Principi internacionalne ekonomije, Univerzitet Braća Karić, Beograd 2004. opi.cit.str 127-128



___________________________________________________________________________

35

proizvoda, što je čest slučaj sa državama u tranziciji, može se doći do potrebnih resursa posredstvom lizinga.

Uslovi zakupa opreme i tehnologije regulišu se poslovnim ugovorom između preduzeća jedne države i preduzeća druge države. Ugovorom se reguliše vrednost zakupljnih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja lizing zakupnine u odgovarajućim ratama, i sl. Vlasništvo nad dobrima koja su predmet lizinga ostaje nepromenjeno.

U skladu sa ugovorm o lizingu, zakupac može, po isteku roka zakupa da vrati zakupljeno dobro, da novim ugovorom prodrži zakup, ili da otkupi zakupljeno dobro po tržišnoj neamortizovanoj vrednosti.

Lizing poslovi, mogu dati značajan doprinos razvoju privrede Bosne i Hercegovine.

88888888........ TTTTTTTTEEEEEEEENNNNNNNNDDDDDDDDEEEEEEEENNNNNNNNCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE IIIIIIIINNNNNNNNTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRNNNNNNNNAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIOOOOOOOONNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE PPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA

Razvoj komunikacionih i informacionih tehnologija, zaoštravanje konkurentnosti i mobilnost kapitala stvara visok nivo međuzavisnosti. Razvojem međuzavisnosti podela tržišta na lokalna, regionalna i nacionalna gubi smisao.

Razvoj međuzavisnosti ističe u prvi plan međunarodno poslovanje i nužnost međunarodne saradnje. Razvoj međunarodne saradnje je šansa za nerazvijene države i njihove kompanije jer samo uključenjem u međunarodne poslovne procese i aktivnosti mogu doživeti razvoj i tržišnu afirmaciju.

Razvoj globalizacije prouzrokovao je porast konkurencije na međunarodnom tržištu. Broj učesnika i različite forme organizovanja se povećane. Prema obliku organizovanja, razlikujemo: nacionalna, multinacionalna, transnacionalna i globalna preduzeća14.

Intenziviranje internacionalizacije poslovnih aktivnosti uticalo je na profilisanje osnovnih obeležja procesa globalizacije, i to:

• Globalizacija tržišta; • Globalizacija poslovnih aktivnosti; • Globalizacija konkurencije.

Prema Adamsu15 postoje tri ključna pojma integracije privredne aktivnosti na svetskom tržištu:

14 Globalne kompanije – ovaj pojam prvi put se pominje u ekonomskoj literaturi početkom 90-tih godina XX veka. Globalne kompanije primenjuju globalnu strategiju koja celi svet tretira kao jedno tržište. Posluje u uslovima jačanja snaga globalne integracije i slabljenja nacionalne osetljivosti. 15 Izvor: Adams E.J., "Going Global", IQ, Novembar / Decembar 2001.



___________________________________________________________________________

36

LokalizacijaLokalizacijaLokalizacijaLokalizacija,,,, koja predstavlja proces modifikacije proizvoda radi obuhvatanja razlika na globalnom tržištu, uključujući prevod na lokalni jezik i kulturnu adaptaciju.

InternacionalizacijaInternacionalizacijaInternacionalizacijaInternacionalizacija, kao proces dizajniranja i razvoja ili reinženjeringa aplikacija i proizvoda, sa ciljem zadovoljenja lokalnih potreba bez bitnih tehničkih promena.

GlobalizacijaGlobalizacijaGlobalizacijaGlobalizacija, kao proces svetske integracije i prilagođavanja lokalnim tržištima, uključujući internacionalizaciju i lokalizaciju.

Frenkel kao faktore uticaja na razvoj ekonomskih integracija i međunarodne trgovine ističe16:

• Geografske faktore; • Lingvističko–kolonijalne faktore; • Političko–vojne faktore; • Zone slobodnih trgovina; • Zajedničko državno uređenje; • Valutu.

Internacionalizacija proizvodnih sistema i poslovnih procesa doprinosi internacionalizaciji globalnih odnosa u svetskom ekonomskom sistemu. Globalizacijom proizvodnje i težnjom ka stvaranju jedinstvenog privrednog prostora znatno se narušava autonomija razvoja na određenom nacionalnom ekonomskom prostoru. S toga, ovaj proces može izazvati reakcije suprotnog smera, a posebno u nerazvijenim zemljama.

Uticaj globalizacije na raspodelu dohodka u svetu, prema izveštaju UNCTAD-a može se posmatrati u okviru dijametralno suprotnih pristupa17:

• KonvergencijaKonvergencijaKonvergencijaKonvergencija - globalizacija će uticati na smanjenje razlika u raspodeli

bogastva između razvijenih i nerazvijenih zemalja bržim rastom privreda siromašnih zemalja;

• DivergencijaDivergencijaDivergencijaDivergencija - globalizacija će uticati na povećanje tih razlika jer su

koristi od globalizacije ograničene na razvijene zemlje i relativno mali broj novo industrijalizovanih zemalja.

Činjenice do kojih se došlo istraživanjem i analiziranjem brojnih ekonomskih izveštaja i konsultovanjem brojne stručne literature idu u prilog tezi da globalizacija znači manje nejednakosti u svetu.

Nejednakosti svetskog dohodka će postojati i pri potpuno globalnoj integraciji i internacionalizaciji privrednih aktivnosti. Međutim, nejednakosti će biti manje u više integrisanoj nego u više segmentiranoj svetskoj privredi.

16 Izvor:Frenkel J.A., "Globalization of Economy", NBER Working Paper 7858, avgust 2000. 17 Izvor: "Globalisation of Industry", Overview and Sector reports, OCED, Paris, 1996.



___________________________________________________________________________

37

Prema S. Kotlici, internacionalizacija privrednih grana izražava se i kroz diverzifikovanje i segmentiranje proizvodnih procesa. Internacionalno povezivanje tehnološkog lanaca proizvodnje u jednoj grani dovodi do koncentrisanog prometa. Internacionalno preoblikovanje vertikalnih struktura odnosi se na one grane koje imaju veliki udeo stalnog kapitala i podležne su rigidnim tehnološkim promenama.

99999999........ TTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSNNNNNNNNAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIOOOOOOOONNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNIIIIIIII KKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNCCCCCCCCEEEEEEEEPPPPPPPPTTTTTTTT RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJAAAAAAAA

Već od druge polovine XIX veka obim stranih direktnih investicija je u stalnom porastu. Početkom XX veka kompanije kao što su Eastman, Kodak, Quaker oats, i CocaCola osnivaju svoje kapacitete izvan nacionalnih granica. Većina američkih kompanija sa proizvodnim kapacitetima izvan Sjedinjenih Američkih Država su poznate i prepoznatljive kompanije. Filijale deluju širom sveta i posluju nezavisno od svojih matičnih kompanija.

Stepen koordinacije između filijala bio je veoma niskog inteziteta. Tek krajem 80-tih godina XX veka transnacionalne kompanije postaju sve više sofisticirane. Liberalizacija tržišta, postepeno uklanjanje trgovinskih barijera, razvoj informacionih tehnologija i stvaranje regionalnih trgovinskih blokova omogućilo je kompanijama uniformisanost internacionalizacije proizvodnih strategija. Cilj ovih strategija je stvaranje čvrste konkurentske pozicije.

Sa razvojem globalnih procesa stvara se i intrakompanijska međuzavisnost. Ovo uspostavlja vezu između matične firme i njenih filijala u inostranstvu sa jednu stranu, i drugih firmi u inostranstvu sa drugu stranu.

Za većinu svetskih kompanija trgovina predstavlja primarni put izlaska na globalno tržište. Kupovina novih tehnologija i pristup novim tržištima primarni je motiv poslovanja.

Često se postavlja pitanje zašto zemlje u razvoju sa već postojećom jeftinom radnom snagom investiraju u druge zemlje? Primarni motiv takvih dešavanja je zaštita svojih prirodnih resursa. Drugi motiv je trgovina. Veliki deo investicija u inostranstvu ovih država potiče upravo od trgovinskih kompanija. Na primer, Kineska kompanija Haier ima svoje pogone za proizvodnju frižidera u Južnoj Karolini, Konka Group proizvođač opreme i delova proizvodi televizore u Kaliforniji. Ovakvi potezi su u cilju zaštite Kineske ekonomije od trgovinskog protekcionizma Sjedinjenih Američkih Država.

Rastući rizik od globalne konkurencije podstiče razvijene zemlje da investiraju na strana tržišta u većini slučajeva na drugom kontinetu, što istovremeno razvija globalnu transnacionalnost.



___________________________________________________________________________

38

1111111100000000........ PPPPPPPPOOOOOOOOJJJJJJJJAAAAAAAAVVVVVVVVNNNNNNNNIIIIIIII OOOOOOOOBBBBBBBBLLLLLLLLIIIIIIIICCCCCCCCIIIIIIII SSSSSSSSAAAAAAAAVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEMMMMMMMMEEEEEEEENNNNNNNNEEEEEEEE TTTTTTTTRRRRRRRRGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Globalni procesi kreiraju savremeno društvo stvarajući postmoderni svet. Osnovne odlike postmodernog sveta su: smanjenje razlika između unutrašnje i spoljne politike, stvaranje međuzavisnosti, unifikacija poslovnih pravila, „ukidanje“ nacionalnih granica, transparentnost i razvoj međusobne odgovornosti.

Razvoj procesa globalizacije savremenog sveta i internacionalizacije poslovanja, rezultira novim pojavnim oblicima savremene trgovine. Globalizacija u velikoj meri utiče na internacionalizaciju društva i društvenih odnosa.

Najznačajniji novi pojavni oblici internacionalizacije savremene trgovine su:

• Stvaranje mega – tržišta; • Nastanak i razvoj mega kompanija; • Uvođenje elektronskog oblika poslovanja i komuniciranja; • Planetarni razvoj demokratije i političkog pluralizma; • Realizacija procesa tranzicije u zemljama koje su prešle iz socijalističkog

oblika društvenog uređenja u demokratski oblik društvenog uređenja.

1111111111111111........ OOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNEEEEEEEE KKKKKKKKAAAAAAAARRRRRRRRAAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRIIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKEEEEEEEE SSSSSSSSAAAAAAAAVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEMMMMMMMMEEEEEEEENNNNNNNNEEEEEEEE TTTTTTTTRRRRRRRRGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Intezivnim razvojem međunarodne trgovine, stvaranjem novih dobara i

usluga i inteziviranjem međunarodnog kretanja kapitala nacionalne privrede u XX veku postaju međusobno bliže i povezane više nego ikada pre.

Upoznavanje i proučavanje promena u međunarodnom okruženju postalo je primarni zadatak kako u procesu kreiranja poslovne strategije individualnog poslovnog subjekta sa jednu stranu, tako i u procesu kreiranja ekonomske politike države sa drugu stranu.

Ni jedna nacionalna privreda ili njen poslovni subjekat u savremenim uslovima tržišnog poslovanja, ne može da se izoluje i ostane po strani od kretanja u svetskoj privredi. Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa ide u pravcu da na odgovarajući način spaja nacionalne privrede u jedan celovit svetski ekonomski sistem, u kojem će svaka nacionalna privreda pronaći svoje interese.

Međunarodna trgovina se provlači kroz sve pore procesa reprodukcije. Neposredno utiče na brži i efikasniji razvoj proizvodnih snaga i odnosa koji nastaju u međunarodnoj razmeni između nosilaca proizvodnje i potrošnje na međunarodnom nivou.

Takođe, međunarodna trgovina ima sve veći uticaj na današnje diplomatske i



___________________________________________________________________________

39

međunarodne ekonomske odnose među državama ali isto tako i na svakodnevne probleme čoveka. Razvijene države nastoje da obezbede tržište za plasman svojih, proizvoda ili usluga. Istovremeno, razvijene zemlje u ovim odnosima pronalaze mogućnost da u zamenu za svoja dobra ili usluge dobiju sirovine i jeftinu radnu snagu. Na taj način obezbeđuju potrebne proizvode i sredstva za brži privredni razvoj.

Svetsko tržišto postaje mesto na kojem se susreću interesi i suprotnosti nosilaca međunarodne robne i uslužne razmene različitih društveno−ekonomskih sistema i različitog stepena razvijenosti proizvodnih snaga.

Međunarodna trgovina postaje lokomotiva razvoja kako na nacionalnom, tako i na svetskom nivou. Ona postaje lokomotiva ekonomskog razvoja i za one zemlje koje imaju relativno malo učešće u međunarodnim trgovinskim tokovima.

Korist od međunarodne trgovine nije samo u materijalnim dobrima. Ona se uočava i u mobilnosti finansijskog i tehnološkog kapitala koji je često pokretačka snaga nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju.

Osnovne karakteristike savremenih međunarodnih ekonomskih odnosa su liberizacija i globalizacija svetske privrede. Tendencije svetske trgovine su pod neposrednim uticajem ovih procesa. Strukturne promene predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika međunarodne trgovine pri kraju XX veka. Proizvodi kao posledica naučno–istraživačkog rada i usluge postaju najdinamičnije kategorije međunarodne trgovine uz svakodnevno rastući značaj elektronske trgovine. Ove pojave obeležavaju međunarodnu trgovinu na početku XXI veka.

Kontinuiran proces integracije svetske ekonomije, ubrzane tehnološke promene i stvaranje jakog konkurentnog okruženja na globalnoj osnovi definišu danas nove uslove poslovanja.

Ekonomski motiv učešća u međunarodnoj trgovini je težnja kompanija koje uvoze dobra ili usluge da svojom privrednom aktivnošću ostvare što veći profit, veći od onog koji bi eventualno ostvarile njihovom prodajom i kupovinom na unutrašnjem (domaćem) tržištu.

Značaj međunarodne trgovine, stabilnost međunarodne ekonomije i njen dinamičan razvoj, stabilan i dinamičan razvoj svake pojedinačne države, uočen je i na Bretenwudskoj konferenciji 1944. godine, iako tada nisu postojali uslovi za stvaranje posebne svetske trgovinske organizacije.

Na proslavi 50 godina postojanja i rada GATA-a (1948-1998) generalni direktor Svetske trgoviske organizacije Renato Ruggerio, prezentovao je podatak da je u periodu 1948-1997. godine obim svetske trgovine uvećan za 14 puta. U istom periodu obim svetske proizvodnje uvećan je za 5,5 puta, što govori o značaju međunarodne trgovine u razvoju nacionalnih ekonomija.18

18 www.wto.org



___________________________________________________________________________

40

1111111122222222........ UUUUUUUULLLLLLLLOOOOOOOOGGGGGGGGAAAAAAAA TTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSNNNNNNNNAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIOOOOOOOONNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG KKKKKKKKAAAAAAAAPPPPPPPPIIIIIIIITTTTTTTTAAAAAAAALLLLLLLLAAAAAAAA UUUUUUUU GGGGGGGGLLLLLLLLOOOOOOOOBBBBBBBBAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJIIIIIIII MMMMMMMMEEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐUUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAARRRRRRRROOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNEEEEEEEE TTTTTTTTRRRRRRRRGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Generator i realizator procesa globalizacije su globalne korporacije. One postaju temelj stvaranja multilateralnog ekonomskog sistema.

Globalne korporacije19 izlaze iz nacionalnih granica jedne države. Svoje proizvodne, trgovinske, finansijske, kadrovske i druge poslove obavljaju u drugim zemljama posredstvom sopstvenih korporacija osnovanih u zemlji domaćinu.

Globalne korporacije u stručnoj literaturi se definišu kao multinacionalne korporacije ili transnacionalne kompanije, koje svoju poslovnu strategiju zasnivaju na koncepcji života i rada u jednom nedeljivom svetu.

Mobilnost transnacionalnog kapitala je svakodnevno u rastućem trendu. Koriste vertikalne i horizontalne prednosti ekonomije obima. U mogućnosti su da osvajanjem novih tržišta stiču monopolske, oligopolske ili neke druge prednosti. Svojim širenjem ostvaruju politički uticaj u zemljama u kojima su prisutne.

Svrha mobilnosti kapitala i stvaranja globalnih korporacija i korporativnih mreža je profit.

Transnacionalni kapital je prodro u sve sektore privreda i usluga, najčešće onih, koje su finansijaki najefikasnije, kao što su informaciona tehnologija, naftna industrija i dr.

Multinacionalne kompanije danas kontrolišu 80% svetskog kapitala i oko 70% svetske trgovine dobara i usluga. Tabela br. 1:Tabela br. 1:Tabela br. 1:Tabela br. 1: Vodeće svetske globalne kompanije

AAAAAAAAMMMMMMMMEEEEEEEERRRRRRRRIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAA EEEEEEEEVVVVVVVVRRRRRRRROOOOOOOOPPPPPPPPAAAAAAAA AAAAAAAAZZZZZZZZIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA WWWWWWWWaaaaaaaallllllllllllllll........MMMMMMMMaaaaaaaarrrrrrrrtttttttt SSSSSSSSttttttttoooooooorrrrrrrreeeeeeeessssssss BBBBBBBBPPPPPPPP TTTTTTTTooooooooyyyyyyyyoooooooottttttttaaaaaaaa EEEEEEEExxxxxxxxxxxxxxxxoooooooonnnnnnnn MMMMMMMMoooooooobbbbbbbbiiiiiiiilllllllleeeeeeee DDDDDDDDaaaaaaaaiiiiiiiimmmmmmmmlllllllleeeeeeeerrrrrrrr CCCCCCCChhhhhhhhrrrrrrrryyyyyyyysssssssslllllllleeeeeeeerrrrrrrr NNNNNNNNiiiiiiiippppppppppppppppoooooooonnnnnnnn TTTTTTTTeeeeeeeelllllllleeeeeeeeggggggggrrrrrrrraaaaaaaaffffffff &&&&&&&& TTTTTTTTeeeeeeeelllllllleeeeeeeepppppppphhhhhhhhoooooooonnnnnnnneeeeeeee GGGGGGGGeeeeeeeennnnnnnneeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllll MMMMMMMMoooooooottttttttoooooooorrrrrrrrssssssss RRRRRRRRooooooooyyyyyyyyaaaaaaaallllllll DDDDDDDDuuuuuuuuttttttttcccccccchhhhhhhh HHHHHHHHiiiiiiiittttttttaaaaaaaacccccccchhhhhhhhiiiiiiii FFFFFFFFoooooooorrrrrrrrdddddddd MMMMMMMMoooooooottttttttoooooooorrrrrrrr TTTTTTTToooooooottttttttaaaaaaaallllllll HHHHHHHHoooooooonnnnnnnnddddddddaaaaaaaa MMMMMMMMoooooooottttttttoooooooorrrrrrrr GGGGGGGGeeeeeeeennnnnnnneeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllll EEEEEEEElllllllleeeeeeeeccccccccttttttttrrrrrrrriiiiiiiicccccccc AAAAAAAAlllllllllllllllliiiiiiiiaaaaaaaannnnnnnnzzzzzzzz SSSSSSSSoooooooonnnnnnnnyyyyyyyy ( Izvor: www.fortune.com )

Prihodi pojedinih multinacionalnih korporacija veći su od bruto-društvenog proizvoda (BDP) pojedinih nacionalnih ekonomija. Prihod najveće američke korporacije Wall Mart Stores u 2004.god. bio je veći 11 puta od bruto–društvenog proizvoda Srbije i Crne Gore. U 2003 god. samo 29 država imalo je veći bruto−domaći proizvod od Wall Mart Stores (263 mlrd.$). Iste godine, taj prihod je 19 David Đ.Dašić,“Principi internacionalne ekonomije”,Beograd 2004.str.69



___________________________________________________________________________

41

bio 11 puta veći od bruto–društvenog proizvoda Bosne i Hercegovine (24,4 mlrd.$), Slovenije (36,9 mlrd.$), Slovačke (72,3 mlrd.$). Kompanija BMW-e imala identičan prihod kao Hrvatska. Bruto–društveni proizvoda Slovačke odgovarao je prihodu Honda Motor-s.

Ekonomska snaga multinacionalnih kompanija prouzrojkuje stvaranje korporativne ekonomije. Korporativna ekonomija stvara korporativnu moć, koja predstavlja podlogu političke moći u najrazvijenim delovima sveta.

Uporedo sa razvojem globalnih korporacija raste i njihov politički uticaj. Upravo taj politički uticaj došao je do izražaja krajem XX veka. Takođe, one poseduju sposobnost prilagođivanja političkim prilikama zemlje u kojoj se nalazi njihova centrala ili filijala.

Značaj globalnih korporacija za svetsku privredu je ogroman, iako njihovo ponašnje može da bude kritikovano i osporavano.

Pozitivni aspekti postojanja i poslovanja multinacionalnih kompanija su:

� Pospešuju ekonomski preporod iprouzrokuju stvaranje novih radnih mesta, povećnje životnog standarda i sl.;

� Modernizacija privredne organizacije i menadžmenta; � Tehnološka modernizacija; � Povećanje investicionog kapitala.

1111111133333333........ PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIMMMMMMMMAAAAAAAARRRRRRRRNNNNNNNNEEEEEEEE SSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAATTTTTTTTEEEEEEEEGGGGGGGGIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE DDDDDDDDUUUUUUUUGGGGGGGGOOOOOOOORRRRRRRROOOOOOOOČČČČČČČČNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE UUUUUUUU UUUUUUUUSSSSSSSSLLLLLLLLOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIIMMMMMMMMAAAAAAAA GGGGGGGGLLLLLLLLOOOOOOOOBBBBBBBBAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Bosna i Hercegovina ima potrebu za razvojnom strategijom koja će definisati dugoročni razvojni profil i utvrditi dugoročne strateške ciljeve i pravce razvoja. Strategija razvoja Bosne i Hercegovine do 2007.god. bila je podloga za utvrđivanje osnovnog makroekonomskog okvira (koncet i primarni cilj sa makroekonomskim politikama). U definisanju makroekonomskog okvira potrebno je uvažiti svetske privredne trendove na početku XXI veka koje obeležava prces globalizacije, političke i ekonomske integracije, razvoj preduzetništva, poboljšanje konkurentnosti bosanskohercegovačke privrede i demokratizacija društva.

Uzimajući u obzir globalno okruženje, Bosna i Hercegovina mora uložiti mnogo napora i truda kako bi izgradila otvorenu, dinamičnu i fleksibilnu privredu zasnovanu na pravnoj uređenosti i razvijenom mrežom socijalne sigurnosti i zaštite svakog pojedinca. Od bosanskohercegovačke privrede očekuje se da postane izvozno orijentisana i osposobljena za brzo usvajanje i primenu novih tehnoloških rešenja koja će pozitivno uticati na konkurentnost bosanskohercegovačke privrede.

Primarni faktor privrednog razvoja mora postati ljudsko znanje, inovativnost



___________________________________________________________________________

42

i invetivnost, organizaciono–upravljačka sposobnost kako na mikro tako i na makro planu. Potrebno je stvoriti novu sociološku klimu pogodnu za promene i razvoj koje će poboljšati privrednu razvijenost države, istovremeno popravljajući standard stanovništva. Otvorena tržišna privreda i transparentna pravna država nastaju u procesu prilagođavanja novim institucionalnim i sociološkim pravilima. Dolazi do jačanja pravnih standarda koji važe jednako za sve i tržišnih pravila u svim područjima u kojima tržišta mogu efikasno da funkcionišu. Od države se očekuje da preuzme odgovornost za zaštitu pravne sigurnosti učesnika tržišne utakmice. U takvom okruženju, koncept razvoja Bosne i Hercegovine mora se zasnivati na izgradnji otvorene i izvozno orijentisane privrede koja raspolaže fleksibilnom radnom snagom i efikasnim sistemom socijalne zaštite.

Bosna i Hercegovina je mnogo učinila na polju liberalizacije i stabilizacije, stavljajući akcenat na realizaciju procesa privatizacije i restrukturiranja privrede. Bankarski sektor Bosne i Hercegovine je u 98% inostranom vlasništvu. Primarni cilj razvoja Bosne i Hercegovine je otvorena privreda, politička stabilnost, funkcionisanje pravne države, istrajnost u realizaciji ekonomskih reformi koje će poboljšati konkurentnost. Bitan faktor koji će doprineti ubrzanom razvoju Bosne i Hercegovine je veći priliv i stvaranje uslova za ulazak stranih direktnih ulaganja u Bosnu i Hercegovinu. Uloga stranih direktnih ulaganja postaje dvostruka. Povećanjem proizvodnje stvaramo preduslove za povećanje izvoza. Usavršavanjem proizvodnje poboljšava se kvalitet proizvedenih roba i usluga, te na taj način osvajamo deo potrošača na domaćem tržištu što direktno utiče na smanjenje uvoza.

Ključne poluge za realizaciju strateških razvojnih ciljeva su makroekonomska politika: fiskalna politika, monetarna politika, spoljno-trgovinska politika, politika zapošljavanja i politika smanjenja siromaštva. Primarno opredelenje Bosne i Hercegovine u periodu do 2010.god. mora biti intezivnije učešće u globalnim procesima i integracijama, realizujući sveobuhvatni privredni i društveni paket reformi, kako bi država imala šansu da zauzme ravnopravno mesto u Uniji Evropskih država. Osnovni strateški cilj je demokratizacija društva i ravnopravan ekonomski poredak koji će biti zasnovan na ustavno–pravnim rešenjima koja su usklađena sa savremenim evropskim pravnim i društvenim standardima.

Kreirajući strategiju razvoja, potrebno je uzeti u obzir pozitivne i negativne strane procesa globalizacije, integracije i liberalizacije u svetskoj privredi. Bosna i Hercegovina u skladu sa razvojnim interesima, mora utvrditi odgovarajuću strategiju povezivanja sa Evropskom Unijom i drugim regionalnim integracijama koje će obezbediti smanjenje troškova tranzicije i prilagođavanja privrede evropskim standardima. Period u kojem živimo je period ekonomskih i političkih uslovljavanja i pritisaka na manje razvijene i nerazvijene zemlje sveta zbog dugova, investicija i neophodnosti razmene. Zbog toga, Bosna i Hercegovina mora da vodi samostalnu i jedinstvenu spoljnu politiku zasnovanu na jedinstvenoj politici razvoja. Takva orijentacija omogućuje afirmaciju sopstvenog razvojnog profila, uključujući državu u savremene integracione tokove zasnovane na principu ravnopravnosti. Na taj način, izbegava se politička i ekonomska zavisnost od većih zemalja koje nastoje da



___________________________________________________________________________

43

obezbede energente i tržišta na račun manjih zemalja i da drže pod kontrolom zemlje dužnike.

Dugoročna strategija razvoja Bosne i Hercegovine mora uvažiti raspoložive resurse na kojima će se zasnivati razvoj. Potrebno je stovoriti preduslove za rast štednje i domaćih investicija koje su potrebne za modernizaciju postojećih proizvodnih kapaciteta. Potrebno je stovoriti povoljnu političku i poslovnu klimu koja će privući strane investitore i na taj način povećati udeo stranih direktnih ulaganja u bosanskohercegovačku privredu. To podrazumeva stabilno i predvidivo investiciono okruženje koje će uz fiskalne podsticaje stvoriti uslove za povećanje priliva direktnih i portfolio stranih ulaganja. Na bazi toga, stvoriće se uslovi za tehnološko osavremenjavanje privrede i povećanja njene međunarodne konkurentnosti.

Od strategija ekonomskog razvoja očekuje se da uvaži pozitivne efekte procesa globalizacije i evropske integracione procese. U tom pogledu razvojna orijentacija Bosne i Hercegovine mora da uvažava dominantne razvojne trendove, kao što su:

• Globalizacija ekonomskih aktivnosti; • Liberalizacija privrednih aktivnosti; • Integracioni procesi u kojima se povezuju privrede i poslovni sistemi

pojedinih država; • Dominacija usluga i informacionih tehnologija u stvaranju nove

vrednosti i zapošljavanja.

Razvojnu strategiju Bosne i Hercegovine potrebno je zasnivati na državnim interesima i državnim potencijalima, podstičući unapređenje razvoja sa svim državama. Strategija mora da sadrži i modele tehnološkog otvaranja i razvoja Bosne i Hercegovine za najsavremenija dostignuća iz sveta informacionih tehnologija. Tako definisana razvojna orijentacija podrazumeva, otvorenost države za povezivanje sa svetom i ubrzano sprovođenje tranzicije i strukturnog prilagođavanja, na osnovu čega se stvaraju uslovi za povećanje obima i unapređenja strukture proizvodnje i izvoza i osposobljavanja domaće privrede za konkurenciju na svetskom tržištu.

Globalizacija ekonomskih tokova postaje dominatan svetski trend usled kojeg država delimično gubi nacionalni suverenitet. Gubljenje suvereniteta najteže pada nerazvijenim državama koje nisu ravnopravan konkurent velikim i razvijenim državama u pogledu uključenja u međunarodne trgovinske tokove, investicije i tehnologije i korišćenje ekonomskih efekata koji nastaju po tom osnovu.

Regionalno ekonomsko povezivanje prati povezivanje transnacionalnih kompanija na globalnom tržištu, tako da i one nameću manjim i nerazvijenim državama svoja pravila i standarde. Liberalizacija može biti nepovoljna za male i nerazvijene države. Liberalizacija cena, spoljnotrgovinskih režima, režima priliva stranih direktnih ulaganja i finansijskih transakcija u zemljama u tranziciji uslovila je potpunu promenu ekonomskog režima. Liberalizacijom, razvijene države i njihove



___________________________________________________________________________

44

kompanije zahtevaju harmonizaciju propisa i režima sa državamau razvoju, na način kako njima to odgovara.

Primarni razvojni potencijal na koji se Bosna i Hercegovina može osloniti je:

• Značajan ljudski i kadrovski potencijal; • Geostrateški položaj; • Raspoloživo prirodno bogastvo; • Raspoloživi proizvodni fondovi; • Podrška dijaspore; • Turistički potencijal.

1111111133333333........11111111........ PPPPPPPPrrrrrrrreeeeeeeeddddddddlllllllloooooooogggggggg mmmmmmmmeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa ssssssssttttttttvvvvvvvvaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee uuuuuuuusssssssslllllllloooooooovvvvvvvvaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa pppppppprrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeeeddddddddnnnnnnnniiiiiiii rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjj BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrreeeeeeeeccccccccggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

Uspešan razvoj bosanskohercegovačke privrede zavisi od nas samih. Ključne mere ekonomske politike koje će stovriti uslove ubrzanja privrednog razvoja Bosne i Hercegovine su:

1. Smanjenje javnih rashoda na iznos od 35% do 40% bruto–društvenog proizvoda. Smanjenje javnih rashoda zahteva revizorske postupke, smanjenje broja institucija i zaposlenih u njima;

2. Obezbediti priliv stranih direktnih ulaganja u iznosu većem od 1 mlrd.€ na godišnjem nivou. Obezbeđenje većeg priliva stranih investicija, posle privatizacije naftnog sektora i telekoma, predstavljaće test kredibiliteta Bosne i Hercegovine i nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti;

3. U potpunosti sprovesti privatizaciju javnih preduzeća;

4. Obezbediti potrebna novčana sredstva za poboljšanje obrazovnog sistema u Bosni i Hercegovini, koji je na poslednjoj konferenciji o Visokom obrazovanju i primeni Bolonjske deklaracije, održanoj u Londonu maja 2007.god. dobio najnižu oceni;

5. Obezbeđenje većeg ulaganja u nauku i tehnologoju. Prema listi konkurentnosti privrede kreirane od strane Svetskog ekonomskog foruma za 2007.god. Bosna i Hercegovina na polju inovativnosti je smeštena na 126 mesto od 131 posmatrane države;

6. Prevashodno ujednačiti, a zatim i smanjiti poresko opterećenje dobiti i poresko opterećenje za zapošljavanje radnika. Prvi korak u realizaciji ovog cilja je stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora na nivou Bosne i Hercegovine. Sledeći korak je ujednačavanje poreskih stopa i stvaranje paketa poreskih olakšica za sve investitore koji u bosanskohercegovačku privredu ulažu iznos veći od 10 miliona KM.



___________________________________________________________________________

45

________________________________________________________________________________ DDDDDDDDIIIIIIIIOOOOOOOO IIIIIIIIIIIIIIII ________________________________________________________________________

PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLOOOOOOOOŽŽŽŽŽŽŽŽAAAAAAAAJJJJJJJJ BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSKKKKKKKKOOOOOOOOHHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAAČČČČČČČČKKKKKKKKEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE NNNNNNNNAAAAAAAA MMMMMMMMEEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐUUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAARRRRRRRROOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOOJJJJJJJJ SSSSSSSSCCCCCCCCEEEEEEEENNNNNNNNIIIIIIII

MMaalloo jjee vveerroovvaattnnoo ddaa jjee nneekkoo ddoobbaarr eekkoonnoommiissttaa aakkoo jjee ssaammoo ttoo..

DDDDDDDDžžžžžžžžoooooooonnnnnnnn SSSSSSSSttttttttjjjjjjjjuuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrrtttttttt MMMMMMMMiiiiiiiillllllll



___________________________________________________________________________

46

IIIIIIIIIIIIIIII PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLOOOOOOOOŽŽŽŽŽŽŽŽAAAAAAAAJJJJJJJJ BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSKKKKKKKKOOOOOOOOHHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAAČČČČČČČČKKKKKKKKEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE NNNNNNNNAAAAAAAA MMMMMMMMEEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐUUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAARRRRRRRROOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOOJJJJJJJJ SSSSSSSSCCCCCCCCEEEEEEEENNNNNNNNIIIIIIII

"Znamo šta jesmo, neznamo šta možemo biti"

William ShakespeareWilliam ShakespeareWilliam ShakespeareWilliam Shakespeare

11111111........ OOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNEEEEEEEE KKKKKKKKAAAAAAAARRRRRRRRAAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRIIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKEEEEEEEE

Primarni cilj spoljne politike Bosne i Hercegovine je punopravno članstvo u

Evropskoj Uniji. Članstvo u Evropskoj Uniji je jedan od retkih ciljeva za koji postoji opšti konsenzus javnih i društvenih subjekata unutar Bosne i Hercegovine.

Cilj nije dovoljan sam sebi. On iziskuje ogromne napore kako bi se uspešno realizovao. Ogroman deo tih napora odnosi se na poboljšanje i unapređenje bosanskohercegovačke ekonomije. Realnost bosanskohercegovačke ekonomije govori da Bosna i Hercegovina uveliko zaostaje kako za vodećim ekonomskim silama, tako i za našim susedima.

Bosna i Hercegovina je država koja je devedesetih godina XX veka pretrpela strahovita ratna razaranja koja su bila posledica građanskog rata.

Pozicija Bosne i Hercegovine na međunarodnoj sceni, zahvaljujući ratnim dejstvima pomerena je za nekoliko decenija unazad. U prilog takve tvrdnje govori činjenica da je današnji bruto-društveni proizvod (GDP) per capito u visini od oko 60% predratnog perioda. Prema poslednjoj listi konkurentnosti privrede, kreirane od strane Svetskog ekonomskog foruma za 2007.god. Bosna i Hercegovina je smeštena na 106 mesto od 131 posmatrane države.

Tabela br. 2 Tabela br. 2 Tabela br. 2 Tabela br. 2: Spoljnotrgovinska razmena Bosne i Hercegovine u poslednjih 6 god.(000 KM)

22222222000000000000000011111111 22222222000000000000000022222222 22222222000000000000000033333333 22222222000000000000000044444444 22222222000000000000000055555555 22222222000000000000000066666666 22222222000000000000000011111111--------22222222000000000000000066666666

IIIIIIIIZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOZZZZZZZZ 999999992222222266666666........555555552222222266666666 999999996666666688888888........333333337777777700000000 11111111........222222221111111166666666........444444448888888877777777 11111111........555555553333333300000000........777777778888888877777777 11111111........999999995555555566666666........222222228888888833333333 22222222........777777770000000033333333........000000009999999999999999 99999999........333333330000000011111111........555555555555555522222222

UUUUUUUUVVVVVVVVOOOOOOOOZZZZZZZZ 33333333........333333336666666655555555........999999994444444488888888 33333333........555555552222222288888888........888888887777777777777777 44444444........222222223333333322222222........777777775555555500000000 44444444........777777779999999911111111........000000003333333322222222 55555555........666666666666666655555555........111111119999999977777777 55555555........777777776666666611111111........222222228888888844444444 2222222277777777........333333334444444455555555........000000008888888888888888

OOOOOOOOBBBBBBBBIIIIIIIIMMMMMMMM 44444444........222222229999999922222222........444444447777777744444444 44444444........444444449999999977777777........222222224444444477777777 55555555........444444444444444499999999........222222223333333377777777 66666666........333333332222222211111111........888888881111111199999999 77777777........666666662222222211111111........444444448888888800000000 88888888........444444446666666644444444........333333338888888833333333 3333333366666666........666666664444444466666666........666666664444444400000000

SSSSSSSSAAAAAAAALLLLLLLLDDDDDDDDOOOOOOOO --------22222222........444444443333333399999999........444444442222222222222222 --------22222222........555555556666666600000000........555555550000000077777777 --------33333333........000000001111111166666666........222222226666666633333333 --------33333333........222222226666666600000000........222222224444444455555555 --------33333333........777777770000000088888888........999999991111111144444444 --------33333333........000000005555555588888888........111111118888888855555555 --------1111111188888888........000000004444444433333333........555555553333333366666666 Izvor: Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine

Ekonomska analiza spoljnotrgovinske razmene Bosne i Hercegovine pokazuje da se iz godine u godinu povećava obim spoljntorgovinske razmene. Za Bosnu i Hercegovinu ohrabrujući je podatak koji u kontinuitetu pokazuje povećanje pokrivenosti uvoza sa izvozom.



___________________________________________________________________________

47

Tabela br.3Tabela br.3Tabela br.3Tabela br.3: Pokrivenost uvoza izvozom u periodu 2001.god. – 2006.god.

22222222000000000000000011111111........ 22222222000000000000000022222222........ 22222222000000000000000033333333........ 22222222000000000000000044444444........ 22222222000000000000000055555555........ 22222222000000000000000066666666........ PPPPPPPPooooooookkkkkkkkrrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvveeeeeeeennnnnnnnoooooooosssssssstttttttt uuuuuuuuvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzoooooooommmmmmmm %%%%%%%% 2222222277777777,,,,,,,,5555555533333333 2222222277777777,,,,,,,,4444444444444444 2222222288888888,,,,,,,,7777777744444444 3333333311111111,,,,,,,,9999999955555555 3333333344444444,,,,,,,,5555555533333333 4444444466666666,,,,,,,,9999999922222222

Izvor: Spoljnotrgovinska/vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine

U prvim posleratnim godinama Bosna i Hercegovina je zabeležila izuzetno visoke stope ekonomskog rasta. Na osnovu toga, u izveštaju iz 2005. god. Londonski "The Economist" uvrstio je Bosnu i Hercegovinu na prvo mesto prema kriterijumu rasta realnog BDP-a. Detaljnije analizirajući relavantne podatke o rastu BDP-a dolazimo do zaključka da je posledica takvog rasta BDP-a obimno ulaganje međunarodne zajednice u obnovu zemlje i niska startna pozicija koju je imala bosanskohercegovačka ekonomija u posleratnom periodu. Druga činjenica jeste da je ratni period za posledicu imao veliki pad BDP-a u tom periodu.

Da je ovo mišljenje opravdano, potvrđuje pad ekonomskog rasta već u 2003. god. Uzročno–posledična veza smanjenja priliva direktnih investicija u Bosnu i Hercegovinu je i smanjenje bruto−društvenog proizvoda. Rezultat pada bruto− društvenog proizvoda je posledica nepotpune iskorištenosti kapaciteta u poslovnom sektoru. Prema istraživanju privrednog stanja Bosne i Hercegovine, koje je realizovao UNDP, iskorištenost kapaciteta u domaćim firmama je u 60% slučajeva ispod nivoa potpune zaposlenosti20.

Posledica takve iskorištenosti kapaciteta je izuzetno visoka stopa nezaposlenosti, koja je u prvoj polovini 2007. godini iznosila 31,8 %.

Konsolidovani fiskalni podaci za 2006.god. prezentovani od strane Centralne banke pokazuju da je u Bosni i Hercegovini ostvaren neto suficit od 2,9 %BDP-a, što je za 0,5 % više nego u 2005.god. Rast rashoda je bio veći za 20,9 %. Istovremeno, u istom periodu rast prihoda je bio veći za 22,9 %.

Spoljnotrgovinski deficit21 u 2005. godini iznosio je 7.621.480 KM ili iskazano relativnim omjerima, pokrivenost uvoza izvozom je 34,5 %.

Prezentovani podaci govore da bosanskohercegovačka ekonomija ima trend pozitivnog rasta, sa visokom stopom rasta bruto−društvenog proizvoda. Međutim, potrebno je istaći da je startna pozicija Bosne i Hercegovine bila veoma niska, što za posledicu danas ima visoko izraženu stopu privrednog rasta.

20 Izvor: UNDP, Godišnji izvještaj za 2004. godinu, Sarajevo, 2005 godina, str.25 21 Izvor: Spoljnotrgovinska / Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine, Ekonomska struktura – pregled za 2000-2005 god.



___________________________________________________________________________

48

22222222........ EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE PPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLEEEEEEEEDDDDDDDDIIIIIIIICCCCCCCCEEEEEEEE RRRRRRRRAAAAAAAATTTTTTTTNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG PPPPPPPPOOOOOOOOŽŽŽŽŽŽŽŽAAAAAAAARRRRRRRRAAAAAAAA UUUUUUUU BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNIIIIIIII IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNIIIIIIII

Građanski rat vođen na prostru Bosne i Hercegovine između 1992.god. i 1995

god. udaljio je bosanskohercegovačku privredu sa inostranog tržišta. Veliki broj domaćih kapaciteta izgrađen je prvenstveno da podmiri potrebe tržišnog prostora bivših jugoslovenskih republika, dans samostalnih i nezavisnih država. Utvrditi izgubljenu egzaktnu vrednost veoma je teško. Ekonomski stručnjaci sa ovog prostora smatraju da je izgubljena jedna trećina vrednosti desetogodišnjeg bruto-društvenog proizvoda Bosne i Hercegovine. Bruto-društveni proizvod Bosne i Hercegovine u 1991.god. bio je na nivou 15 mlrd.$. Na osnovu ovih podataka može se govoriti o ratnoj šteti u iznosu od oko 50 mlrd.$. Posledice izgubljene dobiti danas se reflektuju u visokoj stopi nezaposlenosti usled nedostatka novih radnih mesta i dobrim delom zatvorenih ili nedovoljno iskorištenih postojećih privrednih kapaciteta, niskog životnog standarda, nedostatka kvalitetnog obrazovnom procesu, niske stope produktivnosti, itd.

Odsustvo sa inostranog tržišta direktno utiče na tehnološko zaostajanje, koje se eksplicira kroz broj godina zaostajanja u odnosu na konkurentsko okruženje. Izvršena naučna istraživanja u okviru Ekonomskog Instituta u Sarajevu i Instituta Ekonomskog fakulteta Sarajevo u okviru makro projekta "Konkurentnost Bosne i Hercegovine" pokazala su da je za tehnološko zaostajanje Bosne i Hercegovine izazvano građanskim ratom u periodu 1992 – 1995 god. "kriva" ta činjenica što je po kompetitivnosti Bosna i Hercegovina na početku XXI veku svrstana u grupu zemalja sa najslabijim rangom razvijenosti. Zaključeno je, da tehnološko zaostajanje u sferi proizvodnje iznosi 10 godina (zaostajanje je mereno prosečnim brojem godina i kretalo se oko jedne polovine zaostajanja na početku rata 1992 god. kada je prosečno tehnološko zaostajanje Bosne i Hercegovine za razvijenim svetom iznosilo blizu 20 godina)22.

Posledice tehnološkog zaostajanja stvorile su uslove da je jedan deo delatnosti prestao da postoji, a ostatak delatnosti još uvek nastoji da uhvati korak za razvijenim svetom uz ogromnu dokapitalizaciju.

Udaljavanje sa inostranog tržišta i tehnološko zaostajanje najdublji trag ostavilo je na informatički razvoj i razvoj informacionih sistema u Bosni i Hercegovini. Jaz u informatičkom razvoju u odnosu na druge zemlje, posledica je niske stope obrazovanosti stanovništa Bosne i Hercegovine. Prema poslednjim podacima objavljenim od strane Evropske Komisije samo 19.2% stanovnika Bosne i Hercegovine koje završi srednje obrazovanje opredeljeno je za nastavak školovanja. Manji procenat od Bosne i Hercegovine ima samo Albanija (17.4%)

Posledica informatičkog zaostajanja za razvijenim svetom je naučno zaostajanje i tzv. "odliv mozgova". Posmatrano dugoročno, naučno zaostajanje imaće najveće posledice u bližoj budućnosti u ekonomskoj sferi poslovanja. Razvoj nauke 22 Izvor: Meho Bašić, Ekonomija BiH, Ekonomski Fakultet Sarajevo, Sarajevo 2005. str. 26.



___________________________________________________________________________

49

temelj je informatičkog i tehnološkog razvoja. Procenjeno je, da je u periodu građanskog ratnog požara Bosnu i Hercegovinu napustilo više od 40% naučno-istraživačkog kadra. Značaj naučnog razvoja, još uvek u Bosni i Hercegovini nije ozbiljno shvaćen. Godišnji iznos koji se izdvaja iz bruto–društvenog proizvoda je još uvek daleko ispod 1%. Poređenja radi, ovaj procenat u 1991.god. iznosio je 2%, a danas se izdvaja iznos do 0,15 % BDP-a.

33333333........ MMMMMMMMAAAAAAAAKKKKKKKKRRRRRRRROOOOOOOOEEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA SSSSSSSSIIIIIIIITTTTTTTTUUUUUUUUAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA IIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRROOOOOOOOBBBBBBBBLLLLLLLLEEEEEEEEMMMMMMMMIIIIIIII PPPPPPPPLLLLLLLLAAAAAAAATTTTTTTTNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG BBBBBBBBIIIIIIIILLLLLLLLAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Osnovni prioriteti ekonomske politike Bosne i Hercegovine od 2000 god.

usmereni su na regionalnu spoljnotrgovinsku razmenu. Cilj spoljnotrgovinske razmene je veća iskorištenosti raspoloživih proizvodnih kapaciteta, brži privredni razvoj koji će stovriti preduslove za smanjenje stope nezaposlenosti. Počeviši od 2001.god. Bosna i Hercegovina je potpisala sedam bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini – Free Trade Agreement (Albanija, Hrvatska, Moldavija, Makedonija, Srbija, Crna Gora, UNMIK ispred Kosova). Potpisani ugovori sa zemljama u regionu, mjereno dosadašnjim učincima imali su pozitivne efekte, ali nisu dali očekivane rezultate. Danas, Bosna i Hercegovina je potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini u javnosti poznatijeg kao Centralno–evropska zona slobodne trgovine (Central European Free Trade Agreement) – CEFTA.

Nepripremljenost bosanskohercegovačke privrede, ratna razaranja, nerazvijena infrastruktura, niska stopa konkurentske sposbnosti privrede, zastarela tehnologija, nedovoljno prisustvo na inostranom tržištu bitno su smanjili mogućnost primene prednosti iz uspostavljenih sporazuma za većinu bosanskohercegovačkih preduzeća. Reztultati pokazuju da je uspostavljenim sporazumima otvoreno bosanskohercegovačko tržište za proizvode zemalja potpisnica. Istovremeno veoma mali broj bosanskohercegovačkih preduzeća uspio je plasirati svoje proizvode na inostrano tržište.



___________________________________________________________________________

50

Tabela br.4: Tabela br.4: Tabela br.4: Tabela br.4: Ekonomske aktivnosti Bosne i Hercegovine23232323

22222222000000000000000022222222 ggggggggoooooooodddddddd........ 22222222000000000000000033333333........ggggggggoooooooodddddddd........ 22222222000000000000000044444444........ggggggggoooooooodddddddd........ 22222222000000000000000055555555........ggggggggoooooooodddddddd........ 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........

UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNIIIIIIII GGGGGGGGDDDDDDDDPPPPPPPP –––––––– NNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMIIIIIIIINNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNIIIIIIII ((((((((mmmmmmmmiiiiiiiilllllllliiiiiiiioooooooonnnnnnnniiiiiiii $$$$$$$$))))))))

55555555........666666661111111100000000

77777777........000000009999999977777777

88888888........666666666666666677777777

1111111100000000........000000001111111133333333

1111111122222222........222222225555555533333333

UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNIIIIIIII GGGGGGGGDDDDDDDDPPPPPPPP--------NNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMIIIIIIIINNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNIIIIIIII ((((((((mmmmmmmmiiiiiiiilllllllliiiiiiiioooooooonnnnnnnn KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

1111111111111111........666666665555555511111111 1111111122222222........333333330000000033333333........ 1111111144444444........666666669999999977777777 1111111155555555........777777774444444499999999 1111111166666666........555555550000000055555555

RRRRRRRREEEEEEEEAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNIIIIIIII RRRRRRRRAAAAAAAASSSSSSSSTTTTTTTT GGGGGGGGDDDDDDDDPPPPPPPP--------aaaaaaaa ((((((((ggggggggooooooooddddddddiiiiiiiiššššššššnnnnnnnnjjjjjjjjiiiiiiii ppppppppoooooooossssssssttttttttoooooooottttttttaaaaaaaakkkkkkkk pppppppprrrrrrrroooooooommmmmmmmeeeeeeeennnnnnnneeeeeeee %%%%%%%%))))))))

55555555........55555555 33333333........00000000 66666666........33333333 44444444........33333333 66666666........22222222

GGGGGGGGDDDDDDDDPPPPPPPP PPPPPPPPOOOOOOOO GGGGGGGGLLLLLLLLAAAAAAAAVVVVVVVVIIIIIIII SSSSSSSSTTTTTTTTAAAAAAAANNNNNNNNOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAA ((((((((uuuuuuuu $$$$$$$$))))))))

11111111........444444446666666666666666 11111111........888888885555555522222222 22222222........222222222222222299999999 22222222........666666660000000055555555 33333333........111111118888888800000000

GGGGGGGGDDDDDDDDPPPPPPPP PPPPPPPPOOOOOOOO GGGGGGGGLLLLLLLLAAAAAAAAVVVVVVVVIIIIIIII SSSSSSSSTTTTTTTTAAAAAAAANNNNNNNNOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAA ((((((((uuuuuuuu KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

33333333........000000004444444444444444 33333333........222222221111111111111111 33333333........555555551111111155555555 44444444........000000009999999977777777 44444444........222222226666666600000000

IIIIIIIINNNNNNNNFFFFFFFFLLLLLLLLAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA ((((((((ggggggggooooooooddddddddiiiiiiiiššššššššnnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee pppppppprrrrrrrroooooooommmmmmmmeeeeeeeennnnnnnneeeeeeee))))))))

00000000........4444444400000000 00000000........6666666600000000 00000000........4444444400000000 33333333........6666666600000000 66666666........0000000000000000

IIIIIIIINNNNNNNNDDDDDDDDUUUUUUUUSSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRIIIIIIIIJJJJJJJJSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA PPPPPPPPRRRRRRRROOOOOOOOIIIIIIIIZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA ((((((((IIIIIIIInnnnnnnnddddddddeeeeeeeekkkkkkkkssssssssiiiiiiii)))))))) –––––––– FFFFFFFFeeeeeeeeddddddddeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa BBBBBBBBiiiiiiiiHHHHHHHH

111111110000000099999999........2222222200000000 111111110000000044444444........8888888800000000 111111111111111133333333........2222222200000000 111111110000000066666666........1111111100000000 111111110000000077777777........5555555500000000

IIIIIIIINNNNNNNNDDDDDDDDUUUUUUUUSSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRIIIIIIIIJJJJJJJJSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA PPPPPPPPRRRRRRRROOOOOOOOIIIIIIIIZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA ((((((((IIIIIIIInnnnnnnnddddddddeeeeeeeekkkkkkkkssssssssiiiiiiii)))))))) –––––––– RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa SSSSSSSSrrrrrrrrppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa

9999999977777777........5555555500000000 111111110000000055555555........7777777700000000 111111110000000099999999........7777777700000000 111111111111111199999999........8888888800000000 111111111111111199999999........1111111100000000

SSSSSSSSTTTTTTTTOOOOOOOOPPPPPPPPAAAAAAAA NNNNNNNNEEEEEEEEZZZZZZZZAAAAAAAAPPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLEEEEEEEENNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT -------- BBBBBBBBiiiiiiiiHHHHHHHH ((((((((%%%%%%%% oooooooodddddddd uuuuuuuukkkkkkkkuuuuuuuuppppppppnnnnnnnneeeeeeee rrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnneeeeeeee ssssssssnnnnnnnnaaaaaaaaggggggggeeeeeeee))))))))

4444444400000000........9999999900000000 4444444422222222........0000000055555555 4444444433333333........22222222 ******** 2222222299999999........7777777700000000

SSSSSSSSTTTTTTTTOOOOOOOOPPPPPPPPAAAAAAAA NNNNNNNNEEEEEEEEZZZZZZZZAAAAAAAAPPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLEEEEEEEENNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT -------- FFFFFFFFBBBBBBBBiiiiiiiiHHHHHHHH ((((((((%%%%%%%% oooooooodddddddd uuuuuuuukkkkkkkkuuuuuuuuppppppppnnnnnnnneeeeeeee rrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnneeeeeeee ssssssssnnnnnnnnaaaaaaaaggggggggeeeeeeee))))))))

4444444422222222........7777777700000000 4444444444444444........0000000000000000 4444444444444444........9999999900000000 ******** ********

SSSSSSSSTTTTTTTTOOOOOOOOPPPPPPPPAAAAAAAA NNNNNNNNEEEEEEEEZZZZZZZZAAAAAAAAPPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLEEEEEEEENNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT -------- RRRRRRRRSSSSSSSS ((((((((%%%%%%%% oooooooodddddddd uuuuuuuukkkkkkkkuuuuuuuuppppppppnnnnnnnneeeeeeee rrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnneeeeeeee ssssssssnnnnnnnnaaaaaaaaggggggggeeeeeeee))))))))

3333333366666666........5555555500000000 3333333377777777........0000000000000000 3333333377777777........2222222200000000 ******** 3333333311111111........88888888

SSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLJJJJJJJJNNNNNNNNIIIIIIII DDDDDDDDUUUUUUUUGGGGGGGG BBBBBBBBiiiiiiiiHHHHHHHH ((((((((uuuuuuuu 000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

44444444........222222229999999900000000........777777773333333399999999 44444444........000000001111111177777777........666666668888888800000000 33333333........999999998888888822222222........777777777777777788888888 44444444........222222220000000000000000........000000000000000000000000 44444444........000000006666666644444444........000000000000000000000000

IIIIIIIIZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOZZZZZZZZ RRRRRRRROOOOOOOOBBBBBBBBEEEEEEEE ((((((((uuuuuuuu 000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

11111111........888888888888888888888888........333333332222222211111111 22222222........333333331111111133333333........222222221111111111111111 22222222........999999999999999944444444........222222221111111199999999 33333333........888888882222222266666666........444444448888888899999999 66666666........333333333333333322222222........000000000000000000000000

UUUUUUUUVVVVVVVVOOOOOOOOZZZZZZZZ RRRRRRRROOOOOOOOBBBBBBBBEEEEEEEE ((((((((uuuuuuuu 000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

66666666........888888888888888811111111........333333331111111111111111 88888888........222222227777777755555555........111111114444444499999999 99999999........333333337777777711111111........222222225555555588888888 1111111111111111........000000008888888811111111........111111112222222255555555 1111111133333333........111111110000000011111111........000000000000000000000000

TTTTTTTTRRRRRRRRGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNSSSSSSSSKKKKKKKKIIIIIIII BBBBBBBBIIIIIIIILLLLLLLLAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSS ((((((((uuuuuuuu 000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

--------44444444........999999999999999922222222........999999999999999900000000 --------55555555........999999996666666611111111........999999993333333388888888 --------66666666........333333337777777777777777........000000003333333399999999 --------77777777........222222225555555544444444........666666663333333366666666 --------66666666........777777776666666699999999........000000000000000000000000

* Podaci nisu dostupni. U cilju unapređenja statističkih podataka o radnoj snazi, entitetski zavodi za statistiku u saradnji sa Agencijom za statistiku Bosne i Hercegovine u aprilu 2006.god. su sproveli anketu o radnoj snazi koja je u skladu sa metodološkim parvilima i načelima Međunarodne organizacije rada. Konačni podaci do kojih se došlo u Anketi još uvek nisu objavljeni.

U prethodnoj tabeli može se uočiti, da je Bosna i Hercegovina u 2006.god.

zabeležila manji rast bruto–društvenog proizvoda u odnosu na 2005.god. Ohrabrujuća činjenica je, da u 2006.god. zabeležen manji trgovinski deficit u odnosu na 2005.god. Povećanje izvoza za 60% doprinelo je smanjenju trgovinskog deficita. Istvoremeno, uvoz je smanjen za 9%.

Poslije dužeg niza godina u kojima su beležene niske stope inflacije, u prethodnoj 2006.god. uočava se inflatorni pritisak. U 2006.god. stopa inflacije je iznosila 6,0 %.

23 Izvor: www.komorabih.ba/privredabih/privreda-bih.html



___________________________________________________________________________

51

44444444........ BBBBBBBBRRRRRRRRUUUUUUUUTTTTTTTTOOOOOOOO DDDDDDDDOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAAĆĆĆĆĆĆĆĆIIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRROOOOOOOOIIIIIIIIZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOODDDDDDDD Privreda Bosne i Hercegovine beleži trend rasta. Stopa rasta je značajna i

slična je stopi rasta zemalja u tranziciji. Kod uporedne analize stope rasta Bosne i Hercegovine sa stopama rasta zemalja u tranziciji, potrebno je imati u vidu izrazito nisku startnu poziciju Bosne i Hercegovine. Niska startna pozicija koja je posledica ratnih razaranja osnovni je faktor koji je doprineo visokoj stopi privrednog razvoja Bosne i Hercegovine u prethodnih nekoliko godina.

Procenjeni bruto društveni proizvod izražen u tekućim cenama u 2006 god. iznosio je oko 19.10 mlrd. KM i veći je u poređenju sa nominalnim bruto društvenim proizvodom ostvarenim u 2005 god. za 6,2 %. Procenjena stopa rasta realnog bruto društvenog proizvoda određena je godišnjom stopom inflacije koja je u 2006.god. iznosila 4,0%. Procenjena, neregistrovana tzv. "siva" ekonomija u 2006 god. iznosi oko 30% procenjenog nominalnog bruto društvenog proizvoda.

Rast bruto društvenog proizvoda u 2006.god. posledica je značajnog rasta industrijske proizvodnje, posebno prerađivačke industrije. Značajan rast zabeležen je i u drugim granama kao što su građevinarstvo, trgovina, poljoprivreda, saobraćaj i finansijsko posredovanje. Udeo privatnog sektora u bosanskohercegovačkoj ekonomiji dostigao je udeo od 55% bruto-društvenoog proizvoda. Takođe, u strukturi bruto-društvenog proizvoda uočava se veće učešće sektora prerađivačke industrije, veleprodaje i maloprodaje i poslovanja sa nekretninama, što je kontinuiran trend rasta.

55555555........ IIIIIIIINNNNNNNNDDDDDDDDUUUUUUUUSSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRIIIIIIIIJJJJJJJJSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA PPPPPPPPRRRRRRRROOOOOOOOIIIIIIIIZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA

Oba entiteta u 2006 god. zabeležila su vrlo izražen rast obima industrijske

proizvodnje. Federacija Bosne i Hercegovine u odnosu na 2005 god. ostvarila je porast za 7,50 %. Istovremeno, Republika Srpska zabeležila je porast za 19.10 %. Porast industrijske proizvodnje u entitetima, uticao je na porast ukupnog izvoza u 2006.god. Kretanje industrijske proizvodnje ohrabrujuće je i nagoveštava privredni oporavak i razvoj. Međutim, evidantan je nedostatak modernog menadžmenta i prisustvo zastarele tehnologije. Istovremeno, privreda je još uvek u tranzicionom procesu. Efikasnije privredno restrukturiranje preduzeća obezbediće brži rast i razvoj koji se bazira na boljoj iskorištenosti prirodnih resursa, relativno jeftinoj radnoj snazi i drugim komparativnim prednostima koje karakterišu bosanskohercegovačku ekonomiju. Obim i brzina sprovođenja reformi utiču na brži rast ekonomije zemalja u tranziciji. Evidentan je visok stepen korelacije između napretka tranzicionog procesa u određenoj godini i privrednog rasta u narednim godinama.



___________________________________________________________________________

52

Struktura indeksa industrijske proizvodnje pokazuje da je u 2006.god. u odnosu na 2005.god. u Federaciji Bosne i Hercegovine zabeležen je rast u rudarstvu i prerađivačkoj industriji za 7,50 %. Istovremeno u sektoru za snabdevanje električnom energijom, gasom i vodom zabeležen je rast za 2,00 %.

U bruto društvenom proizvodu Federacije Bosne i Hercegovine za 2006.god.

rudarstvo učestvuje sa 2.3%, prerađivačka industrija sa 7,00%, a sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i vodom sa 9,00%. Učešće rudarstva u strukturi bruto društvenog proizvoda u odnosu na 2002.god. uvećano je za 7 indeksnih poena. Istovremeno, učešće prerađivačke industrije i sektora snabdevanja električnom energijom, gasom i vodom uvećano je za 37 indeksnih poena.

Pojedine industrijske grane u okviru prerađivačke industrije ostavrile su visoke stope rasta: proizvodnja hemijskih proizvoda 34%, proizvodnja metala 28.8% i proizvodnja nameštaja 12%.

Republika Srpska, posmatrajući 2006.god. u odnosu na 2005.god. zabeležila učešće rudarskog sektora u ukupnom bruto-društvenom proizvodu u iznosu od 7,50%, prerađivačke industrije 13,20% i sektor snabdevanja električnom energijom 12,90%. Industrijske grane kao što su proizvodnja nameštaja 58%, proizvodnja metalnih proizvoda 50%, tekstilna industrija 42%, prehambeno proizvodna industija 37% i proizvodnja papira i proizvoda od papira 20%.

66666666........ ZZZZZZZZAAAAAAAAPPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLEEEEEEEENNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT UUUUUUUU BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNIIIIIIII IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNIIIIIIII

U Bosni i Hercegovini je u 2007.god. evidentirano je 366.000 nezaposlenog

radno sposobnog stanovništva i 811.000 zaposlenih24. Postojeći administartivni podaci ne omogućavaju izračunavanje precizne stope nezaposlenosti jer još uvek ne postoje podaci o ukupnom broju radno aktivnog stanovništva. Potrebno je pomenuti da je poslednji popis stanovništva u Bosni i Hercegovini održan daleke 1991.god. i da su se stekli svi uslovi za sprovođenje novog popisa koji se neće održati u skorijoj budućnosti iz čisto političkih razloga.

Racionalizacija sakupljanja statističkih podataka u Bosni i Hercegovini predstavlja važan zadatak čiji je cilj obezbeđenje kvalitetnih statističkih podataka. Ankete o stanju nezaposlenosti provode entitetski zavodi za statistiku, zajedno sa Agencijom za statistiku Bosne i Hercegovine.

Ukupno radno sposobno stanovništvo u Bosni i Hercegovini čini oko 2,7 miliona stanovnika. Od tog broja blizu 1,5 miliona stanovnika ili oko 57% je neaktivno, a oko 1,2 miliona ili 43% je radno aktivno stanovništvo. U neaktivno 24 Tačne podatke korektne stope nezaposlenosti nemoguće je utvrditi jer ne postoje validni i sveži podaci o broju radno aktivnog stanovništva, što potvrđuje potrebu za popisom stanovništva u Bosni i Hercegovini.



___________________________________________________________________________

53

stanovništvo se svrstavaju osobe do navršene 15 godine života. Radno aktivno stanovništvo čine zaposlene i nezaposlene osobe. Prema nezvaničnim podacima objavljenim od strane Centralne Banke Bosne i Hercegovine u izveštaju za prvu polovinu 2007.god. u Bosni i Hercegovine je zaposleno 811 hiljada stanovnika, a broj nezaposlenih je 366 hiljada. Stopa nezaposlenosti je 31,80%, a stopa zaposlenosti je 68,20%. (Stopa zaposlenosti se izračunava tako da se broj zaposlenih podeli sa radno−sposobnim stanovništvom i pomnoži sa 100. Stopa nezaposlenosti se izračunava tako što se broj nezaposlenih podeli sa aktivnim stanovništvom i pomnoži sa 100.)

Obrazovna struktura zaposlenih pokazuje da je najveći broj zaposlenih ima završenu srednju školu (60,60%), a zatim slede zaposleni sa osnovnom školom ili nižim obrazovanjem (25,30%). Akademski obrazovanih osoba je samo 14%.

Prosečna plata u Bosni i Hercegovini za prvu polovinu 2007.god. je dostigla je iznos od 625 KM.

Na kraju ovog dela, potrebno je naglasiti da u Bosni i Hercegovini ne postoji jasna vizija i strategija obrazovanja stanovništva u skladu sa budućim potrebama za određenim kvalifikacijama radno-sposobnog stanovništva. Nepostoji usklađenost privrednih potreba za određenim radnim profilom i obrazovne politike koju sprovode obrazovne institucije u Bosni i Hercegovini. Potrebno je kreirati dugoročnu strategiju obrazovanja kadra koji će biti nosilac privrednog oporavka i razvoja Bosne i Hercegovine.

77777777........ PPPPPPPPLLLLLLLLAAAAAAAATTTTTTTTNNNNNNNNIIIIIIII BBBBBBBBIIIIIIIILLLLLLLLAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSS BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Između privrednih subjekata različitih nacionalnih privreda, odvijaju se

ekonomske transakacije u vidu izvoza, uvoza, zajmova i kredita. Sve te transakcije rezultiraju međunarodnim plaćanjem putem novčanih doznaka i raznih drugih instrumenata plaćanja. Ukupan (sistematski) pregled svih ekonomskih transakcija između subjekata (rezidenata) jedne zemlje i subjekata (rezidenata) iz drugih zemalja, u toku poslovne godine naziva se bilans plaćanja ili platni bilans25.

Bilans plaćanja je deo sistema privrednih bilansa koji iskazuje osnovne makroekonomske varijable u nacionalnoj privredi i njihove međusobne odnose.

Veličina bosanskohercegovačke ekonomije i njena otvorenost svrstavaju je u grupu malih otvorenih ekonomija. Kao takva, ona ne može uticati na svetska ekonomska kretanja. Analizom proteklog perioda može se primetiti da je Bosna i Hercegovina uvek imala značajan deficit na tekućem računu. Deficit tekućeg računa u 2006.god. iznosi oko 2 mlrd. KM ili 11,40% BDP-a.

25 Izvor: Kostadin Pušara, Međunarodne finansije, Verzal press Beograd, Beograd 2001.,opi.cit.str.25



___________________________________________________________________________

54

Tabela br.5:Tabela br.5:Tabela br.5:Tabela br.5: Platni bilans Bosne i Hercegovine

PPPPPPPPllllllllaaaaaaaattttttttnnnnnnnniiiiiiii bbbbbbbbiiiiiiiillllllllaaaaaaaannnnnnnnssssssss 11111111999999999999999999999999 22222222000000000000000000000000 22222222000000000000000011111111 22222222000000000000000022222222 22222222000000000000000033333333 22222222000000000000000044444444 22222222000000000000000055555555 222222220000000000000000666666662222222266666666

BBBBBBBBrrrrrrrruuuuuuuuttttttttoooooooo ddddddddeeeeeeeevvvvvvvviiiiiiiizzzzzzzznnnnnnnneeeeeeee rrrrrrrreeeeeeeezzzzzzzzeeeeeeeerrrrrrrrvvvvvvvveeeeeeee

UU mmiilliioonniimmaa KKMM 888888886666666666666666 11111111........000000002222222211111111 22222222........666666669999999977777777 22222222........444444446666666644444444 22222222........777777778888888811111111 33333333........444444445555555588888888 44444444........111111119999999966666666 55555555........444444445555555511111111

UU mmiilliioonniimmaa UUSSDD 444444447777777722222222 444444448888888822222222 11111111........222222223333333344444444 11111111........111111118888888877777777 11111111........666666660000000044444444 22222222........111111119999999955555555 22222222........666666666666666688888888 33333333........777777773333333311111111

SSSSSSSSaaaaaaaallllllllddddddddoooooooo tttttttteeeeeeeekkkkkkkkuuuuuuuuććććććććeeeeeeeegggggggg rrrrrrrraaaaaaaaččččččččuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaa

UU mmiilliioonniimmaa KKMM --------999999992222222200000000 --------888888884444444400000000 --------11111111........666666663333333300000000 --------22222222........444444445555555500000000 --------22222222........888888881111111144444444 --------22222222........999999990000000000000000 --------33333333........444444443333333377777777 --------22222222........000000004444444411111111

UU mmiilliioonniimmaa UUSSDD --------555555550000000033333333 --------333333339999999988888888 --------777777774444444444444444 --------11111111........111111119999999944444444 --------11111111........666666663333333366666666 --------11111111........888888884444444411111111 --------22222222........111111116666666666666666 --------11111111........555555552222222233333333

UU pprroocceennttiimmaa BBDDPP--aa --------99999999........4444444400000000 --------77777777........8888888800000000 --------1111111144444444........1111111100000000 --------1111111199999999........1111111100000000 --------2222222200000000........9999999900000000 --------1111111199999999........8888888800000000 --------2222222211111111........8888888800000000 --------1111111122222222........4444444422222222

SSSSSSSSaaaaaaaallllllllddddddddoooooooo rrrrrrrroooooooobbbbbbbbnnnnnnnneeeeeeee rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzmmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnneeeeeeee

UU mmiilliioonniimmaa KKMM --------66666666........000000005555555533333333 --------55555555........888888886666666688888888 --------66666666........444444447777777711111111 --------66666666........888888889999999922222222 --------77777777........111111118888888800000000 --------77777777........111111119999999933333333 --------77777777........888888883333333344444444 --------44444444........666666665555555577777777

UU mmiilliioonniimmaa UUSSDD --------33333333........333333330000000000000000 --------22222222........777777777777777700000000 --------22222222........999999995555555588888888 --------33333333........333333334444444411111111 --------44444444........111111115555555577777777 --------44444444........555555556666666699999999 --------44444444........999999995555555577777777 --------33333333........111111114444444466666666 UU pprroocceennttiimmaa BBDDPP--aa --------6666666622222222........1111111100000000 --------5555555544444444........8888888800000000 --------5555555555555555........8888888800000000 --------5555555533333333........7777777700000000 --------5555555533333333........4444444400000000 --------4444444499999999........0000000000000000 --------4444444499999999........6666666600000000 --------2222222255555555........6666666677777777

Izvor: Centralna banka Bosne i Hercegovine

Platno-bilansna pozicija Bosne i Hercegovine u 2006.god. značajno je poboljšana u odnosu na prethodnu godinu, jer se deficit tekućeg računa od 21,30% bruto-društvenog proizvoda smanjio na 11,40% bruto−društvenog proizvoda, dok se trgovinski deficit sa 49,60% bruto-društvenog proizvoda u 2005.god. smanjio na 37,10% bruto-društvenog proizvoda. Osnovni razlozi poboljšanja trgovinskog deficita je rast izvoza pojedinih grana i efikasno sprovođenje poreza na dodatu vrednost.

Analizirajući trgovinske odnose Bosne i Hercegovine, možemo primetiti sledeće²⁷: u 2006.god. u odnosu na 2005.god. izvoz je nastavio sa kontinuiranim tempom rasta iz prethodne godine i povećao se za 36,50%. Istovremeno uvoz je povećan sa samo 1,90%. Pokrivenost uvoza sa izvozom u 2006.god. iznosila je oko 48%, što je za 14% više nego u 2005.god.

26 Zbog neodstatka kompletnih statističkih podataka ekonomski pokazatelji za 2006.god. odnose se za prva tri kvartala poslovne godine (januar – septembar 2006.god.)



___________________________________________________________________________

55

Tabela br.6:Tabela br.6:Tabela br.6:Tabela br.6: Struktura deficita po grupama proizvoda za 2005. i 2006.god.

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr........ SSSSSSSSttttttttrrrrrrrruuuuuuuukkkkkkkkttttttttuuuuuuuurrrrrrrraaaaaaaa ddddddddeeeeeeeeffffffffiiiiiiiicccccccciiiiiiiittttttttaaaaaaaa ppppppppoooooooo ggggggggrrrrrrrruuuuuuuuppppppppaaaaaaaammmmmmmmaaaaaaaa pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa ppppppppeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiioooooooodddddddd jjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnuuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr--------ddddddddeeeeeeeecccccccceeeeeeeemmmmmmmmbbbbbbbbaaaaaaaarrrrrrrr

22222222000000000000000055555555........ggggggggoooooooodddddddd........ 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........

11111111........ MMMMMMMMiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnnaaaaaaaa ggggggggoooooooorrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaa,,,,,,,,mmmmmmmmiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnnaaaaaaaa uuuuuuuulllllllljjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddiiiiiiii ddddddddeeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiillllllllaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee,,,,,,,, eeeeeeeelllllllleeeeeeeekkkkkkkkttttttttrrrrrrrriiiiiiiiččččččččnnnnnnnnaaaaaaaa eeeeeeeennnnnnnneeeeeeeerrrrrrrrggggggggiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa,,,,,,,, bbbbbbbbiiiiiiiittttttttuuuuuuuummmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ttttttttvvvvvvvvaaaaaaaarrrrrrrriiiiiiii,,,,,,,, mmmmmmmmiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii vvvvvvvvoooooooosssssssskkkkkkkkoooooooovvvvvvvviiiiiiii........

1111111155555555,,,,,,,,0000000088888888 2222222211111111,,,,,,,,4444444477777777

22222222........ MMMMMMMMaaaaaaaaššššššššiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee,,,,,,,, aaaaaaaappppppppaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiii,,,,,,,, mmmmmmmmeeeeeeeehhhhhhhhaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiiččččččččkkkkkkkkiiiiiiii uuuuuuuurrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđaaaaaaaajjjjjjjjiiiiiiii,,,,,,,, kkkkkkkkoooooooottttttttlllllllloooooooovvvvvvvviiiiiiii,,,,,,,, rrrrrrrreeeeeeeezzzzzzzzeeeeeeeerrrrrrrrvvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii ddddddddeeeeeeeelllllllloooooooovvvvvvvviiiiiiii........

1111111111111111,,,,,,,,7777777777777777 1111111100000000,,,,,,,,4444444444444444

33333333........ VVVVVVVVoooooooozzzzzzzziiiiiiiillllllllaaaaaaaa ((((((((oooooooossssssssiiiiiiiimmmmmmmm ššššššššiiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkiiiiiiiihhhhhhhh vvvvvvvvoooooooozzzzzzzziiiiiiiillllllllaaaaaaaa)))))))),,,,,,,, rrrrrrrreeeeeeeezzzzzzzzeeeeeeeerrrrrrrrvvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii ddddddddeeeeeeeelllllllloooooooovvvvvvvviiiiiiii iiiiiiii pppppppprrrrrrrriiiiiiiibbbbbbbboooooooorrrrrrrr........ 1111111100000000,,,,,,,,6666666666666666 1111111100000000,,,,,,,,6666666600000000

44444444........ EEEEEEEElllllllleeeeeeeekkkkkkkkttttttttrrrrrrrriiiiiiiiččččččččnnnnnnnneeeeeeee mmmmmmmmaaaaaaaaššššššššiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee,,,,,,,, oooooooopppppppprrrrrrrreeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaa iiiiiiii ddddddddeeeeeeeelllllllloooooooovvvvvvvviiiiiiii,,,,,,,, aaaaaaaappppppppaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaa ssssssssnnnnnnnniiiiiiiimmmmmmmmaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee iiiiiiiilllllllliiiiiiii rrrrrrrreeeeeeeepppppppprrrrrrrroooooooodddddddduuuuuuuukkkkkkkkcccccccciiiiiiiijjjjjjjjuuuuuuuu zzzzzzzzvvvvvvvvuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaa,,,,,,,, TTTTTTTTVVVVVVVV aaaaaaaappppppppaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiii........

77777777,,,,,,,,8888888833333333 88888888,,,,,,,,4444444400000000

55555555........ PPPPPPPPllllllllaaaaaaaassssssssttttttttiiiiiiiiččččččččnnnnnnnneeeeeeee mmmmmmmmaaaaaaaasssssssseeeeeeee iiiiiiii pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddiiiiiiii oooooooodddddddd ppppppppllllllllaaaaaaaassssssssttttttttiiiiiiiiččččččččnnnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh mmmmmmmmaaaaaaaassssssssaaaaaaaa........ 44444444,,,,,,,,6666666644444444 55555555,,,,,,,,2222222266666666

66666666........ FFFFFFFFaaaaaaaarrrrrrrrmmmmmmmmaaaaaaaacccccccceeeeeeeeuuuuuuuuttttttttsssssssskkkkkkkkiiiiiiii pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddiiiiiiii........ 33333333,,,,,,,,3333333322222222 33333333,,,,,,,,9999999922222222

77777777........ PPPPPPPPiiiiiiiiććććććććeeeeeeee,,,,,,,, aaaaaaaallllllllkkkkkkkkoooooooohhhhhhhhoooooooolllllllliiiiiiii iiiiiiii ssssssssiiiiiiiirrrrrrrrććććććććeeeeeeee........ 22222222,,,,,,,,7777777744444444 44444444,,,,,,,,0000000088888888

88888888........ ŽŽŽŽŽŽŽŽiiiiiiiittttttttaaaaaaaarrrrrrrriiiiiiiicccccccceeeeeeee........ 22222222,,,,,,,,3333333333333333 22222222,,,,,,,,4444444433333333

99999999........ RRRRRRRRaaaaaaaazzzzzzzznnnnnnnniiiiiiii pppppppprrrrrrrreeeeeeeehhhhhhhhaaaaaaaammmmmmmmbbbbbbbbeeeeeeeennnnnnnniiiiiiii pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddiiiiiiii........ 11111111,,,,,,,,8888888888888888 22222222,,,,,,,,3333333366666666 1111111100000000........ PPPPPPPPaaaaaaaappppppppiiiiiiiirrrrrrrr iiiiiiii kkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrttttttttoooooooonnnnnnnn,,,,,,,, pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddiiiiiiii oooooooodddddddd ppppppppaaaaaaaappppppppiiiiiiiirrrrrrrrnnnnnnnneeeeeeee mmmmmmmmaaaaaaaasssssssseeeeeeee,,,,,,,, ppppppppaaaaaaaappppppppiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaa iiiiiiiilllllllliiiiiiii oooooooodddddddd

kkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrttttttttoooooooonnnnnnnnaaaaaaaa........ 11111111,,,,,,,,5555555555555555 11111111,,,,,,,,5555555500000000

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr........ SSSSSSSSttttttttrrrrrrrruuuuuuuukkkkkkkkttttttttuuuuuuuurrrrrrrraaaaaaaa ddddddddeeeeeeeeffffffffiiiiiiiicccccccciiiiiiiittttttttaaaaaaaa ppppppppoooooooo ggggggggrrrrrrrruuuuuuuuppppppppaaaaaaaammmmmmmmaaaaaaaa pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa ppppppppeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiioooooooodddddddd jjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnuuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr--------ddddddddeeeeeeeecccccccceeeeeeeemmmmmmmmbbbbbbbbaaaaaaaarrrrrrrr 22222222000000000000000055555555........ggggggggoooooooodddddddd........

22222222000000000000000055555555........ggggggggoooooooodddddddd........ 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........

1111111111111111........ DDDDDDDDuuuuuuuuhhhhhhhhaaaaaaaannnnnnnn iiiiiiii pppppppprrrrrrrreeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaađđđđđđđđeeeeeeeennnnnnnneeeeeeee zzzzzzzzaaaaaaaammmmmmmmeeeeeeeennnnnnnneeeeeeee dddddddduuuuuuuuhhhhhhhhaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa........ 22222222,,,,,,,,0000000011111111 22222222,,,,,,,,00000000

1111111122222222........ UUUUUUUUkkkkkkkkuuuuuuuuppppppppnnnnnnnnoooooooo jjjjjjjjeeeeeeeeddddddddaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaaeeeeeeeesssssssstttttttt ggggggggrrrrrrrruuuuuuuuppppppppaaaaaaaa pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddaaaaaaaa 6666666633333333,,,,,,,,7777777799999999 7777777722222222,,,,,,,,4444444466666666

1111111133333333........ OOOOOOOOssssssssttttttttaaaaaaaalllllllloooooooo 3333333366666666,,,,,,,,2222222211111111 2222222277777777,,,,,,,,5555555544444444 UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNOOOOOOOO 111111110000000000000000,,,,,,,,0000000000000000 111111110000000000000000,,,,,,,,0000000000000000

Izvor: Spoljnotrgovinska/vanjnsko trgovinska komora Bosne i Hercegovine

Deficit tekućeg računa je produkt trgovinskog deficita. Trgovinski deficit u 1999.god. iznosio je 6,053 mlrd. KM. U 2005.god. trgovinski deficit ostvaren je u iznosu 7,834 mlrd. KM, a u 2006.god. 6,661 mlrd KM. U periodu između 1999.god. i 2005.god. trgovinski deficit je uvećan za 30%., dok je u 2006.god. smanjen u značajnoj meri. Najzastupljenije grupe proizvoda u strukturi uvoza i izvoza u 2005.god. bile su: prehambene prerađevine, proizvodi mineralnog porekla, drvo i drvo–prerađivački proizvodi, proizvodi hemijske industrije, bazni metali, mašine, aparati, mehanički i elektronski uređaji i transportna sredstva.

Podgrupe proizvoda koje su uticale na visok trgovinski deficit u 2006.god. bile su: mineralna goriva, nafta i naftni derivati, mašine i mašinski uređaji i vozila osim šinskih vozila.

U 2006.god. Bosna i Hercegovina je u samo pet podgrupa proizvoda više izvozila nego uvozila. Podgrupe u kojima je ostvaren trgovinski suficit su: rude, anorganski hemijski proizvodi, drvo i proizvodi od drveta, aluminijum i proizvodi od aluminijuma, oružje i municija. Ovi proizvodi učestovali su u ukupnom izvozu Bosne i Hercegovine sa 50% u 2006.god.

Razloge visokog deficita tekućeg računa možemo tražiti u tranzicionom procesu. Deficit je posledica veće domaće potrošnje od domaće proizvodnje. Sa pravom se može konstatovati da je trgovinski deficit za Bosnu i Hercegovinu



___________________________________________________________________________

56

očekivana pojava. Država je pretrpela ogromna ratna razaranja, privreda i privredni kapaciteti su iz rata izašli u većini slučajeva devastireni, a tamo gde su sačuvani, tehnologija je već bila zastarela. U takvim okolnostima, za očekivati je da domaća proizvodnja ne može zadovoljiti domaće potrebe i da je potrebno zadovoljene potreba domaćih potrošača nadomestiti uvozom proizvoda i usluga iz inostranstva.

Kada se diskutuje o visokom deficitu tekućeg računa potrebno je utvrditi da li se deficit finansira na održiv način. Po definiciji deficit jedne komponente mora se finansirati drugom komponentom. Kada je država u mogućnosti da izbegne valutnu krizu i održi spoljnu solventnost, kažemo da je deficit na tekućem računu održiv. Značajan faktor finansiranja deficita tekućeg računa su i direktne strane investicije.

Tabela br.7Tabela br.7Tabela br.7Tabela br.7: Spoljnotrgovinska razmena Bosne i Hercegovine

GGGGGGGGooooooooddddddddiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa IIIIIIIIzzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz rrrrrrrroooooooobbbbbbbbeeeeeeee UUUUUUUUvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz rrrrrrrroooooooobbbbbbbbeeeeeeee SSSSSSSSaaaaaaaallllllllddddddddoooooooo iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa iiiiiiii uuuuuuuuvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa rrrrrrrroooooooobbbbbbbbaaaaaaaa

PPPPPPPPooooooookkkkkkkkrrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvveeeeeeeennnnnnnnoooooooosssssssstttttttt uuuuuuuuvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzoooooooommmmmmmm

11111111 22222222 33333333 44444444 ======== ((((((((33333333 –––––––– 22222222)))))))) 55555555 11111111999999999999999988888888........ 11111111........111111116666666688888888 66666666........666666665555555511111111 --------55555555........444444448888888822222222 1111111177777777........6666666600000000%%%%%%%% 11111111999999999999999900000000........ 11111111........555555552222222277777777 77777777........555555557777777799999999 --------66666666........000000005555555522222222 2222222200000000........1111111100000000%%%%%%%% 22222222000000000000000000000000........ 22222222........333333339999999988888888 88888888........222222226666666677777777 --------55555555........888888886666666688888888 2222222299999999........0000000000000000%%%%%%%% 22222222000000000000000011111111........ 22222222........444444448888888800000000 88888888........999999995555555511111111 --------66666666........444444447777777700000000 2222222277777777........7777777700000000%%%%%%%% 22222222000000000000000022222222........ 22222222........222222228888888855555555 99999999........111111117777777777777777 --------66666666........888888889999999922222222 2222222244444444........9999999900000000%%%%%%%% 22222222000000000000000033333333........ 22222222........555555554444444488888888 99999999........777777772222222288888888 --------77777777........111111118888888800000000 2222222266666666........2222222200000000%%%%%%%% 22222222000000000000000044444444........ 33333333........222222228888888800000000 1111111100000000........444444447777777733333333 --------77777777........111111119999999933333333 3333333311111111........3333333300000000%%%%%%%% 22222222000000000000000055555555........ 44444444........000000006666666677777777 1111111111111111........999999990000000011111111 --------77777777........888888883333333333333333 3333333344444444........2222222200000000%%%%%%%% 22222222000000000000000066666666........ 66666666........333333333333333322222222 1111111133333333........111111110000000011111111 --------66666666........777777776666666699999999 4444444488888888........3333333333333333%%%%%%%% Izvor: Statistika platnog bilansa Centralne Banke Bosne i Hercegovine

Evidentno je prisustvo kontinuiranog smanjenja trgovinskog deficita, što znači da će poboljšanje spoljnotrgovinskih odnosa imati pozitivan odnos na platni bilans zemlje, a daljna poboljšanja se mogu očekivati i kroz najavljena investiciona ulaganja u energetski sektor i privatizaciju telekom operatera u Federaciji Bosne i Hercegovine.



___________________________________________________________________________

57

Tabela br.8:Tabela br.8:Tabela br.8:Tabela br.8: Spoljni dug Bosne i Hercegovine po kreditorima (u 000 KM) KKKKKKKKrrrrrrrreeeeeeeeddddddddiiiiiiiittttttttoooooooorrrrrrrr 11111111999999999999999999999999........ 22222222000000000000000000000000........ 22222222000000000000000011111111........ 22222222000000000000000022222222........ 22222222000000000000000033333333........ 22222222000000000000000044444444........ 22222222000000000000000055555555........ 3333333300000000........0000000099999999........22222222000000000000000066666666

EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa iiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiicccccccciiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa

........................................

................................ ........

77777777........333333337777777711111111

4444444433333333........111111113333333333333333 8888888811111111........222222225555555555555555 111111114444444411111111........222222220000000011111111 222222223333333377777777........000000009999999911111111 222222223333333377777777........444444446666666633333333

EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa oooooooobbbbbbbbnnnnnnnnoooooooovvvvvvvvuuuuuuuu iiiiiiii rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjj

5555555555555555........222222225555555566666666 8888888899999999........333333331111111111111111 111111110000000088888888........111111111111111133333333 9999999999999999........222222228888888811111111 8888888866666666........777777773333333388888888 111111111111111144444444........777777774444444411111111 111111111111111122222222........111111114444444411111111 111111111111111100000000........222222226666666688888888

SSSSSSSSvvvvvvvveeeeeeeettttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa –––––––– IIIIIIIIDDDDDDDDAAAAAAAA

999999996666666622222222........666666665555555588888888 11111111........000000009999999977777777........888888884444444466666666 11111111........222222225555555566666666........888888887777777733333333 11111111........333333332222222211111111........333333335555555577777777 11111111........222222226666666633333333........333333338888888822222222 11111111........333333333333333344444444........222222222222222211111111 11111111........555555551111111199999999........333333334444444477777777 11111111........444444447777777777777777........777777775555555588888888

SSSSSSSSvvvvvvvveeeeeeeettttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa –––––––– IIIIIIIIBBBBBBBBRRRRRRRRDDDDDDDD2222222277777777

11111111........000000003333333355555555........222222225555555500000000 11111111........000000008888888899999999........777777774444444466666666 11111111........111111119999999977777777........666666661111111100000000 11111111........000000000000000099999999........222222225555555577777777 888888884444444455555555........000000007777777788888888 777777775555555577777777........444444443333333300000000 777777779999999988888888........000000004444444411111111 777777772222222244444444........222222222222222244444444

EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjjnnnnnnnnaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa2222222288888888

2222222244444444........888888883333333377777777 2222222200000000........222222226666666622222222 1111111166666666........222222220000000099999999 1111111122222222........111111115555555577777777 88888888........111111110000000055555555 44444444........000000005555555522222222 00000000 00000000

EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjjnnnnnnnnaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa

99999999........555555551111111177777777 1111111100000000........333333339999999922222222 1111111100000000........999999993333333366666666 99999999........222222225555555588888888 77777777........777777777777777722222222 77777777........000000009999999933333333 88888888........111111117777777799999999 1111111122222222........333333331111111166666666

MMMMMMMMeeeeeeeeđđđđđđđđuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaarrrrrrrrooooooooddddddddnnnnnnnniiiiiiii ffffffffoooooooonnnnnnnndddddddd zzzzzzzzaaaaaaaa rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjj ppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjoooooooopppppppprrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeeeddddddddeeeeeeee

3333333333333333........111111117777777788888888 3333333399999999........222222224444444466666666 4444444400000000........000000006666666655555555 3333333388888888........999999991111111122222222 3333333366666666........333333333333333300000000 3333333377777777........777777770000000033333333 4444444433333333........444444442222222299999999 4444444477777777........111111116666666600000000

MMMMMMMMMMMMMMMMFFFFFFFF 111111118888888811111111........333333337777777788888888 222222222222222200000000........666666664444444444444444

222222224444444455555555........777777771111111144444444 222222226666666600000000........888888885555555500000000 222222220000000088888888........777777775555555511111111 111111115555555599999999........222222221111111133333333 111111110000000066666666........000000001111111122222222 4444444444444444........444444447777777766666666

EEEEEEEEUUUUUUUURRRRRRRROOOOOOOOFFFFFFFFIIIIIIIIMMMMMMMMAAAAAAAA 2222222288888888........999999998888888888888888 2222222299999999........888888887777777777777777

3333333300000000........444444440000000099999999 3333333300000000........777777775555555511111111 2222222299999999........333333330000000022222222 2222222299999999........444444443333333388888888 2222222299999999........222222229999999999999999 2222222288888888........888888889999999988888888

EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa kkkkkkkkoooooooommmmmmmmiiiiiiiissssssssiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

1111111199999999........555555555555555588888888 1111111199999999........555555555555555588888888 3333333399999999........111111111111111177777777 3333333399999999........111111111111111177777777 3333333399999999........111111111111111177777777 5555555588888888........666666667777777755555555 5555555588888888........666666667777777755555555 7777777788888888........222222223333333333333333

OOOOOOOOssssssssttttttttaaaaaaaalllllllleeeeeeee mmmmmmmmeeeeeeeeđđđđđđđđuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaarrrrrrrrooooooooddddddddnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii rrrrrrrreeeeeeeeggggggggiiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaallllllllnnnnnnnneeeeeeee oooooooorrrrrrrrgggggggg........2222222299999999

11111111........999999991111111155555555 11111111........000000000000000099999999 00000000 00000000 22222222........777777771111111144444444 55555555........777777777777777788888888 44444444........777777779999999955555555 77777777........444444441111111122222222

KKKKKKKKrrrrrrrreeeeeeeeddddddddiiiiiiiittttttttoooooooorrrrrrrr 11111111999999999999999999999999........ 22222222000000000000000000000000........ 22222222000000000000000011111111........ 22222222000000000000000022222222........ 22222222000000000000000033333333........ 22222222000000000000000044444444........ 22222222000000000000000055555555........ 3333333300000000........0000000099999999........22222222000000000000000066666666

SSSSSSSSaaaaaaaauuuuuuuuddddddddiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkiiiiiiii rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjjnnnnnnnniiiiiiii ffffffffoooooooonnnnnnnndddddddd

3333333344444444........999999997777777777777777 4444444433333333........000000003333333300000000 4444444477777777........555555552222222233333333 4444444488888888........000000002222222222222222 4444444455555555........666666668888888866666666 4444444433333333........333333337777777755555555 4444444411111111........000000001111111133333333 3333333388888888........333333334444444499999999

PPPPPPPPaaaaaaaarrrrrrrriiiiiiiisssssssskkkkkkkkiiiiiiii kkkkkkkklllllllluuuuuuuubbbbbbbb3333333300000000 88888888........444444444444444466666666 11111111........000000009999999944444444........000000008888888888888888

11111111........000000009999999944444444........222222222222222233333333 11111111........000000003333333388888888........000000005555555577777777 999999998888888822222222........777777775555555522222222 999999995555555522222222........555555555555555588888888 999999997777777700000000........666666664444444422222222 999999991111111155555555........000000000000000011111111

JJJJJJJJaaaaaaaappppppppaaaaaaaannnnnnnn ................................................ ................................

................................ ........ 66666666........333333330000000066666666 4444444400000000........444444446666666655555555 4444444455555555........000000005555555522222222 5555555511111111........999999990000000055555555 5555555533333333........777777772222222277777777

KKKKKKKKuuuuuuuuvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjtttttttt3333333311111111 KKKKKKKKrrrrrrrreeeeeeeeddddddddiiiiiiiittttttttoooooooorrrrrrrr

88888888........444444444444444466666666 11111111999999999999999999999999........

2222222211111111........333333333333333311111111 22222222000000000000000000000000........

4444444499999999........333333336666666633333333 22222222000000000000000011111111........

5555555522222222........555555553333333388888888 22222222000000000000000022222222........

5555555522222222........666666666666666688888888 22222222000000000000000033333333........

5555555511111111........888888888888888888888888 22222222000000000000000044444444........

5555555522222222........777777779999999944444444 22222222000000000000000055555555........

5555555500000000........777777775555555533333333 22222222000000000000000066666666........

OOOOOOOOssssssssttttttttaaaaaaaalllllllleeeeeeee vvvvvvvvllllllllaaaaaaaaddddddddiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee aaaaaaaaggggggggeeeeeeeennnnnnnncccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee3333333322222222

1111111155555555........000000009999999911111111 1111111177777777........444444441111111155555555 1111111155555555........111111114444444422222222 1111111188888888........999999992222222244444444 2222222211111111........999999990000000022222222 2222222277777777........444444444444444422222222 4444444477777777........888888888888888855555555 5555555522222222........555555559999999944444444

LLLLLLLLoooooooonnnnnnnnddddddddoooooooonnnnnnnnsssssssskkkkkkkkiiiiiiii kkkkkkkklllllllluuuuuuuubbbbbbbb3333333333333333

222222226666666611111111........999999991111111199999999 222222226666666611111111........999999991111111199999999

222222226666666611111111........999999991111111199999999 222222226666666611111111........999999991111111199999999 222222226666666611111111........999999991111111199999999 222222226666666611111111........999999991111111199999999 222222225555555566666666........666666668888888811111111 222222225555555544444444........000000006666666611111111

OOOOOOOOssssssssttttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiii pppppppprrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaattttttttnnnnnnnniiiiiiii kkkkkkkkrrrrrrrreeeeeeeeddddddddiiiiiiiittttttttoooooooorrrrrrrriiiiiiii

........................................ ................................ ................................ ................................ ........ ................................ ................................ ................................ ................................ ........

UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNOOOOOOOO 33333333........777777774444444444444444........999999991111111144444444 44444444........000000005555555555555555........666666667777777744444444

44444444........000000004444444422222222........555555558888888866666666 44444444........222222228888888899999999........888888883333333388888888 44444444........000000001111111133333333........888888888888888844444444 44444444........000000003333333311111111........777777775555555599999999 44444444........333333333333333377777777........999999992222222299999999 44444444........111111113333333322222222........666666669999999922222222

Izvor: Centralna Banka Bosne i Hercegovine

27 Dug nastao pre 1992.god. 28 Dug nastao pre 1992.god. 29 Uključuje OPEC fond, direktno zaduženje entitetskih vlada, železnice 13 Evropskih zemalja, a za 1999.god. i 2000.god. stari dug prema Evropskoj investicionoj banci. 30 Dug nastao pre 1992.god. 31 Direktno zaduženje entitetskih vlada. 32 Uključuje direktno entitetsko zaduženje prema Austriji, Belgiji, Mađarskoj, Portugalu, Španjolskoj, Švedskoj, Koreji i Holandiji. 33 Dug nastao pre 1992.god.



___________________________________________________________________________

58

U 2006.god. spoljna zaduženost Bosne i Hercegovine u odnosu na 2005.god. smanjena je za 135 mil. KM. Osnovni razlog smanjenja spoljnog duga je smanjenje povlačenja novih kredita, rast kursa KM prema američkom dolaru i intezivnija otplata. Kada posmatramo 1999 god. i 2006.god. uočićemo da je spoljna zaduženost Bosne i Hercegovine za proteklih 6 godina uvećana za oko 448 mil. KM. Uzrok povećanja spoljne zaduženosti može se tražiti u zaduženju Bosne i Hercegovine kod Evropske investicione banke ( u 2005.god. zaduženje je bilo 237,091 mil. KM, a u 2002.god. zaduženje je bilo samo 7,371 mil. KM) i Evropske banke za obnovu i razvoj. Na kraju 2006.god. 45,60% ukupnog spoljnog duga Bosne i Hercegovine odnosi se na dug nastao pre 1992.god.

Pitanju zaduženosti ekonomije Bosne i Hercegovine potrebno je posvetiti mnogo pažnje. Primarna važnost usmerene pažnje je posvećenost profitabilnosti projekata i potreba zaduženja. Navedeni indikatori uključuju samo vladin dug bez duga privatnog sektora. Na ukupan iznos duga nisu obračunata sredstva u iznosu od 850 miliona KM, koja se odnose na ugovorena ali još neangažovana sredstva. Povlačenje tih sredstava uslovljeno je ispunjavanjem uslova i odloženom implementacijom projekata kao i dio koji se odnosi na dug Londonskom klubu u iznosu od 436 miliona KM.

Do kraja decembra 2006.god. spoljni dug je servisiran u skladu sa planom i stranim poveriocima. Servisiran je dug u iznosu od 269,30 mil. KM, od čega se na glavnicu odnosi 63%, a otplata kamata je 99,60 mil. KM ili 37%. Najveći deo sredstava za otplatu spoljnog duga odnosi se na Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku (54%). U 2006.god. iznos na ime otplate spoljnog duga veći je za 17%, sa tim da je iznos glavnice veći za 19%, a kamate za 13% u odnosu na prošlu godinu.

Primarni zadatak ekonomije Bosne i Hercegovine je da utvrdi i prati spoljni dug države, obuhvatajući i privatni sektor. Ne sme se dozvoliti da se stari dug finansira novim, jer to se nepovoljno odražava na celokupnu ekonomiju države i kao takva ekonomija Bosne i Hercegovine ne može biti uspešna, jer se suočava sa potencijalnom dužničkom krizom spoljnog sektora što će proizvesti katastrofalne posledice na platni bilans zemlje.

88888888........ OOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNEEEEEEEE KKKKKKKKAAAAAAAARRRRRRRRAAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRIIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKEEEEEEEE SSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLJJJJJJJJNNNNNNNNOOOOOOOOTTTTTTTTRRRRRRRRGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZMMMMMMMMJJJJJJJJEEEEEEEENNNNNNNNEEEEEEEE BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

U 2006.god. ostvaren je izvoz iz Bosne i Hercegovine u vrednosti od 5.271.043.000 KM, što je za 27.50% više u odnosu na 2005.god. U istom periodu realizovan je uvoz u vrednosti 11.234.503.000 KM, što je za 2% više u odnosu na 2005. god.



___________________________________________________________________________

59

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Bosne i Hercegovine su zemlje sa kojima je Bosna i Hercegovina do početka 90-tih god. XX veka činila jednu državnu celinu i države članice Evropske Unije.

Učešće država van Evropske Unije i država sa kojim je zaključen ugovor o slobodnoj trgovini, u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni sa Bosnom i Hercegovinom za 2006.god. povećano je u odnosu na 2005.god. Još uvek dominantno učešće ima razmena u istom ograničenom području. Nema prodora na nova tržišta i širenja područja trgovine van ovih relativno uskih okvira.

Tabela br. 9: Tabela br. 9: Tabela br. 9: Tabela br. 9: Pokrivenost uvoza sa izvozom

Trgovinski partnerTrgovinski partnerTrgovinski partnerTrgovinski partner 2003.god.2003.god.2003.god.2003.god. 2004.god.2004.god.2004.god.2004.god. 2005.god.2005.god.2005.god.2005.god. 2006.god.2006.god.2006.god.2006.god. HrvatskaHrvatskaHrvatskaHrvatska 28,0828,0828,0828,08 37,3337,3337,3337,33 43,2643,2643,2643,26 50,6250,6250,6250,62 Srbija Srbija Srbija Srbija 58,2258,2258,2258,22 47,1147,1147,1147,11 53,0653,0653,0653,06 61,5261,5261,5261,52 NemačkaNemačkaNemačkaNemačka 28,7128,7128,7128,71 24,3724,3724,3724,37 24,3824,3824,3824,38 47,8247,8247,8247,82 ItalijaItalijaItalijaItalija 39,9939,9939,9939,99 57,9057,9057,9057,90 51,51,51,51,66666666 70,6470,6470,6470,64 SlovenijaSlovenijaSlovenijaSlovenija 32,2532,2532,2532,25 36,0236,0236,0236,02 54,6754,6754,6754,67 75,5475,5475,5475,54 AustrijaAustrijaAustrijaAustrija 22,7422,7422,7422,74 34,3234,3234,3234,32 38,8538,8538,8538,85 70,2170,2170,2170,21 MađarskaMađarskaMađarskaMađarska 2,322,322,322,32 5,525,525,525,52 5,715,715,715,71 42,0642,0642,0642,06 KinaKinaKinaKina 0,170,170,170,17 0,040,040,040,04 0,480,480,480,48 0,050,050,050,05 TurskaTurskaTurskaTurska 7,057,057,057,05 8,368,368,368,36 7,597,597,597,59 3,643,643,643,64 Sjedinje Američke DržaveSjedinje Američke DržaveSjedinje Američke DržaveSjedinje Američke Države 16,1116,1116,1116,11 21,5121,5121,5121,51 59,8859,8859,8859,88 84,1884,1884,1884,18 Ruska FederacijaRuska FederacijaRuska FederacijaRuska Federacija 1,001,001,001,00 0,420,420,420,42 1,521,521,521,52 2,902,902,902,90 FranFranFranFrancuskacuskacuskacuska 15,0515,0515,0515,05 27,4327,4327,4327,43 25,5425,5425,5425,54 41,3441,3441,3441,34 RumunijaRumunijaRumunijaRumunija 1,201,201,201,20 6,196,196,196,19 19,5619,5619,5619,56 19,3219,3219,3219,32 PoljskaPoljskaPoljskaPoljska 4,694,694,694,69 6,536,536,536,53 27,6727,6727,6727,67 65,8765,8765,8765,87 Češka RepublikaČeška RepublikaČeška RepublikaČeška Republika 4,674,674,674,67 4,334,334,334,33 16,4016,4016,4016,40 18,7718,7718,7718,77 ŠvajcarskaŠvajcarskaŠvajcarskaŠvajcarska 164,50164,50164,50164,50 65,6765,6765,6765,67 28,1728,1728,1728,17 35,6335,6335,6335,63 HolandijaHolandijaHolandijaHolandija 12,5912,5912,5912,59 18,7618,7618,7618,76 29,8029,8029,8029,80 39,6139,6139,6139,61 Velika BritanijaVelika BritanijaVelika BritanijaVelika Britanija 133,83133,83133,83133,83 58,6558,6558,6558,65 90,5190,5190,5190,51 23,6923,6923,6923,69 MakedoniMakedoniMakedoniMakedonijajajaja 45,6345,6345,6345,63 46,3346,3346,3346,33 39,5339,5339,5339,53 36,5236,5236,5236,52 LitvanijaLitvanijaLitvanijaLitvanija 228,68228,68228,68228,68 3775,453775,453775,453775,45 3716,163716,163716,163716,16 240,75240,75240,75240,75 Ukupna razmena:Ukupna razmena:Ukupna razmena:Ukupna razmena: 86,7086,7086,7086,70 86,1386,1386,1386,13 86,6586,6586,6586,65 88,7088,7088,7088,70 IzvozIzvozIzvozIzvoz 21,8321,8321,8321,83 23,2523,2523,2523,25 24,3324,3324,3324,33 31,2031,2031,2031,20 Uvoz Uvoz Uvoz Uvoz 78,1778,1778,1778,17 76,7576,7576,7576,75 75,6775,6775,6775,67 68,8068,8068,8068,80 Pokrivenost:Pokrivenost:Pokrivenost:Pokrivenost: 27,9227,9227,9227,92 30,2930,2930,2930,29 32,1532,1532,1532,15 45,3445,3445,3445,34

Najveće povećanje izvoza u 2006.god. realizovano je kroz trgovinsku razmenu

sa: Slovenijom za 7%, Nemačkom za 6,3% i Italijom 5,7%. U 2006.god. od ukupno dvadeset glavnih trgovačkih partnera, prema deset partnera Bosna i Hercegovina je intezivirala uvoz, što je uticalo na povećanje uvoza za 3,5%.

Najzastupljenije grupe proizvoda u strukturi uvoza i izvoza u 2006.god. su: prehambene prerađevine, proizvodi mineralnog porekla, drvo i proizvodi od drveta, proizvodi hemijske industrije, bazni metali, mašine, aparati, mehanički uređaji i elektronski uređaji i transportna sredstva.



___________________________________________________________________________

60

Tabela br.10:Tabela br.10:Tabela br.10:Tabela br.10: Pregled spoljnotrgovinske razmene Bosne i Hercegovine (2005/2006.god.)

IIIIIIIIZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOZZZZZZZZ ((((((((KKKKKKKKMMMMMMMM)))))))) UUUUUUUUVVVVVVVVOOOOOOOOZZZZZZZZ ((((((((KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

PPPPPPPPeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiioooooooodddddddd 22222222000000000000000055555555........ 22222222000000000000000066666666........ 22222222000000000000000055555555........ 22222222000000000000000066666666........

JJJJJJJJaaaaaaaannnnnnnnuuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr 222222221111111166666666........222222223333333355555555........000000000000000000000000 333333330000000088888888........555555558888888855555555........000000000000000000000000 555555554444444488888888........000000006666666611111111........000000000000000000000000 555555551111111111111111........777777773333333300000000........000000000000000000000000

FFFFFFFFeeeeeeeebbbbbbbbrrrrrrrruuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr 222222226666666633333333........333333334444444444444444........000000000000000000000000 333333336666666666666666........444444440000000011111111........000000000000000000000000 666666665555555577777777........777777771111111199999999........000000000000000000000000 666666668888888855555555........999999993333333355555555........000000000000000000000000

MMMMMMMMaaaaaaaarrrrrrrrtttttttt 333333330000000088888888........000000006666666622222222........000000000000000000000000 444444442222222222222222........333333335555555522222222........000000000000000000000000 888888883333333344444444........333333338888888899999999........000000000000000000000000 888888887777777733333333........555555557777777711111111........000000000000000000000000

AAAAAAAApppppppprrrrrrrriiiiiiiillllllll 333333331111111155555555........444444440000000011111111........000000000000000000000000 444444441111111188888888........555555556666666644444444........000000000000000000000000 888888888888888844444444........333333337777777722222222........000000000000000000000000 888888889999999900000000........000000002222222211111111........000000000000000000000000

MMMMMMMMaaaaaaaajjjjjjjj 333333334444444444444444........444444447777777788888888........000000000000000000000000 444444446666666677777777........888888884444444433333333........000000000000000000000000 888888889999999922222222........666666661111111144444444........000000000000000000000000 11111111........000000006666666622222222........666666669999999999999999........000000000000000000000000

JJJJJJJJuuuuuuuunnnnnnnn 333333333333333377777777........111111112222222277777777........000000000000000000000000 444444446666666688888888........000000005555555588888888........000000000000000000000000 11111111........000000000000000077777777........111111112222222244444444........000000000000000000000000 11111111........000000001111111155555555........222222226666666655555555........000000000000000000000000

JJJJJJJJuuuuuuuullllllll 333333332222222299999999........888888888888888844444444........000000000000000000000000 444444445555555522222222........000000006666666633333333........000000000000000000000000 999999990000000033333333........777777771111111133333333........000000000000000000000000 999999999999999988888888........333333333333333399999999........000000000000000000000000

AAAAAAAAvvvvvvvvgggggggguuuuuuuusssssssstttttttt 222222229999999922222222........222222225555555599999999........000000000000000000000000 444444444444444400000000........222222222222222299999999........000000000000000000000000 999999992222222299999999........444444440000000000000000........000000000000000000000000 11111111........000000002222222277777777........555555556666666655555555........000000000000000000000000

SSSSSSSSeeeeeeeepppppppptttttttteeeeeeeemmmmmmmmbbbbbbbbaaaaaaaarrrrrrrr 333333335555555599999999........000000007777777700000000........000000000000000000000000 444444449999999999999999........222222224444444400000000........000000000000000000000000 11111111........000000002222222222222222........444444449999999911111111........000000000000000000000000 11111111........000000000000000000000000........000000000000000077777777........000000000000000000000000 OOOOOOOOkkkkkkkkttttttttoooooooobbbbbbbbaaaaaaaarrrrrrrr 333333333333333333333333........555555559999999911111111........000000000000000000000000 444444449999999922222222........333333339999999955555555........000000000000000000000000 11111111........000000000000000000000000........666666660000000077777777........000000000000000000000000 11111111........000000003333333355555555........444444443333333377777777........000000000000000000000000

NNNNNNNNoooooooovvvvvvvveeeeeeeemmmmmmmmbbbbbbbbaaaaaaaarrrrrrrr 333333335555555555555555........999999991111111100000000........000000000000000000000000 444444448888888833333333........333333334444444488888888........000000000000000000000000 999999998888888899999999........666666668888888822222222........000000000000000000000000 11111111........000000007777777755555555........666666660000000055555555........000000000000000000000000

DDDDDDDDeeeeeeeecccccccceeeeeeeemmmmmmmmbbbbbbbbaaaaaaaarrrrrrrr 333333337777777700000000........555555552222222288888888........000000000000000000000000 444444441111111166666666........222222225555555544444444........000000000000000000000000 11111111........444444441111111100000000........999999995555555544444444........000000000000000000000000 11111111........000000005555555522222222........777777778888888866666666........000000000000000000000000

UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNOOOOOOOO 33333333........888888882222222266666666........444444448888888899999999........000000000000000000000000 55555555........222222227777777711111111........000000004444444433333333........000000000000000000000000 1111111111111111........000000008888888811111111........111111112222222255555555........000000000000000000000000 1111111111111111........222222223333333344444444........555555550000000033333333........000000000000000000000000 Izvor: Spoljnotrgovinska/vanskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine Ostvareni mesečni rezultati u 2006.god. u odnosu na iste mesece u 2005.god.

statistički posmatrano su na zadovoljavajućem nivou, ali isključivo zbog znatnog povećanja uvoza neposredno pre uvođenja PDV-a (primena počela 01.januara 2006.god.), te se ovakvo značajno poboljšanje na mesečnom nivou ne može smatrati realnim. Tako je u decembru 2006.god. ostvaren izvoz iz Bosne i Hercegovine u vrednosti od 416.254.000 KM, što je za 12.24% više u odnosu na isti mesec 2005.god. Istovremeno, uvoz je iznosio 1.469.040.000 KM, odnosno manji je za 17.54%. Spoljnotrgovinski deficit je u decembru smanjen za 38.82% u odnosu na isti mesec prošle godine, a nivo pokrivenosti uvoza izvozom iznosio je 39.5% i veći je za 50.56% u odnosu na decembar 2005.god.

U decembru 2006.god. nastavljen je negativan trend smanjenja izvoza i obima spoljnotrgovinske razmene u odnosu na prethodne mesece, što je za posledicu imalo manji izvoz za 13.88%, a uvoz za samo 2.12%. Pokrivenost uvoza sa izvozom smanjena je za 12.01%, a deficit je povećan za 7.48%.

GraGraGraGrafikon br.1: fikon br.1: fikon br.1: fikon br.1: Izvoz: Januar – februar 2005/2006.god. (Vrednost u KM).

0

100.000.000

200.000.000

300.000.000

400.000.000

500.000.000

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

2005.

2006.



___________________________________________________________________________

61

Grafikon br.2:Grafikon br.2:Grafikon br.2:Grafikon br.2: Uvoz: Januar – februar 2005/2006.god. (Vrednost u KM).

0

200.000.000

400.000.000

600.000.000

800.000.000

1.000.000.000

1.200.000.000

1.400.000.000

1.600.000.000

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

2005.

2006.

Tabela br.11:Tabela br.11:Tabela br.11:Tabela br.11: Ukupna spoljnotrgovinska razmena Bosne i Hercegovine po sektorima za period januar – decembar 2005/2006.god.

22222222000000000000000055555555........ggggggggoooooooodddddddd........ 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........ PPPPPPPPoooooooorrrrrrrraaaaaaaasssssssstttttttt %%%%%%%% SSSSSSSSeeeeeeeekkkkkkkkttttttttoooooooorrrrrrrr

UUUUUUUUvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz IIIIIIIIzzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz UUUUUUUUvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz IIIIIIIIzzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz UUUUUUUUvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz IIIIIIIIzzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz

AAAAAAAAggggggggrrrrrrrrooooooooiiiiiiiinnnnnnnndddddddduuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkiiiiiiii sssssssseeeeeeeekkkkkkkkttttttttoooooooorrrrrrrr

11111111........999999997777777744444444........222222221111111133333333........333333334444444466666666 222222223333333355555555........333333339999999933333333........888888882222222277777777 11111111........999999992222222299999999........000000002222222288888888........333333339999999966666666

222222227777777700000000........333333337777777733333333........000000007777777788888888 --------22222222,,,,,,,,2222222299999999 1111111144444444,,,,,,,,8888888866666666

MMMMMMMMiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnnaaaaaaaa ggggggggoooooooorrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaa

11111111........444444445555555544444444........444444441111111166666666........666666664444444466666666 333333333333333377777777........000000005555555577777777........555555559999999988888888 11111111........777777773333333300000000........777777772222222299999999........777777779999999988888888 444444442222222222222222........777777777777777799999999........444444440000000033333333 1111111199999999,,,,,,,,0000000000000000 2222222255555555,,,,,,,,4444444433333333

HHHHHHHHeeeeeeeemmmmmmmmiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkiiiiiiii pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddiiiiiiii

11111111........555555555555555522222222........111111116666666655555555........222222229999999999999999 333333336666666644444444........666666665555555577777777........111111113333333388888888 11111111........555555556666666677777777........666666668888888811111111........666666665555555533333333 444444445555555533333333........000000007777777755555555........000000002222222233333333 11111111,,,,,,,,0000000000000000 2222222244444444,,,,,,,,2222222255555555

KKKKKKKKaaaaaaaammmmmmmmeeeeeeeennnnnnnn,,,,,,,,kkkkkkkkrrrrrrrreeeeeeeečččččččč,,,,,,,,cccccccceeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnntttttttt iiiiiiii bbbbbbbbeeeeeeeettttttttoooooooonnnnnnnnsssssssskkkkkkkkiiiiiiii pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddiiiiiiii

444444442222222233333333........000000003333333333333333........555555559999999977777777 7777777755555555........000000006666666699999999........222222224444444477777777 333333339999999911111111........333333331111111177777777........444444444444444466666666 111111110000000033333333........222222226666666611111111........666666663333333322222222 --------77777777,,,,,,,,5555555500000000 3333333377777777,,,,,,,,5555555566666666

KKKKKKKKoooooooožžžžžžžžaaaaaaaa iiiiiiii tttttttteeeeeeeekkkkkkkksssssssskkkkkkkkttttttttiiiiiiiillllllll

888888886666666677777777........999999991111111111111111........444444444444444466666666 333333334444444433333333........666666663333333377777777........222222229999999933333333 11111111........000000002222222266666666........222222222222222277777777........222222226666666666666666 666666667777777744444444........999999991111111111111111........999999995555555533333333 1111111188888888,,,,,,,,2222222244444444 9999999966666666,,,,,,,,4444444400000000

DDDDDDDDrrrrrrrrvvvvvvvvoooooooo,,,,,,,,ppppppppaaaaaaaappppppppiiiiiiiirrrrrrrr iiiiiiii nnnnnnnnaaaaaaaammmmmmmmeeeeeeeeššššššššttttttttaaaaaaaajjjjjjjj

666666661111111111111111........333333339999999999999999........000000009999999911111111 666666667777777799999999........000000002222222288888888........444444447777777788888888 666666661111111144444444........222222228888888822222222........666666668888888866666666 999999995555555500000000........888888885555555555555555........666666664444444455555555 00000000,,,,,,,,4444444477777777 4444444400000000,,,,,,,,0000000033333333

SSSSSSSSeeeeeeeekkkkkkkkttttttttoooooooorrrrrrrr

UUUUUUUUvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz IIIIIIIIzzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz UUUUUUUUvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz SSSSSSSSeeeeeeeekkkkkkkkttttttttoooooooorrrrrrrr

UUUUUUUUvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz IIIIIIIIzzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz

RRRRRRRRuuuuuuuuddddddddeeeeeeee,,,,,,,, mmmmmmmmeeeeeeeettttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiii iiiiiiii pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddiiiiiiii

11111111........111111115555555511111111........666666660000000077777777........666666663333333355555555 11111111........000000007777777711111111........777777778888888855555555........333333330000000011111111 11111111........222222220000000055555555........888888884444444488888888........111111111111111177777777 11111111........222222225555555533333333........999999996666666666666666........222222223333333333333333 44444444,,,,,,,,7777777711111111 4444444422222222,,,,,,,,1111111199999999

MMMMMMMMaaaaaaaaššššššššiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee,,,,,,,, aaaaaaaappppppppaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiii iiiiiiii mmmmmmmmeeeeeeeehhhhhhhhaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiiččččččččkkkkkkkkiiiiiiii uuuuuuuurrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđaaaaaaaajjjjjjjjiiiiiiii

22222222........999999994444444488888888........000000000000000066666666........111111118888888866666666 777777770000000033333333........777777776666666666666666........444444449999999977777777 22222222........666666665555555511111111........000000000000000088888888........111111112222222200000000 888888883333333399999999........444444447777777711111111........888888881111111188888888 --------1111111100000000,,,,,,,,0000000077777777 1111111199999999,,,,,,,,2222222288888888

OOOOOOOOssssssssttttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiii pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzz........

9999999988888888........333333337777777711111111........777777771111111122222222 1111111166666666........000000009999999933333333........555555559999999955555555 111111111111111188888888........333333338888888800000000........000000001111111188888888 3333333322222222........333333334444444488888888........555555557777777766666666 2222222200000000,,,,,,,,3333333344444444 111111110000000011111111,,,,,,,,0000000000000000

UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNOOOOOOOO:::::::: 1111111111111111........000000008888888811111111........111111112222222244444444........999999996666666600000000 33333333........888888882222222266666666........444444448888888888888888........999999997777777755555555 1111111111111111........222222223333333344444444........555555550000000033333333........444444449999999999999999 55555555........222222227777777711111111........000000004444444433333333........333333336666666622222222 Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine



___________________________________________________________________________

62

99999999........ SSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAANNNNNNNNEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIRRRRRRRREEEEEEEEKKKKKKKKTTTTTTTTNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIIINNNNNNNNVVVVVVVVEEEEEEEESSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIIICCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE UUUUUUUU BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNIIIIIIII IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNIIIIIIII

Strana direktna ulaganja predstavljaju samo jedan od faktora koji doprinose ukupnom privrednom razvoju Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina nije uspela da obezbedi kontinuiran priliv stranih ulaganja zbog slabog poslovnog okruženja. Poboljšanju poslovnog okruženja doprinosi povećanje ekonomske slobode i vladavine prava. Prisustvo države u privredi potrebno je svesti na minimum. Aktivnost države, može dati rezultate kada se postave pravila tržišnog takmičenja. Razvijanje poslovnog okruženja podrazumeva uklanjanje prepreka i prekomerne državne intervencije u privredi, obezbeđujući šire polje za poslovanje. Razvijanjem boljih veza sa privatnim sektorm na državnom i opštinskom nivou rešava se problem konkurentnosti i razumevanja značaja stranih ulaganja u opštinama i javnim preduzećima kreirajući uspešne strategije za promociju ulaganja.

Institucionalno jačanje podrazumeva uspostavljanje novih funkcija države u uslovima tržišne privrede i stvaranje uslova za razvoj tržišnih institucija, tržišta rada, liberalizacije, privatizacije i priliva kapitala sa međunarodnog tržišta. Privlačenje i zadržavanje stranih direktnih ulaganja primarni je cilj mnogih država. Takav oblik kapitala ima važnu ulogu u stvaranju novih radnih mesta, povećanju izvoza, prenošenju tehnologije i znanja o poslovanju, povećanju konkurentnosti, unapređenju ukupne proizvodnje i smanjenju siromaštva putem opšteg privrednog rasta i razvoja.

Stvaranje povoljnih uslova kako za domaća, tako i za strana ulaganja, predstavlja veliki izazov za sve zemlje. Globalizacija i želja za poboljšanjem poslovne konkurentnosti stvaraju okvir i potrebu za neposrednim poboljšanjem opšteg poslovnog okruženja i rezultata rada privrednih subjekata. Na makro nivou, obezbeđenje stabilnosti i poboljšanja opšteg poslovnog okruženja stvaraju vlade država. Istovremeno, pritisci tržišta rada zahtevaju stalno poboljšanje delotvornosti i veću efikasnost onih koji upravljaju preduzećem.

Bosna i Hercegovina, suočava se sa veoma niskim stepenom ulaganja u privredu i privredne kapacitete bosanskohercegovačke ekonomije. Ekonomija Bosne i Hercegovine ima potrebu za većim prilivom stranih direktnih ulaganja. U cilju poboljšanja poslovnog okruženja i poslovne klime i razvoja industrijske saradnje, potrebno je ukloniti destimulativne elemente i strukturalne prepreke: komplikovan postupak registracije preduzeća, velike dugove preduzeća, složen fiskalni okvir, slabo korporativno upravljanje i sl.



___________________________________________________________________________

63

Tabela br.12: Tabela br.12: Tabela br.12: Tabela br.12: Pregled registrovanih direktnih stranih ulaganja u Bosnu i Hercegovini u periodu maj 1994 god. – 30.juna 2006.god....

GGGGGGGGooooooooddddddddiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa IIIIIIIIzzzzzzzznnnnnnnnoooooooossssssss ((((((((uuuuuuuu 000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM)))))))) %%%%%%%% uuuuuuuuččččččččeeeeeeeeššššššššććććććććeeeeeeee MMMMMMMMaaaaaaaajjjjjjjj 11111111999999999999999944444444 -------- 11111111999999999999999977777777 8888888833333333........333333333333333322222222 11111111........88888888%%%%%%%%

11111111999999999999999988888888........ 111111111111111177777777........444444443333333344444444 22222222........55555555%%%%%%%% 11111111999999999999999999999999........ 333333332222222244444444........555555553333333333333333 77777777........00000000%%%%%%%% 22222222000000000000000000000000........ 333333331111111100000000........000000009999999988888888 66666666........77777777%%%%%%%% 22222222000000000000000011111111........ 222222227777777744444444........111111119999999988888888 55555555........99999999%%%%%%%% 22222222000000000000000022222222........ 666666660000000044444444........333333331111111199999999 1111111133333333........1111111133333333%%%%%%%% 22222222000000000000000033333333........ 333333333333333300000000........888888881111111122222222 77777777........1111111100000000%%%%%%%% 22222222000000000000000044444444........ 11111111........222222220000000099999999........333333334444444488888888 2222222266666666........2222222299999999%%%%%%%% 22222222000000000000000055555555........ 444444447777777744444444........777777775555555522222222 1111111100000000........3333333322222222%%%%%%%% 22222222000000000000000066666666........ 666666666666666611111111........000000000000000000000000 1111111144444444........3333333377777777%%%%%%%%

UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNOOOOOOOO 44444444........555555559999999999999999........333333339999999944444444 Izvor: Spoljnotrgovinska/vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine

Strana direktna ulaganja u Bosnu i Hercegovinu imaju trend rasta kao što se

vidi u prethodnoj tabeli. Međutim, ovaj trend nema kontinuitet. Priliv stranih direktnih ulaganja je daleko ispod priliva u država u regionu koje se mnogo brže razvijaju. Imajući u vidu vezu između ulaganja i povećanja zaposlenosti u Bosni i Hercegovini, politički vrh Bosne i Hercegovine treba da čini sve što je u njegovoj moći da državu učini atraktivnim mestom za poslovanje.

Grafikon br.3: Registrovana strana ulaganja u Bosni i HercegoviniGrafikon br.3: Registrovana strana ulaganja u Bosni i HercegoviniGrafikon br.3: Registrovana strana ulaganja u Bosni i HercegoviniGrafikon br.3: Registrovana strana ulaganja u Bosni i Hercegovini

0

200.000

400.000

600.000

800.000

1.000.000

1.200.000

1.400.000

1994-

1997

1999 2001 2003 2005

vrednost ulaganja

Zaključno sa 2006.god. u Bosnu i Hercegovinu je investirano 4,59 mlrd. KM.

Ovaj iznos je investiran od maja 1994.god. Očekivani iznos u 2007.god. je oko 1,5 mlrd. KM zahvaljujući privatizacionim Sporazumima o privatizaciji Telekoma Srpske i naftne industrije Republike Srpske i Energopetrola.



___________________________________________________________________________

64

Tabela br.13:Tabela br.13:Tabela br.13:Tabela br.13: Komparativni priliv stranih direktnih ulaganja34

DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa 22222222000000000000000022222222 –––––––– 22222222000000000000000055555555 ((((((((uuuuuuuu mmmmmmmmiiiiiiiillllllll €€€€€€€€))))))))

PPPPPPPPoooooooo ggggggggllllllllaaaaaaaavvvvvvvviiiiiiii ssssssssttttttttaaaaaaaannnnnnnnoooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa uuuuuuuu €€€€€€€€

RRRRRRRRuuuuuuuummmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111133333333........555555553333333388888888 666666660000000044444444 BBBBBBBBuuuuuuuuggggggggaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 77777777........333333334444444477777777 888888889999999966666666 HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 55555555........333333330000000000000000 11111111........111111112222222288888888 SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 33333333........666666668888888811111111 333333336666666688888888 BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 11111111........333333334444444499999999 333333339999999977777777 AAAAAAAAllllllllbbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 777777778888888877777777 222222223333333388888888 CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa 555555553333333333333333 777777776666666611111111 MMMMMMMMoooooooollllllllddddddddaaaaaaaavvvvvvvviiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 555555551111111144444444 111111111111111144444444 MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkeeeeeeeeddddddddoooooooonnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 333333337777777733333333 111111118888888877777777

Priliv stranih direktnih ulaganja u Bosnu i Hercegovinu, u odnosu na druge

države iz regiona, a posebno nove članice Evropske Unije je na izuzetno niskom nivou. Najveći priliv stranih direktnih ulaganja po glavi stanovnika zabeležen je u Hrvatskoj.

Kada se posmatra ukupan priliv stranih direktnih ulaganja u državu, Rumunija je daleko ispred drugih. Poredeći Rumuniju i Bosnu i Hercegovinu primetićemo da je Rumunija ostvarila priliv stranih direktnih ulaganja deset puta veći od Bosne i Hercegovine u istom periodu. Bosna i Hercegovini je potrebno obezbediti kontinuiran priliv stranih direktnih ulaganja na godišnjem nivou od 1 mlrd.€, kao što je slučaj u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji.

Tabela br.14.:Tabela br.14.:Tabela br.14.:Tabela br.14.: Registrovana direktna strana ulaganja po sektorima–delatnostima od maja 1994. do 30.juna 2006.god. (ulaganje kapitala preko 1 milion KM)

VVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT UUUUUUUULLLLLLLLAAAAAAAAGGGGGGGGAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA UUUUUUUU 000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM IIIIIIIINNNNNNNNDDDDDDDDEEEEEEEEXXXXXXXX DDDDDDDDEEEEEEEELLLLLLLLAAAAAAAATTTTTTTTNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT MMMMMMMMaaaaaaaajjjjjjjj 11111111999999999999999944444444 –––––––– 3333333300000000........jjjjjjjjuuuuuuuunnnnnnnn 22222222000000000000000066666666 %%%%%%%%

uuuuuuuuččččččččeeeeeeeeššššššššććććććććeeeeeeee 22222222000000000000000055555555////////0000000044444444 22222222000000000000000066666666////////0000000055555555

PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 22222222........222222225555555555555555........000000009999999911111111 5555555577777777,,,,,,,,33333333%%%%%%%% 111111111111111122222222 111111110000000055555555

BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrssssssssttttttttvvvvvvvvoooooooo 666666666666666600000000........444444446666666699999999 1111111166666666,,,,,,,,88888888%%%%%%%% 111111112222222266666666 111111111111111111111111

TTTTTTTTrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 222222228888888822222222........666666662222222255555555 77777777,,,,,,,,22222222%%%%%%%% 111111112222222266666666 111111110000000088888888

UUUUUUUUsssssssslllllllluuuuuuuuggggggggeeeeeeee 111111115555555599999999........222222229999999933333333 44444444,,,,,,,,00000000%%%%%%%% 111111111111111122222222 111111110000000033333333

SSSSSSSSaaaaaaaaoooooooobbbbbbbbrrrrrrrraaaaaaaaććććććććaaaaaaaajjjjjjjj 111111115555555566666666........111111111111111144444444 44444444,,,,,,,,00000000%%%%%%%% 111111111111111177777777 111111110000000000000000

TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrriiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaammmmmmmm 6666666611111111........666666669999999933333333 11111111,,,,,,,,66666666%%%%%%%% 9999999900000000 9999999933333333

OOOOOOOOssssssssttttttttaaaaaaaalllllllloooooooo ddddddddoooooooo 11111111 mmmmmmmmiiiiiiiilllllllliiiiiiiioooooooonnnnnnnn KKKKKKKKMMMMMMMM 333333336666666633333333........111111110000000099999999 99999999,,,,,,,,22222222%%%%%%%% 111111111111111144444444 111111110000000088888888 UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNAAAAAAAA UUUUUUUULLLLLLLLAAAAAAAAGGGGGGGGAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA 33333333........999999993333333399999999........333333339999999944444444 111111110000000000000000%%%%%%%% 111111111111111155555555 111111110000000066666666

Izvor: Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine

34

Izvor:Veće stranih investitora Bosne i Hercegovine."Bijela knjiga 2007." Sarajevo, april 2007 god.



___________________________________________________________________________

65

Grafikon Grafikon Grafikon Grafikon br.4:br.4:br.4:br.4: Grafički prikaz stranih direktnih ulaganja u Bosnu i Hercegovinu po godinama u periodu maj 1994. do 31.12.2005.godine

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1994-

1997

1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

vrednost ulaganja


Tabela br.15:Tabela br.15:Tabela br.15:Tabela br.15: Pregled registrovanih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini od maja 1994.god.

do 30.juna 2006.god. (Rang zemalja prema visini kapitala preko 10 miliona KM)

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa IIIIIIIIzzzzzzzznnnnnnnnoooooooossssssss uuuuuuuu 000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM %%%%%%%% uuuuuuuuččččččččeeeeeeeeššššššššććććććććaaaaaaaa

11111111........ HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 666666661111111199999999........777777775555555555555555 1111111155555555........77777777%%%%%%%%

22222222........ AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 555555557777777733333333........666666664444444466666666 1111111144444444........66666666%%%%%%%%

33333333........ SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 555555550000000033333333........444444441111111166666666 1111111122222222........88888888%%%%%%%% 44444444........ LLLLLLLLiiiiiiiittttttttvvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 444444449999999933333333........666666664444444444444444 1111111122222222........55555555%%%%%%%%

55555555........ HHHHHHHHoooooooollllllllaaaaaaaannnnnnnnddddddddsssssssskkkkkkkkiiiiiiii AAAAAAAAnnnnnnnnttttttttiiiiiiiilllllllliiiiiiii 333333337777777755555555........777777772222222299999999 99999999........55555555%%%%%%%%

66666666........ NNNNNNNNeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa 222222227777777799999999........444444449999999911111111 77777777........11111111%%%%%%%%

77777777........ SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa 222222223333333311111111........999999995555555588888888 55555555........99999999%%%%%%%%

88888888........ ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjccccccccaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 111111112222222244444444........555555558888888866666666 33333333........22222222%%%%%%%%

99999999........ IIIIIIIIttttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 111111110000000022222222........888888889999999988888888 22222222........66666666%%%%%%%%

1111111100000000........ HHHHHHHHoooooooollllllllaaaaaaaannnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 111111110000000011111111........444444445555555511111111 22222222........66666666%%%%%%%% 1111111111111111........ VVVVVVVVeeeeeeeelllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 6666666699999999........111111119999999999999999 11111111........88888888%%%%%%%%

1111111122222222........ TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 5555555577777777........222222224444444477777777 11111111........55555555%%%%%%%%

1111111133333333........ DDDDDDDDeeeeeeeevvvvvvvviiiiiiiiččččččččaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa oooooooossssssssttttttttrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaa 4444444433333333........333333330000000000000000 11111111........11111111%%%%%%%%

1111111144444444........ BBBBBBBBeeeeeeeellllllllggggggggiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 4444444400000000........888888882222222288888888 11111111........00000000%%%%%%%%

1111111155555555........ SSSSSSSSjjjjjjjjeeeeeeeeddddddddiiiiiiiinnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee AAAAAAAAmmmmmmmmeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiiččččččččkkkkkkkkeeeeeeee DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvveeeeeeee 4444444400000000........444444448888888844444444 11111111........00000000%%%%%%%%

1111111166666666........ KKKKKKKKuuuuuuuuvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjtttttttt 3333333333333333........999999994444444477777777 00000000........99999999%%%%%%%%

1111111177777777........ DDDDDDDDaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 3333333322222222........555555555555555511111111 00000000........88888888%%%%%%%%

1111111188888888........ UUUUUUUUjjjjjjjjeeeeeeeeddddddddiiiiiiiinnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeeennnnnnnniiiiiiii AAAAAAAArrrrrrrraaaaaaaappppppppsssssssskkkkkkkkiiiiiiii EEEEEEEEmmmmmmmmiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiii 2222222255555555........999999992222222255555555 00000000........77777777%%%%%%%% 1111111199999999........ LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkksssssssseeeeeeeemmmmmmmmbbbbbbbbuuuuuuuurrrrrrrrgggggggg 2222222233333333........777777770000000000000000 00000000........66666666%%%%%%%%

2222222200000000........ SSSSSSSSaaaaaaaauuuuuuuuddddddddiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa AAAAAAAArrrrrrrraaaaaaaabbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 2222222222222222........777777774444444466666666 00000000........66666666%%%%%%%%

2222222211111111........ BBBBBBBBuuuuuuuuggggggggaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222200000000........777777778888888888888888 00000000........66666666%%%%%%%%

2222222222222222........ LLLLLLLLiiiiiiiihhhhhhhhtttttttteeeeeeeennnnnnnnššššššššttttttttaaaaaaaajjjjjjjjnnnnnnnn 1111111166666666........888888882222222288888888 00000000........55555555%%%%%%%%

2222222233333333........ KKKKKKKKiiiiiiiippppppppaaaaaaaarrrrrrrr 1111111144444444........888888887777777788888888 00000000........44444444%%%%%%%%

2222222244444444........ EEEEEEEEggggggggiiiiiiiippppppppaaaaaaaatttttttt 1111111111111111........000000009999999900000000 00000000........44444444%%%%%%%%

2222222255555555........ OOOOOOOOssssssssttttttttaaaaaaaalllllllleeeeeeee zzzzzzzzeeeeeeeemmmmmmmmlllllllljjjjjjjjeeeeeeee ((((((((6666666622222222)))))))) 7777777788888888........222222229999999988888888 22222222........00000000%%%%%%%% UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNOOOOOOOO 33333333........999999993333333388888888........333333339999999944444444 111111110000000000000000........00000000%%%%%%%%




___________________________________________________________________________

66

Najznačajniji priliv stranih direktnih ulaganja, regionalno posmatrano, ostvaren je iz Evropske Unije u iznosu od 57,4%. Značajan priliv stranih direktnih ulaganja ostvaren je iz Hrvatske, Srbije i Crne Gore u iznosu od 21,6% kao prvih suseda Bosne i Hercegovine.

Tabela br.19: Tabela br.19: Tabela br.19: Tabela br.19: Pregled registrovanih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini od maja 1994. do

30.juna 2006.god. (društva – kompanije sa kapitalom preko 20 miliona KM)

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrruuuuuuuuššššššššttttttttvvvvvvvvoooooooo--------kkkkkkkkoooooooommmmmmmmppppppppaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa SSSSSSSSttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnniiiiiiii uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaačččččččč DDDDDDDDeeeeeeeellllllllaaaaaaaattttttttnnnnnnnnoooooooosssssssstttttttt IIIIIIIIzzzzzzzznnnnnnnnoooooooossssssss %%%%%%%% uuuuuuuuččččččččeeeeeeeeššššššššććććććććaaaaaaaa

11111111........ TTTTTTTTvvvvvvvvoooooooorrrrrrrrnnnnnnnniiiiiiiiccccccccaaaaaaaa gggggggglllllllliiiiiiiinnnnnnnniiiiiiiicccccccceeeeeeee """"""""BBBBBBBBiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaačččččččč"""""""" AAAAAAAADDDDDDDD ZZZZZZZZvvvvvvvvoooooooorrrrrrrrnnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkk

LLLLLLLLiiiiiiiittttttttvvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa UUUUUUUUžžžžžžžžddddddddaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjiiiiiiii AAAAAAAAkkkkkkkkcccccccciiiiiiiioooooooonnnnnnnneeeeeeee BBBBBBBBeeeeeeeennnnnnnnddddddddrrrrrrrroooooooovvvvvvvveeeeeeee UUUUUUUU........BBBBBBBB........IIIIIIIInnnnnnnn........GGGGGGGGrrrrrrrruuuuuuuupppppppp

PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 444444445555555566666666........555555559999999944444444 1111111111111111,,,,,,,,88888888%%%%%%%%

22222222........ """"""""MMMMMMMMiiiiiiiittttttttttttttttaaaaaaaallllllll SSSSSSSStttttttteeeeeeeeeeeeeeeellllllll ZZZZZZZZeeeeeeeennnnnnnniiiiiiiiccccccccaaaaaaaa""""""""dddddddd........oooooooo........oooooooo ZZZZZZZZeeeeeeeennnnnnnniiiiiiiiccccccccaaaaaaaa

HHHHHHHHoooooooollllllllaaaaaaaannnnnnnnddddddddsssssssskkkkkkkkiiiiiiii aaaaaaaannnnnnnnttttttttiiiiiiiilllllllliiiiiiii

MMMMMMMMiiiiiiiittttttttttttttttaaaaaaaallllllll SSSSSSSStttttttteeeeeeeeeeeeeeeellllllll HHHHHHHHoooooooollllllllddddddddiiiiiiiinnnnnnnngggggggg NNNNNNNN........VVVVVVVV


33333333........ HHHHHHHHyyyyyyyyppppppppoooooooo AAAAAAAAllllllllppppppppeeeeeeee--------AAAAAAAAddddddddrrrrrrrriiiiiiiiaaaaaaaa--------BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk MMMMMMMMoooooooossssssssttttttttaaaaaaaarrrrrrrr

AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa HHHHHHHHyyyyyyyyppppppppoooooooo AAAAAAAAllllllllppppppppeeeeeeee--------AAAAAAAAddddddddrrrrrrrriiiiiiiiaaaaaaaa--------BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk--------AAAAAAAAGGGGGGGG

BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrssssssssttttttttvvvvvvvvoooooooo 111111111111111199999999........999999999999999977777777 33333333,,,,,,,,11111111%%%%%%%%

44444444........ HHHHHHHHyyyyyyyyppppppppoooooooo AAAAAAAAllllllllppppppppeeeeeeee--------AAAAAAAAddddddddrrrrrrrriiiiiiiiaaaaaaaa--------BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk AAAAAAAADDDDDDDD BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaa

AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa HHHHHHHHyyyyyyyyppppppppoooooooo AAAAAAAAllllllllppppppppeeeeeeee--------AAAAAAAAddddddddrrrrrrrriiiiiiiiaaaaaaaa--------BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk--------AAAAAAAAGGGGGGGG


55555555........ """"""""JJJJJJJJeeeeeeeellllllllššššššššiiiiiiiinnnnnnnnggggggggrrrrrrrraaaaaaaadddddddd"""""""" LLLLLLLLiiiiiiiivvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiiccccccccaaaaaaaa ččččččččeeeeeeeelllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa aaaaaaaa........dddddddd........BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaa

SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa LLLLLLLLiiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaarrrrrrrr dddddddd........dddddddd IIIIIIIIvvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnččččččččnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrriiiiiiiiccccccccaaaaaaaa


66666666........ UUUUUUUUnnnnnnnniiiiiiii CCCCCCCCrrrrrrrreeeeeeeeddddddddiiiiiiiitttttttt ZZZZZZZZaaaaaaaaggggggggrrrrrrrreeeeeeeebbbbbbbbaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa dddddddd........dddddddd........ MMMMMMMMoooooooossssssssttttttttaaaaaaaarrrrrrrr

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa IIIIIIIIttttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa ŠŠŠŠŠŠŠŠppppppppaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

ZZZZZZZZaaaaaaaaggggggggrrrrrrrreeeeeeeebbbbbbbbaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa dddddddd........dddddddd UUUUUUUUnnnnnnnniiiiiiiiccccccccrrrrrrrreeeeeeeeddddddddiiiiiiiittttttttoooooooo IIIIIIIItttttttt........SSSSSSSS........pppppppp........AAAAAAAA........ TTTTTTTTrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnssssssssmmmmmmmmaaaaaaaaddddddddrrrrrrrriiiiiiiidddddddd


77777777........ MMMMMMMMeeeeeeeerrrrrrrrccccccccaaaaaaaattttttttoooooooorrrrrrrr BBBBBBBBHHHHHHHH dddddddd........oooooooo........oooooooo........SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa PPPPPPPPSSSSSSSS MMMMMMMMeeeeeeeerrrrrrrrccccccccaaaaaaaattttttttoooooooorrrrrrrr LLLLLLLLjjjjjjjjuuuuuuuubbbbbbbblllllllljjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa TTTTTTTTrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 7777777711111111........999999998888888811111111 11111111,,,,,,,,88888888%%%%%%%%



88888888........

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkeeeeeeee tttttttteeeeeeeelllllllleeeeeeeekkkkkkkkoooooooommmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee--------MMMMMMMMoooooooossssssssttttttttaaaaaaaarrrrrrrr

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa

HHHHHHHHTTTTTTTT--------HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkeeeeeeee tttttttteeeeeeeelllllllleeeeeeeekkkkkkkkoooooooommmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee HHHHHHHHTTTTTTTT HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ppppppppoooooooošššššššštttttttteeeeeeee

TTTTTTTTeeeeeeeelllllllleeeeeeeekkkkkkkkoooooooommmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee 111111113333333377777777........999999998888888888888888

22222222,,,,,,,,77777777%%%%%%%%

99999999........ PPPPPPPPeeeeeeeettttttttrrrrrrrroooooooollllllll BBBBBBBBHHHHHHHH OOOOOOOOiiiiiiiillllllll CCCCCCCCoooooooommmmmmmmppppppppaaaaaaaannnnnnnnyyyyyyyy SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa PPPPPPPPeeeeeeeettttttttrrrrrrrroooooooollllllll--------LLLLLLLLjjjjjjjjuuuuuuuubbbbbbbblllllllljjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa TTTTTTTTrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 6666666688888888........888888880000000000000000 11111111,,,,,,,,77777777%%%%%%%%

1111111100000000........

TTTTTTTTvvvvvvvvoooooooorrrrrrrrnnnnnnnniiiiiiiiccccccccaaaaaaaa cccccccceeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnttttttttaaaaaaaa KKKKKKKKaaaaaaaakkkkkkkkaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjj

NNNNNNNNeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa HHHHHHHHeeeeeeeeiiiiiiiiddddddddeeeeeeeellllllllbbbbbbbbeeeeeeeerrrrrrrrggggggggeeeeeeeerrrrrrrr ZZZZZZZZeeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnntttttttt AAAAAAAAGGGGGGGG

PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa

4444444499999999........000000000000000099999999

11111111,,,,,,,,22222222%%%%%%%%

1111111111111111........ BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk IIIIIIIInnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaattttttttiiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaallllllll--------SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

UUUUUUUUAAAAAAAAEEEEEEEE SSSSSSSSaaaaaaaauuuuuuuuddddddddiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa AAAAAAAArrrrrrrraaaaaaaabbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

DDDDDDDDuuuuuuuubbbbbbbbaaaaaaaaiiiiiiii IIIIIIII........BBBBBBBB IIIIIIIIssssssssllllllllaaaaaaaammmmmmmmiiiiiiiicccccccc DDDDDDDD........BBBBBBBB


1111111122222222........ CCCCCCCCooooooooccccccccaaaaaaaa CCCCCCCCoooooooollllllllaaaaaaaa HHHHHHHHBBBBBBBBCCCCCCCC--------BBBBBBBBHHHHHHHH SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo--------HHHHHHHHaaaaaaaaddddddddžžžžžžžžiiiiiiiiććććććććiiiiiiii

HHHHHHHHoooooooollllllllaaaaaaaannnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa CCCCCCCCCCCCCCCC BBBBBBBBeeeeeeeevvvvvvvveeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaaggggggggeeeeeeeessssssss HHHHHHHHoooooooolllllllldddddddd........HHHHHHHH........BBBBBBBB........VVVVVVVV


1111111133333333........ EEEEEEEErrrrrrrroooooooonnnnnnnneeeeeeeetttttttt PPPPPPPPooooooookkkkkkkkrrrrrrrreeeeeeeettttttttnnnnnnnneeeeeeee kkkkkkkkoooooooommmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee dddddddd........dddddddd MMMMMMMMoooooooossssssssttttttttaaaaaaaarrrrrrrr

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa HHHHHHHHTTTTTTTT--------HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaatttttttt........tttttttteeeeeeeelllllllleeeeeeeekkkkkkkk........ dddddddd........dddddddd........ZZZZZZZZaaaaaaaaggggggggrrrrrrrreeeeeeeebbbbbbbb

TTTTTTTTeeeeeeeelllllllleeeeeeeekkkkkkkkoooooooommmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee 4444444444444444........111111117777777744444444 11111111,,,,,,,,11111111%%%%%%%%

1111111144444444........ FFFFFFFFiiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeesssssssstttttttt DDDDDDDDrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaarrrrrrrr -------- DDDDDDDDrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaarrrrrrrr

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa FFFFFFFFiiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeesssssssstttttttt ccccccccoooooooo--------ČČČČČČČČaaaaaaaabbbbbbbbaaaaaaaarrrrrrrr PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 4444444433333333........222222225555555500000000 11111111,,,,,,,,11111111%%%%%%%%



___________________________________________________________________________

67



1111111155555555........ MMMMMMMMiiiiiiiiccccccccoooooooo--------BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBeeeeeeeellllllllggggggggiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa VVVVVVVV........IIIIIIII........SSSSSSSSppppppppoooooooorrrrrrrrttttttttssssssss CCCCCCCCoooooooonnnnnnnnssssssssuuuuuuuullllllllttttttttiiiiiiiinnnnnnnngggggggg UUUUUUUUsssssssslllllllluuuuuuuuggggggggeeeeeeee 4444444400000000........000000000000000000000000 11111111,,,,,,,,00000000%%%%%%%%

1111111166666666........ NNNNNNNNLLLLLLLLBBBBBBBB RRRRRRRRaaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjjnnnnnnnnaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa aaaaaaaa........dddddddd........BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaa

SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa NNNNNNNNjjjjjjjjeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa SSSSSSSSiiiiiiiiCCCCCCCCGGGGGGGG

NNNNNNNNoooooooovvvvvvvvaaaaaaaa LLLLLLLLjjjjjjjjuuuuuuuubbbbbbbblllllllljjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa LLLLLLLLHHHHHHHHBBBBBBBB IIIIIIIInnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrr........HHHHHHHH........bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk VVVVVVVVoooooooojjjjjjjjvvvvvvvvoooooooođđđđđđđđaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa

BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrssssssssttttttttvvvvvvvvoooooooo

7777777722222222........000000005555555566666666

00000000,,,,,,,,99999999%%%%%%%%

1111111177777777........ FFFFFFFFaaaaaaaabbbbbbbbrrrrrrrriiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa cccccccceeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnttttttttaaaaaaaa LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaacccccccc

AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa AAAAAAAAllllllllaaaaaaaassssssss IIIIIIIInnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaattttttttiiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaallllllll bbbbbbbbaaaaaaaauuuuuuuussssssssttttttttooooooooffffffffffffffff................AAAAAAAAGGGGGGGG


1111111188888888........ VVVVVVVVoooooooollllllllkkkkkkkkssssssssbbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk BBBBBBBBHHHHHHHH SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa VVVVVVVVoooooooollllllllkkkkkkkkssssssssbbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkeeeeeeeennnnnnnn BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrssssssssttttttttvvvvvvvvoooooooo 3333333344444444........000000000000000000000000 00000000,,,,,,,,99999999%%%%%%%%

1111111199999999........ HHHHHHHHeeeeeeeemmmmmmmmooooooooffffffffaaaaaaaarrrrrrrrmmmmmmmm--------BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaa

SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa

HHHHHHHHeeeeeeeemmmmmmmmooooooooffffffffaaaaaaaarrrrrrrrmmmmmmmm aaaaaaaa........dddddddd........VVVVVVVVrrrrrrrrššššššššaaaaaaaacccccccc PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 3333333333333333........555555553333333377777777 11111111,,,,,,,,00000000%%%%%%%%

2222222200000000........

IIIIIIIInnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrrooooooooiiiiiiiillllllll dddddddd........oooooooo........oooooooo SSSSSSSSrrrrrrrreeeeeeeebbbbbbbbrrrrrrrreeeeeeeennnnnnnniiiiiiiikkkkkkkk

AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa OOOOOOOOMMMMMMMMVVVVVVVV RRRRRRRReeeeeeeeffffffffiiiiiiiinnnnnnnniiiiiiiinnnnnnnniiiiiiiimmmmmmmmiiiiiiiigggggggg&&&&&&&&MMMMMMMMaaaaaaaarrrrrrrrkkkkkkkkeeeeeeeettttttttiiiiiiiinnnnnnnngggggggg GGGGGGGGmmmmmmmmbbbbbbbbHHHHHHHH

TTTTTTTTrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 3333333333333333........333333339999999988888888 00000000,,,,,,,,99999999%%%%%%%%

2222222211111111........ HHHHHHHHoooooooolllllllliiiiiiiiddddddddaaaaaaaayyyyyyyy IIIIIIIInnnnnnnnnnnnnnnn SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo--------SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa AAAAAAAAllllllllpppppppphhhhhhhhaaaaaaaa BBBBBBBBaaaaaaaauuuuuuuummmmmmmmaaaaaaaannnnnnnneeeeeeeerrrrrrrrggggggggeeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnntttttttt

TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrriiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaammmmmmmm 6666666655555555........000000002222222200000000 11111111,,,,,,,,66666666%%%%%%%%

2222222222222222........ GGGGGGGGlllllllloooooooobbbbbbbbaaaaaaaallllllll IIIIIIIIssssssssppppppppaaaaaaaatttttttt KKKKKKKKooooooookkkkkkkkssssssssnnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiiinnnnnnnndddddddduuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa dddddddd........oooooooo........oooooooo LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaacccccccc

VVVVVVVVeeeeeeeelllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

GGGGGGGGlllllllloooooooobbbbbbbbaaaaaaaallllllll IIIIIIIInnnnnnnnffffffffrrrrrrrraaaaaaaassssssssttttttttrrrrrrrruuuuuuuuccccccccttttttttuuuuuuuurrrrrrrreeeeeeee HHHHHHHHoooooooollllllllddddddddiiiiiiiinnnnnnnngggggggg LLLLLLLLTTTTTTTTDDDDDDDD


2222222233333333........ JJJJJJJJaaaaaaaajjjjjjjjcccccccceeeeeeee AAAAAAAAllllllllllllllllooooooooyyyyyyyy WWWWWWWWhhhhhhhheeeeeeeeeeeeeeeellllllllssssssss--------JJJJJJJJaaaaaaaajjjjjjjjcccccccceeeeeeee

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa NNNNNNNNjjjjjjjjeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa

MMMMMMMMiiiiiiiirrrrrrrroooooooossssssssllllllllaaaaaaaavvvvvvvv lllllllleeeeeeeekkkkkkkkoooooooo HHHHHHHHaaaaaaaannnnnnnnssssssss--------HHHHHHHHuuuuuuuubbbbbbbbeeeeeeeerrrrrrrrtttttttt BBBBBBBBrrrrrrrroooooooocccccccckkkkkkkk


2222222244444444........ HHHHHHHHVVVVVVVVBBBBBBBB--------BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBiiiiiiiiHHHHHHHH SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa AAAAAAAAGGGGGGGG BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrssssssssttttttttvvvvvvvvoooooooo 2222222299999999........333333333333333377777777 00000000,,,,,,,,77777777%%%%%%%%

2222222255555555........ UUUUUUUUNNNNNNNNTTTTTTTTIIIIIIIICCCCCCCC dddddddd........oooooooo........oooooooo SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

KKKKKKKKuuuuuuuuvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjtttttttt KKKKKKKKCCCCCCCCIIIIIIIICCCCCCCC UUUUUUUUsssssssslllllllluuuuuuuuggggggggeeeeeeee 2222222299999999........333333331111111111111111 00000000,,,,,,,,77777777%%%%%%%%

2222222266666666........ """"""""VVVVVVVViiiiiiiittttttttaaaaaaaammmmmmmmiiiiiiiinnnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa"""""""" aaaaaaaa........dddddddd BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaa

ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjccccccccaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa KKKKKKKKrrrrrrrreeeeeeeeiiiiiiiissssssss IIIIIIIInnnnnnnndddddddduuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiieeeeeeeehhhhhhhhaaaaaaaannnnnnnn AAAAAAAAGGGGGGGG PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 2222222277777777........333333337777777799999999 00000000,,,,,,,,77777777%%%%%%%%

2222222277777777........

CCCCCCCCBBBBBBBBSSSSSSSS BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk dddddddd........dddddddd........ SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

NNNNNNNNjjjjjjjjeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

LLLLLLLLHHHHHHHHBBBBBBBB IIIIIIIInnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrr........HHHHHHHHaaaaaaaannnnnnnndddddddd........ AAAAAAAAGGGGGGGG FFFFFFFFrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnffffffffkkkkkkkkuuuuuuuurrrrrrrrtttttttt////////MMMMMMMM BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDoooooooommmmmmmmžžžžžžžžeeeeeeeelllllllleeeeeeee

BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrssssssssttttttttvvvvvvvvoooooooo

5555555533333333........888888889999999955555555

11111111,,,,,,,,33333333%%%%%%%%

2222222288888888........ TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrkkkkkkkkiiiiiiiissssssss ZZZZZZZZiiiiiiiiaaaaaaaaaaaaaaaatttttttt bbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkk BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiiiaaaaaaaa SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa TTTTTTTT........CCCCCCCC ZZZZZZZZiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaaaaaaaaaatttttttt TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaarrrrrrrrssssssssttttttttvvvvvvvvoooooooo 2222222255555555........000000000000000000000000 00000000,,,,,,,,66666666%%%%%%%%

2222222299999999........ """"""""MMMMMMMMiiiiiiiittttttttttttttttaaaaaaaallllllll"""""""" rrrrrrrruuuuuuuuddddddddnnnnnnnniiiiiiiicccccccciiiiiiii PPPPPPPPrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeeeddddddddoooooooorrrrrrrr

ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjccccccccaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa MMMMMMMMiiiiiiiittttttttttttttttaaaaaaaallllllll SSSSSSSStttttttteeeeeeeeeeeeeeeellllllll HHHHHHHHoooooooollllllllddddddddiiiiiiiinnnnnnnngggggggg AAAAAAAAGGGGGGGG PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 2222222255555555........000000000000000000000000 00000000,,,,,,,,66666666%%%%%%%%

3333333300000000........ """"""""BBBBBBBBHHHHHHHH TTTTTTTTLLLLLLLLTTTTTTTT""""""""--------TTTTTTTTuuuuuuuuzzzzzzzzllllllllaaaaaaaa IIIIIIIIttttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa SSSSSSSSiiiiiiiiCCCCCCCCGGGGGGGG

TTTTTTTT........LLLLLLLL........TTTTTTTT........SSSSSSSS........rrrrrrrr........llllllll........ EEEEEEEEggggggggeeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnn VVVVVVVVeeeeeeeessssssssnnnnnnnnaaaaaaaa


3333333311111111........ EEEEEEEEFFFFFFFFTTTTTTTT GGGGGGGGrrrrrrrroooooooouuuuuuuupppppppp--------rrrrrrrruuuuuuuuddddddddnnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkk lllllllliiiiiiiiggggggggnnnnnnnniiiiiiiittttttttaaaaaaaa SSSSSSSSttttttttaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaarrrrrrrriiiiiiii

DDDDDDDDaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa EEEEEEEEFFFFFFFFTTTTTTTT HHHHHHHHoooooooollllllllddddddddiiiiiiiinnnnnnnnggggggggssssssss AAAAAAAAppppppppSSSSSSSSCCCCCCCCooooooooppppppppeeeeeeeennnnnnnnhhhhhhhhaaaaaaaaggggggggeeeeeeeennnnnnnn


3333333322222222........ PPPPPPPPoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii ssssssssiiiiiiiisssssssstttttttteeeeeeeemmmmmmmmiiiiiiii CCCCCCCCIIIIIIIIMMMMMMMMOOOOOOOOSSSSSSSS TTTTTTTTMMMMMMMMDDDDDDDD GGGGGGGGrrrrrrrraaaaaaaaddddddddaaaaaaaaččččččččaaaaaaaacccccccc

SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa AAAAAAAAuuuuuuuuttttttttoooooooo........IIIIIIIInnnnnnnndddddddduuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa KKKKKKKKooooooooppppppppeeeeeeeerrrrrrrr PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 2222222222222222........555555552222222244444444 00000000,,,,,,,,66666666%%%%%%%%

3333333333333333........ """"""""LLLLLLLLeeeeeeeeddddddddoooooooo"""""""" dddddddd........oooooooo........ooooooooČČČČČČČČiiiiiiiittttttttlllllllluuuuuuuukkkkkkkk HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa LLLLLLLLeeeeeeeeddddddddoooooooo........dddddddd........oooooooo........oooooooo


3333333344444444........ EEEEEEEElllllllleeeeeeeekkkkkkkkttttttttrrrrrrrroooooooobbbbbbbboooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa NNNNNNNN--------JJJJJJJJaaaaaaaajjjjjjjjcccccccceeeeeeee

VVVVVVVV........BBBBBBBBrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa NNNNNNNNeeeeeeeewwwwwwww EEEEEEEEaaaaaaaasssssssstttttttt LLLLLLLLiiiiiiiimmmmmmmmiiiiiiiitttttttteeeeeeeedddddddd PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 2222222200000000........999999993333333344444444 00000000,,,,,,,,55555555%%%%%%%%

3333333355555555........ """"""""LLLLLLLLiiiiiiiinnnnnnnnddddddddeeeeeeee GGGGGGGGaaaaaaaassssssss bbbbbbbbiiiiiiiiHHHHHHHH"""""""" dddddddd........oooooooo........oooooooo ZZZZZZZZeeeeeeeennnnnnnniiiiiiiiccccccccaaaaaaaa

NNNNNNNNjjjjjjjjeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa LLLLLLLLiiiiiiiinnnnnnnnddddddddeeeeeeee AAAAAAAAGGGGGGGG WWWWWWWWeeeeeeeeiiiiiiiissssssssbbbbbbbbaaaaaaaaddddddddeeeeeeeennnnnnnn PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa 2222222200000000........555555555555555522222222 00000000,,,,,,,,55555555%%%%%%%%



___________________________________________________________________________

68



3333333366666666........ VVVVVVVVeeeeeeeelllllllleeeeeeeepppppppprrrrrrrrooooooooddddddddaaaaaaaajjjjjjjjnnnnnnnniiiiiiii cccccccceeeeeeeennnnnnnnttttttttaaaaaaaarrrrrrrr TTTTTTTTrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa nnnnnnnnaaaaaaaa vvvvvvvveeeeeeeelllllllliiiiiiiikkkkkkkkoooooooo iiiiiiii mmmmmmmmaaaaaaaalllllllloooooooo DDDDDDDD........oooooooo........oooooooo SSSSSSSSaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvvoooooooo

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa KKKKKKKKoooooooonnnnnnnnzzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmm dddddddd........dddddddd ZZZZZZZZaaaaaaaaggggggggrrrrrrrreeeeeeeebbbbbbbb TTTTTTTTrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 2222222200000000........555555554444444444444444 00000000,,,,,,,,55555555%%%%%%%%

3333333377777777........ OOOOOOOOssssssssttttttttaaaaaaaalllllllleeeeeeee kkkkkkkkoooooooommmmmmmmppppppppaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee 11111111........666666664444444455555555........444444447777777799999999 4444444411111111,,,,,,,,88888888%%%%%%%%

UUUUUUUUKKKKKKKKUUUUUUUUPPPPPPPPNNNNNNNNOOOOOOOO 33333333........999999993333333388888888........333333339999999944444444 111111110000000000000000,,,,,,,,0000000000000000 Izvor: Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Na osnovu prezentovanih podataka najatraktivniji i najprivlačniji sektori za

inostrane investitore su proizvodni i bankarski sektor. Među njima ističu se "Uždaraji Akcione Bendrove" Litvanska kompanija koja je investirala u "Birač" a.d Zvornik, "Mittal Steel Holding" koji je investirao u "Željezaru Zenica" iz Zenice. U bankarskom sektoru, značajne investicije zabeležene su od strane Hypo Alpe Adria Bank i Unicredit Grupacije. Značajna investicija u Bosnu i Hercegovinu zabeležena je od strane Češke kompanije "ČEZ" koja će uložiti 1,46 mlrd. € u izgradnju "Termoelektrane Gacko II" u Gacku35.

Rezultati zakasnelog početka opštih privrednih reformi i privredne modernizacije uočavaju se kroz:

• Relativno nizak nivo stranih ulaganja koje obezbeđuje Bosna i Hercegovina u poređenju sa drugim državama;

• Većina novih stranih ulaganja usmerena je na kupovinu preduzeća i imovine koji su u programu privatizacije;

• Nedovoljno ulaganje u poslovanje usmereno ka međunarodnom tržištu; • Nizak nivo izvoza i postojanje zavisnosti od međunarodne pomoći i

privatnih novčanih doznaka iz inostranstva kao podrške Vladinim programima, potvrđuje ukupno nizak nivo ulaganja;

• Ograničenost institucionalnih sposobnosti i nerazvijenosti mehanizama za podršku investitora i sprovođenje njihovih planova.

Države u regionu, koje su modrenizovale i obezbedile administrativnu stabilnost, uspešno privlače značajna strana ulaganja koja daju doprinos povećanju izvoza.

• U cilju obezbeđenja inostranog kapitala, potrebno je: • Izvršiti zakonodavne reforme; • Jačati institucionalne kapacitete razvijajući saradnju državne i lokalne

vlasti; • Unaprediti privrednu konkurentnost; • Predočiti široj javnosti značaj stranih ulaganja kroz jasno usmerene

markentiške aktivnosti. 35 16.maja 2007.god. potpisan protokol o saradnji i najavi ulaganja između Elektroprivrede Republike Srpske i ČEZ-a



___________________________________________________________________________

69

Najizraženije prepreke većeg priliva stranih direktnih ulaganja u Bosni i

Hercegovini izražene su kroz:

1)1)1)1) Zakonodavne probZakonodavne probZakonodavne probZakonodavne probleme:leme:leme:leme:

• Vlasništvo nad zemljom i uopšte vlasnička struktura; • Reforma i modernizacija pravosudnog sistema i zakonodavstva; • Jasno definisani propisi kojima se uređuje oblast građevinarstva;

Zakonodavna

reforma

Jačanje izvršnih

kapaciteta

Jačanje

konkurentnosti

Priliv

stranih

ulaganja

Marketinške aktivnosti

Šema br.2:Šema br.2:Šema br.2:Šema br.2: Obezbeđenje priliva stranih ulaganja



___________________________________________________________________________

70

2)2)2)2) Ograničenost institucionalnih kapaciteta za sprovođenje reformi straOgraničenost institucionalnih kapaciteta za sprovođenje reformi straOgraničenost institucionalnih kapaciteta za sprovođenje reformi straOgraničenost institucionalnih kapaciteta za sprovođenje reformi strateškog teškog teškog teškog planiranja i marketinga:planiranja i marketinga:planiranja i marketinga:planiranja i marketinga:

• Potreba da se u administrativnim i regulatornim telima izdvoje kao prioritetna ona pitanja koja se tiču investitora;

• Potreba da se izgrade kapaciteti za promociju ulaganja, strateško planiranje i razvoj poslovne politike;

• Potreba da se pruži podrška privatnom sektoru i obrazovnom sistemu u sveukupnom procesu reformi;

• Stvaranje sistema izdavanja građevinskih dozvola razvijajući načelo "sve pod jednim krovom".

3) Kašnjenje procesa reformi, poboljšanje konkurentnosti i otklanj3) Kašnjenje procesa reformi, poboljšanje konkurentnosti i otklanj3) Kašnjenje procesa reformi, poboljšanje konkurentnosti i otklanj3) Kašnjenje procesa reformi, poboljšanje konkurentnosti i otklanjanje anje anje anje infrastrukturnih nedostataka:infrastrukturnih nedostataka:infrastrukturnih nedostataka:infrastrukturnih nedostataka:

• Potreba ubrzanja reformskih procesa i privatizacije velikih javnih preduzeća;

• Unapređenje tehnološkog razvoja; • Smanjenje troškova akreditacije, kontrole kvaliteta, sertifikacije

i pristupa međunarodnim standardima.

4) P4) P4) P4) Potreba za razumevanjem značaja stranih investicija i programa osetljivih na otreba za razumevanjem značaja stranih investicija i programa osetljivih na otreba za razumevanjem značaja stranih investicija i programa osetljivih na otreba za razumevanjem značaja stranih investicija i programa osetljivih na potrebe investitora i razvijanje usmerenog nacionalnog programa za promociju potrebe investitora i razvijanje usmerenog nacionalnog programa za promociju potrebe investitora i razvijanje usmerenog nacionalnog programa za promociju potrebe investitora i razvijanje usmerenog nacionalnog programa za promociju ulaganja.ulaganja.ulaganja.ulaganja.

Zadatak institucija zakonodavne i izvršne vlasti u Bosni i Hercegovini, uključujući i diplomatsko–konzularna predstavništva države je stvaranja preduslova za:

• Povećanje vrednosti novih ulaganja u proizvodne kapacitete; • Kvalitetna dostupnost informacija o mogućnostima investiranja u

Bosnu i Heregovinu; • Olakšanje i podrška investitorima u ubrzanju realizacije planiranih

ulaganja u zemlji; • Podrška ulagačima u širenju njihovog angažmana u zemlji i

maksimalno povećanje nivoa međunarodno konkurentne dodatne vrednosti domaćih proizvoda i usluga u privredi.

Vlade razvijenih država već odavno su shvatile prednosti direktnih stranih ulaganja te svojom politikom podstiču ulaganja i traže načine da unaprede svoje investiciono okruženje, i to kroz:

• Doprinos privrednom razvoju kroz porast izvoza; • Stvaranjem novih mogućnosti zapošljavanja; • Pozitivnim uticajem na izmene propisa, ljudskih resursa i unapređenje

upravljanja preduzećem; • Razvojem infrastrukture; • Stvaranjem preduslova za razvoj preduzetništva;



___________________________________________________________________________

71

• Porastom fiskalnih prihoda koji će dati doprinos razvoju infrastrukture i društvene potrošnje.

Ulaganja u sve sektore su dobrodošla. Analizirajući privredni potencijal Bosne

i Hercegovine, izdvojićemo nekoliko sektora koji mogu doprineti bržem razvoju države s obzirom na konkurentsku prednost koje imaju ili mogu imati u Bosni i Hercegovini;

• Poljoprivreda i prehambena industrija: prehambeni i neprehambeni proizvodi sa naglaskom na proizvode u skladu sa ekološkim standardima, proizvode sa geografskim poreklom, proizvode sa tradicijom i superiornim kvalitativnim karakteristikama;

• Bankarstvo i finansijske usluge; • Inženjering: specijalizovane službe. Projektovanje, izgradnja po

principu "ključ u ruke"; • Drvo−prerađivačka industrija i izrada proizvoda koja se zasniva na

zanatskim veštinama; • Informaciono–komunikaciona tehnologija i inicijative koje se zasnivaju

na sposobnostima univerzitetskih istraživačkih centara; • Javno–privatna partnerstva: energetski sektor, telekomunikacioni

sektor, razvoj infrastrukture i rudarski sektor; • Razvoj turizma.

Navedeni sektori istaknuti su iz sledećih razloga:

• Potencijalnih mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta; • Projekata direktnih stranih ulaganja u ovim sektorima koji mogu

omogućiti napredak određenih oblasti u Bosni i Hercegovini; • Razvoj pomenutih sektora daje u znatnoj meri doprinos povećanju

obima izvoza; • Može se omogućiti uvezivanje domaćih i stranih preduzeća i uslužnih

delatnosti; • Pomenuti sektori se razvijaju na globalnom nivou; • Sektori imaju potencijalne mogućnosti za razvijanje industrijskih

klastera dajući prostor konkurentnoj prednosti po principu manjih tržišnih segmenata;

• Liberalizacija ključnih javnih preduzeća i razvoj programa javno-privatnog partnerstva predstavlja mogućnost ulaganja kao važnog elementa za oživljavanje investicionog okruženja.



___________________________________________________________________________

72

1111111100000000........ PPPPPPPPOOOOOOOOTTTTTTTTRRRRRRRREEEEEEEEBBBBBBBBEEEEEEEE ZZZZZZZZAAAAAAAA NNNNNNNNOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIIMMMMMMMM SSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAANNNNNNNNIIIIIIIIMMMMMMMM DDDDDDDDIIIIIIIIRRRRRRRREEEEEEEEKKKKKKKKTTTTTTTTNNNNNNNNIIIIIIIIMMMMMMMM UUUUUUUULLLLLLLLAAAAAAAAGGGGGGGGAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJIIIIIIIIMMMMMMMMAAAAAAAA

Postoji niz primarnih izazova koji se nalaze pred privrednim razvojem Bosne i Hercegovine i koji zahtevaju sistematski pristup i sprovođenje niza mera, a to su:

• Visoka stopa nezaposlenosti koja se javlja usled restruktuiranja javnih preduzeća;

• Zbog kasnog početka procesa reformi i modernizacije, napredak se ne može očekivati bez značajnijih ulaganja u konkurentne i savremene sektore industrije, poljoprivrede i usluga;

• Postojanje ozbiljnih nedostataka u institucijama koje se bave sprovođenjem i upravljanjem reformi i modernizacijom, a koji su rezultat kasnog početka reformskih procesa.

a.a.a.a. Prepreke i preporuke za stvaranje poslovnoPrepreke i preporuke za stvaranje poslovnoPrepreke i preporuke za stvaranje poslovnoPrepreke i preporuke za stvaranje poslovnog ambijenta za priliv stranih g ambijenta za priliv stranih g ambijenta za priliv stranih g ambijenta za priliv stranih direktnih ulaganjadirektnih ulaganjadirektnih ulaganjadirektnih ulaganja

Glavni problemi i prepreke za kontinuiran i povećan priliv stranih direktnih

ulaganja u Bosnu i Hercegovinu su procedure za dobijanje osnivačkih dozvola za pokretanje poslovnog procesa. Sa ovom problematikom potencijalni investitor susreće se na samom startu pokretanja poslovnog procesa. To dodatno izaziva dozu nesigurnosti kod potencijalnog investitora u pogledu vremena i troškova za dobijanje dozvole. Posledica toga je preusmerenje investicionog kapitala u države koje su mnogo pogodnije i liberalnije za pokretanje poslovanje.

Dužina vremenskog procesa za dobijanje saglasnosti i dozvole za početak poslovnog procesa uslovljena je kompleksnom i usložnjenom državnom administrativnom strukturom koja je uz to spora i neefikasna. Sporost i neefikasnost rezultat je preklapanja nadležnosti različitih vlasti. Bosanskohercegovačka administracija suočava se sa nedostatkom standardizovanih mera koje će izbrisati dupliranje zahteva za dostavljanje dokumentacije. Unapređenje elektronskog poslovanje Vlada u Bosni i Hercegovini "elektronske vlade" i uvođenje "elektronske javne uprave" propisaće kvalifikacije koje moraju ispunjavati zaposleni kako bi se izbegle greške istih i neće dozvoliti političko mešanje u bilo koji veći projekat.

Bosna i Hercegovina je država u kojoj je jako teško pokrenuti poslovni proces. Takođe, jako teško je i poslovati. U prilog tome govore sledeći podaci:



___________________________________________________________________________

73

Tabela br.17:Tabela br.17:Tabela br.17:Tabela br.17: Osnivanje poslovnog subjekta i pokretanje poslovnog procesa36

PPPPPPPPoooooooottttttttrrrrrrrreeeeeeeebbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnn bbbbbbbbrrrrrrrroooooooojjjjjjjj ddddddddaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa oooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee pppppppprrrrrrrreeeeeeeedddddddduuuuuuuuzzzzzzzzeeeeeeeeććććććććaaaaaaaa iiiiiiii ppppppppooooooookkkkkkkkrrrrrrrreeeeeeeettttttttaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg pppppppprrrrrrrroooooooocccccccceeeeeeeessssssssaaaaaaaa

DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa

MMMMMMMMeeeeeeeessssssssttttttttoooooooo nnnnnnnnaaaaaaaa sssssssskkkkkkkkaaaaaaaalllllllliiiiiiii oooooooodddddddd 111111117777777755555555 ddddddddrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa

BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 111111113333333377777777

AAAAAAAAllllllllbbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 111111112222222211111111

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 111111110000000000000000

SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 9999999966666666 BBBBBBBBuuuuuuuuggggggggaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 8888888866666666

MMMMMMMMoooooooollllllllddddddddaaaaaaaavvvvvvvviiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 8888888844444444

CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa 8888888833333333

MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkeeeeeeeeddddddddoooooooonnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 7777777766666666

SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 6666666600000000

RRRRRRRRuuuuuuuummmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 88888888 Izvor: Vijeće stranih investitora Bosne i Hercegovine

Bosna i Hercegovina je daleko iz država Jugoistočne evrope u pogledu vremena započinjanja poslovnog procesa i obavljanja delatnosti za koju se registrujete. Rangirana je na 137 mesto. Iza Bosne i Hercegovine ostalo je samo 35 država koje su obuhvaćenje istraživanjem, a koje je realizovala Svetska Banka. Birokratski aparat je nepremostiva barijera za preduzetnike koji žele započeti svoj vlastiti biznis.

Tabela br.18:Tabela br.18:Tabela br.18:Tabela br.18: Registracija imovine

PPPPPPPPoooooooottttttttrrrrrrrreeeeeeeebbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnn bbbbbbbbrrrrrrrroooooooojjjjjjjj ddddddddaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa oooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee pppppppprrrrrrrreeeeeeeedddddddduuuuuuuuzzzzzzzzeeeeeeeeććććććććaaaaaaaa iiiiiiii ppppppppooooooookkkkkkkkrrrrrrrreeeeeeeettttttttaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg pppppppprrrrrrrroooooooocccccccceeeeeeeessssssssaaaaaaaa

DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa

MMMMMMMMeeeeeeeessssssssttttttttoooooooo nnnnnnnnaaaaaaaa sssssssskkkkkkkkaaaaaaaalllllllliiiiiiii oooooooodddddddd 111111117777777755555555 ddddddddrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa

BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 111111113333333399999999

RRRRRRRRuuuuuuuummmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 111111111111111100000000

SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 111111110000000088888888

HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 111111110000000077777777

CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa 111111110000000033333333

SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 9999999922222222

MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkeeeeeeeeddddddddoooooooonnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 8888888844444444

AAAAAAAAllllllllbbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 7777777766666666

BBBBBBBBuuuuuuuuggggggggaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 6666666655555555

Izvor: Vijeće stranih investitora Bosne i Hercegovine

Pomenuti problemi, kao i oni koji se kriju iza istih, a nisu pomenuti ovom analizom, mogu se rešiti na sledeći način:

• Uspostavljnjem jedinstvenog centralnog registra privrednih subjekata; 36 Izvor:Veće stranih investitora Bosne i Hercegovine."Bijela knjiga 2007." Sarajevo, april 2007 god., str.5



___________________________________________________________________________

74

• Uspostavljanjem standardizovanih propise za dobijanje dozvola za osnivanje poslovnog subjekta i pokretanje poslovnog procesa;

• Usklađivanjem poreske regulativu na nivou Bosne i Hercegovine (npr.:porez na dobit u Republici Srpskoj je 10%, a u Federaciji Bosne i Hercegovine je 30%);

• Standardizacijom i pojednostavljenom procedurom dobijanja građevisnkih dozvola;

• Uklanjanjem svih prepreka koje ograničavaju trgovinu unutar Bosne i Hercegovine;

• Iniciranjem stvaranja jedinstvenog tržišta Jugoistočne evrope; • Smanjenjem ili eliminisanjem carinske stope na uvoz repromaterijala za

bosanskohercegovačkog proizvođača; • Uređenjem finansijskog tržišta; • Eliminisanjem dvostrukog oporezivanje ( Trenutno ne postoji mogućnost da

porez plaćen od strane nekog preduzeća u jednom od entiteta bude odbijen od poreske obaveze u drugom entitetu, tako da će preduzeće koje pokuša poslovati na državnom nivou biti dvostruko oporezovano za isti prihod.)

1111111100000000........11111111........ AAAAAAAAggggggggeeeeeeeennnnnnnncccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee zzzzzzzzaaaaaaaa uuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaapppppppprrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđeeeeeeeennnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee ssssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh iiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa uuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii

Zemlje u razvoju i zemlje u tranzicionom procesu sve više vide direktna strana

ulaganja kao izvor privrednog razvoja i modernizacije, rasta prihoda i zapošljavanja. Zemlje nastoje maksimalno povećati korist od prisustva stranog vlasništva u domaćoj privredi i nivoa stranih ulaganja pokretanjem niza političkih i promotivnih inicijativa.

Koristi od direktnih stranih ulaganja ispoljavaju se u vidu:

• Razvoja tehnološkog transfera i tehnološkog unapređenja u sopstvenoj državi;

• Podrške razvoju ljudskih potencijala i upravljačkih sposobnosti; • Značajnog doprinosa u postupka uključenja u međunarodne trgovinske

tokove; • Razvoj preduzetništva i konkurentskih sposobnosti; • Primene i razvoja novih menadžerskih veština.

Zbog toga je avgusta 1998. god. osnovana Agencija za unapređenje stranih

direktnih investicija u Bosni i Hercegovini (FIPA) od strane Saveta ministara Bosne i Hercegovine. Agencija je sa radom počela krajem 1999.god. Upravni odbor Agencije čine predstavnici privatnog sektora i stranih investitora u Bosni i Hercegovini.



___________________________________________________________________________

75

Primarni ciljevi Agencije su:

• Obezbeđenje novih stranih investicija za Bosnu i Hercegovinu i promocija Bosne i Hercegovine kao potencijalno isplative lokacije za strana ulaganja;

• Stvaranje povoljnog poslovnog okruženja i poslovne klime; • Posredovanje u aktivnostima koje se realizuju sa ciljem obezbeđenja

uslova za ulazak inostranog kapitala u Bosnu i Hercegovinu; • Podršaka razvoju malih i srednjih preduzeća; • Podrška razvoju regionalnih razvojnih agencija u Bosni i Hercegovini i

institucionalno jačanje Agencije.

1111111111111111........ PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLOOOOOOOOŽŽŽŽŽŽŽŽAAAAAAAAJJJJJJJJ BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSKKKKKKKKOOOOOOOOHHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAAČČČČČČČČKKKKKKKKEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE UUUUUUUU EEEEEEEEVVVVVVVVRRRRRRRROOOOOOOOPPPPPPPPSSSSSSSSKKKKKKKKOOOOOOOOMMMMMMMM OOOOOOOOKKKKKKKKRRRRRRRRUUUUUUUUŽŽŽŽŽŽŽŽEEEEEEEENNNNNNNNJJJJJJJJUUUUUUUU

Posle završetka ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, Evropska Unija pružila je ogromnu podršku u sprovođenju mirovnog Dejtonskog sporazum, finansijskoj pomoći i drugim aktivnostima razvoja Bosne i Hercegovine.

Tokom 1996. god. formirano je Konsultativno radno telo – CTF, čija je osnovna funkcija bila zajednički rad na prilagođavanju ukupne legislative zemlje zahtevima Evropske Unije kroz pružanje tehničke pomoći lokalnoj administraciji u stvaranju regulatornog okvira prilagođenog standardima Evropske Unije.

Posle toga, objavljen je dokument pod nazivom "Road Map–Mapa puta za BiH"37, koji je sadržavao 18 uslova koje je potrebno ispuniti kako bi se stvorili uslovi za izradu studije izvodljivosti - "Feasibillity Study", za otpočinjanje pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju.

Evropska Komisija je u svom izveštaju iz 2002. god. objavila da je Bosna i Hercegovina ispunila uslove iz Road Map-e, a 2003. god. odobrila je Studiju podobnosti u kojoj je navedeno 16 prioritetnih reformskih područja čiji napredak će stvoriti preduslove za otpočinjanje pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju. Sporazum je parafiran 04.decembra 2007.god. u Sarajevu.

Uprkos činjenici da je Feasibillity Study prihvaćena, nemožemo tvrditi da je u poslednje vreme učinjen veliki napredak na putu Evropskih integracija. Bosna i Hercegovina i dalje zaostaje za svojim najbližim susedima – Hrvatskom, Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom. 37 Road Map je dokumenat koji je obuhvatao političke i ekonomske uslove, poštivanje ljudskih prava, razvoj demokratije i vladavine zakona.



___________________________________________________________________________

76

1111111111111111........11111111........ BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii ZZZZZZZZaaaaaaaappppppppaaaaaaaaddddddddnnnnnnnniiiiiiii BBBBBBBBaaaaaaaallllllllkkkkkkkkaaaaaaaannnnnnnn

Zapadni Balkan je pod uticajem međunarodnih finansijskih institucija. Zadatak međunarodnih finansijskih institucija je, da podrže strukturne reforme kroz makroekonomsku i tehničku pomoć. Programi Međunarodnog monetarnog fonda prisutni su u svim državama regiona. Svetska Banka podržava programe strukturnog prilagođavanja privrede, a Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj finansira privatni sektor. Međutim, u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori uglavnom finansira javni sektor.

Zapadni Balkan ima mnogo zajedničkih karakteristika koje proizilaze iz sličnog iskustava u strukturalnom prilagođavanju. Ceo region je kasnio sa prelaskom iz socijalističkog privređivanja na tržišni sistem privređivanja zbog ratnih sukoba u regionu i isključenošću iz međunarodnih tokova. Pred državama ovog regiona nalaze se zadaci kao što su: uklanjanje svih prepreka za razvoj međunarodne trgovine i stranih investicija, realizacija procesa privatizacije, fleksibilizacija tržišta rada i smanjenje socijalnih troškova.

Opredeljenost za čvrstom ekonomskom saradnjom između zemalja Zapadnog Balkana rezultovala je stvaranjem Centralno evropske zone slobodne trgovine (CEFTA) (Hrvatska, Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Makedonija i Albanija). Sve ove zemlje suočavaju sa velikim ekonomskim problemima. Neki od tih problema su hronična nezaposlenost koja se danas kreće u rasponu od 20% do 43%, veliki spoljnotrgovinski deficiti, nedostatak investicionog kapitala, tehnološka neopremljenost, slaba infrastruktura, nedostatak obrazovnog kadra, pravno-ekonomska neuređenost itd.

Svi ovi nedostaci rezultat su nestabilnosti koja vlada u regionu i nedostatka političkog konsenzusa između ovih država.

Ako su ove države, zaista iskrene u svom Evropskom putu, jedinstven tržišni prostor okupio bi oko 25 miliona potrošača sa prosječnom stopom rasta BDP od oko 4,5% na godišnjem nivou. Prostor je ogromna razvojna potreba sa trgovinskim deficitom od oko 22 mlrd.$. Stvaranje jedinstvenog tržišnog prostora zahteva mnogo uloženog napora i vremena koje mora biti rezultat mukotrpnih i dugotrajnih multilateralnih pregovora između država Zapadnog Balkana. Ako su najviša rukovodstva ovih država zaista Evropski opredeljena i zaista žele ekonomski razvoj svoje države, rezultat takvih pregovora neće izostati.

Stvaranje jedinstvenog tržišnog prostora doprineće bržem i lakšem pristupanju ovih država Evropskoj Uniji, u odnosu na današnju individualnu praksu pristupanja. Stvaranjem Zone slobodne trgovine regulisalo bi se kretanje radne snage, kapitala, roba i usluga unutar regije. Regulisali bi se mnogobrojni i usložnjeni trgovinski propisi, carinska i poreska politika, itd. Takođe, to bi doprinelo stvaranju zajedničke ekonomske politike u nastupu prema trećim državama i još više bi naglasilo Evropsku opredeljenost ovog regiona i želju za pridruživanjem



___________________________________________________________________________

77

Evropskoj Uniji. Danas, poslovni svet misli samo na krupni kapital. Ukrupnjavanjem kapitala i liberalizacijom trgovine ukloniće se sve ono što ne valja.

Međutim, Ekonomski interesi koji govore u prilog stvaranju Zone slobodne trgovine su suprotni političkim interesima pojedinih država regiona.

Iskustvo zemalja Evropske Unije koje su najpre stvorile Evropsku ekonomsku zajednicu je više nego dovoljan pokazatelj da ekonomski interesi mogu pobediti političke interese. Činjenica je da su Francuska i Nemačka bile osnivači Evropske ekonomske zajednice, a da su pre toga bile sukobljene strane u oba svetska rata. S toga, netreba da postoji nikakav strah u Hrvatskoj ili Srbiji ili Bosni i Hercegovini ili Makedoniji od stvaranja zajedničke ekonomske organizacije ako su zaista opredeljene za ekonomski i privredni razvoj. Potrebno je samo sesti za pregovarački sto, razgovarati i kreirati najefikasnije modele razvoja ovog regiona, jer narod koji živi na ovim prostorima zaslužuje bolji i kvalitetniji život.

Stvaranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana je test za ovaj region o mogućnostima usaglašavanja i harmonizacije tržišnih i ekonomskih propisa i međusobne saradnje, jer ako zemlje regiona nisu u mogućnosti da se međusobno dogovore oko zajedničkih interesa zašto bi ih Evropska Unija prihvatila kao ravnopravnog partnera. Nemogućnost dogovora ili izbegavanje stvaranja ovakve organizacije je pokazatelj da zemlja ili zemlje nisu spremne za širu multilateralnu saradnju, i kao takve mogu biti samo izvor nestabilnosti i kriza unutar određene organizacije.

Grafikon br.Grafikon br.Grafikon br.Grafikon br.5555: Učešće zemalja Zapadnog Balkana u trgovini sa Evropskom Unijom

0%

10%

20%

30%

40%

50%

BiH Hrvatska SiCG Albanija Makedonija

Učešće u trgovini sa EU

Deficit u trgovini Zapadnog Balkana sa Evropskom Unijom je 11 mlrd.€.

Razlog visokog deficita možemo tražiti u činjenici nedovoljnog priliva stranih direktnih ulaganja. Strana direktna ulaganja namenjena tranzicionim zemljama obezbeđuju robu za izvoz na svetsko tržište, istovremeno unapređujući ponudu roba i usluga na domaćem tržištu, što doprinosi smanjenju uvoza roba i usluga. To prouzrokuje dvostruko popravljanje trgovinskog bilansa. Uvoz postaje manji a izvoz veći. Države koje su prošle kroz tranzicioni proces, danas su 80% izvoza osigurale



___________________________________________________________________________

78

zahvaljujući stranim dirtektnim ulaganjima. Takve zemlje su na primer: Mađarska, Slovačka, Eestonija i druge države koje su postale deo Evropske Unije.

Na kraju, potrebno je naglasiti, da je u regionu rašireno shvatanje da će država ulaskom u Evropsku Uniju rešiti sve probleme. Zaboravljamo da Evropska Unija traži da se primarni problemi reše pre ulaska u Evropsku Uniju. Unija ne očekuje da države kandidati dođu do savršenih rešenja. Ona samo ne želi da prihvati državu koja očekuje da će ih Brisel izdržavati ili države kojima će Brisel rešavati pitanja teritorije, manjinskih prava, međuetničkih pomirenja, itd. Unija sa pravom traži i očekuje od države da ta pitanja budu rešena pre ulaska u Evropsku Uniju.

1111111122222222........ UUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAAPPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐEEEEEEEENNNNNNNNJJJJJJJJEEEEEEEE IIIIIIIINNNNNNNNTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG PPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG AAAAAAAAMMMMMMMMBBBBBBBBIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEENNNNNNNNTTTTTTTTAAAAAAAA

Unapređenje internog poslovnog ambijenta i podrške razvoju preduzetništva bitna je pretpostavka za rast privatnog sektora. To podrazumeva uspostavljanje adekvatnog pravnog, poslovnog, socijalnog, sigurnosnog i društveno–ekonomskog ambijenta.

Evropska banka za obnovu i razvoj svake godine objavljuje tranzicijski izveštaj koji daje ocenu poslovne klime zemalja u tranziciji. U izveštaju za 2006.god. Bosna i Hercegovina je svrstana u red zemalja koje su u odnosu na prethodne godine unapredile poslovnu klimu, ali pred kojima stoji niz otvorenih pitanja koja treba rešiti kako bi se poslovna klima smatrala povoljnom za domaća i strana ulaganja.

Ugledni časopis "The Economist" putem svog specijaliziranog dela Economic Inteligence Unit, kreira analize poslovnog okruženja u zemljama u tranziciji i na osnovu toga vrši rangiranje zemalja po kvalitetu poslovne klime. Prema izvještaju iz 2003.god. koji je obradio 27 zemalja u tranziciji, ukazuje se na pad Bosne i Hercegovine sa 20 na 22 mesto i pored toga što je zbirna ocena porasla sa 4.15 na 4.77. Istovremeno zemlja kao što je Srbija i Crna Gora (tada državna zajednica) koja je bila iza Bosne i Hercegovine unapredila je svoju poslovnu klimu. Istovremeno Srbija i Crna Gora napravila je najveći skok od svih zemalja u tranziciji, pomerajući se sa 25 mesta na 14 mesto38.

Ministarstvo za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose Bosne i Hercegovine, u saradnji sa Svetskom Bankom (Savetodavnom grupom za strane investicije – FIAS), tokom 2001. god. uradilo je dve studije, sa ciljem da se dobije odgovor na pitanje kako kreirati povoljno poslovno okruženje za domaća i strana ulaganja. Radi se o Studiji o administrativnim preprekama za ulaganja u Bosnu i Hercegovinu i o Studiji o dijagnostičkom ispitivanju korupcije u Bosni i Hercegovini. Savet ministara Bosne i Hercegovine, zajedno sa entitetskim vladama 2001.god. usvojio je dugoročni akcioni plan za unapređenje poslovne klime za domaća i strana ulaganja, koji je 38 Izvor: Economies in Transition: Regional Overview, Country Forecast, Septembar 2003.



___________________________________________________________________________

79

sada u fazi implementacije. Savet ministara Bosne i Hercegovine usvojio je dokument pod naslovom "Posao i Pravda", sa ciljem da se u što kraćem roku unapredi poslovna klima i pokrenu reforme.

Bosna i Hercegovina, još uvek se suočava sa neizgrađenim jedinstvenim ekonomskim prostorom, koji je prepreka kreiranju povoljne poslovne klime za domaća i strana ulaganja i pristupanje Evropskim integracijama. Napredak u stvaranju jačanja jedinstvenog ekonomskog prostora učinjen je uvođenjem jedinstvenog poreskog sistema od 01.januara 2006.god. i primenom poreza na dodatnu vrednost (PDV) sa jedinstvenom poreskom stopom od 17%.

Administrativne prepreke za osnivanje i rad privrednih subjekata predstavljaju prepreke bržem rastu privatnog sektora, posebno u oblasti registracije, visokih troškova pokretanja preduzeća, poreskog opterećenja koje je jedno od najviših u Evropi i uticaja korupcije na inspekcijske poslove39.

Projekat Evropske Komisije pod nazivom "Jedinstven ekonomski prostor"40, uočio je brojne međuentitetske probleme, koji se odnose na trgovinu, proizvodnju, obavljanje usluga i mobilnost radne snage. Projekat je fokusiran na ograničen broj privrednih aktivnosti: proizvodnju i promet lekovima za ljudsku upotrebu, kretanje roba sa CE oznakom, fito–sanitarnu kontrolu u entitetima, inspekcijske aktivnosti, tržišne barijere u okviru važećih entitetskih zakona, autobuski transport, slobodno kretanje radne snage i sistem nadzora tržišta. U svim oblastima, praksa ukazuje na nepostojanje slobode kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi. Tako na primer, "Bosnalijek" iz Sarajeva tretirana je kao strana firma u Republici Srpskoj, firma "Saniteks" iz Velike Kladuše koja ima oznaku CE na osnovu koje ima pristup tržištu Evropske Unije, u Federaciji Bosne i Hercegovine je morala podvrgnuti se proceduri ocene usklađenosti sa zakonima Federacije Bosne i Hercegovine, dok to nije potrebno u Republici Srpskoj. U oba entiteta prisutne su različite liste sorti i sjemenskih materijala, inspektori u severnom Brčkom primenjivali su zakonodavstvo Republike Srpske a u južnom delu grada zakonodavstvo Federacije Bosne i Hercegovine. U Bosni i Hercegovini možemo sresti jedinstven primer proizvoda koji na istoj državnoj teritoriji u okviru različitih entiteta ima različit vek trajanja. Proizvod "Solane" d.d Tuzla, kuhinjska so u Federaciji Bosne i Hercegovine ima rok trajanja 3 god., a u Republici Srpskoj, rok trajanja istog proizvoda je 2 god. Apsurd je još veći kada na istom pakovanju imate ove različite podatke.

39 Izvor: Izvještaj Komisije Veća o spremnosti Bosne I Hercegovine za otpočinjanje pregovora sa Evropskom Unijom o Sporazmu o stabilizaciji i pridruživanju (Studija izvodljivosti), Brisel, 18.11.2003. 40 Izvor: "Strategija jedinstvenog ekonomskog prostora u Bosni i Hercegovini", Evropska komisija, septembar 2003.



___________________________________________________________________________

80

1111111133333333........ PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIOOOOOOOORRRRRRRRIIIIIIIITTTTTTTTEEEEEEEETTTTTTTTIIIIIIII EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKEEEEEEEE BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Brži ekonomsko–socijalni razvoj Bosne i Hercegovine zahteva internu harmonizaciju propisa koji regulišu slobodu kretanja roba, usluga, kapitala i lica. Sledeći faktor ekonomsko–socijalnog razvoja, zahetva uspostavljanje zakonskog i institucijalnog okvira za slobodnu konkurenciju i zaštitu potrošača. U izveštaju Evropske Komisije upućenom Veću o spremnosti Bosne i Hercegovine o otpočinjanju pregovora sa Evropskom Unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju od 18.novembra 2003.god. preporučuje se:

• Uspostavljanje politike aktivne zaštite potrošača u skladu sa zakonima Evropske Unije;

• Usklađenost zakona o zaštiti potrošača sa zakonima Evropske Unije; • Formiranje nezavisne i efikasne administrativne strukture, koja će osigurati

ispunjenje osnovnih zahteva u pogledu zdravlja i sigurnosti; • Obezbeđenje zastupanja, informisanja i edukacije potrošača.

1111111133333333........11111111........ UUUUUUUUnnnnnnnnaaaaaaaapppppppprrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđeeeeeeeennnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee ttttttttrrrrrrrržžžžžžžžiiiiiiiiššššššššnnnnnnnnoooooooogggggggg pppppppprrrrrrrroooooooossssssssttttttttoooooooorrrrrrrraaaaaaaa BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

U cilju zaštite potrošača potrebno je obezbediti usklađenosti tri primarna

tržišna segmenta sa pravilima Evropske Unije, i to:

• Legislativu proizvoda; • Ocenu usklađenosti; • Nadzor i kontrolu tržišta.

Značajan segment kreiranja ekonomske politike Bosne i Hercegovine i uređenja internog jedinstvenog ekonomskog prostora može biti:

• Uspostavljanje odredbi o zajedničkom priznavanju proizvoda u pravnom poretku Bosne i Hercegovine;

• Uspostavljanje jedinstvenog sistema javnih nabavki na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine;

• Povećanje mobilnosti radne snage i eliminisanje svakog oblika diskriminacije u postupku zapošljavanja;

• Unapređenje koordinacije upravljanja javnom infrastrukturom; • Stimulisanje i podržavanje regionalnog ekonomskog razvoja; • Kreiranje makroekonomske stabilnosti; • Eliminisanje nelojalnih oblika konkurencije; • Eliminisanje administrativnih prepreka za domaća i strana ulaganja i

smanjenje troškova osnivanja kompanija;



___________________________________________________________________________

81

• Ubrzanje procesa rešavanja privrednih sporova; • Jačanje korporativnog upravljanja41; • Reorganizacija inspekcijskih službi42; • Osiguranje efikasnije zaštite poverilaca i kreiranje uslova za veću

dostupnost bankarskih kredita43; • Osiguranje efikasnije borbe protiv korupcije; • Obezbeđenje modernije zaštite intelektualnog, industrijskog i

komercijalnog vlasništva.

1111111144444444........ MMMMMMMMOOOOOOOOGGGGGGGGUUUUUUUUĆĆĆĆĆĆĆĆNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIII RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJAAAAAAAA PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOO PPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG OOOOOOOOKKKKKKKKRRRRRRRRUUUUUUUUŽŽŽŽŽŽŽŽEEEEEEEENNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Postoje pozitivni i ohrabrujući znaci da Bosna i Hercegovina može iskoristiti razvojni potencijal u narednih deste godina i da može ostvariti snažan privredni rast koji će dati doprinos unapređenju standarda života svih građana, istovremeno pretvarajući se u konkurentnu i funkcionalnu tržišnu ekonomiju.

Ključne prednosti, kako ih vide mnogi potencijalni investitori po osnovu komparativnih analiza su:

• Konkurentna radna snaga (niska cena rada); • Dobar geostrateški položaj u Jugoistočnoj evropi; • Iskustvo u inženjersko – proizvodnim poslovima; • Priordni resursi; • Kontinuirano unapređenje investicione klime.

Osnovne slabosti privrede rezultat su četverogodišnjeg građanskog rata na prostoru Bosne i Hercegovine tokom devedesteih godina XX veka. Period rata i izolacije od svetskog tržišta doprineo je da su danas mnogi privredni kapaciteti uništeni i devastirani, a tehnologija zastarela. Kao posledica toga, u ratnom ali i postratnom periodu Bosnu i Hercegovinu je napustio veliki broj obučenih i kvalifikovanih radinka, posebno onih koji su se bavili istraživačko – razvojnim 41 Efikasno korporativno upravljanje predstavlja značajan segment stvaranja povoljne poslovne klime. Kvalitetan sistem korporativnog upravljanja poboljšava i olakšava efikasniji pristu tržištima kapitala, unapređuje poverenje investitora i jača konkurentnost preduzeća. Problem korporativnog upravljanja u Bosni i Hercegovini možemo pronaći analizirajući određene podatke prema kojima je još uvek od 40% do 50% ekonomije u državnom vlasništvu. Istovremeno model privatizacije stvorio je disperziju vlasništva, pojavu PIF-ova (privatizacionih investicionih fondova), fragmentiranog i nedovoljno likvidnog tržišta. 42 Organizaciona složenost države stvara preklapanje određenih inspekcijskih poslova. Sistem inspekcijske aktivnosti privatnog sektora je glomazan i nema prisustva potrebnog nivoa koordinacije. Prisutan je veliki broj inspekcija sa naglašenim nedostatkom transparentnosti u njihovom radu. 43 Od 01.januara 2007.god. Centralna banka Bosne i Hercegovine uspostavila je jedinstven registar (bazu podataka) dužnika i lica koja osiguravaju poverena novčana sredstva.



___________________________________________________________________________

82

poslovima. Iako je, u proteklih nekoliko godina učinjen značajan napredak na poboljšanju i unapređenju poslovne klime, Bosna i Hercegovina se i dalje suočava sa:

• Značajnim trgovinskim deficitom; • Niskom stopom zaposlenosti; • Nedostatkom konkurentske sposobnosti; • Lošom slikom (imidžom) u inostrasntvu. Doprinos takvom stanju daje

negativna slika političke nestabilnosti i nepostojanja usmerenog marketinškog i investiciono−promotivnog programa.

Bosna i Hercegovina mora da obrati više pažnje na priliv stranih direktnih ulaganja koja sa sobom mogu doneti svetski poznatu marku. To će dati doprinos novom zapošljavanju i razvoju novih tehnologija. Potrebno je precizno utvrditi kriterijume u skladu sa kojima će određena investicija steći status ulaganja od posebnog interesa. Osnovni kriterijumi su:

• Svetski poznata marka (brand) može, npr. podrazumevati da se dato preduzeće nalazi na spisku najvećih i najuspešnijih preduzeća poput spiska Fortune 500;

• Značajnim ulaganjem koje će doprineti novom zapošljavanju, kao što su investicije od preko 5 miliona €, po osnovu kojih će se zaposliti najmanje 100 novih radnika;

• Ulaganje u oblasti koje se smatraju visokotehnološkim oblastima.

U cilju unapređenja privrednog razvoja, država može doneti i sledeće mere:

• Besplatnu dodelu zemljišta; • Oslobađanje od plaćanja nadoknade za uređenje zemljišta; • Obezbeđenje infrastrukture do samog zemljišta na kome se ostvaruje

ulaganje od posebnog interesa i sl..

1111111155555555........ DDDDDDDDOOOOOOOOPPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIINNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSS EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJUUUUUUUU PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOO PPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSLLLLLLLLOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG OOOOOOOOKKKKKKKKRRRRRRRRUUUUUUUUŽŽŽŽŽŽŽŽEEEEEEEENNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Primarni cilj ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine mora postati podsticanje i razvoj stranih direktnih ulaganja u bosanskohercegovačku privredu. Potrebno je stvarati okruženje i okvir za privlačenje, zadržavanje i širenje međunarodno konkurentnih i izvozno usmerenih ulaganja kako bi se obezbedili preduslovi za povećanje stope zaposlenosti, smanjenje trgovinskog deficita i ekonomsko−ruštveni razvoj.

Strateški cilj ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine, koji je potrebno uspostaviti, mora obuhvatiti:



___________________________________________________________________________

83

• Povećanje broja i vrednosti novih ulaganja u industrijsku proizvodnju i sektore međunarodno razmenjivih usluga;

• Pružanje potrebnih informacija i podrške investitorima kako bi se ubrzalo sprovođenje njihovih planiranih ulaganja u zemlju;

• Ohrabrenje postojećih investitora kako bi se povećao njihov angažman u zemlji i što je više moguće povećao nivo međunarodno konkurentne dodatne vrednosti u privredi;

• Podsticanje napretka pravnih reformi sa ciljem dostizanja evropskih standarda i pružanje savetodavnih usluga u realizaciji ovih ciljeva, na osnovu iskustva drugih država koje su prošle kroz ovaj proces;

• Podrška kampanji za razumevanje značaja stranih investicija; • Unapređenje slike o Bosni i Hercegovini u inostranstvu (pokretanje i

realizacija projekta "Brendiranje Bosne i Hercegovine" u okviru kojeg će se sprovoditi niz aktivnosti sa ciljem promovisanja i pozicioniranja Bosne i Hercegovine na svetskom tržištu).

Bosni i Hercegovini je potrebna modernizovana i restruktuirana poljoprivreda i agroindustrijski sektor. Aktivnosti u sektoru poljoprivrede, zasnovane na razvoju malih i srednjih preduzeća moguće je usmeriti u:

• Razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala, mogućnosti skladištenja i plasmana;

• Modernizaciju ruralne infrastrukture (transporta, vodo–snabdevanja i telekomunikacija);

• Povećanje produktivnosti proizvodnje; • Razvoj i modernizacija mini prerađivačkih firmi i njihovih metoda plasmana; • Unapređenje industrijske saradnje u oblasti poljoprivrede; • Unapređenje saradnje u oblasti zaštite zdravlja životinja i biljaka i

usklađivanje propisa sa standardima Evropske Unije.

Poljoprivredna proizvodnja učestvuje sa 12% u ukupnom bruto−društvenom proizvodu. Istovremeno, procenjuje se da je u agrarnom sektoru zaposleno oko 18% ukupnog stanovništva Bosne i Hercegovine. Pokrivenost uvoza sa izvozom u sektoru poljoprivrednih proizvoda je samo 8%. Produktivnost proizvodnje je na veoma niskom nivou. Rezultati takve proizvodnje su veoma male količine proizvoda namenjene potrošnji van domaćinstva.

Sadašnje aktivnosti na promociji bosanskohercegovačkog izvoza su skromnih razmera. U okviru Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine postoji sektor za izvoz. Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine pokušava da razvije posebne aktivnosti u okviru ekonomske diplomatije, čiji primarni zadatak će biti promocija bosanskohercegovačkog izvoza. Ekonomska diplomatija u Bosni i Hercegovini gotovo da i ne postoji. Poražavajući podatak je da u Bosni i Hercegovini postoji mali broj onih koji razumeju i shvataju suštinu i značaj ekonomske diplomatije.

Osnovni problem sa kojim se suočava privreda Bosne i Hercegovine je nizak



___________________________________________________________________________

84

nivo proizvodnje i nedostatak proizvodnih količina, koja može biti konkurentna na inostranom tržištu. Ukoliko se želi postići veći rast industrijske proizvodnje potrebno je osigurati brži rast privatnog sektora kroz:

• Unapređenje poslovne klime za domaća i strana ulaganja; • Realizaciju procesa privatizacije, posebno u delu strateških preduzeća koja

moraju preuzeti ulogu nosioca izvoza; • Stvaranje uslova za veći priliv direktnih stranih ulaganja i novih tehnologija; • Sprovesti reforme koje će doprineti povećanju konkurentnosti izvoza iz Bosne

i Hercegovine; • Uvesti olakšice za investiranje u nove tehnologije i ograničenja na uvoz

zastarele tehnologije; • Usvojiti podzakonska akta za Zakon o oslobađanju carinskih dažbina i opreme

namenjene za proizvodnju; • Ukinuti carinske dažbine na repromaterijele; • Pojednostaviti carinsku prceduru i carinski sistem; • Obezbediti uslove za smanjenje cene električne energije; • Obezbediti povoljnije kreditne uslove; • Stvoriti uslove za osnivanje fondova na nivou entiteta za podršku razvoju

malih i srednjih preduzeća; • Snažnije i odlučnije promovisati izvoz i izvozne potencijale Bosne i

Hercegovine; • Obezbediti fondove za finansiranje naučno–istraživačkih projekata; • Podržati i pomoći aktivnosti preduzeća na dobijanju i uvođenju standarda

kvalitata iz serije ISO 9000 i sprovođenju procedure za ocenjivanje usklađenosti za dobijanje CE znaka.

Preduzećima iz oblasti strateških industrija potrebno je obezbediti prodršku kroz:

• Uspostavljanje kreditno izvozne banke; • Uspostavljanje i jačanje Fonda za garancije za izvozno orijentisana

preduzeća; • Uspostavljanje fonda za pomoć izvozno orijentisanim preduzećima za

dobijanje CE i ISO certifikata; • Podršku agrarnom sektoru i poljoprivrednoj proizvodnji sa ciljem

proizvodnje namenjene izvozu.

Zadatak koji se mora postaviti pred ekonomsku diplomatiju je obezbeđenje recipročnog ukidanja transportnih dozvola. U Evropsku Uniju mogu izvoziti samo preduzeća koja samostalno prođu (prepuštena sama sebi) duge, kompliovane i skupe procudere usklađenosti proizvoda u nekoj od zemalja Evropske Unije. Proizvode životinjskog porekla i poljoprivredne proizvode, koji podležu međunarodnim veterinarskim i fito-sanitarnim propisima nemoguće je izvoziti dok se ne ispune zahtevi koji proističu iz pravila Evropske Unije. Za ispunjenje pomenutih uslova potrebno je uspostaviti zakonske okvire i potrebne institucija na nivou Bosne i Hercegovine. Pored zadovoljenja kvaliteta, nepostojanje adekvatnog zakonskog



___________________________________________________________________________

85

okvira doprinosi slaboj iskorištenosti niza pogodnosti koje sa sobom nose zaključeni bilateralni i multilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini i unilateralni preferencijalni tretmani odobreni od Evropske Unije i većine razvijenih zemalja država. S toga, potrebno je:

• Uskladiti sve zakonske propise sa zahetvima Evropske Unije; • Uspostaviti institucije u skladu sa zahtevima tržišta Evropske Unije; • Uspostaviti sistem kontrole kvaliteta nad tržištem Bosne i Hercegovine

u skladu sa zahtevima tržišta Evropske Unije, Pravilima Svetske trgovinske organizacije sa sanitarnom i fitosanitarnom kontrolom.

U fazi propreme Razvojne strategije Bosne i Hercegovine do 2007.god. realizovana su istraživanja u cilju definisanja strateških industrijskih grana. Spoljnotrgovinska komora bila je nosilac ovog posla. Na osnovu sprovedenog istraživanja zaključeno je da Bosna i Hercegovina ima konkurentske sposobnosti u metalskoj, drvoprerađivačkoj, tekstilnoj i kožarskoj industriji, preradi hrane i proizvodnji električne energije.

U skladu sa tim, potrebno je stvarati uslove za smanjenje carinskih tarifa za navedene strateške industrijske grane za uvoz repromaterijala. Potrebno je ukinuti carine na repromaterijale koji se ne proizvode u Bosni i Hercegovini.

Međunarodna iskustva pokazuju da se obezbeđenje i zadržavanje ulaganja zasniva na:

• Unapređenju investicione klime; • Izgradnji povoljne slike o Bosni i Hercegovini u inostranstvu (Image

Building); • Privlačenju novih ulaganja (promocija); • Podrška investitorima.

1111111155555555........11111111........ IIIIIIIIzzzzzzzzggggggggrrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa ppppppppoooooooovvvvvvvvoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnneeeeeeee sssssssslllllllliiiiiiiikkkkkkkkeeeeeeee oooooooo BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii uuuuuuuu iiiiiiiinnnnnnnnoooooooossssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnssssssssttttttttvvvvvvvvuuuuuuuu

Razvijanje strategije i realizacija marketinških i promotivnih aktivnosti sa ciljem izgradnje povoljne slike o Bosni i Hercegovini i stvaranju povoljnih uslova za nova ulaganja uobičajeno je da se poverava javnoj agenciji koja se bavi ostvarivanjem nacionalnih ciljeva definisanih od strane Vlade ( u Bosni i Hercegovini je to Agencija za unapređenje stranih investicija – FIPA). Uloga i funkcija ovakvih agencija mora biti:

• Razvijanje marketinških aktivnosti i sprovođenje promotivnog programa sa ciljem uklanjanja negativne slike o Bosni i Hercegovini među investitorima u odabranim sektorima i na ključnim tržištima;

• Razvijanje istraživačkih sposobnosti sa ciljem utvrđivanja industrijskih i



___________________________________________________________________________

86

uslužnih sektora u kojima Bosna i Hercegovina može imati konkurentske prednosti;

• Razumevanje potreba ulagača kada je reč o zakonodavnim, administrativnim i infrastrukturnim merama i obezbeđivanje povratnih informacija i preporuka za dalje delovanje;

• Podrška novim investitorima koji žele da ulažu u Bosnu i Hercegovinu.

1111111166666666........ SSSSSSSSAAAAAAAARRRRRRRRAAAAAAAADDDDDDDDNNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA IIIIIIIIZZZZZZZZMMMMMMMMEEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐUUUUUUUU OOOOOOOOBBBBBBBBRRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG SSSSSSSSIIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTEEEEEEEEMMMMMMMMAAAAAAAA IIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDEEEEEEEE UUUUUUUU BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNIIIIIIII IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNN

Značaj obrazovnog sistema u stvaranju povoljnog okruženja ne sme biti zanemaren. Reforme obrazovnog sistema utiču na sve sektore privrede i ključni su element unapređenja konkurentnosti preduzeća.

Bosna i Hercegovina je na predposlednjem mestu na lestvici Evropskih država po broju studenata. Poslije završetka srednje škole, samo 19,2% bosanskohercegovačkih građana nastavlja školovanje na jednoj od visokoškolskih ustanova u državi ili inostranstvu. Poređenja radi, u susednoj Hrvtaskoj taj postotak je 32.7%, a u Sloveniji je 72,6%44.

Posmatrano na međunarodnom planu, poslovna zajednica se sve više uključuje u reformu obrazovanja i biva konsultovana po tom pitanju, te u skladu sa tim predlaže razvijanje strukturalnog oblika saradnje, kako bi se sa povećanjem ulaganja u izvozne i druge sektore sa visokom stopom dodatne vrednosti maksimalno povećale mogućnosti zapošljavanja sadašnjih i budućih visokoobrazovanih kadrova. U skaldu sa tim, u Bosni i Hercegovine je potrebno preduzeti sledeće aktivnosti:

• Usvojiti i realizovati Zakon o visokom obrazovanju na nivou Bosne i Hercegovine, koji će uz Zakone o naučno-istraživačkoj i inovacionoj delatnosti predstavljati osnovu sektora visokog obrazovanja i istraživanja koje odgovara potrebama bosanskohercegovačke privrede;

• Stvoriti uslove za nastanak i razvoj strukovnih Univerziteta; • Osnovati na nivou Entitetskih Vlada stručne radne grupe sa snažnim

uticajem poslovnog sektora koji će davati savete u vezi sa nastavnim planovima i programima školovanja kadra u Bosni i Hercegovini, naglašavajući prioritete za finansiranje istraživačkih delatnosti u ovoj oblasti;

• Razviti prenos tehnologije i industrijskih veza u sektoru visokog obrazovanja i istraživanja, i na taj način promovisati uspešno poslovno povezivanje;

• Dokumentovati postojeće i planirane inicijative na državnom i regionalnom nivou u vezi unapređenja srednjoškolskog i stručnog obrazovanja, posebno

44 Izvor:www.posao.ba, 17.01.2007. a prema podacima European Training Foundation (ETF) iz Torina.



___________________________________________________________________________

87

naglašavajući u kojoj meri poslovni sektor učestvuje u reformi nastavnog plana i programa obezbeđivanja radnog iskustva;

• Upisnu politiku u srednjem i visokom obrazovanju kreirati na osnovu istraživačkih podataka o potrebama privrede.

Praktične mere koje je potrebno preduzeti kako bi se pokrenule navedene aktivnosti su:

• Hitno kreiranje i usvajanje krovnog Zakona o Visokom obrazovanju na nivou Bosne i Hercegovine, usaglašavanje Zakona o Visokom obrazovanju na entitetskom nivou sa istim;

• Ministartsvo za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose mora da uspostavi odnose sa velikim domaćim i međunarodnim kompanijama trenutno prisutnim u Bosni i Hercegovini, kako bi iste sa predstavnicima akademske zajenice učestovale u razvoju mera potrebnih da se podigne nivo aktivnosti istraživanja i razvoja proizvoda i proizvodnje u Bosni i Hercegovini;

• Ministartsvo za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose mora da sa pomenutim komapanijama odredi projektne mogućnosti i mere koje je potrebno preduzeti u stvaranju pogodne poslovne klime u Bosni i Hercegovini za obavljanje poslovno - adiministartivnih aktivnosti (Back Office), aktivnosti pružanja podrške potrošačima (Customer Support), kao i tehničkih usluga;

• Ministartsvo za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose i Ministartsva prosvete i kulture na nivou entiteta treba da iniciraju osnivanje stručnih grupa, uvažavajući interese privrede i univerziteta, kako bi se utvrdili i rešili problemi koji se odnose na uspostavljanje partnerstva na lokalnom nivou i na modernizaciji nastavnih planova i programa.

1111111177777777........ SSSSSSSSWWWWWWWWOOOOOOOOTTTTTTTT AAAAAAAANNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSKKKKKKKKOOOOOOOOHHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAAČČČČČČČČKKKKKKKKEEEEEEEE PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDEEEEEEEE

SWOT analiza (skraćenica od engleskih reči Strenghts (snaga), Weakness (slabost), Opportunities (šansa) i Threats (pretnja), upotrebljava se kao jedan od osnovnih aplikativnih alata za prepoznavanje konkurentskih prednosti. Cilj SWOT analize bosanskohercegovačke privrede je identifikacija konkurentskih sposobnosti privrede Bosne i Hercegovine, kroz utvrđivanje najznačajnijih internih (snaga i slabosti) i eksternih (šanse i pretnje) faktora.

Osnovni opis SWOT analize:

• Snage (SSnage (SSnage (SSnage (Strenghttrenghttrenghttrenghts)s)s)s) predstavljaju faktore koji Bosni i Hercegovini osiguravaju konkurentske prednosti koje određeno područje čine privlačnim za rad i život;



___________________________________________________________________________

88

• Slabosti (Weakness)Slabosti (Weakness)Slabosti (Weakness)Slabosti (Weakness) su faktori ili trendovi koji predstavljaju prepreke privrednom razvoju;

• Prilike (Opportunities)Prilike (Opportunities)Prilike (Opportunities)Prilike (Opportunities) su uslovi koji omogućavaju razvoj konkurentskih prednosti;

• Pretnje (Threats)Pretnje (Threats)Pretnje (Threats)Pretnje (Threats) su trendovi koji vode ka gubitku konkurentnosti privrede Bosne i Hercegovine usporavajući privredni razvoj.

Sučeljavanjem internih snaga i slabosti sa eksternim šansama i pretnjama, prepoznaćemo poslovne aktivnosti koje poseduju konkurentski potencijal. Na osnovu toga, može se definisati vizija, misija i ciljevi privrednog razvoja Bosne i Hercegovine.

Na osnovu prethodno iznesenog, u narednih nekoliko stranica pokušaćemo da kroz SWOT analizu iznesemo snage i šanse koje se nalaze pred bosanskohercegovačkom privredom uz definisanje njenih slabosti i pretnji koje se mogu isprečiti kao prepreka na putu njenog privrednog oporavka i razvoja.

1111111177777777........11111111........ SSSSSSSSaaaaaaaaddddddddrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaajjjjjjjj SSSSSSSSWWWWWWWWOOOOOOOOTTTTTTTT aaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaalllllllliiiiiiiizzzzzzzzeeeeeeee

SNAGE (STRENGHSNAGE (STRENGHSNAGE (STRENGHSNAGE (STRENGHTS)TS)TS)TS)

• Geostrateški položaj Bosne i HercegoGeostrateški položaj Bosne i HercegoGeostrateški položaj Bosne i HercegoGeostrateški položaj Bosne i Hercegovine:vine:vine:vine:

- Most ka Jugoistoku evrope; - Komunikacijska povezanost; - Blizina Jadranskog mora; - Izlaz na more.

• Prirodna bogastva:Prirodna bogastva:Prirodna bogastva:Prirodna bogastva: - Više decenijska iskustva u industrijskoj proizvodnji (mašinska

industrija, elektro-industrija, metaloprerada, industrija nameštaja, industrija rashladnih uređaja, industrija građevinskih materijala, prehambena industrija, tekstilna industrija, itd.);

- Poljoprivredna proizvodnja, stočarstvo i voćarstvo; - Razvoj poljoprivredne proizvodnje (organske hrane i pića)

zasnovanog na konceptu klastera; - Razvoj drvo-prerađivačke industrije zasnovane na konceptu

klastera, (koncept zasnovan na tradiciji i kapacitetima u šumarstvu i drvnoj industriji);

- Planinski turizam (posebno banjsko – rekreativni turizam); • Porast učešća građevinskog sektora, pratećih industrija i uslužnog Porast učešća građevinskog sektora, pratećih industrija i uslužnog Porast učešća građevinskog sektora, pratećih industrija i uslužnog Porast učešća građevinskog sektora, pratećih industrija i uslužnog zanatstva sa potencijalnim mogućnostima zapošljavanja većeg broja zanatstva sa potencijalnim mogućnostima zapošljavanja većeg broja zanatstva sa potencijalnim mogućnostima zapošljavanja većeg broja zanatstva sa potencijalnim mogućnostima zapošljavanja većeg broja

radnika.radnika.radnika.radnika.



___________________________________________________________________________

89

• Rast građevinskog sektora i pratećih industrija sa • Rast građevinskog sektora i pratećih industrija sa • Rast građevinskog sektora i pratećih industrija sa • Rast građevinskog sektora i pratećih industrija sa značajnim značajnim značajnim značajnim kapacitetima za upošljavanje radnika.kapacitetima za upošljavanje radnika.kapacitetima za upošljavanje radnika.kapacitetima za upošljavanje radnika.

• Mogućnost razvoja preduzetničkog sektora.Mogućnost razvoja preduzetničkog sektora.Mogućnost razvoja preduzetničkog sektora.Mogućnost razvoja preduzetničkog sektora. • Interno tržište od blizu 4,5 miliona stanovnika. • Interno tržište od blizu 4,5 miliona stanovnika. • Interno tržište od blizu 4,5 miliona stanovnika. • Interno tržište od blizu 4,5 miliona stanovnika. • Tržište rada: • Tržište rada: • Tržište rada: • Tržište rada:

- Jeftina radna snaga; - Intezivnija edukacija o pravima i odgovornostima u novom

demokratskom sistemu; - Intezivna informatička edukacija kadra; - Opredeljenost reformisanju obrazovnog sistema Bosne i

Hercegovine. • Razvoj lokalnih energija i motivacija: Razvoj lokalnih energija i motivacija: Razvoj lokalnih energija i motivacija: Razvoj lokalnih energija i motivacija:

- Modernizacija lokalne uprave; - Razvoj partnerstva javnog, nevladinog i privatnog sektora na

lokalnom nivou; - Podsticanje strateških planova lokalnog razvoja.

SLABOSTI SLABOSTI SLABOSTI SLABOSTI (WEAKNESSES)(WEAKNESSES)(WEAKNESSES)(WEAKNESSES)

• Prirodni resursi:Prirodni resursi:Prirodni resursi:Prirodni resursi: - Nedostupnost (postojanje velikog broja zaostalih minsko-

eksplozivnih sredstava iz građanskog rata vođenog na prostoru Bosne i Hercegovine 90-tih god. XX veka);

- Neracionalno i nedomaćinsko upravljanje priordnim resursima; - Neprimenjenost u potpunosti Zakona o koncesijama priordnih

resursa. • Ljudski resursi i tržište rada:Ljudski resursi i tržište rada:Ljudski resursi i tržište rada:Ljudski resursi i tržište rada:

- Zastarela znanja i veštine (izražen kvalitativni deficit); - Zastareo obrazovni sistem koji se sporo reformiše (zastareli

nastavni planovi i programi koji ne idu u korak sa vremenom uz nedovoljno izdvajanje budžetskih sredstava za naučno– tehnološki razvoj u Bosni i Hercegovini);

- Višak teoretske i manjak praktične obuke; - Visoka pasivnost učesnika tržišta rada; - Nepoverenje radnika prema poslodavcu; - Nedostatak poslovne kulture i kulture rada; - Nepostojanje veze između obrazovnog sistema i privrednih

potreba. Rezultat takvog odnosa je neprilagođenost obrazovnog sistema potrebama tržišta.

• Saobraćajna i komunalna infratstrukura su u veoma slabom stanju.Saobraćajna i komunalna infratstrukura su u veoma slabom stanju.Saobraćajna i komunalna infratstrukura su u veoma slabom stanju.Saobraćajna i komunalna infratstrukura su u veoma slabom stanju. • Nerazvijen železnički i vazdušni saobraćaj. Poptuna neiskorištenost • Nerazvijen železnički i vazdušni saobraćaj. Poptuna neiskorištenost • Nerazvijen železnički i vazdušni saobraćaj. Poptuna neiskorištenost • Nerazvijen železnički i vazdušni saobraćaj. Poptuna neiskorištenost luka u Brčkom, Šamcu i Pločama i aerodromaluka u Brčkom, Šamcu i Pločama i aerodromaluka u Brčkom, Šamcu i Pločama i aerodromaluka u Brčkom, Šamcu i Pločama i aerodroma u Banja Luci i Sarajevu. u Banja Luci i Sarajevu. u Banja Luci i Sarajevu. u Banja Luci i Sarajevu. • Privredni sistem:• Privredni sistem:• Privredni sistem:• Privredni sistem:

- Zastarela tehnologija i oprema;



___________________________________________________________________________

90

- Nezavršen proces privatizacije; - Nelikvidnost firmi; - Niska stopa produktivnosti i privredne efikasnosti; - Loša socijalna politika; - Visoke kamatne stope za poslovne kredite.

• Nepovoljna privredna struktura:Nepovoljna privredna struktura:Nepovoljna privredna struktura:Nepovoljna privredna struktura: - Veliko učešće grana sa malim potencijalom zapošljavanja; - Neaktivan proizvodni sektor; - Neravnopravan status domaćih investitora u odnosu na strane

investitore; - Nedovoljna zastupljenost interesa preduzeća (lobiranje) na višim

državnim i evropskim instancama; - Nepostojanje individualne i kolektivne odgovornosti za poverene

poslove; - Visoka prisutnost "sive" ekonomije i rada na crno.

• Neefikasnost u sprovođenju sistemskiNeefikasnost u sprovođenju sistemskiNeefikasnost u sprovođenju sistemskiNeefikasnost u sprovođenju sistemskih rešenja.h rešenja.h rešenja.h rešenja. • Neuređeno i stihijsko delovanje sindikalnih • Neuređeno i stihijsko delovanje sindikalnih • Neuređeno i stihijsko delovanje sindikalnih • Neuređeno i stihijsko delovanje sindikalnih organizacija.organizacija.organizacija.organizacija. • Neusklađenost zakonodavstva sa Evropskim zakonodavstvom. • Neusklađenost zakonodavstva sa Evropskim zakonodavstvom. • Neusklađenost zakonodavstva sa Evropskim zakonodavstvom. • Neusklađenost zakonodavstva sa Evropskim zakonodavstvom. • Niska ekološka kultura i nerešeno pitanje upravljanja otpadom. • Niska ekološka kultura i nerešeno pitanje upravljanja otpadom. • Niska ekološka kultura i nerešeno pitanje upravljanja otpadom. • Niska ekološka kultura i nerešeno pitanje upravljanja otpadom. • Nizak nivo stranih direktnih ulaganja. • Nizak nivo stranih direktnih ulaganja. • Nizak nivo stranih direktnih ulaganja. • Nizak nivo stranih direktnih ulaganja. • Nep • Nep • Nep • Nepodsticajna poslovna klima:odsticajna poslovna klima:odsticajna poslovna klima:odsticajna poslovna klima:

- Skupa i složena lokalna administracija; - Nepostojanje poverenja privatnog sektora prema javnom sketoru,

i obrnuto; - Nerazvijena kultura preduzetništva; - Veliko prisustvo nepotizma, mita i korupcije u društvenoj

zajednici; - Nepoverenje građana u javnu upravu; - Nepovoljni uslovi kreditiranja; - Nepostojanje efikasnog sistema kotrole poslovnog sektora; - Niska stopa konkurentnosti proizvoda i preduzeća; - Nepostojanje podsticajnih mera za investicije; - Skupe usluge energetskog sektora.

MOGUĆNOMOGUĆNOMOGUĆNOMOGUĆNOSTI (OPPORTUNITIES)STI (OPPORTUNITIES)STI (OPPORTUNITIES)STI (OPPORTUNITIES) • Integracioni procesi:Integracioni procesi:Integracioni procesi:Integracioni procesi:

- Evropska Unija i Severnoatlanske organizacije; - Politička stabilizacija Zapadnog Balkana; - Prihvatanje i primena evropskih standarda; - Primena koncepta ekonomskog razvoja na regionalnom nivou; - Uspostavljanje jedinstvenog ekonomskog prostora u Bosni i

Hercegovini. • Razvojno Razvojno Razvojno Razvojno−stimulativna ekonomska politika, koja je usmerena ka −stimulativna ekonomska politika, koja je usmerena ka −stimulativna ekonomska politika, koja je usmerena ka −stimulativna ekonomska politika, koja je usmerena ka



___________________________________________________________________________

91

glo glo glo globalno konkurentnim proizvodima višeg stepena obrade.balno konkurentnim proizvodima višeg stepena obrade.balno konkurentnim proizvodima višeg stepena obrade.balno konkurentnim proizvodima višeg stepena obrade. • Zamena uvoza sa proizvodima domaće pr • Zamena uvoza sa proizvodima domaće pr • Zamena uvoza sa proizvodima domaće pr • Zamena uvoza sa proizvodima domaće proizvodnje.oizvodnje.oizvodnje.oizvodnje. • Jačanje vlastite svesti o značaju integracionih procesa i preuzimanje • Jačanje vlastite svesti o značaju integracionih procesa i preuzimanje • Jačanje vlastite svesti o značaju integracionih procesa i preuzimanje • Jačanje vlastite svesti o značaju integracionih procesa i preuzimanje potpune odgovornosti. potpune odgovornosti. potpune odgovornosti. potpune odgovornosti. • Proizvodnja zdrave hrane. • Proizvodnja zdrave hrane. • Proizvodnja zdrave hrane. • Proizvodnja zdrave hrane. • Uspostavljanje razvojno • Uspostavljanje razvojno • Uspostavljanje razvojno • Uspostavljanje razvojno––––investicionih banaka.investicionih banaka.investicionih banaka.investicionih banaka. • Realizacija procesa privatiza • Realizacija procesa privatiza • Realizacija procesa privatiza • Realizacija procesa privatizacije i prestruktuiranja strateških cije i prestruktuiranja strateških cije i prestruktuiranja strateških cije i prestruktuiranja strateških preduzeća. preduzeća. preduzeća. preduzeća. • Pristup finansijsko • Pristup finansijsko • Pristup finansijsko • Pristup finansijsko––––razvojnim fondovima Evropske Unije.razvojnim fondovima Evropske Unije.razvojnim fondovima Evropske Unije.razvojnim fondovima Evropske Unije. • Tržišne šanse: • Tržišne šanse: • Tržišne šanse: • Tržišne šanse:

- Rast tražnje i investiranje u proizvodnju organske hrane za tržište; - Razvoj turizma (rekonstrukcija kulturno-istorijskih spomenika,

banjski turizam, lečilišni turizam, planinski turizam i sl.); - Blizina tržišta Evropske Unije, te Hrvatske, Srbije i Crne Gore,

kao najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera u proteklih nekoliko godina;

- Rekonstrukcija srednjovekovnih gradova i drugih kulturno– istorijskih objekata, te njihovo inkorporiranje u turističku ponudu Bosne i Hercegovine;

- Energetski potencijal Bosne i Hercegovine; - Razvoj energetskog sektora zasnovanog na novim tehnologijama; - Hidroenergetski potencijal; - Razvoj i jačanje industrije građevinskih materijala zasnovanih

na internom uvezivanju kroz uspostavljanje klastera i obezbeđenje priliva stranih direktnih ulaganja;

• Tehnološke šanse: Tehnološke šanse: Tehnološke šanse: Tehnološke šanse: - Razvoj informaciono–komunikacionih tehnologija sa jeftinom

radnom snagom; - Primena elektronskog poslovanja; - Razvoj centara za transfer znanja i tehnologija; - Stvaranje koncepta celoživotnog učenja; - Razvoj koncepta učenja na daljinu.

• Investiciona politika:Investiciona politika:Investiciona politika:Investiciona politika: - Obezbeđenje kontinuiranog priliva stranih direktnih ulaganja; - Stvaranje industrijskih zona i klastera; - Prezentacija privrednih potencijala dijaspori; - Podsticanje domaćih investicionih projekata; - Uvođenje podsticajnih mera i poreskih olakšica za potencijalne

investitore; - Prezentacija profitabilnih investicionih projekata; - Stvaranje uslova za davanje raspoloživih resursa pod koncesije

uz utvrđeni bonitet koncesionara. • Decentralizacija i jačanje lokalne samouprave. Decentralizacija i jačanje lokalne samouprave. Decentralizacija i jačanje lokalne samouprave. Decentralizacija i jačanje lokalne samouprave. • Obrazovanje: • Obrazovanje: • Obrazovanje: • Obrazovanje:



___________________________________________________________________________

92

- Podizanje nivoa obrazovanja građana i njihova prekvalifikacija za potrebe tržišta;

- Usklađenost privrednih potreba sa obrazovnom politikom; - Podrška razvoju privatnih Visoko-školskih ustanova u Bosni i

Hercegovini; - Stvaranje poslovnih Saveta koji će učestovati u kreiranju

nastavnih planova koji se izučavaju na Visokoškolskim ustanovama u Bosni i Hercegovini;

- Obezbeđenje finansijske podrške naučno-istraživačkim projektima;

- Obrazovane mlade ljude uključiti u realizaciju određenih primarnih projekata i na taj način sprečiti njihov odlazak iz Bosne i Hercegovine.

PRETNJE (TPRETNJE (TPRETNJE (TPRETNJE (THREATS)HREATS)HREATS)HREATS)

• Pravna neuređenost:Pravna neuređenost:Pravna neuređenost:Pravna neuređenost: - Neefikasno sudstvo sa velikim brojem nerešenih slučajava; - Prevelik državni aparat sa visokim javnim rashodima, koji je

istovremeno neefikasan i komplikovan; - Postojanje pravne nesigurnosti potencijalnih investitora.

• Politička nestabilnost u Bosni i Hercegovini i na celom prostoru Politička nestabilnost u Bosni i Hercegovini i na celom prostoru Politička nestabilnost u Bosni i Hercegovini i na celom prostoru Politička nestabilnost u Bosni i Hercegovini i na celom prostoru Zapadnog Balkana i zadiranje politike u sferu javnog života. Zapadnog Balkana i zadiranje politike u sferu javnog života. Zapadnog Balkana i zadiranje politike u sferu javnog života. Zapadnog Balkana i zadiranje politike u sferu javnog života. • Česte smene vladajuće strukture. • Česte smene vladajuće strukture. • Česte smene vladajuće strukture. • Česte smene vladajuće strukture.

• Prisust Prisust Prisust Prisustvo predstavnika međunarodne zajednice (OHR) i njivo predstavnika međunarodne zajednice (OHR) i njivo predstavnika međunarodne zajednice (OHR) i njivo predstavnika međunarodne zajednice (OHR) i njihovo hovo hovo hovo mešanje u kreiranje politike institucija Bosne i Hercegovine;mešanje u kreiranje politike institucija Bosne i Hercegovine;mešanje u kreiranje politike institucija Bosne i Hercegovine;mešanje u kreiranje politike institucija Bosne i Hercegovine;

• Nedostatak praktične obučenosti radno sposobnog stanovništva. • Nedostatak praktične obučenosti radno sposobnog stanovništva. • Nedostatak praktične obučenosti radno sposobnog stanovništva. • Nedostatak praktične obučenosti radno sposobnog stanovništva. • Nepostojanje jedinstvenog ekonomskog • Nepostojanje jedinstvenog ekonomskog • Nepostojanje jedinstvenog ekonomskog • Nepostojanje jedinstvenog ekonomskog prostora.prostora.prostora.prostora. • Neujednačeno zakonodavstvo u oblasti Visokog obrazovanja. • Neujednačeno zakonodavstvo u oblasti Visokog obrazovanja. • Neujednačeno zakonodavstvo u oblasti Visokog obrazovanja. • Neujednačeno zakonodavstvo u oblasti Visokog obrazovanja. • Loša demografska slika: • Loša demografska slika: • Loša demografska slika: • Loša demografska slika:

- Negativan prirodni priraštaj; - Evidentne posledice migracije stanovništva izazvane građanskim

ratom u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji; - Odlazak mladog i obrazovanog kadra u inostranstvo; - Starenje populacije.

• Visoka stopa prisustva "sive" ekonomije.Visoka stopa prisustva "sive" ekonomije.Visoka stopa prisustva "sive" ekonomije.Visoka stopa prisustva "sive" ekonomije. • Skupe telekomunikacione usluge. • Skupe telekomunikacione usluge. • Skupe telekomunikacione usluge. • Skupe telekomunikacione usluge. • Visoka cena adiministrativnih us • Visoka cena adiministrativnih us • Visoka cena adiministrativnih us • Visoka cena adiministrativnih usluga.luga.luga.luga. • Prestruktuiranje privrednog sistema (socijalno zbrinjavanje viška • Prestruktuiranje privrednog sistema (socijalno zbrinjavanje viška • Prestruktuiranje privrednog sistema (socijalno zbrinjavanje viška • Prestruktuiranje privrednog sistema (socijalno zbrinjavanje viška radnika). radnika). radnika). radnika). • Nedostatak razvojnih fondova koji će finansijski podržati • Nedostatak razvojnih fondova koji će finansijski podržati • Nedostatak razvojnih fondova koji će finansijski podržati • Nedostatak razvojnih fondova koji će finansijski podržati prestruktuiranje. prestruktuiranje. prestruktuiranje. prestruktuiranje. • Smanjenje donatorske pomoći. • Smanjenje donatorske pomoći. • Smanjenje donatorske pomoći. • Smanjenje donatorske pomoći.



___________________________________________________________________________

93

SWOT analizom je dat pokušaj predstavljanja sadašnje stvarnosti Bosne i Hercegovine, sa svim važnim karakteristikama i odrednicama. Dominiraju interni faktori, sa većim brojem slabosti nego snage. Analiza, dodatno potvrđuje nagomilanost problema sa kojima se susreće Bosna i Hercegovina. Eksterni faktori, iako u manjem broju, predstavljaju značajne faktore razvoja Bosne i Hercegovine. Sadržaj prezentovane SWOT analize može poslužiti kao osnov za dublje analize koje mogu dati doprinos privrednom razvoju Bosne i Hercegovine.

1111111188888888........ UUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAAPPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐEEEEEEEENNNNNNNNJJJJJJJJEEEEEEEE OOOOOOOOPPPPPPPPŠŠŠŠŠŠŠŠTTTTTTTTEEEEEEEE KKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNKKKKKKKKUUUUUUUURRRRRRRREEEEEEEENNNNNNNNTTTTTTTTNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDEEEEEEEE BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

U cilju unapređenja opšte privredne konkurentnosti, potrebno je razviti imidž Bosne i Hercegovine kao investicione destinacije. Prema rang–listi Svetskog ekonomskog foruma, za 2007.god. Bosna i Hercegovina je rangirana na 106 mesto od 131 posmatrane država. Od tranzicionih evropskih država, iza Bosne i Hercegovine, ostala je samo Republika Albanija. U tom cilju potrebno je:

• Razvijati i sprovoditi programe javno–privatnog partnerstva i koncesija u važnim komunalnim i infrastrukturalnim oblastima;

• Pojačati ulogu istraživačkih i naučnih ustanova u razvoju industrije; • Pružiti podršku razvoju klastera i inicijativama koje bi se bavile zajedničkim

izazovima na sektorskom nivou; • Uspostaviti industrijske i naučno–tehnološke parkova; • U potpunosti primeniti regionalne i međunarodne sporazume o slobodnoj

trgovini; • Podržati uvođenje standarda kvaliteta i akreditacije sa ciljem olakšanog

pristupa međunarodnom tržištu; • Zaštititi karakteristične bosanskohercegovačke brendova u cilju njihove

promocije i plasiranja na strana tržišta; • Svakodnevno istrajavanje i pronalaženje mera za povećanje produtkivnosti; • Uklanjanje barijera koje ograničavaju razvoj izvoza; • Stvaranje baze podataka sa podacima o potencijalnim međunarodnim

poslovnim partnerima.



___________________________________________________________________________

94

1111111188888888........11111111........ PPPPPPPPrrrrrrrreeeeeeeeddddddddlllllllloooooooogggggggg mmmmmmmmeeeeeeeerrrrrrrreeeeeeee zzzzzzzzaaaaaaaa uuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaapppppppprrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđeeeeeeeennnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee kkkkkkkkoooooooonnnnnnnnkkkkkkkkuuuuuuuurrrrrrrreeeeeeeennnnnnnnttttttttnnnnnnnnoooooooossssssssttttttttiiiiiiii pppppppprrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeeeddddddddeeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

Uspešan oporavak i privredni razvoj zahteva postojanje dugoročne strategije razvoja bosanskohercegovačke privrede. Uspeh privrednog razvoja zavisi od kvaliteta uspostavljene strategije privrednog oporavka i razvoja. S toga, predlažem sledeće mere za izradu i sprovođenje državne strategije privrednog razvoja:

• Potrebno je stvoriti model izvozno orijentisane privredePotrebno je stvoriti model izvozno orijentisane privredePotrebno je stvoriti model izvozno orijentisane privredePotrebno je stvoriti model izvozno orijentisane privrede. Bosna i Hercegovina ima malo tržište koje broji oko 4,5 miliona potrošača. Lokalizacija proizvodnje uskratiće razvoj konkurentnosti kod bosanskohercegovačkih preduzeća, što će odbiti potencijalne investitore koje interesuje izvoz na svetsko tržište.

• Potrebno je oPotrebno je oPotrebno je oPotrebno je odrediti prioritetne sektoredrediti prioritetne sektoredrediti prioritetne sektoredrediti prioritetne sektore na kojima će se zasnivati privredni razvoj. Definisanje prioritetnih sektora zahteva precizne analize bosanskohercegovačkog privrednog potencijala, nivo obrazovanosti radno sposobnog stanovništva, stepen konkurentnosti određenog sektora na svetskom tržištu i mogućnost obezbeđenja finansijskih sredstava potrebnih za razvoj izabranog sektora.

• Stovriti jedinstven ekonomski prostor na teritoriji Bosne i Hercegovine.Stovriti jedinstven ekonomski prostor na teritoriji Bosne i Hercegovine.Stovriti jedinstven ekonomski prostor na teritoriji Bosne i Hercegovine.Stovriti jedinstven ekonomski prostor na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Uspostava jedinstvenog ekonomskog prostora zahteva uspostavljanje jedinstvenih poreskih stopa. Kao metod obezbeđenja većeg priliva stranih direktnih investicija, potrebno je obezbediti poreske olakšice za sve investitore, gde iznos investicija prelazi 10 mil. KM )domaći i strani investitori).

• Identifikacija potencijalniIdentifikacija potencijalniIdentifikacija potencijalniIdentifikacija potencijalnih investitora u privredu Bosne i Hercegovine.h investitora u privredu Bosne i Hercegovine.h investitora u privredu Bosne i Hercegovine.h investitora u privredu Bosne i Hercegovine. Kada

znamo prioritetne sektore na kojima će se zasnivati privredni oporavak i razvoj, potrebno je sakupiti informacije ko može i ko je zainteresovan da investira u odabrane sektore. Ove informacije će se obezbediti u saradnji sa sektorm za ekonomsku diplomatiju, koji će promovisati odabrane sektore i sakupljati informacije o potencijalno zainteresovanim investitorima u privredu Bosne i Hercegovine. Na osnovu sakupljenih i obrađenih podataka, kreiraće se baza podataka sa potencijalnim investitorima.

• Izbor prioritetnih infrastrukturnih projekata koji će se realizovatiIzbor prioritetnih infrastrukturnih projekata koji će se realizovatiIzbor prioritetnih infrastrukturnih projekata koji će se realizovatiIzbor prioritetnih infrastrukturnih projekata koji će se realizovati. Izborom

prioritetnih infrastrukturnih projekata, usmeriće se novčana sredstva u realizaciju projekata koji će obezbediti brži protok robe, podataka i ljudi kroz Bosnu i Hercegovinu.

• Kreirati dugoročnu projekciju entitetskih budžeta.Kreirati dugoročnu projekciju entitetskih budžeta.Kreirati dugoročnu projekciju entitetskih budžeta.Kreirati dugoročnu projekciju entitetskih budžeta. Realizacija određenih

projekata finansiraće se iz entitetskih budžeta. S toga, potrebno je uraditi analize dugoročne projekcije entitetskih budžeta, jer zaduženje u velikoj meri ili koncesije nisu uvek rešenje. Dugoročna projekcija odrediće prioritete



___________________________________________________________________________

95

finansiranja iz državne kase. • Obezbediti paket posticajnih mera za sve investioreObezbediti paket posticajnih mera za sve investioreObezbediti paket posticajnih mera za sve investioreObezbediti paket posticajnih mera za sve investiore koji su spremni

investirati u Bosnu i Hercegovinu iznos veći od 10 mil. KM. Uspostaviti poslovni Savet od predstavnika poslovnog sveta koji će učestovati u reformama obrazovnog sistema Bosne i Hercegovine;

• Uskladiti obrazovni proces sa privrednim potrebama Bosne i Hercegovine.Uskladiti obrazovni proces sa privrednim potrebama Bosne i Hercegovine.Uskladiti obrazovni proces sa privrednim potrebama Bosne i Hercegovine.Uskladiti obrazovni proces sa privrednim potrebama Bosne i Hercegovine. • Uspostaviti efikasan socijalni sistem,Uspostaviti efikasan socijalni sistem,Uspostaviti efikasan socijalni sistem,Uspostaviti efikasan socijalni sistem, koji će obezbediti sigurnost

najsiromašnijem delu stanovništva. Doprinos uspostavljanju efikasnog socijalnog sistema dat će uspostavljanje ekonomskog Saveta Bosne i Hercegovine;

• Obezbediti medijsku kampanju i promociju brenda Bosne i Hercegovine naObezbediti medijsku kampanju i promociju brenda Bosne i Hercegovine naObezbediti medijsku kampanju i promociju brenda Bosne i Hercegovine naObezbediti medijsku kampanju i promociju brenda Bosne i Hercegovine na

svetskoj sceni.svetskoj sceni.svetskoj sceni.svetskoj sceni. Najznačajniji deo ovog zadatka, realizovaće uspostavljeni sekotr za ekonomsku diplomatiju. Imidž Bosne i Hercegovine u svetu je veoma loš i za popravljanje imidža i predstavljanja lepše slike o Bosni i Hercegovini potrebno je uložiti mnogo znanja, napora i mnogo sredstava.



___________________________________________________________________________

96

________________________________________________________________________ DDDDDDDDIIIIIIIIOOOOOOOO IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ________________________________________________________________________________

EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKIIIIIIII IIIIIIII PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTIIIIIIIIČČČČČČČČKKKKKKKKIIIIIIII OOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSIIIIIIII

BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE SSSSSSSSAAAAAAAA IIIIIIIINNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSTTTTTTTTVVVVVVVVOOOOOOOOMMMMMMMM

PPoolliittiikkaa jjee kkaaoo ssffiinnggaa iizz bbaassnnee:: pprroožžddiirree ssvvee oonnee kkoojjii nnee rreeššee nnjjeennee zzaaggoonneettkkee..

AAAAAAAAnnnnnnnnttttttttoooooooonnnnnnnniiiiiiiieeeeeeee RRRRRRRRiiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaarrrrrrrroooooooollllllll



___________________________________________________________________________

97

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKIIIIIIII IIIIIIII PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTIIIIIIIIČČČČČČČČKKKKKKKKIIIIIIII OOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSIIIIIIII BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE SSSSSSSSAAAAAAAA IIIIIIIINNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAANNNNNNNNSSSSSSSSTTTTTTTTVVVVVVVVOOOOOOOOMMMMMMMM

"Savremeno društvo ima dva morala:

jedan koji propoveda, a ne drži ga se, i drugi koga se drži ali ga ne propoveda"

Bertnard RasselBertnard RasselBertnard RasselBertnard Rassel

11111111........ EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKIIIIIIII PPPPPPPPOOOOOOOOTTTTTTTTEEEEEEEENNNNNNNNCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAALLLLLLLL BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Do 1992 godine tržište za bosanskohercegovačke proizvode u većem delu činile

su bivše Jugoslovneske republike, a u manjem delu evropske zemlje.

Strahote građanskog rata od 1992. god. do 1995. god. ostavile su teške posledice na bosanskohercegovačku privredu. Ne samo da su izgubljeni partneri, već su brojne tvornice i proizvodni pogoni uništeni i izgubljen je korak za tehnološkim razvojem.

Polovina proizvoda koji su se proizvodili pre rata, danas se ne proizvode. Proizvodnja ostalog dela proizvoda uveliko je smanjena. Bosanskohercegovački izvoz zasnivao se na proizvodima metalske industrije, hemijske industrije, prehambene industrije, tekstilno–kožarske industrije i drvo–prerađivačke industrije. Učešće ostalih proizvoda bilo je zastupljeno u manjoj meri. Danas, proizvodnja se zasniva na proizvodima nižeg stepena obrade ili se izvoze samo sirovine.

U Federalnom delu Bosne i Hercegovine prehambeni proizvodi predstavljaju najznačajniji proizvodni i izvozni sektor oko 11%. U Republici Srpskoj je to prerada hrane koja učestvuje sa oko 10% vrednosti industrijske proizvodnje.

Do 1992.god. Bosna i Hercegovina je bila uspešan izvoznik proizvoda lake i teške industrije. Proizvodi su uglavnom plasirani na tržište bivših jugoslovenskih republika, a u manjoj meri u druge evropske zemlje i na prekomorska tržišta. Rat koji je uništio mnoge privredne kapacitete, doprineo je da se dotadašnji klijenti i potrošači izgube. Posledice građanskog rata osećaju se i danas. Pozicija bosanskohercegovačke privrede u svetu je jako nepovoljna. Privredni oporavak skoncetrisan je na svega nekoliko sektora. Više od polovine industrijskih proizvoda, koji su se proizvodili pre rata, danas se ne proizvode. Istovremeno u značajnoj meri je smanjena proizvodnja preostalog dela proizvoda.

.



___________________________________________________________________________

98

22222222........ MMMMMMMMOOOOOOOOGGGGGGGGUUUUUUUUĆĆĆĆĆĆĆĆNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIII UUUUUUUULLLLLLLLAAAAAAAAGGGGGGGGAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA UUUUUUUU BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNUUUUUUUU IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNUUUUUUUU

Metalska industrija, industrija elektronskih i autoMetalska industrija, industrija elektronskih i autoMetalska industrija, industrija elektronskih i autoMetalska industrija, industrija elektronskih i automobilskih delovamobilskih delovamobilskih delovamobilskih delova

predstavljale su primarni segment privredne aktivnosti Bosne i Hercegovine do 1992.godine. One su obuhvatale obradu aluminijuma, livenje i mašinsku obradu velikih specijalizovanih proizvoda, proizvodnju železa, mašinsko i elektronsko inženjerstvo i proizvodnju motora i automobilskih delova. U postratnom periodu, privreda se sporim tempom oporavljala te je veliki broj inženjera, tehničara i dizajnera napustio Bosnu i Hercegovinu. U Bosni i Hercegovini, interesantna je pojava niza preduzetnika lokalnog značaja sa regionalnim ambicijama koji investiraju u metalski sektor u Bosni i Hercegovini, uglavnom u male i srednje kompanije kroz proces privatizacije. Posebno su prisutni slovenački preduzetnici, koji su stekli visoke sposobnosti u usko specijaliziranim poslovima, kao što je livarstvo, a ulaganjem u Bosnu i Hercegovinu vide mogućnost dalje ekspanzije na regionalnoj osnovi. Takvi investitori mogu biti značajna ciljna grupa za realizaciju strategije generisanja novih malih kompanija u Bosni i Hercegovini sa izvoznom orijentacijom. Koliki značaj ima privatizacija za promenu imidža Bosne i Hercegovine pokazuje primer privatizacije BH Steel-a koju je proveo Mittal steel. Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka odobrile su Bosni i Hercegovini tri kredita za modernizaciju železničkog transporta Bosne i Hercegovine. Najavljeni veliki porast proizvodnje u metalskom sektoru, koji bi trebao uslediti u narednih pet godina, nakon aktiviranja integralne proizvodnje u Mittal Steel Zenica, te najavljenog investiranja u udvostručenje proizvodnih kapaciteta Aluminija d.d. Mostar, imaće ključnu ulogu za ekspanziju u oblasti željezničkog saobraćaja, ekspanziju rečnog transporta i stvaranje osnova za rast prometa Luke Brčko. Značajan potencijal za brži privredni razvoj Bosne i Hercegovine leži i u drvnoj industriji i proizvodnji nameštajadrvnoj industriji i proizvodnji nameštajadrvnoj industriji i proizvodnji nameštajadrvnoj industriji i proizvodnji nameštaja.

Dobra infrastruktura u oblasti telekotelekotelekotelekomunikacijamunikacijamunikacijamunikacija je nezamenjiv resurs za dinamičan privredni razvoj. Pored podizanja ukupnog nivoa konkurentnosti bosanskohercegovačke ekonomije, moderne telekomunikacije doprineće privlačenju stranih investitora u ostale industrijske sektore koji su zavisni od upotrebe informacionih tehnologija, poput tekstilne industrije, elektronske industrije i proizvodnje automobilskih delova. Očekivanja su da će privatizacija Telekoma Republike Srpske45 i drugog operatera u Federaciji Bosne i Hercegovine "BH Telekom-a" omogućiti uspostavljanje kvalitetnijih informaciono–tehnoloških osnova za privredni razvoj Bosne i Hercegovine.

U poljoprivredipoljoprivredipoljoprivredipoljoprivredi, Bosna i Hercegovina ima značajan proizvođački i distributerski potencijal organske proizvednje hrane i pića. Proizvodi se mogu plasirati na tržište Zapadne Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Japana. Privatizacija postojećih fabrika za proizvodnju hrane može biti jedna od opcija, pod uslovom da se ostvare povoljni uslovi (uključujući i 100% vlasništvo), jer će na taj 45 Telekom Republike Srpske je kupio Telekom Srbija za 456. miliona €.



___________________________________________________________________________

99

način stranim investitorima biti ponuđeni uslovi koji bi doneli novu opremu i tehnologiju za preradu.

Tekstilna industrija i industrija obućeTekstilna industrija i industrija obućeTekstilna industrija i industrija obućeTekstilna industrija i industrija obuće još jedna je oblast u kojoj Bosna i Hercegovina ima potencijala za razvoj i postizanje sinergijskih učinaka. Prednosti ovog sektora su jeftina radna snaga i veliki kapaciteti firmi. Bosna i Hercegovina u ovom sektoru može biti interesantna za potencijalne investitore koji su skloni selenju kapitala zbog smanjenja troškova proizvodnje, uvažavajući činjenicu da je vreme esencijalni element u ovoj industrijskoj grani.

Industrije koje se zasnivaju na eksplotaciji prirodnog bogastva Bosne i Hercegovine kao što je rudarstvo,rudarstvo,rudarstvo,rudarstvo, mogu osigurati dodatne mogućnosti ulaska direktnih stranih ulaganja a preko njih i pozitivne sinergije. Investicije u ovaj sektor privrede su dugoročne. Strani investitori zahtevaju dugoročna prava eksploatacije i stabilan poreski sistem. Ključ razvoja ove oblasti je usvajanje liberalnog zakona i eksploatacije rude koji će se zasnivati na međunarodno priznatim praksama.

Značajan deo potencijala za razvoj Bosne i Hercegovine leži i u oblasti turizma. Bosna i Hercegovina bila je domaćin XIV Zimskih Olimpijskih igara 1984.god., a njene prirodne lepote i planine pružaju mogućnost za razvoj turizma namenjenog avanturistima, kao što je: planinarenje, rafting, lov i ribolov. Izbor poznatih međunarodnih turoperatora kao ciljnih partnera u ovoj oblasti je od izuzetne važnosti, jer oni imaju uspostavljenu mrežu putničkih agencija i baza podataka o pojedinačnim putnicima kojima se mogu dostavljati novosti o Bosni i Hercegovini kao turističkoj destinaciji.

Promocija mogućih stranih direktnih ulaganja postaje potrebna ako se želi postići regionalna konkurentnost pomenutih sektora. Promocija ne sme diskriminisati domaće investitore, koji imaju značajno mesto u pokretanju i razvoju pomenutih sektora i izgradnji njihove međunarodne konkurentnosti kroz razne forme povezivanja sa stranim partnerima, kao što su proizvodne korporacije, prenos licenci, podugovaranje i sl.

33333333........ SSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLJJJJJJJJNNNNNNNNAAAAAAAA PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Bosna i Hercegovina je nezavisna, međunarodno priznata država sa suverenim integritetom, koju čine dva ravnopravna entiteta. Kao takva, članica je Ujedinjenih Nacija. Sa formalno–pravnog aspekta u punoj meri ostvaruje svoja prava u međunarodnim odnsima. Međutim, zbog samog karaktera Dejtonskog Mirovnog sporazuma iz 1995 god. i uloge koju ima Visoki predstavnik, Bosna i Hercegovina se nalazi pod "međunarodnim protektoratom". Stvaranjem i potpisivanjem Dejtonskog Mirovnog sporazuma iz 1995.god. međunarodnim institucijama i oragnizacijama prisutnim u Bosni i Hercegovini dodeljen je mandat i



___________________________________________________________________________

100

uloga sprovođenja određenih aktivnosti na prostoru Bosne i Hercegovine: prisustvo međunarodnih mirovnih i policijskih snaga, status Visokog predstavnika međunarodne zajednice, značajna uloga i članstvo u sudskim i finansijskim institucijama i mnogi drugi poslovi. Institucije Bosne i Hercegovine zadržale su ulogu samostalnog kreiranja i sprovođenja spoljne politike Bosne i Hercegovine, ali uz monitoring međunarodne zajednice.

Spoljna politika Bosne i Hercegovine prema međunarodnoj zajednici zasnovana je na principima saradnje, uzajamnog poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Aktivno sa drugim državama, učestvuje u mirnom rešavanju sporova u svetu i suzdržavanja od upotrebe sile. Čvrsto je opredeljena za borbu protiv terorizma.

Bosna i Hercegovina održava odnose sa 130 nezavisnih država u svetu. U skladu sa finansijskim mogućnostima razvijena je i diplomatska mreža. U mnogo slučajeva koristi se institut nerezidentnog pokrivanja predviđen Bečkom Konvencijom o diplomatskim odnosima. Bosna i Hercegovina ima 45 ambasada u inostranstvu, 6 stalnih misija i 6 generalnih konzulata. Kada proces akreditovanja nerezidentnih ambasadora bude završen, Bosna i Hercegovina će na ovaj način pokrivati oko 60 zemalja.

33333333........11111111 NNNNNNNNaaaaaaaaččččččččeeeeeeeellllllllaaaaaaaa ssssssssppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnneeeeeeee ppppppppoooooooolllllllliiiiiiiittttttttiiiiiiiikkkkkkkkeeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee4444444466666666

U skladu sa odredbama Ustava Bosne i Hercegovine, Predsedništvo Bosne i Hercegovine nadležno je za sprovođenje spoljne politike Bosne i Hercegovine.

Promocija, odbrana interesa i zastupanje Bosne i Hercegovine u međunarodnim odnosima zasnivaju se na odredbama Ustava Bosne i Hercegovine, zakonima, odlukama i stavovima Predsedništva, Parlamenta, Saveta ministara i Ministarstva spoljnih poslova Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina, suverena i međunarodno priznata država, sarađivat će u bilateralnim, regionalnim i globalnim multilateralnim okvirima, a uređivat će ugovorene i odnose druge prirodo sa svim državama i međunarodnim organizacijama u skladu sa načelima koja su sadržana u Povelji Ujedninjenih Nacija, Završnom aktu iz Helsinkija i ostalim dokumentima Organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi, te opšte prihvaćenim principima međunarodnog prava.

Spoljna politika Bosne i Hercegovine prema međunarodnim partnerima zasniva se na otvorenosti i ravnopravnosti, uzajamnom poštovanju suvereniteta i 46 Izvor: www.mvp.gov.ba



___________________________________________________________________________

101

teritorijalnog integriteta i principu miroljubive saradnje uz uvažavanje obostranih interesa. U isto vreme, tokom obavljanja spoljnopolitičkih aktivnosti, Bosna i Hercegovina će delovati u skladu sa obavezama koje proističu iz zaključenih i prihvaćenih sporazuma i drugih međunarodnih instrumenata, te članstva u međunarodnim organizacijama i asocijacijama. Bosna i Hercegovina naglašava svoju opredeljenost za prevazilaženje međudržavnih nesuglasica mirnim putem, uz poštovanje načela koja su sastavni deo međunarodnog prava. Uz to, Bosna i Hercegovina se zalaže za konstruktivan dijalog u traženju rešenja za sva otvorena pitanja.

Bosna i Hercegovina je opredeljena za nastavljanje borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih Nacija, u okviru Komiteta za borbu protiv terorizma Saveta sigurnosti Ujedinjenih Nacija i uz jačanje globalne saradnje na ovom polju.

33333333........22222222 PPPPPPPPrrrrrrrriiiiiiiioooooooorrrrrrrriiiiiiiitttttttteeeeeeeettttttttiiiiiiii ssssssssppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnneeeeeeee ppppppppoooooooolllllllliiiiiiiittttttttiiiiiiiikkkkkkkkeeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee4444444477777777

Spoljna politika Bosne i Hercegovine usmerena ja ka unapređenju i očuvanju trajnog mira, sigurnosti i stabilnosti, demokratskog i sveukupnog državnog razvoja, aktivnom delovanju u savremenim političkim, ekonomskim i sigurnosnim integracionim tokovima. U cilju promovisanja svojih strateških interesa sprovodit će transparentnu spoljnu politiku, uz saglasnost sa sledećim prioritetima:

• Očuvanje i zaštita nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine u međunarodno priznatim granicama;

• Potpuna i dosledna implementacija Dejtonskog opšteg mirovnog sporazuma; • Pristupanje Bosne i Hercegovine evroatlanskim integracionim procesima, • Učešće Bosne i Hercegovine u multilateralnim aktivnostima, posebno u

sklopu sistema Ujedinjenih Nacija, Saveta Evrope, Organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi;

• Promocije Bosne i Hercegovine kao partnera u međunarodnim ekonomskim odnosima i aktivnostima koje će omogućiti prijem Bosne i Hercegovine u Svetsku trgovinsku organizaciju i druge međunarodne asocijacije.

47 Izvor: www.mvp.gov.ba



___________________________________________________________________________

102

44444444........ OOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNOOOOOOOOVVVVVVVVNNNNNNNNIIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRRAAAAAAAAVVVVVVVVCCCCCCCCIIIIIIII IIIIIIII AAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTIIIIIIIIVVVVVVVVNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIII SSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLJJJJJJJJNNNNNNNNEEEEEEEE PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKEEEEEEEE BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE4444444488888888

44444444........11111111........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnneeeeeeee pppppppprrrrrrrriiiiiiiirrrrrrrrooooooooddddddddeeeeeeee

• Unapređenje saradnje sa susednim državama: Republikom Hrvatskom, Srbijom i Crnom Gorom, na osnovama zajedničkog interesa i načelima ravnopravnosti, uzajamnog uvažavanja i poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, trajni je prioritet spoljne politike Bosne i Hercegovine;

• Bosna i Hercegovina razvija bilateralne odnose sa državama članicama Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mirovnog sporazuma, Sjedinjenim Američkim Državama, Ruskom Federacijom, Velikom Britanijom, Francuskom, Kinom i ostalim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, državama članicama Evropske Unije, državama u regionu, državama Članicama Organizacije Islamske konferencije i ostalim državama koje doprinose obnavljanju i razvijanju Bosne i Hercegovine;

• U skladu sa interesima i realnim mogućnostima zalaže se za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa državama sa kojima nisu uspostavljeni bilateralni odnosi;

• Uspostavlja i razvija bilateralne međudržavne sporazume od obostranog interesa, posebno u oblasti privrede i inostranih ulaganja;

• Promoviše interese i razvija mogućnosti bosanskohercegovačke privrede;

• Razvija saradnju u oblasti oblasti nauke i tehnologije, kulture, obrazovanja i sporta, kao važnim pretpostavkama za ulazak Bosne i Hercegovine u savremene svetske tokove.

44444444........22222222........ MMMMMMMMuuuuuuuullllllllttttttttiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnneeeeeeee pppppppprrrrrrrriiiiiiiirrrrrrrrooooooooddddddddeeeeeeee

• Položaj Bosne i Hercegovine u geostrateškom smislu uslovljava prioritete njenog spoljnopolitičkog nastupanja. Strateški prioritet Bosne i Hercegovine je jači i sistematizovaniji iskorak u smeru evropskih i transatlantskih integracija, poboljšanje i institucionaliziranje međusobne saradnje;

• Približavanje i institucionalizacija odnosa sa Evropskom Unijom u skladu sa Procesom za stabilizaciju i pridruživanje i uspostavljanje Sporazuma o

48 Izvor: www.mvp.gov.ba



___________________________________________________________________________

103

stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom Unijom i njegova potpuna primena u značajnoj meri doprineće bržem ulasku Bosne i Hercegovine u evropske integracione tokove;

• Inteziviranje aktivnosti za prijem Bosne i Hercegovine u Svetsku trgovinsku organizaciju, što otvorita vrata za ulazak u globalne trgovinske tokove;

• Saradnja sa Organizaciojom za evropsku sigurnost i saradnju (OSCE). Posebno je naglašena potreba realizacije obaveza iz Sporazuma o regionalnoj saradnju (Član II. i V. Aneksa 1-B Okvirnog mirovnog sporazuma – OMS) te kontinuirano aktivno učešće predstavnika Bosne i Hercegovine u pregovrima o regionalnom kontrolisanju naoružanja (Član V. Aneksa 1-B OMS);

• Aktivnosti u odnosu na evroatlanske sigurnosne strukture sa krajnjim ciljem institucionaliziranja odnosa sa Severno-atlantskim vojnim savezom (NATO) i članstvo u Programu Partnerstva za mir;

• Razvijanje dobrih odnosa, postizanja trajne stabilnosti, sigurnosti i ekonomskog prosperiteta i usmeravanje aktivnosti na regionalnu i subregionalnu saradnju. Imajući u vidu vitalne interese Bosne i Hercegovine, prvenstveno se insistira na konkretizaciji saradnje unutar Centralno – evropske inicijative (CEI), Procesa saradnje u Jugoistočnoj evropi (SEECP), Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, Inicijative za saradnju država Jugoistočne Evrope (SECI), Jadransko-jonskoj inicijativi, Dunavskom procesu saradnje (DCP), te drugim regionalnim i subregionalnim grupacijama;

• Nastavak saradnje sa državama članicama Organizacije Islamske Konferencije (OIC), posebno u okviru unapređenja privrednih odnosa;

• Nastavljena je saradnja sa Pokretom nesvrstanih država; • U skladu sa interesima i potrebama uspostavit će se saradnja sa

Organizacijom američkih država (OAS), Organizacijom afričkog jedinstva (OAU), Asocijacijom država Latinske Amerike (ALADI), Asocijacijom država Jugoistočne Azije (ASEAN) i drugih organizacija;

• Na osnovu ispoljenih interesa, Bosna i Hercegovina će učestovati u realizovanju postojećih i postizanju novih međudržavnih sporazuma, sa namjerom stvaranja povoljnije atmosfere za privrednu saradnju. Učestovaće u radu multinacionalnih foruma koji se bave ekonomskim razvojem i poboljšanjem privredne razmene sa inostranstvom.

44444444........33333333........ ZZZZZZZZaaaaaaaaššššššššttttttttiiiiiiiittttttttaaaaaaaa iiiiiiiinnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrreeeeeeeessssssssaaaaaaaa ddddddddrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvlllllllljjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

• Poseban cilj spoljnopolitičkih aktivnosti Bosne i Hercegovine, prvenstveno bilateralnih, je zaštita interesa i pomoć bosanskohercegovačkim građanima koji borave u inostranstvu u ostvarivanju njihovih prava, te pomoć privrednim subjektima koji posluju na tržištima drugih država. Sa tim ciljem će se i ubuduće inicirati uspostavljanje bilateralnih sporazuma u oblasti konzularne, radno–pravne i imovinske zaštite građana Bosne i Hercegovine u



___________________________________________________________________________

104

inostranstvu; • Pokrenut će se sve potrebne aktivnosti za liberalizaciju viznog režima za

građane Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina ima 45 diplomatsko–konzularnih predstavništava, od kojih je 23 u Evropskim državama. U 18 Evropskih država članica Evropske Unije, Bosna i Hercegovina ima svoje stalne misije. Međutim, postaje upitna opravdanost postojanja i troškova stalnih misija u sledećim državama: Indija, Indonezija, Iran, Katar, Libijska Arapska Džamahirija, Malezija i Pakistan. Za ove države ne može se tvrditi da su dijaspora za Bosnu i Hercegovinu. Privredna saradnja sa ovim državama gotovo da i ne postoji, a učešće stranih direktnih ulaganja u Bosnu i Hercegovinu iz ovih država je minimalno i svodi se na manje od 1%. S toga, potrebno je izvršiti racionalizaciju stalnih misija Bosne i Hercegovine u svetu, jer za sada diplomatski aparat stvara velike troškove, a ne daje adekvatne rezultate.

Tabela br. 19: Tabela br. 19: Tabela br. 19: Tabela br. 19: Diplomatsko – konzularna predstavništva Bosne i Hercegovine u svetu RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa 11111111........ AAAAAAAArrrrrrrrggggggggeeeeeeeennnnnnnnttttttttiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 2222222233333333........ KKKKKKKKuuuuuuuuvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjtttttttt 22222222........ AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 2222222244444444........ LLLLLLLLiiiiiiiibbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa AAAAAAAArrrrrrrraaaaaaaappppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDžžžžžžžžaaaaaaaammmmmmmmaaaaaaaahhhhhhhhiiiiiiiirrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 33333333........ AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 2222222255555555........ MMMMMMMMaaaaaaaađđđđđđđđaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 44444444........ BBBBBBBBeeeeeeeellllllllggggggggiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 2222222266666666........ MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkeeeeeeeeddddddddoooooooonnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 55555555........ BBBBBBBBuuuuuuuuggggggggaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222277777777........ MMMMMMMMaaaaaaaalllllllleeeeeeeezzzzzzzziiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 66666666........ ČČČČČČČČeeeeeeeešššššššškkkkkkkkaaaaaaaa 2222222288888888........ HHHHHHHHoooooooollllllllaaaaaaaannnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 77777777........ DDDDDDDDaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222299999999........ NNNNNNNNoooooooorrrrrrrrvvvvvvvveeeeeeeešššššššškkkkkkkkaaaaaaaa 88888888........ EEEEEEEEggggggggiiiiiiiippppppppaaaaaaaatttttttt 3333333300000000........ NNNNNNNNeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa 99999999........ FFFFFFFFrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnccccccccuuuuuuuusssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 3333333311111111........ PPPPPPPPaaaaaaaakkkkkkkkiiiiiiiissssssssttttttttaaaaaaaannnnnnnn 1111111100000000........ GGGGGGGGrrrrrrrrččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa 3333333322222222........ PPPPPPPPoooooooolllllllljjjjjjjjsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 1111111111111111........ HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 3333333333333333........ RRRRRRRRuuuuuuuummmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111122222222........ IIIIIIIInnnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 3333333344444444........ RRRRRRRRuuuuuuuusssssssskkkkkkkkaaaaaaaa FFFFFFFFeeeeeeeeddddddddeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111133333333........ IIIIIIIInnnnnnnnddddddddoooooooonnnnnnnneeeeeeeezzzzzzzziiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 3333333355555555........ SSSSSSSSjjjjjjjjeeeeeeeeddddddddiiiiiiiinnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeeennnnnnnneeeeeeee AAAAAAAAmmmmmmmmeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiiččččččččkkkkkkkkeeeeeeee DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvveeeeeeee 1111111144444444........ IIIIIIIIrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn 3333333366666666........ SSSSSSSSaaaaaaaauuuuuuuuddddddddiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa AAAAAAAArrrrrrrraaaaaaaabbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111155555555........ IIIIIIIIttttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 3333333377777777........ SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111166666666........ IIIIIIIIzzzzzzzzrrrrrrrraaaaaaaaeeeeeeeellllllll 3333333388888888........ SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111177777777........ JJJJJJJJaaaaaaaappppppppaaaaaaaannnnnnnn 3333333399999999........ VVVVVVVVaaaaaaaattttttttiiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaannnnnnnn 1111111188888888........ JJJJJJJJoooooooorrrrrrrrddddddddaaaaaaaannnnnnnn 4444444400000000........ ŠŠŠŠŠŠŠŠppppppppaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111199999999........ JJJJJJJJuuuuuuuužžžžžžžžnnnnnnnnooooooooaaaaaaaaffffffffrrrrrrrriiiiiiiiččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuunnnnnnnnlllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa 4444444411111111........ ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjccccccccaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222200000000........ KKKKKKKKaaaaaaaannnnnnnnddddddddaaaaaaaa 4444444422222222........ ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvveeeeeeeeddddddddsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222211111111........ KKKKKKKKaaaaaaaattttttttaaaaaaaarrrrrrrr 4444444433333333........ TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222222222222........ KKKKKKKKiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 4444444444444444........ UUUUUUUUjjjjjjjjeeeeeeeeddddddddiiiiiiiinnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeeennnnnnnniiiiiiii AAAAAAAArrrrrrrraaaaaaaappppppppsssssssskkkkkkkkiiiiiiii EEEEEEEEmmmmmmmmiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiii 4444444455555555........ VVVVVVVVeeeeeeeelllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii SSSSSSSSjjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvveeeeeeeerrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa IIIIIIIIrrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine



___________________________________________________________________________

105

Tabela br. 20Tabela br. 20Tabela br. 20Tabela br. 20: Diplomatsko – konzularna predstavništva Bosne i Hercegovine u svetu koja imaju web prezentaciju diplomatskog predstavništva

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDžžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa 11111111........ AAAAAAAArrrrrrrrggggggggeeeeeeeennnnnnnnttttttttiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 22222222........ AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 33333333........ BBBBBBBBeeeeeeeellllllllggggggggiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 44444444........ DDDDDDDDaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 55555555........ KKKKKKKKaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaaddddddddaaaaaaaa 66666666........ KKKKKKKKaaaaaaaattttttttaaaaaaaarrrrrrrr 77777777........ NNNNNNNNoooooooorrrrrrrrvvvvvvvveeeeeeeešššššššškkkkkkkkaaaaaaaa

88888888........ NNNNNNNNeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa 99999999........ PPPPPPPPaaaaaaaakkkkkkkkiiiiiiiissssssssttttttttaaaaaaaannnnnnnn 1111111100000000........ SSSSSSSSjjjjjjjjeeeeeeeeddddddddiiiiiiiinnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeeennnnnnnneeeeeeee AAAAAAAAmmmmmmmmeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiiččččččččkkkkkkkkeeeeeeee DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvveeeeeeee 1111111111111111........ UUUUUUUUjjjjjjjjeeeeeeeeddddddddiiiiiiiinnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeeennnnnnnniiiiiiii AAAAAAAArrrrrrrraaaaaaaappppppppsssssssskkkkkkkkiiiiiiii EEEEEEEEmmmmmmmmiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiii

Izvor: Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine

Od 45 diplomatsko–konzularnih predstavništava Bosne i Hercegovine akreditovanih u inostranstvu, samo 11 stalnih misija ima svoju web prezentaciju i mogućnost elektronskog predstavljanja podataka o Bosni i Hercegovini. Živimo u vremenu informacionih tehnologija. Svakodnevno se dešavaju promene na polju informacionie oblasti. Elektronsko predstavljanje i komuniciranje postalo je najažurnije i najrasprostranjenije sredststvo za sakupljanje potrebnih informacija. Nažalost, Bosna i Hercegovina i njeni predstavnici još uvek nisu prepoznali značaj informacionih tehnologija i elektronskog poslovanja i komuniciranja. Sa pravom Sa pravom Sa pravom Sa pravom možemo tvrditi da jedan od razloga nedovoljne zainteresovanosti potencijalnih možemo tvrditi da jedan od razloga nedovoljne zainteresovanosti potencijalnih možemo tvrditi da jedan od razloga nedovoljne zainteresovanosti potencijalnih možemo tvrditi da jedan od razloga nedovoljne zainteresovanosti potencijalnih investitora za ulaganja u Bosnu i Hercegovinu jeste nepostojanje validnih i investitora za ulaganja u Bosnu i Hercegovinu jeste nepostojanje validnih i investitora za ulaganja u Bosnu i Hercegovinu jeste nepostojanje validnih i investitora za ulaganja u Bosnu i Hercegovinu jeste nepostojanje validnih i pouzdanih podataka o Bosni i Hercegovini i njenoj privrepouzdanih podataka o Bosni i Hercegovini i njenoj privrepouzdanih podataka o Bosni i Hercegovini i njenoj privrepouzdanih podataka o Bosni i Hercegovini i njenoj privrednoj mogućnosti i dnoj mogućnosti i dnoj mogućnosti i dnoj mogućnosti i privrednom potencijalu. Imajući u vidu takve podatke, značaj elektronskog privrednom potencijalu. Imajući u vidu takve podatke, značaj elektronskog privrednom potencijalu. Imajući u vidu takve podatke, značaj elektronskog privrednom potencijalu. Imajući u vidu takve podatke, značaj elektronskog predstavljanja privrednih mogućnosti Bosne i Hercegovine je nesporan.predstavljanja privrednih mogućnosti Bosne i Hercegovine je nesporan.predstavljanja privrednih mogućnosti Bosne i Hercegovine je nesporan.predstavljanja privrednih mogućnosti Bosne i Hercegovine je nesporan.



___________________________________________________________________________

106

Tabela 21.Tabela 21.Tabela 21.Tabela 21. Spisak diplomatsko - konzularnih predstavništava akreditovanih u Bosni i Hercegovini RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa 11111111........ AAAAAAAAllllllllbbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 2222222288888888........ IIIIIIIIssssssssllllllllaaaaaaaannnnnnnndddddddd 5555555555555555........ NNNNNNNNoooooooorrrrrrrrvvvvvvvveeeeeeeešššššššškkkkkkkkaaaaaaaa 22222222........ AAAAAAAAllllllllžžžžžžžžiiiiiiiirrrrrrrr 2222222299999999........ IIIIIIIIttttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 5555555566666666........ NNNNNNNNeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa 33333333........ AAAAAAAArrrrrrrrggggggggeeeeeeeennnnnnnnttttttttiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 3333333300000000........ JJJJJJJJaaaaaaaappppppppaaaaaaaannnnnnnn 5555555577777777........ OOOOOOOOmmmmmmmmaaaaaaaannnnnnnn 44444444........ AAAAAAAAnnnnnnnnggggggggoooooooollllllllaaaaaaaa 3333333311111111........ JJJJJJJJeeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnn 5555555588888888........ PPPPPPPPaaaaaaaakkkkkkkkiiiiiiiissssssssttttttttaaaaaaaannnnnnnn 55555555........ AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 3333333322222222........ JJJJJJJJoooooooorrrrrrrrddddddddaaaaaaaannnnnnnn 5555555599999999........ PPPPPPPPaaaaaaaalllllllleeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 66666666........ AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 3333333333333333........ JJJJJJJJuuuuuuuužžžžžžžžnnnnnnnnaaaaaaaa AAAAAAAAffffffffrrrrrrrriiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa 6666666600000000........ PPPPPPPPeeeeeeeerrrrrrrruuuuuuuu 77777777........ BBBBBBBBaaaaaaaannnnnnnnggggggggllllllllaaaaaaaaddddddddeeeeeeeešššššššš 3333333344444444........ KKKKKKKKaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaaddddddddaaaaaaaa 6666666611111111........ PPPPPPPPoooooooolllllllljjjjjjjjsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 88888888........ BBBBBBBBeeeeeeeellllllllggggggggiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 3333333355555555........ KKKKKKKKaaaaaaaattttttttaaaaaaaarrrrrrrr 6666666622222222........ PPPPPPPPoooooooorrrrrrrrttttttttuuuuuuuuggggggggaaaaaaaallllllll 99999999........ BBBBBBBBeeeeeeeelllllllloooooooorrrrrrrruuuuuuuussssssssiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 3333333366666666........ DDDDDDDDNNNNNNNNRRRRRRRR KKKKKKKKoooooooorrrrrrrreeeeeeeejjjjjjjjaaaaaaaa 6666666633333333........ RRRRRRRRuuuuuuuummmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111100000000........ BBBBBBBBuuuuuuuuggggggggaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 3333333377777777........ SSSSSSSS........ KKKKKKKKoooooooorrrrrrrreeeeeeeejjjjjjjjaaaaaaaa 6666666644444444........ RRRRRRRRuuuuuuuusssssssskkkkkkkkaaaaaaaa FFFFFFFFeeeeeeeeddddddddeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111111111111........ BBBBBBBBuuuuuuuurrrrrrrriiiiiiiikkkkkkkkiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa FFFFFFFFaaaaaaaassssssssoooooooo 3333333388888888........ KKKKKKKKuuuuuuuubbbbbbbbaaaaaaaa 6666666655555555........ SSSSSSSSAAAAAAAADDDDDDDD 1111111122222222........ CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa 3333333399999999........ KKKKKKKKuuuuuuuuvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjtttttttt 6666666666666666........ SSSSSSSSaaaaaaaauuuuuuuuddddddddiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa AAAAAAAArrrrrrrraaaaaaaabbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111144444444........ ČČČČČČČČiiiiiiiilllllllleeeeeeee 4444444411111111........ LLLLLLLLaaaaaaaattttttttvvvvvvvviiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 6666666677777777........ SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvvaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa 1111111155555555........ DDDDDDDDaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 4444444422222222........ LLLLLLLLiiiiiiiibbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 6666666688888888........ SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111166666666........ EEEEEEEEggggggggiiiiiiiippppppppaaaaaaaatttttttt 4444444433333333........ MMMMMMMMaaaaaaaađđđđđđđđaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 6666666699999999........ SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111177777777........ EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa UUUUUUUUnnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 4444444444444444........ MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkeeeeeeeeddddddddoooooooonnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 7777777700000000........ ŠŠŠŠŠŠŠŠppppppppaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 1111111188888888........ FFFFFFFFiiiiiiiilllllllliiiiiiiippppppppiiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii 4444444455555555........ MMMMMMMMaaaaaaaalllllllleeeeeeeezzzzzzzziiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 7777777711111111........ ŠŠŠŠŠŠŠŠrrrrrrrriiiiiiii LLLLLLLLaaaaaaaannnnnnnnkkkkkkkkaaaaaaaa 1111111199999999........ FFFFFFFFiiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 4444444466666666........ MMMMMMMMaaaaaaaalllllllliiiiiiii 7777777722222222........ ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjccccccccaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222200000000........ FFFFFFFFrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnccccccccuuuuuuuusssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 4444444477777777........ MMMMMMMMaaaaaaaallllllllttttttttaaaaaaaa 7777777733333333........ ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvveeeeeeeeddddddddsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222211111111........ GGGGGGGGrrrrrrrrččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa 4444444488888888........ MMMMMMMMaaaaaaaalllllllltttttttteeeeeeeešššššššškkkkkkkkiiiiiiii VVVVVVVViiiiiiiitttttttteeeeeeeezzzzzzzzoooooooovvvvvvvviiiiiiii 7777777744444444........ TTTTTTTTaaaaaaaajjjjjjjjllllllllaaaaaaaannnnnnnndddddddd 2222222222222222........ GGGGGGGGvvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeejjjjjjjjaaaaaaaa BBBBBBBBiiiiiiiissssssssaaaaaaaaoooooooo 4444444499999999........ MMMMMMMMaaaaaaaarrrrrrrrooooooookkkkkkkkoooooooo 7777777755555555........ TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 2222222233333333........ HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 5555555500000000........ MMMMMMMMeeeeeeeekkkkkkkkssssssssiiiiiiiikkkkkkkkoooooooo 7777777766666666........ UUUUUUUU........ AAAAAAAA........ EEEEEEEEmmmmmmmmiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiii 2222222244444444........ IIIIIIIInnnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 5555555511111111........ MMMMMMMMoooooooollllllllddddddddaaaaaaaavvvvvvvviiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 7777777777777777........ UUUUUUUUkkkkkkkkrrrrrrrraaaaaaaajjjjjjjjiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 2222222255555555........ IIIIIIIInnnnnnnnddddddddoooooooonnnnnnnneeeeeeeezzzzzzzziiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 5555555522222222........ NNNNNNNNiiiiiiiiggggggggeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 7777777788888888........ VVVVVVVVaaaaaaaattttttttiiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaannnnnnnn 2222222266666666........ IIIIIIIIrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn 5555555533333333........ HHHHHHHHoooooooollllllllaaaaaaaannnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 8888888899999999........ VVVVVVVV........ BBBBBBBBrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 2222222277777777........ IIIIIIIIrrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 5555555544444444........ NNNNNNNNoooooooovvvvvvvviiiiiiii ZZZZZZZZeeeeeeeellllllllaaaaaaaannnnnnnndddddddd 8888888800000000........ ZZZZZZZZaaaaaaaammmmmmmmbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, u Bosni i Hercegovini je akreditovano 81 diplomatsko–konzularno predstavništvo. UvidUvidUvidUvidom u podatke o om u podatke o om u podatke o om u podatke o stranim direktnim ulaganjima i spoljnotrgovinskoj razmestranim direktnim ulaganjima i spoljnotrgovinskoj razmestranim direktnim ulaganjima i spoljnotrgovinskoj razmestranim direktnim ulaganjima i spoljnotrgovinskoj razmeni sa ovim državama, ni sa ovim državama, ni sa ovim državama, ni sa ovim državama, slobodno zaključujemo da Bosna i Hercegovina nije u dovoljnoj meri iskoristila slobodno zaključujemo da Bosna i Hercegovina nije u dovoljnoj meri iskoristila slobodno zaključujemo da Bosna i Hercegovina nije u dovoljnoj meri iskoristila slobodno zaključujemo da Bosna i Hercegovina nije u dovoljnoj meri iskoristila prisustvo pomenutih država na svojoj teritoriji. Bilateralna privredna saradnja sa prisustvo pomenutih država na svojoj teritoriji. Bilateralna privredna saradnja sa prisustvo pomenutih država na svojoj teritoriji. Bilateralna privredna saradnja sa prisustvo pomenutih država na svojoj teritoriji. Bilateralna privredna saradnja sa državama koje imaju svoje misije na teritoriji Bosne i Hercegovine nedodržavama koje imaju svoje misije na teritoriji Bosne i Hercegovine nedodržavama koje imaju svoje misije na teritoriji Bosne i Hercegovine nedodržavama koje imaju svoje misije na teritoriji Bosne i Hercegovine nedovoljno je voljno je voljno je voljno je razvijena u svim segmentima. Politička podeljenost i zapostavljanje razvijena u svim segmentima. Politička podeljenost i zapostavljanje razvijena u svim segmentima. Politička podeljenost i zapostavljanje razvijena u svim segmentima. Politička podeljenost i zapostavljanje bosanskohercegovačke privrede od strane političkih lidera proizvelo je nedovoljnu bosanskohercegovačke privrede od strane političkih lidera proizvelo je nedovoljnu bosanskohercegovačke privrede od strane političkih lidera proizvelo je nedovoljnu bosanskohercegovačke privrede od strane političkih lidera proizvelo je nedovoljnu iskorišćenost diplomatskog kora u Bosni i Hercegovini. Na primer, Bosna i iskorišćenost diplomatskog kora u Bosni i Hercegovini. Na primer, Bosna i iskorišćenost diplomatskog kora u Bosni i Hercegovini. Na primer, Bosna i iskorišćenost diplomatskog kora u Bosni i Hercegovini. Na primer, Bosna i Hercegovina nema praksHercegovina nema praksHercegovina nema praksHercegovina nema praksu organizovanja izložbi ili predstavljanja privrednog u organizovanja izložbi ili predstavljanja privrednog u organizovanja izložbi ili predstavljanja privrednog u organizovanja izložbi ili predstavljanja privrednog potencijala Bosne i Hercegovine za predstavnike diplomatskog kora i ne konsultuje potencijala Bosne i Hercegovine za predstavnike diplomatskog kora i ne konsultuje potencijala Bosne i Hercegovine za predstavnike diplomatskog kora i ne konsultuje potencijala Bosne i Hercegovine za predstavnike diplomatskog kora i ne konsultuje se sa njima u dovoljnoj meri o mogućnostima razvijanja bilateralne privredne se sa njima u dovoljnoj meri o mogućnostima razvijanja bilateralne privredne se sa njima u dovoljnoj meri o mogućnostima razvijanja bilateralne privredne se sa njima u dovoljnoj meri o mogućnostima razvijanja bilateralne privredne saradnje. saradnje. saradnje. saradnje.



___________________________________________________________________________

107

55555555........ TTTTTTTTRRRRRRRRŽŽŽŽŽŽŽŽIIIIIIIIŠŠŠŠŠŠŠŠNNNNNNNNAAAAAAAA LLLLLLLLIIIIIIIIBBBBBBBBEEEEEEEERRRRRRRRAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA UUUUUUUU JJJJJJJJUUUUUUUUGGGGGGGGOOOOOOOOIIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTOOOOOOOOČČČČČČČČNNNNNNNNOOOOOOOOJJJJJJJJ EEEEEEEEVVVVVVVVRRRRRRRROOOOOOOOPPPPPPPPIIIIIIII

Učinjen je značajan napor na smanjenju trgovinskih barijera koje su bile

prepreka razvoju bilateralne ili multilateralne trgovinske saradnje koja je od interesa za ovaj region. Najznačajniji trgovinski partner za zemlje ovog regiona je Evropska Unija. Značaj regionalne saradnje za Bosnu i Hercegocinu je ogroman.

Bosna i Hercegovina nalazi se u središtu tzv. troslojnog pojasa. Prvi pojas čine zemlje članice Evropske Unije: Italija, Slovenija, Mađarska, Grčka i zemlja koja čeka poziv za članstvo Turska. Drugi pojas čine zemlje koje su deo Evropske Unije ili su pred vratima ulaska u Evropsku Uniju: Bugarska, Rumunija i Hrvatska. Treći pojas čine zemlje koje su u sličnoj privrednoj poziciji kao i Bosna i Hercegovina, a to su: Srbija, Crna Gora, Makedonija i Albanija. Ovi pojasevi predstavljaju model postepene integracije u Evropsku Uniju.

Svetska privreda je u poslednjih nekoliko decenija u procesu ubrzanih promena. Posledica tih promena je nestanak bipolarne hladnoratovske strukture. Kako je trgovina sve više postojala globalna, tako su i poslovni ljudi i vladine institucije širom sveta postojali svesni uticaja novih procesa i potrebe preduzimanja odgovarajućih mera da bi sebi obezbedili što bolju poziciju u svetskom trgovinskom sistemu49.

Svetska trgovinska razmena je u poslednjoj dekadi XX veka dostigla stopu rasta od 6% na godišnjem nivou, dok je u istom periodu prosečni godišnji rast GDP-a u svetu iznosio 2,8%. Ubrzanom rastu svetske trgovine velik doprinos dao je i GATT50, današnja Svetska trgovinska organizacija.

Liberalizacija tržišta doprinela je razvoju tržišno orijentisane ekonomije, manje izraženom državnom intervencionizmu, poboljšanju konkurentnosti i makroekonomske stabilnosti. Zatvaranje države od globalnog tržišta samo doprinosi povećanju siromaštva.

Spoljnotrgovinska i carinska politika su u nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine (Saveta ministara). Na osnovu toga, bosanskohercegovačke institucije sprovode politiku liberalizacije trgovine. Zakon o spoljnoj politici baziran je na slobodi protoka roba i usluga. Međutim, kao privremene mere Savet ministara ima na raspolaganju mogućnost uvođenja ograničenja uvoza na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.

Uprkos prednostima koje doprinose liberalizaciji tržišta u Bosni i Hercegovini, 49 Izvor:Duljko Hasić, Doktorska disertacija: Sinergijski potencijal preduzeća u procesu međunarodne integracije i koordinacije, Univerzitet Braća Karić, Beograd, 2004. opi.cit.str.76 50 Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT- General Agreement of Tariffs and Trade) koji je trebao da predhodi stvaranju Svetske trgovinske organizacije koja je ustanovljena na Konferenciji o trgovini i zaposlenosti održanoj 1948 god. u Havani. Međutim, umesto Svetske trgovinske organizacije za čije osnivanje nije postignut dogovor potpisan je Opšti Sporazum o carinama i trgovini koji je ostao na snazi do 1994.godine.



___________________________________________________________________________

108

postoji još uvek velik broj političara ali i ekonomskih teoretičara koji bez dovoljno argumenata osporavaju otvorenost tržišta. Samo povećanjem proizvodnje namijenjene izvozu ostvariće se prioritet ekonomske politike, a to su: rast stepena upotrebljivosti postojećih i instaliranje novih kapaciteta što doprinosi smanjenju stope nezaposlenosti i povećanju životnog standarda svih građana. Tržište je to koje obezbeđuje smanjenje nezaposlenosti i dotok stranih investitora.

55555555........11111111........ PPPPPPPPoooooooolllllllliiiiiiiittttttttiiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkeeeeeeee uuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee pppppppprrrrrrrreeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaa zzzzzzzzeeeeeeeemmmmmmmmlllllllljjjjjjjjaaaaaaaammmmmmmmaaaaaaaa jjjjjjjjuuuuuuuuggggggggooooooooiiiiiiiissssssssttttttttooooooooččččččččnnnnnnnneeeeeeee EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppeeeeeeee

Različitost položaja zemalja jugoistočne Evrope uslovljava i različite

inicijative o uslovima i načinu njihovog pridruživanja Evropskoj Uniji.

Politika Evropske Unije prema zemljama jugoistočne Evrope kreće se u pravcu obezbeđenja mira i stabilnosti regiona, ekonomskog razvoja regiona i ekonomija pojedinih država.

Ovakva politika Evropske Unije prema zemljama jugoistočne Evrope proizvela je opštu strategiju prema regionu koja se realizuje kroz:

• Pakt stabilnosti jugoistočne Evrope čiji je opšti cilj obezbeđenje sigurnosti i stabilnosti regiona;

• Razne pristupne fondove pomoći, čiji zadatak je da obezbedi ekonomsku stabilnost regiona;

• Proces pridruživanja i stabilizacije.

Regionalni pristup prema regionu pokrenuo je regionalne inicijative, među kojima su: Pakt stabilnosti jugoistočne evrope, Jadransko–jonska inicijativa, Dunavski proces saradnje, Savska inicijativa i Jadranska povelja.

5.2. Koncept pristupa Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji5.2. Koncept pristupa Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji5.2. Koncept pristupa Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji5.2. Koncept pristupa Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji

Zbog specifičnosti Zapadnog Balkana, države ovog regiona imaju poseban

koncept pridruživanja. Koncept je nazvan "Proces stabilizacije i pridruživanja". Predstavljen je u dokumentu: "Commission Communication to the Council and Europen Parliament: The Stabilisation and Association Process for Countries of South-Eastern Europe (Bosnia and Herzegovina, Croatia, Federal Republic of Yugoslavia, Former Yugoslav Republic of Macedonia and Albania) COM (99) 235 od 26.maja 1999. godine.

Proces je zasnovan na sedam osnovnih elemenata, i to:



___________________________________________________________________________

109

• Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju; • Liberalizacija trgovinskih odnosa i autonomnost trgovinskih mera; • Demokratizacija civilnog društva; • Pomoć izbeglim i raseljenim licima; • Saradnja na polju pravosudnih i unutrašnjih poslova; • Uspostavljanje i razvoj političkog dijaloga51.

Dosadašnji bosanskohercegovački put ka Evropskoj Uniji izgleda:

• Jun 1998. god.: stvoreno zajedničko konsultativno radno telo između Bosne i Hercegovine i Evropske Unije;

• Mart 1999. god.: Savet ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku o pokretanju inicijative za pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji52;

• Mart 2000. god. usaglašene smernice za Bosnu i Hercegovinu: dokument koji sadrži 18 koraka koje državni organi Bosne i Hercegovine moraju preći da bi se Bosna i Hercegovina mogla kvalifikovati za studiju izvodljivosti za započinjanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju;

• Novembar 2002. god.: održan Zagrebački samit na kome je potvrđena predanost Bosne i Hercegovine Evropskim integracijama;

• Septembar 2002. god.: ispunjeni uslovi iz Mape puta. U svojoj poseti Bosni i Hercegovini, 29. septembra 2002. god. Komesar za Spoljne odnose Evropske Unije Cristopher Patten izjavio je da je Mapa puta suštinski ispunjena i najavio da se Evropske institucije pripremaju za najavu daljih koraka u Bosni i Hercegovini;

• Sledi Studija o izvodljivosti; • Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju; • Parafiranje i potpisivanje sporazuma: 04.decembar 2007.god. u

Sarajevu; • U budućem vremenu predstoji: • Stupanje na snagu Privremenog sporazuma;

• Ratifikacija sporazuma u Evropskom parlamentu, Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine i u parlamentima svih zemalja članica Evropske Unije, te stupanje na snagu sporazuma;

• Implemaentacija obaveza; • Aplikacija za punopravno članstvo; • Pregovori po 31 poglavlju Acquis Communautaire-a (Ispunjenje

Kopenhagenških kriterijuma za članstvo; • Članstvo53

51 Izvor: Council Conclusions on The Situation in The Western Balkans od 21.juna 1999. 52 Izvor: službeni glasnik Bosne i Hercegovine, broj 12/1999, 8.avgust 1999. godine. 53 Izvor: Vukmirica V., Špirić N., Ekonomska i monetarna integracija Evrope, Banja Luka, 2005. opi.cit.str. 367-372



___________________________________________________________________________

110

Od bosanskohercegovačkih vlasti se očekuje preuzimanje obaveza koje proizilaze i samog članstva, uključujući sprovođenje ekonomskih i političkih ciljeva Evropske Unije. To podrazumeva izgradnju administrativnih kapaciteta države koje će biti u mogućnosti preuzeti ukupno nasleđe Evropske Unije, tj. Acquis Communautaire, koji sa sobom nosi više od 80.000 stranica teksta raznih pravnih regulativa.

Acquis Communautaire predstavlja pravna akta Evropske Unije, uključujući primarnu legislativu: Sporazume (od Rima do Nice) i sekundarnu legislativu: uredbe, direktive, opšte i pojedinačne odluke i preporuke. Pored Acquis Communautaire-a postoji i Bela knjiga54. Namera Komisije je bila da ukaže državama pretendentima za članstvo u Ervopskoj Uniji prioritete iz Acquis Communautaire-a i uslove ulaska na unutrašnje tržište Evropske Unije pre punopravnog članstva. Zahtevi iz Acquis Communautaire-a i Bele knjige predstavljaju osnovni tranzicioni vodič Bosne i Hercegovine na njenom evropskom putu.

54 COM (95) 163 final – White Paper – Preparation of the Associated Countries of Central and Eastern Europe for the Integration into the Internal Market of the Union.



___________________________________________________________________________

111

________________________________________________________________________________ DDDDDDDDIIIIIIIIOOOOOOOO IIIIIIIIVVVVVVVV ________________________________________________________________________

FFFFFFFFUUUUUUUUNNNNNNNNKKKKKKKKCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE UUUUUUUU SSSSSSSSAAAAAAAAVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEMMMMMMMMEEEEEEEENNNNNNNNIIIIIIIIMMMMMMMM MMMMMMMMEEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐUUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAARRRRRRRROOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNIIIIIIIIMMMMMMMM OOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSIIIIIIIIMMMMMMMMAAAAAAAA

UUllaazziimmoo uu vvrreemmee kkaaddaa ććee ssee ssppoolljjnnaa ppoolliittiikkaa ii nnaacciioonnaallnnaa bbeezzbbeeddnnoosstt ssvvee vviiššee vvrrtteettii ookkoo nnaaššiihh ttrrggoovvaaččkkiihh iinntteerreessaa ii kkaaddaa ććee eekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa bbiittii kklljjuuččnnaa zzaa rreeššaavvaannjjee nnaajjzznnaaččaajjnniijjiihh ppiittaannjjaa nnaaššeegg vvrreemmeennaa..

DDDDDDDDžžžžžžžžeeeeeeeeffffffffrrrrrrrriiiiiiii GGGGGGGGaaaaaaaarrrrrrrrtttttttteeeeeeeennnnnnnn



___________________________________________________________________________

112

IIIIIIIIVVVVVVVV FFFFFFFFUUUUUUUUNNNNNNNNKKKKKKKKCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE UUUUUUUU SSSSSSSSAAAAAAAAVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEMMMMMMMMEEEEEEEENNNNNNNNIIIIIIIIMMMMMMMM MMMMMMMMEEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐUUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAARRRRRRRROOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNIIIIIIIIMMMMMMMM OOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSIIIIIIIIMMMMMMMMAAAAAAAA

"Diplomatija je:

činiti i reći najneprijatnije stvari na najlepši način"

Freeman Jr.Freeman Jr.Freeman Jr.Freeman Jr.

11111111........ IIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTOOOOOOOORRRRRRRRIIIIIIIIJJJJJJJJSSSSSSSSKKKKKKKKIIIIIIII RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJ DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Istorijiske tragove55 diplomatskog znanja i njegove primene nalazimo u spoljnim politikama Starog istoka, koje su bile koncentrisane u rukama tadašnjih vladara. Kraljevi i carevi dogovarali su se da zajednički ratuju protiv trećeg vladara. Ako bi uspešno okončali rat, delili su robove i plen.

Prve veštine u održavanju mirnog ili ratnog stanja nalazimo u zakonima Manua, koji su i danas aktuelni. Po njima, mir ili rat zavisio je od vladarevih poslanika, tadašnjih diplomata. Diplomatski odnosi među Helenskim državama i danas se smatraju za najrazvijenije diplomatske odnose između država stare ere. Sporovi, koji su nastajali između država-polisa rešavali su poslanici birani od strane Narodne skupštine na svom zasedanju.

Plod Helenske diplomatije je Opšti Kongres grčkih država 448. god. pre nove ere. Na njemu se raspravljalo o bitnim pitanjima od zajedničkog interesa svih Grčkih država. Hegemonističke namere Persije sa ciljem podele grčkih gradova- polisa i slabljenja njihove moći na moru i kopnu uticale su na jačanje Makedonske države pod vodstvom Filipa II Makedonskog. Makedonija je za vreme njegove vladavine postala jedna od najmoćnijih država Egejskog bazena.

Uporedo sa razvojem diplomatije grčkih država razvijala se i diplomatija Starog Rima. Organizacija vlasti i uloga Senata bila je dominantna u politici i diplomatiji. Senat je, radi obavljanja diplomatskih poslova upućivao legacije i legate u inostranstvo. Oni su Senatu podnosili izveštaj o obavljenom poslu i objašnjenje kako su bili primljeni, u vezi sa kojim pitanjima su postigli sporazum i gde su naišli na nerazumevanje.

Karakteristika Starog veka je dominacija religije i sveštenstva, te su diplomatski odnosi bili proizvod sveštenstva i crkve. Rim je, zahvaljujući jakoj crkvi i sveštenstvu, izgradio brojne diplomatske kadrove. Oni su bili poznati po dobrom poznavanju prilika u drugim delovima sveta i služili su se jezicima drugih naroda. U 55 Opširnije videti: Geoff R.Berridge, "Diplomacija", Fakultet političkih znanosti u Zagrebu, Zagreb 2004. str. 1–23.



___________________________________________________________________________

113

Starom veku, dominirala je diplomatija Vizantije. Ona je uticala na razvoj i sudbinu diplomatije Zapadnog Rimskog Carstva. Moć Vizantijske diplomatije ogledala se u širenju hrišćanstva. Hrišćanski misionari su prodirali duboko u zemlje kraj Crnog mora u Etiopiju čak do oaza Sahare. Karakteristika diplomatije Starog veka je pojava na diplomatskoj sceni Kijevske Rusije. Mada malo poznata evropskim narodima u starom veku, ona će u Srednjem veku imati veliku ulogu i zapaženo delovanje u Evropi. U Srednjem veku Kijevska Rusija proširila je svoje granice na istok do Kaspijskog mora, na jug do Crnog mora i na zapad do granice sa Švedskom i Poljskom.

Diplomatija Srednjeg veka ima svoje osobine i svoje specifičnosti. Ona je još uvijek bila jedinstvena (opšta). Diplomatski poslovi bili su vezani za suverene vladare (careve i kraljeve). U diplomatsku službu birani su ljudi koji su bili poznati kao dobri vojnici, govornici, vojvode i plemići. Oni su se pripremali za vođenje diplomatskih poslova, jer je od njihove uspešnosti u diplomatskim misijama zavisila sudbina njihovih naroda. Stalna diplomatska predstavništva otvarana su kod savezničkih država i kod država gde je trgovinski i politički interes to zahtevao. Ipak, stalna diplomatska predstavništva bila su usko vezana za crkvu. Poseban značaj pripadao je Papi Lavu X (1513. – 1521. god.), koji je utemeljio prva stalna diplomatska poslanstva Nuncije 1513. god. u Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj. Po uzoru na Papske nuncije i ostale države počele su da uspostavljaju stalna diplomatska poslanstva.

Prve su to učinile Francuska, Engleska i Španija. Diplomatsko poslanstvo predstavljao je poslanik ili neko drugo diplomatsko lice. Pre upućivanja stalnih diplomatskih poslanika, država je tražila saglasnost i odobrenje od države domaćina za akreditovanje diplomata. Neki istoričari i pisci tvrde da su prva stalna diplomatska poslanstva ustanovljena između italijanskih gradova–država Venecije, Đenove, Milana i Firence.

Novi vek prihvatio je trend ubrzanog razvoja diplomatije smatrajući je funkcijom razvoja međunarodnih odnosa i čineći je osnovnim subjektom razvoja međunarodne saradnje uz poštovanje međunarodnog prava i savremenih shvatanja međunarodnih odnosa. Ovaj vek je definisao diplomatske institucije, precizirao pravila diplomatskog opštenja i doneo Pravilnike i Konvencije o diplomatskim odnosima. Uporedo je razvio metodologiju diplomatije, izgradio njene kadrove, sredstva i metode.

Česti ratovi, lokalni i svetski, od kojih su neki trajali i po nekoliko decenija, doveli su do povezivanja naroda, do sklapanja političkih i vojnih saveza i paktova. To je uslovilo podelu sveta i teritorijalnog oblikovanja evropskih država, stvarajući diplomatije tih država.

Međunarodne konferencije i kongresi koji su se održavali u Evropi u XVIII, XIX i XX veku, na kojima se raspravljalo o opštoj diplomatiji, doveli su do stvaranja nove diplomatije, diplomatije parlamentarnog tipa, jer su u međunarodnom parlamentu bile zastupljene gotovo sve države savremenog sveta.



___________________________________________________________________________

114

Stvaranje Društva Naroda između dva svetska rata i Organizacije Ujedinjenih Naroda posle II svetskog rata, stvaranje NATO-a, Varšavskog Ugovora i drugih oblika političkog udruživanja, dovelo je do konstantne i regionalne diplomatske povezanosti država i naroda. Takvi oblici diplomatskog povezivanja imali su za osnovni cilj razmatranje fenomena rata, njegovo isključenje iz međunarodnih odnosa i zasnivanje međunarodnih odnosa na saradnji u okvirima uzajamnog poštovanja i miroljubive i aktivne koegzistencije, doprinoseći polarizaciji mira kao osnovne vitalne svetske vrednosti.

U ovakvoj konstelaciji odnosa čija je osnovna karakteristika stalna fluidnost, došlo je do stvaranja stalne i povremene diplomatije koja je poznata i kao ad hoc diplomatija. Ona je sistematizovala diplomatiju u današnjem svetu na opštu, ekonomsku i vojnu diplomatiju, diplomatiju na vrhu, parlamentarnu diplomatiju, preventivnu dipolamtiju, šatl diplomatiju, sportsku diplomatiju, zdravstvenu diplomatiju, energetsku diplomatiju, vjersku diplomatiju i mnoge druge oblike diplomatije.

22222222........ PPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEEGGGGGGGGLLLLLLLLEEEEEEEEDDDDDDDD RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Istorijat razvoja diplomatskih odnosa i ustanove konzulata počinje još od

prvih ljudskih zajednica, davno pre obrazovanja države u pravom smislu reči. Diplomatsko pravo javlja se kasnije, tek sa nastankom države i neke vrste međunarodne zajednice.

Ono što sa dozom sigurnosti možemo reći jeste da su prapočeci primene diplomatije nalazili svoje uporište u pokušajima da se sačuva mir, kao i da se stvore tzv. savezi za ratna osvajanja. Prve glasonoše, pretače budućih diplomata, imali su dva osnovna zadatka: preneti poruku svog naroda, te povratno izvestiti o dobijenim odgovorima uz ograničeno delovanje, uglavnom neposredno ili tokom ratnih sukoba, i u većini slučajeva uz zagarantovanu ličnu sigurnost. Već tada su se počeli nazirati elementi načela nepovredivosti diplomatskih agenata.

Većina istoričara diplomatije saglasna je da u XV veku započinje era stalnih diplomatskih misija. Razlike nastaju u odgovoru na pitanje gde su nastale te misije. Pre je najviše zastupana teza da je osnivač stalnih diplomatskih misija bio francuski kralj Luj XI, ali krajem prošlog veka sve više je zastupana teza da je to zasluga rimske kurije, odnosno Vatikana kroz ustanovljavanje tzv. apokrisarija koji su slati kao stalni Papini izaslanici na vizantijski dvor. Ovakva teza je teško prihvatljiva jer se radi o crkvenim zastupnicima. Ipak najveći broj autora koji se bavi proučavanjem diplomatije slaže se sa tvrdnjom da su kolevka stalnih diplomatskih misija ipak italijanski gradovi-države srednjeg veka, gde je u XV veku nastala ova ustanova koja se u XVI veku proširila i na ostale evropske države.



___________________________________________________________________________

115

Kraj XVII i početak XVIII veka poznat je po tzv. Westphalskom sistemu međunarodnih odnosa, koji je obeležen velikim brojem uspostavljenih mirovnih sporazuma između tada najznačajnijih evropskih država. U tome periodu došlo je do stvaranja niza knjiga i rasprava o tome kako sprovoditi u delo ono što nazivamo diplomatijom. Sve je to predstavljalo nagoveštaj stvaranja nove profesije diplomata čiji je primarni zadatak intenzivno posredovanje i pregovaranje između država.

U proučavanju nastanka i razvoja ustanove stalnih misija ne sme se zanemariti i doprinos Francuske. Mnogi istoričari tvrde da je pojam diplomatije prvi upotrebio francuski Kardinal Rišelj koji je između 1624. god. i 1642. god. bio predsednik vlade i stvarni gospodar Francuske.

Formalno priznavanje i pravno definisanje diplomatija je doživela na Bečkom Kongresu održanom 1815. god., na kojem je kreiran pravilnik o klasama i rangu diplomatskih predstavnika. Tim činom, postavljeni su temelji bilateralne diplomatije.

Profiliranje profesije diplomatije kroz vekove davalo je njenoj delatnosti nove kvalitete, a posao kreiralo drugačijim sadržajem. Kratkim osvrtom u osnovni dokumenat međunarodnog prava, Bečku Konvenciju o diplomatskim odnosima iz 1961. god., koja govori o predstavniku države i njegovoj ulozi zaštitnika njenih interesa u drugoj državi, može se videti da se posao diplomatskog predstavnika svodi na pregovaranje sa vladom zemlje u kojoj boravi, izveštavanje o razvoju političkih i drugih događanja i promovisanju političkih, ekonomskih i kulturnih međudržavnih odnosa.

U današnjim uslovima novih geostrateških prestrojavanja, dobu globalizacije i informatizacije i restruktuiranju nacionalnih država, diplomatija postaje moćno sredstvo u rešavanju svetskih problema. Istina, ne uvek na pravedan način, posebno kada u procesu pregovaranja imamo sa jedne strane moćnu državu koja ne vodi računa o interesu male države koja je na drugoj strani.

33333333........ PPPPPPPPOOOOOOOOJJJJJJJJAAAAAAAAMMMMMMMM DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Diplomatija je pojam sa višestrukim značenjem. Sama reč “diplomatija” potiče

od grčke reči diploma (δįπoω). Pored svog uobičajenog značenja (kao što je na primer: fakultetska diploma), ova reč predstavlja i svečano pismo, povelju ili ispravu koja je rezultat pregovora između dve države koju jedna strana predaje drugoj i obrnuto, kao znak uspešno obavljenog posla. Učesnici takvih pregovora nazivaju se diplomatama, a umeće i znanje pregovaranja diplomatijom.

Kao što smo na početku rekli, pojam diplomatija ima višestruko značenje. Diplomatija pre svega, označava spoljnopolitičko predstavljanje države u ophođenju sa drugim subjektima međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. U pojedinim



___________________________________________________________________________

116

razdobljima diplomatija je bila označavana različitim imenima. U raznim delima, enciklopedijama i priručnicima koji se bave problematikom diplomatije, mogu se pronaći različite definicije pojma diplomatija. Za takvo definisanje sa pravom se može konstatovati da je mnogo opširno i često puta podložno zameni različitih međunarodnih aktivnosti.

Velik broj autora smatra da je diplomatija umetnost pregovaranja i uspostavljanja međunarodnih odnosa. Međutim, na drugoj strani postoji jednoglasno mišljenje da se radi o veštini koja se stiče obukom i radom, a ne o umetnosti, gde je ipak najvažniji talenat. Istovremeno, diplomatija se smatra i profesijom, zanatom sa specifičnim karakterom posla, načinom rada i pravilima. Diplomatija je i naučna disciplina, nauka kao što je to međunarodno pravo i sl. Diplomatija je često oznaka za ljudsko ponašanje koje se karakteriše izbegavanjem sučeljavanja sa istinom i realnošću i nastojanje da se lepim ponašanjem i ljubaznim rečima ostvare pojedini lični, grupni ili državni interesi.

Diplomatija, posmatrana kao delatnost, mnogo je širi pojam od diplomatije posmatrane kao organizacija. Obuhvata mnogo širi krug subjekata, a ne samo diplomatsku službu države koja je svedena na Ministarstvo inostranih poslova i diplomatska-konzularna predstavništva.

U naučnim i stručnim radovima posvećenim diplomatiji možemo pronaći brojne definicije. Diplomatija je posmatrana sa različitih aspekata i iz različitih uglova. Svaka od tih definicija ima svoju teoretsku i praktičnu vrednost.

Samo uvidom u takvu raznolikost postojećih definicija diplomatije, bez obzira na njihovu međusobnu različitost ili sličnost, može se, bar delimično spoznat njen autentični smisao.

Jedna od najpoznatijih definicija diplomatije je ona koju je dao SatouSatouSatouSatou: “Diplomatija je primena inteligencije i takta na vođenje zvaničnih odnosa između vlada nezavisnih država.”56

BeridžBeridžBeridžBeridž diplomatiju definiše kao “vođenje međunarodnih odnosa više pregovorima nego silom, propagandom ili primenom prava.”57

Prema Hamiltonu i LangornuHamiltonu i LangornuHamiltonu i LangornuHamiltonu i Langornu “osnovni zadatak diplomatije je advokatura, odnosno jedna od viših formi ubeđivanja.”58

Bartson Bartson Bartson Bartson smatra da je “diplomatija vezana za menadžment odnosa između država i između dražva i drugih aktera i da se odnosi na savetovanje, uobličavanje i sprovođenje spoljne politike.”59 56

Chas W. Freeman, “The Diplomats Dictionery”, Unated States Institute for peace pres. Washington, 1970, str. 70. 57

Berridge G.R., “Diplomacy-theory and practice”, London - New York - Munich, 1995. str. 1., a prema knjizi Miodraga Mitića “Diplomatija kao delatnost, organizacija, veština, profesija”, Beograd 1999, str. 7. 58

Keith Hamilton and Rixard Langhorne, “The practice of diplomacy” it’s evolution, theory and administration”, London - New York 1995, str. 154. 59

R.P.Bartson “Modern diplomacy” second edition, London 1996, str. 1, a prema knjizi Miodraga Mitića “Diplomatija kao delatnost, organizacija, veština, profesija, Beograd 1999, str. 7.



___________________________________________________________________________

117

Vujaklija Vujaklija Vujaklija Vujaklija diplomatiju posmatra “kao formalno posredovanje u međusobnom opštenju između civilizovanih država, načela i pravila koja u tome pogledu važe. Zvanični organi koji se tim poslom bave, umešnost u javnom i tajnom vođenju pregovora između pojedinih vlada.”60

Prema Maloj enMaloj enMaloj enMaloj enciklopedijiciklopedijiciklopedijiciklopediji diplomatija je: “Veština održavanja međunarodnih odnosa i vođenja međunarodnih poslova, umeće u odbrani interesa svoje zemlje i pridobijanju stranih vlada za politiku svoje vlade.”61

Hrvatski autor Stanko NickStanko NickStanko NickStanko Nick diplomatiju je shvatio kao “Veštinu pregovaranja i razvijanja međunarodnih odnosa.”62

Janev Janev Janev Janev diplomatiju predstavlja kao: “Skup elemenata i procesa koji se odnose na ciljeve i interese svoje države u odnosu na druge države ili međunarodne organizacije.”63

FelthmanFelthmanFelthmanFelthman tvrdi da je “Temelj diplomatije komunikacija, prenošenje misli i ideja između država i vlada, a sve više između ovih i međunarodnih organizacija.”64

StojanovićStojanovićStojanovićStojanović diplomatiju definiše kao: “Formu mirnog načina borbe za moć.”65

SzillaszySzillaszySzillaszySzillaszy je diplomatiju definisao kao “Veštinu vođenja poslova sa primesom umetnosti u inostranstvu i predstavljanju interesa svoje zemlje. U stvari to je više veština nego nauka, to je posao stvaranja i izveštavanja.”66

Proučavajući literaturu posvećenu diplomatiji susrećemo i složenije definicije diplomatije kojima se nastoji bliže i analitički ukazati na elemente relevantne za određivanje njene suštine.

Miomir StojkovićMiomir StojkovićMiomir StojkovićMiomir Stojković diplomatiju shvata kao sinonim za više različitih ali međusobno povezanih aktivnosti države u spoljnoj politici i njenoj međunarodnoj aktivnosti. Te aktivnosti su:

1) Spoljnopolitičko predstavljanje države, odnosno njeno pravo poslanstva koje podrazumeva pravo da šalje i pravo da prima diplomatske predstavnike preko kojih se održavaju redovni diplomatski odnosi u bilateralnoj diplomatiji;

2) Vođenje spoljnopolitičkih odnosa države putem službenog komuniciranja od strane određenih državnih organa sa istim organima drugih država;

3) Sposobnost, znanje i umeće vođenja pregovora sa drugim državama; 60

Milan Vujaklija, “Leksikon stranih reči i izraza”, Prosveta, Beograd 1954, str. 234 61

“Mala enciklopedija”, Prosveta, Beograd 1968, str. 408 62

Stanko Nick, “Diplomatija - metode i tehnike” Barbat, Zagreb 1997, str. 14. 63

Igor Janev “Međunarodni odnosi i spoljna politika” Beograd 2002, str. 68 64

R.G. Felthman “Diplomatic handbook” Longman, New York, London 1982, a prema knjizi Stanka Nicka “Diplomatija - metode i tehnike”, Barbat, Zagreb 1997, op.cit. str. 14. 65

Radoslav Stojanović, Vojin Dimitrijević “Međunarodni odnosi” Službeni list SR Jugoslavije, Beograd 1996, str. 41. 66

F. de Szillasty “Traite pratique de diplomatic moderne”, a prema knjizi Davida Đ. Dašića, “Diplomatija - ekonomska multilaterala i bilaterala” Beograd 2003, op. cit. str. 8.



___________________________________________________________________________

118

4) Služba, organizacija i aparat države za vođenje spoljno-političkih odnosa;

5) Zvanična aktivnost šefova država i vlada i specijalnih organa spoljnih poslova za realizaciju zadataka i ciljeva spoljne politike;

6) Nauka ili veština koja objedinjava sve prethodne sadržaje i aktivnosti diplomatije.67

Profesor Miodrag MitićMiodrag MitićMiodrag MitićMiodrag Mitić smatra da diplomatija obuhvata:

1) Spoljno-političku delatnost države u odnosu na druge subjekte međunarodnog prava i međunarodnih odnosa;

2) Održavanje neposrednog kontakta sa vladama drugih država i zaštita njenih interesa u tim državama i međunarodnim organizacijama i međunarodnim konferencijama;

3) Stvaranje kompromisa između interesa dve ili više strana, koji teži da bude što manje nepravedan ili povoljan za pojedine strane;

4) Održavanje kontakta i odnosa sa javnošću, izvan vladajuće strukture države prijema, a posebno sa političkim strankama i sredstvima javnog informisanja države prijema.68

Boris KrivokapićBoris KrivokapićBoris KrivokapićBoris Krivokapić diplomatiju u njenom širem smislu shvata kao:

1) Sredstvo opštenja između subjekata međunarodnog prava koje podrazumeva upotrebu međunarodnim pravom dopuštenih diplomatskih postupaka i metoda;

2) Spoljnu politiku određene države;

3) Skup lica koja rade u diplomatskoj službi neke zemlje;

4) Skup lica koja obavljaju diplomatske poslove i zadatke u diplomatskim misijama određene zemlje u drugim državama;

5) Veštinu zastupanja države i vođenja javnih i tajnih pregovora.69

Pavle KarovićPavle KarovićPavle KarovićPavle Karović, autor dela “Diplomacija” iz 1936. god. smatra da je “Diplomatija nauka, jer spada u međunarodno pravo u kome predstavlja jednu od najvažnijih grana. Diplomacija je isto tako i veština, jer predpostavlja sposobnost uređivanja, upravljanja i praćenja političkih poslova u inostranstvu, na osnovu 67

Momir Stojković “Predgovor knjige Miodraga Mitića”, Diplomatija kao delatnost, organizacija, veština, profesija”, Beograd 1999, str. 1-2. 68

Miodrag Mitić, “Diplomatija kao sredstvo za promociju i zaštitu poslovnih interesa”, Beograd 2002, op. cit. str. 7-10. 69

Boris Krivokapić “Leksikon međunarodnog prava”, a prema knjizi Davida Đ. Dašića, “Diplomatija -ekonomska multilaterala i bilaterala”, Beograd 2003, str. 9.



___________________________________________________________________________

119

tradicije, običaja, formalnosti, navike i posebno interesa. Primena diplomatije i korist od nje zvisi od umešnosti i veštine onih koji diriguju diplomatijom.”70

Vladimir IblerVladimir IblerVladimir IblerVladimir Ibler smatra da je diplomatija:

1) Vođenje državnih poslova na polju spoljne politike putem službenih odnosa sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;

2) Oblik i sadržaj odnosa između država koji nastaju i održavaju se službenim vezama i kojima se nastoje uskladiti interesi odnosnih država postizanjem pojedinih sporazuma i opštim sporazumevanjem;

3) Sposobnost, znanje i umešnost vođenja pregovora sa drugim državama;

4) Spoljno predstavljanje države; 5) Karijera, poziv, predstavljanje i zastupanje države u odnosima sa drugim

državama i pripadnost krugu osoba koje obavljaju taj poziv.71

Zorin Zorin Zorin Zorin smatra da je “Diplomatija zvanična aktivnost organa spoljne politike i funkcionera države odgovornih za predstavljanje država u svetu, realizaciju zadataka spoljne politike i zaštitu njenih prava i interesa putem pregovora i drugih mirovnih sredstava koja se koriste u interesu vladajuće klase”.

Sagledavajući i analizirajući predhodno predstavljene definicije, možda bi njima mogli pridodati još jedno razmišljanje, i to da je, “DDDDiplomatija delatnost čiji je iplomatija delatnost čiji je iplomatija delatnost čiji je iplomatija delatnost čiji je primarni zadatak zaštita, unapređenje i poboljšanje ekonomske i političke pozicije primarni zadatak zaštita, unapređenje i poboljšanje ekonomske i političke pozicije primarni zadatak zaštita, unapređenje i poboljšanje ekonomske i političke pozicije primarni zadatak zaštita, unapređenje i poboljšanje ekonomske i političke pozicije drdrdrdržave u sferi međunarodnih odnosa koji su u procesu globalizacije, a za čiju žave u sferi međunarodnih odnosa koji su u procesu globalizacije, a za čiju žave u sferi međunarodnih odnosa koji su u procesu globalizacije, a za čiju žave u sferi međunarodnih odnosa koji su u procesu globalizacije, a za čiju realizaciju su potrebni profesionalci sa širokim krugom potrebnog realizaciju su potrebni profesionalci sa širokim krugom potrebnog realizaciju su potrebni profesionalci sa širokim krugom potrebnog realizaciju su potrebni profesionalci sa širokim krugom potrebnog znanja iz znanja iz znanja iz znanja iz različitih oblastirazličitih oblastirazličitih oblastirazličitih oblasti”.

U pokušaju definisanja pojma diplomatije, potrebno je od njega razdvojiti pojam diplomtikadiplomtikadiplomtikadiplomtika pod kojim se podrazumeva: “Posebna i pomoćna istorijska nauka koja proučava verodostojnost istorijskih izvora ugovora, povelja i drugih istorijskih dokumenata”.

Prema Maloj enciklopedijiMaloj enciklopedijiMaloj enciklopedijiMaloj enciklopediji diplomatika je: “Jedna od pomoćnih istorijskih nauka čiji je zadatak da ispituje ispravnost i verodostojnost potpisanih povelja, ugovora, donosenih akata, sudskih spisa i raznih izveštaja pre nego što dođe do njihove upotrebe”.72

Takođe, kao što postoji razlika između diplomatije i diplomatike, potrebno je naglasiti i razliku između diplomatije i diplomatičara.

70

Pavle Karović, “Diplomacija” Beograd 1936, a prema knjizi Davida Đ. Dašića “Diplomatija-ekonomska multilaterala i bilaterala”, Beograd 2003, str. 9. 71

Vladimir Ibler “Rečnik međunarodnog javnog prava” Zagreb 1987, a prema knjizi Stanka Nicka “Diplomacija - metode i tehnike” Zagreb 1997, str. 13. 72

O ovome videti: “Mala enciklopedija” Prosveta, Beograd, str. 408



___________________________________________________________________________

120

DiplomatičarDiplomatičarDiplomatičarDiplomatičar je osoba koja je odličan poznavalac i veštak u čitanju i tumačenju starih povelja.

Pojedini teoretičari smatraju da se diplomatija povremeno poistovećuje sa diplomatisanjem koje je oznaka za ljudsko ponašanje koje se karakteriše izbegavanjem sučeljavanja sa istinom i realnošću i nastojanje da se bontonom i ljubaznim rečima ostvare pojedini lični, grupni ili državni interesi.

DiplomatisanjeDiplomatisanjeDiplomatisanjeDiplomatisanje je izraz za: “međuljudske odnose koje krasi obmana, neiskrenost, prevrtljivost, dvoličnost i slično nedolično ponašanje”. Povod za ovakva shvatanja diplomatisanja su neprimereni stavovi i postupci diplomatije kroz istoriju.

44444444................ DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA IIIIIIII SSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLJJJJJJJJNNNNNNNNAAAAAAAA PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAA

Sam pojam "diplomatija" nije moguće definisati u njegovom punom i pravnom

značenju bez njegovog povezivanja sa pojmom "spoljna politika".

U tom smislu Hans WorgenthanHans WorgenthanHans WorgenthanHans Worgenthan smatra da je: “Diplomatija formulisanje i sprovođenje spoljne politike”.

Jacqes ChazelleJacqes ChazelleJacqes ChazelleJacqes Chazelle ističe da diplomatija predstavlja: “Ukupnost sredstava i specifičnih aktivnosti koje koristi država u svojoj politici”.73

Diplomatija je instrument, odnosno sredstvo spoljnopolitičke delatnosti države u odnosu na druge subjekte međunarodnog prava i međunarodnih odnosa i međunarodnih organizacija. U takvom shvatanju, diplomatija predstavlja osnovno sredstvo spoljne politike date države.

Jedan od mlađih teoretičara, Igor Janev diplomatiju shvata kao: “Osnovno sredstvo političke komunikacije, odnosno međudržavnog pregovaranja ili međunarodnog pregovaranja subjekata međunarodnog prava”.74

Pojmovi "diplomatija i spoljna politika" nisu identični pojmovi. Između njih se ne može staviti znak jednakosti, jer spoljna politika je širi pojam u odnosu na pojam diplomatije.

Pod spoljnom politikomspoljnom politikomspoljnom politikomspoljnom politikom se podrazumevaju sveukupne aktivnosti države prema drugim državama i međunarodnim organizacijama kao najvažnijim subjektima međunarodnih odnosa i međunarodnog prava, a diplomatija se odnosi na ostvarivanje i realizovanje ciljeva spoljne politike.

Spoljnopolitičko delovanje države je usmereno na realizaciju ciljeva i postizanje uspeha na međunarodnom političkom planu u okviru kojeg deluje veliki 73

Diplomatska akademija Ministarstva vanjskih poslova Republike Hrvatske, www.mvp.hr 74

Igor Janev “Međunarodni odnosi i spoljna politika”, Beograd 2002, str. 69



___________________________________________________________________________

121

broj različitih državnih jedinica. Ako zadani rezultat nije moguće ostvariti, tada se govori o neuspehu delovanja pojedine države i neuspehu njene spoljne politike.

Pod pojmom spoljna politika podrazumevaju se dva odvojena i zasebna politička procesa koja su zasnovana na političkim i diplomatskim aktivnostima.

Prvi proces podrazumeva političke aktivnosti koje su usmerene na utvrđivanje spoljne politike date države od strane najviših državnih organa saglasno ustavu date zemlje.

Drugi proces podrazumeva diplomatske aktivnosti kojima se realizuju i ostvaruju donete odluke o spoljnoj politici.

U cilju uspešnog spoljnopolitičkog nastupa, svaka država treba da utvrdi svoje glavne ciljeve takvog angažmana. To može biti:

• očuvanja nacionalne sigurnosti; • uspostavljanje političke, ekonomske i vojne kontrole nad drugim

državama.

Motivi i ciljevi akcije države na spoljnopolitičkom planu moraju se analizirati uz pomoć ekonomskih, političkih, kulturnih, psiholoških i strategijskih faktora čije se značenje menja u praksi bilateralnih i multilateralnih odnosa.

Primarni faktori koji utiču na snagu pojedine države, a time i na snagu njenih akcija u međunarodnim odnosima zavise od geografskog položaja, stepena industrijske proizvodnje, političkog, društvenog i privrednog organizovanja, stanja i obima oružanih snaga, diplomatskog predstavljanja.

Realne mogućnosti svake države utiču na motivaciju i ciljeve spoljne politike. U tom smislu zapadni teoretičari često ističu MeternichovuMeternichovuMeternichovuMeternichovu izrekuizrekuizrekuizreku: “Nikad nisam uputio ultimatum koji nisam mogao potkrijepiti činima.” U okviru ovoga, poznata je i Rišeljeova misaoRišeljeova misaoRišeljeova misaoRišeljeova misao: “Stvar koju treba podržati i snaga koja će je podržati uzajamno treba da budu u geometrijskoj proporciji.”

Za uspeh procesa kreiranja i procesa realizacije spoljne politike i diplomatskih aktivnosti jako važno je poznavanje međunarodnih odnosa kroz koje se realizuje spoljna politika. Pod međunarodnim odnosima podrazumevaju se aktivnosti svih država i međunarodnih organizacija i uzajamno dejstvo spoljne politike države zasnovane na nacionalnim interesima. U međunarodnim odnosima poseban značaj imaju interesi i politika velikih država i njihovi odnosi snaga.

Osnovno sredstvo spoljne politike svake države je diplomatija, tj. međudržavno ili međunarodno pregovaranje subjekata međunarodnog prava.

Drugo sredstvo spoljne politike je ekonomska saradnja. Kod ovoga sredstva se daju ili uskraćuju razne benificije i time ostvaruju ne samo ekonomski već i politički ciljevi.



___________________________________________________________________________

122

Treće sredstvo je vojna saradnja. U okviru ovog faktora postoji saradnja između država (bilateralna vojna saradnja) ili u okviru vojnih saveza (npr. NATO – multilateralna vojna saradnja).

Četvrto sredstvo spoljne politike je saradnja u oblasti komunikacija. Ovde je jako važna uloga propagande i njen uticaj na vrednost vladajućeg sistema u drugim državama.

Kreiranje spoljne politike je u nadležnosti najviših državnih organa date države: parlamenta, vlade i predsednika države. U postupku kreiranja spoljne politike potrebno je postojanje čvrste saradnje između najviših državnih organa i diplomatske službe date države. U praksi, inicijativu za donošenje odluka predlaže diplomatska služba države ili ministar inostranih poslova date države koji je sa jedne strane šef određenog resora vlade, a sa druge strane starešina ministarstva spoljnih poslova kao organa državne uprave nadležnog za realizaciju spoljne politike.

Po utvrđenom pravilu, predlog spoljne politike predlaže vlada, a parlament potvrđuje i usvaja takav koncept spoljne politike.

Realizacija utvrđene spoljne politike primarni je zadatak diplomatske službe. Zadatak diplomatije je da prati smernice utvrđene spoljne politike, pri čemu uloga diplomatije mora biti aktivna.

Kreiranje i ostvarivanje spoljne politike su uzajamno povezani procesi koji su u međunarodnoj zavisnosti. U svim zemljama parlamenti kao kreatori spoljne politike, bez obzira kako su organizovani (jednodomni ili dvodomni - donji i gornji dom, senat, predstavnički dom), često se pojavljuju i u ulozi njenog neposrednog sprovođenja (spoljnopolitička aktivnost parlamentarnih odbora za spoljne poslove i spoljnopolitička aktivnost specijalnih parlamentarnih misija, i dr.), i to ne samo na bilateralnom nego i na multilateralnom polju.

U postupku izrade koncepta spoljne politike jedne države potrebno je posvetiti pažnju odgovarajućim nezavisnim naučnim i stručnim institucijama i nevladinim organizacijama uvažavajući njihovo mišljenje.

55555555........ VVVVVVVVRRRRRRRRSSSSSSSSTTTTTTTTEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

U zavisnosti od predmeta diplomatskog problema koji se rešava, aktivnosti i dužine vremena u kojem se dati diplomatski proces odvija, diplomatija se pojavljuje u više specifičnih oblika, vrsta ili podvrsta. Uvažavajući današnju konstalaciju snaga u međunarodnim odnosima, nagli razvoj ekonomske saradnje i činjenicu da je diplomatija postala prethodnica biznisa,



___________________________________________________________________________

123

ubrzani proces globalizacije i regionalizacije i sve češće otvaranje pitanja problema svetske bezbednosti i borbe protiv terorizma, možemo istaći osnovnu i najvažniju podelu diplomatske delatnosti, i to na:

• Bilateralnu diplomatiju; • Multilateralnu diplomatiju; • Para diplomatiju; • Diplomatiju na vrhu (samit diplomatija); • Vojnu diplomatiju; • Ekonomsku diplomatiju.

U diplomatskoj delatnosti postoje i sledeći oblici, i to:

• Šatl diplomatija; • Informativna diplomatija; • Kulturna diplomatija; • Religijska diplomatija; • Sportska diplomatija; • Parlamentarna diplomatija; • Stalna (institucionalna) diplomatija; • Povremena (ad hoc) diplomatija.

55555555........11111111........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnnaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa Bilateralna diplomatija je oblik najstarije vrste diplomatije. Tokom XVI veka javljaju se prve stalne misije. Najveći broj autora smatra kolevkom stalnih diplomatskih misija italijanske gradove-države Srednjeg veka.

Bilateralna diplomatija predstavlja skup aktivnosti, saradnje i odnosa između zajedničkih organa dve države, nadležnih za sprovođenje poslova spoljne politike. S obzirom, da je bilaterala oblik međusobnih odnosa dve države ona se manifestuje kroz postojanje i delatnost stalnih diplomatskih misija u vidu ambasada i poslanstava.

Bilateralna diplomatija predstavlja jedno od diplomatskih sredstava kojim države preko svojih službenika i drugih predstavnika artikuliraju, koordiniraju i osiguravaju određeni državni interes koristeći pri tome prepiske, privatne razgovore, razmene mišljenja, lobiranje, posete, pretnje i druge dozvoljene, ali često i nedozvoljene aktivnosti.

Bilateralna diplomatija kao glavni instrument spoljnopolitičkog nastupa države doprinosi uspešnom ostvarivanju rezultata multilateralne diplomatije i diplomatije na vrhu. Predstavnici bilateralne diplomatije brižljivo pripremaju,



___________________________________________________________________________

124

razmatraju i usaglašavaju predloge koji se dalje prosleđuju na finalizaciju u međunarodne organizacije, na međunarodne konferencije ili samite.

Vreme iza nas pokazalo je da odnosi između dve države mogu da se održavaju i razvijaju samo posredstvom stalnih predstavnika, a da se pojedine diplomatske funkcije ne mogu zamisliti bez bilateralne diplomatije (predstavljanje, posmatranje, izveštavanje i zaštita državnih interesa).

Prednosti bilateralne diplomatije u odnosu na ostale vidove diplomatije prema MaršaluMaršaluMaršaluMaršalu su:

• Kontinuirano predstavljanje u jednoj stranoj državi stvara maksimum familijarnosti sa uslovima i ličnostima odnosne države stvarajući redovan i pouzdan dotok informacija za raznovrsne svrhe u državi imenovanja;

• Kontinuirano predstavljanje čini lakšim pokretanje raznih inicijativa bez izazivanja nepotrebne pažnje, koja bi sigurno usledila dolaskom specijalne delegacije;

• Postojanjem stalnih diplomatskih misija mnogo je lakše obezbediti kontinuitet u politici;

• Kako je Rišelje isticao, države imaju stalne interese koji ne mogu da budu prevaziđeni razmatranjima sentimentalne, ideološke ili lične prirode.75

55555555........11111111........11111111........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkiiiiiiii ooooooooddddddddnnnnnnnnoooooooossssssssiiiiiiii

Bilateralni diplomatski odnosi su odnosi između dve države, koji se uspostavljaju njihovom uzajamnom saglasnošću.

Uspostavljanje bilateralnih diplomatskih odnosa između dve države može da bude u različitim formama, i to kao:

• Obična usmena saglasnost; • Razmena nota ili pisama; • Međunarodni ugovori; • Zajedničko saopštenje.

Uobičajeno je da se prilikom postizanja saglasnosti o uspostavljanju diplomatskih odnosa, postiže istovremeno i saglasnost o otvaranju diplomatskih misija Održavanje diplomatskih odnosa može da se odvija i preko diplomatskih misija u prestonici druge države, a da ta druga država zbog određenih razloga (slabog intenziteta odnosa, ali najčešće iz finansijskih razloga) ne otvara diplomatsku misiju nego akredituje istovremeno svog ambasadora sa sedištem u drugoj državi.

75

Miodrag Mitić, “Diplomatija kao delatnost, organizacija, veština, profesija” Beograd 1999, str. 14-15.



___________________________________________________________________________

125

Uspostavljeni diplomatski odnosi mogu da budu različitog nivoa diplomatskog različitog nivoa diplomatskog različitog nivoa diplomatskog različitog nivoa diplomatskog predstavlpredstavlpredstavlpredstavljanja janja janja janja (ambasador, stalni otpravnik poslova, otpravnik poslova ad interim), različite sadržine (političke, konzularne i druge sadržine), različitog nivoa različitog nivoa različitog nivoa različitog nivoa razvijenostirazvijenostirazvijenostirazvijenosti (u zastoju, nedovoljno razvijeni odnosi, u usponu, razvijeni odnosi, odnosi u padu), i razrazrazrazličitog intenzitetaličitog intenzitetaličitog intenzitetaličitog intenziteta (povremena saradnja, stalna saradnja).

Bitna karakteristika bilateralne diplomatije je dinamičnost. Uspostavljeni bilateralni diplomatski odnosi između dve države nisu jednom zauvek definisani. Oni su podložni stalnim promenama koje su proizvod političkih, ekonomskih i drugih interesa odnosnih država od međunarodnog okruženja u kojem se ti odnosi i saradnja realizuje.

Pogoršanje diplomatskih odnosa između odnosnih država manifestuje se povlačenjem šefa diplomatske misije na kraće ili duže vreme, sniženjem ranga šefa diplomatske misije na otpravnika poslova ad interim, opozivanje ambasadora ili proglašenje šefa diplomatske misije personom non grata od strane države prijema, odbijanje agremana za novo postavljene ambasadora odnosnih država i uspostavljanje restrikcija u pogledu prijema ostalih članova diplomatske misije. Krajnja mera u situaciji pogoršanja diplomatske saradnje dve države je prekid diplomatskih odnosa.

Prekid diplomatskih odnosa može se izvršiti i jednostrano. Za sobom po automatizmu povlači prestanak rada i zatvaranje diplomatskih misija koje su prekinule odnose.

Promene u uspostavljenim diplomatskim odnosima između dve države mogu nastupiti i bez pogoršanja bilateralnih odnosa, kada su u pitanju obavezujuće odluke Ujedinjenih Nacija ili regionalne organizacije kojoj država prijema pripada. Na primer, Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, SR Jugoslaviji su uvedene sankcije od strane Ujedinjenih Nacija. “Zahtevano je reduciranje nivoa osoblja diplomatskih misija i konzularnih biroa SR Jugoslavije”, koje se odrazilo u nekim državama kroz zahtev za smanjenjem broja diplomatskog osoblja jugoslovenskih misija.

Kada se govori o diplomatskim odnosima i njihovom održavanju potrebno je pomenuti kontinuitet diplomatskih odnosa kao jedan od konstitutivnih elemenata međupravnog kontinuiteta države u slučaju njenih teritorijalnih, ustavnih ili drugih promena.

55555555........11111111........22222222........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa bbbbbbbbiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllaaaaaaaa

Ekonomska bilaterala predstavlja skup ekonomskih odnosa koji se uspostavljaju između dve države na osnovu odgovarajućih oblika međusobne



___________________________________________________________________________

126

saradnje ekonomskih aktera odnosnih država (državne institucije, kompanije, preduzeća i sl.), a u skladu sa njihovim tekućim i dugoročnim interesima.

U diplomatskoj praksi postoje različiti oblici bilateralne ekonomske saradnje, kao što su:

• SpoljnoSpoljnoSpoljnoSpoljno----trgovinski poslovitrgovinski poslovitrgovinski poslovitrgovinski poslovi (izvoz, uvoz, vezani poslovi, kompezacioni i barter aranžmani, reeksportni poslovi, tranzitni poslovi, poslovi oplemenjivanja robe, lizing poslovi, franšizing, forfeting, faktoring i dr. poslovi);

• Viši oblici privredne saradnjeViši oblici privredne saradnjeViši oblici privredne saradnjeViši oblici privredne saradnje (koncesije, zajednička ulaganja, transfer tehnologije, naučna saradnja, tehnološka saradnja, upravljanje investicionim projektima, izvođenje investicionih radova u inostranstvu, i dr. poslovi);

• FinansijskoFinansijskoFinansijskoFinansijsko----bankbankbankbankarskiarskiarskiarski posloviposloviposloviposlovi (kreditni poslovi, poslovi platnog prometa, berzanski poslovi, regulisanje spoljne zaduženosti i međusobnih potraživanja i sl.).

• Poslovi međunarodniPoslovi međunarodniPoslovi međunarodniPoslovi međunarodnih trgovinskih arbitraža;h trgovinskih arbitraža;h trgovinskih arbitraža;h trgovinskih arbitraža; • Ekonomska saradnja sa dijasporomEkonomska saradnja sa dijasporomEkonomska saradnja sa dijasporomEkonomska saradnja sa dijasporom (posebno dolazi do izražaja kod država

koje su u tranzicionom procesu kao što je naša zemlja, jer se procenjuje da naši iseljenici raspolažu sa bogatstvom od oko 25 mlrd. $).

Poslovi ekonomske bilaterale su veoma raznovrsni, ali u isto vreme i veoma složeni. Pojedini njeni segmenti predmet su posebnih naučnih disciplina kao što su na primer: međunarodno arbitražno pravo i teorija spoljne trgovine. Istovremeno su predmet svakodnevnog angažmana predstavnika poslovnog sveta, ekonomske diplomatije u diplomatsko-konzularnim predstavništvima ali i u diplomatskoj službi u celini.

Podsticanje izvoza dobara i usluga iz svoje zemlje, kao i drugih izvozno orijentisanih poslova, nalazi se u središtu aktivnosti diplomatske službe i njenih predstavnika.

Svaka zemlja teži da svoje spoljnotrgovinsko i diplomatsko predstavljanje u svetu organizuje na efikasan i racionalan način u cilju stvarenja bolje pozicije za svoju zemlju u savremenim međunarodnim ekonomskim odnosima. U tom cilju, zadatak diplomatske misije je da bude na usluzi preduzećima i poslovnom svetu svoje zemlje, ali i preduzećima zemlje prijema koja su zainteresovana za poslovnu saradnju sa preduzećima svoje zemlje.

Uspešna spoljnotrgovinska saradnja između dve zemlje i njihovih ekonomskih subjekata-preduzeća i kompanija, doprinosi poboljšanju političkih, kulturnih i svih drugih bilateralnih odnosa.

Jedan od primarnih zadataka diplomatskih predstavnika je da stvaraju poslovnu atmosferu i druge potrebne uslove za unapređenje i poboljšanje međusobne ekonomske saradnje dve države.

Diplomatski predstavnici svojim angažmanom u zemlji prijema mogu obezbediti dodatna finansijska sredstva za ubrzanje ekonomskog razvoja kroz dobijanje što povoljnijih inostranih kredita. To može predstavljati veliku pomoći



___________________________________________________________________________

127

zemljama u razvoju i zemljama koje prolaze kroz tranzicioni proces, a koje se konstantno suočavaju sa problemom nedostatka potrebnih sredstava za razvoj.

Diplomatska misija i njeni diplomatski predstavnici predstavljaju važnu kariku u procesu pripremanja i realizovanja bilateralnog sporazuma između dve države o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o zajedničkom nastupu na trećim tržištima, o uzajamnoj zaštiti investicija i uspostavljanju bankarske i finansijske saradnje između dve države. S toga, od diplomatskih predstavnika se očekuje inicijativa i kreativnost i dobro poznavanje ekonomskih prilika svoje zemlje ali i zemlje prijema.

55555555........22222222........ MMMMMMMMuuuuuuuullllllllttttttttiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnnaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Nastanak i početak razvoja multilateralne diplomatije vezuje se za početak XIX veka, kada međusobna saradnja više država dovodi do stvaranja zajedničkih tela i komisija, a kasnije i prvih međunarodnih organizacija savremenog tipa.

Podstrek nastajanju i razvoju multilateralne diplomatije dali su Bečki Kongres na početku (1814-1815 god.) i Berlinski Kongres na kraju (1878 god.) XIX veka.

Potreba za stalnim prisustvom i učešćem predstavnika država članica međunarodnih tela i organizacija u njihovom radu, zahtevala je i ustaljeniji boravak predstavnika tih država u mestu sedišta međunarodne organizacije. U skladu sa novonastalim potrebama, diplomatski predstavnici dobijaju poseban položaj na teritoriji države sedišta međunarodne organizacije, kako bi se omogućio normalan rad tih organizacija. Ogroman doprinos razvoju i afirmaciji multilateralne diplomatije dala je i Organizacija Ujedinjenih Nacija.

Danas, globalizacija i multilateralna diplomatija imaju čvrstu međusobnu vezu. Pitanja koja se rešavaju multilateralnim putem postala su i postaju mnogo brojnija i važnija od onih koja se rešavaju kroz bilateralne odnose i saradnju. Međutim, to ne znači da uloga bilateralne diplomatije slabi. Naprotiv, bilateralni susreti daju povod i inicijativu za rešavanje brojnih pitanja na multilateralnom nivou.

Iskustva pokazuju da stalno prisustvo predstavnika jedne države u drugoj državi, stalni službeni i društveni kontakti koji se odvijaju na tom nivou ne mogu biti zamenjeni multilateralnom diplomatijom.76

Multilateralna diplomatija predstavlja megatrend u međunarodnim odnosima savremenog sveta. Multilateralna diplomatija poslednjih godina preuzima primat u međunarodnim odnosima. Ima svoju specifičnu tehniku rešavanja nastalih 76 Miodrag Mitić “Diplomatija kao delatnost, organizacija, veština, profesija” Beograd 1999, str. 13.



___________________________________________________________________________

128

problema, određena je karakterom organizacije unutar koje se odvijaju određeni multilateralni pregovori, vrstom i dinamikom pregovora i nizom ostalih uslova koji pred multilateralnog diplomatu postavljaju visoke zahteve.

Multilateralna diplomatija predstavlja sveukupne aktivnosti i saradnju između više država u okviru međunarodne zajednice kroz svetske i regionalne organizacije.

Branimir JankovićBranimir JankovićBranimir JankovićBranimir Janković multilateralnu diplomatiju definiše kao “skup načina i sredstava kojima se države zajednički, kroz višestrane odnose služe da bi uskladile svoje međunarodne političke programe sa zajedničkim interesima međunarodne zajednice i ostvarile opšte prihvatljiva rešenja saglasno načelima i pravilima međunarodnog prava.”77

Subjekti multilateralne diplomatije su države i međunarodne organizacije. Rezultat veće međuzavisnosti i procesa globalizacije je veliki broj otvorenih međunarodnih, političkih, ekonomskih, humanitarnih, pravnih, ekoloških i bezbedonosnih pitanja koja je moguće uspešno rešavati samo u okviru međunarodnih organizacija. Danas, sve veći broj država težište svoje spoljnopolitičke delatnosti i diplomatskih aktivnosti usmerava na multilateralne forume stavljajući akcenat na međunarodne ekonomske organizacije (Međunarodni Monetarni Fond, Svetska Banka, Svetska Trgovinska Organizacija, i dr.). Od odluka donesenih u okviru tih organizacija u velikoj meri zavisi sadašnji i budući ekonomski razvoj i razvoj pojedinih država.

S toga, zbog sve većeg značaja multilateralne diplomatije u međunarodnim odnosima jako važno je da svaka država na vreme započne sa obrazovanjem mladih diplomata koji će biti sposobni da uspešno odgovore zahtevima multilateralne diplomatije.

55555555........22222222........11111111........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa mmmmmmmmuuuuuuuullllllllttttttttiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllaaaaaaaa

Ekonomska multilateralna diplomatija usmerena je na pitanja i aktivnosti

koja se tiču međunarodnih ekonomskih odnosa, a to su između ostalih: održiv ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti, iskorenjavanje siromaštva, povećanje proizvodnje hrane, smanjenje razlika između bogatih i siromašnih, reprogramiranje dugova nerazvijenim zemljama, podsticanje razvoja tržišne ekonomije i druga pitanja.

Ekonomska multilaterala predstavlja uspostavljene ekonomske odnose i saradnju više država u okviru međunarodnih ekonomskih organizacija i institucija, 77 Branimir Janković, “Diplomatija”, Beograd 1988, str. 143.



___________________________________________________________________________

129

regionalnih integracija i procesa i neformalnih oblika organizovanja država i susreta njihovih predstavnika.

Uspostavljanje međunarodnih ekonomskih organizacija posledica je povećane međuzavisnosti država i svakodnevne potrebe njihovog međusobnog komuniciranja u okviru odgovarajućih institucionalizovanih formi, a sve u cilju zajedničkog pronalaženja odgovora na izazove savremenog sveta. Multilateralne organizacije se mogu podeliti u tri grupe i to:

• Međunarodne ekonomske organizacije u okviru organizacije UN-a; • Međunarodne vladine ekonomske organizacije; • Međunarodne nevladine ekonomske organizacije.

Pored međunarodnih ekonomskih organizacija, postoje i međuekonomske institucije institucionalizovanog oblika organizovanja država čiji je primarni zadatak efikasno rešavanje globalnih ekonomskih problema (monetarnih, bankarskih, finansijskih, trgovinskih i dr.), a od značaja za napredak i ubrzan ekonomski razvoj svake pojedinačne države. Danas, takve institucije su Međunarodni Monetarni Fond, Svetska Banka, Svetska trgovinska organizacija, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Banka za međunarodna poravnanja i dr.

Uporedo sa stvaranjem međunarodnih ekonomskih organizacija i institucija, stvaraju se i brojne regionalne integracije ekonomskog karaktera (Evropska Unija, Severno američka zona slobodne trgovine - NAFTA, Južno američko zajedničko tržište – MERCOSUL i dr.), koje imaju za cilj ekonomsko povezivanje država u okviru određenog prostora. Regionalne ekonomske integracije postaju sastavni deo procesa globalizacije svetske privrede. Regionalizacija i globalizacija postaju komplementarni, a ne divergentni procesi.

Najbolji primer neformalnog oblika organizovanja država i susreta njihovih predstavnika je Svetski ekonomski forum. Sve veći broj država, posebno zemalja u razvoju i tranziciji, težište svoje spoljno-političke delatnosti i diplomatskih aktivnosti usmeravaju prema međunarodnim ekonomskim organizacijama.

U okviru međunarodnih ekonomskih organizacija ili institucija pripremaju se i donose političke i druge odluke od kojih u velikoj meri zavisi sadašnji i budući ekonomski razvoj u svetu. Odluke daju potvrdu da ekonomija ide ispred politike.

Multilateralna diplomatija za svoje učesnike postavlja izrazito visoke zahteve kao što su: dobro poznavanje ekonomskih prilika u svetu, dobro poznavanje jezika na kojem se odvijaju pregovori, poznavanje međunarodnih ugovora, poznavanje međunarodnog trgovinskog prava i dobre pregovaračke sposobnosti. Multilateralna diplomatija zbog svoje dinamičnosti i stalnog širenja zahteva od diplomata potrebu stalnog učenja i savladavanja novih veština.

Odnose na svetskoj pozornici multilateralne ekonomske diplomatije u najvećoj meri determinišu:



___________________________________________________________________________

130

• Države izrazito velike ekonomske moći: Sjedinjene Američke Države, Japan i Evropska Unija;

• Zemlje sa ubrzanim ekonomskim razvojem : Kina, Indija, Brazil i Rusija. Kina politikom otvorenih tržišta, Rusija uspešnom tranzicijom, Indija tehnološkom revolucijom i Brazil sa modernizacijom.

Angažman multilateralne ekonomske diplomatije je konkretan a ne apstraktan posao. Svrha njene aktivnosti se na vidljiv ili nevidljiv način izražava kroz realan ekonomski interes, tekući ili dugoročan, koji će doprineti ubrzanju ekonomskog razvoja pojedinih država.

55555555........33333333........ PPPPPPPPaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Para diplomatija je naziv za diplomatske aktivnosti koje se obavljaju izvan

državnih institucija nadležnih za spoljne poslove države.

Bilateralnim ugovorom dve države mogu osnovati posebne međudržavne komisije i komitete koji bi se bavili problematikom od značaja za razvijanje i unapređenje međusobnih bilateralnih odnosa.

U uslovima nepostojanja diplomatskih odnosa između dve države, određene diplomatske aktivnosti se u određenoj meri prenose na razne nevladine organizacije. Mnoge diplomatske funkcije iz oblasti ekonomskih odnosa u pojedinim državama obavljaju nevladine organizacije, kao što su to trgovačke i privredne komore, poslovna udruženja i sl.

BartošBartošBartošBartoš u para diplomatiju ubraja sledeće institucije: trgovačke i privredne komore, poslovna udruženja, podrazumevajući tu i saobraćajne, carinske i policijske organe na graničnim prelazima, saobraćajne agencije, inostrane trgovinske komore i njihova predstavništva i predstavništva crkvenih organizacija.78

55555555................33333333........11111111........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkiiiiiiii zzzzzzzznnnnnnnnaaaaaaaaččččččččaaaaaaaajjjjjjjj ppppppppaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Uspostavljanje poslovne saradnje i ostvarivanje neposrednih poslovnih

aktivnosti između domaćih i stranih privrednih partnera, bez posredovanja državnih diplomatskih institucija naziva se paraekonomska diplomatija.

Mnogi poslovi iz domena ekonomske diplomatije realizuju se posredstvom institucija nedržavnog karaktera, kako u svojoj zemlji, tako i u inostranstvu. 78

Svetolik Konstadinović “Diplomatsko-konzularno pravo - Skripta I deo”, Univerzitet "Braća Karić", Beograd 2003, str. 38.



___________________________________________________________________________

131

Uvažavajući rastući značaj i ulogu paraekonomske diplomatije, danas možemo sresti u privrednim komorama, udruženjima preduzećima, bankama i institutima odgovarajuće sektore čiji je osnovni zadatak poslovno povezivanje domaćih i stranih poslovnih partnera radi dogovora o poslovnoj saradnji, proizvodnoj saradnji, zajedničkim ulaganjima, zajedničkom nastupu na trećem tržištu i sl. Sve ovo daje doprinos bržem uspostavljanju poslovne saradnje između stranih i domaćih poslovnih partnera.

U cilju uspostavljanja bolje poslovne saradnje sa inostranim poslovnim partnerima domaće privredne komore, udruženja preduzeća, banke i naučne institucije otvaraju svoja predstavništva u inostranstvu.

Paraekonomska diplomatija nije zasebna disciplina. Ona je dopuna državnoj diplomatiji uopšte i državnoj ekonomskoj diplomatiji. Između njih mora da postoji sklad i sinhronizacija u funkcionisanju, jer krajnji cilj obe grupe je stvarenje boljih ekonomskih rezultata u saradnji sa inostranstvom.

Sa razvojem globalne ekonomske saradnje, raste i značaj paraekonomske diplomatije u svetskim razmerama. Njen značaj postaje svakodnevno sve veći za svaku zemlju. Odnos paraekonomske diplomatije i uopšte para diplomatije i državne diplomatije treba da bude u funkciji afirmacije državnih interesa u sferi ekonomskih, kulturnih, političkih, vojnih i drugih odnosa sa inostranstvom. S toga, potrebno je posvetiti maksimalnu pažnju školovanju i obuci poslanika para diplomatije.

Poslanici paraekonomske diplomatije i paradiplomatije uopšte, mogu svojim angažmanom i posredovanjem doprineti mirnom i prijateljskom rešavanju nastalih poslovnih ili međudržavnih sporova. Svojim posredovanjem i angažmanom između stranaka mogu ubrzati rešavanje nastalog spora i time izbeći pojavljivanje pred međunarodnim ili nacionalnim sudovima, nepotrebnom izlaganju sudskim troškovima i riziku od zahlađenja odnosa i prekida saradnje između dve strane.

Njihov primarni zadatak je uspostavljanje i očuvanje dobre poslovne saradnje i bilateralnih odnosa između dve strane.

55555555........44444444........ SSSSSSSSaaaaaaaammmmmmmmiiiiiiiitttttttt ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Samit diplomatija je oblik diplomatije u kojoj učestvuju najviši predstavnici

država ili vlada dve ili više država.

Razgovor predsednika država ili vlada više država je oblik multilateralne samit diplomatije (na primer Grupa G-8: SAD, Japan, Velika Britanija, Francuska, Italija, Kanada, Nemačka i Rusija).



___________________________________________________________________________

132

Razgovor predsednika država ili vlade dve države je oblik bilateralne samit diplomatije (na primer razgovori predsednika SAD-a i Ruske Federacije).

Samit diplomatija se javlja kao stalna i povremena (ad hoc) diplomatija. Povremeni susreti šefova država ili vlada predstavljaju ad hoc samit diplomatiju. Redovni susreti šefova država ili vlada, kao što je redovno zasedanje Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija, predstavlja stalnu (institucionalizovanu) diplomatiju.

Samit diplomatiju moguće je realizovati i putem telefonskih razgovora šefova država ili vlada (tzv. telefonska samit diplomatija) ili komunikacijom putem Interneta koja se u kolokvijalnom govoru naziva elektronska samit diplomatija.79 “Moramo se suočiti sa situacijom bez presedana i sa problemima koje tradicionalna diplomatija ne može da reši. Stoga treba preseći sa manevrima profesionalnih diplomata i pustiti šefove država da što pre sednu licem u lice.”80

U savremenoj međunarodnoj diplomatskoj praksi i međunarodnim odnosima, samit diplomatija se potvrđuje kao izuzetno efikasno sredstvo tokom rešavanja različitih spornih pitanja i podsticanja diplomatskih aktivnosti između država na bilateranom i multilateralnom planu.

Samiti šefova država ili vlada imaju ogroman ekonomski značaj za svetsku privredu u celini. Učesnici ovih skupova su predstavnici ekonomski najmoćnijih država. Pored političkih i bezbedonosnih globalnih pitanja oni se bave i problematikom svetskog siromaštva i spoljne zaduženosti pojedinih država, regulisanjem međunarodnog finansijskog sistema, povećanjem obima svetske trgovine, liberalizacijom kretanja kapitala i tehnologija i drugim značajnim ekonomskim pitanjima

Nesporno je da će u budućnosti samit diplomatija dobijati sve više na značaju, posebno u delu koji se bavi pitanjima ekonomske problematike i povećanja svetske trgovinske razmene.

55555555........55555555........ VVVVVVVVoooooooojjjjjjjjnnnnnnnnaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Vojna diplomatija je diplomatska organizacija koja za cilj ima planiranje, organizovanje i vođenje vojnih odnosa sa inostranstvom koristeći sopstvenu metodologiju u sprovođenju zadataka vojne prirode u međunarodnim odnosima.81

Poslovi vojne diplomatije mogu se podeliti na:

• Poslove reprezentativno-protokolarne prirode pod kojim se podrazumeva predstavljanje oružanih snaga svoje zemlje u zemlji prijema i održavanje kontakta sa državom prijema;

79

David Đ. Dašić, “Diplomatija - ekonomska multilaterala i bilaterala”, Beorad 2003, str. 18-19. 80

Aleksandar Jelić, “Savremeno diplomatsko pravo”, Beograd 1978, str. 78. 81

Milan Zečević, “Vojna diplomatija”, Beograd 1990, str. 17.



___________________________________________________________________________

133

• Poslove stručno-funkcionalne prirode koji obuhvataju sve oblike vojne saradnje dve zemlje;

• Poslovi tajne i špijunsko obaveštajne prirode koji su zabranjeni Bečkom Konvencijom o diplomatskim odnosima, ali ipak postoje i zbog toga se i nazivaju tajni.

Institucije vojne diplomatije prema Zečeviću su:82

• Vojna diplomatija na vrhu; • Vojna predstavnička diplomatija; • Vojna ekonomska diplomatija; • Vojne komisije.

55555555........55555555........11111111........ VVVVVVVVoooooooojjjjjjjjnnnnnnnnaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Vojna ekonomska diplomatija je spoj ekonomske i vojne diplomatije. Predmet

vojne ekonomske diplomatije su ekonomske aktivnosti u inostranstvu povezane sa vojnom industrijom svoje zemlje.

Mnoge zemlje ogroman devizni priliv ostvaruju proizvodnjom i izvozom oružja i vojne opreme (na primer: Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Rusija, Italija, Nemačka, Francuska i dr.).

Primarni zadatak predstavnika vojne ekonomske diplomatije je izvoz i uvoz oružja i vojne opreme, uspostavljanje proizvodno-tehničke i tehnološke saradnje, poslovi servisiranja naoružanja i vojne opreme, pitanja pružanja vojno-tehničke pomoći i dr. zadaci.

Vojno-industrijski kompleksi u mnogim zemljama predstavljaju značajan deo ukupnih izvoznih potencijala date države.

Danas, postoje zemlje koje su zahvaćene građanskim ratom ili su od strane međunarodne zajednice okarakterisane kao pretnja po opštu bezbednost u svetu ili regionu u kome se nalaze (Irak, Iran). Za takve zemlje međunarodna zajednica (Savet bezbednosti UN-a) propisuje poseban režim uvoza i izvoza oružja i vojne opreme (na primer, uvođenje embarga ili drugih oblika sankcija međunarodnog karaktera).

Zadatak poslanika vojne diplomatije je da o tome budu dobro upoznati i da preduzećima koja se bave proizvodnjom i izvozom ili uvozom oružja i vojne opreme dostave spisak država koje su pod sankcijama UN-a. Neblagovremeno upoznavanje i obaveštavanje preduzeća koja se bave uvozom ili izvozom vojne opreme iz svoje zemlje može izazvati neželjene reakcije međunarodne zajednice, što istovremeno 82

Milan Zečević, “Vojna diplomatija”, Beograd 1990, op. cit. str. 64-90.



___________________________________________________________________________

134

izaziva negativne posledice i pogoršanje rejtinga za svoju zemlju u očima međunarodne javnosti.

Primer kršenja Rezolucije UN-a o zabrani izvoza oruža i vojne opreme u Irak je slučaj Vazduhoplovnog zavoda “Orao” iz Bijeljine, što je za posledicu imalo smenu srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Mirka Šarovića, a Vazduhoplovni zavod je skoro prestao sa svojim aktivnostima, jer su mnogi inostrani poslovni partneri otkazali saradnju sa Vazduhoplovnim zavodom.

66666666........ ŠŠŠŠŠŠŠŠTTTTTTTTAAAAAAAA JJJJJJJJEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA

Ekonomska diplomatija predstavlja stub razvoja svetske saradnje, mira i bezbednosti. Razvoj međuzavisnosti nacionalnih ekonomija predstavlja izazov međunarodnom poslovanju i neposrednim učesnicima globalnih međunarodnih odnosa.

Ubrzan razvoj svetske privrede i globalne konkurencije zahteva od države pronalaženje novih oblika aktivnosti i borbe na usložnjenoj i konkurentnoj globalnoj sceni. Taj novi oblik aktivnosti i ekonomske borbe na globalnoj sceni je ekonomska diplomatija.

Proučavajući istorijski razvoj čovečanstva, uvidećemo da još od pećinskog doba, ljudi su ratovali, stvarali udruženja zbog naseljavanja plodnih površina ili da bi se odbranili od drugih plemena, kasnije država itd. Dublje analizirajući pojave ratova, dolazimo do zaključka da su svi veći istorijski ratovi vođeni zbog dominacije nad trgovinskim putevima, osvajanju teritorija koje su obilovale prirodnim i rudnim bogastvom, uvođenju carinskih dažbina ili obezbeđenja radne snage83.

Sa teorijskog aspekta, ekonomska diplomatija se razlikuje od zemlje do zemlje. U većini slučajeva razvoj ekonomske diplomatije zavisi od nivoa prirodnog i društvenog razvoja zemlje, a sam privredni razvoj određuje mesto i ulogu države na globalnoj privrednoj sceni.

Globalna privredna scena je turbulentna i često veoma surova. Njeni učesnici moraju reagovati efikasno i moraju biti fleksibilni prema poslovnom okruženju. Promene koje se događaju na makroekonmskom i mikroekonomskom nivou zahtevaju od pojedinaca koji učestvuju u analizi, podršci ili realizaciji poslovnih operacija da budu efikasni, fleksibilni, predusretljivi i spremni za svaki oblik ekonomske borbe i za svakog individualnog kupca ili potrošača.

Istražujući i proučavajući literaturu o međunarodnom poslovanju, 83

Opširnije videti: Raičević Miroslav, "Ekonomska diplomatija", Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2006. str.5



___________________________________________________________________________

135

međunarodnoj trgovini, razvoju svetske privrede i diplomatije, sve češće srećemo da je diplomatija postala prethodnica biznisa (čitaj profita) i veoma značajan učesnik u postizanju njegovih ciljeva i rezultata.

Sa pravom mnogi teoretičari postavljaju pitanje da li je ekonomska diplomatija postala dominantna u oblasti međunarodnih odnosa. Odgovor je potvrdan. Ekonomska diplomaEkonomska diplomaEkonomska diplomaEkonomska diplomatija se zasniva na konceptu međunarodne poslovne tija se zasniva na konceptu međunarodne poslovne tija se zasniva na konceptu međunarodne poslovne tija se zasniva na konceptu međunarodne poslovne saradnje i razvija se kao proces transformacije klasične diplomatije novim izazovima saradnje i razvija se kao proces transformacije klasične diplomatije novim izazovima saradnje i razvija se kao proces transformacije klasične diplomatije novim izazovima saradnje i razvija se kao proces transformacije klasične diplomatije novim izazovima i zadacima interesa učesnika u međunarodnim ekonomskim odnosima.i zadacima interesa učesnika u međunarodnim ekonomskim odnosima.i zadacima interesa učesnika u međunarodnim ekonomskim odnosima.i zadacima interesa učesnika u međunarodnim ekonomskim odnosima.

66666666........11111111........ SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Pojam "ekonomskekonomskekonomskekonomska diplomatijaa diplomatijaa diplomatijaa diplomatija" dovodi se u vezu sa aktivnostima diplomatske službe usmerenim na povećanje izvoza, obezbeđenje stranih direktnih ulaganja i sudelovanja u radu međunarodnih ekonomskih organizacija. Ekonomska diplomatija vezuje se za afirmaciju poslovnih interesa jedne države na međunarodnom planu.

Sprovođenje spoljnotrgovinske politike u opisu je poslova Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za spoljnu trgovinu i ekonomske donose kao institucionalnog okvira ekonomske diplomatije. Koliko smo svesni značaja i uloge ekonomske diplomatije zavisi od percepcije koju imamo o aktivnostima savremene diplomatije i smeru poslovnog i društvenog razvoja kojim jedna država želi ići u korak sa globalnim procesima.

Trgovina je uvek bila sastavni deo diplomatskih poslova. Njihova uloga, metode i ciljevi bili su uslovljeni konkretnim istorijskim trenutkom. U mnogim knjigama ili udžbenicima koji se bave proučavanjem diplomatske delatnosti možemo pronaći stavove da je diplomatija stara koliko i samo čovečanstvo. Ako tu činjenicu prihvatimo kao ispravnu, dolazimo do zaključka da trgovinska diplomatija trgovinska diplomatija trgovinska diplomatija trgovinska diplomatija beleži beleži beleži beleži svoje početke razvoja sa pojavom prvih viškova proizvodasvoje početke razvoja sa pojavom prvih viškova proizvodasvoje početke razvoja sa pojavom prvih viškova proizvodasvoje početke razvoja sa pojavom prvih viškova proizvoda. Još od pećinskog doba ljudi su se udruživali zbog lova ili osvajanja novih teritorija. Veliki istorijski ratovi pod različitim izgovorima vodili su se zbog dominacije nad trgovačkim putevima, za osvajanje prostora sa izvorom prirodnih resursa ili radne snage. Engleski ministar inostranih poslova Palmerston 1841.god. napisao je: "Spoljna politika engleske obavezna je da otvori puteve svojim trgovcima i učini ih bezbednim".

Do početka XX veka trgovinski poslovi smatrani su perifernim diplomatskim aktivnostima. Početkom XX veka ekonomija i diplomatija došle su na istu poziciju. Tada je nastala ekonomska diplomatija, a njena primena postala je mnogobrojna. Poslovi političke diplomatije i profesionalne diplomate koji su sudelovali na području strogo političkih međudržavnih odnosa uživali su mnogo veći ugled i profesionalnu reputaciju od trgovinskih atašea. Primarni motiv delovanja trgovine je izlazak na



___________________________________________________________________________

136

tržište van okvira nacionalne ekonomije. Trgovina je i instrument i sredstvo za unapređenje bilateralne saradnje između država, koja gradi čvrstu i prisniju saradnju dve ili više država. Istorijski izvori potvrđuju postojanje intezivne trgovine regulisane trgovinskim ugovorima između civilizacija starog Egipta i Zapadne Azije još u XIV.veku pre nove ere. Evropska kolonizacija Azije i otkrivanja bogatih obala Južne Amerike razvili su trgovinu između Starog i Novog Sveta.

Produkt trgovine su razvijeni međudržavni odnosi i uspostavljeni brojni međudržavni ugovori. Imajući u vidu sve prezentovane činjenice sa pravom se može konstatovati da je zastava pratila i da ćeu budućnosti pratiti pratiti trgovinu.

Razvoj ekonomske diplomatije pratio je i:

• Razvoj spoljnotrgovinske razmeneRazvoj spoljnotrgovinske razmeneRazvoj spoljnotrgovinske razmeneRazvoj spoljnotrgovinske razmene između država, povećanje stranih ulaganja, posebno posle drugog svetskog rata;

• Prihvatanje poslovnih reformiPrihvatanje poslovnih reformiPrihvatanje poslovnih reformiPrihvatanje poslovnih reformi u procesu razvoja tržišno orijentisanih nacionalnih privreda i strategija zasnivanih na povećanju izvoza, uticalo je na bržu integraciju velikog broja država u globalne ekonomske tokove;

• Globalizacija trgovine i poslovanjaGlobalizacija trgovine i poslovanjaGlobalizacija trgovine i poslovanjaGlobalizacija trgovine i poslovanja stvorila je potrebu postojanja regulativnih i koordinativnih mehanizama na multilateralnom nivou;

• Ekspanzivan razvoj rEkspanzivan razvoj rEkspanzivan razvoj rEkspanzivan razvoj regionalnih ekonomskih integracija.egionalnih ekonomskih integracija.egionalnih ekonomskih integracija.egionalnih ekonomskih integracija.

Raspad bipolarnog sistema međunarodnih odnosa prouzrokovao je niz krupnih političkih i ekonomskih promena koje su uslovile preusmeravanje spoljnopolitičkih i ekonomskih prioriteta. Najrazvijenije države, koje svoju moć temelje na ekonomskoj superiornosti, vojnoj nadmoći i nadmoći u domenu proizvodnje svoje spoljnopolitičke prioritete preusmeravaju i vezuju za ekonomsku sferu.Nastoje da svoje interese realizuju snažnim diplomatsko–ekonomskim angažmanom.

U svetu snažnih i promenjivih mogućnosti, države ne mogu voditi svoje poslove fokusirajući se na formulisanje i realizaciju jednostavnih i kratkoročnih ciljeva, služeći više interesima vlasti nego razvoju i nacionalnom blagostanju. Primarni državni zadatak je stvaranje povoljnog ambijenta za privredne aktivnosti. U povoljnom poslovnom ambijentu preduzeća sama biraju najbolju strategiju sopstvenog razvoja i delovanja.

Savremena diplomatija je integrisana disciplina koja rezume dinamiku međunarodnih odnosa i njen značaj u poslovnom svetu. Aktivnosti savremene poslovne diplomatije usmerene su na zaštitu i promociju nacionalnih ekonomskih interesa na međunarodnom planu. Delovanje ekonomske diplomatije možemo podeliti u sledeća područja rada:

• Promocija izvoza; • Promocija privrednog potencijala za strana ulaganja; • Prenos savremene tehnologije; • Ekonomska i politička promocija države.



___________________________________________________________________________

137

Savremena ekonomska diplomatija dokazuje višestruke prednosti međunarodne poslovne saradnje nad sukobima i ratovima. Rast svetske privredne međuzavisnosti i brisanja granica između nacionalnih i internacionalnih poslovnih aktivnosti i operacija, stvorili su ubrzan razvoj ekonomsko–diplomatske prakse. Njen razvoj zasniva se na razvoju svetske privrede, nacionalnih privreda i međunarodne poslovne saradnje.

77777777........ RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJ EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

"Trgovci celog sveta pripadaju istoj religiji".

HajneHajneHajneHajne

Ubrzan razvoj globalnih procesa koji je posledica dinamičnog razvoja međunarodne trgovine i internacionalizacije poslovnih aktivnosti, promenio je ekonomsko–diplomatske aktivnosti države stvarajući i razvijajući međuzavisnost učesnika međunarodne poslovne scene.

Živimo u vremenu korenitih promena u svetskoj privredi. Diplomatsko delovanje ima zadatak da prati promene prilagođavajući se novim pravilima. Praćenje promena koje se dešavaju oko nas iziskuje izmenu ciljeva ekonomske diplomatije. Početak XXI veka nametnuo je izmenu krajnjih ciljeva ekonomske diplomatije. Sa stanovišta države, više nije cilj prost zbir interesa nacionalnih preduzeća, što je bila ranije praksa usvojenog i primjenjivog koncepta ekonomske diplomatije84.

Prihvatajući promene koje nosi vreme sa sobom država prihvata nove zadatke i novu ulogu u međunarodnim ekonomskim odnosima. U skladu sa tim, pronalazi nove mogućnosti stvaranja postavljenih zadataka i uloga. Pred državu se postavlja zadatak reformisanja birokratizovanog državnog aparata.

Kreirajući i razvijajući ekonomsku diplomatiju, potrebno je obezbediti kontinuirano istraživanje stvarnosti, istražujući strateške, taktičke i operativne zadatke uz istovremenu pripremu države za buduće događaje.

Pripremajući nacionalnu privredu za buduće događaje i na osnovu toga planiranje njenih ciljeva, mora se uvažiti činjenica da se iz dana u dan brišu nacionalne karakteristike preduzeća. Preduzeća iz nacionalnih prelaze u globalne okvire. Politika i spoljnopolitički nastup savremene države sadrži veću ekonomsku komponentu. Često čitamo ili slušamo, da ekonomija i politika idu ruku pod ruku. U razvijenim državama, snaga kapitala multinacionalnih ili transnacionalnih 84 Izvor: Raičević M.,Ekonomska diplomatija, Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2006. str.5



___________________________________________________________________________

138

kompanija kreira spoljnu politiku pomenute države. Mnoštvo manje razvijenih država ili država u razvoju primorano je da svoju unutrašnju nacionalnu politiku prilagođava zahtevima kapitala multinacionalnih ili transnacionalnih kompanija.

Pristupajući rešavanju pomenutih problema, pred ekonomske predstavnike jedne države postavljaju se novi izazovi i novi zadaci. Ekonomski predstavnik je obavezan da poznaje zemlju u koju odlazi (ekonomiku zemlje, nacionalne ekonomske interese zemlje, prioritete u toj oblasti, nosioce tih prioriteta, itd). Potrebno je da u svim segmentima poznaje i svoju zemlju. Poznavanje svoje zemlje i zemlje u koju odlazi omogućava ekonomskom predstavniku da analizira međusobne apsolutne i komparativne prednsoti dve države prepoznajući segmente u kojima se može unaprediti poslovna saradnja i ostvariti nacionalni ekonomski interes85.

Fokusirajući ovu problematiku u svetskoj i nacionalnoj literaturi, dominira stav da je spoljno-ekonomska politika države kroz sve vekove postojanja diplomatske službe bila produžetak "unutrašnje ekonomske politike".

Uslov razvoja nacionalne privrede je pristup svetskom tržištu. Od države se očekuje da obezbedi dugoročnu slobodu robne razmene, uspostavi administrativni mehanizam kontrole tržišnih prilika, obezbedi savršenu konkurenciju i obezbedi efikasan mehanizam rešavanja poslovnih sporova.

Proučavajući literaturu o ekonomskoj diplomatiji pojedini autori novijeg doba diplomatiju posmatraju kroz realizaciju spoljne politike države, koja često pribegava sankcijama i pritiscima u nameri ostvarenja planiranih ekonomskih zadataka. Smatra se, da je primarni cilj diplomatije, a posebno ekonomske diplomatije ekonomska korist (profit).

Stvaranje i primena koncepta ekonomske diplomatije predstavlja složen proces. Složenost se ogleda u harmonizaciji opšte diplomatske strategije sa merama i instrumentima realizacije ekonomskih ciljeva. Često se postavlja pitanje, do koje mere država može upotrebljavati pritiske, blokade i sankcije kao instrumente realizacije spoljno–ekonomskih ciljeva.

Prof. Raičević kao polaznu osnovu ekonomske diplomatije fokusira triangl: diplomatija – ekonomski instrumenti i oružje ekonomske diplomatije – ekonomski rezultat.

Na osnovu toga, za ekonomsku diplomatiju možemoNa osnovu toga, za ekonomsku diplomatiju možemoNa osnovu toga, za ekonomsku diplomatiju možemoNa osnovu toga, za ekonomsku diplomatiju možemo reći da ostvaruje svoje reći da ostvaruje svoje reći da ostvaruje svoje reći da ostvaruje svoje ciljeve diplomatskim sredstvima koristeći istovremeno i ekonomske i neekonomske ciljeve diplomatskim sredstvima koristeći istovremeno i ekonomske i neekonomske ciljeve diplomatskim sredstvima koristeći istovremeno i ekonomske i neekonomske ciljeve diplomatskim sredstvima koristeći istovremeno i ekonomske i neekonomske metode i tehnike.metode i tehnike.metode i tehnike.metode i tehnike.

Karakteristika ekonomske diplomatije je da je bude produktivna veza između ekonomije i politike. Krajnji cilj takve produktivne veze je ekonomski uspeh.

Britanski autori, koji proučavaju ekonomsku diplomatiju ističu da je zadatak 85 Miroslav Rajičević u svom delu "Ekonomska diplomatija" citira akademika I.D.Ivanova koji smatra da je pitanje poznavanja ekonomskih interesa sopstvene zemlje i njenih prioritetnih nacionalnih ekonomskih interesa pitanje pismenosti diplomate.



___________________________________________________________________________

139

ekonomske diplomatije proučavanje međunarodnih ekonomskih pitanja. Smatraju da ekonomska diplomatija ne određuje sredstva koja će koristiti, već pitanja i probleme kojima će se baviti.

Posmatrati razvoj ekonomske diplomatije nemoguće je bez posmatranja i proučavanja značaja ekonomskih faktora u međunarodnim odnosima. Snaga države i njen položaj u konstelaciji međunarodnih odnosa zasniva se na snazi ekonomskih faktora sa kojim država raspolaže.

Proučavajući literaturu o ekonomskoj diplomatiji, uočavamo da mnogi istraživači poput Nikolsena, Vulkoka, Odela i drugih pominju trgovinske puteve i trgovinske veze. To nas navodi na zaključak da je "trgovinska diplomatija" prethodila "ekonomskoj diplomatiji".

Naučno–tehnički progres nametnuo je u prvi plan spoljne politike značaj ekonomskih faktora. Diplomatske aktivnosti usmeravaju se na zaštitu sopstvenih privrednih subjekata i njihovog kapitala. Diplomate i diplomatska aktivnost postaju "security faktorsecurity faktorsecurity faktorsecurity faktor" nacionalne ekonomije i njenih interesa na međunarodnoj ekonomskoj sceni.

Rusija je tokom XII i XIII veka na osnovu zainteresovanosti drugih država da trguju sa njom ostvarivala sopstvene političke ciljeve. Zahvaljujući takvim odnosima Rusija je uspela da sačuva svoje pozicije na trgovačkim putevima na Volgi, Donu, Dnjepru, i Donjem Dunavu. Taj period poznat je i po Smoljensko–Nemačkom trgovačkom sporazumu iz 1229 god. koji je predviđao pravo slobodne trgovine na moru i kopnu. U XIV veku zaključen je Rusko–Švedski i Rusko–Norveški sporazum. Sporazum je dao potvrdu pravu slobodne trgovine na Baltiku i predstavljao je važan ekonomsko–politički sporazum tog vremena. XVII vek je pokazao da je pored obezbeđenja sigurnosti i bezbednosti građana potrebno je obezbediti slobodu trgovačkih puteva. Uočeno je da diplomate moraju više raditi na problemu povećanja robne razmene nacionalne privrede sa zemljom u kojoj borave. Rezultat takvog razmišljanja ogleda se u pojavi prvih konzularnih službi. U Francuskoj, ova aktivnost bila je poverena konzulima u skaldu sa Obaveštenjem iz 1681 god. i Ukazom iz 1781 god. Istovremeno, u Engleskoj je osnovan "Board of Trade and Plantations" radi unapređenja britanske trgovine i inostranstvu. U XIX veku (1866.god.) britansko Ministarstvo inostranih poslova oformilo je Trgovinski departman. U to vreme, Britanske ambasade dobile su prve atašee (prvi se pojavio u Parizu 1880 god., a drugi u Sank Peterburgu 1887.god.). Karakteristika ovog perioda je što su u većini slučajeva za konzule bili imenovani predstavnici banaka, velikih pomorskih kompanija ili privatnih firmi. Francuski konzuli u drugoj polovini XIX veka imali su zadatak da predstavljaju interese Francuske privrede i razvijaju trgovinske veze Francuske sa zemalja u kojima su oni boravili. Tokom 1895 god. raspisan je konkurs za nekoliko činovnika u Francuskim konzulatima u kojima je bilo naglašeno da su njihove buduće aktivnosti vezane za komercijalnu delatnost86.

O značaju koji se davao trgovinskoj diplomatiji govori podatak da je 1908.god. 86 Izvor: Prvulović Vladimir, "Ekonomska diplomatija", PS-Grmeč, Beograd,2001. opi.cit.str.24 – 25.



___________________________________________________________________________

140

u svetu postojalo više od stotinu sporazuma o bilateralnoj ekonomskoj saradnji.

77777777........11111111........ IIIIIIIIssssssssttttttttoooooooorrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkiiiiiiii rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjj eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Kolevkom ekonomske diplomatije smatra se Francuska koja je 1648. god. objavila akt "Instrukcije za francuske ambasadore". Akt je sadržavao precizne instrukcije za svaku zemlju u kojoj je Francuska imala svoje predstavnike. U instrukcijama, posebno je naglašen dio koji se odnosio na Englesku, kao najrazvijeniju zemlju tog doba. Instrukcije je napisao J.J. Jusserand (Z.Z. Žiseran).

Dvadesetih godina XX veka, Nemačko Ministarstvo inostranih poslova formiralo je Resor za spoljnu trgovinu. U Nemačkim ambasadama, pojavili su se atašei za trgovinu, finansije, poljoprivredu i šumarstvo.

Sjedinjene Američke Države su 1924. god. objedinile diplomatsku i konzularnu službu koja je bila u nadležnosti Bele kuće. U okviru njih ostvaruje se zaštita nacionalnih ekonomskih interesa Sjedinjenih Američkih Država u inostranstvu. Tokom 1937. god. prvi put o ovoj temi analitički piše profesor na Sorboni Henri Hauser (Anri Auzer) u delu “Ekonomija i diplomatija” u kojem daje poseban osvrt na narastajuću konkurenciju kao faktor koji određuje ekonomski položaj zemlje i ulogu diplomata u praćenju tog fenomena.

Velika ekonomska kriza 1929-1933.god. kao i II svetski rat doprineli su stagnaciji u sferi veće ekonomske saradnje koja je trajala do naftne krize osamdesetih godina, kada je francuski državni vrh odredio ekonomsku diplomatiju kao apsolutni prioritet francuske spoljne politike. To je posebno isticao bivši predsjednik Francuske Mitterand (Miteran) koji je na redovnom godišnjem savetovanju sa francuskim ambasadorima u inostranstvu, održanom 1988. god. u Quai d’Orsay-u zatražio da ubuduće apsolutni prioritet u njihovim aktivnostima dobije ekonomska diplomatija.

Stručnjaci britanskog Ministarstva iniostranih poslova su još 1969. god. došli do zaključka da bi prioritet u radu diplomatskih misija trebalo dati ekonomskim poslovima i promociji izvoza, a da bi vođenje političkih odnosa i analizu političkog razvoja u inostranstvu što je moguće više trebalo prepustiti Londonu.



___________________________________________________________________________

141

77777777........22222222........ DDDDDDDDeeeeeeeeffffffffiiiiiiiinnnnnnnniiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Pojam ekonomske diplomatije teško je definisati. Ne postoji opšte prihvaćena definicija ekonomske diplomatije. S toga, navešćemo nekoliko definicija na koje možemo naići prilikom izučavanja literature koja se bavi ekonomskom diplomatijom: PrvulovićPrvulovićPrvulovićPrvulović: "Ekonomska diplomatija predstavlja specifičan i istančan spoj diplomatije u klasičnom smislu, ekonomskih nauka i nauka menadžmenta, metoda i tehnika pregovaranja sa stranim partnerima, odnosa sa javnošću i prikupljanja ekonomskih informacija od interesa za privredu svoje zemlje ili kompanije, u cilju prodora na svetsko tržište".

RaičevićRaičevićRaičevićRaičević: "Ekonomska diplomatija obuhvata upotrebu diplomatskih mehanizama i metoda, u sadejstvu sa strateškim, spoljno-ekonomskim ciljevima i instrumentima njihove operacionalizacije od strane države, u bilateralnim ili multilateralnim tokovima međunarodne ekonomske saradnje, kao i na domaćem privrednom prostoru, a u cilju adekvatnog podržavanja razvoja nacionalne ekonomike i obezbeđivanja spoljno ekonomskih interesa, pozicioniranja i neposredne podrške matičnih preduzeća u međunarodnom poslovanju (što obuhvata postizanje političkih i drugih ciljeva u okviru spoljnopolitičke strategije konkretne države na određenim geografskim i političkim prostorima ili uopšte u svetu)". Prema francusko-ruskoj školi (Hauser, Coper, OrnatskiHauser, Coper, OrnatskiHauser, Coper, OrnatskiHauser, Coper, Ornatski), ekonomska diplomatija je upotreba državnih diplomatskih instrumenata (trgovinska politika, kreditno-monetana politika, tehnološka politika i dr.) na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi, radi obezbeđenja razvoja nacionalne privrede i zaštite spoljno-ekonomskih interesa zemlje.

Američko shvatanjeAmeričko shvatanjeAmeričko shvatanjeAmeričko shvatanje i poimanjei poimanjei poimanjei poimanje ekonomske diplomatijeekonomske diplomatijeekonomske diplomatijeekonomske diplomatije stavlja naglasak na diplomatizaciju biznisa, uvažavajući snagu i veličinu svojih transnacionalnih kompanija koje utiču na ekonomizaciju nacionalne diplomatije. Da je zaista tako, govore reči Džefrija GartenaDžefrija GartenaDžefrija GartenaDžefrija Gartena, podsekretara za trgovinu i međunarodnu trgovinu Sjedinjenih Američkih Država, iz perioda Klintonove administracije, koji je rekao: “Ulazimo u vreme kada će se spoljna politika i nacionalna bezbednost sve više vrteti oko naših trgovačkih interesa i kada će ekonomska diplomatija biti ključna za rešavanje najznačajnijih pitanja našeg vremena”.

Dakle, ekonomska diplomatija je """"Delatnost čiji je osnovni zadatak zaštita, Delatnost čiji je osnovni zadatak zaštita, Delatnost čiji je osnovni zadatak zaštita, Delatnost čiji je osnovni zadatak zaštita, unapređenje i razvijanje ekonomske i političke pozicije države u sferi međunarodnih unapređenje i razvijanje ekonomske i političke pozicije države u sferi međunarodnih unapređenje i razvijanje ekonomske i političke pozicije države u sferi međunarodnih unapređenje i razvijanje ekonomske i političke pozicije države u sferi međunarodnih odnosa koji su u proodnosa koji su u proodnosa koji su u proodnosa koji su u procesu globalizacije, i za čiju realizaciju su potrebni profesionalci cesu globalizacije, i za čiju realizaciju su potrebni profesionalci cesu globalizacije, i za čiju realizaciju su potrebni profesionalci cesu globalizacije, i za čiju realizaciju su potrebni profesionalci sa širokim krugom potrebnog znanja iz različitih oblasti".sa širokim krugom potrebnog znanja iz različitih oblasti".sa širokim krugom potrebnog znanja iz različitih oblasti".sa širokim krugom potrebnog znanja iz različitih oblasti".



___________________________________________________________________________

142

88888888........ EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA UUUUUUUU XXXXXXXXXXXXXXXX IIIIIIII XXXXXXXXXXXXXXXXIIIIIIII VVVVVVVVEEEEEEEEKKKKKKKKUUUUUUUU

Period posle I svetskog rata je period kraha trgovinske diplomatije. Karakteristika tog perioda je nestanak Austro–Ugarskog i Osmanlijskog carstva. Umesto njih, stvoren je veliki broj malih etničkih država.

Uvažavajući ekonomsku diplomatiju kao faktor razvoja nacionalne ekonomije, Nemačka je 1920 god. u okviru Ministarstva inostranih poslova formirala samostalni Resor spoljne trgovine. Paralelno sa stvaranjem resora spoljne trgovine, Nemačke ambasade u inostranstvu su dobile atašee za trgovinu, finansije, poljoprivredu i šumarstvo.

Primer Nemačke sledila je i Francuska. Poslanik Francuskog parlamenta Nobimer izneo je stav da su: "Zadaci aparata inostranih poslova Francuske: zaštita i predstavljanje francuskih kompanija u inostranstvu i sakupljanje informacija o tržištu drugih zemalja"87.

Sjedinjene Američke Države su 1924 god. usvojile Zakon u svetu poznat kao " Rodžersov zakonRodžersov zakonRodžersov zakonRodžersov zakon" prema kojem se integriše diplomatska i konzularna služba. Ove službe su podčinjene Beloj kući. Karakteristika Sjedinjenih Američkih Država je, da je njena vlada 1909 god. formirala Resor za trgovinske odnose.

Sledeća faza razvoja ekonomske diplomatije javlja se sa rastom uloge države u okviru nacionalnih ekonomija. Aktivnija uloga države u kreiranju nacionalnog ekonomskog razvoja bila je posledica "velike svetske ekonomske krize" (1929–1933 god.)

U periodu između dva svetska rata, tadašnji dominantni subjekti međunarodnih odnosa imali su u odnosu na današnji period sasvim suprotan odnos prema ekonomskim faktorima. Zanemareni su uspesi trgovačke diplomatije do I svetskog rata. Vlade država nisu ujednačavale ekonomsku ravnotežu na međunarodnom planu. Zvanična državna politika nije shvatala značaj ekonomskog faktora u stabilizaciji i razvoju ratom razorene evrope. Na početku XX veka Džon M. Džon M. Džon M. Džon M. KeinsKeinsKeinsKeins je u svojoj knjizi "Ekonomske pretpostavke mira" na prvo mesto u međunarodnim odnosima postavio ekonomiju. Smatrao je, da je ekonomski oporavak Nemačke privrede potreban za jačanje celokupne evropske privrede. Opravdanost ekonomskih tvrdnji potvrdilo je, tri decenije kasnije stvaranje Evropske ekonomske zajednice. Oporavak i razvoj Nemačke privrede potpomognut Američkim planom obnove Zapadne Evrope iz 1947 god., uticao je u velikoj meri na razvoj cele Zapadne Evrope.

Doprinos razvoju ekonomske diplomatije dao je i Henri Hauzer koji je 1937 god. ukazao da još uvek kod diplomatskog osoblja postoji odbojnost prema ekonomskim poslovima. Smatrao je, da je potrebno postojanje edukativnih centara 87 Izvor: Prvulović Vladimir, "Ekonomska diplomatija", PS-Grmeč, Beograd,2001. opi.cit.str.16.



___________________________________________________________________________

143

gde će se obrazovati i pripremati diplomate, gde će naglasak biti na ekonomskim pitanjima kao prioritetima diplomatske prakse.

Pre pojave Hauzerovih stavova, u Francuskoj se 19. decembra 1934 god. pojavio dekret za konkurs na radno mesto atašea ambasade i pomoćnika konzulata, koji je insistirao na poznavanju komercijalnih veština i politika, na poznavanju glavnih svetskih ekonomskih i geografskih regija, na poznavanju izvorišta sirovina i njihove obrade i poznavanju trgovačkih puteva.

Hauzer Hauzer Hauzer Hauzer u svojim stavovima ističe: “Država i njeni diplomatski predstavnici moraju da se suoče sa konkretnim problemima koji se nalaze pred državom, koji su prvenstveno ekonomske prirode”.

Delovanje i razvoj ekonomske diplomatije posle II svetskog rata, prvenstveno je bilo zasnovano na iskustvima stečenim do početka II svetskog rata. Karakteristika ovog perioda je što se menja državni odnos prema ekonomskim problemima sa kojim se suočava svet.

Karakteristike druge polovine XX veka su:

• Stvaranje i svakodnevni razvoj međuzavisnosti nacionalnih ekonomija; • Razvoj međuzavisnosti koja je posledica integracionih procesa uklanjajući

trgovinsko–protekcionističke barijere; • Uzajamna pomoć razvoja u ratu razrušenih privreda ne posmatrajući

činjenicu na kojoj strani je država bila tokom drugog svetskog rata; • Stvaranje globalnih finansijskih institucija kao što je Međunarodni monetarni

fond i Svetska banka; • Stvaranje globalne organizacije Ujedinjenih Nacija, čiji je primarni zadatak

očuvanje mira, bezbednosti i podsticanje međusobne saradnje država članica; • Uspostavljanje slobodnog kretanja roba, kapitala i ljudi.

99999999........ FFFFFFFFUUUUUUUUNNNNNNNNKKKKKKKKCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE8888888888888888

Primarna funkcija ekonomske diplomatije je zaštita nacionalnih interesa u međunarodnim ekonomskim odnosima. Zadatak svake država je:

• Da utvrditi koji su njeni dugoročni ciljevi u ekonomskoj saradnji sa

inostranstvom; • Da utvrdi odgovarajuću politiku nastupa; • Da obezbedi materijalne resurse i sposobne kadrove za takav nastup.

U domen ekonomske diplomatije spada i: U domen ekonomske diplomatije spada i: U domen ekonomske diplomatije spada i: U domen ekonomske diplomatije spada i:

88 Izvor: Prvulović Vladimir, "Ekonomska diplomatija", PS-Grmeč, Beograd,2001. opi.cit.str.99-134



___________________________________________________________________________

144

• Svakodnevno praćenje ekonomskih aktivnosti i rezultata tih aktivnosti; • Praćenje kvaliteta proizvoda i proizvodnje zemlje prijema; • Praćenje vrijednosti trgovinske razmene između dve države; • Mogućnosti plasmana proizvoda i kapitala sopstvene zemlje i prodora na

tržište zemlje prijema; • Organizacija promocije privrednih subjekata svoje države u inostranstvu; • Razmena informacija sa matičnom zemljom i njenim nadležnim institucijama.

Ekonomske diplomate obavljaju i sledeće aktivnosti: Ekonomske diplomate obavljaju i sledeće aktivnosti: Ekonomske diplomate obavljaju i sledeće aktivnosti: Ekonomske diplomate obavljaju i sledeće aktivnosti:

• Pripremaju ekonomske informacije i biltene o privrednim potencijalima i izvoznim kapacitetima svoje zemlje;

• Organizuju privredne izložbe svoje zemlje u inostranstvu i učešće zemlje ili domaćih preduzeća na sajmovima koje organizuje zemlja domaćin;

• Učestvuju na stručnim tribinama na kojima se govori o proizvodnim kapacitetima i izvoznim potencijalima svoje zemlje;

• Učestvuju u pregovorima i sklapanju aranžmana i poslovnih sporazuma između dve zemlje ili preduzeća.

Ornatski i Mc BrOrnatski i Mc BrOrnatski i Mc BrOrnatski i Mc Bryde kao funkcije ekonomske diplomatije ističu:yde kao funkcije ekonomske diplomatije ističu:yde kao funkcije ekonomske diplomatije ističu:yde kao funkcije ekonomske diplomatije ističu:

• Aktivnosti usmerene na obezbeđenje najpovoljnijih uslova u trgovini i

drugim formama ekonomskog povezivanja i saradnje sa stranim državama i njihovim privrednim subjektima;

• Uticaj na uspostavljanje mera stimulisanja izvoza domaćih roba i kontrole prometa kapitala u sklopu ukupnih razvojnih ciljeva i strategije ekonomskog nastupa zemlje u inostranstvu;

• Svakodnevne i sistematske analize prilika na međunarodnom tržištu i u okviru ekonomskih odnosa, analizu ekonomskog položaja i karakteristike stranih zemalja, njihove komparativne prednosti i mogućnosti i konjukturu tendencija na međunarodnoj ekonomskoj sceni;

• Uspostavljanje i održavanje ekonomskih i poslovnih kontakata sa poslovnim i preduzetničkim krugovima i nadležnim resorima zemlje prijema;

• Vođenje bilateralnih i multilateralnih ekonomskih pregovora; • Priprema, učesće u izradi i koncipiranje ekonomskih konvencija i sporazuma

o međunarodnoj ekonomskoj saradnji; • Učešće u statusu eksperta u radu međunarodnih ekonomskih i drugih

institucija i organizacija; • Stvaranje povoljnih poslovnih prilika za nastup preduzeća sopstvene zemlje

u inostranstvu. Pored navedenih, kao funkcije ekonomske diplomatije Prvul Pored navedenih, kao funkcije ekonomske diplomatije Prvul Pored navedenih, kao funkcije ekonomske diplomatije Prvul Pored navedenih, kao funkcije ekonomske diplomatije Prvulović ističe i:ović ističe i:ović ističe i:ović ističe i:

• Obezeđenje učešća firmi svoje zemlje na međunarodnim tenderima;



___________________________________________________________________________

145

• Sakupljanje relevantnih ekonomskih informacija kojima se obezbeđuje izvozna ekspanzija i štiti konkurentska prednost nacionalne privrede;

• Promptno davanje ekonomskih informacija i podataka o ekonomskim potencijalima svoje zemlje i domaćih preduzeća zainteresovanim ekonomskim partnerima iz države prijema;

• Zastupanje svoje zemlje u međunarodnim forumima i organizacijama, kao što su određene službe ili agencije Ujedinjenih Nacija, Svetske Banke, Evropske Unije, Saveta Evrope, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske Banke, Svetske trgovinske organizacije;

• Distribucija propagandnog materijala, prospekata i monografija o svojoj državi svim zainteresovanim poslovnim komapnijama države prijema;

• Organizovanje razmene privrednih delegacija dve zemlje ili poseta predstavnika preduzeća koja sarađuju sa preduzećima države prijema.

99999999........11111111........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa kkkkkkkkaaaaaaaaoooooooo ffffffffaaaaaaaakkkkkkkkttttttttoooooooorrrrrrrr pppppppprrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeeeddddddddnnnnnnnnoooooooogggggggg rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzvvvvvvvvoooooooojjjjjjjjaaaaaaaa Analiza teorijske osnove ekonomske diplomatije predstavlja izrazito kompleksan zadatak. Ekonomska diplomatija postala je značajan faktor privrednog razvoja. Usložnjavanjem svetske trgovinske scene, ekonomska diplomatija postaje sve više važan i snažan faktor privrednog razvoja države.

Predhodnica ekonomske diplomatije bila je trgovinska diplomatija, što znači da je ekonomska diplomatija nastala na temeljima trgovinske diplomatije. Za trgovinu možemo reći da je to pojava koja čini ratove nepotrebnim jer razvija lične interese koji su istovremeno čvrsta opozicija sukobima. Čvrsta i razvijena ekonomska saradnja između dve države čini sukob nepotrebnim. Politika i povećan uticaj političkog rizika predstavlja značajan faktor koji može da uruši međunarodnu ekonomsku saradnju jedne države ili regiona. Povećan politički rizik negativno se odražava na međunarodno kretanja kapitala.

Procenu stepena političkog rizika vrše vlasnici kapitala. Frej i ŠnajderFrej i ŠnajderFrej i ŠnajderFrej i Šnajder testiraju četiri analitička modela za ponašanje Svetske banke prilikom dodele sredstava89:

• Prvi modelPrvi modelPrvi modelPrvi model razmatra ciljeve Svetske banke u davanju pozajmica onim

državama kojima je potreban strani novac. Ovaj model dovodi u vezu kredite Svetske banke sa pokazateljima siromaštva i nedostatkom sredstava;

• Drugi model (razvojni model)Drugi model (razvojni model)Drugi model (razvojni model)Drugi model (razvojni model) pretpostavlja da krediti Svetske banke idu državama sa velikim razvojnim potencijalom. Ovaj model uzima u obzir isplativost kredita i fokusira se na ekonomsko i finansijski odgovorno

89 Izvor: Raičević Miroslav, "Ekonomska diplomatija", Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2006. str.43-44



___________________________________________________________________________

146

ponašanje; • Treći modelTreći modelTreći modelTreći model fokusira se na zvaničnu povelju Svetske banke koja kaže da je

Svetska banka multilateralna nepolitička organizacija; • Četvrti modelČetvrti modelČetvrti modelČetvrti model je političko-ekonomski i bavi se unutrašnjim i

spoljnopolitičkim rizicima i motivima. U ovom segmentu Frey i Šnajder proučavaju ulogu birokratskih motiva i političkih verovanja visokih zvaničnika Svetske banke.

Teorijsku osnovu savremene ekonomske diplomatije čine:

• Teorijske osnove svetske politike ; • Teorijske osnove trgovinske politike; • Ekonomika međunarodnih odnosa; • Međunarodna ekonomija; • Međunarodno arbitražno pravo; • Međunarodno poslovanje.

Trgovinska politika predstavlja značajan segment nacionalne ekonomske

politike. Predstavlja skup metoda i tehnika kojima jedna zemlja reguliše ekonomske odnose sa inostranstvom. Obavljanje međunarodnih poslovnih aktivnosti ne sme biti stihijski posao, bez utvrđenih planova, pravila i obaveza. Na osnovu toga kaže se da trgovinska politika predstavlja skup propisa i mera kojima je osnovni zadatak regulisanje prometa roba i usluga države u međunarodnoj poslovnoj saradnji.

Literatura koja proučava međunarodnu poslovnu saradnju često pominje pojam spoljno-trgovinska politika (Forregin Trade Policy). Spoljno-trgovinska politika sastavni je deo nacionalne ekonomske politike.

Pojam spoljnotrgovinska politika može se posmatrati u širem i užem smislu90. U užem smislu pojam spoljno-trgovinska politika obuhvata sve aktivnosti koje država preduzima sa ciljem regulisanja ekonomskih odnosa sa inostranstvom, uključujući i mere na planu regulisanja deviznog prometa. U užem smislu, spoljnotrgovinska politika je skup principa, mera i instrumenata kojima se reguliše izvoz i uvoz zemlje.

Trgovinska politika mora da predstavlja odnos države prema međunarodnom poslovanju i nacionalnom ekonomskom razvoju. Pravna uređenost, postojanje zakonskih i podzakonskih akata regulišu trgovinsku politiku. Trgovinska politika je u uskoj korelaciji sa ekonomskom diplomatijom. Koncept ekonomske diplomatije zavisi od trgovinske politike države. Trgovinsku politiku možemo posmatrati kao faktor od kojeg zavisi krajnj cilj ekonomske diplomatije.

Trgovinska politika nerazvijenih država i država u razvoju ima za cilj ubrzan privredni razvoj i smanjenje razvojnog jaza u odnosu na privredu razvijenih država.

Trgovinska politika države u razvoju često je usmerena na razvoj 90 Izvor: Ekonomski rečnik,Ekonomski Fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2001. str. 639.



___________________________________________________________________________

147

industrijskog sektora. Primarni problem sa kojim se suočava nerazvijena država je postojanje nesavršenosti tržišta kapitala. Nesavršenost tržišta kapitala odražava se u nepostojanju efikasnih finansijskih institucija unutar države. Postojanje nesavršenosti tržišta kapitala nedozvoljava efikasnu upotrebu štednje i njeno investiranje u industriji. Kapital koji se nudi na tržištu, zbog visine kamata je nepovoljan i često nedostupan preduzetnicima. Trgovinska politika nerazvijenih država u pravilu suočava se sa problemom ekonomskog dualizma91.

99999999........22222222........ MMMMMMMMeeeeeeeettttttttooooooooddddddddeeeeeeee iiiiiiii tttttttteeeeeeeehhhhhhhhnnnnnnnniiiiiiiikkkkkkkkeeeeeeee ssssssssaaaaaaaakkkkkkkkuuuuuuuupppppppplllllllljjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkiiiiiiiihhhhhhhh iiiiiiiinnnnnnnnffffffffoooooooorrrrrrrrmmmmmmmmaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Kada stigne na odredište i preuzme funkciju u ekonomskom servisu ambasade ili predstavništvu privredne komore ili velike firme koju predstavlja, ekonomski diplomata mora da obavi niz protokolarnih formalnosti:

• Prijavi boravak i rad (diplomatskom notom) za to nadležnom organu; • Akreditaciju u Ministarstvu inostranih poslova države prijema.

Primarni posao ekonomskog diplomate usmeren je na sakupljanje ekonomskih informacija i njihovo prosleđivanje korisnicima u matičnoj firmi ili zemlji koju predstavlja u inostranstvu.

99999999........22222222........11111111........ MMMMMMMMeeeeeeeettttttttooooooooddddddddeeeeeeee ssssssssaaaaaaaakkkkkkkkuuuuuuuupppppppplllllllljjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkiiiiiiiihhhhhhhh iiiiiiiinnnnnnnnffffffffoooooooorrrrrrrrmmmmmmmmaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

1. Slanje različitih upita firmama ili nadležnom ekonomskom udruženju 1. Slanje različitih upita firmama ili nadležnom ekonomskom udruženju 1. Slanje različitih upita firmama ili nadležnom ekonomskom udruženju 1. Slanje različitih upita firmama ili nadležnom ekonomskom udruženju (resoru)(resoru)(resoru)(resoru) Ekonomski diplomata svojom inicijativom ili na zahtev države koja ga šalje legalno postavlja različita pitanja kako bi došao do određenih odgovora. Takvim postupkom, ekonomski diplomata zvanično se predstavlja i pokazuje svoju kompetentnost u poznavanju materije i pravilnom definisanju pitanja. Ovim putem dobija, u zvaničnoj formi i iz prve ruke, sveže i proverene podatke koji su dostupni, a koji su obično sistematizovani, grafički i numerički prezentovani i pogodni za slanje naručiocu iz matične zemlje ili firme.

91 Slučaj u privredama u kojima na jednoj strani imte razvijenu granu industrije ili ceo sektor za posledicu ima visoke zarade radnika, a na drugoj strani imate nerazvijene ostale grane sa veoma niskim zaradama radnika.



___________________________________________________________________________

148

2. 2. 2. 2. Razgovor na zahtevRazgovor na zahtevRazgovor na zahtevRazgovor na zahtev (zakazani razgovor) (zakazani razgovor) (zakazani razgovor) (zakazani razgovor) U fazi protokolarnog upoznavanja ili rada na određenim problemima, ekonomski diplomata posredstvom službi ambasade ili direktno, može zatražiti susret sa određenim kompetentnim sagovornikom iz firme ili resora vlade koji ga interesuje.

Na zvaničan zahtev obično se zakazuje zvaničan razgovor, u zvaničnim prostorijama firme ili resora. Razgovor se obično vodi uz sastavljanje zvaničnog izveštaja ili belške o susretu i razmatranim temama. Zatraženi razgovor se retko odbija i to samo iz opravdanih i obrazloženih razloga. Razgovoru može prisustvovati i stenograf, ali i stručno lice iz oblasti o kojoj se razgovara. Ekonomski diplomata, prilikom zakazivanja razgovora navodi temu koja ga interesuje i time opredeljuje sastav tima sa kojim se susreće.

3. Poslovni neformalni susret 3. Poslovni neformalni susret 3. Poslovni neformalni susret 3. Poslovni neformalni susret Poslovni susret podrazumeva kraći, neformalni, često i slučajni susret i razgovor bez prethodne najave i određivanja teme. Iz njega vešt ekonomski diplomata može izvući više željenih informacija nego iz zvanično zakazanog razgovora. Uglavnom to nisu detaljno elaborirane i brojkama potkrepljene teme, već više nagoveštaji važnih tema i problema, kratke i efektne, često ekskluzivne informacije koje služe kao putokazi za dalja istraživanja.

Tako najavljene teme ili čak nezvanične poluinformacije mogu poslužiti za zakazivanje zvanično pripremljenog razgovora sa istim ili drugim sagovornikom.

4. Diplomatski (poslovni) ručak 4. Diplomatski (poslovni) ručak 4. Diplomatski (poslovni) ručak 4. Diplomatski (poslovni) ručak Diplomatski (poslovni) ručak zvanično se zakazuje direktno ili posredstvom službe protokola ili administrativne službe ambasade (ekonomskog servisa). On podrazumeva punu diplomatsku diskreciju i poštovanje protokolarnih pravila, ali i razumljivu dozu srdačnosti.

5. Diplomatska (poslovna) večera5. Diplomatska (poslovna) večera5. Diplomatska (poslovna) večera5. Diplomatska (poslovna) večera Diplomatska (poslovna) večera se od prethodne metode sakupljanja informacija, osim po vremenu i okolnostima odvijanja, razlikuje i po broju učesnika, koji je veći, jer na njih ekonomski diplomata dolazi obično u pratnji supruge, a veoma često se odvijaju u stanu ili kući onoga ko na večeru poziva. To daje mnogo šarmantniju i življu dimenziju ovom susretu, veću raznolikost tema u razgovoru i veću dozu prisnosti od diplomatskog ručka.



___________________________________________________________________________

149

6. Diplomatski (poslovni) prijem6. Diplomatski (poslovni) prijem6. Diplomatski (poslovni) prijem6. Diplomatski (poslovni) prijem Diplomatski (poslovni) prijem je česta praksa kolektivnih susreta zvanica i diplomata (diplomatskog kora i predstavnika poslovnog sveta) sa različitim povodom. Najčešći povod su nacionalni praznici ili jubileji, otvaranje izložbi, novih prostorija, proizvodnih kapaciteta ili posete visokih delegacija. To je prilika za veštog ekonomskog diplomatu da izabere pravog sagovornika, izdvoji ga iz mase i uz čašicu pića, sklonjen u nekom tišem i diskretnijem uglu sale obavi potreban kraći razgovor i dobije željene informacije.

7. Protokol7. Protokol7. Protokol7. Protokolarna poseta fabrici (ili regionu)arna poseta fabrici (ili regionu)arna poseta fabrici (ili regionu)arna poseta fabrici (ili regionu)

Protokolarna poseta fabrici (ili regionu) je oblik upoznavanja sa ekonomskom stvarnošću jedne zemlje, planirana, organizovana i vođena od strane protokola države prijema, za sve političke i ekonomske diplomate i strane dopisnike akreditovane u njoj. Takve posete se organizuju iz političkih, ekonomskih, informativnih i propagandnih pobuda.

Obično se biraju firme ili regioni koji se žele pokazati i koji imaju šta da pokažu. Oni su najrazvijeniji, najreprezentativniji ili najznačajniji sa ekonomskog, kulturnog ili istorijskog stanovišta. Strane ekonomske diplomate takvu posetu mogu iskorstiti da uspostave kontakte i dogovore naknadne posete i razgovore sa predstavnicima određenog preduzeća ili regiona.

8. Poset8. Poset8. Poset8. Poseta jednoj fabrici (ili regionu).a jednoj fabrici (ili regionu).a jednoj fabrici (ili regionu).a jednoj fabrici (ili regionu). Da bi posetili i videli ono šta oni žele, a ne država prijema, strane ekonomske diplomate mogu od protokola i nadležnih službi da zatraže posetu jednoj određenoj fabrici (ili regionu) po sopstvenom izboru i kalendaru. Posle odobrenja zatražena poseta može poslužiti kao značajan i legalan način sakupljanja ekonomskih informacija.

9. Poseta privrednoj izložbi ili sajmu9. Poseta privrednoj izložbi ili sajmu9. Poseta privrednoj izložbi ili sajmu9. Poseta privrednoj izložbi ili sajmu Poseta privrednoj izložbi ili sajmu za ekonomskog diplomatu predstavlja značajnu tehniku sakupljanja ekonomskih informacija. Ekonomskom diplomati se pruža prilika da iz prve ruke vidi izložene primarne proizvode i proizvodne programe najvažnijih privrednih subjekata u određenoj oblasti, da se uveri u njihov kvalitet i podatke o proizvodnim rezultatima, da sakupi prospekte i objavljene tehničke karakteristike firmi i proizvoda. Izložbe ili sajmovi predstavljaju mogućnost za ekonomskog diplomatu da na jednom mestu u nekoliko dana razgovara sa predstavnicima najvažnijih firmi.



___________________________________________________________________________

150

10101010. Poseta delegacije jedne firme zemlji prijema ekonomskog diplomate. Poseta delegacije jedne firme zemlji prijema ekonomskog diplomate. Poseta delegacije jedne firme zemlji prijema ekonomskog diplomate. Poseta delegacije jedne firme zemlji prijema ekonomskog diplomate Poseta delegacije jedne firme državi prijema ekonomskog diplomate javlja se kao rezultat rada diplomate i kao vrhunski oblik sakupljanja ekonomskih informacija. Posle niza prethodnih dogovora, istraživanja i analize, razmene infomacija i utvrđivanja termina i programa, poseta privredne delegacije jedne države (firme) drugoj javlja se kao kruna obostranih napora i obično se organizuje da bi se zvanično potpisali i promovisali postignuti dogovori i aranžmani.

11. Nezvanični razgovor 11. Nezvanični razgovor 11. Nezvanični razgovor 11. Nezvanični razgovor Nezvanični razgovor ekonomskog diplomate sa zaposlenima iz firme koja ga interesuje efikasan je način sakupljanja ekonomskih informacija.. Takvi razgovori moraju se dobro pripremiti i organizovati, obezbediti da zaposleno osoblje probije barijeru zatvorenosti ili straha od posledica davanja informacija.

12. Pretraživanje Web stranica12. Pretraživanje Web stranica12. Pretraživanje Web stranica12. Pretraživanje Web stranica Ova metoda može dati dobre rezultate, ukoliko je ekonomski diplomata vešt korisnik Interneta i ukoliko je opremljen savremenim kompjuterskim hardverom i softverom koji su najnovije generacije. 13. 13. 13. 13. Angažovanje posrednika za sakupljanje ekonomskih informacijaAngažovanje posrednika za sakupljanje ekonomskih informacijaAngažovanje posrednika za sakupljanje ekonomskih informacijaAngažovanje posrednika za sakupljanje ekonomskih informacija Angažovanje posrednika za sakupljanje ekonomskih informacija predstavlja "nediplomatsku", manje ili više dozvoljenu metodu. Ovaj način sakupljanja poslovnih informacija omogućava diplomati da sazna poslovne tajne koje ne može samostalno saznati jer se nalazi pod kontrolom kontra-obavještajnih i drugih specijalizovanih službi države prijema. Zbog toga, diplomata je prisiljen da koristi svoje stečene i nasleđene veze i "kontakte", koji umesto njega sakupljaju potrebne ekonomske informacije.

14. Potkupljivanje funkcionera firme (ili države)14. Potkupljivanje funkcionera firme (ili države)14. Potkupljivanje funkcionera firme (ili države)14. Potkupljivanje funkcionera firme (ili države) Potkupljivanje funkcionera firme (ili države) za dobijanje ekonomskih informacija je nelegalna, ali često upotrebljiva tehnika koja se bazira na plaćenom "krtici" unutar određene firme ili resora. "Krtica" redovno dostavlja poverljive ekonomske informacije ekonomskom diplomati. Obično je to dobro pozicionirani funkcioner ili privredni rukovodilac zavidne reputacije, priznat i poznat u poslovnim krugovima kome su dostupne najvažnije informacije i brojne poslovne tajne.

15. Razgovor sa otpuštenim kadrovima jed15. Razgovor sa otpuštenim kadrovima jed15. Razgovor sa otpuštenim kadrovima jed15. Razgovor sa otpuštenim kadrovima jedne firme ili državnim službenicimane firme ili državnim službenicimane firme ili državnim službenicimane firme ili državnim službenicima Razgovor sa otpuštenim kadrovima jedne firme ili države predstavlja manje



___________________________________________________________________________

151

rizičan način sakupljanja ekonomskih informacija. Ti razgovori mogu se obavljati u državi prijema ukoliko se radi o otpuštenim radnicima ili u inostranstvu ukoliko se radi o nezadovoljnim kadrovima koji su se odlučili za emigraciju. Ekonomski diplomata koristi gnjev i nezadovoljstvo tih radnika da od njih dobije što više informacija o stanju firme ili državne službe u kojoj su radili ili privredne grane, o poslovnim rezultatima ili planovima uz izvjesnu materijalnu stimulaciju.

16. Kupovina tajnih dokumenata16. Kupovina tajnih dokumenata16. Kupovina tajnih dokumenata16. Kupovina tajnih dokumenata Kupovina tajnih dokumenata je najopasnija i najriskantnija tehnika po status ekonomskog diplomate i bezbednost njegovog saradnika koji donosi dokumente. Ovdje je potrebno izbeći i otkloniti moguće provokacije i nameštaljke i proveriti validnost kanala i dokumenata.

17. Razgovor sa kolegom, ekonomskim diplomatom17. Razgovor sa kolegom, ekonomskim diplomatom17. Razgovor sa kolegom, ekonomskim diplomatom17. Razgovor sa kolegom, ekonomskim diplomatom U postepenom upoznavanju i druženju sa stranim kolegom koji duže vreme boravi u državi prijema, moguće je obezbediti dobar izvor informacija. U toj komunikaciji, inostrani kolega očekuje korist od razmene informacija. Ukrštanjem zapažanja može se doći do pouzdanih informacija ili produbiti saznanje o određenom problemu.

18. Sinteza na bazi sakupljenih saznanja o problemima jedne kompanije ili 18. Sinteza na bazi sakupljenih saznanja o problemima jedne kompanije ili 18. Sinteza na bazi sakupljenih saznanja o problemima jedne kompanije ili 18. Sinteza na bazi sakupljenih saznanja o problemima jedne kompanije ili privrede države prijemaprivrede države prijemaprivrede države prijemaprivrede države prijema Sinteza na bazi sakupljenih saznanja o problemima jedne kompanije ili privrede države prijema predstavlja krunu aktivnosti ekonomskog diplomate koja podrazumeva svestrano poznavanje problema o kome izveštava. U analitičko sintetičkim tekstovima, redovnim, periodičnim ili godišnjim izveštajima, posebno u završnom izveštaju, ekonomski diplomata nastoji da na bazi sakupljenih informacija i ličnog iskustva, predstavi stanje kompanije koja ga interesuje ili zemlje službovanja. Nastoji da pouzdanim zaključcima i projekcijom budućeg razvoja stvori orijentir za dalji rad i osnovu za preduzimanje poslovne strategije njegove kompanije ili države.

1111111100000000........ KKKKKKKKAAAAAAAARRRRRRRRAAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRIIIIIIIISSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKOOOOOOOOGGGGGGGG DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTEEEEEEEE

Posao ekonomskog diplomate je zahtevan, složen, odgovoran, važn i delikatan. Moderan ekonomski diplomata mora da poseduje brojne sposobnosti koje su potrebne za uspešno obavljanje njegovih funkcija. Te sposobnosti su:



___________________________________________________________________________

152

1.1.1.1. Kvalitetno fakultetsko obrazovanjeKvalitetno fakultetsko obrazovanjeKvalitetno fakultetsko obrazovanjeKvalitetno fakultetsko obrazovanje koje će obuhvatiti ekonomiju, diplomatiju i međunarodne odnose, međunarodno pravo, organizacione nauke i menadžment. Ako njegovo obrazovanje nije obuhvatilo neku od pomenutih oblasti, znanje stečene visokim obrazovanjem mora da bude prošireno specijalizacijom iz ekonomije, spoljne trgovine i ekonomske diplomatije ili postdiplomskim studijama iz pomenutih disciplina. 2. 2. 2. 2. Diplomatsko ili spoljnotrgovinsko iskustvoDiplomatsko ili spoljnotrgovinsko iskustvoDiplomatsko ili spoljnotrgovinsko iskustvoDiplomatsko ili spoljnotrgovinsko iskustvo: Pogrešno bi bilo odrediti neiskusnog diplomatu, koji treba da postigne konkretne rezultate za kratko vreme trajanja njegovog mandata. Zbog toga se za ovu vrstu usavršavanja obično određuju mlađi saradnici i diplomatski početnici: ataše ili treći sekretar. Oni postaju deo tima ekonomskog servisa ambasade. Zaduženi su za pomoć u radu iskusnom ekonomskom diplomati uz koga uče. 3. Poznavanje jezika3. Poznavanje jezika3. Poznavanje jezika3. Poznavanje jezika koji se govori u državi službovanja i engleski jezik, osnovni je preduslov održavanja nesmetane komunikacije sa sagovornicima o visoko specijalizovanim privrednim tememama. 4. 4. 4. 4. Potrebno je, da ekonomski diplomata bude posebno obuPotrebno je, da ekonomski diplomata bude posebno obuPotrebno je, da ekonomski diplomata bude posebno obuPotrebno je, da ekonomski diplomata bude posebno obučen ili specijalizovan čen ili specijalizovan čen ili specijalizovan čen ili specijalizovan za državu ili region u kome će delovatiza državu ili region u kome će delovatiza državu ili region u kome će delovatiza državu ili region u kome će delovati. Pripreme za odlazak na službu u jednoj državi podrazumevaju višemesečni rad i obuku u regionalnoj upravi ministarstva kojoj ta država pripada. Ozbiljne pripreme podrazumevaju proučavanje svih aspekata stvarnosti odnosne države: njene istorije, političkog i privrednog razvoja, običaja i specifičnosti, etnoloških i kulturnih karakteristika, dijalekata, folklora, gastronomije i sl. Pored osnovnih sposobnosti, ekonomski diplomata mora da posjeduje i neke Pored osnovnih sposobnosti, ekonomski diplomata mora da posjeduje i neke Pored osnovnih sposobnosti, ekonomski diplomata mora da posjeduje i neke Pored osnovnih sposobnosti, ekonomski diplomata mora da posjeduje i neke specifične sposobnosti kao što su:specifične sposobnosti kao što su:specifične sposobnosti kao što su:specifične sposobnosti kao što su: 1. Moderan ekonomski diplomata mora biti 1. Moderan ekonomski diplomata mora biti 1. Moderan ekonomski diplomata mora biti 1. Moderan ekonomski diplomata mora biti vešt govornikvešt govornikvešt govornikvešt govornik, sposoban za razgovore sa partnerima i za medijske nastupe u javnosti države prijema. 2. Od 2. Od 2. Od 2. Od njega se očekuje da bude vešt pregovaračnjega se očekuje da bude vešt pregovaračnjega se očekuje da bude vešt pregovaračnjega se očekuje da bude vešt pregovarač u privrednim poslovima, obezbeđujući najpovoljnije uslove za svoju državu i njenu kompaniju. 3. Ekonomski diploma3. Ekonomski diploma3. Ekonomski diploma3. Ekonomski diplomata mora kroz obuku da savlada i praktično u delo ta mora kroz obuku da savlada i praktično u delo ta mora kroz obuku da savlada i praktično u delo ta mora kroz obuku da savlada i praktično u delo sprovodesprovodesprovodesprovode osnovne metode i tehnike ekonomsko obaveštajnog radaosnovne metode i tehnike ekonomsko obaveštajnog radaosnovne metode i tehnike ekonomsko obaveštajnog radaosnovne metode i tehnike ekonomsko obaveštajnog rada potrebne za sakupljanje poverljivih ekonomskih informacija. 4.4.4.4. Osim znanja i sposobnosti, poželjno je da moderan ekonomski diplomata poželjno je da moderan ekonomski diplomata poželjno je da moderan ekonomski diplomata poželjno je da moderan ekonomski diplomata popopoposeduje lični šarm, diplomatsku uglađenost i poznavanje protokola,seduje lični šarm, diplomatsku uglađenost i poznavanje protokola,seduje lični šarm, diplomatsku uglađenost i poznavanje protokola,seduje lični šarm, diplomatsku uglađenost i poznavanje protokola, što mu garantuje bolji prijem u diplomatskoj sredini i brojnim diplomatskim aktivnostima. 5.5.5.5. Jedna od važnih karaktristika modernog ekonomskog diplomate je i njegova



___________________________________________________________________________

153

sposobnostsposobnostsposobnostsposobnost eleeleeleelektronskog komuniciranje i upotrebe Internetaktronskog komuniciranje i upotrebe Internetaktronskog komuniciranje i upotrebe Internetaktronskog komuniciranje i upotrebe Interneta, kao sredstva efikasnog i ofanzivnog nastupa. 6.6.6.6. Iskusan i efikasan ekonomski diplomata mora da poseduje samostalnost u ekonomski diplomata mora da poseduje samostalnost u ekonomski diplomata mora da poseduje samostalnost u ekonomski diplomata mora da poseduje samostalnost u odlučivanju, samo inicijativnost i sposobnost odgovornog donošenja odluka.odlučivanju, samo inicijativnost i sposobnost odgovornog donošenja odluka.odlučivanju, samo inicijativnost i sposobnost odgovornog donošenja odluka.odlučivanju, samo inicijativnost i sposobnost odgovornog donošenja odluka. 7. Ek7. Ek7. Ek7. Ekonomski diplomata mora uvek da bude obavešten o aktuelnim političkim i onomski diplomata mora uvek da bude obavešten o aktuelnim političkim i onomski diplomata mora uvek da bude obavešten o aktuelnim političkim i onomski diplomata mora uvek da bude obavešten o aktuelnim političkim i ekonomskim temamaekonomskim temamaekonomskim temamaekonomskim temama i da održava redovan i sadržajan kontakt sa centralom u svojoj državi. 8. Sposoban ekonomski diplomata mora da poseduje i neka druga, praktična 8. Sposoban ekonomski diplomata mora da poseduje i neka druga, praktična 8. Sposoban ekonomski diplomata mora da poseduje i neka druga, praktična 8. Sposoban ekonomski diplomata mora da poseduje i neka druga, praktična znanja:znanja:znanja:znanja: upravljanje automobilom, poznavanje daktilografije ili stenografije, koja mogu da olakšaju naporan svakodnevni posao. 9. Moderan ekonomski diplomata mora biti dobro tehnološki opremljen,9. Moderan ekonomski diplomata mora biti dobro tehnološki opremljen,9. Moderan ekonomski diplomata mora biti dobro tehnološki opremljen,9. Moderan ekonomski diplomata mora biti dobro tehnološki opremljen, kako bi mogao da bude u stalnoj komunikaciji sa svojom državom i kada boravi van svoje kancelarije, pomoću mobilnih telefona, lap top- a i elektronskih podsetnika; 10. Ekonomski diplomata mora da poznaje tehnike i značaj lobiranja u 10. Ekonomski diplomata mora da poznaje tehnike i značaj lobiranja u 10. Ekonomski diplomata mora da poznaje tehnike i značaj lobiranja u 10. Ekonomski diplomata mora da poznaje tehnike i značaj lobiranja u savremenim međunarodnim odnosima. savremenim međunarodnim odnosima. savremenim međunarodnim odnosima. savremenim međunarodnim odnosima.

Ciljne grupe delovanja ekonomskog diplomateCiljne grupe delovanja ekonomskog diplomateCiljne grupe delovanja ekonomskog diplomateCiljne grupe delovanja ekonomskog diplomate obuhvataju: obuhvataju: obuhvataju: obuhvataju:

1. Privredne krugove države domaćina (u slučaju predstavnika kompanije: odnosnu grane privrede u kojoj se nalazi njegova matična kompanija); 2. Zaposlene u nadležnim resorima, institucijama i službama države domaćina; 3. Diplomatski kor i klubove stranih spoljno-trgovinskih predstavnika akreditovanih u toj državi; 4. Predstavnike medija, posebno specijalizovanih medija za privrednu oblast; 5. Profesionlna udruženja, udruženja preduzetnika, komore, udruženja potrošača i specijalizovane nevladine organizacije; 6. Gradove, regione ili kompanije sa kojima država porekla diplomate (ili kompanija predstavnika) održava prijateljske ili druge poslovne odnose; 7. Spoljnotrgovinske predstavnike drugih kompanija iz države porekla ekonomskog diplomate. Ekonomski diplomata, od trenutka stupanja na dužnost nastoji da uspostavi što bolji kontakt sa predstavnicima svojih ciljnih grupa. Već u protokolarnim



___________________________________________________________________________

154

posetama upoznavanja, zatim stalnom komunikacijom i radnim posetama, slanjem informacija i publikacija, pozivanjem na manifestacije i događaje, uspostavljeni kontakt mora da se održava i neguje kako bi rezultat rada ekonomskog diplomate bio što efikasniji.

1111111111111111........ TTTTTTTTRRRRRRRRGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAA

Zadatak ekonomske diplomatije je da u okviru utvrđene trgovinske politike i uz podršku vlade obezbedi domaćim privrednicima osvajanje novog tržišnog prostora koji je regionalnog ili interregionalnog karaktera. Osvajanje i širenje svetskog tržišnog prostora stvara preduslove za uvećanje profita što daje doprinos ukupnom državnom privrednom razvoju.

Uloga ekonomske diplomatije u realizaciji pomenutih ciljeva je da izvoznim ili proizvodnim preduzećima iz svoje zemlje obezbedi stratešku prednost izbacujući inostranog konkurenta sa međunarodnog tržišta. Savremeno svetsko tržište karakteriše ekonomska borba, gde ekonomski razvoj jednog preduzeća često daje doprinos poslovnim gubicima i usporavanju privrednog razvoja drugog preduzeća.

Skretanje profita od stranih konkurenata ka domaćim preduzećima uvećava nacionalni dohodak istovremeno umanjujući nacionalni dohodak druge zemlje.

Ilustrujući ove stavove u literaturi, često nalazimo primer strateške trgovinske politike u slučaju Airbus–Boing. Evropska vlada subvencionira Airbus po sistemu "biti korak ispred" drugih92.

Uspešan razvoj privrede zahteva postojanje kvalitetne trgovinske politike. Trgovinska politika kreirana na državnom nivou zasniva se na stvaranju povoljnog položaja za sopstvena preduzeća u odnosu na inostrane kompanije. Realizujući takvu trgovinsku politiku obezbeđuje se niska startna troškovna osnova nacionalne privrede93.

Kreiranju trgovinske politike ogroman doprinos može dati ekonomska diplomatija. Uloga ekonomske diplomatije u kreiranju trgovinske politike je sledeća:

• Obezbeđenje validnih i proverenih informacija; • Priprema domaćih preduzeća na uzvratni udarac međunarodnog

konkurenta; • Obezbeđenje podataka o kontramerama koje će preduzeti međunarodni

konkurent; 92 Izvor: Raičević Miroslav, "Ekonomska diplomatija", Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2006. str.83 93 Izvor: Pelević Branislav, "Uvod u međunarodnu ekonomiju", Ekonomski fakultet, Beograd, 2001. str.101



___________________________________________________________________________

155

• Obezbeđenje specijalnih analiza i informacija o nacionalnim preduzećima koje država želi da zaštiti svojom strateškom trgovinskom politikom.

1111111111111111........11111111........ IIIIIIIInnnnnnnnssssssssttttttttrrrrrrrruuuuuuuummmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnttttttttiiiiiiii ttttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ppppppppoooooooolllllllliiiiiiiittttttttiiiiiiiikkkkkkkkeeeeeeee

Zadatak instrumenata trgovinske politike je da čuva, razvija i učvršćuje prednosti nacionalne privrede. Ona postoji zbog interesa zemlje koja ih kreira i primjenjuje.

Mnoge zemlje primenjuju mere zaštite uvoza i stimulacije izvoza. Mere zaštite uvoza i stimulisanje izvoza mogu biti u vidu mera fiskalne politike, administrativnih ograničenja, visoke cene kapitala i bankarskih usluga. Na taj način trgovinska politika ima ulogu povećanja i razvoja izvoza, ali istovremeno i zaštite nacionalne privrede. Regulacija međunarodnog poslovanja zemlje:

1.1.1.1. SpoljnoSpoljnoSpoljnoSpoljno----trtrtrtrgovinska politika:govinska politika:govinska politika:govinska politika: • Reguliše sve aktivnosti koje posredno ili neposredno utiču na razvoj

spoljnotrgovinskih tokova države.

2.2.2.2. SpoljnoSpoljnoSpoljnoSpoljno----trgovinski sistem:trgovinski sistem:trgovinski sistem:trgovinski sistem: • Obuhvata ključne determinante realizacije spoljnotrgovinske politike.

3.3.3.3. SpoljnoSpoljnoSpoljnoSpoljno----trgovinski režim:trgovinski režim:trgovinski režim:trgovinski režim: • Obuhvata mere i aktivnosti kojima se konkretizuju uslovi razmene sa

inostranstvom.

Instrumente trgovinske politike možemo podeliti na:

• Carinske mere; • Kvantitativna ograničenja.

1111111111111111........11111111........11111111........ CCCCCCCCaaaaaaaarrrrrrrriiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

Carina je "javna dažbina koju država naplaćuje u domaćoj valuti od vlasnika robe prilikom njenog prelaska preko granice"94.

Carina kao instrument trgovinske politike nastala je upravo sa trgovinskom 94 Ekonomska i poslovna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1994. str. 126



___________________________________________________________________________

156

politikom i predstavlja prvi i najznačajniji instrument spoljnotrgovinske politike. Carinama država nastoji da zaštiti sopstvenu i nedovoljno razvijenu privredu, osigura budžetski prihod i reguliše trgovinske odnose sa drugom zemljom.

U XX veku, Engleska je posle dugog perioda protekcionizma u merkantalističko vreme, počela sa liberalizacijom trgovine95. Nedovoljno razvijene države tog doba nisu videle interes u takvoj ideji, te je krajem XIX veka nastao niz bileteralnih ugovora o liberalizaciji trgovine. Ugovori su regulisali pitanja koja su stimulativno uticala na međunarodnu trgovinu.

Samostalni i nezavisni carinski sistem danas ne postoji. Međunarodni trgovinski sporazumi koji regulišu oblast međunarodnog poslovanja za zemlje koje ih potpišu i kasnije ratifikuju postaju obavezan izvor prava za takvu zemlju. Početkom XX veka96, usled uspeha bilateralnih ugovora o liberalizaciji trgovine, države su počele da zaključuju takve ugovore i na plurateralnom nivou. Tako su nastale prve regionalne ekonomske integracije. One predstavljaju udruženja više država čiji cilj je liberalizacija međusobne trgovine. U zavisnosti od mera koje se koriste u liberalizaciji trgovine razlikujemo:

• Sporazum o preferencijalnoj trgoviniSporazum o preferencijalnoj trgoviniSporazum o preferencijalnoj trgoviniSporazum o preferencijalnoj trgovini (sa tri i više učesnika). Sporazum podrazumeva sniženje internih carina u trgovini između zemalja potpisnica;

• Parcijalna carinska unijaParcijalna carinska unijaParcijalna carinska unijaParcijalna carinska unija. Sporazum podrazumeva zajedničku carinsku stopu prema trećim zemljama;

• Zona slobZona slobZona slobZona slobodne trgovineodne trgovineodne trgovineodne trgovine. Sporazum podrazumeva potpuno ukidanje internih carina;

• Carinska unijaCarinska unijaCarinska unijaCarinska unija. Sporazum podrazumeva ukidanje internih carina i zajedničku carinsku tarifu prema trećim zemljama;

• Zajedničko tržišteZajedničko tržišteZajedničko tržišteZajedničko tržište. Sporazum podarzumeva pored carinske unije slobodno kretanje kapitala, radne snage, roba i usluga. Takođe, podrazumeva zajedničku spoljnotrgovinsku politiku;

• Parcijalna ekonomska unijaParcijalna ekonomska unijaParcijalna ekonomska unijaParcijalna ekonomska unija je širi pojam od zajedničkog tržišta i pored njega podrazumeva i harmonizaciju ekonomskih politika;

• Ekonomska unijaEkonomska unijaEkonomska unijaEkonomska unija. To je najviši nivo ekonomske integracije i podrazumeva monetarnu uniju97.

Carine možemo podeliti na osnovu sledećih kriterijuma:

• Na osnovu kretanja robe: uvozne, izvozne i tranzitne carine; • Prema nameni: fiskalne, ekonomske i socijalno-političke carine; • U skladu sa načinom obračuna: carine od vrednosti, specifične i

kombinovane carine; 95 Merkantalističko vreme –razdoblje dobilo naziv prema školi ekonomskog učenja, tzv. merkantalistima, koji su smatrali da se bogastvo države može povećati samo izvozom istovremeno ograničavajući uvoz. 96 Izvor: Bijelić P., Ekonomika međunarodnih odnosa, Prometej, Beograd, 2003. str. 20-21. 97 Viši nivo integracije od ekonomske unije je politička unija, koja podrazumeva harmonizaciju političkog sistema.



___________________________________________________________________________

157

• U skladu sa načinom propisivanja: autonomne, konvencionalne i kombinovane carine;

• Prema dejstvu: prohibitivne, retorzivne, preferencijalne, diferencijalne, antidampiške i kompezatorne carine.

1111111111111111........11111111........22222222........ KKKKKKKKvvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnttttttttiiiiiiiittttttttaaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvvnnnnnnnnaaaaaaaa ooooooooggggggggrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnniiiiiiiiččččččččeeeeeeeennnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa

U cilju zaštite domaće proizvodnje povremeno se pribegava propisivanju tačno određene količine robe kvantitativno izražena, koja se može uvesti u jednu zemlju ili izvesti iz nje u precizno definisanom vremenskom periodu. Ovakav način regulisanja međunarodne trgovinske razmene naziva se kontigentiranje.

Uvođenje kontigenta kao načina regulisanja trgovine posredstvom utvrđivanja količine, proizilazi iz potreba i mogućnosti nacionalne privrede. Kontigent je "određena količina (količinski kontigent) ili vrednost (vrednosni kontigent) pojedine robe koja se može izvoziti ili uvoziti u unapred utvrđenom vremenskom periodu"98.

Mnoge države koristile su ovakvu mogućnost trgovinskog ograničenja. Međutim, preovladao je stav da su ona na dugi rok štetna za zemlju koja ih uvodi, te je GATT (Sporazum o carinama i trgovini) zabranio njihovu upotrebu. Sve zemlje su bile dužne da kvantitativna ograničenja pretvore u carine i da carine koriste kao instrument spoljno-trgovinske politike. Svetska trgovinska organizacija dozvoljava samo primenu carina i to do određene visine, a u planu je potpuna liberalizacija trgovine99.

Danas su, u upotrebi mnoga trgovinska ograničenja koja nazivamo tehničke

barijere u trgovini (Tehnical Barrieres to Trade) i administrativne barijere u trgovini (Administrative Barriers to Trade).

U okviru ove grupe ograničenja podrazumevamo:

• Izvozne dozvole; • Tehničko–standardne propise; • Carinsko vrednovanje robe; • Investicione mere; • Kontrolu pre isporuke robe; • Pravila o poreklu robe.

Upotreba ovih mera, može biti na primer u sledećem smislu: ‚"Želimo da onemogućimo uvoz robe iz određene države i postupamo tako što zaključujemo da 98 Izvor: "Ekonomska i poslovna enciklopedija", Savremena administracija, Beograd, 1994. str. 655 99 Carine se retko kada potpuno ukidaju i minimalno iznose 1% od vrednosti robe i ta nadoknada se koristi za carinsko evidentiranje.



___________________________________________________________________________

158

roba ne ispunjava tehničke standarde države u koju se uvozi. Primer ove mere su standardi o bananama koje je usvojila Evropska Unija".

1111111122222222........ MMMMMMMMEEEEEEEEĐĐĐĐĐĐĐĐUUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAARRRRRRRROOOOOOOODDDDDDDDNNNNNNNNAAAAAAAA TTTTTTTTRRRRRRRRGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNAAAAAAAA IIIIIIII SSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLJJJJJJJJNNNNNNNNAAAAAAAA PPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAA

Ekonomska sredstva, metode i tehnike sve češće postaju pogodna sredstva za realizaciju spoljnopolitičkih ciljeva. Ekonomija istražuje pravila i aktivnosti društvene reprodukcije i ekonomskih odnosa društvenog života. Istovremeno, politika u prvi plan stavlja interese, svesno i organizovano regulisanje konflikta, grupnih i zajedničkih poslova date društvene zajednice zasnovane na određenim političkim principima i karakteristikama političke organizacije. Ponašanje vladajućih struktura i ciljevi ekonomske politike često odstupaju od utvrđenih ekonomskih načela, pravila i zakonitosti100.

Spoljnopolitički postupci koji upotrebljavaju ekonomska sredstva za ostvarenje svojih ciljeva ukazuju na činjenicu da postoji uticaj međunarodne trgovine na spoljnu politiku. Na osnovu toga možemo konstatovati da međunarodna trgovina i spoljna politika postaju međuzavisne. Što je veće učešće države u međunarodnoj trgovinskoj razmeni raste i uticaj međunarodne trgovine na kreiranje spoljne politike države.

Posmatrajući aktivnost učešća u međunarodnim odnosima prema poziciji donošenja odluka od međunarodnog značaja, države delimo na one koje donose odluke (decision making) i one koje takve odluke prihvataju i sprovode (decision taking). Male države nemaju uticaj na kreiranje međunarodnih odnosa. Od njih se očekuje da vode aktivno poslušnu spoljnu politiku kako bi buduće odluke prilagodile svojim interesima. Korektivni faktor određivanja značaja države u međunarodnim odnosima je veličina društvenog bogastva. Posebno su značajne zemlje koje su neto kreditori. To su zemlje kod kojih je izvoz kapitala veći od uvoza kapitala. Vlade tih država usmeravanjem svojih zajmova mogu izdejstovati odgovarajuće spoljno-političko ponašanje kod zemlje kojoj je zajam namenjen101.

U svetu je poznat primer priznanja Tajvana kao samostalne države od strane Republike Makedonije kojoj je za uzvrat priznanja obećan zajam od 2 mlrd.$. Na isti način, Tajvan je pokušao da izdejstvuje priznanje od strane Papua Nove Gvineje. Posle smene premijera Papua Nove Gvineje od ovog posla se odustalo jer je novi premijer izračunao da je ponuđeni zajam od strane Tajvana manji od potencijalnog gubitka koji bi nastao prekidom trgovinskih odnosa sa NR Kinom102.

Za razvoj jedne države važan je i njen ugled u svetu. Većim i kvalitetnijim 100 Izvor: Vukmirica Vujo, "Svetska trgovinska politika i tržišta", PS-Grmeč, Beograd, 2000. str.27 101 Izvor: Bijelić Predrag, "Ekonomika međunarodnih odnosa", Prometej, Beograd, 2000. str.39 102 Izvor: World Bank, "Developoment News Wednesdaz Newsletter", www.worldbank.org



___________________________________________________________________________

159

učešćem u međunarodnoj trgovini država razvija svoj ugled u međunarodnim odnosima. Sa razvojem ugleda jedne države povezane su i spoljnopolitičke akcije koje država preduzima. Političke aktivnosti doprinose promociji pozitivnog imidža države na globalnoj sceni. Često se dešava, da političke aktivnosti mogu izazvati negativne posledice za razvoj međunarodne trgovine. Na primer: vojne i političke aktivnosti preduzete od strane Sjedinjenih Američkih Država, a odnose se na Irak i Iran izazvale su bojkot američkih proizvoda od strane nekih arapskih zemalja. U stručnoj literaturi ovakvu pojavu nazivamo ekonomski nacionalizam103.

Savremeni integracioni tokovi utiču na kreiranje spoljne politike. Stvaranjem udruženja i organizacija različitog karaktera, države članice tih organizacija prenose deo svog suvereniteta na nove uspostavljene institucije. Prenošenje nadležnosti na ove institucije ograničava samostalnost vođenja spoljne politike. Usvajanje sankcija protiv Iraka od strane Ujedinjenih Nacija zbog iračkog razvoja programa nuklearnog naoružanja, nemačku privredu u 2007.god. koštaće oko 2 mlrd. €, procene su nemačkog ministarstva finansija. Takođe, ukoliko bi Evropska Unija uvrstila iransku banku "Meli" na embargo listu Evropske Unije, posredstvom koje se odvija veći deo trgovine sa Nemačkom, takav postupak u 2008.god. nemački budžet koštao bi oko 800 miliona €. Razlog takvih posledica je što Nemačka predstavlja najznačajnijeg evropskog partnera Iranu.

1111111133333333........ NNNNNNNNOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA

Stvaranje međuzavisnosti nacionalnih ekonomija ukida granice između domaćeg i međunarodnog tržišta, dajući nove odlike i dimenzije ekonomskoj diplomatiji. Nacionalno postaje globalno.

Karakteristike novog oblika ekonomske diplomatije su:

• Povećanje broja učesnika na svetskoj trgovinskoj sceni; • Izražen i naglašen multikulturizam; • Višedimenzionalnost ekonomske diplomatije; • Međusobna povezanost svih aktivnosti kojima se bavi ekonomska

diplomatija.

Angloamerički istraživači posebno naglašavaju kvalitativne promene proistakle pojavom novih učesnika. Ističu njihove interese i ulogu u ekonomskoj diplomatiji. Naglašavaju višeslojnost ekonomske diplomatije i njihove kombinacije u funkciji stvaranja ekonomskih interesa na nacionalnom i internacionalnom planu.

103 Ekonomski nacionalizam je vid ekonomskog patriotizma koji podrazumeva kupovinu domaćih proizvoda umesto stranih proizvoda, i onda kada su domaći proizvodi nižeg kvaliteta.



___________________________________________________________________________

160

Višedimenzionalnost ekonomske diplomatije karakteristična je za pojavu bilateralne ekonomske diplomatije, multilateralne ekonomske diplomatije, regionalne ekonomske diplomatije i plurilateralne ekonomske diplomatije.

Razvojem međunarodne privredne i trgovinske saradnje usložnjena je struktura i povećan broj nosilaca ekonomsko–diplomatske prakse.

Strukturna usložnjenost utvrđuje ekonomsko–geografske ciljeve i aktivnosti koje se postavljaju pred ekonomsku diplomatiju. Ekonomska diplomatija postaje sredstvo pomoću kojeg se realizuje postavljeni i unapred utvrđeni ekonomsko– politički cilj.



___________________________________________________________________________

161

Za uspeh ekonomske diplomatije potrebno je postojanje internog i eksternog koncepta. U okviru oba koncepta potrebno je definisati mikroekonomske i makroekonomske zadatke i ciljeve.

Bosanskohercegovačka ekonomsko

diplomatska organizacija

Interna organizacija Eksterna organizacija

Mikroekonomska

diplomatija

Makroekonomska

diplomatija

Mikroekonomska

diplomatija

Makroekonomska

diplomatija

Zaštita nacionalnih

ekonomskih interesa

Nacionalna ekonomska

bezbednost

Strategija

spoljnoekonomskih odnosa

Trgovinska politika

1. Privredne asocijacije,

komore i udruženja;

2. Agencija za promociju

stranih ulaganja;

3. Agencija za informacije

o spoljnotrgovinskoj

razmeni.

4. Ekonomski savet

1. Ministartsvo spoljne

trgovine i ekonomskih

odnosa;

2. Ministarstvo

spoljnih poslova.

3. Entitetske Vlade

4. Vlada Brčko

Distrikta

Šema br. 3:Šema br. 3:Šema br. 3:Šema br. 3: Predlog strukture ekonomsko - diplomatskog koncepta Bosne i Hercegovine



___________________________________________________________________________

162

Primarni zadatak ekonomske diplomatije je zaštita i promocija nacionalnih ekonomskih interesa. Zaštita i promocija nacionalnih ekonomskih interesa može se uspešno realizovati samo ako postoji usklađenost između strategije za obezbeđenje nacionalne ekonomske bezbednosti, strategije spoljno-trgovinskih odnosa i trgovinske politike.

Koncept ekonosmke diplomatije kreira se na osnovu informacija sakupljenih od strane:

• Ministartsva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa; • Ministarstva spoljnih poslova; • Entitetskih Vlada i Vlade Brčko Distrikta; • Privrednih asocijacija, komora i udruženja na etitetskom i državnom

nivou; • Agencije za promociju stranih ulaganja; • Agencije za informacije o spoljnotrgovinskoj razmeni.

Na osnovu sakupljenih i obrađenih informacija uspostavlja se koncept interne i eksterne ekonomske diplomatije. U okviru internog i eksternog koncepta ekonomske diplomatije definišu se mikro i makro ekonomski zadaci. Podaci koji se koriste na uspostavljanju koncepta ekonomske diplomatije na mikro i makro nivou moraju uvažiti činjenice interne i eksterne organizacije ekonomske diplomatije. Kao što se iz prethodne šeme vidi, potrebno je koncept ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine zasnivati na internoj i eksternoj organizaciji ekonomske diplomatije. O ovome će više biti reči u narednim stranicama.

Prema anglo–američkom modelu104 organizacioni nivo ekonomske diplomatije kategorisan je u tri nivoa:

1. Unilateralna i bilateralna ekonomska diplomatija; 2. Regionalna i plurilateralna ekonomska diplomatija; 3. Multilateralna ekonomska diplomatija

Pojava višedimenzionalnosti i složenosti ekonomske diplomatije posledica je promenjenog odnosa prema ekonomskoj diplomatiji i njenim aktivnostima. Država je uvidjela da dejstvom ekonomske diplomatije mogu da se ostvaruju i politički ciljevi.

Razvojem ekonomske diplomatije menja se uticaj države na ekonomiju. Francuska škola ekonomske diplomatije naglašava da sloboda robne razmene doprinosi nestanku tradicionalnog uticaja države na ekonomiju. Devizni kurse postaje fluktuirajući i stavlja se u interes tržišta a ne interes vlade. Kada bi bila suprotna situacija vlada bi mogle dugoročno da održava nerealan devizi kurs ne uzimajući u obzir stanje uvoza ili izvoza svoje zemlje.

104 Izvor: Raičević Miroslav, "Ekonomska diplomatija", Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2006. str.127



___________________________________________________________________________

163

1111111144444444........ OOOOOOOORRRRRRRRGGGGGGGGAAAAAAAANNNNNNNNIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIOOOOOOOONNNNNNNNIIIIIIII DDDDDDDDIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAAJJJJJJJJNNNNNNNNEEEEEEEE EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

U periodu od kraja drugog svetskog rata do početka 60-tih godina XX veka u međunarodnoj saradnji preovladavaju spoljnotrgovinski sporazumi multilateralnog karaktera.

Od početka 60-tih do kraja 80-tih god. XX veka traje period u kome dominiraju trgovinski bilateralni i multilateralni pregovori sa ciljem smanjenja i ukidanja trgovinskih barijera i prepreka. Ekonomska diplomatija ima za cilj uspostavljanje veće trgovinske slobode, prohodnosti kapitala, roba i usluga.

Period od kraja 80-tih god. XX veka karakterističan je za ubrzan razvoj globalnih procesa koji dominiraju svetskom trgovinskom scenom brišući administrativne trgovinske granice i pretvarajući nacionalno u globalno.

Uloga i zadatak države je da istraje na stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta usklađenog sa standardima koje nameće međunarodno poslovno okruženje. Razvojem ekonomske diplomatije, preduzeće kao poslovna individua dobija novu ulogu i novo mesto u ekonomskoj diplomatiji. Zadatak ekonomske diplomatije postaje da obezbedi podršku ulaganju domaćeg preduzeća u inostranstvo. Takođe, zadatak ekonomske diplomatije je i da promoviše i predstavi aktivnosti domaćeg preduzeća na međunarodnoj sceni. Podrška ekonomske diplomatije promociji i razvoju tržišnog učešća na međunarodnoj sceni obuhvata podršku i pomoć ulaganju domaćih preduzeća u inostranstvo i podršku internacionalizaciji poslovnih operacija domaćih preduzeća.

1111111144444444........11111111........ MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkrrrrrrrrooooooooeeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Makroekonomska diplomatija usmerena je na realizaciju strateških i spoljnoekonomskih ciljeva države. Organizacioni dizajn ekonomske diplomatije se deli na eksterni i interni segment. Interni segment ekonomske diplomatije obuhvata međuresornu saradnju (međuministarska koordinacija) i podršku ministarstvima u njihovom naporu za unapređenje privrednog razvoja. Eksterni segment makroekonomske diplomatije obuhvata diplomatsko–konzularna i trgovinska predstavništva u inostranstvu.

Od ekonomsko–diplomatskog servisa zemlje očekuje se zaštita i razvoj nacionalnih ekonomskih interesa kroz jasne definisane zadatke makroekonomske i mikroekonomske diplomatije, njihovu dimenzionalnost i složenost odlučivanja.

Organizacioni mehanizam ekonomske diplomatije podrazumeva efikasnu koordinaciju između dva segmenta ekonomsko–diplomatskog koncepta (internog i



___________________________________________________________________________

164

eksternog), koordinaciju aktivnosti unutar njih (po horizontalnoj i vertikalnoj liniji odgovornosti), centralizaciju stratetškog odlučivanja i kontrole.

Mesto delovanja predstavlja ciljni tržišni segment za uspostavljanje efikasne privredne saradnje. Na tom polju, nastaje krajnja veza između privrednih subjekata i njihovih poslovnih politika sa jednu stranu i ekonomske diplomatije sa drugu stranu. Istovremeno, to predstavlja logiku postojanja strateškog koncepta mikroekonomske diplomatije.

Uspeh ekonomske diplomatije zavisi od uspostavljenog matičnog mehanizma koji će biti generator i kontrolor delovanja ekonomske diplomatije. Na osnovu uspostavljenog mehanizma, uspostavlja se veza između kontrolnih organa za koordinaciju ekonomske diplomatije i poslovne politike sa sistemom izvršne vlasti zemlje i domaćih preduzeća. Potrebno je uspostaviti vezu sa međunarodnim organizacijama, međunarodnim institucijama, ambasadama, konzulatima i trgovinskim predstavništvima preduzeća u inostranstvu.

1111111144444444................22222222........ MMMMMMMMiiiiiiiikkkkkkkkrrrrrrrrooooooooeeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Mikroekonomski diplomatski nastup u inostranstvu specifičan je i različit za svaku zemlju. Razlikuje se od modela do modela, jer se radi o specifičnoj podršci države domaćim preduzećima u inostranstvu. Aktivnosti podrške odvijaju se kroz organizacioni sistem koji obuhvata ministarstva i njihova odelenja. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama ova aktivnost se ostvaruje kroz koordinacioni komitet za razvoj trgovine kojim rukovodi Ministarstvo trgovine. U okviru Minstarstva postoje četiri agencije koje pružaju podršku izvozu i ulaganju kapitala u inostranstvo.

Velika Britanija, primenjuje tzv. geocentrični model ekonomskog nastupa u inostranstvu. Ekonomski nastup se ostvaruje kroz Ministarstvo trgovine i industrije kojem pripada departman za trgovinu i podršku izvozu. Aktivnosti su planirane i centralizovane. U okviru Ministarstva postoji uprava za eksport koja objedinjava i realizuje aktivnosti Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva trgovine i industrije.

Francuski model mikroekonomske diplomatije realizuje aktivnosti kroz sektor ekonomske ekspanzije (u okviru diplomatsko–konzularnih predstavništava). Zadatak sektora je podrška aktivnostima nacionalnih preduzeća. U realizaciji ovih poslova angažovane se ličnosti koje imaju obrazovanje iz oblasti međunarodne trgovine ili poslovne administracije. U internom segmentu mikroekonomske diplomatije glavnu reč vodi Ministarstvo privrede i finansija uz koordinaciju aktivnosti sa Ministarstvom za industriju i Ministarstvom inostranih poslova.



___________________________________________________________________________

165

Nemačka primenjuje kombinovani model. Podrška preduzećima u inostranstvu pruža se posredstvom privrednih i trgovinskih komora ili posredstvom tzv. posebnih misija Federalne uprave informacija o spoljnoj trgovini.

Italija i Japan podršku svojim preduzećima pružaju kroz Institute za spoljnu trgovinu.

Problemi sa kojima se susreću mnoge države su u obraćanju preduzeća za podršku i pomoć ambasadama svojih zemalja samo u situaciji kada nastane problem u vidu nemogućnosti naplate sopstvenih potraživanja, određenih prevara ili u slučaju nastanka poslovnog spora.

Pitanje koje se često postavlja je ko treba da obavlja poslove ekonomske diplomatije?

Na poslovima ekonomske diplomatije u diplomatsko–konzularnim predstavništvima moraju da rade osobe koje poseduju osobine i znanje potrebno za uspešnog menadžera, poznaju pravila i karakteristike međunarodnog poslovanja i poslovne administracije, poseduju dovoljno znanja iz informacionih sistema i elektronskog komuniciranja, međunarodnih odnosa i međunarodnog prava i međunarodnog poslovnog prava.

1111111155555555........ SSSSSSSSRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDSSSSSSSSTTTTTTTTVVVVVVVVAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Poseban doprinos analizi ekonomskih instrumenata i sredstava diplomatske borbe dali su Francuski autor De la Corriere i Ruski autori Ornatski i Šćetinin.

Ekonomsko–diplomatski instrumenti usmeravaju se na realizaciju ekonomskih aktivnosti pomoću kojih jedna zemlja dostiže svoje spoljnopolitičke ciljeve. Sprovodeći pomenute aktivnosti najčešće upotrebljeni ekonomsko–diplomatski instrumenti su:

• Međunarodno poslovanjeMeđunarodno poslovanjeMeđunarodno poslovanjeMeđunarodno poslovanje: posredstvom međunarodnih poslovnih aktivnosti i domaćih preduzeća matičnoj državi se omogućava posredan ili neposredan uticaj na događaje u inostranstvu;

• Kreditne aktivnostiKreditne aktivnostiKreditne aktivnostiKreditne aktivnosti: zemlja donator omogućava da sopstvenim snagama kreditora utiče na zemlju primaoca, a nekada čak pribegava i pritisku;

• SloSloSloSloboda kretanja kapitalaboda kretanja kapitalaboda kretanja kapitalaboda kretanja kapitala: podstiče uslove za stvaranje međuzavisnosti nacionalnih privreda, ostavljajući prostora za mogućnost primene različitih oblika pritiska;

• Strane direktne investicijeStrane direktne investicijeStrane direktne investicijeStrane direktne investicije: stvaraju ogromne mogućnosti uticaja i pritiska na drugu državu.



___________________________________________________________________________

166

1111111155555555........11111111........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa uuuuuuuu sssssssslllllllluuuuuuuužžžžžžžžbbbbbbbbiiiiiiii mmmmmmmmiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaa

Karakteristika ekonomsko–diplomatskih instrumenata je što mogu biti upotrebljeni u funkciji razvoja bilateralnih ili multilateralnih odnosa dve ili više država. Isti instrumenti mogu biti upotrebljeni i u funkciji pritiska na drugu stranu, ali i u funkciji uspostavljanja mira.

U prošlosti, trgovina je posmatrana kao značajan korektivni faktor mira. Richard KobdenRichard KobdenRichard KobdenRichard Kobden isticao je: “Da postoji prirodna harmonija između ekonomskih zakona i razvoja međunarodnih odnosa”. Slobodna trgovinska razmena razvija uzajamnu zavisnost država. Stvaranje uzajamne zavisnosti eliminiše mogućnost teritorijalnog osvajanja nasilnim putem zbog proširenja tržišta jer je tržište već osvojeno razvijanjem bilateralne trgovinske saradnje.

Van BergeijkaVan BergeijkaVan BergeijkaVan Bergeijka105 govoreći o značaju diplomatsko–ekonomskih instrumenata ističe da:

• Racionalne nacije nerado se upuštaju u ratovanje; • Konflikt između država može se ublažiti intezivnijom ekonomskom

saradnjom; • Dobit iz trgovine može biti značajan podsticaj ograničavanja sukoba.

1111111155555555........22222222........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa uuuuuuuu sssssssslllllllluuuuuuuužžžžžžžžbbbbbbbbiiiiiiii pppppppprrrrrrrriiiiiiiittttttttiiiiiiiisssssssskkkkkkkkaaaaaaaa

Dimenzije značaja diplomatije u realizovanju državnih interesa odavno su poznate. Konkretne diplomatske aktivnosti uglavnom predstavljaju nepoznanicu za širu javnost. Još manje se zna o ekonomskoj diplomatiji koja u nastojanjima da stvori sopstvene interese ponekada preraste u politički pritisak, što se ipak, prema važećim normama u međunarodnim odnosima tumači kao legitimno sredstvo106.

Sve vlade nastoje da u diplomatskim odnosima zaštite interese svog biznisa, što je potpuno legitimno. Ekonomska diplomatija sastavni je deo međunarodnih ekonomskih odnosa i bilateralnih odnosa između država i međunarodnih organizacija. Svi razgovori na najvišem nivou, na nivou resornih ministarstava ili na nivou poslovnih asocijacija i konkretnih preduzeća podrazumevaju vrlo specifično lobiranje za interese svog biznisa.

Proučavajući istoriju uočavaju se brojni primeri tzv. "ekonomskih pritisaka". Prema Francuskoj školi ekonomske diplomatije, najdalje je otišla američka "dolar diplomatija". U literaturi se često pominje ime Vudra Vilsona koji je osudio politiku 105 Izvor: P.Van Bergejik, "Economic Diplomacy", Trade and Comercial, EEPC, 1994 106 Izvor: E.Krcić, Ekonomska diplomatija i politički pritisci, www.slobodnaevropa.org, 07.05.2007.



___________________________________________________________________________

167

svojih prethodnika, koji su nastojali da pomoću zajmova i direktnih investicija uspostave kontrolu od strane Sjedinjenih Američkih Država nad unutrašnjim poslovima drugih država.

Primera ima i u Evropi, tako da ćemo u ovom delu pomenuti samo neke od njih. Tokom 1906.god. zajam Rusiji od 1,2 mlrd. zlatnih franaka odobren je od strane Francuske, pod uslovom da Rusija podrži Francusku u sferi visoke politike.

Drugi primer je iz 1895 god. kada je sedam francuskih banaka, na predlog francuske vlade finansiralo rusko–azijsku banku, kako bi ona mogla dati deo sredstava potrebnih Kini da plati Japanu kompenzaciju poslije uspostavljanja sporazuma u Simonoseki.

Postupak realizacije postavljenih i unapred planiranih ekonomskih ciljeva često je složen. Povremeno i ne tako retko vlade pojedinih država prisežu za upotrebom i primenom snažnih ekonomskih pritisaka putem prinude ili ucene. Instrumenti koje vlade najčešće primenjuju u tu svrhu su:

• Carinske barijere koje izazivaju carinske konflikteCarinske barijere koje izazivaju carinske konflikteCarinske barijere koje izazivaju carinske konflikteCarinske barijere koje izazivaju carinske konflikte. Često, posledica carinskog konflikta je embargo na uvoz i izvoz i potpuna ekonomska blokada;

• Trgovinski embargo (sankcije)Trgovinski embargo (sankcije)Trgovinski embargo (sankcije)Trgovinski embargo (sankcije). Embargo može da se primenjuje na celu državnu teritoriju ili može biti selektivne prirode kada se primenjuje samo na pojedine oblasti (na primer: SR Jugoslavija sa kraja XX veka);

• UstupciUstupciUstupciUstupci, predstavljaju diplomatsko oružje koje deluje u vidu finansijskih pomoći, carinskih olakšica, članstva u pojedinim asocijacijama i sl.;

• Necarinske barijereNecarinske barijereNecarinske barijereNecarinske barijere, manifestuju se u vidu administrativnih uslova ili mera u obliku određenih standarda i normi. Često se primenjuje uvođenje viznog režima kojim se nastoji smanjiti frekvencija ljudskih ali i trgovinskih tokova sa ciljem zaštite privrede zemlje koja je ovaj instrument lansirala.

Svetsko tržište nema mesta za slabe, nekvalitetne i skupe proizvode i proizvođače. Prema prof. Prvuloviću, na svetskom tržištu vladaju zakoni pravog ekonomskog ratovanja, u kojem dominiraju jači i snažniji. Tržište osvajaju samo najjači, te na tom planu nema mesta razmišljanju o humanosti, pravičnosti ili jednakoj šansi. U ekonomskom nadmetanju primenjuju se sve legalne, ali često i nelegalne metode i sredstva tokom realizacije poslovnih ciljeva. Značaj i posledice ekonomskog ratovanja najbolje je uočila Francuska koja je uspostavila školu za ekonomsko ratovanje kroz koje prolaze budući ekonomski poslanici.

Ekonomske sankcije podrazumevaju zabranu izvoza i trgovinsku saradnju sa državom koja je pod sankcijama. To je još jedna potvrda da danas, ekonomija ide ispred politike. Motivi uvođenja trgovinskog embarga su najčešće političke prirode. Karakteristika trgovinskog embarga je da je on najčešće multilateralnog karaktera. Primena trgovinskog embarga je šire prirode. Iza sankcija usmerenih na jednu državu često se krije primer zastrašivanja ili nanošenja ekonomske štete celom regionu.



___________________________________________________________________________

168

Svaka država u cilju zaštitie svojih nacionalnih interesa može doći u koliziju sa interesima jedne regionalne ekonomske integracije i zbog toga može biti podvrgnuta trgovinskim sankcijama od strane jedne države, multilateralne organizacije ili multinacionalne kompanije. Takvi potezi i primena ovih instrumenata iziskuje svaku osudu i kritiku ovog instrumenta.

Priroda sankcija kreće se od prekida ili suspenzije bilateralnih odnosa ili ekonomskih sankcija koje jedna zemlja jednostrano nameće drugoj, prekida saradnje u pojedinim oblastima do ukupne političke, ekonomske, kulturne, saobraćajne i sportske izolacije. Izolacija sa sobom povlači i isključenje iz rada regionalne integracije ili Organizacije Ujedinjenih Nacija i njenih agencija.

"Motivi" uvođenja sankcija prema pojedinim zemljama u prošlosti bili su različiti: "kažnjavanje rasističkih zakona i režima aparhejda, neprihvatanje unutrašnjeg uređenja ili saveza sa drugim državama, teritorijalna agresija na susednu zemlju, neprihvatanje legitimno izabranog predsednika ili izabrane vlade, sumnje da određena država poseduje atomsko ili hemijsko oružje ili da se određena država suprostavlja nasilnoj recesiji".

Ekonomski razlozi za uvođenje trgovinskih sankcija su suprostavljanje procesu globalizacije, neprihvatanje utvrđenog carinskog režima i drugih pravila i običaja svetske trgovine.

Krajem XX i početkom XXI veka bili smo svedoci instrumentalizacije Ujedinjenih Nacija. Jedan ili više članova Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija ima mogućnost nametanja sankcija jednoj državi. Analizirajući međunarodno javno pravo uvidjećemo da ono ne poznaje pritiske i ucene. Međutim, bili smo svedoci ne samo nametanja sankcija već i vazdušne agresije na jednu državu bez konsultacija sa Ujedinjenim Nacijama. Takođe, često se javlja presedan koji je danas postao pravilo: "pravo na ingerenciju u unutrašnje poslove iz humanitarnih razloga ("zaštita manjina ili ljudskih prava")107. Primena ovog pravila je selektivna jer za njega nema osnove u međunarodnom pravu, a države i narod koji je bio izložen sankcijama i bombama često je nazivan "kolateralna šteta". Potrebno je istaći da je metod pritisaka i ucena potpuno neprihvatljiv po međunarodnom javnom pravu i osnivačkim dokumentima međunarodnih organizacija ili regionalnih ekonomskih integracija. Međunarodna zajednica, prilikom stvaranja svojih institucija i Ujedinjenih Nacija kao univerzalne organizacije nije pretpostavljala da ta organizacija može postati poluga za sprovođenje nečijih užih parcijalnih interesa. Zbog toga, politika sankcija kako je predviđeno u Glavi VII Povelje Ujedinjenih Nacija mora se koristiti krajnje restriktivno i u situacijama kada su zaista ugroženi interesi mira u svetu.

Svetsko tržište poznaje brojne efikasne mehanizme sankcija za slab kvalitet i visoke cene proizvoda i nelojalnu konkurenciju. Tu su međunarodne trgovinske 107 Izvor: Prvulović Vladimir, "Ekonomska diplomatija", PS-Grmeč, Beograd,2001. opi.cit.str.152.



___________________________________________________________________________

169

arbitraže koje nesolidnog preduzetnika finansijski kažnjavaju bez rizika da sankcijama bude pogođeno celo društvo.

1111111166666666........ OOOOOOOOBBBBBBBBJJJJJJJJEEEEEEEEKKKKKKKKTTTTTTTTIIIIIIII EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

U svojoj knjizi "Ekonomska diplomatija" profesor Raičević ističe da ekonomska diplomatija poprima praktične forme u skladu sa interesom onih koji učestvuju u internacionalnim operacijama. Takođe, ističe da objekti ekonomske diplomatije mogu biti i instrument i oružje ekonomske diplomatije.

Objekti ekonomske diplomatije su:

• Strane direktne investicije; • Svetsko tržište i međunarodna trgovina; • Sandardi konkurencije; • Međunarodne institucije; • Poreski sistem.

Strane direktne investicije108 su u stalnom porastu. U drugoj polovini 80-tih god. XX veka strane direktne investicije su rasle po stopama od 17 %. U 1998 god. godišnji rast bio je na nivou od oko 650 mlrd.$. Zemlja na koju se deluje na ovaj način nastoji da konstruiše mehanizam suzbijanja mogućih negativnih efekata po njene nacionalne ekonomske interese.

Karakteristike međunarodne trgovine su internacionalizacija proizvodnje usled čega i tržište postaje internacionalno. Internacionalizacijom privrednih aktivnosti, raste i značaj usluga u međunarodnoj trgovini. Karakteristika globalnih procesa u međunarodnoj trgovini je da se pod kontrolom transnacionalnih kompanija nalazi više od dve trećine svetske trgovine.

Danas, u više od 60 zemalja sveta primenjuju se zakoni čiji zadatak je implementacija pravila konkurencije. Cilj standardizacije je zaštita tržišta i tržišnog mehanizma.

Najveći problem ekonomskoj diplomatiji zadaje poreska politika. Poreska politika uvažava nacionalne ekonomske potrebe i interese. Zemlje se susreću sa problemom dvojnog oporezivanja. Problemi nastaju i kada inostrana preduzeća u zemlji domaćinu pokušaju da izbegnu poresku obavezu kroz neku vrstu intrafirmskih poslova. U takvim slučajevima ekonomska diplomatija ima ulogu kontrolora.

U kreiranju svetske trgovinske scene značajnu ulogu imaju međunarodne institucije. Multilateralni odnosi preuzimaju primat nad bilateralnim odnosima u 108 Foreign Direct Investment - FDI



___________________________________________________________________________

170

kreiranju jedinstvenog ekonomskog prostora. Neke od najznačajnijih međunarodnih organizacija su Ujedinjene Nacije, Svetska trgovinska organizacija, Međunarodni monetarni fond, Grupa-G8, Svetska banka, Međunarodna trgovinska komora i mnoštvo drugh institucija koji imaju uticaj na kretanja u svetskoj privredi.

1111111177777777........ EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA UUUUUUUU GGGGGGGGLLLLLLLLOOOOOOOOBBBBBBBBAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNIIIIIIIIMMMMMMMM PPPPPPPPRRRRRRRROOOOOOOOCCCCCCCCEEEEEEEESSSSSSSSIIIIIIIIMMMMMMMMAAAAAAAA

Posledica procesa globalizacije je suzbijanje uticaja države na aktivnosti izvozno orijentisanih privrednih subjekata. Oblici državnog uticaja na izvozne aktivnosti se menjaju. Smanjenje uticaja državne administracije posebno je uočljivo kod velikih izvoznih transnacionalnih kompanija. Razvijene transnacionalne i multinacionalne kompanije u znatnoj meri utiču na spoljnu politiku jedne države.

Prioritetni zadatak državnih organa postaje obezbeđenje stabilnih tržišnih uslova za ulazak inostranog kapitala na domaće tržište. Zadatak državne administracije je obezbeđenje povoljnih uslova za poslovanje svojih preduzeća u inostranstvu. Cilj je izbeći dvostruko oporezivanje i adekvatno promovisati izvozni potencijal svoje države.

Proučavajući ekonomsku diplomatiju nameće se potreba sagledavanja njene uloge u razvoju i promociji ekonomije jedne države. Potrebno je uspstaviti odnos: nacionalna privreda – državna administracija – ekonomska diplomatija. Primarni zadatak državne administracije je da uspostavi most između privrednih subjekata svoje države sa ekonomskom diplomatijom i njenim predstavnicima koji predstavljaju svoju državu u inostranstvu. Uspostavljanje saradnje sa predstavnicima ekonomske diplomatije ne podrazumeva samo uspostavljanje saradnje sa predstavnicima svoje zemlje u inostranstvu. Potrebno je uspostaviti saradnju i sa predstavnicima drugih država koji se nalaze u Bosni i Hercegovini. Cilj ekonomske diplomatije je objedinjenje internog i eksternog mehanizma.

Eksterni ili spoljni mehanizam delovanja ekonomske diplomatije predstavljaju diplomatsko–konzularna predstavništva akreditovana u inostranstvu i predstavništva spoljno-trgovinskh komora.

Interni ili unutrašnji mehanizam delovanja ekonomske diplomatije obuhvata organizacionu strukturu, kreiranje, realizovanje i upravljanje ekonomsko– diplomatskim aktivnostima.

Ciljevi ekonomske diplomatije moraju biti usaglašeni sa ciljevima privrednih subjekata. Usaglašenost ciljeva ekonomske diplomatije sa ciljevima privrednih subjekata postiže se kreiranjem dugoročne strategije razvoja nacionalne privrede. Naravno, ekonomska diplomatija ne sme da prati samo preduzeća i njihovu poslovnu politiku. Ekonomska diplomatija pred sobom mora da ima i



___________________________________________________________________________

171

makroekonomske ciljeve države u okviru kojih su i ciljevi domaćih preduzeća.

Na primeru Bosne i Hercegovine teško je oceniti doprinos ekonomske diplomatije na delovanje preduzeća, jer još uvek Bosna i Hercegovina nema školovanih i obučenih ekonomskih diplomata. Ovoj oblasti daje se veoma mali značaj. Državnom strategijom razvoja potrebno je predvideti veću internacionalizaciju privrednih aktivnosti. Strategijom je potrebno predvideti pomoć i savetodavnu podršku preduzećima koja nemaju spoljno-trgovinsko iskustvo. Na primer, u Francuskoj ovaj posao u inostranstvu obavljaju trgovinski i ekonomski savetnici pri diplomatsko–konzularnim predstavništvima, a na teritoriji Francuske ovu funkciju obavljaju regionalni centri za upravljanje spoljnom trgovinom i privredne komore. Ekonomska diplomatija i ekonomske diplomate ne treba da kreiraju ili nameću poslovnu politiku preduzeća, jer sama preduzeća najbolje poznaju svoje slabosti i prednosti. Zadatak ekonomske diplomatije je da pomogne preduzećima da što uspešnije iskoriste svoje prednosti i što jednostavnije eliminišu svoje slabosti.

Delatnost preduzeća zasniva se na saradnji sa domaćim i inostranim partnerima i na saradnji koja menja shvatanje nacionalnih granica. Privredna struktura i trgovinska pravila su usložnjena. Pred njima se nalazi izazov u obliku očuvanja stečenih tržišnih pozicija i unapređenja njihovog eksporta.

Za uspešan razvoj ekonomije Bosne i Hercegovine potrebno je uspostaviti dijalog između preduzeća i države. Potrebno je da država posredstvom diplomatije obezbedi podršku preduzećima koja u tržišnim uslovima (uz upotrebu komercijalnih sredstava i u skladu sa utvrđenim pravilima) mogu biti ravnopravan konkurent drugim poslovnim subjektima u međunarodnom poslovanju. Ovi stavovi ne isključuju ili ne osporavaju konsalting uslge. Svaki trgovinski predstavnik ili konsultant mora poznavati osnovne elemente ekonomske diplomatije, ekonomskog predstavljanja, ekonomskog pregovaranja i ekonomske špijunaže. Zadatak ekonomske diplomatije je da pruži pouzdane i besplatne usluge i informacije o inostranom tržištu, koje postaje potencijalno tržište za bosanskohercegovačka preduzeća. Zadatak ekonomske diplomatije je da obezbedi pouzdane i validne informacije o potencijalnim inostranim partnerima koji mogu sarađivati sa domaćim preduzećima.

Početkom 90-tih godina XX veka, Francuska je oformila u nekoliko zemalja ceo sistem ovakvog načina delovanja pod nazivom Refleks, koji obuhvata centar ekonomske ekspanzije, privredne komore i druge organizacije opšteg karaktera koje se formiraju na pojedinim lokacijama.

Poslednjih nekoliko godina postaje praksa da najviši državni službenici putuju u posete drugim državama sa grupom generalnih direktora vodećih preduzeća svoje države.

Na primer, godinu dana posle svog izbora Žak Širak bivši francuski predsednik, objavio je da je vrednost trgovinskih sporazuma koje je francuska privreda ugovorila sa inostranim partnerima zahvaljujući njegovom ličnom učešću i



___________________________________________________________________________

172

posredovanju u uspostavljanju poslovne saradnje iznosila 120 mlrd. francuskih franaka. Sa drugu stranu, Bil Klinton se nije kolebao da uputi lično pismo kralju Saudijske Arabije Fahdu, kako bi mu savetovao da kupi telefonske centrale ATT, a ne istovetan proizvod jedne kanadske kompanije ili da kupi američke avione, a ne avione evropskog proizvođača.

U septembru 1994.god. u vreme posete Rona Brauna Pekingu (sekretara za trgovinu Sjedinjenih Američkih Država) koji je predvodio 25 direktora američkih preduzeća u poslovnoj poseti Kini, zaključeni su ugovori u vrednosti od oko 6 mlrd. $, od kojih se 1,2 mlrd. $ odnosi na isporuku 40 aviona McD Douglas, uz mogućnost nove isporuke od 130 aviona ovog proizvođača Kini109.

Krajem 2007.god. predsednici Francuske i NR Kine prisustovali su u Pekingu potpisivanju bilateralnih trgovinskih sporazuma između dve zemlje u vrednosti od 30 mlrd.$. NR Kina je ugovorom poručila 160 putničkih aviona evropskog konzorcijuma Erbas i dva francuska nuklearna reaktora.

1111111177777777........11111111........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii mmmmmmmmeeeeeeeeđđđđđđđđuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaarrrrrrrrooooooooddddddddnnnnnnnnoooooooo ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee

Poslovni interesi sa jednu strane mogu biti uzrok brojnih konflikata, a sa drugu stranu mogu postati osnova uspostavljanja dobrih odnosa između država. Nosioci izvršne i zakonodavne vlasti na državnom nivou ključni su akteri kreiranja spoljnotrgovinske strategije. Postojanje strategije nije samo sebi dovoljno. Potrebno je da ona bude efikasno primenjena. Politika pomoći državnih institucija domaćim preduzećima mora biti zamenjena politikom podrške preduzećima. Politiku pomoći potrebno je zameniti politikom podrške kako se nebi urušila multilateralna trgovinska saradnja. Od državnih organa i njenih predstavnika očekuje se da sakupljaju informacije, kreiraju i uređuju tržišne zakone i propise, pomažu i podržavaju dozvoljenim sredstvima izvoznu orijentaciju i kada je to potrebno budu konsultanti svojim preduzećima. Kako bi se realizovali ovi zadaci, potrebno je postojanje mehanizma koji će svojim sredstvima i resursima biti u funkciji podrške preduzeću i razvoju njegovog poslovnog okruženja i izvozne orijentacije.

U prilog tome, za Bosnu i Hercegovinu bilo bi preporučljivo da formuliše svoju spoljnotrgovinsku politiku na sledećim nivoima:

• Na nivou graneNa nivou graneNa nivou graneNa nivou grane (izdvojiti perspektivne grane); • Na nivou država ili regionaNa nivou država ili regionaNa nivou država ili regionaNa nivou država ili regiona (izdvojiti zemlje koje su od ekonomskog i

političkog interesa za bosanskohercegovačku državu i privredu); • Na naučnoNa naučnoNa naučnoNa naučno----tehnološkoj osnovitehnološkoj osnovitehnološkoj osnovitehnološkoj osnovi (podrška preduzećima u osvajanju savremenih

naučno-tehnoloških dostignuća i njihovog plasmana na svetsko tržište). 109 Izvor: Raičević Miroslav, "Ekonomska diplomatija", Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2006. opi.cit.str. 154



___________________________________________________________________________

173

Ciljeve ekonomske diplomatije možemo podeliti na:

• Proizvodne ciljeve; • Geografske ciljeve; • Razvoj naučno-tehnološke oblasti.

Kreiranju geografskih ciljeva moramo ozbiljno i oprezno pristupiti. Geografski ciljevi sa stanovišta iste države mogu biti u jednom slučaju adekvatni, a u drugom slučaju mogu predstavljati grešku koja se neposredno odražava na ekonomski rezultat.

Bosna i Hercegovina je država koja je pretrpela ratne strahote i razaranja u periodu 1992–1995.god. Taj period ostavio je dubok trag na bosanskohercegovačku privredu čije posledice su i danas vidljive. Iskorištenost kapaciteta i produktivnost privrede je na veoma niskom nivou. Takav rezultat je posledica naučno-tehnološkog zaostajanja za razvijenim svetom. S toga, preporučljivo je da bosanskohercegovački zvaničnici krajnje ozbiljno shvate geografske ciljeve ekonomske diplomatije. Privredno okruženje Bosne i Hercegovine je u relativno indetičnoj situaciji. Susreće se sa produktivnošću koja je na niskom nivou, nedovoljnom iskorišćenosti kapaciteta, visokom stopom nezaposlenosti, visokim spoljnim dugom i sl. U takvoj nedovoljnoj razvijenosti regiona, bosanskohercegovačka privreda mora tražiti svoju šansu za brži privredni oporavak. U ovom trenutku, mi smo u mogućnosti da budemo ravnopravni konkurenti zemljama iz okruženja, ali nismo sposobni upustiti se u tržišnu utakmicu sa zemljama Evropske Unije i razvijenog sveta. U cilju ulaska na razvijenija i konkurentnija tržište potrebno je da steknemo određene konkurentske sposobnosti na regionalnom Balkanskom tržištu.

1111111188888888........ MMMMMMMMOOOOOOOODDDDDDDDEEEEEEEELLLLLLLLIIIIIIII EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

1111111188888888........11111111........ FFFFFFFFrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnccccccccuuuuuuuusssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Tokom 60-tih godina XX veka glavni napori Francuske bili su geografski usmereni na najvažnija tržišta, i to: tržište Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Japana i Njemačke.

Tokom 70-tih godina XX veka, pod pritiskom velike naftne krize, geografski ciljevi francuske ekonomske diplomatije pomereni su prema najvećim kupcima u svetskoj privredi, prema zemljama koje su raspolagale velikim rezervama nafte. Pažnja je bila usmerena prema zemljama Bliskog Istoka, ali i prema zemljama Severne Afrike, Meksika i Indonezije.



___________________________________________________________________________

174

Početkom 80-tih godina geografski ciljevi francuske ekonomske diplomatije su prusmereni na veliko tržište Evropske ekonomske zajednice, koje je u to vreme predstavljalo sigurno tržište i tržište koje je u ekspanziji.

Tokom 90-tih godina XX veka geografski ciljevi ekonomske diplomatije počinju se usmeravati ka tržištima Južne Azije i Latinske Amerike koja su u to vreme bila u snažnoj ekspanziji.

De la KorrnerDe la KorrnerDe la KorrnerDe la Korrner smatra da je francuska napravila grešku usmeravajući svoju energiju na zadržavanje ključnih pozicija na prostoru Evropske ekonomske zajednice, jer je prepustila istočno evropsko tržište konkurentima francuskih preduzeća. Francuska preduzeća i trgovci u maloj meri zastupljeni su na prostoru Istočne evrope što je stvorilo promene u diplomatsko–konzularnim predstavništvima ove zemlje i promene u geografskoj strukturi ekonomske diplomatije francuske110.

Svaka francuska ambasada u svom sastavu ima službu za ekonomsku ekspanziju kojom upravlja osoba specijalizovana za oblast poslovne ekonomije. Osobe koje se nalaze na čelu ovih odelenja delegirane su od strane Ministarstva za privredu i finansije. U zemljama od interesa postoje i finansijske sekcije, a u drugom delu država postoji jedinstvena ekonomsko–finansijska misija. Ekonomska diplomatija ima ulogu podrške francuskim preduzećima. U funkciji je realizacije konkretnih međunarodnih poslovnih operacija.

Francuska, kao i ostale razvijene države ima obezbeđen servis finansiranja izvoza, koji je karakterističan po efikasnosti i vezi sa spoljno ekonomskom strategijom države. Servis finansiranja izvoza usaglašen je sa interesima francuske privrede. Francusko finansiranje izvoza podržavaju:

• Banque de FranceBanque de FranceBanque de FranceBanque de France – Francuska centralna banka; • Banque Francaise du Commerce EBanque Francaise du Commerce EBanque Francaise du Commerce EBanque Francaise du Commerce Exteriuerxteriuerxteriuerxteriuer – Francuska banka za spoljnu

trgovinu; • Komercijalne bankeKomercijalne bankeKomercijalne bankeKomercijalne banke.

1111111188888888........11111111........11111111 SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvooooooooiiiiiiiirrrrrrrr--------vvvvvvvviiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeee ffffffffrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnccccccccuuuuuuuusssssssskkkkkkkkoooooooogggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttaaaaaaaa

Poslovanje sa francuzima je pod velikim uticajem francuske kulture. Franzuci naglašavaju značaj statusa i društvene klase kojoj pripadaju.

Veliku pažnju poklanjaju opštem obrazovanju i ukusu. Od poslovnih partnera koji dolaze iz inostranstva očekuju njihovo široko poznavanje kulture i visoko obrazovanje.

110 Izvor: Gi Karron de la Karrner, "Ekonomičeskoja diplomatija", Diplomatija i rynok, MGIMO, Moskva 2003. str.207



___________________________________________________________________________

175

Kada se rukujete sa francuzima činite to brzo uz stisak ruke. Duže rukovanje, koje je karakteristično za pojedine države smatra se nekulturnim. Francuzi vole da procenjuju svoje partnere.

Na sastanak obavezno dolazite u zakazano vreme. Kašnjenje se ne odobrava. Upravljačka struktura je centralizovana. Većina francuskih kompanija ima visok stepen centralizacije sa krutom organizacionom strukturom. Zbog toga, poslovni razgovori i pregovori mogu da traju dugo.

Za vreme ručka ili večere prihvatljivo je da se upustite u zanimljiv razgovor. Nemojte nikada prvi da pokrećete pitanje o novcu ili ličnim problemima tokom ručka ili večere.

1111111188888888........22222222........ AAAAAAAAmmmmmmmmeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiiččččččččkkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee Spoljnotrgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država predstavlja strategiju nastupa ove države u međunarodnim ekonomskim odnosima sa ostatkom sveta. U anglo američkoj literaturi termin trgovinska politika koristi se za definisanje spoljnotrgovinske politike, a ne politike za regulisanje trgovine na domaćem tržištu. Spoljnotrgovinskom politikom usmerava se ekonomska razmena sa inostranstvom koja je motivisana domaćim finansijskim interesima. Spoljnotrgovinska politika koristi se kao instrument unapređenja položaja američkih privrednih subjekata u svetskoj privredi.

Koncept ekonomske diplomatije Sjedinjenih Američkih Država vezan je za Nacionalnu strategiju eksporta. Politika državnih institucija Sjedinjenih Američkih Država je zaštita kapitalnih ulaganja i obezbeđenja prava na intelektualnu svojinu. O konceptu američke ekonomske diplomatije najslikovitije govore Iglbergerovi principi (bivši državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država). Listu čini sedam principa. Principe može prihvatiti svaka država opredeljena za izvozno orijentisanu privredu.

Iglbergerovi principi ekonomske diplomatije su:

1. Potrebno je stvoriti ambijent da poslovni stavovi budu uvaženi i poštovani u razmatranju spoljnopolitičkih pitanja koja dotiču interese biznisa;

2. Potrebno je obezbediti prihvatljivost i nediskriminaciju osnovnih principa međunarodne trgovine;

3. Stvoriti uslove da u svakom inostranom predstavništvu Sjedinjenih Američkih Država svoje mesto pronađu specijalisti koji će u svakom momentu i na svakom mestu pružiti pomoć privrednim subjektima Sjedinjenih Američkih Država u inostranstvu;

4. Poslovni svet očekuje garantovanu pomoć tokom uspostavljanja kontakta sa poslovnim ljudima koji imaju odlučujuću ulogu u državnom i privatnom



___________________________________________________________________________

176

sektoru; 5. Poslovni svet sa pravom očekuje da se od ovih ljudi dobije kvalitetan

profesionalni savet i analiza lokalnih političkih i poslovnih prilika; 6. Obezbediti aktivan razvoj američkih firmi na međunarodnom tržištu. U

slučajevima kada se na istom inostranom tržištu nalazi više od jedne američke firme, potrebno je svima obezbediti jednaku podršku;

7. U slučajevima nastanka poslovnog spora potrebno je obezbediti mirno rešavanje investicionih i trgovinskih sporova.

Podrška američke države domaćim preduzećima realizuje se mobilizacijom raspoloživih resursa za rešavanje konkretnih zadataka uz obezbeđenje finansijske podrške i izrazito naglašenom kontrolom trošenja pomenutih sredstava. Od 1994. god. zemljama članicama ASEAN-a111 Američka ekonomska diplomatija poklanja posebnu pažnju.

De la CarriereDe la CarriereDe la CarriereDe la Carriere o američkom modelu ekonomske diplomatije kaže: “Američka administracija ima za cilj da uspostavi finansijsku protivtežu kreditnoj pomoći koju zemlje konkurenti Sjedinjenih Američkih Država odobravaju svojim izvoznicima. Na osnovu toga, proširene su mogućnosti podrške i finansiranja američkih preduzeća sa naglašenom izvoznom orijentacijom. Ovakav mehanizam podrške ima za cilj osigurati kreditne poslove u inostranstvu i finansiranje izvoza koje se ostvaruje preko Exim Bank, zatim finansiranje i garantovanje stranih ulaganja za koje je odgovorna korporacija prekomorskih kapitalnih ulaganja, finansiranje projekata u saradnji sa Agencijom za trgovinu i razvoj Sjedinjenih Američkih Država i pomoć malim i srednjim preduzećima posredstvom administracije malog biznisa”.

Spoljnotrgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država usmerava trgovinsku razmenu države koja je najveći svetski izvoznik i uvoznik. Pravnu osnovu mehanizma kreiranja spoljnotrgovinske politike Sjedinjenih Američkih Država čini Zakon o ekspanziji trgovine (Trade Expansion Act) iz 1962.god. Mehanizam kreiranja spoljnotrgovinske politike Sjedinjenih Američkih Država ima tri nivoa:

• Komitet osoblja za spoljnotrgovinsku politiku (Trade Policy Staff Committee – TPSC);

• Grupu za reviziju spoljnotrgovinske politike (Trade Policy Review Group – TPRG);

• Trgovinske predstavnike Sjedinjenih Američkih Država (United States Trade Reprensetative – USTR).

Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država dobila je pravo analize i proučavanja projekata kojima se dodeljuju finansijska sredstva, a u cilju poboljšanja poslovnih rezultata američkih preduzeća. 111 Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije (Association of Southeast Asian Nations – ASEAN) je ekonomska i politička integracija zemalja Jugoistočne Azije nastala 08.avgusta 1967 god. u Bangkoku. Zemlje članice su: Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur, Tajland, Vijetnam, Laos, Burma, Kambodža i Brunej Darusalam. Status posmatrača ima Papua Nova Gvineja, a Kina i Rusija su konsultativni partneri. Partneri za dijalog su: Australija, Kanada, Evropska Unija, Japan, Južna Koreja, Novi Zeland i SAD.



___________________________________________________________________________

177

Sjedinjene Američke Države, poznaju i sistem finansiranja izvoza. Cilj finansiranja izvoza je:

• Obezbeđenje repromaterijala za nesmetan početak poslovanja preduzeća čiji proizvodi su namenjeni izvozu;

• Jačanje konkurentske pozicije nacionalnih izvoznika.

Od 1970.god. finansiranjem izvoza bavi se Exim Bank i Private Export Funding Corporation (PEFCO), koja je osnovana uz podršku ministarstva finansija. Zajednički zadatak pomenutim agencijama je obezbeđenje dodatnih finansijskih sredstava američkim kompanijama. Ekonomska diplomatija u finansiranju američkog izvoza ima ulogu usavršavanja poslovnih aktivnosti američkih kompanija u odabiru proizvoda i usluga koje će obavljati.

Najvažnije poslovne operacije, ukoliko su povezane sa državnim nabavkama u inostranstvu predmet su ozbiljne političke podrške američke administracije. Centar ovog mehanizma nalazi se u operativnom Departmanu ministarstva trgovine gde grupa od dvadesetak stručnjaka obezbeđuje dvadesetčetveročasovno nadgledanje realizacije projekata o kojima je reč.

1111111188888888........22222222........11111111........ SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvooooooooiiiiiiiirrrrrrrr--------vvvvvvvviiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeee aaaaaaaammmmmmmmeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiiččččččččkkkkkkkkoooooooogggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttaaaaaaaa

Poslovni običaji u Sjedinjenim Američkim Državama su pod snažnim uticajem anglo kulture. Amerikanci obavljaju poslove na sličan način kao i britanci. U američkom biznisu naglašen je decentralizam i decentralizovan pristup organizacionoj kulturi.

Amerikanci imaju izraženu radnu etiku. Rade rukovođeni logikom. Amerikance privlače ljudi koji se sa njima slažu. Konflikte rešavaju "kompromisom". Poslovne partnere procenjuju na osnovu njihovih prethodnih rezultata i procena drugih ljudi.

Poslovna motivisanost u Sjedinjenim Američkim Državama vezana je za profesionalne rezultate. Smatraju, da osobe koje ne mogu da rade ili ne znaju da rade trebaju da budu zamenjene.

Poslovni moto Amerikanaca je "vreme je novac" i zbog toga nastoje da racionalno upravljaju svim resursima. Menadžeri u Sjedninjenim Američkim Državama snažno i odlučno brane svoje odluke pred izvršnim odborima ili odborima direktora.



___________________________________________________________________________

178

1111111188888888........33333333........ RRRRRRRRuuuuuuuusssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Temelje ruske škole ekonomske diplomatije postavio je Ornatski svojim delom "Ekonomska diplomatija" iz 1985 god. On smatra da industrijalci, trgovci i bankari očekuju od diplomatskih predstavnika svoje zemalje aktivnu pomoć u osvajanju novih tržišta, podršku u dolasku do velikih izvoznih poslova, zaštitu interesa svojih preduzeća i njihovog kapitala u inostranstvu i podršku u borbi protiv konkurenata.

Poseban doprinos razvoju koncepta ruske škole ekonomske diplomatije dao je i Šćetini. On ističe da se svetska privreda i svetska politika objedinjavaju u ekonomskoj diplomatiji. Smatra da se politika ekonomizuje, a ekonomija politizuje.

Starteški zadaci ekonomske diplomatije prema Šćetininu su:

• Stvaranje najpovoljnijih uslova za učešće nacionalne privrede u svetskoj privredi;

• Politika podrške nacionalnim preduzećima u razvoju njihove izvozne ekspanzije;

• Usaglašavanje nacionalnih interesa i izbegavanje nametanja pojedinačnih ili ekonomskih interesa pojedinih grana celom društvu;

• Razvoj ljudskog potencijala, razvoj intelektualnih mogućnosti i poboljšanje socijalnog standarda112.

Karakteristike ruske škole ekonomske diplomatije zasnivaju se na diplomatskim mehanizmima i sredstvima, kako bi ekonomska diplomatija dobila upravljačke atribute. Obaveze ruske diplomatije predočene su:

• Federalnim zakonom Ruske Federacije "O koordinaciji međunarodnih i spoljno-ekonomskih veza Ruske Federacije" iz 1999.god.;

• Ukazom predsednika Ruske Federacije od 12.marta 1996 god. broj 375 "O koordinirajućoj ulozi Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije u sprovođenju jedinstvene spoljno-političke linije Ruske Federacije";

• Ukazom o Ministarstvu inostranih poslova Ruske Federacije prema Ukazu predsednika Ruske Federacije broj 271 od 14.marta 1995.god.;

• Nizom drugih dokumenata proistaklih od ruskog predsednika i koncepcije spoljne politike koja je odobrena 2000.god.

Prepoznatljiva karakteristika ruske ekonomske diplomatije je veza između ekonomske diplomatije i nacionalne bezbednosti113. Velika doza pažnje posvećuje se ekonomskim sredstvima odbrane i ekonomskim sredstvima napadanja koja se koriste u funkciji obezbeđenja nacionalnih interesa i nacionalne bezbednosti. Ovo proizilazi iz težnje Rusije za posedovanjem aktivne uloge i učešća u kreiranju događaja koji imaju regionalni i globalni karakter. Ruski analitičari smatraju da 112 Izvor: V.D.Šćetinin, "Ekonomičeskoja diplomatija", MO, Moskva 2001. str.12-15 113 Nacionalna ekonomska bezbednost podrazumeva aktivnosti usmerene na zaštitu države i društva, nacionalne privrede i svakog pojedinca od poremećaja ili aktivnosti koje mogu nastati iz poslovanja.



___________________________________________________________________________

179

ekonomska diplomatija poprima geopolitičke parametre.

Šćetinin ekonomsku diplomatiju definiše kao: "Spoj ekonomije i politike, doveden do nivoa utvrđivanja i realizacije upravljačkih rešenja pomoću kojih se ostvaruje saradnja i rivalstvo u savremenom svetu. Ekonomska diplomatija daje doprinos utvrđivanju formi i metoda razvoja tržišnih privreda postajući značajan faktor društvenog razvoja i rešavanja važnih problema ekonomskog i socijalnog progresa114.

Ekonomski razvoj države i njene privrede u velikoj meri zavisi od brige i pažnje koju država poklanja nacionalnoj privredi i njenim realno konkurentnim granama na svetskom tržištu. Briga države o privrednom razvoju postiže se kreiranjem i realizacijom strategije ekonomskog razvoja.

Ruska škola ekonomske diplomatije zalaže se za učešće svih slojeva građanskog društva države u kreiranju ekonomskog razvoja. Ekonomski razvoj i prosperitet moraju omogućiti svakom građaninu da sopstvenim radom obezbedi sebi dostojanstven život.

Ekonomska diplomatija za rusiju predstavlja faktor stabilnosti razvoja nacionalne ekonomije čiji značaj dolazi do izražaja u uslovima globalizacije i pojačanog rasta uzajamne zavisnosti država koje su uključene u svetski ekonomski sistem. Ruska ekonomska diplomatija orijentisana je na preuzimanje minimuma rizika u daljnoj integraciji zemlje u svetsku ekonomiju, na osiguranje njene ekonomske sigurnosti i kreiranje pravednog međunarodnog trgovinskog sistema. Usmerena je na punopravno članstvo u međunarodnim ekonomskim institucijama i organizacijama, sa željom da širi svoje učešće na svetskom tržištu. Velika pažnja pridaje se obezbeđenju stranih investicija u prioritetne sfere ruske ekonomije i ubrzanju rasta potencijala u energetskom sektoru. Pažnja se poklanja i razvoju dijaloga o energentima sa zemljama potrošačima i zemljama proizvođačima energetskih resursa, kao i saradnja i zajedničko delovanje sa međunarodnim finansijskim institucijama.

U 2006.god. Rusija je ušla među šest najinteresantnijih i najprivlačnijih zemalja za strane direktne investicije. Tome je doprinelo konačno rešenje i regulisanje duga kreditorima u okviru Pariskog kluba. Rusija je za otplatu starog sovetskog duga isplatila 160 mlrd. $. U prvih devet meseci 2006.god. godine na rusko tržište ušlo je 35,3 mlrd. $, što je za 31,70% više nego u istom razdoblju 2005.god. Potrebno je naglasiti, da je primetna tendencija povrata kapitala koji je u prethodnom vremenu iznesen iz zemlje. Na taj povratni kapital odnosi se pola stranih direktnih ulaganja, te više od 70% direktnih investicija. U poslednje vreme vodeću poziciju u ekonomskoj diplomatiji zauzima energetska problematika, a danas je uveliko prihvaćen i naziv "energetska diplomatija". Energetska sigurnost postala je glavna tema delovanja predsednika Rusije u grupi G-8. Na osnovu inicijative Moskve, na Samitu grupe G-8 u Santpeterburgu u leto 2006.god. na kojem su bili i lideri vodećih evropskih zemalja i šef Evropske komisije, usvojen je dokument koji je 114 Izvor: V.D.Šćetinin, Ekonomičeskoja diplomatija, MO, Moskva 2001. str.15



___________________________________________________________________________

180

izrazio važne principe energetske politike. Izraz je ideja koje je izneo predsednik Rusije Vladimir Putin u programskom dokumentu objavljenom početkom ruskog predsedavanja "osmorkom". U tom dokumentu, između ostalog, značaj je dât zajedničkoj energetskoj budućnosti sa naglaskom da sve države izvoznice, uvoznice te zemlje tranzita imaju zajedničku odgovornost za međunarodno energetsko tržište i da je nemoguće osigurati stabilne isporuke energenata na svetsko tržište bez preuzimanje i podele rizika između proizvođača i potrošača. Rusija je odlučno odbacila iskrivljene interpretacije mnogih stranih političara i medija o navodnoj "energetskoj uceni". Velik značaj pridaje se razvoju energetskog dijaloga sa Evropskom Unijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Kinom, Japanom, Indijom i drugim zemljama potrošačima energoresursa. Krajem 2007.god. Rusija je inicirala uspostavljanje bilateralnog energetskog ugovora sa Srbijom.

Na početku XXI veka Rusija ima najveće zalihe energenata (izvoz plina u 2005.god. iznosio je 152,4 mlrd. kubnih metara, a nafte 470,2 mil. tona). Nemačka zadovoljava 42% svojih potreba uvozom plina iz Rusije, Italija 32%, Francuska 30%, Austrija 75%, Finska 100%, Hrvatska 40%. U planu je gradnja naftovoda za Kinu, te plinovoda kroz Crno more prema južnoj i srednjoj Evropi.

Kada se govori o perspektivama ekonomske diplomatije Rusije, ističe se da pred njom stoje vrlo zahtevni zadaci. Rusija još nije članica Svetske trgovinske organizacije. Pregovori o članstvu su u toku. Takođe, namera je razvijati vertikalno i horizontalno proces globalizacije koji će pratiti transnacionalna preduzetnička delatnost.

Uloga spoljnopolitičkih ureda u takvim uslovima postaje posebno značajna. Ministartsvo spoljnih poslova i diplomatska predstavništva Rusije u svetu aktivno će sudelovati u diplomatskoj podršci pregovorima oko uspostavljanja važnih sporazumima i ugovora, pružat će podršku ruskim kompanijama u procesu privatizacije proizvodnih objekata i učešću na investicionim tenderima u inostranstvu, pružat će podatke o mogućem organizovanju poslovnih misija i sl. Na taj način štite se ruski poslovni interesi u slučajevima diskriminacije ruskog biznisa, te još prisutnih pokušaja diskreditacije ruskih preduzetničkih struktura i spoljnoekonomske politike Rusije u celini.115

1111111188888888........44444444........ BBBBBBBBrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Velika Britanija predstavlja jednu od vodećih ekonomskih sila. Predstavlja finansijski centar i jednu od država iz kvinteta trilionskih dolarskih ekonomija Zapadne Evrope. Poslednje dve decenije XX veka, britanska vlada je postepeno smanjivala javno vlasništvo zadržavajući rast socijalnih programa. Britanska 115 Izvor: M.A.Konarovski, “Gospodarska diplomacija suvremene Rusije”, Članak objavljen u Hrvatskom dnevnom listu “Jutarnji list” 28.februar 2007.god. opi.cit.



___________________________________________________________________________

181

poljoprivreda je intenzivna, visoko mehanizovana i efektivna po evropskim standardima. Danas zadovoljava 60 % potreba za hranom koristeći manje od 2 % radne snage. Proizvodnja primarne energije iznosi 10% bruto-društvenog proizvoda što predstavlja jedno od najvećih učešća u svim industrijskum zemljama. Usluge, posebno bankarske, osiguravajuće i poslovne, zauzimaju najveći deo bruto–društvenog proizvoda. Učešće industrijske proizvodnje u ukupnom bruto-društvenom proizvodu doživljava značajan pad116.

U periodu 2001 - 2003.god. bruto-društveni proizvod zabeležio je značajan pad. Proizvodnja se oporavila u 2004.god., sa rastom od 3,2%, ali je u 2005.god. rast pao na 1,7%. Uprkos sporijem rastu u poslednje vreme, britanska ekonomija predstavlja jednu od najjačih u Evropi: inflacija, kamatne stope i nezaposlenost su ostale i dalje na veoma niskom nivopu. Relativno dobar ekonomski učinak zakomplikovao je napore britanske Vlade da opravda priključak Britanije Evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji . Kritičari su isticali da privreda radi dobro i ostvaruje izuzetno dobre rezultate izvan evropske i monetarne unije.

Na osnovu podataka iz 2005.god., Velika Britanija izvezla je robu u vrednosti od 372 milrd $, gde najveću vrednost imaju proizvodna dobra, goriva, hemijski proizvodi, hrana, piće i duvan. Najznačajnije države partneri za Britanski izvoz su: Sjedinjene Američke Države 15,3 %, Nemačka 10,8 %, Francuska 9,2 %, Irska 6,8 %, Holandija 6 %, Belgija 5,1 %, Španija 4,5 %, Italija 4,2 %.

Istovremeno, uvoz u Veliku Britaniju iznosio je 483 mlrd $, gde su najveću vrednost imali proizvodi kao što su: mašine, goriva i hrana. Najznačajnije države partneri za britanski uvoz su: Nemačka 13 %, Francuska 7,4 %, Holandija 6,6 %, Belgija 4,9 %, Kina 4,3 %, Italija 4,3 %.

Duži niz godina prisutno je vladino nastojanje da se olakša i promoviše slobodna trgovinu između Velike Britanije i ostatka sveta. Kao rezultat takvih napora, ukinute su mnoge kontrole i carine (takse) na izvoz i uvoz robe i usluga.

Za britansku ekonomsku diplomatiju možemo reći da predstavlja ofanzivnu ekonomsku diplomatiju, čiji je cilj pobeda konkurencije i stvaranje što bolje tržišne pozicije za svoje privrednike. Istovremeno, ona štiti nacionalne ekonomske interese.

Primena ekonomske diplomatije u razvoju i promociji britanske privrede ima dugu tradiciju. U prilog ovoj tvrdinji govore i sledeće reči: Engleski ministar inostranih poslova Palmerston je 1841.god. napisao: "Spoljna politika engleske obavezna je da otvori puteve svojim trgovcima i učini ih bezbednim".

U prilog ovoj tvrdnji govore i reči američkog predsednika Polk-a iz 1848.god.: "Politika koju nepromenjenu kroz istoriju vodi Velika Britanija sadržana je u njenoj težnji da dođe do bilo kojeg delića planete ako je on važan za trgovinu". U XVIII veku, u Engleskoj je osnovan odjel pod nazivom: "Board of Trade and Plantations" sa ciljem unapređenja britanske trgovine u inostranstvu. U XIX veku britansko 116 www.ino.komora.net



___________________________________________________________________________

182

ministarstvo inostranih poslova oformilo je trgovinski departman, a britanske diplomatske misije dobile su prve atašee.

Na institucionalnom nivou, ekonomska diplomatija se realizuje posredstvom Ministartsvo spoljnih poslova i poslova Commonwealtha. Makroekonomski koncept britanske ekonomske diplomatije kreira premijer i njegov kabinet uz uvažavanje mikroekonomskog koncepta. Na podršci mikroekonomskom konceptu britanske ekonomske diplomatije angažovano je 1.200 agenata u 205 trgovinskih odelenja širom sveta.

Delo britanske ekonomske diplomatije je i osnivanje Državne agencije za osiguranje od izvoznih rizika (Exports Credits Guarantee Department) iz davne 1919.god. koje je pripadalo Ministartsvu za spoljnu trgovinu i industriju.

1111111188888888........44444444........11111111........ SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvooooooooiiiiiiiirrrrrrrr--------vvvvvvvviiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeee bbbbbbbbrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkoooooooogggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttaaaaaaaa

Tačnost je suštinska karakteristika britanskog poslovnog protokola i predstavlja značajnu odliku poslovnih susreta ili društvenih događaja. Poslovni sastanci se zakazuju nekoliko dana unapred sa tačno utvrđenim terminom susreta. Karakteristika britanaca je da slede ustanovljena pravila i praksu. Zbog toga, donošenje odluka je često spor i sistematizovan proces.

U današnje vreme, poslovne strukture imaju relativno mali broj hijerarhijskih stepenika. Osnovna podela je između menadžera i ostalih nivoa. Odbor direktora donosi najvažnije odluke. Primarne, strateške odluke donose se u samom vrhu organizacije.

Britanski menadžeri preferiraju uspostavljanje dobrih poslovnih odnosa sa saradnicima. Šef često preuzima ulogu vodiča, stvarajući pri tome atmosferu podrške i ohrabrivanja.

Timski rad je veoma značajan. Prisutno je snažno osećanje individualne odgovornosti za rezultate i greške. Poslovni sastanci u Britaniji su često struktuirani, ali nisu previše formalni. Počinju i završavaju se razgovorom na opšte teme.

Često se upotrebljava oslovljavanje po imenu sa svim kolegama. Izuzetak je u slučaju top menadžera. Međutim, uvek je potrebno sačekati da budete pozvani da koristite oslovaljavanje po imenu.

Vizit karte su neophodne i često se razmenjuju. Pregovori i odluke su po pravilu otvoreni i fleksibilni. Vaši britanski sagovornici preferiraju win/win pristup.



___________________________________________________________________________

183

Uvek imajte na umu da ne zaboravite da se rukujete na prvom susretu. U Britaniji, rukovanje se smatra činom kulturnog vaspitanja. Izbegavajte postavljanje ličnih pitanja u vezi sa poreklom, zanimanjem i primanjima britanskog sagovornika.

1111111188888888........55555555........ KKKKKKKKiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeesssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Ekonomska moć Kine menja svetske trgovinske trendove. Sjedinjene Američke Države, Evropska Unija i Japan koncetrišu proizvodnju visoko-tehnoloških i sofisticiranih proizvoda, dok se u Kini razvija industrijska proizvodnja. Kina ima održiv ekonomski rast koji je u zadnje dve decenije iznad 9%. Danas, Kina čini oko 5% svetske ekonomije, konzumirajući 20% svetskih zaliha aluminijuma i bakra i 30% čelika i rude gvožđa i uglja. Kina istovremeno predstavlja i veliko gradilište. Godišnje, Kina utroši 45% svetske proizvodnje cementa.

Kineska privreda je u 2005.god. zabeležila bruto-društveni proizvod od 8,1 bilion $. U istom periodu zabeležena je stopa rasta bruto-društvenog proizvoda od 9,20%. Kineska privreda tokom godine stvori oko 25 miliona novih radnih mesta. Kina raspolaže sa ogromnim tržištem radne snage.

Vrednost ostvarenog Kineskog izvoza u 2005.god. bila je 752,20 mlrd $. U strukturi izvoza dominiraju: proizvodi mašinske industrije i oprema, tekstilni proizvodi, odeća i obuća, igračke, sportska oprema, medicinski instrumenti, gvožđe, čelik i plastika. Najznačajniji izvozni partneri su: Sjedinjene Američke Države 21%, Hongkong 17%, Japan 12,4%, Južna Koreja 4,7% i Nemačka 4%.

U istom periodu ostvaren je uvoz u iznosu od 631,80 mlrd.$. U strukturi uvoza dominiraju proizvodi mašinske industrije i oprema, mineralna goriva, plastika i proizvodi crne metalurgije. Glavni partneri u uvozu su: Japan 16,8%, Tajvan 11,4%, Južna Koreja 11,1%, Sjedinjene Američke Države 8% i Nemačka 6%. Ekonomska diplomatija realizuje se kroz Ministarstvo spoljnih poslova. Bivši ambasador Narodne Republike Kine u Bosni i Hercegovini, Li Shu Yuan o značaju ekonomsku diplomatiju rekao je117: "Prodor Kineskih proizvoda i usluga na svetsko tržište zavisi od uspeha naše ekonomske diplomatije!"

Kina svoj ekonomski razvoj zasniva na jasno utvrđenim i definisanim strategijama ekonomskog razvoja. Prema strategiji razvoja i modernizacije kineske privrede i društva u periodu od 2001. do 2050.godine, planira se dalji ekonomski razvoj, poboljšanje uslova života mnogobrojne kineske populacije i sveobuhvatni društveni progres. Osnovni principi ekonomskog razvoja Kine baziraju se na industrijalizaciji i modernizaciji izvozno orijentisane privrede. 117 Poseta Fakultetu za poslovni inženjering i menadžment Banja Luka, april 2006.god.



___________________________________________________________________________

184

U 2005. god. Kina je ostvarila visok privredni rast u iznosu od 9,2%. Na osnovu toga, i vrednost proizvodnje procenjena je na 2.264 mlrd.$. Svetska banka je Kinu svrstala na četvrto mesto u svetu118.

Kineska Vlada kao svoj primarni zadatak postavila je dugoročni cilj prema kojem će Kina nastojati da poveća spoljnotrgovinsku razmenu sa svetom na vrednosti od 2.000 mlrd.$. Svetski analitičari predviđaju da će Kina uskoro prestići Japan i postati najveći uvoznik u Azijsko-pacifičkom regionu, do 2010. god. postati najveći izvoznik, a do 2020. god. postati najveća trgovinska sila u Aziji.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri su: Evropska Unija (120,9 mlrd.$), Sjedinjene Američke Države (119,7 mlrd.$), Japan (96,2 mlrd.$) i države članice ASEAN-a119 (72,7 mlrd.$). Sa svima je u 2006.god. ostvaren dvocifren rast razmene. Države članice ASEAN-a i Kina su se 06.novembra 2001.god. sporazumele oko uspostavljanja bilateralne zone slobodne trgovine do 2010.god.

Primarna aktivnosti kineske ekonomske diplomatije usmerena je na dobijanje statusa tržišne privrede. Veći broj zemalja priznao je Kini taj status. Međutim, glavni partneri (Sjedinjene Američke Države, Evropska Unija, Japan i Australija) ovo pitanje i dalje drže otvorenim. Indikativan je stav Evropske Unije koja odbija da prizna status tržišne privrede, navodeći da u kineskoj privredi ne postoji merljiv sistem troškova rada što kinesku robu čini „jeftinijom“ u odnosu na druge svetske proizvođače. Ova činjenica je razlog zbog kojeg Evropska Unija još uvek pokreće antidamping procedure protiv kineskih proizvođača. Kineski proizvodni sistem prolazi kroz transformaciju ali je evidentno da postoje najniži troškovi proizvodnje zbog obilja radne snage, posebno u sektoru tekstila120.

Strani kapital ulazi u Kinu prvenstveno kroz direktne investicije i kredite. Među osnovnim zadacima ekonomske diplomatije je i zadatak obezbeđenja stranih direktnih investicija. Ulazak stranih investitora daće doprinos otvaranju kineske privrede prema svetu. Priliv stranih incesticija omogućava Kini da unese i primeni naprednu tehnologiju i bogato zapadno iskustvo u menadžmentu. Strana tržišta postaju dostupnija, a konkurencija raste. Sve to doprinosi privrednom razvoju Kine. Zbog toga, država je uvela olakšice za uvoz investicione opreme bez plaćanja carine kada je u pitanju uvoz opreme na bazi najsavremenijih tehnoloških dostignuća. Zahvaljujući stranom kapitalu, uspostavljeni su fondovi potrebni za građevinarstvo, unapređenje eksploatacije energetskih izvora, transporta i sistema telekomunikacija, dobijanje sirovina i za industriju polufabrikata, uvođenje visoke tehnologije i opreme i jačanje kapaciteta zemlje u cilju obezbeđenja priliva deviza na bazi realizovanog izvoza. Zauzvrat, strani investitori dobijaju kinesko tržište koje daje ogromne mogućnosti za stvaranje profita. Deset godina za redom Kina je bila u samom vrhu na listi zemalja sa najvećim prilivom stranih direktnih investicija, a 118 Izvor: www.worldbank.org 119 Države članice ASEAN-a su: Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur, Tajland, Vijetnam, Laos, Burma, Kambodža i Brunej Darusalam. 120 Izvor: www.ino.komora.net



___________________________________________________________________________

185

2002.god., po prvi put je prestigla Sjedinjene Američke Države i našla se na prvom mestu.

Kina je u 2005.god. zabeležila 72,4 mlrd. $ stranih direktnih investicija. U prvoj polovini 2006. godine u Kini je osnovano 22.772 nove firme sa stranim kapitalom u vrednosti od 32,7 mlrd.$. U strukturi kineskog izvoza na proizvode koje proizvode firme sa stranim kapitalom otpada 57,3% ukupnog izvoza.

Kineska ekonomska diplomatija ne zadovoljava se samo obezbeđenjem stranih direktnih ulaganja u Kinu. Ekonomske diplomate, koje rade na svetskom tržištu, obezbedile su da Kineske investicije u inostranstvu iznose preko 60 mlrd.$. Do 2005. godine u svetu je osnovano 1.067 firmi sa Kineskim kapitalom. Na promociji Kineske privrede radi i kineski Savet za promociju međunarodne trgovine-CCPIT (China Council for the Promotion of International Trade), i kineska Komora za međunarodnu trgovinu (China Chamber of Intrnational Commerce - CCOIC), koja je osnovana 1952. god. Od 28.juna 1988.god. CCPIT je kao drugi naziv prihvatio: Kineska komora za međunarodnu trgovinu (China Chamber of International Commerce - CCOIC). Kineska komora za međunarodnu trgovinu usko je povezana sa domaćim ekonomskim i tehničkim institucijama. Njen zadatak je da uspostavlja poslovne i prijateljske veze sa trgovinskim komorama širom sveta.

PosloviPosloviPosloviPoslovi kojekojekojekoje obavljaobavljaobavljaobavlja CCPIT:CCPIT:CCPIT:CCPIT:121121121121:

• Povezivanje sa inostranim ekonomskim i trgovinskim krugovima; dočekuje inostrane privredne i trgovinske delegacije i stručnjake; organizuje i šalje kineske privredne, trgovinske i tehnološke delegacije u inostranstvo u posete i istraživanja;

• Jača veze sa inostranim trgovinskim komorama, ekonomskim i trgovinskim asocijacijama; učestvuje u relevantnim aktivnostima međunarodnih ekonomskih i trgovinskih organizacija ili aktivnostima međunarodnih i trgovinskih organizacija ili aktivnosti čije su one sponzori; povezuje se sa predstavništvima stranih industrijskih i trgovinskih organizacija i stranih trgovinskih komora u Pekingu i šalje stalne predstavnike ili osniva trgovinska predstavništva u stranim zemljama;

• Organizuje i učestvuje na međunarodnim ekonomskim i trgovinskim konferencijama, uključujući one koje sponzoriše CCPIT i slične strane organizacije;

• Organizuje izložbe u inostranstvu ili učestvuje na međunarodnim sajmovima i pomaže kineskim organizacijama i preduzećima u organizaciji izložbi u inostranstvu ili učestovanju na međunarodnim sajmovima;

• Priređuje inostrane ekonomske, trgovinske i tehničke izložbe u Kini, sponzorišući međunarodne izložbe i sajmove koji se organizuju u Kini;

121 Opširnije, videti: www.ino.komora.org



___________________________________________________________________________

186

• Organizuje i održava tehničku razmenu između Kine i drugih zemalja; brine o sakupljanju, distribuciji i prezentaciji literature i uzoraka novih proizvoda i novih stranih naučno-tehnoloških pubikacija;

• U okviru Saveta posluje Međunarodna spoljnotrgovinska arbitraža i Međunarodna pomorska arbitraža koja se bavi procenom štete na brodovima i brodskom tovaru; izdaje i legalizuje dokumenta i sertifikate o poreklu, dokumenta o spoljnoj trgovini i brodske sertifikate;

• Bavi se registracijom patenata i zaštitnog znaka u zemlji i inostranstvu; pruža usluge u oblasti industrijske svojine; pomaže u rešavanju sporova i ostalim slučajevima koji se tiču razmene tehnologije ili trgovine;

• Sakuplja i objavljuje članke o privrednim i trgovinskim odnosima Kine sa inostranstvom; sponzoriše skupove sa temom o kineskoj privredi namenjene posetiocima iz inostranstva;

• Istražuje i sakuplja privredne informacije, pruža informativne i konsultantske usluge domaćim i stranim preduzećima sa aspekta ekonomije, trgovine i tehničke kooperacije; rukovodi procenjivanjem i izradom fizibiliti studija za kineske projekte sa stranim partnerima i pruža informativne usluge o kreditiranju;

• Vodi poslove lokalnih i industrijskih podsaveta; • Rukovodi drugim poslovima u promociji privrednih i trgovinskih aktivnosti.

CCPIT u svom sastavu ima 49 lokalnih pod-saveta i 18 granskih pod-saveta. Sa 60.000 članova praktično pokriva sve delove Kine i celokupnu državnu privredu.

1111111188888888........55555555........11111111........ SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvooooooooiiiiiiiirrrrrrrr--------vvvvvvvviiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeee kkkkkkkkiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeesssssssskkkkkkkkoooooooogggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttaaaaaaaa

Uspostavljanje poslovnih odnosa sa kineskim poslovnim svetom često je dug

proces, koji u velikom broju slučajeva završava sa neuspehom. Razlog neuspeha je nerazumevanje uloge i suštine kineske kulture. Potrebno je znati da Kinezi stavljaju veliki akcenat na poverenje i međusobne veze.

Presudan značaj za poslovni uspeh u Kini je stručno znanje. Često se dešava da Kinezi postavljaju pitanja i da klimaju glavom u znak odobravanja ili shvatanja sagovornika, kao i kada žele da sklope ugovor. Ako se desi da vam poslovni sastanak bude otkazan i ponovo zakazan, ne gubite strpljenje jer Kinezi na taj način proveravaju strpljenje stranog poslovnog partnera.

Poslovni sastanak se započinje sa razgovorom o opštim temama, o putovanju, lokalnom smeštaju ili porodici. Kada zvanično sastanak treba da počne, kineski domaćin će dati potrebno upozorenje. Isto tako, kada je sastanak završen, domaćin će pokazati da je vreme da gost ode.



___________________________________________________________________________

187

Zbog sporosti procesa pregovaranja poslovni partneri često moraju da putuju po nekoliko puta u Kinu, kako bi sklopili poslovni ugovor. Takođe, kada kinezi odluče šta je najbolje za njih, oni teže da se drže te odluke. Oni mogu biti spori u formulisanju plana akcije, ali kada započnu posao izuzetno dobro napreduju.

Kod poslovnih pregovora sa kinezima važan je reciprotitet. Na primer, ako oni daju koncesiju, oni očekuju nešto za uzvrat. Pored toga, uobičajeno je da oni usporavaju pregovore da bi koristili prednost želje zapadnjaka da zaključe poslovni aranžman, što je pre moguće. Cilj ovakve taktike je da se izvuku dalje koncesije ili dodatni ustupci od stranog inostranog poslovnog partnera.

1111111188888888........66666666........ NNNNNNNNeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Prema podacima iz 2006.god. Nemačka je najznačajnija izvozna nacija na svetu (u 2006.god. iz Nemačke je izvezeno robe i usluga u vrednosti od 893,6 mlrd. €, a njen udeo u svetskom izvozu iznosi oko 13,5 – 15 %)122 , dok je treća nacija (posle Sjedinjenih Američkih Država i Japana) po uvozu (u 2006. uvezeno je robe i usluga u vrednosti od 731,7 mlrd. €; udeo u svetskom uvozu 12%).

Sa spoljnotrgovinskim obrtom od 1.625,3 mlrd. € (spoljno-trgovinski suficit u 2006. god. je iznosio 161,9 mlrd. €), Nemačka je u poslednjih nekoliko godina druga po veličini (iza Sjedinjenih Američkih Država) trgovačka sila na svetu.

Nemačka je kao najznačajnije spoljno-trgovinske partnere videla u industrijski razvijenim državama kao što su: Francuska, Holandija, Sjedinjene Američke Države, Italija, Velika Britanija, Austrija, Švajcarska i Kina. Na ove zemlje odnosi se oko 77% nemačkog izvoza i 75 % nemačkog uvoza.

Nemačka privreda svoj izvoz zasniva na:::: proizvodima mašinske industrije, motorne industrije, industrije hemijskih proizvoda, elektronske industrije i inženjerstva, telekomunikacionih sistema, novih tehnologija i znanja.

Uvoz je zasnovan na: sirovinama i poluproizvodima iz svih grana industrije ali i najsavremenijih tehnologija i proizvoda.

Nemačka ekonomska diplomatija učinila je sve da nemačka privreda profitira na oporavku i razvoju svetske privrede u XX veku. Primena koncepta nemačkog modela ekonomske diplomatije stvorila je uslove za izmeštanje proizvodnih kapaciteta iz Nemačke (koji su imali visoke troškove proizvodnje) u države sa jeftinom radnom snagom, poreskim olakšicama i labavijim ekološkim zakonima. Na taj način povećao se i udeo u nemačkom izvozu koji se odnosi na sirovine i polufabrikate za proizvodnju van Nemačke.

122 www.ino.komora.net



___________________________________________________________________________

188

Značaj, ulogu i doprinos ekonomske diplomatije razvoju nacionalne privrede Nemačka je uočila dvadesetih godina XX veka, kada je u okviru Ministarstva inostranih poslova formirala samostalan Resor za spoljnu trgovinu. Zadatak Resora je bio da poveća izvoz nemačkih proizvoda na svetsko tržište. Istovremeno, sa stvaranjem Resora za spoljnu trgovinu, stalne nemačke diplomatske misije dobile su prve atašee za trgovinu, finansije, poljoprivredu i šumarstvo.

Podrška nemačkim preduzećima koja posluju na inostranom tržištu ostvaruje se posredstvom niza privrednih i trgovinskih komora ili posredstvom Federalne uprave za informacije o spoljnoj trgovini. Potrebno je naglasiti, da ove institucije svoju misiju obavljaju nezavisno od nemačkih diplomatskih misija. Zajednički cilj svima je da pruže podršku razvoju internacionalnih aktivnosti nemačkih preduzeća. Nemačka danas ima oko 1.200 agenata u 48 trgovinskih komora koje pokrivaju 78 država sveta.

Institucija za kreditiranje i osiguranje izvoza stvorena je daleke 1926.god. Posle II svetskog rata, pod uticajem razvoja međunarodne trgovine, kreditiranje izvoza i osiguranja izvoznih poslova doživelo je pravu ekspanziju kako na nacionalnom, tako i na internacionalnom polju. Pod finansiranjem spoljne trgovine podrazumeva se mobilizacija finansijskih resursa u funkciji realizacije konkretnih izvoznih poslova.

1111111188888888........66666666........11111111 SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvooooooooiiiiiiiirrrrrrrr--------vvvvvvvviiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeee nnnnnnnneeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkoooooooogggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttaaaaaaaa

Nemačku naciju karakteriše izuzetno visok stepen radne disciplone. Nemci su veoma precizni i svaka aktivnost je unapred planirana. Krasi ih izrazit ambicionizam i takmičarski duh. Polažu pažnju na obrazovanje, veštine i sposobnosti u radu.

U međusobnim odnosima su formalni. Od ovog pravila odstupaju samo ako im se eksplicitno naglasi da je dozvoljena neformalnost. Kada im se obraćate, obratite se sa Frau ili Herr, nakon čega sledi prezime.

Persiranje je obavezno, sem ako domaćin traži drugačije. Samo jako mladi i bliski prijatelji se oslovljavaju imenom i imaju pristup u dom domaćina (poslovnog partnera). Ovo ne umanjuje njihovu gostoljubivost, jer će vas sigurno pozvati na ručak ili na večeru ukoliko ostajete više dana. Istovremeno, ne očekujte da ćete svake večeri biti pozvani na druženje, prosto zato što Nemci smatraju da vam je potrebno vreme "samo za sebe". Bez obzira na ovu ljubaznost, izbegavajte privatne teme i obavezno uzvratite gostoljubivost prvom prilikom.

Nemojte biti bučni. Nemci ne prihvataju bučne ljude, posebno u poslovnoj komunikaciji i takvo ponašanje tumače kao loše. Ljudi koji mnogo odskaču od društvenih normi nisu na dobrom glasu.



___________________________________________________________________________

189

Karakteristika nemaca je da su veoma pouzdani i da drže reč. Rukovanje je često i dobrodošlo. Rukujte se prvo sa najstarijim članom u grupi, a zatim sa ostalim članovima. Ovo praktikujte prilikom dolaska i odlaska. Nikako ne dozvolite sebi da mašete rukom u širokom zamahu kao pozdrav. Ovaj gest bi vam ozbiljno poljuljao ugled. Obratite pažnju i na sve ostale lepe manire.

Pre susreta sa ljudima iz drugih sredina veoma dobro proučite istoriju, kulturu i običaje tog naroda. Izbegavajte gestikulaciju dok pričaju. Istovremeno, očekujte da će pomno pratiti vaše pokrete. U poslovnoj komunikaciji koriste književni jezik i izbegavaju dijalekte. U komunikaciji sa strancima koriste najčešće engleski jezik.

• KakoKakoKakoKako poslovatiposlovatiposlovatiposlovati sasasasa Nemcima?Nemcima?Nemcima?Nemcima?

Ukoliko želite uspešnu poslovnu saradnju sa Nemcima, obavezno budite veoma tačni i precizni. Nikada nemojte potceniti ili olako shvatiti tačnost u nemačkoj kulturi. Ukoliko na sastanak kasnite 5-10 minuta od zakazanog vremena smatraće vas nekulturnim, a ukoliko kasnite 15 minuta nanosite uvredu domaćinu ugrožavajući izglede za dobar posao. Ako iz nekog razloga kasnite, obavezno odmah telefonom obavestite drugu stranu o tome. Zakažite sastanak sa unapred skiciranim temama. Ne očekujte da ćete obradovati poslovnog partnera ako se pojavite nenajavljeni u njegovoj kancelariji.

Poželjno vreme za zakazivanje sastanaka tokom radnog dana je period između 10 i 13 časova ili period između 15 do 17 časova. Zakazivanje sastanaka petkom u popodnevnim časovima izbegavajte. Mnoge firme petkom rade samo do 14 ili 15 časova. Na otkazivanje ili pomeranje sastanaka ne gledaju blagonaklono. Uvek ponudite nov rok uz razumno i ozbiljno objašnjenje. Ovo morate da uradite najmanje 24 časa pre prvog dogovorenog termina.

Imajte u vidu periode godišnjih odmora i festivala. Nemci imaju 6 nedelja plaćenog odmora, koje često koriste tokom školskih letnjih raspusta.

Nemci brižno neguju porodični život. Često možete sresti starijeg menadžera koji će jednostavno dobrovoljno objaviti da mu je potrebno više vremena sa porodicom i na taj način ustupiti mesto mlađem kolegi, za koga će nova pozicija predstavljati izazov.

• ProtokolProtokolProtokolProtokol

Odela u poslovnom i bankarskom svetu su izrazito klasična i konzervativna. Ovo važi za oba pola. U marketing i IT sektoru oblačenje je opuštenije. Ipak, patike i trenerke se koriste isključivo u teretanama i prilikom vežbanja. Žene treba da



___________________________________________________________________________

190

izbegavaju šljašteći nakit, posebno u istočnom delu Nemačke, gde će se ovakav manir protumačiti kao provokacija.

Izbegavajte usputne i male razgovore prilikom sastanaka. Nemci nemaju potrebu za spontanim razgovorom sa strancima. Zajednice se baziraju na zajedničkim interesima i potrebama, za razliku od familijarnih kultura, kao što su npr. mediteranska, slovenska ili južnoamerička.

• OOOO čemučemučemučemu razgovarati?razgovarati?razgovarati?razgovarati?

Prilikom sastanka običaj je da se nekoliko rečenica razmeniti kao uvod. To nikako neće biti detaljno, jer nemci preferiraju direktno prelaženje na tačke sastanka. No, ipak u svim ostalim prilikama vole da pričaju o: • sportu, posebno fudbalu; • putovanjima i godišnjim odmorima; • aktuelnim događajima i politici; • radu i profesiji; • vašim prethodnim iskustvima sa nemcima; • pivu.

• MenadžmentMenadžmentMenadžmentMenadžment

U nemačkim firmama izražen je centralizam. Međusobno se poštuju i vole autoritativne vođe. Potčinjeni se retko suprostavljaju menadžeru. Odnosi između zaposlenih i pretpostavljenih su rezervisani i na distanci. Komunikacija ide od vrha ka dole. Naredbe su obično jasne, precizne i često u pisanom obliku.

Zaposleni imaju jasan odnos prema poslu. Ne vole prekovremeni rad. Ne nose posao kući. Van radnog vremena ne žele biti angažovani zbog posla. Neformalni kontakti se mogu sresti češće kod kolega istog ranga. Zanima ih privatnost drugih kolega. Veoma su konzervativni po ženskom pitanju. Od njih ne očekuju da stignu do vrha u poslu. Odgovorne funkcije u većini slučajeva rezervisane su za muškarce.

Nemački menadžment preferira konkurenciju i to više u podeli tržišta (slučaj BMW i Daimler-Benz), nego u dominaciji. Za veći udeo na tržištu boriće se kvalitetnom uslugom i kvalitetnim proizvodom. Trka obaranja cena nije popularna i samo u krajnjoj nuždi se primenjuje.



___________________________________________________________________________

191

1111111188888888........77777777........ AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee111111112222222233333333

Austrijski model ekonomske diplomatije je koncept koji se često pominje u zvaničnim krugovima država Zapadnog Balkana. Austrijska privredna komora otvara kancelarije u inostranstvu i popunjava ih iskusnim kadrovima. Kadrovi koji odlaze u inostrana predstavništva su visokoobrazovane osobe. Službenici koji rade u predstavništvima austrijske komore u inostranstvu imaju diplomatski status. Prednost ovog modela je u tome što službenici u tim uredima dobro poznaju kako austrijsku privredu, tako i privredu države u koju odlaze na službu. Poznavanje privrednih prilika, diplomatama otvara mnoga vrata prilikom uspostavljanja poslovnih odnosa.

Austrija je u 2005.god. ostvarila izvoz u vrednosti od 94,00 mlrd. €. Najveća vrednost izvoza ostvarena je u saradnji sa: Nemačkom 32%, Italijom 8,7%, Sjedinjenim Američkim Državama 5,6%, Švajcarskom 4,5% i Francuskom 4,2%.

U isto vreme ostvaren je uvoz u vrednosti od 95,49 mlrd. €. Glavni austrijski partneri u uvozu su: Nemačka 42,4%, Italija 6,7%, Francuska 4%, Sjedinjene Američke Države 3,3% i Švajcarska 2,7%

U 2006.god. Austrija je premašila dosadašnji rekord i izvezla je robe u vrednosti od 106 mlrd. €, što je povećanje od 12,6%. Na osnovu tog podatka i ostvarenog rezultata, za Austriju možemo reći da je evropski prvak u rastu izvoza i sedma zemlja u svetu po merilu vrednosti izvoza po glavi stanovnika. Broj austrijskih izvoznika u poslednjih 10 godina je udvostručen. Uz to, Austrija izvozi i usluge u vrednosti od blizu 50 mlrd. € na godišnjem nivou.

Svoju robu Austrija najvećim delom (69%) plasira na tržište Evropske Unije, 57% od toga izvoza odnosi se na "evropsku petnaestoricu: države koje su članicama unije postale pre 2004.god.", a 12% na nove članice. U Jugoistočnu evropu odlazi 4% izvezene robe, ostali deo Evrope 6%, Zajednicu nezavnisnih država 3%, Aziju i Australiju 7%, Severnu i Latinsku Ameriku 8%, Afriku i Bliski Istok 3%124.

Austrija je mnogo profitirala od novih članica Evropske Unije i hrabrosti da krene sa ekspanzijom izvoza na jugoistok evrope. Posledice takve hrabrosti su uočljive kroz: trećinu svih stranih investicija u Rumuniji čine austrijska ulaganja, a Austrija je stekla status odličnog poznavaoca tržišta Jugoistočne Evrope i kao takva predstavlja sve češće sedište mnogih stranih, pre svega prekomorskih kompanija koje žele da razvijaju poslove u tom pravcu.

Ovakav uspehe Austrija je postigla zahvaljujući razvijenoj ekonomskoj diplomatiji, koja se zasniva na "Strategiji ofanzivnog spoljnotrgovinskog nastupa". 123 Opširnije možete videti na sajtu: www.ino.komora.net 124 Isto.



___________________________________________________________________________

192

Članstvo u Privrednoj komori Austrije je zakonska obaveza za sva preduzeća registrovana u Austriji. Privredna Komora predstavlja zakonom uređen način organizovanja 350.000 preduzeća u Austriji iz oblasti industrije, trgovine, turizma i ugostiteljstva, transporta i saobraćaja, bankarstva i osiguranja, informatike i konsaltinga koja funkcionišu na federalnom principu.

U Austriji postoji jedna savezna i devet pokrajinskih komora, a prema registrovanom sedištu preduzeća određuje se i njegova komorska pripadnost.

Spoljnotrgovinski poslovi i organizacijom predstavništava u inostranstvu u nadležnosti su Savezne privredne komore. Izvoz i širenje tržišta proklamovano je kao primarni uslov opstanka austrijske privrede. U poslednje vreme, pokrajinske Vlade zajedno sa pokrajinskim Privrednim komorama formiraju Agencije za internacionalizaciju poslovnih aktivnosti i podršku lokalnom izvozu . Ove Agencije su formirane kao preduzeća koja posebno naplaćuju svoje usluge. Osnivački kapital obezbeđuju pokrajinske Vlade, Komore i velike banke iz tih pokrajina. Osnovni cilj Agencije je da se izvozna preduzeća u svim detaljima prate kroz proces izvoza (od obezbeđenja zakonskih propisa zemlje u koju se izvozi, do obezbeđenja finansiranja i instrumenata osiguranja naplate potraživanja).

Austrijska Privredna komora u svetu ima 107 predstavništava na svih 5 kontinenata, sa 600 zaposlenih (zaposleni imaju diplomatski status). Bečka centrala ima na raspolaganju godišnji budžet od 70 mil. € sa kojima se organizuje 1.000 tematskih skupova na godišnjem nivou,od čega 200 u zemlji i 800 u inostranstvu.

U okviru Privredne komore postoji spoljnotrgovinska organizacija koja je u funkciji podsticanja izvoza i prezentacije austrijskih proizvoda i firmi u inostranstvu.

Spoljna trgovina Austrije ima i 69 bilateralnih punktova, 1 multilateralan punkt i još 37 filijala, čiji je primarni zadatak uspostavljanje saradnje sa lokalnim vlastima, podsticanje austrijskog izvoza i podrška svim privrednicima. Austrija posle Sjedinjenih Američkih Država ima najrazgranatiju spoljnotrgovinsku mrežu.

Posebna pažnja se poklanja specifičnosti socijalnog partnerstva koje se u Austriji već decenijama izgrađuje između poslodavaca, Vlade i sindikata, a u kojim značajnu savetodavnu ulogu ima i Privredna komora. Posledice takve organizacije su da u 2006.god. nije bilo organizovanih štrajkova.

1111111188888888........77777777........11111111........ SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvooooooooiiiiiiiirrrrrrrr--------vvvvvvvviiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeee aaaaaaaauuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkoooooooogggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttaaaaaaaa

Za pregovore u Austriji potrebna je izuzetno dobro priprema koju će pratiti

kvalitetna prezentacija. Na pitanja koja dobijamo od druge strane potrebno je odgovarati kratko, jasno i sa čvrstim argumentima. Austrijsku stranu po pravilu



___________________________________________________________________________

193

predstavlja ovlašteno lice za sklapanje konačnog dogovora. Isto se očekuje i od druge strane, partnera u pregovorima.

Evropske poslovne običaje i menadžersku kulturu nešto je teže odrediti u odnosu na neke druge sredine, npr. japansku i američku kulturu. Evropski menadžeri i uopšte evropljani imaju smisla za realnost i veoma su strpljivi u pregovorima. Izuzetno mnogo cene tradiciju i korporativnu istoriju.

EvropskiEvropskiEvropskiEvropski menadžerskimenadžerskimenadžerskimenadžerski stilstilstilstil sastojisastojisastojisastoji sesesese odododod sledesledesledesledećegćegćegćeg:

• Ciničkog realizma;

• Ubeđenja da je pojedinac središte društvenog i poslovnog sastava;

• Društvene i korporativne odgovornosti;

• Česte sumnje u formalni autoritet;

• Izrazite želje za sigurnošću;

• Ubeđenja da maksimalni profit nije glavni cilj poslovanja.

Navedene karakteristike su zajedničke većem broju evropskih zemalja, ali među njima postoje znatne razlike koje su posledica istorijskog nasleđa. Svaka zemlja izgradila je sopstveni sistem vrednosti i običaja koji se jednim delom razlikuju u odnosu na takve sastave u drugim državama.

Kao i sve evropske države i Austrija u tom pogledu ima određene posebnosti koje ćemo ukratko navesti. Na sastanke treba dolaziti tačno na vreme. Kada se prolazi između redova stolica na sastanku trudite se da budete okrenuti licem ka poslovnim partnerima i poslovnim ljudima.

Tokom razgovora (formalnog ili neformalnog) sa austrijancima ruke ne držite u džepovima. Nemojte biti prefamilijarni sa austrijskim partnerima dok posao ne postane dobro uhodan. U slučaju da vas je kolega pozvao na ručak/večeru u njegovu kuću, domaćici ne smete nositi crvene ruže jer one asociraju na ljubavna osećanja. Kada se nađete u austrijskoj kući, ne pratite domaćina u kuhinju jer se taj gest smatra neprikladnim za gosta.

Austrijski menadžeri tokom pregovora često koriste neformalan govor i škrti su na rečima, pri čemu stavljaju akcenat na procene aktuelne ekonomske situacije. Očekuju razmenu vizit karata, koje je poželjno da budu crno-bele bez ikakvih drugih boja sa navedenom funkcijom u poslovnoj organizaciji i stečenim obrazovnim zvanjem. Austrijanci se ponose svojim geografskim karakteristikama i svojim doprinosom razvojuu umetnosti i nauke, pri čemu posebno mesto zauzimaju muzički geniji kao što su Štrauss, Mocart i Šubert. Zbog toga, potrebno je izvršiti dodatnu pripremu poslovnih ljudi koji će pregovarati sa austrijancima. Njihovo poznavanje austrijske geografije i nacionalne kulture doprineće opuštenijoj atmosferi.

Austrijanci mnogo cene titule. Ako ne spomenete titulu austrijskog kolege, moguće je da će se uvrediti. Austrijski menadžeri vole da kombinuju posao i zabavu,



___________________________________________________________________________

194

bolje reći užitak, pa se brojni pregovori događaju u restoranu. Popularna su druženja u klubovima i restoranima nakon radnog vremena i od vas se očekuje da sledite svog kolegu.

Plemićke titule se ne koriste u poslovnom i javnom životu, ali se pominju u privatnim razgovorima. Rukovanje je uobičajeno u Austriji, a pri susretu sa ženom očekuje se da ona inicira rukovanje. Starija osoba pruža ruku mlađoj. Predaja poklona nije standardna poslovna praksa, ali ako se već daju pokloni, birajte jeftin i prikladan poklon. Kada se dolazi u kuću, preporučljivo je doneti cveće, bombonijeru ili dobar konjak. Upotreba engleskog jezika vrlo je rasprostranjena u državnoj administraciji i poslovnom svetu.

Kada poslujete sa Austrijskim kupcem, važno je znati kako sastaviti ponudu. Ponuda mora da sadrži sledeće informacije:

• Detaljan opis robe sa opisom pakovanja; konkretne mere i količina; informacije u vezi sa kvalitetom; ukoliko je potrebno dodati i tehničke karakteristike robe;

• Cene se izražavaju u Eurima ili USD $; • Sastavni deo poslovnih ugovora su INCOTERMS pravila Međunarodne tržišne

komore; • Preporučuje se upotreba ilustrovanog propagandnog materijala; • Ukoliko je predmet ponude potrošačka roba uobičajeno je da se šalju i uzorci ; • Potrebno je da ponuda sadrži: uslove dostave, maksimalnu količinu koja može

biti dostavljena u jednoj isporuci i vremenski period za koji važi ponuda; • Ponude se pišu na engleskom ili nemačkom jeziku.

Poslije izvršene narudžbe po osnovu prethodne ponude, austrijski uvoznik očekuje potvrdu porudžbine od strane snabdevača. Ako se ponuda prihvati bez određenih izmena, generalna potvrda je dovoljna. Međutim, ako dođe do izmena u odnosu na ponudu, takve izmene prodavac mora posebno da potvrdi.

1111111188888888........88888888........ BBBBBBBBrrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzziiiiiiiillllllllsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Brazilski model ekonomske diplomatije u osnovi je najsličniji američkom modelu ekonomske diplomatije. Nosilac svih aktivnosti je Ministarstvo inostranih poslova koje pruža sveobuhvatnu pomoć i podršku brazilskom preduzeću za nastup na svetskom tržištu. Pomoć je dostupna kada se radi o robnoj razmeni, raznim oblicima privredne i tehnološke saradnje sa inostranim partnerima, zajedničkom nastupu na trećem tržištu i sl.

Značajna pažnja posvećuje se regionalnoj saradnji Brazila, a posebna požnja posvećuje se Južnoameričkom zajedničkom tržištu (Mercado Comum do Soul – MERCOSUL). Školovanje kadra za obavljanje diplomatskih zadataka obavlja se u



___________________________________________________________________________

195

okviru nacionalne diplomatske akademije.

U strukturi brutodruštvenog proizvoda, industrijski proizvodi učestvuju sa 20%, poljoprivredni proizvodi sa 20% i uslužni sektor sa 60%. Brazil predstavlja izrastajuću ekonomsu silu sa velikim proizvodnim mogućnostima.

1111111188888888........99999999........ JJJJJJJJaaaaaaaappppppppaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Prioritetni zadatak japanskog modela ekonomske diplomatije je ekspanzija izvoza i osvajanje novih tržišnih prostora. Stavlja se naglasak na centralizaciju i efikasnu koordinaciju diplomatskih aktivnosti. Japan posebnu pažnju posvećuje ekonomskoj saradnji sa zemljama u neposrednom okruženju.

Strukturu japanske privrede čine:

• Informacione tehnologije; • Proizvodnja delova za auto-industriju; • Maloprodaja; • Biotehnologija; • Ekobiznis; • Medicinska zaštita;

Poslednjih godina, japanska privreda suočava se sa mnogim teškoćama. Neke

od njih su:

• Negativan prirodni priraštaj; • Starenje nacije; • Jačanje konkurencije na međunarodnom tržištu kao rezultat procesa

globalizacije.

Razvoj japanske privrede u narednom periodu zasnivaće se na:

• Razvoju inovacija i stvarajući industrijsku konkurentnost na svetskom tržištu;

• Širenju mreže spoljno-ekonomskih odnosa u Istočnoj aziji; • Unapređenju zaštite životne sredine; • Revitalizaciji malih i srednjih preduzeća; • Razvoju regionalne ekonomije.

Na osnovu podataka iz 2006.god. Japan je ostvario vrednost izvoza u iznosu od 550 mlrd $. U strukturi izvoza dominiraju sledeći proizvodi: motorna vozila, poluprovodnici i hemijski proizvodi. Glavni izvozni partneri su: Sjedinjene Američke Države 22,7%, Kina 13,1% i Južna Koreja 7,8%.

U istom periodu ostvaren je uvoz u vrednosti od 451 mlrd $. U strukturi uvoza dominiraju sledeći proizvodi: mašine i oprema, goriva, prehrambeni, tekstilni i



___________________________________________________________________________

196

hemijski proizvodi. Glavni partneri u uvozu roba i usluga su: Kina 20,7%, Sjedinjene Američke Države 14%, Južna Koreja 4,9%, Australija 4,3% i Indonezija 4,1%125.

Japanska vlada posredstvom svoje spoljnotrgovinske organizacije (Business Support Center) pruža podršku i pomoć inostranim preduzećima koja žele da otvore kancelariju u Japanu, uključujući i program besplatne upotrebe kancelarijskog prostora i opreme u pojedinim gradovima Japana na određeno vreme. Na ovaj način Japan nastoji da u potpunosti olakša ulazak stranog kapitala na japansko tržište. Ulazak stranog kapitala daće doprinos povećanju izvoza iz Japana.

Podrška japanskim preduzećima koja već posluju na inostranom tržištu ili žele da se uključe na inostrano tržište poverena je instituciji čiji je osnovni zadatak organizacija spoljne trgovine Japana. Za nas je interesantan japanski sistem finansiranja spoljne trgovine koji se vezuje za japansku strategiju trgovinske politike. Japanski sistem finansiranja izvoza, kompatibilan je sa strategijom izvoza opreme. Izvoz visoko sofisticiranih tehnologija ostvaruje se posredstvom japanskih institucija koje su direktno povezane sa proizvođačima.

Izvoz se zasniva na tesnoj vezi izmeđi industrijske proizvodnje, države i trgovine u oblasti finansiranja i podrške izvozu. Ovaj posao obavlja Eskim banka i finansijski institut japanske vlade koji deluje pod okriljem Ministarstva finansija.

Japan je dugo vremena tradicionalno bio dosta zatvoren za investicije. U poslednje vreme, sve više se otvara i sve je veći broj kompanija koje investiraju u Japan. Veliki broj stranih investicija u oblastima kao što su finansije i automobilska industrija menjaju privrednu strukturu Japana i povećavaju međunarodnu konkurentnost kompanija.

Japan je u poslednjih nekoliko godina uveo mnoge promene sa ciljem obezbeđenja kontinuiranog priliva stranih investicija. Neke od prednosti koje krase Japan i na osnovu kojih želi da privuče strane investitore su:

• Veličina i položaj japanskog tržišta; • Tehnološka razvijenost; • Visoko obrazovana, obučena i disciplinovana radna snaga; • Infrastrukturna razvijenost.

Ekonomskoj diplomatiji pridaje se posebna pažnja. U realizaciji spoljnoekonomskih ciljeva značajnu ulogu ima i Komorski sistem Japana. Prva Komora za trgovinu i industriju u Japanu osnovana je davne 1878.god., u Tokiju. Kasnije, Komore su osnovane i u drugim gradovima Japana. Tokom 1892.god. 15 novoosnovanih Komora zajedno su osnovale Federaciju komora za trgovinu i industriju. Federacija je 1922.god. preimenovana u Japansku komoru za trgovinu i industriju-JCCI126.

125 Izvor: www.customs.go.jp 126 Izvor: www.jcci.or.jp



___________________________________________________________________________

197

U Japanu postoje i 524 regionalne komore koje su formirane u svim većim gradovima. Tokijska komora ima 23 rejonske komore u gradu. Sve komore su javne i neprofitne. Japanska komora za trgovinu i industriju (JCCI) je centralna organizacija kojoj pripadaju sve komore lokalnog karaktera.

1111111188888888........99999999........11111111........SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvooooooooiiiiiiiirrrrrrrr--------vvvvvvvviiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeee jjjjjjjjaaaaaaaappppppppaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkoooooooogggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttaaaaaaaa

Delovanje prema ustanovljenim pravilima ponašanja koja su uobičajena u poslovnom svetu izuzetno je važno u Japanu. Japanci su veoma učtivi i drže do ukazivanja i odavanja poštovanja prema drugima. Posebna pažnja se poklanja starijima i osobama koje su na višem položaju. Japanci često drugim osobama dele komplimente. Istovremeno o sebi pričaju sa skromnošću i uvek umanjuju značaj ličnog uspeha.

PrvomPrvomPrvomPrvom poslovnomposlovnomposlovnomposlovnom kontaktukontaktukontaktukontaktu ukazujeukazujeukazujeukazuje sesesese velikavelikavelikavelika pažnja.pažnja.pažnja.pažnja. Za japance prvi kontakt predstavlja ogroman korak. Uspostavljanjanje prvih poslovnih kontakata često se razlikuju od drugih naroda. Obično pismo ili telefonski razgovor i iskazana želja za uspostavljanjem poslovnog odnosa sa jedne strane ne mora da bude i dovoljan stimulans da primalac poziva odgovori. To nema značenje da nedostaje interesovanje, kako bi se moglo protumačiti u nekim drugim zemljama. Postoje mnogi faktori koji sprečavaju brzo odvijanje i realizovanje nekog posla u Japanu, od kojih su neki uobičajeni i u svakoj drugoj zemlji, a neki su karakteristični samo za Japan uključujući sledeće:

• Nedostatak sposobnosti da se komunicira na stranom jeziku. Velika trgovinska preduzeća imaju mogućnosti da komuniciraju na nekoliko stranih jezika. Mala i srednja preduzeća nisu navikla na direktne kontakte sa inostranim preduzećima, te je to jedan od razloga što nemaju mogućnosti sporazumevanja na više jezika;

• Možda je vaša kompanija ili vaš proizvod za japanskog partnera nepoznat. Često se dešava da je vaš proizvod ili vaša kompanija poznata na inostranom tržištu, ali nije u Japanu;

• Nedostatak podataka u poslovnoj prepisci. Preuzimanje obaveze da se sa stranom firmom pregovara je veliki korak u poslu i mnoga japanska preduzeća ne žele da tako nešto učine, pre nego što dobiju detaljne podatke o planiranom poduhvatu. Da bi izbegli ovaj problem, potrebno je drugoj strani pružite što više podataka o vašoj kompaniji;

• Način odlučivanja u japanskim kompanijama oduzima vreme potrebno da se

odgovori na prvi kontakt i tako uspostavi veza na duži period;



___________________________________________________________________________

198

• Prednost ličnog kontakta. Japanska preduzeća često ne žele da o važnim stvarima pregovaraju putem telefona ili pošte. Mala i srednja preduzeća imaju naviku direktne komunikacije ili ličnog kontakta sa eventualnim poslovnim partnerom.

Ličnim vezama i poznanstvima poslovni ljudi u Japanu pridaju veliku važnost. Direktan nastup potpuno nepoznatog poslovnog lica može teško pasti japancima koji se zbog toga mogu ustručavati u ophođenju i daljem poslovnom nastupu. Preporučljivo je da vas neko predstavi, bilo iz ličnih ili poslovnih krugova. Često taj deo posla obavljau ekonomske diplomate koje deluju na prostoru Japana. Prvo predstavljanje sastoji se od pružanja informacija o vašoj firmi, opisa vašeg položaja i mesta u njoj i nagoveštaj teme o kojoj želite da razgovarate. Ovakvo predstavljanje može pomoći da osoba sa kojom želite da se sretnete stvori pozitivnu predstavu o vama, vašoj kompaniji i toku moguće saradnje.

Poslovni ljudi iz inostranstva često primećuju da se sastanci sa japancima odvijaju veoma sporo i često započinju temom koja i nema posebnu veze sa glavnom temom zbog koje je sastanak sazvan. To je zato sto se u Japanu indirektnost poistovećuje sa učtivošću. Stranac takvo ponašanje ne bi trebalo da shvati kao skretanje sa glavne teme ili kao nezainteresovanost, već kao želju japanskog pregovarača da na učtiv način započne razgovor. Ključna stvar u ovakvim situacijama je biti strpljiv. Poslovne večere i izlasci se odvijaju u mnogo opuštenijoj atmosferi. Poslovni ljudi koji odlaze u Japan ne bi smeli da očekuju da će u kratkom vremenu obaviti pregovore sa japanskom firmom. Čak i kada je već uspostavljen kontakt, pregovori se i dalje odvijaju laganim tokom.

Radno vreme u Japanu je radnim danom između 9 i 17 časova sa obaveznom pauzom za ručak koja je između 12 i 13 časova. Objekti maloprodaje radnim danima su otvoreni od 10 do 19 časova i rade tokom vikenda.

Poznavanje engleskog jezika u japanskim poslovnim krugovima i vladinim organizacijama nije baš uobičajeno. Izuzetak predstavljaju kompanije koje se bave spoljnom trgovinom. Na važnim poslovnim sastancima korisno je imati prevodioca koji će biti uz vas ukoliko bi jezik postao smetnja pri razgovoru. Potrebno je u potpunosti unapred upoznati prevodioca sa interesima preduzeća i temama o kojima će se razgovarati. Prevodiocu je uvek potrebno obezbediti kratak rezime sa objašnjenjem specifičnih termina iz grane industrije koja je predmet razgovora, kako bi se olakšalo prevođenje usko specijalizovanih izraza.

Znajte da “Da” na japanskom ne znači uvek da. Povremeni izvor zabune nastaje zbog japanskog jezika, gde se razlikuje upotreba “da” i “ne” od upotrebe u drugim jezicima. Na primer, na pitanje na engleskom jeziku “Želite li još kafe“ odgovor je “Ne, ne želim“. Ali na japanskom jeziku odgovor se prvo potvrđuje i kaže se “Da, ja ne želim“ što na engleskom zvuči kontradiktorno.

Tačnost i preciznost se podrazumeva. Na sastanak dođite nekoliko minuta pre zakazanog termina. Ukoliko znate da nećete stići na vreme, učtivo je pozvati i obavestiti drugu stranu o vremenu vašeg dolaska i razlogu kašnjenja.



___________________________________________________________________________

199

Obavezno na prvi poslovni sastanak ponesite sa sobom propagandni materijal vašeg preduzeća, na engleskom ili ako je to moguće na japanskom jeziku. U zemljama Dalekog istoka običaj je da se vizit karta pruža sa dve ruke, ili se pažljivo položi na sto. Pri tom treba voditi računa da ime ne bude kontra okrenuto u odnosu na onoga koji prihvata posetnicu i da posetnica bude okrenuta odgovarajućom stranom ako je štampana na više jezika. Na taj način se ukazuje poštovanje suprotnoj strani. Nepristojno je po prijemu vizit karte pisati po njoj ili je nemarno staviti u džep. Ukoliko imate ozbiljnije namere da radite u Japanu, potrebno je da razmislite o izradi vizit karte na japanskom jeziku.

Pokloni nisu obavezni. Neprikladno je poklanjati skupe poklone, posebno na prvom sastanku. Manji pokloni, u vidu olovke, kravate, bedža ili drugog predmeta sa logom firme mogu se uručiti pre započinjanja ili na početku poslovne saradnje. Poklon se obično ne otvara pred onim koji ga uručuje.

1111111188888888........1111111100000000........ IIIIIIIInnnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee111111112222222277777777

Indijska privreda zauzima četvrto mesto po razvijenosti u svetu, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Japana. Karakteristike indijske privrede su tradicionalna seoska gazdinstva, moderna i tehnološki razvijena poljoprivreda, moderna industrija, zanatstvo, razvijen informaciono–tehnološki sektor i uslužni sektor.

Indijska privreda je u toku poslednjih deset godina beležila rast u proseku od 6,8% na godišnjem nivou. Ekspertski krugovi predviđaju da će indijska privreda nastaviti i dalje galopirajuće da napreduje i da će rast u proseku da iznosi od 7 do 8% na godišnjem nivou. Osnova razvoja indijskog sveukupnog privrednog ambijenta je ogroman priliv stranog kapitala u vidu stranih direktnih ulaganja i doznaka indijske dijaspore iz inostranstva. Strana direktna ulaganja su u 2005. god. premašila 5 mlrd.$, što je u poređenju sa Kinom veoma mali procenat. Indija je na prvom mestu u svetu po prilivu novčanih doznaka iz inostranstva, koje su u 2004. god. iznosile 21,70 mlrd.$.

Indijski razvoj zasniva se na petogodišnjim planovima privrednog razvoja od 1951. god. U poslednjem, desetom po redu petogodišnjem planu za period od 2002–2007. god. Vlada Indije je postavila ambiciozne ciljeve: postizanje privrednog rasta od 8% na godišnjem nivou, smanjenje siromaštva za 5%, povećanje pošumljenih i zelenih površina za 25%, dovođenje pitke vode do svih sela i čišćenje svih zagađenih reka. U ovom planu poljoprivreda se smatra kao primarni elemenat razvoja i to posebno kroz kreiranje novih radnih mesta. Uspešnoj realizaciji petogodišnjih 127 Opširnije videti: www.ino.komora.net



___________________________________________________________________________

200

planova svoj doprinos daje i ekonomska diplomatija, čiji zadatak je promocija indijske privrede i indijskog privrednog potencijala.

U 2005.god. ostvaren je izvoz u vrednosti od 89 mlrd.$. U strukturi izvoza dominirale su sledeće robe i usluge: inženjerske usluge, drago kamenje i nakit, poljoprivredni proizvodi, hemijski proizvodi, petrohemijski proizvodi, tekstil, gotova odeća, prediva, materijali, pamučna odeća, rude, lekovi, farmaceutski proizvodi, mašine, pamučna prediva, pamučne tkanine, plastični proizvodi, linoleum, koža i proizvodi od kože. Najznačajni izvozni partneri su: Sjedinjene Američke Države 17%, Ujedinjeni Arapski Emirati 8,80%, Kina 5,50%, Hong Kong 4,70%, Velika Britanija 4,50% i Singapur 4,50%.

U istom periodu ostvaren je uvoz u vrednosti od 126 mlrd.$. Strukturu uvoza čine sledeće robe i usluge: sirova nafta, zlato i srebro, elektronska oprema, drago i poludrago kamenje, hemijski proizvodi, neelektrične mašine, organske hemikalije, ugalj, koks, briket, čelik i železo, transportna oprema, jestivo ulje, metalne rude i metalni otpaci, neorganske hemikalije, tekstil, predivo i plastični materijali. Najznačajniji uvozni partneri su: Kina 6,1%, Sjedinjene Američke Države 6%, Švajcarska 5,2% i Belgija 4,4%.

Indijska vlada dozvoljava strane investicije u svim sektorima osim onih koji se nalaze na negativnoj listi (naoružanje, atomska energija, železnički saobraćaj, ugalj i lignit, eksploatacija železa, mangana, hroma, gipsa, sumpora, zlata, dijamanata, bakra i cinka). Postoji određena lista po kojoj postoji ograničenje u procentu vlasništva u određenim sektorima privrede.

Strani investitori mogu da obavljaju aktivnosti na tržištu Indije kroz dva sledeća modele poslovanja:

• Osnivanje predstavništva, kancelarije ili kompanije ćerke (Liaison Office, Branch Office, Project Office);

• Kroz indijsku kompaniju (Subsidiary) ili zajedničko ulaganje sa indijskim partnerom koji posluju u skladu sa indijskim zakonom.

Strana ulaganja se odobravaju na dva načina:

• Automatski: za kompanije u kojima strani investitor ima učešće do 74%, a

ispunjava sve propisane uslove u određenim industrijskim sektorima koje propisuje Vlada Indije. Reserve Bank of India automatski izdaje odobrenje za ovakav vid investicije.

• Odobrenjem Vlade: za kompanije u kojima strani investitor ima učešće veće od 74% i

koji se nalaze na listi koju je sastavila Vlada. Ako sektor nije sadržan u ovoj listi onda je

prethodno potrebna jedna posebna dozvola, koju izdaje Odbor za promociju stranih

ulaganja (Foreign Investment Promotion Board).



___________________________________________________________________________

201

1111111188888888........1111111100000000........11111111........ SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvvooooooooiiiiiiiirrrrrrrr--------vvvvvvvviiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeee iiiiiiiinnnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjsssssssskkkkkkkkoooooooogggggggg ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttaaaaaaaa

Većina poslovnih ljudi u Indiji govori engleski jezik. Uprkos toj činjenici, njihova verovanja i vrednosti se znatno razlikuju od onih na Zapadu. Rukovanje se koristi kao oblik upoznavanja. Oblik upoznavanja može da se koristi i drugi pristup, kojim se sastavljeni dlanovi stave ispred grudi i izgovori reč "namaste" što znači pozdrav vama.

Pozivanje ili mahanje rukom obavljajte sa dlanom okrenutim na niže, a ukazivanje na nešto često se radi bradom.

Indijci očekuju da ih oslovljavate sa titulom ako je imaju. Javno ispoljavanje naklonosti je nepodesno. Izbegavajte da partnera iz Indije tapšete po ramenima i da ih dodirujete tokom razgovora.

Nemojte da se iznenadite njihovim odevanjem. Mnogi indijci se oblače kao evropljani, ali postoje delovi gde se nosi nacionalna odeća koja se naziva dohti: bela tkanina i duga košulja. U nekim mestima, kao na primer u Pindžabu i Siki indijci nose turbane, a dobrostojeći Hindusi nose duge kapute kao Radže.

Za vreme jela koristite desnu ruku jer se leva ruka u Indiji smatra nečistom. Pitanja lične prirode izbegavajte postavljati ukoliko druga osoba nije vaš prijatelj ili bliži saradnik.

Na sastanak dođite na vreme. Cenkanje o visini ceni robe i usluge smatrajte nešto što je u indiji uobičajeno.

1111111188888888........1111111111111111........ CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnooooooooggggggggoooooooorrrrrrrrsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee111111112222222288888888

Prioritet Crne Gore u međunarodnoj saradnji je sređivanje, razvoj i unapređenje odnosa sa susedima. Crna Gora čvrsto je opredeljena da pristupi rešavanju otovrenih pitanja i da krene u dogovaranje osnova, pretpostavki i mehanizama svestrane saradnje sa susedima.

Najveći značaj Crna Gora daje razvoju i jačanju odnosa sa razvijenim zemljama Zapada. Osnove za to predstavljaju demokratski i reformski programi i interes da ove zemlje pored suseda postanu prioritetni partneri Crne Gore. Takođe, Crna Gora je opredeljena za razvoj bilateralnih odnosa sa Rusijom sa kojom želi unapređenje ekonomskih odnosa i zainteresovana je za svestrani razvoj saradnje u obrazovanju, nauci, kulturi i informisanju.

128 Izvor: www.vlada.cg.yu



___________________________________________________________________________

202

Crnogorska Vlada u svom sastavu ima Ministarstvo za ekonomski razvoj čiji je primarni zadatak da prati kretanje industrijske proizvodnje u celini i po pojedinim granama, kreira ekonomske politike, trgovinske i razvojne politike i brine o primeni određenih Zakona. Ministarstvo ima nekoliko sektora. Za naše istraživanje najznačajniji su:

• Sektor za multilateralnu i trgovinsku saradnjuSektor za multilateralnu i trgovinsku saradnjuSektor za multilateralnu i trgovinsku saradnjuSektor za multilateralnu i trgovinsku saradnju: saradnja sa međunarodnim i regionalnim ekonomskim organizacijama, posebno sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), Evropskom Unijom, Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Svetskom bankom i ekonomskim agencijama i komisijama sistema UN;

• Sektor za ekonomske odnose sa inostranstvom:Sektor za ekonomske odnose sa inostranstvom:Sektor za ekonomske odnose sa inostranstvom:Sektor za ekonomske odnose sa inostranstvom: vrši poslove koji se odnose na: predlaganje, utvrđivanje i sprovođenje politike Republike Crne Gore u oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa; pripremu predloga zakona i drugih propisa iz ove oblasti i obavljanje drugih izvršnih funkcija u oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa i investicione politike; predlaganje, pregovaranje, zaključivanje i implementacija međunarodnih privrednih i trgovinskih sporazuma i drugih ugovora iz nadležnosti ministarstva; koordinaciju rada mješovitih komiteta i komisija o bilateralnoj privrednoj i ekonomskoj saradnji; pregovaranje i koordinaciju bilateralnih ekonomskih sporazuma i saradnju sa resornim ministarstvima u radu komiteta i komisija koje proističu iz ovih sporazuma; koordinaciju odnosa sa pojedinim državama po pitanjima praćenja i unapređenja ekonomske saradnje; spoljnu trgovinu naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene (kontrolisanom robom); nadzor i kontrolu u ovoj oblasti i kontrolu drugih poslova utvrđenih propisima koji regulišu materiju spoljne trgovine naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene; predlaganje sistemskih i drugih podsticajnih mera za unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom; unapređenje ekonomske saradnje sa dijasporom; praćenje i analiza sistema spoljnotrgovinske razmene Republike Crne Gore sa inostranstvom; saradnja sa OECD-om i drugim međunarodnim ekonomskim organizacijama i institucijama;

• Sektor za unutrašnju trgovinu i konkurenciju:Sektor za unutrašnju trgovinu i konkurenciju:Sektor za unutrašnju trgovinu i konkurenciju:Sektor za unutrašnju trgovinu i konkurenciju: vrši poslove koji se odnose na: predlaganje propisa iz oblasti unutrašnje trgovine, praćenje globalne konjukture tržišta u cilju predlaganja i iniciranja mera ekonomske politike u oblasti trgovine, praćenje dinamike formiranja domaće i inostrane ponude i tražnje, praćenje i predlaganje razvoja trgovine i predlaganje mera za njeno unapređenje, prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske Unije iz oblasti odseka, izradu robnih bilansa, dugoročno i kratkoročno sagledavanje robnih tokova i snabdevenosti tržišta, analiziranje razvoja sistema interventnih nabavki, realizaciju usvojenog programa interventnih nabavki u slučaju poremećaja na tržištu, praćenje kretanja cena i troškova života i pitanja statusa imovine preduzeća čije je sedište izvan Republike Crne Gore. Odsek za konkurenciju vrši poslove koji se odnose na:



___________________________________________________________________________

203

praćenje i vršenje nadzora konkurencije na tržištu uopšte i tržištima pojedinih privrednih sektora, predlaganje politike zaštite i razvoja konkurencije i realizacije praćenja njenog sprovođenja, uređivanje metoda istraživanja konkurencije, predlaganje pokretanja postupka u delu povrede konkurencije, vođenje registra odobrenih koncentracija, vođenje evidencije o prijavljenim sporazumima koji mogu da sprečavaju, ograničavaju ili narušavaju konkurenciju i prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske Unije iz oblasti zaštite konkurencije.

Crna Gora ima Diplomatsku akademiju koja regrutuje i školuje diplomatski kadar. U realizaciji nastavnog programa Diplomatske akademije posebna pažnja se posvećuje izučavanju ekonomske diplomatije koja ima značajno mesto i važnu ulogu u promociji razvoja i zaštite nacionalnih ekonomskih interesa Crne Gore. Ciljevi ekonomske diplomatije se realizuju kroz Sektore Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstva inostranih poslova.

1111111188888888........1111111122222222........ HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Model hrvatske ekonomske diplomatije razlikuje se od modela ekonomske diplomatije ostalih zapadno balkanskih država. Da je Hrvatska navreme uvidela značaj ekonomske diplomatije u razvoju i promociji nacionalne privrede, govori činjenica da u okviru Ministarstva vansjih poslova i ekonomskih integracija postoji odjel za ekonomsku diplomatiju129.

Primarni cilj ekonomske diplomatije je stvaranje:

• preduslova za povećanje stope privrednog rasta; • smanjenje stope nezaposlenosti; • promocija mogućnosti ulaganja u Hrvatsku; • pomoć tokom širenja tržišne mreže na kojoj se nalaze hrvatska preduzeća; • zaštita nacionalnih ekonomskih interesa u međunarodnoj poslovnoj saradnji.

Internet stranica na kojoj je predstavljena hrvatska ekonomska diplomatija predstavlja podlogu za aktivnosti Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija tokom saradnje ministarstva sa poslovnom zajednicom i institucijama koje su uključene u razvoj međunarodnih privrednih odnosa. Na jednom mestu mogu se pronaći podaci o mogućnostima izvoza roba i usluga van hrvatskih granica. Stvoren je transparentniji uvid o mogućnostima poslovanja na međunarodnom tržištu. Potencijalni investitori mogu pronaći informacije o mogućnostima ulaganja u hrvatsku, javnim projektima koji su u toku ili su u priprmi, zakonskim propisima i sl. Na jednom mestu mogu se pronaći podaci Uprave za međunarodnu privrednu saradnju, pregled aktuelnog stanja hrvatske privrede, ekonomski prikazi države sa 129 Adresa internet stranice je: www.hgd.mvpei.hr



___________________________________________________________________________

204

informacijama o stranim ulagačima, vodiče za izvoznike i ulagače, uspostavljanje direktne komunikacije sa poslovnom zajednicom, informacije o međunarodnim tenderima i informacije o radu diplomatskog poslovnog kluba.

Zadatak hrvatske ekonomske diplomatije je da interaktivnom saradnjom sa nadležnim institucijama, privatnim sektorom i hrvatskom javnošću prilagođava i usmerava svoje aktivnosti u ona područja koja su relevantna za bolju i bržu afirmaciju hrvatskih ekonomskih interesa u svetu.

Za naše područje, novina u radu Vlade jedne države je praksa zajedničkih sednica Vlada dveju različitih država. Primer takve prakse je održavanje zajedničkih sednica Vlade Republike Hrvatske i Vlade Republike Mađarske. Sednicama prisustvuju predsednici Vlade, podpresednici i ministri koji čine vladin kabinet130. Na zajedničkim sednicama razgovara se o unapređenju i razvoju bilateralne poslovne saradnje, ugovaraju se zajednički projekti kao što su razvoj infrastrukture, realizacija zajedničkih ulaganja ili pružanje zajedničkih usluga u određenim oblastima.

Hrvatski model ekonomske diplomatije predstavlja ofanzivno i snažno delovanje ekonomske diplomatije u realizaciji ciljeva koji su postavljeni pred nju.

1111111188888888........1111111133333333........ SSSSSSSSrrrrrrrrppppppppsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Srpska vlast i srpska diplomatija na vreme su shvatile značaj pristupa zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji u tradicionalne međunarodne institucije i regionalne ekonomske integracije i trgovinske blokove. Čin pristupa zahteva novi model nastupa i diplomatskog delovanja sa ciljem efikasnije zaštite njihovih ekonomskih i političkih interesa u procesu globalizacije savremenih ekonomskih odnosa131.

Savremeni sistem međunarodnih ekonomskih odnosa i proces globalizacije i integracije nametnuo je potrebu intenzivne ekonomsko-diplomatske aktivnosti usmerene na realizaciju i zaštitu ekonomskih prioriteta i interesa. Zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji moraju da se ugledaju na najrazvijenije zemlje i time se rukovode u određivanju svojih spoljnopolitičkih i spoljnoekonomskih prioriteta.

Srbija je posle izvršenih demokratskih promena i opšteg društvenog konsenzusa za političkim i ekonomskim promenama, istakla kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta potrebu povratka ili obnavljanja članstva u međunarodnim organizacijama.

130 Do sada su održane dve zajedničke sednice. Poslednja sednica održana je 17.maja 2007.god. u Zagerbu. 131 Izvor: www.mfa.gov.yu



___________________________________________________________________________

205

Srpska diplomatijia prioritet daje aktivnostima ekonomske diplomatije. Strateški ciljevi ekonomske diplomatije su:

• Promocija privrednih mogućnosti srpske privrede u inostranstvu, stvarajući uslove za što uspešniji prodor i nastup sprskih preduzeća na svetsko tržište i plasman njihovih proizvoda i usluga;

• Doprinos prilivu stranih direktnih ulaganja u srpsku privredu; • Upoznavanje srpskih privrednika o poslovnim dostignućima koja su od

značaja za odvijanje procesa tranzicije i prestruktuiranja privrede zahtevima tržišta.

U okviru Vlade Srbije deluje i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom koje je zaduženo za unapređenje poslovnog okruženja i stvaranja uslova za povećanje priliva stranih direktnih ulaganja u Srbiju. Sektor za strana ulaganja izradio je "Strategiju podsticanja i razvoja stranih ulaganja u Srbiju". Dokumentom je izvršena analiza investicionog okruženja i naglašena je potreba za reformskim procesima koji za krajnji cilj imaju unapređenje poslovne klime.

Srpska ekonomska diplomatija je u službi države, privrede i njenih preduzeća. U određenim momentima može biti i posrednik između države i preduzeća, a posebno u slučajevima kada se donose zakonske i druge mere kojima se podstiče izvoz roba i usluga.

1111111188888888........1111111144444444........ SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnnaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Slovenija je u 2005 god. ostvarila izvoz u vrednosti od 14,31 mlrd. €, što je za 12% više u odnosu na predhodnu godinu. U izvoznoj strukturi roba i usluga, dominirali su: farmaceutski proizvodi, stolice i njihovi delovi, rezervni delovi za motorna vozila, elektrotermički aparati, pneumatske gume, rashladni uređaji i njihovi delovi.

Glavni Slovenački partneri u izvozu su: Nemačka 19,9%, Italija 12,6, Hrvatska 9,1 %, Austrija 8.0 %, Francuska 8,2% i Bosna i Hercegovina 3,6%.

U istom periodu, Slovenija je ostvarila uvoz u vrednosti od 15,73 mlrd. €. Najznačajniji proizvodi u strukturi uvoza su: motorni benzin i druga laka ulja, automobili i druga motorna vozila, delovi i pribor za motorna vozila, farmaceutski proizvodi, nafta i plin, električna energija, aparati za automatsku obradu podataka i štavljena goveđa koža.

Glavni Slovenački partneri u uvozu su: Nemačka 20,0%, Italija 19,1%, Austrija 12,3%, Francuska 7,4% i Holandija 3,6%.



___________________________________________________________________________

206

Na osnovu predstavljenih podataka dolazimo do zaključka da je Slovenija u robnoj razmeni sa svetom zabeležila deficit u iznosu od 1,42 mlrd. €.

Republika Slovenija je od 1. maja 2004. godine punopravna članica Evropske Unije, čime je u celosti prihvatila spoljno-trgovinsku politiku Evropske Unije. To znači da je unutar Evropske Unije protok roba slobodan i robna razmena se odvija bez carinskih kontrola i bez bilo kakvih količinskih ograničenja.

U odnosu prema zemljama nečlanicama Evropske Unije, Slovenija primenjuje spoljnotrgovinsku politiku Evropske Unije. Članstvom Slovenije u Evropskoj Uniji prestali su da važe zakoni koji su regulisali carinsko i spoljno-trgovinsko poslovanje, kao što su: Carinski zakon i svi podzakonski akti, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i dr zakonski propisi.

Zahvaljujući ekonomskoj diplomatiji, Slovenija je investirala u inostranstvo kroz strana direktna ulaganja oko 2,5 mlird €.

TabelaTabelaTabelaTabela br.br.br.br. 22:22:22:22: Struktura Slovenačkih investicija132

RRRRRRRRaaaaaaaannnnnnnnggggggggiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnoooooooo ZZZZZZZZeeeeeeeemmmmmmmmlllllllljjjjjjjjaaaaaaaa MMMMMMMMiiiiiiiillllllllllllllll........ EEEEEEEEUUUUUUUURRRRRRRR UUUUUUUUččččččččeeeeeeeeššššššššććććććććeeeeeeee ((((((((%%%%%%%%))))))))

11111111 HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 666666667777777722222222 3333333300000000........55555555

22222222 SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa 222222227777777777777777 1111111122222222........66666666

33333333 HHHHHHHHoooooooollllllllaaaaaaaannnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 222222225555555522222222 1111111111111111........55555555

44444444 BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa 222222221111111177777777 99999999........99999999

55555555 PPPPPPPPoooooooolllllllljjjjjjjjsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa 111111113333333322222222 66666666

66666666 NNNNNNNNeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa 111111110000000044444444 44444444........77777777

77777777 RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkeeeeeeeeddddddddoooooooonnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 8888888855555555 33333333........99999999

88888888 AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 8888888822222222 33333333........77777777

99999999 RRRRRRRRuuuuuuuusssssssskkkkkkkkaaaaaaaa FFFFFFFFeeeeeeeeddddddddeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa 7777777766666666 33333333........55555555

1111111100000000 SSSSSSSSAAAAAAAADDDDDDDD 5555555555555555 22222222........55555555

UUUUUUUUkkkkkkkkuuuuuuuuppppppppnnnnnnnnoooooooo –––––––– pppppppprrrrrrrrvvvvvvvviiiiiiiihhhhhhhh 1111111100000000 11111111999999995555555522222222 8888888888888888,,,,,,,,88888888

Na osnovu podataka predstavljenih u gornjoj tabeli, vidimo da je za Sloveniju i njena strana direktna ulaganja najinteresantnije tržište bivše Jugoslavije gde je je investirano 56,90% ukupnih stranih direktnih ulaganja koje je realizovala Slovenija.

Razlog uspeha Slovenačke privrede možemo tražiti u organizaciji Komorskog sistema Republike Slovenije koji je organizovan po uzoru na austrijski model sa Centralnom komorom. Centralna Komora Slovenije okuplja još 12 regionalnih privrednih komora koje nemaju status pravnog lica.

132 www.ino.komora.net



___________________________________________________________________________

207

Diplomatsko–konzularna predstavništva Republike Slovenije akreditovana u svetu okupljaju slovenačka preduzeća koja posluju na tim tržištima kroz diplomatski poslovni klubu. Kroz rad kluba, nastoji se pomoći slovenačkim privrednicima u njihovoj težnji da realizuju svoj izvoz, da se uoče prepreke ili eventualne diskriminacije na tom tržištu. U slučaju poslovnih sporova pruža im se tehnička pomoć. Na inicijativu privrednika diplomatska misija može posredovati u uspostavljanju poslovne saradnje ili organizovati poslovne posete najznačajnijim kompanijama u državi domaćinu.

1111111188888888........1111111155555555........ PPPPPPPPoooooooolllllllljjjjjjjjsssssssskkkkkkkkiiiiiiii mmmmmmmmooooooooddddddddeeeeeeeellllllll eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee111111113333333333333333

Poljska vlada u budućem vremenu priprema temeljnu reformu ekonomske diplomatije. U prvoj fazi ugasiće se postojeća ekonomsko-trgovinska odelenja koja deluju pri poljskim stalnim misijama. Umesto njih, formiraće se specijalizovana odelenja koja će promovisati stateške ekonomske ciljeve države i pružaće podršku razvoju malog i srednjeg preduzetništva.

Ekonomsko-trgovinska odelenja već duže vreme izložena su kritici kao strukture koje nisu efikasne i moderne. Postojeću Državnu agenciju za promociju stranih investicija (PAIZ) zameniće Agencija za promociju ekonomije. Razlog zamene je što Državna agencija za promociju stranih investicija nije imala nijednu filijalu u inostranstvu a njeno delovanje ograničavalo se uglavnom na teritorij glavnog grada Poljske. Strani investori mogli su dobiti oskudne informacije u vidu brošure o potencijalnim mogućnostima ulaganja u Republiku Poljsku.

Reforma ekonomske diplomatije predviđa da se ekonomsko-trgovinska odelenja u konzularnim predstavništvama podele na dva dela:

• Ekonomske departmane koji će funkcionisati pri ambadasama čiji će zadatak biti podrška ekonomskih radnji koje su od strateškog interesa za državu. Kontrola tih odelenja biće u nadležnosti Ministarstva inostranih poslova.

• Drugi deo strukture biće integrisan u novo stvorenu Agenciju za ekonomsku promociju, čiji je cilj podrška preduzetničkog sektora u cilju njihovog izlaska na strano tržište. Kontrolu u realizaciji planiranih aktivnosti će obavljati Ministarstvo ekonomije. Ova reforma prvenstveno će se odnositi na 40 najvažnijih diplomatskih predstavništva u svetu.

Uz tu reformu, planira se povećanje sredstava za promociju Poljske (Poljskog Brenda) u svetu. U Poljskom budžetu za 2007. god. planirano je da se na promociju države utroši 4,50 mil.€. U prošlosti, Poljska je za promociju države izdvajla 10 puta manje novca od Mađarske i čak 40 puta manje od Holandije.

133 www.msz.gov.pl



___________________________________________________________________________

208

Odgovornost za efikasnu promociju Poljske je na diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a sve radnje biće koordinirane u okviru mreže diplomatskih misija uz podršku preduzetničkog sektora.

U Varšavi u okviru Vlade Republike Poljske, 07. februara 2006 godine potpisan je ugovor između Ministarstva ekonomije i Ministarstva inostranih poslova o reformi ekonomske diplomatije.

1111111199999999........ SSSSSSSSUUUUUUUUBBBBBBBBJJJJJJJJEEEEEEEEKKKKKKKKTTTTTTTTIIIIIIII EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Globalizacija i internacionalizacija privrednog života proizvele su radikalne promene u strukturi prioriteta diplomatije svake zemlje. Najrazvijenije zemlje svoju ekonomsku superiornost, vojnu nadmoć i naučno-tehnološke prednosti u domenu proizvodnje sve više vezuje za ekonomsku sferu. Nastoje da svoje interese ostvare snažnim diplomatsko–ekonomskim angažmanom.

Snažan diplomatsko–ekonomski angažman postao je bitna odlika diplomatije mnogih država, ne samo najrazvijenijih, već i zemalja u razvoju i tranziciji. Njihove aktivnosti se svode na pronalazak odgovora kako i na koji način obezbediti što povoljniju poziciju za svoju izvoznu privredu i svoja preduzeća na svetskim tržištima, kako na tim tržištima na kojima vladuju zakoni bespoštedne konkurencije, zaštititi svoje nacionalne interese i ostvariti što veći udeo u raspodeli raspoloživog svetskog bruto domaćeg proizvoda134.

Proces donošenja odluka predstavlja izazov koji se postavlja pred kreatore ekonomske diplomatije. Postupak donošenja odluka uključuje i pojedince i organizacione jedinice koje se bave realizacijom zadataka u ovoj oblasti.

1111111199999999........11111111........ PPPPPPPPrrrrrrrreeeeeeeeddddddddssssssssttttttttaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiicccccccciiiiiiii iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvrrrrrrrrššššššššnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaakkkkkkkkoooooooonnnnnnnnooooooooddddddddaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnneeeeeeee vvvvvvvvllllllllaaaaaaaassssssssttttttttiiiiiiii Svaki sporazum sa elementom inostranosti potrebno je ratifikovati od strane zakonodavne vlasti. Ratifikacija ponekada može izazvati problem usaglašavanja na domaćem terenu.

Od nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti očekuje se da tokom definisanja i usaglašavanja nacionalnih interesa utvrde strategiju predstavljanja interesa svih slojeva društva. U kreiranju strategije, potrebno je da učestvuje veliki broj učesnika koji će nastojati da usaglase svoje stavove sa stavovima ministarstava i drugih 134 Izvor: David Đ.Dašić,"Diplomatija – ekonomska bilaterala i multilaterala",Beograd 2003.str.51



___________________________________________________________________________

209

segmenata izvršne vlasti. Ekonomsko–diplomatska pitanja veoma često zahtevaju ekspertska znanja od ljudi koji se njima bave. U uslovima razuđene izvršne vlasti, usaglašavanje nacionalnih interesa postaje veliki izazov.

Tokom kreiranja i realizovanja ekonomske diplomatije mora postojati uska korelacija između izvršne i zakonodavne vlasti i poslovnog saveta. Ukoliko izvršna vlast započne pregovarački proces koji rezultuje sporazumom, ali koji ne bude prihvaćen i ratifikovan od strane zakonodavne vlasti otvaraju se dva ozbiljna pitanja:

• Pitanje kredibiliteta izvršne vlasti; • Pitanje budućih odnosa sa inostranim partnerom posle neratifikacije

sporazuma.

Bosna i Hercegovina koncipirana je kao država dva ravnopravna entiteta i Brčko Distrikta koji je pod supervizijom međunarodne zajednice. Entitet Federacije Bosne i Hercegovine u svom sastavu ima deset Kantona koji imaju određenu autonomiju vlasti sa svojom vladom i parlamentom. Još uvek u Bosni i Hercegovini deluje i Visoki predstavnik imenovan od strane međunarodne zajednice koji u svakom momentu može nametnuti ili poništiti određene odluke i zakone, imenovati ili smeniti predstavnike izvršne ili zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini što mu je dopušteno Bonskim ovlaštenjima.

Predstavnici izvršne vlasti koji moraju da uzmu učešće u stvaranju i realizaciji bosanskohercegovačkog koncepta ekonomske diplomatije su:

• Savet ministara; • Vlada Republike Srpske; • Vlada Federacije Bosne i Hercegovine; • Vlada Brčko Distrikta.

1111111199999999........22222222........ PPPPPPPPoooooooolllllllliiiiiiiittttttttiiiiiiiiččččččččkkkkkkkkeeeeeeee ppppppppaaaaaaaarrrrrrrrttttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Vreme u kojem živimo je vreme političkog pluralizma i demokratskog oblika vladavine. S toga, političke partije predstavljaju značajan i nezaobilazan faktor uticaja na ekonomsku diplomatiju. Političke partije posredstvom svojih članova direktno učestvuju u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. Na taj način, učestvuju i u procesu donošenja odluka u ovoj oblasti.

Vlade i vladine institucije nastoje da zadovolje svoje biračko telo. Njihov cilj je ponovni izbor. Politička partija ili koalicije političkih partija nastoje da svoje aktivnosti u ekonomskoj diplomatiji podrede svojim političkim ciljevima i interesima, ispunjavajući ciljeve koji su bili lansirani tokom izbornih kampanja.

Značajna karakteristika političkih partija je da one svojom partijskom



___________________________________________________________________________

210

disciplinom ili preciznim koalicionim sporazumom obezbede lakšu ratifikaciju nekog sporazuma koji je rezultat rada ekonomske diplomatije.

1111111199999999........33333333........ TTTTTTTTrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiisssssssskkkkkkkkeeeeeeee kkkkkkkkoooooooommmmmmmmoooooooorrrrrrrreeeeeeee iiiiiiii ttttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa pppppppprrrrrrrreeeeeeeeddddddddssssssssttttttttaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiiššššššššttttttttvvvvvvvvaaaaaaaa

U ekonomsko–diplomatskoj praksi, sve značajniju ulogu imaju trgovinske komore i spoljno-trgovinska predstavništva.

Trgovinska redstavništva se često bave poslovima ekonomske diplomatije. Predstavništva su u funkcionalnoj povezanosti sa diplomatsko–konzularnim predstavništvima zemlje prijema.

Austrija je poslove ekonomske diplomatije izdvojila iz diplomatske službe. Sada, poslovima ekonomske diplomatije bavi se trgovinska komora Austrije. Bilateralnim ugovorima sa velikim brojem država Austrija je svojim predstavništvima obezbedila poseban status135.

Bosna i Hercegovina ima spoljnotrgovinsku komoru sa sedištem u Sarajevu. Pored Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine na državnom području deluju još tri komore i to: Privredna komora Republike Srpske sa sedištem u Banja Luci, Privredna komora Federacije Bosne i Hercegovine sa sedištem u Sarajevu i Privredna komora Brčko Distrikta.

U dosadašnjem radu, predstavnici Privredne komore Republike Srpske i Privredne komore Federacije Bosne i Hercegovine potpisali su u Užicu sporazum o regionalnoj saradnji sa predstavnicima privrednih komora Srbije i Crne Gore. Sporazumom se predviđa saradnja u oblasti ekonomije, saobraćaja, zaštite životne sredine, turizma i nauke. U realizaciji programa učestovaće i jedinice lokalne samouprave koje iskažu interes za područje koje pokrivaju privredne komore potpisnice Sporazuma. Sporazumom je predviđena i edukacija kadrova za izradu programa pristupnim fondovima Evropske Unije i razvoja prekogranične saradnje. Sporazum su potpisale regionalne privredne komore Užica, Valjeva, Bijeljine, Istočnog Sarajeva, Trebinja i Goražda136.

135 Izvor: Miodrag Mitić, "Diplomatija – delatnost, organizacija, veština, profesija", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, Beograd 1999. opi.cit.str.39 136 Izvor: www.komorars.ba – 09.05.2007.



___________________________________________________________________________

211

Šema br. 4:Šema br. 4:Šema br. 4:Šema br. 4: Organizaciona šema spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine

Na oficijelnom sajtu spoljno-trgovinske komore Bosne i Hercegovine stoji sledeće: "Komora predstavlja pouzdan izvor informacija, gde se na jednom mestu, kako domaćim, tako i inostranim partnerima pruža veliki broj usluga (poslovne i tržišne informacije, informacije o propisima i zakonima, savetodavne usluge, privredne aktivnsoti, baze podataka i ostale relevantne informacije)".

Spoljno-trgovinska komora Bosne i Hercegovine članica je mnogobrojnih međunarodnih asocijacija (Eurochambers, International Chamber of Commerce-ICC, FIATA, ABC, SECI, IRU) što joj omogućava učešće u međunarodnim projektima čiji je cilj jačanje i unapređenje regionalne i međunarodne poslovne saradnje137.

U okviru spoljnotrgovinske komore osnovan je Euro-info korespodentni centar Bosne i Hercegovine. Euro-info korespodentni centar je deo mreže Euri-Info Centar (EIC) koja pookriva sve države članice Evropske Unije i zemlje koje se nalaze van Evropske Unije. Mreža danas broji preko 300 centara, uglavnom u Evropskim i Mediteranskim zemljama.

Zadatak centra je da obezbedi:

• Informacije o Evropskoj Uniji; • Informacije vezane za Evropske direktive i legaslativu; • Pomoć pri poslovanju na jedinstvenom evropskom tržištu; • Konsultantske usluge i obuku iz različitih područja Evropske Unije; • Pronalaženje poslovnih partnera u zemljama Evropske Unije; • Informacije vezane za Evropske programe i projekte; • Informacije vezane za pojedinačna tržišta i zemlje Evropske Unije;

137 Izvor: www.komorabih.ba/komorabih/komora-bih.html

Spoljnotrgovinska/Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine

Sedište: Sarajevo www.komorabih.ba

Privredna komora Republike Srpske Sedište: Banja Luka www.komorars.ba

Privredna komora Federacije BiH Sedište: Sarajevo www.kfbih.com

Privredna komora Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine

Sedište: Brčko



___________________________________________________________________________

212

• Informacije o različitim vidovima finansiranja od strane Evropske Unije; • Pomoć prilikom izvoza/uvoza na jedinstveno evropsko tržište; • Pomoć o oceni usklađenosti proizvoda sa standardima propisanim od strane

Evropske Unije.138

Euro-info korespodentni centar koristi različite alate kako bi pomagao preduzetništvo u Bosni i Hercegovini. Jedan od alata je i baza poslovne saradnje koja predstavlja svetsku bazu putem koje se mogu distribuirati aktuelne poslovne informacije i potražiti poslovni partneri iz celog sveta. Pored pomenute baze postoji "First Class" koji predstavlja internu mrežu i info centar koji služi za distribuciju različitih aktuelnosti koje se dostavljaju preduzećima. Euro-info korespodentni centar Bosne i Hercegovine kreirao je web stranicu čiji je zadatak da poslovnoj zajednici Bosne i Hercegovine ponudi aktuelne poslovne informacije na dnevnoj bazi.

Aktivnosti ovog centra finansira delegacija Evropske Komisije u Bosni i Hercegovini. Na taj način zajedno sa spoljno-trgovinskom komorom Evropska Komisija pomaže pripremu privrednih subjekata iz Bosne i Hercegovine za poslovanje na tržištu Evropske Unije.

1111111199999999........33333333........11111111........ SSSSSSSSeeeeeeeekkkkkkkkttttttttoooooooorrrrrrrr zzzzzzzzaaaaaaaa mmmmmmmmeeeeeeeeđđđđđđđđuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaarrrrrrrrooooooooddddddddnnnnnnnneeeeeeee eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ooooooooddddddddnnnnnnnnoooooooosssssssseeeeeeee SSSSSSSSppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnnoooooooottttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkeeeeeeee kkkkkkkkoooooooommmmmmmmoooooooorrrrrrrreeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

U okviru spoljno-trgovinske komore Bosne i Hercegovine, kao profesionalna

organizacija deluje i sektor za međunarodne ekonomske odnose. Zadatak sektora je da radi na internacionalizaciji bosanskohercegovačke privrede.

Primarni ciljevi sekotra su:

• Povećanje rasta izvoza Bosne i Hercegovine, diverzifikacija izvoznih mogućnosti i povećanje konkurentnosti bosanskohercegovačke privrede;

• Predstavljanje informacija o uslovima i mogućnostima stranih direktnih ulaganja u privredu Bosne i Hercegovine;

• Promovisanje izvoznih potencijala Bosne i Hercegovine inostranim partnerima;

• Stvaranje i održavanje baze podataka o bosanskohercegovačkim izvoznicima i izvoznim mogućnostima.

Usluge koje pruža sektor potencijalnim klijentima su:

• Promocija članstva u inostranstvu; • Informacije o inostranim tržištima; • Organizovanje poseta za poslovne delegacije u inostranstvu i

organizovanje poseta stranih delegacija u Bosnu i Hercegovinu; 138 Izvor: www.eicc.ba/aktivnosti.php?long=bh



___________________________________________________________________________

213

• Nastup na međunarodnim sajmovima; • Organizovanje poslovnih foruma; • Sektorske analize tržišta Evropske Unije; • Statistčka obrada podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni; • Organizovanje seminara i poslovnih edukacija.

1111111199999999........33333333........22222222........ PPPPPPPPrrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeeeddddddddnnnnnnnnaaaaaaaa KKKKKKKKoooooooommmmmmmmoooooooorrrrrrrraaaaaaaa RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkeeeeeeee SSSSSSSSrrrrrrrrppppppppsssssssskkkkkkkkeeeeeeee

U skaldu sa interesima svojih članica, Privredna komora Republike Srpske je

potpisala niz sporazuma o saradnji sa inostranim privrednim komorama. Ciljevi potpisivanja sporazuma o saradnji su unapređenje privredne saradnje, jednostavnije uspostavljanje poslovnih veza sa privrednicima određene zemlje, pronalaženje potencijalnih partnera, bolja informisanost o privrdnim kretanjima i planovima razvoja i važećim spoljnotrgovinskim zakonima i propisima u određenoj zemlji.

Privredne komore sa kojima je Privrdna komora Republike Srpske potpisala sporazum o međusobnoj saradnji su:

• Privredna komora Republike Srbije; • Privredna komora Crne Gore; • Privredna komora Republike Italije; • Privredna komora Narodne Republike Kine; • Privredna komora Republike Makedonije; • Privredna komora Ruske Federacije.

U cilju unapređenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom u okviru Privredne komore Republike Srpske formiran je Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Osnovni zadaci Odbora su139:

• Obavlja stalnu analizu ekonomskih odnosa sa inostranstvom sa stanovišta interesa privrede za poslovanje u optimalnim uslovima i daje predloge i mišljenja organima komore i udruženjima;

• Posebno prati i učestvuje u izradi propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog deviznog i carinskog sistema i kreditnih odnosa sa inostranstvom;

• Sagledava moguće efekte propisa u fazi donošenja odluka kako bi se uticalo na njihov kvalitet i analizira uticaj primene usvojenih propisa na poslovanje privrede;

• Bavi se istraživanjem tržišta sa ciljem pronalaženja partnera u inostranstvu i njihovom povezivanju sa domaćim preduzećima;

• Njeguje i razvija saradnju sa međunarodnim ekonomskim organizacijama, nacionalnim komorama, trgovinskim predstavništvima

139 Izvor: www.komorars.ba/a2/index.php/pg/2039.html



___________________________________________________________________________

214

stranih zemalja i drugim institucijama sa ciljem uključivanja privrede Republike Srpske u razvojne projekte i promoviše privredu Republike Srpske;

• Posebno sarađuje sa diplomatsko–konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine i inostranim diplomatsko-konzularnim predstavništvima akreditovanim u Bosni i Hercegovini; trgovinskim predstavništvima stranih zemalja u domenu pružanja stručne pomoći (dostavljanja potrebnih informacija, podataka, propagandnog materijala, organizacija poseta privrednih delegacija i sl.) sa ciljem što kvalitetnije promocije i prezentacije privrede Republike Srpske u inostranstvu;

• Učestvuje u organizaciji promocije izvoznih mogućnosti privrede Republike Srpske; proizvoda, projekata, znanja, usluga, priprema učešće predstavnika privrede Republike Srpske na međunarodnim sajmovima, izložbama, simpozijuma, organizaciji poslovnih susreta i drugih vidova privrednih aktivnosti;

• Organizuje tematske rasprave o pojedinim pitanjima iz delatnosti rada Odbora;

• Pruža usluge informisanja i druge usluge na zahtev klijenta.

Posredstvom Privredne komore Republike Srpske 40 preduzeća je koristilo usluge

Programa za pružanje usluga poslovnog savetovanja u Bosni i Hercegovini. Program se

realizuje uz finansijsku podršku od strane Evropske Unije. Privredna komora u okviru ovog

projekta pruža pomoć u vidu promovisanja programa, animiranja preduzeća u Republici

Srpskoj i izbora određenih konsultanata.

1111111199999999........33333333........33333333........ PPPPPPPPrrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvvrrrrrrrreeeeeeeeddddddddnnnnnnnnaaaaaaaa kkkkkkkkoooooooommmmmmmmoooooooorrrrrrrraaaaaaaa FFFFFFFFeeeeeeeeddddddddeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee111111114444444400000000

Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 21.novembra.1995. god., kojim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini, bilo je potrebno urediti komorski sistem Bosne i Hercegovine. Tokom 1998/99. god. na području Federacije Bosne i Hercegovine konstituirane su kantonalne komore nastale transformacijom postojećih regionalnih komora, a gde je bilo potrebno, osnovne su nove komore. Tako je 16. novembra 1999. god. u Sarajevu održana prva konstituirajuća skupština i osnovana je Privredna komora Federacije Bosne i Heregovine. Sve komore u Federaciji Bosne i Hercegovine imaju svojstvo pravnog lica i široka ovlaštenja u zastupanju i promociji privrede na svom području delovanja.

Organi Komore Federacije Bosne i Hercegovine su: • Skupština;

140 Izvor: www.kfbih.com



___________________________________________________________________________

215

• Upravni odbor; • Nadzorni odbor; • Pradsjednik;

Skupština komore Federacije Bosne i Hercegovine ima sledeće nadležnosti: • Donosi statut; • Donosi smernice za dugoročni razvoj i godišnji program rada; • Donosi odluke o visini i načinu naplate članarine; • Usvaja finansijski plan i završni obračun; • Donosi izbornu odluku za organe komore Federacije Bosne i Hercegovine; • Bira i razrešava predsednika i potpresednika Skupštine komore; • Bira i razrešava članove Nadzornog odbora komore; • Bira i razrešava predsednika i potpredsednika komore; • Bira i razrešava članove Upravnog odbora komore; • Razmatra i usvaja izveštaje o radu komore i organa koje bira i imenuje; • Donosi druge odluke, zaključke i preporuke iz svoje nadležnosti. Upravni odbor komore Federacije Bosne i Hercegovine ima sledeće

nadležnosti: • Priprema i predlaže statut, odluke, programe, planove i druga akta koje donosi Skupština komore Federacije Bosne i Hercegovine; • Utvrđuje stavove i predloge za vođenje partnerskog dijaloga na donošenju sistemskih zakona koji tretiraju privredu u Federaciji Bosne i Hercegovine, uključujući mere zaštite i podsticanja izvoza; • Razmatra stanje u privredi Federacije Bosne i Hercegovine i predlaže mere za poboljšanje; • Zaključuje sporazume i ugovore o bilateralnoj i multilateralnoj saradnji sa komorama svog nivoa delovanja iz drugih država; • Donosi uzanse, pravila, pravilnike i druge interne akte komore Federacije Bosne i Hercegovine; • Imenuje i razrešava sekretara komore i organizacionog sekretara Ureda u Mostaru; • Daje saglasnost na Statut ili Pravilnik o organizovanju i radu strukovne asocijacije organizovane u okviru komore Federacije Bosne i Hercegovine; • Utvrđuje modalitete saradnje sa Privrednim komorama kantona,



___________________________________________________________________________

216

Privrednom komorom Republike Srpske i Komorskom organizacijom na nivou države Bosne i Hercegovine; • Donosi odluke, zaključke i preporuke o drugim pitanjima koja nisu u izričitoj nadležnosti Skupštine. Nadležnosti Komore Federacije Bosne i Hercegovine su:

1. Partnerski odnosi sa organima izvršne vlasti i uprave na nivou Federacije Bosne i Hercegovine;

2. Unapređenje privrede i preduzetništva; 3. Promocija privrede Federacije Bosne i Hercegovine;

4. Pružanje stručnih i konsalting usluga članovima i kantonalnim komorama u pripremama za izradu projekata;

5. Javna ovlaštenja koja joj po zakonu pripadaju;

6. Poslovi Suda časti i Stalnog izabranog suda;

7. Drugi poslovi vezani za ostvarivanje funkcije Komore Federacije Bosne i Hercegovine.

1111111199999999........44444444........ RRRRRRRReeeeeeeegggggggguuuuuuuullllllllaaaaaaaattttttttoooooooorrrrrrrrnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiiinnnnnnnnssssssssttttttttiiiiiiiittttttttuuuuuuuucccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

Nezavisne regulatorne institucije u diplomatsko-ekonomskoj praksi imaju sve

značajniju ulogu. Nezavisnim regulatornim institucijama smatramo: • Centralnu banku kao regulator finansijskog tržišta; • Institucije koje se brinu o primeni pravila konkurencije; • Institucije koje se bave pitanjima zdrave hrane, odobravanju upotrebe

lekova i njihovog kvaliteta, • Institucije elektro-energetskog sektora telekomunikacijonh usluga; • Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine.

Ove institucije mogu da utiču na rešenja u trgovinskoj politici. Po pravilu, uključene su u međunarodne pregovore posredno ili neposredno.

Potrebno je imati na umu da je uticaj tržišnih snaga uvek primaran. Državne ekonomske mere i ekonomske funkcije ne smeju biti zamena za tržište. Uloga države je sekundarna. U savremenim uslovima poslovanja nemoguće je isključiti ulogu države jer tržište neće biti u mogućnosti dati optimalne ekonomske i društvene rezultate.



___________________________________________________________________________

217

Savremana privreda u svom razvoju koristi istovremeno i poluge tržišta i poluge države i njenih regulatornih institucija. Uspešnost jedne nacionalne ekonomije merimo na način koliko država ulaže napora da tržišni mehanizam postane efikasniji i kako da ekonomske mere države stvore efikasan ekonomski i tržišni mehanizam.

1111111199999999........55555555........ IIIIIIIInnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrreeeeeeeessssssssnnnnnnnneeeeeeee ggggggggrrrrrrrruuuuuuuuppppppppeeeeeeee –––––––– ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii lllllllloooooooobbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjiiiiiiii

Interesne grupe možemo definisati kao organizacije koje su nezavisne od

vlasti i političkih stranaka. One usmerenim nizom aktivnosti žele da ostvare uticaj na formirane vladajuće strukture.

Konsultacije između vlada i interesnih grupa odvijaju se tako što interesne grupe vladama pružaju informacije i tehničke savete potrebne za usvajanje osetljive politike, a zauzvrat povlašćene grupe dobijaju priliku da utiču na odlučivanje u ranoj fazi.

Biznis utiče direktno na politiku, te se njegov značaj ne sme zaboraviti. Interesne grupe proizašle iz poslovnog sveta nisu retkost. Njihova snaga nije mala. Interesne grupe ili tzv.poslovni lobiji na ekonomsku diplomatiju mogu imati direktan i indirektan uticaj.

Direktan uticaj na ekonomsku diplomatiju ostvaruje se posredstvom asocijacija na nivou poslovne grane ili posredstvom asocijacija koje obuhvataju nacionalnu privredu.

Indirektan uticaj na ekonomsku diplomatiju ostvaruje se posredstvom odluka koje utiču na karakter tržišta i način njegovog regulisanja.

Produkt procesa globalizacije je veliki broj međunarodnih institucija i regionalnih integracija. U takvom složenom okruženju države postaju interesne grupe koje traže mogućnost uticaja na međunarodna tela. Danas, većina učesnika na političkoj sceni je istovremeno i lobist i objekat lobiranja. U takvom procesu potrebno je otkriti ko za koga lobira, kako, sa kakvim reusrsima i sa koliko uspeha.

1111111199999999........66666666........ NNNNNNNNeeeeeeeevvvvvvvvllllllllaaaaaaaaddddddddiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooorrrrrrrrggggggggaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee Karakteristika procesa globalizacije je globalna unifikacija. Procesom

unifikacije smanjuju se razlike između domaćeg i inostranog tržišta. Faktori koji doprinose nastanku i razvoju transnacionalnih organizacija su: proizvodnja, strane direktne investicije, globalni politički procesi i međunarodno poslovanje.



___________________________________________________________________________

218

Nevladine organizacije nisu direktni učesnici tržišne ekonomije. Međutim, svojim uticajem na politiku zemlje iz koje potiču, utiču ili mogu uticati na karakter međunarodnih pregovora i forme sporazuma koji iz toga proizilaze.

Proučavajući teoretska istraživanja o učesnicima ekonomske diplomatije, potrebno je naglasiti da ruska škola ekonomske diplomatije nevladin sektor ne smatra važnim faktorom uticaja na ekonomsku diplomatiju.

Nevladine organizacije više ne posmatraju pomoć razvoju ili zaštiti (na primer životne sredine), kao parametre uspeha sopstvenog delovanja, "već intervenišu" u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, traže reviziju liberalne paradigme i održiv razvoj i održivu potrošnju. Ove organizacije dovode u pitanje sistem vrednosti na kojima je zasnovana regulacija tržišta141.

Uloga nevladinih organizacija u ekonomskoj diplomatiji, ogleda se u povećanju odgovornosti ekonomske diplomatije i većoj transparentnosti poslovnih pregovora međunarodnog karaktera.

Međunarodno poslovanje poprimilo je globalni karakter. U potrazi za većim profitom, preduzeća prenose svoje poslovne aktivnsoti po celom svetu. Razvoju međunarodnog poslovanja doprinela je i snažna podrška međunarodnih organizacija. Organizacija koja je dala snažan doprinos razvoju međunarodne poslovne saradnje je međunarodna trgovinska komora (International Chamber of Commerce – ICC). Međunarodna trgovinska komora je međunarodna nevladina organizacija čiji članovi su privredni subjekti i poslovne asocijacije iz više od 130 država. Ova organizacija osnovana je 1919.god. Do danas njeni ciljevi ostali su nepromenjeni. Ciljevi njenog postojanja su: pružanje usluga u međunarodnoj poslovnoj saradnji, unapređenje trgovine i investicija, otvaranje tržišta za dobra i usluge i podsticanje slobode kretanja kapitala. Sjedište komore je u Parizu142.

Razvoju međunarodne poslovne saradnje snažan doprinos dala je i Međunarodna organizacija poslodavaca (International Organisation of Employers – IOE) osnovana 1920 god. Zadatak ove organizacije je podrška razvoju privatnog sektora i zaštita interesa poslodavaca i njihovih oraganizacija u svim zemljama, posebno u zemljama u razvoju.

Međunarodna organizacija poslodavaca predstavlja interese poslodavaca slobodnog sveta. Članstvo u ovoj organizaciji uzelo je 136 nacionalnih organizacija iz 132 zemlje. Sedište organizacije je u Ženevi143.

Svetski ekonomski forum (World economic forum – WEF) nastao je u Davosu 1970 god. Forum predstavlja okvir za dijalog svetskih lidera (korporativnih, političkih, intelektualnih i dr.) o pitanjima od globalnog, regionalnog, korporativnog i industrijskog značaja. Cilj foruma je unapređenje preduzetništva i afirmisanje 141 Izvor: Raičević Miroslav, "Ekonomska diplomatija", Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2006. opi.cit.str. 193 142 Izvor: www.uscib.org 143 Izvor: www.ioe-emp.org



___________________________________________________________________________

219

novih razvojnih inicijativa u globalnom javnom interesu. Ovu organizaciju čini više od 1000 kompanija144.

Regionalni i bilateralni savezi, kao što je Transatlantic Bussiness Dialogue – TABD, osnovan je 1995.god. Cilj saveza je uspostavljanje aktivnog dijaloga o unapređenju trgovinske saradnje Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije. U početku su to radile "grupe direktora", a kasnije su uključeni i eksperti koji su pomogli da dođe do značajnih i obostrano korisnih kompromisa145.

1111111199999999........77777777........ EEEEEEEEppppppppiiiiiiiisssssssstttttttteeeeeeeemmmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeeddddddddnnnnnnnniiiiiiiiccccccccaaaaaaaa

Epistemska zajednica predstavlja skup priznatih stručnjaka koji poseduju ekspertska znanja, kompetentnost i praktične rezultate koji potvrđuju da poseduju relevantno političko znanje o određenom pitanju.

Epistemska zajednica je jedan od najvažnijih učesnika ekonomske diplomatije. Odnos jedne zemlje prema znanju i ulozi ekonomske diplomatije u njenim odnosima sa inostranstvom uslovljava položaj i ulogu epistemske zajednice u njenim ekonomsko-diplomatskim aktivnostima. Epistemska zajednica analizira i lansira činjenice važne za međunarodne pregovore, posebno kada se pregovori odnose na takozvana tehnička pitanja koja zahetvaju ekspertska znanja146.

144 Izvor: www.weforum.org 145 Izvor: Miroslav Raičević, "Legalno biznis okruženje", FIM Beograd, Beograd 2003. str.62-70 146 Izvor: Miroslav Raičević, "Ekonomska Diplomatija", Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd 2006.str.198



___________________________________________________________________________

220

________________________________________________________________________ DDDDDDDDIIIIIIIIOOOOOOOO VVVVVVVV ________________________________________________________________________________

RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJ KKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNCCCCCCCCEEEEEEEEPPPPPPPPTTTTTTTTAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

RRaazzgglleeddaajjttee zzeemmlljjuu kkaakkvvaa jjee,, kkaakkaavv jjee nnaarroodd kkoojjii jjee nnaasseelljjaavvaa:: ddaa llii jjee ssllaabb iillii jjaakk,, kkoolliikkoo iihh iimmaa,, jjeessuu llii ddoobbrrii iillii zzllii,, kkaakkvvii ssuu iimm ggrraaddoovvii uu kkoojjiimmaa žžiivvee,, ddaa llii ssuu uuttvvrrđđeennii,, vvrreeddii llii nnjjiihhoovvaa zzeemmlljjaa,, pprroouuččiittee ii ddoonneessiittee ppoollooddoovvee..

MMMMMMMMoooooooojjjjjjjjssssssssiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee,,,,,,,, 11111111555555550000000000000000........ggggggggoooooooodddddddd........pppppppp........nnnnnnnn........eeeeeeee



___________________________________________________________________________

221

VVVVVVVV RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJ KKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNCCCCCCCCEEEEEEEEPPPPPPPPTTTTTTTTAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

"Da bi ste preživeli, morate se naoružati najsmrtonosnijim oružjem:

znanjemznanjemznanjemznanjem"

11111111........ UUUUUUUUNNNNNNNNIIIIIIIILLLLLLLLAAAAAAAATTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA

Unilateralna ekonomska diplomatija predstavlja oblik diplomatskog delovanja države bez postojanja dogovora sa ostalim učesnicima međunarodnih odnosa. Delovanje je strateški osmišljeno bez osvrta na reakcije spoljno-trgovinskih partnera ili međunarodnih organizacija i institucija.

Unilateralne akcije mogu biti produkt i snage i slabosti države. Kada su unilateralne akcije produkt snage i moći države, akcije predstavljaju i odslikavaju moć države ne uvažavajući i prihvatajući reakcije drugih učesnika međunarodne scene. Pokretači unilateralnih akcija ubeđeni su u ispravnost svojih akcija. Kada su unilateralne akcije znak državne slabosti, država očekuje da njene akcije neće biti primećene ili da će biti odobrene od strane drugih aktera međunarodne scene zbog slabosti sa kojima se država suočava.

Pozitivne posledice unilateralnih ekonomsko–diplomatskih akcija sa kojima se država može suočiti su često kratkoročnog trajanja. Korist od unilateralnih akcija koja može nastati u kratkom roku često može izazivati štetu u dugoročno posmatranom periodu.

Unilateralne akcije mogu izazvati kontra akcije ostalih učesnika međunarodne scene, što negativno utiče na privredna kretanja države. Preduzimanje unilateralnih akcije smanjuje međunarodnu privrednu saradnju.

22222222........ BBBBBBBBIIIIIIIILLLLLLLLAAAAAAAATTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA

Bilateralna ekonomska diplomatija predstavlja uspostavljen i razvijen ekonomski odnos između dve države. U literaturi je zabeleženo da ovaj oblik saradnje postoji od 2.500 god.pre nove ere, kada je postignut sporazum o trgovinskoj saradnji između Egipta i Vavilona. Svaka država za sebe utvrđuje strategiju bilateralne saradnje i odnosa ekonomske saradnje sa drugim državama. Kod



___________________________________________________________________________

222

uspostavljanja bilateralne ekonomske saradnje države, prioritet se daje susednim državama. Ciljevi bilateralne ekonomske diplomatije su fleksibilni i prilagodljivi vremenu i prostoru.

Značajna karakteristika bilateralne ekonomske diplomatije je što ju je veoma lako i jednostavno kontrolisati. Na bilateralnom nivou, država može veoma lako rešiti svoje obaveze i nastale neprijatne situacije. Sledeća karakteristika bilateralne diplomatije je što omogućava jačoj strani da bude u privilegovanom položaju. Jača strana koristi svoju privilegovanu poziciju, često koristeći i metode pritiska kako bi ostvarila za sebe povoljnije uslove.

Bilateralna ekonomska diplomatija u Bosni i Hercegovini zastupljena je u skromnom obimu. Bosna i Hercegovina je uspostavila poslovnu bilateralnu saradnju sa 37 država u sledećim oblastima:

• saradnja u oblasti turizma; • ugovora o slobodnoj trgovini; • sporazuma o unapređenju i zaštiti investicija; • sporazuma o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnj; • sporazum o unapređenju i recipročnoj zaštiti investicija; • trgovinski sporazum.

Bosna i Hercegovina ima uspostavljene bilateralne ekonomske odnose sa svojim najbližim susedima: Srbijom, Crnom Gorom i Hrvatskom. Potrebno je istaći, da Republika Srpska kao konstutivni deo Bosne i Hercegovine ima uspostavljene specijalne odnose (političke i ekonomske) sa Srbijim, koji se istovremeno osporavaju od pojedinih institucija na državnom nivou Bosne i Hercegovine. Primer Republike Srpske potrebno je da slede i institucijalni organi Bosne i Hercegovine, i da uspostave specijalne bilateralne odnose Bosne i Hercegovine sa Srbijom, Crnom Gorom i Hrvatskom. Povezanost stanovništva i migracija koje su se dogodile u poslednjoj dekadi XX veka nameću potrebu uspostavljanja specijalnih bilateralnih odnosa.



___________________________________________________________________________

223

22222222........11111111........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii uuuuuuuuggggggggoooooooovvvvvvvvoooooooorrrrrrrriiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo sssssssslllllllloooooooobbbbbbbbooooooooddddddddnnnnnnnnoooooooojjjjjjjj ttttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii111111114444444477777777

Tabela br. 23:Tabela br. 23:Tabela br. 23:Tabela br. 23: Bilateralni ugovori Bosne i Hercegovine o slobodnoj trgovini

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRRaaaaaaaattttttttiiiiiiiiffffffffiiiiiiiikkkkkkkkoooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnn –––––––– ddddddddaaaaaaaa //////// nnnnnnnneeeeeeee DDDDDDDDaaaaaaaattttttttuuuuuuuummmmmmmm ssssssssttttttttuuuuuuuuppppppppaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa nnnnnnnnaaaaaaaa ssssssssnnnnnnnnaaaaaaaagggggggguuuuuuuu 11111111........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa AAAAAAAAllllllllbbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa 0000000011111111........1111111122222222........22222222000000000000000044444444........

22222222........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa 0000000011111111........0000000022222222........22222222000000000000000055555555........

33333333........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkeeeeeeeeddddddddoooooooonnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa 0000000011111111........0000000099999999........22222222000000000000000033333333........

44444444........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa MMMMMMMMoooooooollllllllddddddddoooooooovvvvvvvvaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa 0000000011111111........1111111100000000........22222222000000000000000044444444........ 55555555........ SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa 0000000011111111........0000000066666666........22222222000000000000000022222222........

66666666........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa 0000000011111111........0000000077777777........22222222000000000000000033333333........

77777777........ UUUUUUUUNNNNNNNNMMMMMMMMIIIIIIIIKKKKKKKK uuuuuuuu iiiiiiiimmmmmmmmeeeeeeee KKKKKKKKoooooooossssssssoooooooovvvvvvvvaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa ******** Na oficijelnom sajtu Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa nema podataka da li je ratificirani sporazum stupio na snagu.

Potvrđujući svoje čvrsto opredelenje da dâ doprinos jačanju evropskih

integracionih procesa u jugoistočnoj evropi i prihvatajući principe tržišne ekonomije i poštovanja osnovnih principa demokratije i ljudskih prava, Bosna i Hercegovina je odlučna da postepeno otkloni ograničenja u međusobnoj trgovini saglasno odredbama Opšteg Sporazuma o carinama i trgovini i Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije. Imajući u vidu da je cilj Bosne i Hercegovine članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, u tom pravcu Bosna i Hercegovina je uspostavila 7 bilateralnih Sporazuma o slobodnoj trgovini. Šest bilateralnih ugovora je 22.novembra 2007.god. zamenjeno multilateralnim trgovinskim sporazumom (sa Albanijom, Makedonijom, Moldavijom, Crnom Gorom, Srbijom, Hrvatskom i UNMIK Kosovom) o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj evropi – Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini.. 147 Izvor: www.mvteo.gov.ba/bsporazumi.aspx



___________________________________________________________________________

224

22222222........22222222........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ttttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkiiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee111111114444444488888888 Tabela br.24:Tabela br.24:Tabela br.24:Tabela br.24: Bilateralni trgovinski sporazumi Bosne i Hercegovine

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRRaaaaaaaattttttttiiiiiiiiffffffffiiiiiiiicccccccciiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn –––––––– ddddddddaaaaaaaa //////// nnnnnnnneeeeeeee 11111111........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa IIIIIIIInnnnnnnnddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

22222222........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa IIIIIIIInnnnnnnnddddddddoooooooonnnnnnnneeeeeeeezzzzzzzziiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

33333333........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa IIIIIIIIrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn DDDDDDDDaaaaaaaa

44444444........ NNNNNNNNRRRRRRRR KKKKKKKKiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

55555555........ KKKKKKKKuuuuuuuuvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjtttttttt DDDDDDDDaaaaaaaa

66666666........ MMMMMMMMaaaaaaaalllllllleeeeeeeezzzzzzzziiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

77777777........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa PPPPPPPPaaaaaaaakkkkkkkkiiiiiiiissssssssttttttttaaaaaaaannnnnnnn DDDDDDDDaaaaaaaa

88888888........ RRRRRRRRuuuuuuuummmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

99999999........ RRRRRRRRuuuuuuuusssssssskkkkkkkkaaaaaaaa FFFFFFFFeeeeeeeeddddddddeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111100000000........ ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvviiiiiiiiccccccccaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111111111111........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111122222222........ VVVVVVVVeeeeeeeelllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111133333333........ UUUUUUUUkkkkkkkkrrrrrrrraaaaaaaaiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa Bosna i Hercegovina, vođena željom za povećanjem i jačanjem trgovine i

ekonomskih odnosa između dve zemlje na osnovu jednakosti i obostranog interesa, uspostavila je 13 bilateralnih trgovinskih sporazuma. Bilateralnim trgovinskim sporazumom između ostalog, reguliše se:

• Ugovorne strane će odobriti jedna drugoj tretman najpovlaštenije nacije u odnosu na uvozne i izvozne dozvole, carinske dadžbine i sve druge takse i poreze koji se primenjuju na uvoz, izvoz ili tranzit roba/proizvoda;

• Ugovorne strane će dati jedna drugoj, u odnosu na uvozne i izvozne dozvole ili

odobrenja, gde su takve dozvole propisane prema njihovim propisima, tretman ne manje povoljan od onog koji daju bilo kojoj drugoj zemlji;

• Bilo koje prednosti, povlastice, privilegije ili imuniteti dati od strane bilo koje Ugovorne strane za proizvod poreklom sa teritorije treće zemlje ili namenjen za njenu teritoriju biti će odmah i bezuslovno dat sličnom proizvodu poreklom sa teritorije bilo koje od Ugovornih strana ili namenjenih da budu uvezeni na njenu teritoriju;

• Izuzeća, ukoliko postoje od carina i drugih taksi uvedenih na uvoz i izvoz primenjivat će se u skladu sa zakonima i propisima na snazi u zemljama Ugovornih strana na: proizvode namenjene za uzorke, proizvode uvezene za izložbe i sajmove i robe uvezene za posebnu svrhu ponovnog izvoza;

• Sva plaćanja će biti izvršena u slobodnoj konvertibilnoj valuti u saglasnosti sa postojećim zakonima i propisima koji su na snazi u dve zemlje;

148 Izvor: www.mvteo.gov.ba/bsporazumi.aspx



___________________________________________________________________________

225

• Fizička i pravna lica ugovornih strana slobodno će uvoziti i izvoziti robe i usluge jedni drugima na osnovu vezane trgovine, kompenzacionih aranžmana ili bilo kojih drugih međunarodno priznatih oblika poslovne saradnje u saglasnosti sa merodavnim propisima dveju zemalja;

• Dve ugovorne strane su saglasne da preduzmu zajedničke korake i da odrede specifične oblasti industrije gde mogu korisno sarađivati na osnovu međunarodne podele rada;

• Svaka ugovorna strana će dozvoliti održavanje sajmova i izložbi drugoj strani i proširiti na drugu ugovornu stranu u skladu sa njenim zakonima i propisima koji se primenjuju;

• Fizička i pravna lica ugovornih strana mogu se dogovoriti da će pravni sporovi proizašli iz bilateralnog ugovora zaključenog o komercijalnim ili privrednim pitanjima biti upućeni na arbitražu.

Za proširenje i raznolikost zajedničke trgovine, uspostavljanje bliže ekonomske i industrijske saradnje i olakšanja primene ovog Sporazuma, Bosna i Hercegovina i država sa kojom se uspostavlja bilateralni trgovinski sporazum osnovat će zajednički Komitet čiji članovi će biti predstavnici dve ugovorne strane.

22222222........33333333........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo uuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaapppppppprrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđeeeeeeeennnnnnnnjjjjjjjjuuuuuuuu iiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaaššššššššttttttttiiiiiiiittttttttiiiiiiii iiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa111111114444444499999999

Tabela br.25: Tabela br.25: Tabela br.25: Tabela br.25: Bilateralni sporazumi Bosne i Hercegovine o unapređenju i zaštiti investicija

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRRaaaaaaaattttttttiiiiiiiiffffffffiiiiiiiicccccccciiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn –––––––– ddddddddaaaaaaaa //////// nnnnnnnneeeeeeee 11111111........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa AAAAAAAAuuuuuuuussssssssttttttttrrrrrrrriiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

22222222........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBeeeeeeeelllllllloooooooorrrrrrrruuuuuuuussssssssiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

33333333........ ČČČČČČČČeeeeeeeešššššššškkkkkkkkaaaaaaaa RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

44444444........ KKKKKKKKrrrrrrrraaaaaaaalllllllljjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

55555555........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa FFFFFFFFiiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa 66666666........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa GGGGGGGGrrrrrrrrččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

77777777........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa HHHHHHHHrrrrrrrrvvvvvvvvaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

88888888........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa IIIIIIIIttttttttaaaaaaaalllllllliiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

99999999........ NNNNNNNNRRRRRRRR KKKKKKKKiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111100000000........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa MMMMMMMMaaaaaaaakkkkkkkkeeeeeeeeddddddddoooooooonnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111111111111........ MMMMMMMMaaaaaaaalllllllleeeeeeeezzzzzzzziiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111122222222........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa PPPPPPPPaaaaaaaakkkkkkkkiiiiiiiissssssssttttttttaaaaaaaannnnnnnn DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111133333333........ SSSSSSSSrrrrrrrrbbbbbbbbiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii CCCCCCCCrrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa GGGGGGGGoooooooorrrrrrrraaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111144444444........ KKKKKKKKrrrrrrrraaaaaaaalllllllljjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvveeeeeeeeddddddddsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111155555555........ VVVVVVVVeeeeeeeelllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa BBBBBBBBrrrrrrrriiiiiiiittttttttaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa 149 Izvor: Isto



___________________________________________________________________________

226

U želji da stvori povoljne uslove za veću ekonomsku saradnju, Bosna i Hercegovina je uspostavila 15 bilateralnih Sporazuma o unapređenju i zaštiti investicija.

Uvidevši da unapređenje i zaštita investicija može ojačati spremnost za takve investicije i time dati doprinos razvoju bilateralnih ekonomskih odnosa, istovremeno potvrđujući svoju spremnost za poštovanje međunarodno priznatih standarda rada, Sporazumi o unapređenju i zaštiti investicija između Bosne i Hercegovine i drugih država sadrže:

Unapređenje i dopuštanje investicija:Unapređenje i dopuštanje investicija:Unapređenje i dopuštanje investicija:Unapređenje i dopuštanje investicija:

• Svaka Ugovorna strana će u skladu sa svojim zakonima i propisima, unapređivati i dopuštati investicije investitora druge ugovorne strane;

• Pravno proširenje, izmena ili transformacija investicije biti će smatrana novom investicijom.

Tretman investicija:Tretman investicija:Tretman investicija:Tretman investicija: • Svaka Ugovorna strana će investicijama investitora druge ugovorne strane

odobriti pravedan i jednak tretman, potpunu i konstantnu zaštitu i sigurnost; • Ugovorna strana neće nerazumnim ili diskriminatorskim merama ometati

upravljanje, funkcionisanje, održavanje, korištenje, uživanje, prodaju i likvidaciju investicije investitora druge ugovorne strane;

• Svaka Ugovorna strana odobriti će investitorima druge ugovorne strane i njihovim investicijama tretman ne manje povoljan od onog koji odobrava svojim vlastitim investitorima i njihovim investicijama ili investitorima bilo koje treće države i njenim investicijama u odnosu na upravljanje, funkcionisanje, održavanje, korištenje, uživanje, prodaju i likvidaciju investicije, zavisno od toga koji je povoljniji za investitora.

Transparentnost:Transparentnost:Transparentnost:Transparentnost: • Svaka ugovorna strana će bez odlaganja objaviti ili na drugi način učiniti

dostupnim javnosti svoje zakone, propise, procedure i međunarodne sporazume koji mogu uticati na realizaciju Sporazuma.



___________________________________________________________________________

227

22222222........44444444........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo rrrrrrrreeeeeeeecccccccciiiiiiiipppppppprrrrrrrrooooooooččččččččnnnnnnnnoooooooommmmmmmm uuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaapppppppprrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđeeeeeeeennnnnnnnjjjjjjjjuuuuuuuu iiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaaššššššššttttttttiiiiiiiittttttttiiiiiiii iiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa111111115555555500000000

Bosna i Hercegovina prema zvaničnim podacima Ministarstva spoljne

trgovine i ekonomskih odnosa uspostavila je 18 bilateralnim ugovora o recipročnom unapređenju i zaštiti investicija. Ugovorima je između ostalog regulisano:

Unapređenje investicija:Unapređenje investicija:Unapređenje investicija:Unapređenje investicija:

• Svaka ugovorna strana unapređivat će investicije investitora druge ugovorne strane na svojoj teritoriji i dopuštat će takve investicije u skladu sa svojim zakonodavstvom;

• Posebno će svaka ugovorna strana odobriti zaključivanje i izvršavanje licencnih i komercijalnih ugovora i sporazuma o administrativnoj i tehničkoj pomoći u meri u kojoj su ove aktivnosti vezane za takve investicije.

Zaštita investicija:Zaštita investicija:Zaštita investicija:Zaštita investicija:

• Sve investicije izvršene od strane investitora jedne ugovorne strane na teritoriji druge ugovorne strane uživat će pošten i pravedan tretman;

• Izuzev za mere potrebne za održavanje javnog reda, ove investicije uživat će neprekidnu zaštitu i bezbednost ne isključujući bilo kakve neopravdane ili diskriminatorske mere koje bi mogle sprečiti zakonom ili praktično, upravljanje, održavanje, upotrebu, uživanje ili likvidaciju istih.

Uskraćivanje i ograničavanje vlasništva:Uskraćivanje i ograničavanje vlasništva:Uskraćivanje i ograničavanje vlasništva:Uskraćivanje i ograničavanje vlasništva:

• Svaka Ugovorna strana obavezuje se da neće zavesti bilo kakve mere ekspropijacije ili nacionalizacije ili bilo kakvu drugu meru čiji je efekat direktno ili indirektno oduzimanje investicija investitora druge ugovorne strane na svojoj teritoriji.

150 Izvor: www.mvteo.gov.ba/sporazumi.aspx



___________________________________________________________________________

228

Tabela br.Tabela br.Tabela br.Tabela br. 26: 26: 26: 26: Bilateralni sporazumi Bosne i Hercegovine o recipročnom uređenju i zaštiti investicija

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRRaaaaaaaattttttttiiiiiiiiffffffffiiiiiiiicccccccciiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn –––––––– ddddddddaaaaaaaa //////// nnnnnnnneeeeeeee 11111111........ KKKKKKKKrrrrrrrraaaaaaaalllllllljjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa BBBBBBBBeeeeeeeellllllllggggggggiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

22222222........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa EEEEEEEEggggggggiiiiiiiippppppppaaaaaaaatttttttt DDDDDDDDaaaaaaaa

33333333........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa FFFFFFFFrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnccccccccuuuuuuuusssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

44444444........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa IIIIIIIIrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn DDDDDDDDaaaaaaaa

55555555........ KKKKKKKKrrrrrrrraaaaaaaalllllllljjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa NNNNNNNNiiiiiiiizzzzzzzzoooooooozzzzzzzzeeeeeeeemmmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

66666666........ KKKKKKKKaaaaaaaattttttttaaaaaaaarrrrrrrr DDDDDDDDaaaaaaaa 77777777........ KKKKKKKKuuuuuuuuvvvvvvvvaaaaaaaajjjjjjjjtttttttt DDDDDDDDaaaaaaaa

88888888........ LLLLLLLLuuuuuuuukkkkkkkksssssssseeeeeeeemmmmmmmmbbbbbbbbuuuuuuuurrrrrrrrgggggggg DDDDDDDDaaaaaaaa

99999999........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa MMMMMMMMaaaaaaaađđđđđđđđaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111100000000........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa MMMMMMMMoooooooollllllllddddddddoooooooovvvvvvvvaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111111111111........ SSSSSSSSRRRRRRRR NNNNNNNNjjjjjjjjeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111122222222........ PPPPPPPPoooooooorrrrrrrrttttttttuuuuuuuuggggggggaaaaaaaallllllll DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111133333333........ RRRRRRRRuuuuuuuummmmmmmmuuuuuuuunnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111144444444........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111155555555........ KKKKKKKKrrrrrrrraaaaaaaalllllllljjjjjjjjeeeeeeeevvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa ŠŠŠŠŠŠŠŠppppppppaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111166666666........ ŠŠŠŠŠŠŠŠvvvvvvvviiiiiiiiccccccccaaaaaaaarrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111177777777........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa TTTTTTTTuuuuuuuurrrrrrrrsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

1111111188888888........ UUUUUUUUkkkkkkkkrrrrrrrraaaaaaaaiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

22222222........55555555........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkoooooooojjjjjjjj,,,,,,,, nnnnnnnnaaaaaaaauuuuuuuuččččččččnnnnnnnnoooooooojjjjjjjj iiiiiiii tttttttteeeeeeeehhhhhhhhnnnnnnnniiiiiiiiččččččččkkkkkkkkoooooooojjjjjjjj ssssssssaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjiiiiiiii111111115555555511111111

Tabela br. 27:Tabela br. 27:Tabela br. 27:Tabela br. 27: Bilateralni sporazumi Bosne i Hercegovine o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRRaaaaaaaattttttttiiiiiiiiffffffffiiiiiiiicccccccciiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn –––––––– ddddddddaaaaaaaa //////// nnnnnnnneeeeeeee 11111111........ RRRRRRRReeeeeeeeppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa EEEEEEEEggggggggiiiiiiiippppppppaaaaaaaatttttttt DDDDDDDDaaaaaaaa

22222222........ RRRRRRRRuuuuuuuusssssssskkkkkkkkaaaaaaaa FFFFFFFFeeeeeeeeddddddddeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

Bosna i Hercegovina ima uspostavljena samo dva bilateralna Sporazuma o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Sporazumom se nastoji promovisati razvoj ekonomske, tehničke i naučne saradnje između dve države. Sporazum između ostalog definiše:

• Dve strane će u okviru svojih zakona i propisa podsticati i ulagati napore da razvijaju uzajamnu ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju između

151 Isto



___________________________________________________________________________

229

zainteresovanih institucija, organizacija i državljana na teritoriji svake strane;

• Forme, modaliteti i uslovi saradnje u okviru ovog Sporazuma dogovarat će se i usaglasiti na nivou institucija, organizacija, preduzeća i drugih zainteresovanih strana u skladu sa zakonima i propisima odnosnih zemalja;

• Osnovat će se međuvladin Mešoviti odbor za ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju između Bosne i Hercegovine i druge države potpisnice ugovora;

• Mešoviti odbor činit će predstavnici institucija, organizacija, preduzeća i drugih strana dve zemlje;

• U okviru Mešovitog odbora sazivat će se dva puta godišnje Pododbor sastavljen od eksperata ekonomske i finansijske struke dveju strana u cilju razmene mišljenja i iskustava u domenu ekonomske reforme, a svoja mišljenja i preporuke dostavljaće nadležnim ministrima dve strane;

• U unapređenju ovih odnosa, Odbor će nastojati da identifikuje i razvija područja od zajedničkog interesa iz oblasti industrije, trgovine, poljoprivrede, projekata električne energije, nafte i plina, telekomunikacija, transporta, finansija, bankarstva, turizma, zaštite okoline, zajedničkih ulaganja i drugih oblasti dogovorenih između dve strane i uspostavljat će aranžmane za realizaciju specifičnih projekata i programa.

22222222........66666666........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo ssssssssaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjiiiiiiii uuuuuuuu oooooooobbbbbbbbllllllllaaaaaaaassssssssttttttttiiiiiiii ttttttttuuuuuuuurrrrrrrriiiiiiiizzzzzzzzmmmmmmmmaaaaaaaa111111115555555522222222

Tabela br. 28:Tabela br. 28:Tabela br. 28:Tabela br. 28: Bilateralni sporazumi Bosne i Hercegovine o saradnji u oblasti turizma

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr DDDDDDDDrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa RRRRRRRRaaaaaaaattttttttiiiiiiiiffffffffiiiiiiiicccccccciiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnn –––––––– ddddddddaaaaaaaa //////// nnnnnnnneeeeeeee 11111111........ RRRRRRRRppppppppuuuuuuuubbbbbbbblllllllliiiiiiiikkkkkkkkaaaaaaaa AAAAAAAAllllllllbbbbbbbbaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa DDDDDDDDaaaaaaaa

Uvažavajući značaj koji turizam ima u razvoju ekonomskih odnosa i za bolje

razumevanje među ljudima, Bosna i Hercegovina sa jednu stranu i Republika Albanija sa drugu stranu, uspostavile su Sporazum o saradnji u oblasti turizma. Sporazumom je, između ostalog regulisano:

• Strane u prvom redu žele razviti i osnažiti turističke odnose između dve zemlje, sa ciljem da doprinesu obostranom poznavanju i uvažavanju istorijske, kulturne i socijalne stvarnosti njihovih naroda i razvoju normalnih bilateralnih razmena na polju ekonomije. Saradnja prema ovom sporazumu, predmet je zakonodavstva koje se primenjuje u obe zemlje;

• Strane će u skladu sa zakonodavstvom koje je na snazi u njihovim odnosnim zemljama nastojati da pojednostave putne formalnosti i procedure pogranične kontrole sa ciljem razvoja prometa turista između dve zemlje;

152 Isto



___________________________________________________________________________

230

• Strane će posvetiti specijalnu pažnju razvoju turizma između njihovih odnosnih zemalja kroz organizovan i individualan turizam, tematski turizam, kongrese, simpozijume, izložbe, muzičke i pozorišne festivale i sportske događaje;

• Strane će podržavati saradnju između njihovih turističkih institucija, subjekata, udruženja i drugih organizacija nadležnih za razvoj turizma u njihovim odnosnim zemljama;

• Strane će podržavati svoje javne i privatne institucije u razmeni iskustva u oblasti turizma i turističkih statističkih informacija kao i objavljivanje, razmenu i distribuciju turističkih informacija, štampanih promotivnih publikacija, filmova i turističkih oglasa sa ciljem povećanja prometa turista u njihovim odnosnim zemljama;

• Strane će podsticati saradnju u raznim oblastima u vezi sa obukom osoblja u turizmu i za uspostavljanje sporazuma i ugovora između javnih i/ili privatnih organizacija u odnosu na izradu i realizaciju turističkih studija i projekata;

• Strane će, putem posebno ovlaštenih institucija nastojati da razviju saradnju i razmenu informacija o određenim pitanjima koja su predmet debate Svetske turističke organizacije.

33333333........ MMMMMMMMUUUUUUUULLLLLLLLTTTTTTTTIIIIIIIILLLLLLLLAAAAAAAATTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA

Multilateralna diplomatija predstavlja skup aktivnosti i saradnje između više država u okvirima međunarodne zajednice. Ekonomska multilaterala je uspostavljen ekonomski odnos između više država posredstvom međunarodnih ekonomskih organizacija i institucija i regionalnih integracija. Pod uticajem globalizacije i globalnih procesa multilateralna ekonomska diplomatija zauzima značajno mesto u razvoju međunarodne poslovne saradnje.

Međunarodne ekonomske organizacije nastale su pod pritiskom povećanja međuzavisnosti država. Integrisanjem države u međunarodne ekonomske organizacije uspostavlja se lakša komunikacija i stvaraju se preduslovi uspostavljanja zajedničkih projekata i njihove realizacije. Globalni ekonomski problemi kao što su pitanja monetarne politike, finansijskih kretanja, bankarskog sektora, trgovinske razmene, ekološki problemi i razvojne mogućnosti lakše se rešavaju u okviru međunarodnih ekonomskih institucija.

Najčešći metod donošenja odluka u multilateralnim organizacijama je konsenzus. Donošenje odluka putem konsenzusa odgovara malim i manje razvijenim državama. Model donošenja odluka putem konsenzusa zahteva koncetraciju svih učesnika u postupku usaglašavanja i odlučivanja, što omogućava da male zemlje nadoknade nedostatak sredstava i kadrova.



___________________________________________________________________________

231

Razvoj multilateralne diplomatije doprinosi razvoju bilateralne diplomatije. Tokom svakog multilateralnog skupa ostvaruju se i brojni bilateralni kontakti. Bilateralni kontakti omogućavaju uspostavljanje bliže saradnje između dve države. To istovremeno doprinosi bržem usaglašavanju oko pitanja koja se rešavaju na multilateralnom nivou.

Multilateralna ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine nije u dovoljnoj meri razvijena. Bosna i Hercegovina je članica Međunarodnog monetarnog fonda od 1995.god. i učestvuje sa 0,08% (169,10 mil.SDR) od ukupnog kapitala. Bosna i Hercegovina je u izbornoj grupi (konstituenci) koja daje jednog izvršnog direktora, sa: Armenijom, Bugarskom, Hrvatskom, Kiprom, Gruzijom, Izraelom, Makedonijom, Moldavijom, Holandijom, Rumunijom i Ukrajinom. Holandija je predsedavajući grupe, te se i izvršni direktor grupe bira iz Holandije. Bosna i Hercegovina nije punopravna članica Svetske trgovinske organizacije i ima status posmatrača. U radu Svetske banke, Bosna i Hercegovina učestvuje u svim agendama od 1993.god.

Multilateralna ekonomska diplomatija predstavlja miks tradicionalnih diplomatskih veština, sakupljanja i obrade informacija, vođenja pregovora, poznavanja međunarodnog poslovnog prava i znanja o trgovinskim arbitražama. Broj međunarodnih foruma, institucija i mehanizama kroz koje se realizuje multilateralna diplomatija svakodnevno se povećava.

Ekspanziju razvoja multilateralna diplomatija doživela je krajem prošlog i početkom ovog veka. Razvoj globalne ekonomije podstaknut je razvojem globalnih procesa. U naučnoj i stručnoj literaturi smatra se da je snažan doprinos nastanku i razvoju multilateralne diplomatije dao najpre Bečki kongres (1814-1815 god.), zatim i Berlinski kongres (1878 god.).

44444444........ RRRRRRRREEEEEEEEGGGGGGGGIIIIIIIIOOOOOOOONNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLNNNNNNNNAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA Svetsku privredu krase dva međusobno povezana prcesa. Sa jedne strane nalazi se globalizacija koja stvara svakodnevno veću međuzavisnost nacionalnih i regionalnih ekonomija, a sa drugu stranu izražen je regionalizam koji povezuje nacionalne ekonomije u specifične oblike regionalnih integracija.

Regionalne ekonomske integracije postaju glavni subjekti delovanja ekonomske diplomatije. Regionalni ekonomski procesi doživeli su snažan razvoj u drugoj polovini XX veka. Razvojem integracionih procesa brišu se razlike između ekonomskih subjekata koji dolaze iz različitih država i uklanja se forma diskriminacije inostranih poslovnih subjekata unutar druge nacionalne ekonomije.

Kao primer uspešne ekonomske integracije uzimaju se Evropska Unija ili Sporazum o slobodnoj trgovini između Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Meksika (North American Free Trade Agreement – NAFTA).



___________________________________________________________________________

232

Uspeh regionalnih ekonomskih integracija može se tražiti u činjenici što one geografski uvezuju jednu regiju (više država koje međusobno graniče u jednu celinu). Karakteristika takvog uvezivanja koja doprinosi uspehu regije je sličan ukus, kultura i civilizacija stanovništva regiona. Slične kulturne i civilizacijske tekovine inteziviraju privrednu saradnju. Posledica intezivnije poslovne saradnje je nastojanje države da aktivno učestvuje u međunarodnim poslovnim tekovinama.

U praksi naše svakodnevice susrećemo se sa različitim oblicima ekonomskog integrisanja. Najvažniji oblici privredne integracije su:

• Sporazum o preferencijalnoj trgovini; • Zona slobodne trgovine; • Carinska unija; • Zajedničko tržišto; • Jedinstveno tržište,

Sporazum o preferencijalnoj trgoviniSporazum o preferencijalnoj trgoviniSporazum o preferencijalnoj trgoviniSporazum o preferencijalnoj trgovini (Preferencial Trade Agreement) je oblik sporazuma kojim se dve ili više zemalja obavezuje da će u međusobnoj trgovini primenjivati niže carinske stope od onih koje se primenjuju u trgovini sa trećim zemljama.

Zona sloboZona sloboZona sloboZona slobodne trgovinedne trgovinedne trgovinedne trgovine (Free Trade Area) je oblik regionalnog integrisanja u kojem zemlje uspostavljaju slobodan protok robe uklanjajući carinske barijere. Država zadržava necarinski sistem za trgovinu sa zemljama koje nisu članice zone slobodne trgovine. Carinske stope zone slobodne trgovine odnose se samo na robe sa certifikacijom i uverenjem da su proizvedene u zemlji članici. (Rules of Origin).

Carinska UnijaCarinska UnijaCarinska UnijaCarinska Unija je integracioni oblik grupe zemalja koje uspostavljaju slobodan trgovinski prostor roba i usluga između zemalja članica. Uspostavlja se carinska politika prema zemljama nečlanicama. Ekonomski efekti carinske unije su efekat stvaranja trgovine i efekat skretanja trgovine.

Koncept stvaranja i skretanja trgovine koristi se u postupku analiziranja ekonomskih efekata preferencijalnih trgovinskih sporazuma. Efekat stvaranja ili kreiranja trgovine ostvaruje se zamjenom domaćeg proizvoda sa izrazito visokim troškovima proizvodnje i uvozom proizvoda sa nižim troškovima iz zemlje članice Unije.

Efekat skretanja trgovine nastaje kada se uvoz roba i usluga iz zemlje nečlanice Unije menja sa uvozom robe ili usluge iz zemlje članice Unije.

Zajeničko tržište Zajeničko tržište Zajeničko tržište Zajeničko tržište (Common Market) predstavlja potpuno integrisan tržišni prostor. Sloboda kretanja podrazumeva slobodan protok roba, usluga, ljudi i kapitala. Prvo zajedničko tržište nastalo je 1956 god. na prostoru zapadne Evrope (European Common Market), koje je prethodilo Rimskom Sporazumu o stvaranju Evropske Zajedice iz 1957.god.

Jedinstveno tržište Jedinstveno tržište Jedinstveno tržište Jedinstveno tržište (Singl Market) ili jedno tržište je najsavremeniji oblik zajedničkog tržišta. Karakteristika jedinstvenog tržišta je zajednička valuta. Primer



___________________________________________________________________________

233

jedinstvenog tržišta je Evropska Unija koja je uvela jedinstvenu valutu (evro) 01.januara 2002.god.

55555555........ RRRRRRRREEEEEEEEGGGGGGGGIIIIIIIIOOOOOOOONNNNNNNNAAAAAAAALLLLLLLLIIIIIIIIZZZZZZZZAAAAAAAAMMMMMMMM IIIIIIII SSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLJJJJJJJJNNNNNNNNOOOOOOOOEEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA AAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTIIIIIIIIVVVVVVVVNNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTT BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Regionalna ekonomska saradnja stvara mogućnosti objedinjavanja resursa ili ukrupnjavanja tržišta. Regionalne ekonomske integracije utiču na bržu integraciju svetske privrede. U Svetskoj trgovinskoj organizaciji prijavljeno je oko 170 regionalnih ekonomskih sporazuma. Veći deo sporazuma teži ka uspostavljanju zone slobodne trgovine, a 11 sporazuma za cilj ima carinsku uniju153. Zemlje u tranziciji i manje razvijene zemlje poput Bosne i Hercegovine našle su se pred dilemom da li da se oslonu na domaće tržište primenom carinske zaštite domaće privrede ili da se usmeravaju ka svetskom tržištu u cilju povećanja izvoza. Usmeravanje ka svetskom tržištu ostvaruje se uspostavljanjem bilateralnih i multilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Svetska trgovinska organizacija preporučuje liberalizaciju trgovine koja utiče na brži rast stope nacionalne privrede. Dalje, to doprinosi rastu stope zaposlenosti stanovništva.

Sa stanovišta prakse od nacionalne strategije povećanja izvoza i zaštite domaćih proizvođača zavisi i razvoj domaće privrede. Ekonomska politika Bosne i Hercegovine opredeljena je ka uspostavljanju sporazuma o slobodnoj trgovini, prvenstveno sa susednim zemljama. Ovo opredelenje se uklapa u preporuku Evropske Unije i u skladu je sa Memorandumom o saradnji u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne evrope.

Na ministarskom forumu o trgovinskoj politici Pakta za stabilnost jugoistočne evrope održanog u januara 2001.god. u Ženevi, usvojena je zajednička izjava o namerama. Zemlje potpisnice su se obavezale da će do kraja juna 2001.god. usvojiti "Memorandum o razumevanju, liberalizaciji i olakšanju uslova trgovine" između bivših Republika SFR Jugoslavije, Bugarske, Rumunije i Albanije. Memorandum je naknadno potpisala i Moldavija.

Ovim Sporazumom zemlje potpisnice su se obavezale da će eliminisati kvantitativna ograničenja, raditi na smanju carinske stope što će dati doprinos razvoju međunarodne trgovine. Zemlje potpisnice su prihvatile da neće uvoditi nove necarinske barijere, a sami sporazumi moraju biti saglasni sa pravilima i preporukama Svetske trgovinske organizacije. 153 Izvor: www.wto.org



___________________________________________________________________________

234

55555555........11111111........ RRRRRRRReeeeeeeeggggggggiiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaallllllllnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiiinnnnnnnniiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvveeeeeeee nnnnnnnnaaaaaaaa mmmmmmmmeeeeeeeeđđđđđđđđuuuuuuuuddddddddrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnnoooooooommmmmmmm nnnnnnnniiiiiiiivvvvvvvvoooooooouuuuuuuu ččččččččiiiiiiiijjjjjjjjiiiiiiii jjjjjjjjeeeeeeee ččččččččllllllllaaaaaaaannnnnnnn BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa

55555555........11111111........11111111........ CCCCCCCCeeeeeeeennnnnnnnttttttttrrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnnooooooooeeeeeeeevvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa iiiiiiiinnnnnnnniiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaa ((((((((CCCCCCCCeeeeeeeennnnnnnnttttttttrrrrrrrraaaaaaaallllllll EEEEEEEEuuuuuuuurrrrrrrrooooooooppppppppeeeeeeeennnnnnnn IIIIIIIInnnnnnnnttttttttiiiiiiiiaaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvveeeeeeee--------CCCCCCCCEEEEEEEEIIIIIIII))))))))111111115555555544444444

Osnovana je 11.novembra 1989 god. Članice ove organizacije su: Austrija, Albanija, Belorusija, Bosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Hrvatska, Italija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora i Ukrajina. Aktivnosti ove organizacije su:

• Borba protiv organizovanog kriminala; • Saradanja u oblasti energetike, informacija, medija i kulture; • Razvoj malih i srednjih preduzeća; • Razvoj naučno-tehnoloških dostignuća i saradnja u oblasti obrazovanja; • Zaštita životne sredine; • Razvoj ljudskog potencijala; • Saradnja u oblasti poljoprivrede.

55555555........11111111........22222222........ IIIIIIIInnnnnnnniiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa ssssssssaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjuuuuuuuu zzzzzzzzeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaalllllllljjjjjjjjaaaaaaaa jjjjjjjjuuuuuuuuggggggggooooooooiiiiiiiissssssssttttttttooooooooččččččččnnnnnnnneeeeeeee EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppeeeeeeee ((((((((SSSSSSSSoooooooouuuuuuuutttttttthhhhhhhheeeeeeeeaaaaaaaasssssssstttttttt EEEEEEEEuuuuuuuurrrrrrrrooooooooppppppppeeeeeeeeaaaaaaaannnnnnnn CCCCCCCCooooooooooooooooppppppppeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvveeeeeeee IIIIIIIInnnnnnnniiiiiiiittttttttiiiiiiiiaaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvveeeeeeee -------- SSSSSSSSEEEEEEEECCCCCCCCIIIIIIII))))))))111111115555555555555555

Inicijativu su pokrenule Sjedinjene Američke Države. Ideja je lansirana marta 1996 god., a sporazum je potpisan 6. decembra 1996 god. u Ženevi. Inicijativa za saradnju zemalja jugoistočne Evrope je multilateralni poduhvat lansiran sa ciljem jačanja regionalne stabilnosti kroz ekonomski razvoj i ekološku saradnju u širem Balkanskom regionu.

Zemlje članice su: Albanija, Bosna i HercBosna i HercBosna i HercBosna i Hercegovinaegovinaegovinaegovina, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Srbija, Crna Gora i Turska.

Aktivnosti organizacije su usmerene na programe i projekte saradnje u oblasti razvoja infrastrukture, trgovine, saobraćaja, bezbednosti, energetike i razvoja privatnog sektora. 154 Izvor: www.ceinet.org 155 Izvor: www.secinet.org



___________________________________________________________________________

235

55555555........11111111........33333333........ PPPPPPPPrrrrrrrroooooooocccccccceeeeeeeessssssss ssssssssaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee uuuuuuuu jjjjjjjjuuuuuuuuggggggggooooooooiiiiiiiissssssssttttttttooooooooččččččččnnnnnnnnoooooooojjjjjjjj EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppiiiiiiii ((((((((SSSSSSSSoooooooouuuuuuuutttttttthhhhhhhh--------EEEEEEEEaaaaaaaasssssssstttttttt EEEEEEEEuuuuuuuurrrrrrrrooooooooppppppppeeeeeeeennnnnnnn CCCCCCCCooooooooooooooooppppppppeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiiioooooooonnnnnnnn PPPPPPPPrrrrrrrroooooooocccccccceeeeeeeessssssssssssssss--------SSSSSSSSEEEEEEEEEEEEEEEECCCCCCCCPPPPPPPP))))))))111111115555555566666666

Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi nastavak je ministarske konferencije Balkanskih zemalja koje su se održavale krajem 80-tih god. XX veka, pod nazivom "Konferencija o stabilnosti, bezbednosti i kooperaciji zemalja jugoistočne Evrope".

SEECP je zvanično uspostavljen na Ministarskom sastanku zemalja Jugoistočne Evrope u Istambulu 9.juna 1988.god.

Zemlje članice su: Albanija, Bosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i Hercegovina, Bugarska, Grčka, Hrvatska (sa ulogom posmatrača), Makedonija, Rumunija, Srbija, Crna Gora i Turska.

Aktivnosti su usmerene na unapređenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima. Sastanci se odvijaju na najvišem nivou: sastanci šefova država ili vlada, ministri inostranih poslova i po potrebi sastanci ministara resornih ministarstava.

Na sastancima pored najviših predstavnika zemalja učesnika kao gosti učestvuju i predstavnici Evropske Unije i Evropske Komisije, OSCE-a, CEI-a, Saveta Evrope, Ujedinjenih Nacija, Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

55555555........11111111........44444444........ PPPPPPPPaaaaaaaakkkkkkkktttttttt ssssssssttttttttaaaaaaaabbbbbbbbiiiiiiiillllllllnnnnnnnnoooooooossssssssttttttttiiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaa jjjjjjjjuuuuuuuuggggggggooooooooiiiiiiiissssssssttttttttooooooooččččččččnnnnnnnnuuuuuuuu EEEEEEEErrrrrrrrooooooooppppppppuuuuuuuu ((((((((SSSSSSSSttttttttaaaaaaaabbbbbbbbiiiiiiiilllllllliiiiiiiittttttttyyyyyyyy PPPPPPPPaaaaaaaacccccccctttttttt ffffffffoooooooorrrrrrrr SSSSSSSSoooooooouuuuuuuutttttttthhhhhhhheeeeeeeeaaaaaaaasssssssstttttttt EEEEEEEEuuuuuuuurrrrrrrrooooooooppppppppeeeeeeee –––––––– SSSSSSSSPPPPPPPPSSSSSSSSEEEEEEEE))))))))111111115555555577777777

Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu osnovan je na inicijativu Evropske Unije 10.juna 1999 god. u Kelnu. Cilj Pakta je stvaranje dugoročne stabilizacije, bezbednosti, razvoja demokratskih procesa, ekonomske rekonstrukcije i razvoja regiona.

Zemlje članice su: Albanija, Bosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moladavija, Rumunija, Srbija i Crna Gora.

Aktivnosti Pakta usmerene su na stvaranje uslova za potpunu integraciju zemalja jugoistične Evrope u glavne evropske ekonomske i političke tokove.. Aktivnosti Pakta stabilnosti odvijaju se u okviru tri radna stola (radni sto za demokratizaciju i ljudska prava, radni sto za ekonomsku rekonstrukciji i radni sto za bezbedonosna pitanja).

156 Izvor: www.stabilitypact.org 157 Izvor: www.stabilitypact.org



___________________________________________________________________________

236

Prvi sastanak država članica Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope održan je 30.juna 1999.god. u Sarajevu.

55555555........11111111........55555555........ JJJJJJJJaaaaaaaaddddddddrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkoooooooo––––––––jjjjjjjjoooooooonnnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa iiiiiiiinnnnnnnniiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaa ((((((((AAAAAAAAddddddddrrrrrrrriiiiiiiiaaaaaaaattttttttiiiiiiiicccccccc –––––––– IIIIIIIIoooooooonnnnnnnnooooooooiiiiiiiicccccccc IIIIIIIInnnnnnnniiiiiiiittttttttiiiiiiiiaaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvveeeeeeee –––––––– JJJJJJJJIIIIIIIIIIIIIIII))))))))111111115555555588888888

Ideja za stvaranje Jadransko–jonske inicijative rodila se na Konferenciji o razvoju i bezbednosti u Jadransko–jonskom basenu održanoj 19-20.maja 2000.god. u Ankoni. Inicijativa je formalno uspostavljena usvajanjem "Ankona deklaracije". Deklaraciju su prihvatile: Albanija, Bosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i Hercegovina, Grčka, Hrvatska, Italija, Srbija i Crna Gora.

Deklaracija predviđa saradnju u okviru ekonomije, kulture, obrazovanja, turizma, saobraćaja, zaštite životne sredine i održivog razvoja.

01.juna 2007.god. Bosna i Hercegovina je predala predsedavanje Jadransk–jonskom inicijativom Republici Hrvatskoj.

55555555........11111111........66666666........ PPPPPPPPrrrrrrrroooooooocccccccceeeeeeeessssssss ssssssssaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee nnnnnnnnaaaaaaaa DDDDDDDDuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaavvvvvvvvuuuuuuuu ((((((((CCCCCCCCooooooooooooooooppppppppeeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiiioooooooonnnnnnnn PPPPPPPPrrrrrrrroooooooocccccccceeeeeeeessssssssssssssss oooooooonnnnnnnn tttttttthhhhhhhheeeeeeee DDDDDDDDaaaaaaaannnnnnnnuuuuuuuubbbbbbbbeeeeeeee –––––––– CCCCCCCCDDDDDDDDPPPPPPPP))))))))111111115555555599999999

Dunavska saradnja je uspostavljena 27.maja 2002.god. u Beču. Inicijativa je potekla juna 2001.god. od strane Austrije i Rumunije. Inicijativu su podržale: Austrija, Bosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Moldavija, Nemačka, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora i Ukrajina.

Aktivnosti saradnje usmerene su na koordinaciju svih postojećih vidova regionalne saradnje u Podunavlju. Uspostavljen je sistem dvogodišnjih ministarskih i poslovnih konferencija koje pripremaju radne grupe za rešavanje: ekonomskih, ekoloških, kulturnih, plovidbenih, turističkih, regionalnih i subregionalnih problema. 158 Izvor: www.sigov.si 159 Izvor: www.danubecooperation.org



___________________________________________________________________________

237

55555555........11111111........77777777........ CCCCCCCCeeeeeeeennnnnnnnttttttttrrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnnoooooooo––––––––eeeeeeeevvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa zzzzzzzzoooooooonnnnnnnnaaaaaaaa sssssssslllllllloooooooobbbbbbbbooooooooddddddddnnnnnnnneeeeeeee ttttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee ((((((((CCCCCCCCeeeeeeeennnnnnnnttttttttrrrrrrrraaaaaaaallllllll EEEEEEEEuuuuuuuurrrrrrrrooooooooppppppppeeeeeeeeaaaaaaaannnnnnnn FFFFFFFFrrrrrrrreeeeeeeeeeeeeeee TTTTTTTTrrrrrrrraaaaaaaaddddddddeeeeeeee AAAAAAAAggggggggrrrrrrrreeeeeeeeeeeeeeeemmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnntttttttt))))))))111111116666666600000000

Centralno–evropsku zonu slobodne trgovine osnovale su Poljska, Čehoslovačka i Mađarska 21.decembra 1992.god. u Krakovu. Kasnije članicama su postale Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1998), Hrvatska (2002). Danas, sve zemlje osim Hrvatske su članice Evropske Unije.

Centralno–evropska zona slobodne trgovine je sporazum koji danas definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi. Aktivne članice Centralno–evropske zone slobodne trgovine su: Albanija, Bosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i HercegovinaBosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Srbija, UNMIK ispred Kosova i Metohije, Hrvatska i Crna Gora.

Implementacija postojećih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini imala je prednosti ali i nedostataka. Podaci ukazuju na činjenicu da države Zapadnog Balkana još uvek više trguju van regije, uprkos postojanju bilateralnih Sporazuma o slobodnoj trgovini. U 2005.god. među najvećim trgovinskim partnerima Bosne i Hercegovine samo su dve države iz regiona. Oseća se prisutnost različitog stepena zatvorenosti za trgovinu, što je jedan od najvećih problema.

Memorandumom o liberalizaciji trgovine iz 2001.god. i deklaracijama sa ministarske konferencije u Rimu iz novembra 2003.god. i Sofije iz juna 2005.god. preciziran je put daljeg razvoja ekonomske saradnje u regionu. Kako je vreme proticalo, smatralo se da je za zemlje Zapadnog Balkana najrcionalnije da zaključe jedinstven sporazum o slobodnoj trgovini, što bi postojeću mrežu bilateralnih dokumenata zamenilo jedinstvenim ugovorom o slobodnoj trgovini. Sporazum omogućava harmonizaciju trgovinskih propisa koji su kompatibilni sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije i Evropske Unije. U pravcu ovih dogovora, u aprilu 2006.god. u Bukureštu održan je sastanak premijera država Jugoistočne Evrope. Na sastanku je potpisana izjava kojom se naglašava:

• Izgradnja bilateralnih trgovinskih ustupaka obezbeđenih postojećim ugovorima o slobodnoj trgovini između ugovornih strana i traženje da se saradnja proširi gde je to moguće;

• Harmonizacija odredbi moderne trgovinske politike kao što su: konkurencija i državna pomoć, vladine nabavke, zaštita intelektualnog vlasništva, trgovina uslugama u saglasnosti sa pravilima i procedurama Svetske trgovinske organizacije;

• Uspostavljanje efikasnog mehanizma za rešavanje sporova uz poštovanje pravila Svetske trgovinske organizacije;

• Uspostavljanje komunikacije u postupku provere porekla robe između Evropske Unije i zemalja Jugoistočne Evrope.

160 Izvor: www.cefta.org



___________________________________________________________________________

238

Cilj stvaranja Centralno–evropske zone slobodne trgovine je konsolidovanje demokratije i tržišne ekonomije u zemljama članicama. Najvažnija karakteristika Centralno–evropske zone slobodne trgovine je mogućnost dijagonalne akumulacije kapitala. Povlašten izvoz na tržište Evropske Unije dobija proizvod koji je sačinjen od najmanje 51% domaćeg materijala, što je uzimajući u obzir razvijenost bosanskohercegovačke privrede veoma teško ostvarivo. Prihvatajući Sporazum, proizvodi će imati oznaku domaći i kada je proizveden od bilo koje sirovine koja dolazi sa prostora države potpisnice Sporazuma.

55555555........11111111........88888888........ SSSSSSSSppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmm oooooooo SSSSSSSSttttttttaaaaaaaabbbbbbbbiiiiiiiilllllllliiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjiiiiiiii iiiiiiii pppppppprrrrrrrriiiiiiiiddddddddrrrrrrrruuuuuuuužžžžžžžžiiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjuuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkoooooooojjjjjjjj UUUUUUUUnnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjiiiiiiii

Bosna i Hercegovina trenutno ne pregovara o punopravnom članstvu sa Evropskom Unijom, već o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom Unijom. Evropska Unija od Bosne i Hercegovine očekuje postepenu liberalizaciju tržišta prema evropskim proizvođačima. Pregovara se o dužini prelaznog perioda za stvaranje međusobne zone slobodne trgovine kroz uspostavljanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa svim zemljama Zapadnog Balkana.

Prelazni period nije uvek bio jedank za sve. Tako na primer, u Makedoniji je taj proces trajao 10 godina, u Hrvatskoj 6 godina za vreme kojeg je realizovano postepeno otvaranje tržišta prema evropskim proizvodima. Potrebno je naglasiti da svi pregovori koji slede posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su pre svega pregovori o vremenskom periodu za ispunjenje zahteva i standarda Evropske Unije, ali ne i pregovori o uslovima ulaska u Uniju.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na direktan način doprinosi ekonomskoj i političkoj stabilizaciji zemlje i regiona. Sporazum se uspostavlja na neodređeno vreme uključujući odredbe koje se tiču njegovog stupanja na snagu, roka za njegov otkaz i veredostojnosti raznih jezičkih verzija. Sporazum obuhvata odredbe koje se grupišu na sledeći način:

• Političi dijalog i regionalna saradnja; • Trgovinski odnosi: poglavlje koje govori o režimu trgovine industrijskim i

poljoprivrednim proizvodima između Bosne i Hercegovine i Evropske Unije; • Usklađivanje zakonodavstva u pojedinim oblastima; • Određivanje područja saradnje i pomoći; • Institucionalni aranžman za sprovođenje Sporazuma.

Od Sporazuma se očekuje da:

• Doprinese bržem restruktuiranju domaćih preduzeća; • Doprinese tehnološkom prilivu iz inostranstva; • Stvori veći priliv stranih direktnih ulaganja; • Stvori preduslove za brži privredni razvoj i smanji nezaposlenost;



___________________________________________________________________________

239

• Koristi značajne finansijske pomoći iz programa Evropske Unije; • Poboljša konkurentnost bosanskohercegovačke privrede;

Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju zvanično su otvoreni sa Bosnom i Hercegovinom u novembru 2005.god. Pregovri su dobro napredovali sa tehničkog stajališta i dogovoren je znatan dio teksta budućeg Sporazma o stabilizaciji i pridruživanju. Bosna i Hercegovina je parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 04.decembra 2007.god. u Sarajevu.

55555555........22222222........ BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaa iiiiiiii nnnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeeennnnnnnniiiiiiii ssssssssuuuuuuuusssssssseeeeeeeeddddddddiiiiiiii

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Bosne i Hercegovine svih prethodnih godina bili su njeni najbliži susedi. Uprkos činjenici da je protekla decenija od prestanka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i dalje na ovom prostoru tinjaju tenzije. Pomirenje, dobrosusedske odnose i teritorijalnu nepovredivost proklamuju svi, a to isto od nas traži i Evropska Unija. Potrbno je dugotrajno i svakodnevno raditi na pomirenju i razvoju dobrosusedskih odnosa, jer oni ne dolaze sami po sebi. Interesi Bosne i Hercegovine za razvoj dobrosusedskih odnosa izraženi su kroz:

• Stabilnost regiona stvara mogućnosti za povećanje i obezbeđenje kontinuiteta u prilivu investicionog kapitala. Kapital i potraga za profitom beže od konfliktnih i nesigurnih područja;

• Komplementarnost privreda bivših jugoslovenskih republika i privredni potencijal koji je potrebno efikasno iskoristiti;

• Kulturna unificiranost, sličan mentalitet, jezik i navike koje karakterišu bosanskohercegovačke susede;

• Prihvatanje i povezivanje sa susedima test je shvatanja i prihvatanja multinacionalnog aspekta sopstvenog društva;

• Stabilnost ovog regiona i na poverenju razvijeni dobrosusedski odnosi su dobra preporuka Evropskoj Uniji da smo spremni za viši nivo ekonomskih i političkih integracija;

• Stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora koji će biti ekonomska granica Evrope, gde će investitori imati tržište od 20 miliona stanovnika (Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Makedonija), i sa koga će se izvoziti u Evropsku Uniju i Jugoistočnu Evropu.



___________________________________________________________________________

240

66666666........ SSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRUUUUUUUUKKKKKKKKTTTTTTTTUUUUUUUURRRRRRRRAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

Osnovni faktori privrednog razvoja države su stabilna politička klima, efikasna makroekonomska i mikroekonomska politika.

Za efikasnost primene makroekonomske i mikroekonomske politiku potrebno je da postoji uska korelacija. Mikroekonomske osnove efikasnog privrednog razvoja podrazumevaju razvoj konkurentske sposobnosti preduzeća koja je obuhvaćena kreiranjem strategije razvoja i poslovanja samog preduzeća. Podrška za nesmetan mikroekonomski razvoj i sticanje konkurentskih sposobnosti preduzeća obezbeđuje se političkom stabilnošću i pravnom uređenošću države.

Postojanje mikroekonomskih razlika podrazumeva postojanje razlike između država, i to sa stanovišta nivoa nacionalnog dohodka, naučno–tehnološkog razvoja, demografskih faktora, prisustva u regionalnim integracionim tokovima, raspoloživosti prirodnih resursa i sl.

Tokom 1998.god. grupa naučnika na čelu sa Majklom Porterom prezentovala je studiju o globalnoj konkurentnosti u kojoj je prvi put uveden pokazatelj "indeks mikroekonomske konkurentske sposobnosti zemalja" kao dopuna pokazateljima "globalna konkurentska sposobnost država". Pomenuta studija potvrdila je značaj postojanja mikroekonomskih uslova za privredni razvoj. Mikroekonomski uslovi se menjaju u zavisnosti od bruto-nacionalnog dohodka po glavi stanovnika. Značajan rezultat ovog teorijskog postulata je važnost integracije mikroekonomskog konkurentskog delovanja sa makroekonomskim delovanjem bez kojih ne može biti uspešno provedena bilo koja ekonomska reforma. Porter životni standard građana određuje na osnovu produktivnosti nacionalne privrede. Iz toga proizilazi da je centralni problem ekonomskog razvoja stvaranje uslova za brz i stabilan razvoj produktivnosti161. Potrebno je naglasiti ulogu i doprinos različitih nacionalnih institucija, univerziteta, škola i ustanova za standardizaciju u razvoju i podizanju nivoa produktivnosti. Karakteristike mikroekonomskog razvoja su povećanje stepena internacionalnosti privrednih subjekata i zapošljavanje profesionalaca uz eliminisanje nepotizma.

Makroekonomska strategija podrazumeva planske akcije koordinirane od strane vlade i usmerene u pravcu optimizacije modela pomoći koga kreiraju i realizuju resursi koji su pod njihovom kontrolom. Kada država u potpunosti želi da iskoristi međunarodnu podelu rada, potrebno je da ima u vidu interese i mehanizme delovanja države sa kojom aktivno ekonomski sarađuje. Globalna konkurencija ima različite refleksije. Velike multinacionalne kompanije su u središtu globalne konkurentske borbe. U takvoj borbi efekti njihovih aktivnosti reflektuju se i na najmanje lokalne firme. Odraz snage velikih kompanija možemo uočiti i na najmanjem lokalnom tržištu. Preduzeća na malom lokalnom tržištu osećaju snažan 161 Izvor: Miroslav Raičević, "Ekonomska Diplomatija", Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd 2006.str 230



___________________________________________________________________________

241

pritisak inostranih proizvođača kroz uvoz roba ili usluga ili kroz direktna ulaganja. Zadatak i uloga državnih organa u savremenom poslovnom svet je da osigura, zadrži i pospeši konkurentnost države u odnosu na inostrane rivale.

Savremena makroorganizacijona strategija podrazumeva oštru konkurenciju između projekata po osnovu kojih se angažuju regionalni resursi. Jedini kriterijum u izboru je budući efekat angažovanja i upotrebe resursa na rast nacionalnog bogastva i konkurentnosti privrede.

Na osnovu toga može se reći da: "od toga kako je organizovana država, kakvo je stanje u privredi i društvu zavisi kakva će biti njena ekonomska diplomatija". Informacija, kapital i biznis plan su primarni elementi ozbiljnog privrednog projekta. Postoji svakodnevna potraga za kvalitetnim poslovnim informacijama koja je razvojem i upotrebom informacionih tehnologija olakšana i pojednostavljena. Postoje timovi stručnjaka koji imaju zadatak praćenja, otkrivanja i sakupljanja javnih i tajnih poslovnih informacija. Sakupljene informacije se analiziraju i dostavljaju menadžmentu svoje kompanije ili države.

77777777........ ZZZZZZZZNNNNNNNNAAAAAAAAČČČČČČČČAAAAAAAAJJJJJJJJ EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE ZZZZZZZZAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNUUUUUUUU IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNUUUUUUUU

Značaj razumevanja i poznavanja ekonomske diplomatije postaje svakodnevna potreba koja je uslovljena ekonomskim i političkim razvojem države. Globalizacija i globalizacioni procesi zahtevaju poznavanje i razumevanje međunarodnih ekonomskih procesa i uvažavanje novih pravila poslovanja na međunarodnoj sceni ukoliko se želi ostvariti ekonomski i socijalni razvoj države.

Međunarodna ekonomska scena i međunarodna trgovina uslovili su razvoj ekonomske diplomatije. Ako posmatramo Evropsku Uniju ili Sjedinjene Američke Države i poredimo ih sa drugim državama ili regijama uočićemo veliku ekonomsko–privrednu prednost u odnosu na druge države. To je u najvećoj meri produkt razvijene i ozbiljno shvaćene ekonomske diplomatije i njene primene u poslovnom svetu ovih država.

Zadatak moderne ekonomske diplomatije je:

• Izgradnja funkcionalnog tržišta; • Smanjenje troškova i rizika poslovnih transakcija; • Sticanje i prihvatanje međunarodno prihvatljivih standarda; • Obezbeđenje zaštite i privatnosti imovine; • Razvoj telekomunikacione i energetske mreže; • Izgradnja povoljne pravno–političke klime; • Institucionalna izgradnja.



___________________________________________________________________________

242

Ekonomska diplomatija je efikasno sredstvo izgradnje dugoročne sigurnosti i stabilnosti pojedinih regiona. Mehanizmi ekonomske diplomatije mogu se primenjivati kao preventivno sredstvo u rešavanju sporova koji mogu imati ozbiljne poslovne posledice. Primer uspešne primene ekonomske diplomatije kao preventivnog sredstva je stvaranje Evropske ekonomske zajedince ubrzo posle okončanja II svetskog rata. Članice zajednice postale su tradicionalno suprostavljene strane iz francusko-pruskog, prvog i drugog svetskog rata.

88888888........ EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA IIIIIIII IIIIIIIINNNNNNNNDDDDDDDDUUUUUUUUSSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRIIIIIIIIJJJJJJJJSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA ŠŠŠŠŠŠŠŠPPPPPPPPIIIIIIIIJJJJJJJJUUUUUUUUNNNNNNNNAAAAAAAAŽŽŽŽŽŽŽŽAAAAAAAA

U vreme velike konkurencije i stalnih inovacija, posedovanje blagovremenih i adekvatnih informacija omogućava kompaniji vodeći položaj na tržištu i pruža mogućnost daljeg sakupljanja, pravovremenog praćenja, analize i upotrebe informacija sa ciljem zadržavanja i povećanja tržišnog učešća i veće materijalne dobiti.

Termin špijunaža dolazi od francuske reči "espionnage" što znači uhoditi, vrebati, dostavljati podatke ili tajno motriti. Špijuniranje je zabeleženo još 1500.god. p.n.e. kada je Mojsije uputio 12.špijuna u tuđe zemlje sa zadacima: "razgledajte zemlju kakva je, kakav je narod koji je naseljava – da li je jak ili slab, koliko ih ima, jesu li dobri ili zli, kakvi su im gradovi u kojima žive, da li su utvrđeni, vredi li njihova zemlja, proučite i donesite polodove!".

Industrijska špijunaža predstavlja zbir delikatnih, planiranih i stručno izvedenih aktivnosti na sakupljanju poverljivih ekonomskih informacija od koristi za poslovne projekte sopstvene firme ili zaštitu ekonomskih interesa svoje države162. Ona predstavlja krađu poslovnih tajni i postala je omiljeno sredstvo za postizanje poslovnih ciljeva. Najčešći slučajevi pojave industrijske špijunaže su u oblasti razvoja informacionih tehnologija.

Industrijska špijunaža je sakupljanje zaštićenih podataka o poslovanju kompanije koja je predmet interesovanja od strane neovlaštene osobe ili druge kompanije. Industrijska špijunaža se zasniva na jednostavnom konceptu. Radi se o "otkrivanju i krađi" poslovne tajne. Dobijene informacije upotrebljavaju se za proizvodnju sopstvenih proizvoda i sopstveni razvoj. Industrijska špijunaža predstavlja sastavni deo poslova poslanika ekonomske diplomatije. Cilj industrijske špijunaže je proučavanje poslovne strategije konkurentske firme ili države, novih poslovnih projekata ili planova. Objekat radnje kod procesa industrijske špijunaže je zaštićena informacija o poslovanju kompanije koja je preduzela mere zaštite za tom informacijom.

162 Izvor: Vladimir Prvulović, "Ekonomska diplomatija", PS – Grmeč, Beograd 2001. str.99



___________________________________________________________________________

243

Industrijska špijunaža posle II svetskog rata na velika vrata je ušla u sastav svih proizvodnih i neproizvodnih aktivnosti. Tako je Japan 70-tih god. prošlog veka počeo razvijati svoju strategiju razvoja na prilično agresivan način. Japanci su putovali Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama, posećivali sajmove, privredne izložbe i fotografisali sve što im je palo pod oko. Filmove su slali u odgovarajuće centre gde su ih razvijali i distribuirali širom Japana posredstvom određenih obaveštajnih službi. Na taj način stvorena je ogromna baza podataka, sakupljenih i obrađenih informacija na osnovu kojih je zasnovana izgradnja i razvoj industrije.

Intezivan razvoj poslovne špijunaže počinje sa automatizacijom poslovnih procesa. Dolazi do skladištenja podataka i nastajanja novih baza podataka. Paralelno sa tim, rasla je svest o tome da u takvim podacima leži veliki potencijal i pravo bogastvo, te ih je potrebno staviti na raspolaganje menadžmentu preduzeća.

Profesor biznisa na Univerzitetu "Džordž Vašington" u Vašingtonu, Ilajas Karajanis ističe da ovaj problem ne pogađa samo poslovne korporacije već i države. "Špijunaža je na neki način diplomatija kao što je to i rat, to je zapravo rat u vreme mira. Radi se o nastojanju da se ostvari pristup i kontrola nad važnim resursima, a efekti tih aktivnosti bi mogli da budu dugotrajni163.

Klejt Lemi, funkcioner zadužen za kontra špijunažu u Federalnom istražnom birou Sjedinjenih Američkih Država smatra da su Sjedinjene Američke Države kao svetski lider u oblasti razvoja tehnologije postale glavna meta industrijske špijunaže. Federalni istražni biro procenio je da su Sjedinjene Američke Države u 2004.god. izgubile između 130 i 330 mlrd $. Smatra se, da u svetu ima oko 15 država koje imaju veoma agresivne programe čija meta su Sjedinjene Američke Države i njeni privredni potencijali. Među tim državama ističu se Kina i Rusija164.

Sakupljanje podataka obavlja se upotrebom dozvoljenih i nedozvoljenih sredstava u nameri da se dođe do poslovnih tajni druge kompanije ili države. Do poslovnih tajni može se doći posredstvom zaposlenih u kompaniji tzv. insajedera ili putem upotrebe informacione tehnologije i njenih dostignuća. Insajederi mogu biti izvršni menadžeri ili niže rangirano osoblje koje može zbog malih primanja pristati na prodaju zaštićenih podataka svoje kompanije drugoj konkurentskoj kompaniji. Ukoliko kompanija nema zaštićeni softver on može biti hakovan već u roku od 40 minuta. Sve veći broj kompanija preduzima dodatne mere obezbeđenja. U cilju zaštite podataka i poslovnih tajni, potrebno je dodatno edukovati radno osoblje. Oni moraju da shvate da krađa poslovnih tajni dovodi do poslovnog gubitka na tržištu, pada vrednosti akcija preduzeća, pada produktivnosti i na kraju gubitka radnih mesta.

Države vekovima nastojeu da zaštite svoje poslovne tajne, ali isto tako i da dođu do tuđih poslovnih tajni. Venecija je, na primer: 1474.god. usvojila Zakone prema kojima je onaj ko je uneo novu opremu dobio i ekskluzivno pravo da je koristi. 163 Izvor: www.voanews.com, 08.05.2005.god. 164 Izvor: www.voanews.com, 08.05.2005.god.



___________________________________________________________________________

244

Sjedinjene Američke Države su 1996.god. usvojile Zakon o ekonomskoj špijunaži kojim se inkrimira industrijska špijunaža sa elementom inostranosti i propisuju se vrlo stroge kaznene mere u iznosu do 10 mil.$ ili čak do 15.godina zatvora.

Koliko je ekonomska špijunaža i pristup poslovnim tajnama konkurenta cilj ekonomske diplomatije jedne kompanije ili države, isto toliko je to cilj i konkurentskoj kompaniji ili državi. Na taj način, sa jednu stranu razvija se odnos borbe za prikupljanje poverljivih informacija, a sa drugu stranu borba za očuvanje svojih poslovnih tajni.

88888888........11111111........ BBBBBBBBuuuuuuuussssssssiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeessssssssssssssss IIIIIIIInnnnnnnntttttttteeeeeeeelllllllllllllllliiiiiiiiggggggggeeeeeeeennnnnnnncccccccceeeeeeee

Informacija je ključ uspeha svakog posla. Prava i proverena informacija ravna je značaju kapitala uloženog u poslovne operacije. Informacije koje se nalaze na meti stručnjaka i brojnih hakera su: informacije o planiranim poslovnim aktivnostima, proizvodnim programima, kvalitetu i ceni proizvoda, izgradnji novih kapaciteta, finansijskim transakcijama, berzanskim kotacijama akcija, kadrovskoj strukturi, investicionim namerama, suzbijanju konkurencije, planovima nastupa na inostranim tržištima, labaratorijskim istraživanjima i sl.

Business Intelligence podrazumeva aktivnosti usmerene na sakupljanje i obradu javno dostupnih i tajnih i strogo poverljivih podataka. Business Intelligence smatra se obaveštajnom delatnošću u poslovnom svetu. Ta delatnost podrazumeva niz radnji koje se preduzimaju u cilju sakupljanja, analize, obrade, arhiviranja i čuvanja podataka i informacija od poslovnog značaja. Osnovna svrha ovih aktivnosti je efikasnije donošenje odluka menadžmenta poslovnog sistema.

Sakupljene i obrađene informacije mogu poslužiti za planiranje poslovne strategije i nastupa sopstvene kompanije kako na domaćem i inostranom tržištu. Posao sakupljanja poverljivih poslovnih informacija zahteva izuzetne istraživačke sposobnosti i predstavlja delikatan i zahtevan posao.

Proces Business Intelligenci u poslovnom okruženju doprinosi:

• Prepoznavanju i upravljanju rizicima; • Pronalaženju poslovnih šansi i novih tržišta; • Preduzimanju akcija pre konkurenta; • Inoviranju vlastitih procesa i organizacije; • Pronalaženju slabosti konkurenata; • Komparaciju poslovnih planova; • Donošenju efikasnih odluka.

Business Intelligence se posmatra kao proces stvaranja prednosti u poslovanju kroz inteligentnu upotrebu dostupnih podataka u donošenju odluka. Proces se sastoji od pet ključnih elemenata:



___________________________________________________________________________

245

1. Sakupljanja podataka; 2. Analize podataka; 3. Sagledavanje situacije; 4. Procene rizika; 5. Podrške donošenju odluka.

Izvori podataka i informacija koje se koriste u procesu su:

• Analiza industrije i tržišta; • Industrijska špijunaža; • Skeniranje okoline; • Marketinška istraživanja; • Analiza konkurencije; • Procena rizika.

99999999........ SSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOLLLLLLLLJJJJJJJJNNNNNNNNOOOOOOOOEEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKAAAAAAAA SSSSSSSSTTTTTTTTRRRRRRRRAAAAAAAATTTTTTTTEEEEEEEEGGGGGGGGIIIIIIIIJJJJJJJJAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Usaglašavanje makrekonomskog dizajna Bosne i Hercegovine sa potrebama domaće privrede i njenih izvoznih perspektiva predstavlja ogroman izazov bosanskohercegovačkim institucijama i akterima njene privrede. Samim činom kreiranja i usvajanja spoljno-ekonomske strategije neće se rešiti svi problemi. Proklamacija sličnih ideja bilo je i ranije. Međutim, problemi su i dalje ostajali nerešeni.

Sa kreiranjem i usvajanjem spoljnoekonomske strategije Bosne i Hercegovine potrebno je obezbediti institucionalnu podršku realizaciji takve strategije. Neophodno je kreirati sistem koji će realizovati kreiranu i usvojenu spoljnoekonomsku strategiju i njene direktive i preporuke. Primarno pitanje je : odakle početi? Naravno, da je potrebno početi od cilja koji se želi ostvariti i od aktera koji će učestovati u realizaciji postavljenih ciljeva.

Poslednja decenija XX veka je za Bosnu i Hercegovinu donela internu i eksternu destrukciju faktora uspeha u spoljno-ekonomskoj aktivnosti. Ekonomski oporavak Bosne i Hercegovine posle 1995. god. ide veoma sporo. To se posebno uočava ako posmatramo kretanje nacionalnog dohodka po glavi stanovnika (BDP per capita) koji je na početku 1992. god. bio 2200 $, a posle 14 god., 2006. god. iznosio je oko 2600 $. Deset godina je trebalo bosanskohercegovačkoj privredi da dostigne predratni iznos BDP-a per capita (2002. god. BDP per capita iznosio je 2200 $) ne uzimajući u obzir inflatorna kretanja.

Nabrojati ključne faktore koji uslovljavaju ograničenje privrednog razvoja Bosne i Hercegovine je izrazito teško. Najznačajniji su:

• Izrazito niska stopa zaposlenosti;



___________________________________________________________________________

246

• Visok spoljnotrgovinski deficit koji je u 2006. god. iznosio 6,7 mlrd. KM; • Visoka spoljna zaduženost koja je na kraju 2006. god. bila oko 4 mlrd. KM, • Slaba potencijalna moć zaduživanja u inostranstvu; • Teškoće u makro upravljanju zbog postojanja sive ekonomije, odliva deviza u

inostranstvo, korupcije i sporosti rešavanja sudskih sporova; • Nizak kvalitet obrazovnog procesa u Bosni i Hercegovini, čiji zadatak je da

stvara kvalitetan kadar; • Spora realizacija procesa privatizacije; • Slaba konkurentska sposobnost bosanskohercegovačke privrede i njenih

poslovnih subjekata; • Nepostojanje kvalitetne strategije ekonomskog razvoja.

Osnovni problem pada domaće industrijske proizvodnje i njenih proizvodnih mogućnosti proizilazi iz izolacije domaćih privrednih subjekata od svetskih privrednih tokova što izaziva urušavanje tehničko–tehnoloških mogućnosti preduzeća. U velikoj meri, smanjena je ili izgubljena dugoročna proizvodna kooperacija koja neposredno doprinosi stabilnosti platnog bilansa, naučno-tehnološkog razvoja i povećanja izvoznih mogućnosti privrednih subjekata iz Bosne i Hercegovine.

Pokretanje privrednog razvoja znači preuzimanje odgovornosti za ekonomski oporavak i razvoj. To zahteva naporan i dugotrajan rad. Realizacija tih aktivnosti zahteva mobilizaciju svih raspoloživih resursa. To podrazumeva široko usaglašavanje i utvrđivanje državnih interesa, što može predstavljati dugotrajan i mukotrpan proces kada se uzme u obzir društveno i političko uređenje bosanskohercegovačkog prostora. Na osnovu ovih temelja potrebno je graditi temelj ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine.

Koncept ekonomske politike Bosne i Hercegovine nedovoljno uvažava izazove koje nameće svetska privreda i izvozno orijentisane nacionalne privrede. To predstavlja jedan od glavnih problema iz kojeg proizilaze konceptualne greške u domenu bosanskohercegovačke ekonomske diplomatije.

Rezultati ekonomske diplomatije odražavaju stanje u privredi i društvu. Makroekonomska i mikroekonomska diplomatija imaju za cilj stvaranje uslova za internacionalizaciju privrede, rast privredne konkurentnosti i doprinos izvozno orijentisanom razvoju kroz podršku privrednim subjektima u realizaciji međunarodnih poslovnih operacija.

1111111100000000........ FFFFFFFFAAAAAAAAKKKKKKKKTTTTTTTTOOOOOOOORRRRRRRRIIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDNNNNNNNNOOOOOOOOGGGGGGGG RRRRRRRRAAAAAAAAZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOJJJJJJJJAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Primarni zadatak izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini je da ovaj prostor transformiše sa društva utemeljenog i održivog donatorskim pomoćima u preduzetničko društvo i samoodrživu ekonomiju. Osnova budućeg razvoj Bosne i



___________________________________________________________________________

247

Hercegovine je afirmacija preduzetništva i privatnog sektora čiji je udeo u stvaranju bruto–društvenog proizvoda dosta skroman (oko 50%.). Pored afirmacije preduzetništva i privatnog sektora, potrebno je :

• Izgraditi jedinstven ekonomski prostor (prvi korak je već učinjen harmonizacijom poreskih entitetskih politika), harmonizovati zakonodavstvo Bosne i Hercegovine sa zakonodavstvom Evropske Unije, smanjiti carinske stope i racionalizovati postojeće prateće službe;

• Smanjiti javni dug i uspotaviti makroekonomsku stabilnost; • Uspostaviti pozitivnu poslovnu klimu koja će podsticati domaća i

strana ulaganja (Foreign Direct Investment); • Sprovesti proces privatizacije; • Jačati finansijski sektor i stvarati preduslove za dolazak stranih

banaka koje će poboljšati konkurentnost u ovom sektoru; • Jačati pravni sistem i borbu protiv korupcije; • Uzeti učešće u evropskim integracionim procesima; • Integrisanje u svetske ekonomske tokove i pristupanje u Svetsku

trgovinsku organizaciju.

U cilju privrednog razvoja potrebno je naglasiti značaj stimulisanja razvoja domaće proizvodnje. Sa ciljem stimulisanja razvoja domaće proizvodnje, ekonomska politika Bosne i Hercegovine može se orijentisati na:

• Pružanje poreskih olakšica za određene proizvode i određenu proizvodnju;

• Stvaranje uslova za stimulisanje poljoprivredne proizvodnje; • Primenu tehničkih standarda kod uvoza; • Suzbijanje sive ekonomije; • Smanjenje kamatnih stopa na bankarske proizvode; • Uklanjanje barijera u međuentitetskoj trgovini.

U institucionalno – operativnom smislu potrebno je:

• Pojednostaviti proces otvaranja firmi i realizovati projekat "preduzeće za jedan dan" na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine;

• Ubrzati proces stečaja i likvidacije firmi; • Podsticati osnivanje Consulting firmi za mikro preduzetnike; • Stvoriti jedinstven registar preduzeća za čitavu teritoriju Bosne i

Hercegovine; • Smanjiti obaveze poslodavaca za angažovanje i upošljavanje redne

snage; • Stimulisati štednju (smatra se, da se oko 4,5 mlrd. KM nalazi kod

fizičkih lica u "slamaricama"); • Podsticati program "joint–venture"; • Obezbediti uslove za razvoj turizma.



___________________________________________________________________________

248

Bosna i Hercegovina može biti evropska turistička destinacija. Posmatrajući infrastrukturno stanje, deponije na svakom uglu, oronulost hotelskih kapaciteta, gore pomenuta perspektiva deluje kao neostvariv san. Mnogi se slažu da turistički sektor može obezbediti značajan priliv deviznih sredstava. U cilju razvoja U cilju razvoja U cilju razvoja U cilju razvoja turističkog sektora, potrebno je uraditi sledeće:turističkog sektora, potrebno je uraditi sledeće:turističkog sektora, potrebno je uraditi sledeće:turističkog sektora, potrebno je uraditi sledeće:

• Uskladiti strategiju razvoja turizma na nivou Bosne i Hercegovini. To Uskladiti strategiju razvoja turizma na nivou Bosne i Hercegovini. To Uskladiti strategiju razvoja turizma na nivou Bosne i Hercegovini. To Uskladiti strategiju razvoja turizma na nivou Bosne i Hercegovini. To ppppodrazumva usvajanje niza mera koje mora podržati Savet Ministara i odrazumva usvajanje niza mera koje mora podržati Savet Ministara i odrazumva usvajanje niza mera koje mora podržati Savet Ministara i odrazumva usvajanje niza mera koje mora podržati Savet Ministara i Entitetske Vlade. Posle usvajanja mera na nivou Saveta Ministara, potrebno Entitetske Vlade. Posle usvajanja mera na nivou Saveta Ministara, potrebno Entitetske Vlade. Posle usvajanja mera na nivou Saveta Ministara, potrebno Entitetske Vlade. Posle usvajanja mera na nivou Saveta Ministara, potrebno je podeliti zadatke na entititetski nivo;je podeliti zadatke na entititetski nivo;je podeliti zadatke na entititetski nivo;je podeliti zadatke na entititetski nivo;

• Zaštititi kulturna nasleđa i narodno graditeljstvo;Zaštititi kulturna nasleđa i narodno graditeljstvo;Zaštititi kulturna nasleđa i narodno graditeljstvo;Zaštititi kulturna nasleđa i narodno graditeljstvo; • Iskoristiti potenciIskoristiti potenciIskoristiti potenciIskoristiti potencijal prirodnih izvora lekovitih voda razvijajući jal prirodnih izvora lekovitih voda razvijajući jal prirodnih izvora lekovitih voda razvijajući jal prirodnih izvora lekovitih voda razvijajući

lečilišnobanjski turizam;lečilišnobanjski turizam;lečilišnobanjski turizam;lečilišnobanjski turizam; • Razvijati i usmeravati planinski turizam na nordijsko skijanje i ekstremne Razvijati i usmeravati planinski turizam na nordijsko skijanje i ekstremne Razvijati i usmeravati planinski turizam na nordijsko skijanje i ekstremne Razvijati i usmeravati planinski turizam na nordijsko skijanje i ekstremne

sportove;sportove;sportove;sportove; • Razvijati verski turizam;Razvijati verski turizam;Razvijati verski turizam;Razvijati verski turizam; • Razvijati seoski turizam u planinskim područjima, po kojim je Bosna i Razvijati seoski turizam u planinskim područjima, po kojim je Bosna i Razvijati seoski turizam u planinskim područjima, po kojim je Bosna i Razvijati seoski turizam u planinskim područjima, po kojim je Bosna i

HHHHercegovina karakteristična i prepoznatljiva;ercegovina karakteristična i prepoznatljiva;ercegovina karakteristična i prepoznatljiva;ercegovina karakteristična i prepoznatljiva; • Afirmisati i finansijski podržati kulturne manifestacije koje će negovati sve Afirmisati i finansijski podržati kulturne manifestacije koje će negovati sve Afirmisati i finansijski podržati kulturne manifestacije koje će negovati sve Afirmisati i finansijski podržati kulturne manifestacije koje će negovati sve

što je etno i izvorno;što je etno i izvorno;što je etno i izvorno;što je etno i izvorno; • Podsticati razvoj vazdušnog i železničkog saobraćaja. Zainteresovati veći broj Podsticati razvoj vazdušnog i železničkog saobraćaja. Zainteresovati veći broj Podsticati razvoj vazdušnog i železničkog saobraćaja. Zainteresovati veći broj Podsticati razvoj vazdušnog i železničkog saobraćaja. Zainteresovati veći broj

avio kompanija za aerodrome u Bavio kompanija za aerodrome u Bavio kompanija za aerodrome u Bavio kompanija za aerodrome u Banja Luci i Sarajevu;anja Luci i Sarajevu;anja Luci i Sarajevu;anja Luci i Sarajevu; • Stvoriti Fond koji će pružati finansijsku podršku razvoju turističkog sektora.Stvoriti Fond koji će pružati finansijsku podršku razvoju turističkog sektora.Stvoriti Fond koji će pružati finansijsku podršku razvoju turističkog sektora.Stvoriti Fond koji će pružati finansijsku podršku razvoju turističkog sektora.

1111111111111111........ PPPPPPPPRRRRRRRROOOOOOOOBBBBBBBBLLLLLLLLEEEEEEEEMMMMMMMMIIIIIIII UUUUUUUUSSSSSSSSPPPPPPPPOOOOOOOOSSSSSSSSTTTTTTTTAAAAAAAAVVVVVVVVLLLLLLLLJJJJJJJJAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKOOOOOOOO –––––––– DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTSSSSSSSSKKKKKKKKOOOOOOOOGGGGGGGG KKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNCCCCCCCCEEEEEEEEPPPPPPPPTTTTTTTTAAAAAAAA BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Građanski rat na prostoru Bosne i Hercegovine koji se odigrao u poslednjoj deceniji XX veka udaljio je bosanskohercegovačku privredu od svetskih privrednih tokova, neposredno doprinoseći njenom tehnološkom zaostajanju, smanjenju nacionalne konkurentnosti i radikalnom smanjenju tržišnog učešća bosanskohercegovačkih preduzeća na, za nju najznačajnijim segmentima svetskog tržišta. U takvim uslovima ekonomsko–diplomatski koncept dobio je nove karakteristike, u skladu sa zadacima koje je nametnula visoka politika.

Država se suočava sa nedostatkom relevantnog stranog iskustva koje može biti upotrebljivo u izgradnji teorijskih saznanja za kreiranje strategije spoljnoekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine u odnosu na nezavidnu međunarodnu poziciju bosanskohercegovačke privrede.

Koncipiranje strategije spoljno-ekonomskih odnosa na počiva samo na značajnoj ulozi države u regulisanju privrednih odnosa sa inostranstvom, već je u direktnoj težnji da se proces oporavka i razvoja bosanskohercegovačke privrede



___________________________________________________________________________

249

zasniva na porastu proizvodnje i izvoza. Takav pristup privrednom razvoju i spoljnotrgovinskoj aktivnosti u jednoj privredi i državi zasniva se na velikom učešću države i državnog aparata, kroz različite direktive, uredbe i odluke.

Strateški interes Bosne i Hercegovine je dobijanje statusa člana u Evropskoj Uniji. Ona postaje katalizator razvoja privrede država članica. Danas, Unija predstavlja najveći tržišni potencijal u svetu. Realno pozitivne kamatne stope, budžetsko ograničenje na svim nivoima i stroga monetarna politika, dodatno ograničavaju i nedozvoljavaju neracionalno ekonomsko ponašanje. Neefikasna preduzeća i nekonzistentna ekonomska politika nemaju mesta u Evropskoj Uniji.

Pored težnje i odlučnosti u nameri da Bosna i Hercegovina postane punopravna i ravnopravna članica Evropske Unije, potrebno je najpre iskoristiti ekonomsku saradnju sa balkanskim zemljama jer na ovom prostoru postoji osnova zajedničke infrastrukture, sličnosti tehnološkog nivoa razvijenosti i tradicionalne poslovne veze.

Veza između diplomatije i međunarodnog poslovanja nije nepoznata, ali u bivšoj Jugoslaviji, kasnije i u njenim državama naslednicama u stručnoj i naučnoj literaturi nije opsežnije istraživana. Analiza bivše jugoslovenske prakse upućivala je na ozbiljne poteškoće u dve važne oblasti: u teorijskim izvorima i u jasno definisanim modelima koordinacije ekonomsko–diplomatske aktivnosti na relaciji država–preduzeće. Uloga i značaj ekonomske diplomatije u međunarodnim odnosima povezani su sa ekonomskim interesima države koji kreiraju društvene potrebe. Savremenu ekonomsku diplomatiju krasi pojava novih učesnika i usložnjavanje nivoa njenog delovanja u vremenu globalizacije i univerzalizacije. Novo organizaciono dizajniranje rezultat je potreba prilagođavanja izazovima koje nameću nacionalni interesi pojedinih zemalja, potrebe njihovih preduzeća i građana, procesi i odnosi u globalnoj zajednici i međunarodni biznis čiji snažan razvoj aktivno prate teorijska i praktična rešenja u ekonomskoj diplomatiji.

1111111122222222........ UUUUUUUULLLLLLLLOOOOOOOOGGGGGGGGAAAAAAAA IIIIIIII ZZZZZZZZAAAAAAAADDDDDDDDAAAAAAAATTTTTTTTAAAAAAAAKKKKKKKK EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Pimarni zadatak ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine je razvoj privrednog sistema i zaštita domaćih ekonomskih interesa u međunarodnim odnosima. Da bi se ovaj zadatak u potpunosti realizovao i dao pozitivne rezultate potrebno je da država utvrdi:

• koji su njeni dugoročni ciljevi u ekonomskom opštenju sa inostranstvom; • konzistetntnu politiku privredno–ekonomskog nastupa; • obezbedi materijalne resurse za takav nastup;



___________________________________________________________________________

250

• da školuje sposobne kadrove koji će to sprovoditi.

Ukoliko jedan od elemenata nedostaje, uspešnost ekonomskog predstavljanja i rezultati takvog nastupa neće dati očekivane rezultate. Samo u slučajevima poptunog obezbeđenja potrebnih elemenata stvaraju se povoljni uslovi za realizaciju funkcije ekonomske diplomatije.

Zadatak ekonomskih diplomata ili ekonomskih poslanika je ekonomska borba sa konkurencijom. Cilj je potrage za poverljivim ekonomskim informacijama i osvajanjem novih i širenjem postojećih tržišnih prostora. Realizacija takvih zadataka je mukotrpan posao koji zahteva visoku dozu profesionalizma i predanosti državi ili kompaniju koja se zastupa ili predstavlja na tržištu.

Zadaci bosanskohercegovačke ekonomske diplomatije moraju postati:

• Aktivnosti usmerene na obezbeđenju najpovoljnijih uslova u trgovinsko–poslovnoj saradnji sa stranim državama i njihovim privrednim subjektima;

• Uspostavljanje i razvijanje saradnje sa privrednim komorama, privrednim asocijacijama i drugim privrednim udruženjima zbog sakupljanja, obrade i distribucije privredi potrebnih informacija;

• Uticaj i lobiranje na uspostavljanju mera stimulisanja izvoza domaćih roba i kontrole prometa kapitala u sklopu ukupnih razvojnih ciljeva i strategije ekonomskog nastupa zemlje u inostranstvu;

• Sistematska analiza prilika na međunarodnom tržištu, analiza ekonomskog položaja i privrednog potencijala stranih zemalja i njihovih poslovnih subjekata;

• Posredovanje, priprema i organizovanje privrednih susreta u zemlji i inostranstvu;

• Održavanje i unapređenje poslovne saradnje sa poslovno–preduzetničkim krugovima i nadležnim resorima zemlje prijema;

• Prezentacija izvoznih mogućnosti bosanskohercegovačke privrede: proizvoda, programa i investicionih projekta, putem učešća na međunarodnim sajmovima i izložbama, organizacija bosanskohercegovačkih privrednih izložbi i promocija;

• Organizovanje, priprema i učešće bosanskohercegovačke privrede na međunarodnim privrednim skupovima;

• Vođenje bilateralnih i multilateralnih ekonomskih pregovora; • Priprema, koncipiranje i učešće u izradi ekonomskih konvencija i sporazuma

o međunarodnoj ekonomskoj saradnji; • Proučavanje uslova nastupa bosanskohercegovačke privrede u pojedinim

zemljama, praćenje privrednih propisa i prakse i praćenje privrednih kretanja;

• Istraživanje tržišta po granama i sektorima; • Sakupljanje ponuda za konkretne poslove i informisanje odgovarajućih

preduzeća u zemlji posredstvom privrednih komora, privrednih asocijacija i preduzeća direktno;



___________________________________________________________________________

251

• Učešće u pripremama poseta delegacije privrednika ili predstavnika preduzeća;

• Praćenje i informisanje o raspisanim licitacijama i tenderima o izvođenju investicionih radova, nabavki opreme i materijala;

• Obavljanje konkretnih poslova za preduzeća; • Saradnja sa diplomatsko–konzularnim predstavništvima u realizaciji

pomenutih zadataka; • U državama u kojima Bosna i Hercegovina nema svoja predstavništva

Privrednih komora, pomenute poslove značajne za nastup privrede na tom tržištu moraju da obavljaju ekonomska odelenja koja će biti sastavni deo diplomatske misije Bosne i Hercegovine.

1111111122222222........11111111........ IIIIIIIInnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrrnnnnnnnniiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaaddddddddaaaaaaaattttttttaaaaaaaakkkkkkkk iiiiiiii uuuuuuuullllllllooooooooggggggggaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

Među zadacima i funkcijama ekonomske diplomatije postoje i one koje je mnogo teže ostvariti, iako su od velikog značaja za privredni razvoj zemlje i pojedinih kompanija. Ti zadaci su:

• Uticaj ekonomske diplomatije na poslovne planove i programe značajnih privrednih grana i delatnosti koje posluju sa inostranstvom i koje imaju potencijal za brži privredni razvoj Bosne i Hercegovine;

• Na bazi sakupljenih i obrađenih informacija o najnovijim poslovnim trendovima, ekonomski predstavnici i ekonomske diplomate mogu bitno uticati na asortiman, karakteristike i kvalitet izvoznih proizvoda i proizvodnih lista;

• Uticaj i doprinos na kreiranje strategije ekonomskog nastupa Bosne i Hercegovine u inostranstvu za zemlju u celini i njene najvažnije privredne subjekte koji posluju sa inostranstvom.

Dosadašnja iskustva pokazuju da rad ekonomskih savetnika u ambasadama Bosne i Hercegovine nema dobre navike, dobra iskustva i propisana pravila rada. Komunikacija između ekonomskih diplomata sa jednu stranu i privrednih komora i poslovnih subjekata sa drugu stranu mora biti stalna i jednostavna. Potrebno je obezbediti stalnu komunikaciju ekonomskih savetnika sa privrednim komorama, poslovnim asocijacijama i firmama. Privredni savetnici moraju biti kompetentni i stručni za rad, a ne za opštu priču.

Uspeh u razvoju i promociji ekonomije Bosne i Hercegovine na međunarodnoj sceni zavisi od sinhronizacije poslova i poteza između spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine i njenih diplomatsko–konzularnih predstavništava u inostranstvu.

Interni zadatak ekonomske diplomatije je da uz pomoć istitucionalne zakonodavne i izvršne vlasti Bosne i Hercegovine obezbedi:



___________________________________________________________________________

252

• Održiv ekonomski razvoj zasnovan na makroekonomskoj stabilnosti; • Razvoj i podršku privatnom sektoru koji je izvozno orijentisan.

Kako bi se pomenuti ciljevi u potpunosti realizovali potrebno je uspostaviti

strategiju ekonomskog razvoja Bosne i Hercegovine koja će doneti:

• Stvaranje globalno-konkurentne privrede; • Visok stepen zaposlenosti; • Razvoj kadrovskog potencijala; • Visok stepen kvaliteta života u Bosni i Hercegovini; • Članstvo u evropskim regionalnim integracijama.

Stvaranje globalno konkurentne privrede mora se zasnivati na:

1.1.1.1. Razvoju malih i srednjih preduzeća:Razvoju malih i srednjih preduzeća:Razvoju malih i srednjih preduzeća:Razvoju malih i srednjih preduzeća:

• Uspostaviti infrastrukturu koja će podržati razvoj malih i srednjih preduzeća (Sjedinjene Američke Države imaju oko 25 miliona registrovanih malih preduzeća. Vlasnici malih preduzeća predstavljaju više od 99% svih poslodavaca i oni zapošljavaju više od polovine radne snage. U Evropi je 80% ukupnog broja zaposlenih zaposleno u malim i srednjim preduzećim. U Japanu je 76% ukupnog broja zaposleno u malim i srednjim preduzećima. Mala i srednja preduzeća generišu oko 70% bruto-društvenog proizvoda Evropske Unije).

• Uspostaviti finansijsku podrušku za razvoj malih i srednjih preduzeća. • Obezbediti podršku uspostavljanju poslovnog ambijenta koji će unaprediti

imidž malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini.

2.2.2.2. Obezbeđenju uslova za razvoj poljoprivredne industrije:Obezbeđenju uslova za razvoj poljoprivredne industrije:Obezbeđenju uslova za razvoj poljoprivredne industrije:Obezbeđenju uslova za razvoj poljoprivredne industrije:

• Stvaranje uslova i podrška uvezivanju poljoprivrednih proizvođača sa prerađivačkim kapacitetima poljoprivrednih proizvoda;

• Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda; • Obezbeđenje finansijskih sredstava za podizanje konkurentnosti

poljoprivredne proizvodnje; • Obezbeđenje kreditnih olakšica (grace period, kamatne stope, rokovi

vraćanja).

3.3.3.3. Razvoj turističkog sektora:Razvoj turističkog sektora:Razvoj turističkog sektora:Razvoj turističkog sektora:

• Obezbeđenje uslova za razvoj i promociju turističkog potencijala Bosne i Hercegovine.

4.4.4.4. Razvoj drvoRazvoj drvoRazvoj drvoRazvoj drvo----prerađivačkog sektora:prerađivačkog sektora:prerađivačkog sektora:prerađivačkog sektora:

• Destimulisanje izvoza sirovina; • Stimulisanje izvoza poluproizvoda i gotovih proizvoda; • Uvezivanje prerađivača i proizvođača kroz klastere.



___________________________________________________________________________

253

5.5.5.5. Razvoj građevisnkog sektora:Razvoj građevisnkog sektora:Razvoj građevisnkog sektora:Razvoj građevisnkog sektora:

• Uspostavljanje kvalitativne politike dodele koncesija sa ciljem obezbeđenja stranih i domaćih investitora.

6.6.6.6. Stvoriti poslovno okruženje koje će ulevati poverenje u potencijalnStvoriti poslovno okruženje koje će ulevati poverenje u potencijalnStvoriti poslovno okruženje koje će ulevati poverenje u potencijalnStvoriti poslovno okruženje koje će ulevati poverenje u potencijalne e e e

invetsitore.invetsitore.invetsitore.invetsitore.

7.7.7.7. Izvršiti prestruktuiranje energetskog sektora.Izvršiti prestruktuiranje energetskog sektora.Izvršiti prestruktuiranje energetskog sektora.Izvršiti prestruktuiranje energetskog sektora.

8.8.8.8. Uspostaviti ekonomski savet koji će delovati sa ciljem izgradnje i stvaranja Uspostaviti ekonomski savet koji će delovati sa ciljem izgradnje i stvaranja Uspostaviti ekonomski savet koji će delovati sa ciljem izgradnje i stvaranja Uspostaviti ekonomski savet koji će delovati sa ciljem izgradnje i stvaranja afirmativnog imidža Bosne i Hercegovine.afirmativnog imidža Bosne i Hercegovine.afirmativnog imidža Bosne i Hercegovine.afirmativnog imidža Bosne i Hercegovine.

9.9.9.9. Uskladiti obrazovni sektor sa tržišnim potrebama u dugoročnom periodu:Uskladiti obrazovni sektor sa tržišnim potrebama u dugoročnom periodu:Uskladiti obrazovni sektor sa tržišnim potrebama u dugoročnom periodu:Uskladiti obrazovni sektor sa tržišnim potrebama u dugoročnom periodu:

• Podsticati obrazovanje mladih kadrova za deficitarne oblasti; • Ograničiti obrazovanje mladih za suficitarne oblasti i suficitarna

zanimanja; • Obezbediti fond koji će finansirati najbolje studente za deficitarne oblasti.

10.10.10.10. Uspostaviti institucije koje će obezUspostaviti institucije koje će obezUspostaviti institucije koje će obezUspostaviti institucije koje će obezbediti potreban transfer tehnologija i bediti potreban transfer tehnologija i bediti potreban transfer tehnologija i bediti potreban transfer tehnologija i primenu knowprimenu knowprimenu knowprimenu know----hovhovhovhov----a.a.a.a.

11.11.11.11. Uskladiti pravna akta lokalnih uprava sa zahtevima propisanim u evropskoj Uskladiti pravna akta lokalnih uprava sa zahtevima propisanim u evropskoj Uskladiti pravna akta lokalnih uprava sa zahtevima propisanim u evropskoj Uskladiti pravna akta lokalnih uprava sa zahtevima propisanim u evropskoj povelji.povelji.povelji.povelji.

1111111122222222........22222222........ EEEEEEEEkkkkkkkksssssssstttttttteeeeeeeerrrrrrrrnnnnnnnniiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaaddddddddaaaaaaaattttttttaaaaaaaakkkkkkkk iiiiiiii uuuuuuuullllllllooooooooggggggggaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

Diplomatska praksa poznaje interni i eksterni koncet ekonomske diplomatije jedne države. Kao potreba za uspešno ostvarenje spoljnoekonomskih ciljeva države, nameće se potreba kreiranja poslovnog nastupa države na međunarodnoj sceni. U kreiranju spoljnoekonomskog nastupa države i njenih privrednih subjekata potrebno je uskladiti mikroekonomske ciljeve sa makroekonomskim ciljevima.

Makroekonomska diplomatija i njeni ciljevi moraju biti odraz mikroekonomskih diplomatskih ciljeva i uopšte mikroekonomije. Eksterni zadatak ekonomske diplomatije je zaštita i promocija nacionalnih ekonomskih intersa na međunarodnoj sceni. Pored zaštite i promocije nacionalnih ekonomskih interesa, zadatak ekonomske diplomatije je obezbeđenje poslovnih informacija za preduzeća svoje države i pružanje savetodavnih i konsultantskih usluga zainteresovanim preduzećima.

Kreiranje eksternog nastupa ekonomske diplomatije zahteva konsultovanje sa privrednim sektorom Bosne i Hercegovine, predstavnicima privrednih i trgovinskih komora, udruženjima poslodavaca i sličnim asocijacijama koje se bave unapređenjem privrednog razvoja Bosne i Hercegovine.



___________________________________________________________________________

254

Zadatak eksterne ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine je da predstavi privredni potencijal Bosne i Hercegovine i njene privrednike u inostranstvu. Svrha njenog postojanja je da obezbedi podršku uvezivanju bosanskohercegovačkih preduzeća sa inostranim preduzećima i na taj čin obezbedi sve potrebne preduslove i poslovne informacije o privrednom subjektu sa kojim uvezuje bosanskohercegovačko preduzeće.

1111111133333333........ DDDDDDDDOOOOOOOOPPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIINNNNNNNNOOOOOOOOSSSSSSSS EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE IIIIIIIIZZZZZZZZVVVVVVVVOOOOOOOOZZZZZZZZNNNNNNNNOOOOOOOOJJJJJJJJ OOOOOOOORRRRRRRRIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEENNNNNNNNTTTTTTTTAAAAAAAACCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJIIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRRIIIIIIIIVVVVVVVVRRRRRRRREEEEEEEEDDDDDDDDEEEEEEEE BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE U cilju osvajanja novih tržišnih prostora i stvaranja preduslova za povećanje profita, savremena država svakodnevno nastoji da razvija međunarodnu poslovnu saradnju. Koncept međunarodnog poslovanja podrazumeva transakcije koje se obavljaju van granica jedne države sa ciljem zadovoljavanja potreba pojedinaca i organizacija.

Globalizacija poslovnog sveta izbacila je u prvi plan ekonomske prioritete svake države. Država teži da u ekonomskoj saradnji sa inostranstvom ostvari pozitivne efekte koji će se materijalizovati u formi deviznih prihoda. Ekonomska diplomatija je proces čiji su subjekti: nacionalna preduzeća, preduzeća u privatnom vlasništvu, međunarodne ekonomske organizacije, ekonomske integracije regionalnog, interregionalnog i globalnog karaktera, privredne komore i asocijacije, vlade i političke stranke.

Strateški ciljevi ekonomske diplomatije su promocija privrednih mogućnosti i zaštita domaćih ekonomskih intersa na međunarodnoj sceni. Bosna i Hercegovina posredstvom tročlanog Predsedništva definiše pravce i prioritete vođenja spoljne politike. Primarni pravci delovanja institucija Bosne i Hercegovine su saradnja na međunarodnom, bilateralnom, regionalnom i globalnom planu na opšte prihvaćenim načelima međunarodnog prava.

Spoljna politika Bosne i Hercegovine usmerena je na učešće države u savremene evropske, ekonomske, političke i sigurnosne tokove. U cilju promovisanja strateških interesa, Bosna i Hercegovina je opredeljena za transparentnu spoljnu politiku stavljajući akcenat na promociju Bosne i Hercegovine kao ravnopravnog partnera na međunarodnoj sceni.

Primarni pravci delovanja institucija Bosne i Hercegovine su:

• Gradnja i razvoj poslovne bilateralne saradnje na međudržavnom sporazumu od interesa za obe privrede;

• Kontinuirana i dinamična promocija bosanskohercegovačkih privrednih potencijala i razvojnih mogućnosti na osnovama utvrđene strategije razvoja države;



___________________________________________________________________________

255

• Unapređenje bilateralne i multilateralne saradnje u oblasti nauke i tehnologije, kulture, obrazovanja i sporta;

• Povećanje i unapređenje inteziteta aktivnosti za prijem Bosne i Hercegovine u Svetsku trgovinsku organizaciju. Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji otvorit će veće potencijale i mogućnosti državnog učešća u globalnim trgovinskim tokovima.

Bitan zadatak spoljnopolitičkih aktivnosti Bosne i Hercegovine je pomoć privrednim subjektima koji posluju na tržištima drugih država. U realizaciji tog cilja, potrebno je intezivirati uspostavljanje bilateralnih sporazuma u oblasti radno-pravne i imovinske zaštite građana Bosne i Hercegovine u inostranstvu.

Zadatak diplomatsko–konzularne mreže koja predstavlja Bosnu i Hercegovinu u svetu je:

• Odlično poznavanje izvoznih mogućnosti Bosne i Hercegovine; • Poznavanje potreba za uvozom roba i usluga u Bosnu i Hercegovinu; • Sakupljanje i analiza informacija o stanju privrede u državi prijema, izvozu i

uvozu, resursima, obimu proizvodnje, stabilnosti domaće valute, prisustvu stranih kompanija, predviđanju privrednog razvoja i sl.;

• Saradnja sa organima i institucijama države prijema zaduženih za privredni razvoj svoje države;

• Uspostavljanje poslovnih odnosa sa kompanijama koje posluju na teritoriji države prijema bez obzira da li su iz države prijema ili dolaze iz neke treće države;

• Uspostavljanje i održavanje saradnje sa naučnim institucijama u državi prijema;

• Analiza komparativnih prednosti države prijema i države imenovanja; • Proučavanje nacionalnog zakonodavstva države prijema; • Organizovanje poseta za privrednike iz Bosne i Hercegovine u državu prijema

i njihovo povezivanje sa privrednicima države prijema; • Organizovanje poseta za privrednike iz države prijema u Bosni i Hercegovini

u državu prijema i njihovo povezivanje sa privrednicima iz Bosne i Hercegovine.

Od diplomatskih misija ne očekuje se da donose odluke umesto kompanija koje dolaze iz Bosne i Hercegovine, ali se očekuje da pomognu u pripremi za donošenje ispravnih poslovnih odluka sakupljajući relevantne i pouzdane poslovne informacije o mogućim poslovnim poduhvatima, bonitetu poslovnih partnera, konkurentnosti na tržištu, i sl.

Koliko diplomatska misija i njeni predstavnici uspešno obavljaju svoj posao može se videti na osnovu pokazatelja koji govore o:

• Povećanju izvoza; • Povećanju broja i ukupne vrednosti novih poslovnih ugovora; • Prilivu stranih direktnih ulaganja;



___________________________________________________________________________

256

• Broju uspostavljenih i potpisanih međudržavnih sporazuma; • Smanjenju stope zaduženosti i spoljnog duga; • Smanjenju stope nezaposlenosti.

Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine je na nivou odseka i broji trenutno pet zaposlenih osoba što je zaista neprimereno i nedovoljno za državu koja se nalazi u tranzicionom i integracionom procesu. Potrebno je stvoriti uslove za školovanje kadrova iz oblasti ekonomske diplomatije. Trenutno u Bosni i Hercegovini u sistemu visokoobrazovnih ustanova ekonomska diplomatija se izučava samo na Fakultetu za poslovni inženjering i menadžment Banja Luka, kako na dodiplomskom, tako i na postdiplomskom studiju.

Stvaranju slabih rezultata diplomatskih misija Bosne i Hercegovine u svetu doprinosi i činjenica da država nema diplomatsku akademiju, kroz koju bi se regrutovali kadrovi za obavljanje najsloženijih i najzahtevnijih diplomatskih poslova.

1111111133333333........11111111........ PPPPPPPPoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii kkkkkkkklllllllluuuuuuuubbbbbbbb

Često se misli da je preduzetništvo moguće temeljiti na sintagmi: skoči u more

i plivaj. Oni koji ne znaju da plivaju - potonuće. Da li je u modernom privređivanju i poslovanju danas tako, posebno kada su u pitanju nastupi preduzeća na inostranom tržištu? Sa pravom možemo reći da nije tako. Da bi neko mogao skočiti u more, potrebno je da najpre dobro savlada tehnike plivanja, pripremi se za temperaturu vode i proveri koja je opasnost plivanja na otvorenom moru.

Instruktori "plivanja" za preduzeća koja nastupaju na inostranom tržištu moraju biti i amasade koje svojim aktivnostima daju podršku preduzećima iz svoje države u nastojanju da zauzmu što bolju poziciju na tržištu kako bi ostvarili željene rezultate.

Dobri ekonomski odnosi između dve države preduslov su dobrih političkih odnosa. Danas u diplomatskim aktivnostima primat ima ekonomska diplomatija. Raspadom bivše SFR Jugoslavije, republike članice bivše države, a sada nezavisne i samostalne države izgubile se deo tržišta koji se odnosio na prostor koji je obuhvatala bivša SFR Jugoslavija. Zbog toga, bile su primorane da traže nova tržišta koja će biti zamena za prethodno tržište. Postojala je i psihološka prepreka. Svaki intezitet kvalitetnih odnosa između bivših članica SFR Jugoslavije izražavao je sumnju, pre svega u političkom smislu kao oblikovanje nove integracije na Balkanu.

Zaboravlja se činjenica, da ako ne postoji kvalitetna ekonomska integracija između država, svaka visoka diplomatska retorika ostaje samo retorika. Ako ona nema osnove u ekonomskim odnosima, ako ne postoji povezanost između privrede i



___________________________________________________________________________

257

ljudi koji u završnoj fazi nadograđuju dobre odnose između država, nije učinjeno dovoljno. S toga, potrebno je i konzularnu mrežu organizovati primereno ekonomskoj diplomatiji što je prioritet rada samog ambasadora. Potrebno je ponovno definisati pojam ambasadora-diplomate. Forma je važna i ne sme se izbrisati, ali mora postojati i sadržaj. Neophodno je da se ambasador i kompletna ambasada više i snažnije angažuju na razvoju i unapređenju bilateralnih poslvnih aktivnosti između država i njenih privrednih subjekata.

Ambasador može da ima značajnu ulogu u realizaciji takvih aktivnosti. Može da otvori mnoga vrata u državi prijema u kojoj obavlja svoj posao. Uz pomoć pouzdanih i kvalitetnih informacija može da ukaže na mogućnost bilateralne saradnje između dve države. Za istim stolom može dobiti partnera koji pokreće, unapređuje i ubrzava privredne oblike saradnje i realizuje konkretne projekte od važnosti za obe države. Vreme statičnog ambasadora koji obilazi prijeme i realizuje protokolarne posete je iza nas. Ako iza toga stoje kvalitetni brojevi ili pozitivni trendovi rasta bilateralne poslovne saradnje, ambasador i njegova ambasada realizovali su uspešno misiju za koju je plaćaju građani Bosne i Hercegovine.

Uspeh rada ambasade i njeni rezultati mogu se poboljšati i unaprediti stvaranjem i podržavanjem rada Poslovnog kluba koji će okupiti preduzeća iz naše države koja posluju u inostranstvu, a gde deluje diplomatska misija Bosne i Hercegovine. Poslovni klub je projekat udruženja i okupljanja bosanskohercegovačkih preduzeća i kompanija koja posluju u drugoj državi na jednom mestu. Kroz zajedničke susrete mogu se dobiti potrebne poslovne informacije, uspostavljati i razvijati zajednička poslovna saradnja što zajedno predstavlja vrstu institucionalne nadgradnje.

Poslovni klub se organizuje na inicijativu ambasadora u zemlji imenovanja. Organizacijom sastanaka i razmenom informacija koordinira ambasada, a sasatncima koji se održavaju u ambasadi predsedava lično sam ambasador. Na ovaj način, ambasador daje podršku svakom bosanskohercegovačkom preduzeću, podržava njihov rad i sam lično brine o uspehu njihovog rada što daje doprinos unapređenju spoljnotrgovinske razmene Bosne i Hercegovine. Poslovni klub može biti inicijator uspostavljanja bilateralne saradnje između berzi koje deluju u obe države.

Poslovni klub može uspostaviti saradnju sa Privrednom komorom države prijema. Na taj način, članovi poslovnog kluba lakše uspostavljaju saradnju sa preduzećima države prijema. Svi ovi oblici saradnje doprinose razvoju bilateralne poslovne saradnje dve države. Sastanci članova poslovnog kluba održavat će se jednom mesečno. Razlog održavanja sastanaka na mesečnom nivou možemo tražiti u činjenici da u slučaju nastanka određenog poslovnog problema može blagovremeno delovati i sam problem efikasno rešiti ili sa drugu stranu, ako se uoči poslovna šansa može se blagovremeno delovati da se ista pretvori u poslovnu saradnju.

Poslovni klub može imati i ulogu inicijatora određenih diplomatskih aktivnosti koje bi imale za cilj da unaprede bilateralnu poslovnu saradnju dve



___________________________________________________________________________

258

države, doprinesu lakšem izlazu naših preduzeća na tržište države prijema, poboljšaju sigurnost investiranja i promovišu privredni potencijal Bosne i Hercegovine.

1111111133333333........22222222........ PPPPPPPPoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii ffffffffoooooooorrrrrrrruuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii

Poslovni forumi su instrument za promociju privrednih potencijala jedne države u inostranstvu. Bosna i Hercegovina u prošlosti nije organizovala poslovne forume. Rezultat poslovnog foruma može biti povećanje stranih direktnih ulaganja i povećanje izvoza. U krajnjem slučaju to se odslikava poboljšanjem produktivnosti bosanskohercegovačke privrede i smanjenjem nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini.

Nosilac aktivnosti realizacije Poslovnog foruma mora biti ambasada. Rezultat rada poslovnog foruma biti će veći ako na realizaciji njegovih aktivnosti bude uključen sam ambasador koji predstavlja najviši autoritet ispred Bosne i Hercegovine u državi prijema. Direktni je izaslanik Bosne i Hercegovine u toj državi.

Poslovni forum je potrebno organizovati u saradnji sa predstavnicima Privredne komore u državi prijema. Poslovni forumi će se održavati u prostorijama Privredne komore države prijema za njene članove. Tokom Poslovnog foruma, Bosna i Hercegovina i njeni predstavnici predstavit će bosanskohercegovačke privredne mogućnosti, uspostaviti saradnju zainteresovanih preduzeća sa našim preduzećima, davat će informacije o pravnoj uređenosti tržišnog poslovanja, pojedinim sektorima koji su interesantni preduzećima države prijema, uspostavljat će saradnju sa Fondovima za privatizaciju u Bosni i Hercegovini i sl.

Poslovni forumi se organizuju najviše četiri puta godišnje u jednoj državi. Učešće u radu Poslovnog foruma uzet će i predstavnici privredne komore iz Bosne i Hercegovine. S obzirom, da je Bosna i Hercegovina u tranzicionom procesu, koji se realizuje slabim intezitetom, država je suočena sa nedostatkom stranih direktnih ulaganja i nedostatokom poverenja kod potencijalnih investitora. U radu poslovnog foruma značajn doprinos može dati učešće najviših predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini. Svojim učešćem predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti (uključujući i entitetske premijere) daju dozu ozbiljnosti i sigurnosti investiranja u Bosnu i Hercegovinu. Na taj način, uvažavaju svakog potencijalnog investitora u Bosnu i Hercegovinu. Na sastancima ovakve vrste, nosioci izvršne i zakonodavne vlasti lično će se uveriti u eventualni nedostatak ili pravnu usložnjenost i neuređenost države koja odbija potencijalne investitore od ulaganja u Bosnu i Hercegovinu. Sa drugu stranu, državu bi predstavili kao ozbiljnu poslovnog partnera koji želi brz i efikasan privredni razvoj.



___________________________________________________________________________

259

1111111133333333........33333333........ ZZZZZZZZaaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeeddddddddnnnnnnnniiiiiiiiččččččččkkkkkkkkiiiiiiii ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvviiiiiiii

Trend razvoja malog preduzetništva u Bosni i Hercegovini nije na zadovoljavajućem nivou. Preduzetnički sektor može dati doprinos poboljšanju opšte produktivnost rada i uticati na smanjenje stope nezaposlenosti. Karaktersitika Zapadnog Balkana je da su balkanske države su izgubile međusobno poverenje. Zbog političke klime i događaja iz prošlosti ti odnosi nisu na zadovoljvajućem nivou. Sadašnjost je opterećena događajima iz prošlosti. Najviše vremena troši se na političke polemike. Često se upotrebljava i retorika mržnje.

Političke razlike i tenzije iz prošlosti mogu biti zamenjene samo čvrstom poslovnom saradnjom. Čvrsta poslovna saradnja stvariće se uspostavljanjem proizvodnje zajedničkih proizvoda ili pružanjem zajedničkih usluga.

Svima je poznato da Bosna i Hercegovina ima turistički potencijal, posebno banjsko– rekreativni i zimski turizam. Ima veliki broj interesantnih i zanimljivih kulturnih spomenika i manastira. Njeni prvi susedi, Crna Gora i Hrvatska imaju razvijen morski turizam. Danas, savremen čovek planira godišnji odmor nekoliko godina unapred. Zajednički turistički proizvod, koji može ponuditi Bosna i Hercegovina i Hrvatska, ili Bosna i Hercegovina i Crna Gora, obuhvatit će letovanje na moru u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, a zimovanje u Bosni i Hercegovini. Potrebno je uspostavti bilateralnu ili trilateralnu saradnju između turističkih organizacija ovih država i osmisliti paket usluga koje će biti ponuđene na svetskom tržištu kao jedan novi vid turističkih usluga. Aranžmani će podrazumevati paket ponudu. U stvaranju ovakve vrsta usluga značajan doprinos mogu dati ekonomske diplomate, koji će inicirati uspostavljanje novog vida saradnje. Takođe, može se udružiti morski i vinogradski turizam. Stvaranje ovakvog paketa usluga, zahtevalo bi i dodatno ulaganje u infrastrukturu, što bi bila obaveza nosilaca izvršne vlasti u ovim državama. Ovo je samo jedan od niza mogućnosti realizacije zajedničkih projekata i pružanja zajedničkih usluga. Ovakav princip rada može se primeniti i na međuentitetsku saradnju unutar Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina je mala država sa obiljem istorijskih i kulturnih znamenitosti. S toga, taj potencijal može se koristiti i u stvaranje međuentitetskog paketa usluga (na primer: zajednički paket turističke usluge između Banja Luke – Sarajeva – Mostara).

U prilog opravdanosti stvaranja zajedničkih proizvoda govore i sledeći podaci: "Ne smemo zaboraviti činjenicu da su sve zemlje ovog regiona osim Albanije činile jednu državnu celinu nekoliko decenija. U takvoj državnoj celini privreda je bila međusobo zavisna između tadašnjih republika. Na primer: Zastava iz Kragujevca imala je čvrstu saradnju sa Jugoplastikom iz Splita (Hrvatska), koja je proizvodila visokokvalitetne instrumental table za putnička vozila koja su se proizvodila u Zastavi, kočioni sistemi u Varteksu (Hrvatska), elektronika u Iskri iz Kranja (Slovenija), vjetrobran stakla u Uniglasu iz Bosasnkog Šamca (Bosna i Hercegovina) itd. Raspadom Jugoslavije, partneri Zastave postali su drugi proizvođači iz Srbije,



___________________________________________________________________________

260

ali više nije postojao kvaliteta kakav je bio do početka rata. Ovo je samo jedan od mnoštva primera o međusobnoj uvezanosti proizvodnih kapaciteta novostvorenih balkanskih država Stvaranje jedinstvenog tržište uništit će sve ono što ne valja. Nestaće sa tržišta neproduktivna i nekonkurentna preduzeća. Stvoriće se prostor za nove ideje, nova kapitalna ulaganja i stvaranje novih zajedničkih projekata koji će u određenom vremenskom periodu razvijati kvalitet života svih stanovnika regije. Liberalizacijom tržišta stvarit će se prostor za projekte koji će biti vredni pažnje, koji će smanjiti nezaposlenost, spoljnotrgovinski deficit i dati doprinos tehnološkom razvoju".

1111111133333333........44444444........ ZZZZZZZZaaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeeddddddddnnnnnnnniiiiiiiiččččččččkkkkkkkkiiiiiiii ssssssssaaaaaaaassssssssttttttttaaaaaaaannnnnnnncccccccciiiiiiii vvvvvvvvllllllllaaaaaaaaddddddddaaaaaaaa nnnnnnnnaaaaaaaa mmmmmmmmeeeeeeeeđđđđđđđđuuuuuuuuddddddddrrrrrrrržžžžžžžžaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnnoooooooommmmmmmm nnnnnnnniiiiiiiivvvvvvvvoooooooouuuuuuuu

Ako ne postoji kvalitetna ekonomska integracija između država, svaka visoka diplomatska retorika ostaće samo retorika. Ako ta retorika nema osnove u ekonomskim i poslovnim odnosima između dve i više država, ako ne postoji povezanost privrede, tržišta kapitala i ljudi, međusobna poslovna saradnja ostaće samo na pokušajima uspostavljanja iste.

Jedan od načina za uspostavljanje čvrste bilateralne poslovne saradnje koju će krasiti stvaranje vrednih poslovnih projekata, infrastrukturni razvoj, uklanjanje barijera koje ograničavaju međusobnu privrednu saradnju i razmenu roba i usluga, eliminisanje međusobnog nepoverenja i stvaranje bolje međusobne političko poslovne klime jeste održavanje zajedničkih sednica Vlada dve države.

Zajednički sastanci su prilika da se raspravlja o zajedničkim poslovima od obostranog interesa za jednim stolom. Istovremeno, to je prilika da se razgovara o problemima i preprekama koje sprečavaju razvoj međusobne privredne saradnje, uzrocima i posledicama takvog stanja. Zajednički sastanci Vlada mogu dati efikasne rezultate posebno kada se radi o susednim državama.

Iniciranje i organizovanje zajedničkih sastanaka Vlada može poteći od diplomatskih predstavnika. Najčešće takve inicijative dolaze od strane ekonomskih diplomata. Ekonomske diplomate su osobe koje se nalaze na terenu i koje su u stalnom kontaktu sa poslovnim svetom i predstavnicima privrednih komora. Na osnovu sakupljenih podataka mogu predočiti probleme i potrebu organizovanja zajedničkih stastanaka vlada dve države. U pripremi zajedničkih sastanaka, delovanjem ekonomske diplomatije može se doći do konkretnih rešenja koja će i formalno biti rešena na zajedničkom zasedanju predstavnika obe vlade.

Najbolji primer zajedničkih sasanaka izvršne vlasti je slučaj Republike Hrvatske i Republike Mađarske. U maju 2007.god. u Zagrebu je održana druga zajednička sednica Vlada Republike Hrvatske i Republike Mađarske, na kojoj se razgovaralo o zajedničkim projektima u raznim područjima interesovanja.



___________________________________________________________________________

261

Energetska nezavisnost, izgradnja, spajanje i osavremenjavanje drumske i železničke infrastrukture i pitanje nekretnina bile su glavne teme na drugoj zajedničkoj sednici Hrvatske i Mađarske Vlade. "Energetska nezavisnost naših dveju država, ali isto tako regije i Europske Unije od izuzetne je važnosti. Dogovorili smo da se nastavi intenzivna saradnja INA-e, MOL-a i JANAF-a, izjavio je na konferenciji za novinare hrvatski premijer Ivo Sanader poslije održanog sastanka. Mađarski premijer istakao je da se u skladu sa njihovim mogućnostima grade mađarski autoputevi kako bi građani od Rumunske i Ukrajinske granice uskoro novim autoputem putovali sve do Jadranske obale. Dodao je i kako se gradi mađarska dionica železničkog pravca od Gdanjska do Ploča koja bi uz Rijeku postala mađarska uvozno-izvozna luka. Premijeri, Ivo Sanader i Ferenc Gyurcsany potvrdili su "prijateljske, evropske i dobrosusedske odnose" dve države. Tokom Zajedničkog zasedanja potpisano je pet sporazuma kojima je regulisana saradnja na privrednom području, uključujući i razvoj infrastrukture, područje kulture i lokalne samouprave165.

Ovakav primer treba da sledi i Bosna i Hercegovina, posebno u razvijanju i unapređenju saradnje sa svojim najbližim susedima Srbijom, Crnom Gorom i Hrvatskom. Republike Srpska ima uspostavljene slične odnose sa Republikom Srbijom. Njen primer moraju da slede i najviši zakonodavni i izvršni organi Bosne i Hercegovine. Zbog opšte društvenog interesa, politikanstvo nesme da nalazi svoje mesto u ovakvim sporazumima. Slični sporazumi stvoriće uslove za unapređenje cele države, a ne samo jednog njenog dela. Uspostavljanjem bliže i čvršće ekonomske bilateralne saradnje uklanja se nepoverenje i strah nasleđen iz ratnog perida sa početka devedesetih godina XX veka.

1111111133333333........55555555........ DDDDDDDDiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkiiiiiiii ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii kkkkkkkklllllllluuuuuuuubbbbbbbb

Zadatak stvaranja diplomatskog poslovnog kluba pripada internoj ekonomskoj diplomatiji. Cilj je uspostavljanje i razvoj bilateralne i multilateralne poslovne saradnje. Potencijalni članovi diplomatskog poslovnog kluba su članovi diplomatskog kora u Bosni i Hercegovini.

Diplomatski poslovni klub delovat će pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Bosne i Hercegovine kroz različite oblike privredno promotivnih aktivnosti.

Svrha Kluba je pružanje celovitih i pouzdanih informacija članovima diplomatskog kora u Bosni i Hercegovini o bosanskohercegovačkom investicionom 165 Izvor: www.vlada.hr, 18.maj 2007.



___________________________________________________________________________

262

potencijalu, uslovima ulaganja i mogućnostima bilateralne i multilateralne poslovne saradnje sa Bosnom i Hercegovinom.

Aktivnosti diplomatskog poslovnog kluba moraju postati:

• Informisanje i raspravljanje o poslovnim temama koje su od interesa za Bosnu i Hercegovinu i neku od država članica diplomatskog kora ili više njih;

• Organiziovanje poseta i obilazaka odabranih bosanskohercegovačkih preduzeća, poslovnih zona sa velikim privrednim potencijalom, gradova i područja od privrednog značaja za razvoj Bosne i Hercegovine;

• Organizovanje poseta i obilazaka turističkih i kulturnih destinacija čiji sadržaj može zainteresovati potencijalne investitore za ulaganje u iste;

• Održavanje sednica i sastanaka diplomatskog kora u interesantnim turističkim destinacijama, koje mogu prihvatiti i ugostiti potencijalne turiste sa ciljem promocije tih destinacija;

• Organizovanje sastanaka članova diplomatskog kora sa uspešnim privrednicima čija roba ili usluge ispunjavaju standarde zahtevnog svetskog tržišta i mogućnosti izvoza tih roba ili usluga iz Bosne i Hercegovine.

1111111133333333........66666666........ VVVVVVVViiiiiiiirrrrrrrrttttttttuuuuuuuueeeeeeeellllllllnnnnnnnnaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

Mnoge zemlje stvaraju snažan reklamni sistem koji uključuje ravnopravno privatni i javni sektor i sistem međunarodnih odnosa sa javnošću. Bosna i Hercegovina nema Međunarodni press centar koji će isključivo raditi sa inostranim medijima i prenositi svetskoj javnosti jasne i pouzdane poruke o Bosni i Hercegovini. Još uvek nepostoji dovoljno ubeđenje da diplomatija i diplomtski predstavnici mogu dati doprinos brendiranju Bosne i Hercegovine. Stvaranjem svetski prepoznatljivog imidža Bosne i Hercegovine, stvaraju se preduslovi za bržu realizaciju poslovnih i spoljnopolitičkih ciljeva države. Efikasno sredstvo razvoja i unapređenja imidža Bosne i Hercegovine može postati upotreba virtuelne ekonomske diplomatije.

Virtuelna ekonomska diplomatija uspostavit će vezu i prestavljat će platformu za saradnju bosanskohercegovačke poslovne zajednice sa poslovnim svetom. Internet stranica ekonomske diplomatije mora biti mesto gde se mogu na jednom mestu pronaći svi potrebni podaci za potencijalnog investitora u Bosnu i Hercegovinu ili kupca bosanskohercegovačkih roba ili usluga. Internet stranica ekonomske diplomatije mora ponuditi sledeće informacije o Bosni i Hercegovini:

• Demografske podatke; • Podatke o kretanju bruto–društvenog proizvoda; • Podatke o inflatornim kretanjima;



___________________________________________________________________________

263

• Makroekonmska kretanja; • Podatke o realizaciji procesa privatizacije; • Berzanske izveštaje (izveštaje sa Sarajevske i Banjalučke berze); • Podatke o raspisanim javnim tenderima; • Podatke o kalendaru održavanja sajamskih manifestacija na prostoru Bosne

i Hercegovine; • Podatke o bankarskom sektoru; • Podatke o turističkom sektoru i turističkim potencijalima; • Podatke o infrastrukturnoj mreži; • Podatke o energetskom sektoru; • Bazu podataka registrovanih privrednih subjekata u Bosni i Hercegovini sa

opisom njihovog delovanja; • Podatke o privrednim komorama; • Sindikalne podatke i podatke o radu sindikata; • Podatke o mogućnostima i načinu ulaska u Bosnu i Hercegovinu; • Zakone o poslovanju na prostoru Bosne i Hercegovine; • Podatke o uspostavljenim bilateralnim i multilateralnim regionalnim

ekonomskim Ugovorima koje je potpisala i ratifikovala Bosna i Hercegovina, i sl.;

Korisnici Internet prezentacije su potencijalni ulagači u privredu Bosne i Hercegovine. Podaci koji će se naći na internet prezentaciji moraju biti na jednom od jezika naroda Bosne i Hercegovine, obavezno na engleskom jeziku i na jeziku naroda na čijem prostoru Bosna i Hercegovina ima svoje diplomatsko predstavništvo. To znači, da svako diplomatsko predstavništvo koje ima Bosna i Hercegovina u svetu mora imati svoju web stranicu, koja će biti povezana sa internet stranicom virtuelne ekonomske diplomatije. Podaci koji će se naći na internet stranici virtuelne ekonomske diplomatije moraju biti svakodnevno ažurirani novim i svežim podacima.

S obzirom, da dolazak i predaja zahteva za ulazak u Bosnu i Hercegovinu za građane kojima je potrebna ulazna viza izdata od strane diplomatske misije akreditovane u državi podnosioca zahteva može biti otežana i iziskuje slobodno vreme, potrebno je uvesti mogućnost elektronske predaje zahteva za izdavanje ulazne vize u Bosnu i Hercegovinu. Osoba koja ovim putem dobije dozvolu za ulazak u Bosnu i Hercegovinu, naći će se u bazi podataka posebno kreiranoj za osobe koje ovim putem dobijaju ulaznu vizu, a sama osoba će momentom prelaska granice Bosne i Hercegovine i ulaska na njenu teritoriju na graničnom prelazu dobiti potrebnu vizu. Na ovaj način smanjuju se troškovi potencijalnih investitora ili turista i štedi se vreme potrebno za obezbeđenje vize. Na taj način, postajemo interesantniji za potencijalne investitore ili potencijalne turiste koji bi posetili Bosnu i Hercegovinu i postajemo konkurentni državama u kojima nije potrebna ulazna viza.



___________________________________________________________________________

264

1111111133333333........77777777........ AAAAAAAAggggggggeeeeeeeennnnnnnncccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa iiiiiiiinnnnnnnnffffffffoooooooorrrrrrrrmmmmmmmmaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee oooooooo ssssssssppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnnoooooooottttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkoooooooojjjjjjjj rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzmmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnniiiiiiii

Agencija za informacije o spoljnotrgovinskoj razmeni svoju delatnost će obavljati u saradnji sa Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, Ministarstvom spoljnih poslova, Spoljnotrgovinskom komorom Bosne i Hercegovine, Agencijom za promociju stranih investicija, Privrednom komorom Republike Srpske i Privrednom komorom Federacije Bosne i Hercegovine.

Primarni zadatak agencije i njene aktivnosti će biti usmerene na pružanje informacija o spoljnotrgovinskoj razmeni Bosne i Hercegovine sa savetodavnim uslugama o tržištima za koja se interesuju domaći privrednici. Primarni zadatak Agencije je da informiše potencijalne preduzetnike o asortimanu bosanskohercegovačke proizvodnje, proizvodima koji su za naše tržište deficitarni i proizvodima koji se izvoze na inostrano tržište.

U okviru svojih delatnosti, Agencija će svakodnevno ažurirati podatke u

uspostavljanju jedinstvenu bazu podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni. Njen zadatak će biti da u kontaktima sa Privrednim komorama entitetskog nivoa i

Agencija za informAgencija za informAgencija za informAgencija za informacije o acije o acije o acije o

spoljnotrgovinskoj razmenispoljnotrgovinskoj razmenispoljnotrgovinskoj razmenispoljnotrgovinskoj razmeni

Ministarstvo za Ministarstvo za Ministarstvo za Ministarstvo za

spoljnu trgovinu i spoljnu trgovinu i spoljnu trgovinu i spoljnu trgovinu i

ekonomske odnoseekonomske odnoseekonomske odnoseekonomske odnose

1.Ministarstvo spoljnih 1.Ministarstvo spoljnih 1.Ministarstvo spoljnih 1.Ministarstvo spoljnih

poslova;poslova;poslova;poslova;

2. Diplomatske misije2. Diplomatske misije2. Diplomatske misije2. Diplomatske misije

Agencija za promociju Agencija za promociju Agencija za promociju Agencija za promociju

stranih investicijastranih investicijastranih investicijastranih investicija

Privredna komora Privredna komora Privredna komora Privredna komora

Federacije BiHFederacije BiHFederacije BiHFederacije BiH


Brčko DistriktaBrčko DistriktaBrčko DistriktaBrčko Distrikta

Diplomatski kor Diplomatski kor Diplomatski kor Diplomatski kor

BoBoBoBosne i Hercegovinesne i Hercegovinesne i Hercegovinesne i Hercegovine


Republike SrpskeRepublike SrpskeRepublike SrpskeRepublike Srpske

Šema br. 5:Šema br. 5:Šema br. 5:Šema br. 5: Agencija za informacije o spoljnotrgovinskoj razmeni



___________________________________________________________________________

265

poslovnih asocijacija sakuplja informacije o potencijalima kojima država raspolaže i koji mogu biti interesantni za potencijalne investitore ili partnere iz inostranstva.

Iz prethodne šeme vidimo da bi osnivanjem ovakve Agencije na državnom nivou bili stvoreni uslovi za nesmetan tok informacija između najznačajnijih institucija koje mogu dati svoj doprinos stvaranju povoljne slike kroz unapređenje spoljnotrgovinske razmene Bosne i Hercegovine. Agencija će zapošljavati stručnjake iz oblasti ekonomsko- pravnih nauka i delovaće u sastavu Ministarstva za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose.

1111111133333333........88888888........ AAAAAAAAggggggggeeeeeeeennnnnnnncccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa iiiiiiiinnnnnnnntttttttteeeeeeeerrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaacccccccciiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaalllllllliiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjuuuuuuuu llllllllooooooookkkkkkkkaaaaaaaallllllllnnnnnnnnoooooooogggggggg iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa zadatak agencija za internacionalizaciju lokalnog izvoza je da promoviše i pomaže internacionalizaciju poslovnih aktivnosti lokalnih preduzetnika. Agencija će delovati u sastavu Ministarstva za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose.

Svoju delatnost Agencija će obavljati posredstvom nekoliko regionalnih agencija koje će svoje aktivnosti usmeriti na saradnju sa regionalnim privrednim komora. Regionalne Agencije za internacionalizaciju lokalnog izvoza pružaće informativne i savetodavnokonsultantske usluge malim i srednjim preduzetnicima čiji proizvodi mogu zadovoljiti uslove izlaska na inostrano tržište.

Svrha postojanja centralne Agencije je da na osnovu dobijenih informacija sa terena pokuša da obezbedi potencijalne kupce, bude posrednik u uspostavljanju poslovnog kontakta između zainteresovanih strana i pomogne razvoju poslovne saradnje međunarodnog karaktera. Agencija može imati značajnu ulogu u akviziciji dva ili više preduzeća sa elementom inostranosti.

Efikasnost aktivnosti koje će realizovati Agencija za internacionalizaciju lokalnog izvoza zavisit će od finansijske spremnosti preduzetnika da obezbede dovoljnu količinu proizvoda (traženog kvaliteta) koja će zadovoljiti svetske standarde. Zbog toga, potrebno je osnivanje Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza koja će finansijski podržati preduzetnike u njihovoj nameri uspešnog izlaska na svetsko tržište.

1111111133333333........99999999........ AAAAAAAAggggggggeeeeeeeennnnnnnncccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa ffffffffiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaannnnnnnnssssssssiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee iiiiiiii oooooooossssssssiiiiiiiigggggggguuuuuuuurrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa U cilju obezbeđenja izvozno orijentisanih zadataka, države pribegavaju finansiranju proizvodnje koja je namenjena izvozu. Preduzetnici često nisu u mogućnosti obezbediti dovoljno kvalitetnog repromaterijala za veće proizvodne količine ili savremenu tehnologiju koja će poboljšati konkurentsku sposobnost



___________________________________________________________________________

266

potrebnu za uspešnu borbu na inostranom tržištu. S toga, primenjuju se mere finasiranja i osiguranja izvoza.

Finansiranje može biti usmereno na finansiranje same proizvodnje, finansiranje poslovnog procesa od izvoza do naplate, finansiranje investicionog održavanja opreme i finansiranje novih investicija.

Kao instrument povećanja izvoza može da se primeni i metod državnog osiguranja izvoznih kredita. Ovom metodom, banka smanjuje rizik plasiranih finansijskih sredstava namenjenih finansiranju proizvodnje. Postojanje ovakve forme osiguranja, pravda se činjenicom da privatna osiguravajuća društva nisu u stanju da podnesu značajne političke i ekonomske rizike u dužem vremenskom periodu. Ova konstatacija posebno dolazi do izražaja u slučaju Bosne i Hercegovine, za koju možemo reći da je još uvek ekonomski i politički nestabilna.

Osiguranje izvoznih poslova zavisi od vrednosti posla, platežne sposobnosti kupca (uvoznika) i njegovog garanta.

Uslovi za osiguranje izvoznih poslova su:

• Da je tražilac kredita iz Bosne i Hercegovine; • Da je roba i usluga poreklom iz Bosne i Hercegovine; • Da je uvoznik spreman da obezbedi avans do 20% vrednosti posla; • Da je uvoznik obezbedio finansijsku garanciju poslovne transakcije od strane

svoje banke ili države koja će preuzeti obaveze ako uvoznik ne izmiri ugovorene obaveze;

• Da je izveštaj ekonomskog predstavnika zaposlenog u diplomatskoj misiji Bosne i Hercegovine u državi uvoznika pozitivan (ekonomski predstavnici zaposleni u državi uvoznika na zahtev Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza proveravaju poslovni bonitet uvoznika).

Agencija za finansiranje i osiguranje izvoza daje saglasnost za finansiranje ili osiguranje depozita samo u slučaju da su gore navedeni kriterijumi u potpunosti ispunjeni.

Agencija će biti pod kontrolom Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine, a sredstva potrebna za nesmetan rad Agencije obezbediće se iz sredstava dobijenih privatizacijom javnog sektora. Na taj način, sredstva dobijena privatizacijom javnog sektora uložiće se ponovo u privredu kako bi dala doprinos obnovi privrede Bosne i Hercegovine.



___________________________________________________________________________

267

Preduzetnici, kojima je potrebno finansiranje izvoza ili banke koje žele pomoći preduzetnika, ali uz to i izbeći preuzimanje rizika zatražiće osiguranje depozita obraćajući se Agenciji. Pravila rada Agencije detaljno će regulisati pravilnik o organizaciji rada Agencije.

Koliki se značaj pridaje ovim Agencijama u svetu, govori i podatak da su one najrazvijenije u sledećim državama: Francuska, Nemačka, Belgija, Kanada, Danska, Španija, Sjedinjene Američke Države, Italija, Japan, Holandija, Portugalija, Velika Britanija i Švajcarska .

1111111133333333........1111111100000000........ ZZZZZZZZaaaaaaaajjjjjjjjeeeeeeeeddddddddnnnnnnnniiiiiiiiččččččččkkkkkkkkeeeeeeee sssssssseeeeeeeeddddddddnnnnnnnniiiiiiiicccccccceeeeeeee eeeeeeeennnnnnnnttttttttiiiiiiiitttttttteeeeeeeettttttttsssssssskkkkkkkkiiiiiiiihhhhhhhh vvvvvvvvllllllllaaaaaaaaddddddddaaaaaaaa uuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii

Bosna i Hercegovina predstavlja ekonomski i politički nestabilno područje koje svakodnevno potresa političko diferenciranje i nepostojanje jedinstvenih stavova. Čest rezultat političkog neslaganja je obstrukcija određenih, za privredu značajnih odluka.

Najviše institucionalno zakonodavno telo u Bosni i Hercegovini je trojno Predsedništvo, a najviše institucionalno izvršno telo u Bosni i Hercegovini je Savet ministara. Rad Saveta ministara je često otežan iz razloga nepostojanja dovoljno ovlaštenja Prededavajućeg Saveta ministara. Na primer, Predsedavajući Saveta ministara nema ovlaštenja da zameni ministra (ako proceni da njegov rad ne daje željene rezultate), člana svog kabineta. Njegovu smenu mora da odobri Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine što je malo verovatno zbog uticaja nacionalnog faktora.

S toga, u cilju razvoja ekonomije, društva i države kao celine, potrebno je zajedničko održavanje sednica entitetskih Vlada, uključujući i Vladu Brčko

Agencija za finansiranje i osiguranje izvoza

Odelenje za finansiranje izvoza

Odelenje za osiguranje izvoza

Šema br.6Šema br.6Šema br.6Šema br.6 : Struktura Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza



___________________________________________________________________________

268

Distrikta. Zajedničke sednice potrebno je organizovati posebno kada se radi o privrednim projektima koji mogu unaprediti ne samo razvoj jednog entiteta, nego i cele Bosne i Hercegovine.

Zajedničke odluke ili zaključci sa takvih sednica, doprinet će ubrzanju donošenja odluke na sednicama Saveta ministara, gde se u mnogim slučajevima daje zavšni sud. Odluke će pozitivno uticati i na Konkurencijsko veće Bosne i Hercegovine koje često zadržava izdavanje krajnje saglasnosti na privatizaciju određenih preduzeća. Poslednji primer je privatizacija Rafinerije nafte "Brod". Za davanje saglasnosti na privatizaciju rafinerije nafte "Brod", Savet ministara je bio primoran da održi nekoliko sednica. Poslije toga, Konkurencijsko veće sastajalo se nekoliko puta pre nego što je donelo konačnu odluku, što je na kraju oduzelo oko šest meseci vremena. Razlog prolongiranja donošenja konačne odluke u ovom slučaju je političke prirode i nepostojanja konsenzusa u Savetu ministara. Apsurd je još veći ako se ima na umu da je Rafinerja nafte u Brodu jedini prerađivač sirove nafte u Bosni i Hercegovini.

Pored unapređenja i izgradnje pozitivnije poslovne klime, praksa ovakvih sednica poslaće pozitivnu sliku o Bosni i Hercegovini u svet i doprineće unapređenju uslova za obezbeđenje kontinuiranog priliva stranih direktnih ulaganja.

Jačanjem entiteta jača se i društvo u celini. Svaki pokušaj promene državnog unutrašnjeg uređenja vratit će nas u prošlost. Izvršna vlast na nivou Bosne i Hercegovine mora imati ulogu krovnog tela koje koordinira i nadgleda rad entitetskih vlasti.

1111111133333333........1111111111111111........ SSSSSSSSaaaaaaaavvvvvvvveeeeeeeetttttttt zzzzzzzzaaaaaaaa bbbbbbbbrrrrrrrreeeeeeeennnnnnnnddddddddiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

Osnivač saveta za brendiranje Bosne i Hercegovine potrebno je da bude Savet ministara. Savet za brendiranje predstavlja telo koje će okupiti eminentne ekonomske stručnjake i ugledne privrednike, rukovodioce najuspešnijih domaćih preduzeća.

Savet za brendiranje, predstavljaće tehničko telo Saveta ministara, koje će svojim savetima pomagati bosanskohercegovačkim institucijama u kreiranju brenda i razvoju imidža. Svojim kreativnim idejama Savet će imati zadatak da popravi sliku Bosne i Hercegovine u svetu. Kriterijum za izbor članova Saveta mora biti njihovo znanje potkrepljeno višegodišnjim iskustvom.

Savet za brendiranje usko će sarađivati sa: Spoljnotrgovinskom komorom Bosne i Hercegovine, Agencijom za informisanje o spoljnotrgovinskoj razmeni, Diplomatsko–poslovnim klubom, Poslovnim forumom i Poslovnim klubom koji deluju u inostranstvu u okviru diplomatsko–konzularnih predstavništava Bosne i Hercegovine i nosiocimaentitetskih vlasti.



___________________________________________________________________________

269

1111111133333333........1111111122222222........ PPPPPPPPoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooo lllllllloooooooobbbbbbbbiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee

Lobiranje je široka oblast sa neograničenim horizontom delovanja. Dio je političke oblasti koja je svoju široku primenu pronašla u diplomatskim i političkim pregovorima.

Lobiranje se upotrebljava kao sredstvo za ostvarenje cilja interesnih grupa posredstvom pregovaranja sa osobama koje su odgovorne za donošenje odluka.

Ko je lobista?Ko je lobista?Ko je lobista?Ko je lobista?

Lobista je osoba koja je plaćena da zastupa interese pojedinca, grupe, organizacije ili države u institucijama koje imaju direktan uticaj na konačnu odluku. Lobisti mogu biti formalne grupe ili profesionalci kojima je lobiranje profesija ili neformalne grupe kao što su poslanici u parlamentu, sindikalna udruženja, nevladine organizacije, pa čak i ministri u vladama. Principi na kojima se zasniva lobiranje su: poštenje, lojalnost i tajnost.

Pojava poslovnog lobiranja je novijeg datuma. Organizuje se kroz sektor za odnse sa javnošću. Deluje kao sredstvo uticaja na okruženje. Lobista nastoji da upravlja ishodom pregovora sa namerom da rezultat pregovora zadovolji interese grupe ili pojedinca kojeg zastupa.

Aktivnost lobiranja zahteva analizu područja delovanja sa aspekta više naučnih disciplina (pravo, ekonomija, politika i diplomatija). Za uspešan ishod lobiranja potrebno je izuzetno poznavanje komunikacionih veština. Lobiranje možemo podeliti u nekoliko faza, i to:

• Kreiranje cilja lobiranja; • Istraživanje u cilju saznanja potrebnih informacija; • Analiza i obrada sakupljenih podataka; • Ubeđivanje u ispravnost odluka koje će se doneti u narednom periodu; • Primena metoda pritiska sa ciljem donošenja željenih odluka.



___________________________________________________________________________

270

Šema br.7.:Šema br.7.:Šema br.7.:Šema br.7.: Organizaciona šema postupka lobiranja

Prethodna šema predstavlja postupak procesa lobiranja. Interesne grupe

najpre postavljaju cilj lobiranja i na osnovu postavljenog cilja angažuju lobiste koji će realizivati zadani cilj. Odabrani lobisti deluju na donosioca odluke koji će doneti krajnju odluku. Cilj je da odluka odgovara postavljenom cilju interesne grupe. Ishod lobiranja zavisi od izbora lobiste. Potrebno je da ulogu lobiste ima pojedinac ili grupa koji zaista mogu dati doprinos stvaranju željenog ishoda. U zavisnosti od postavljenog cilja, može se angažovati više lobista koji će istovremeno delovati na više "frontova" sa istim ciljem krajnjeg ishoda.

Stručnjaci za poslove lobiranja smatraju da je Bosna i Hercegovina daleko od razumevanja značaja ovog pojma. Lobiranje se doživljava kao dogovor "ispod žita". Naši privrednici su zainteresovani da utiču na donosioca odluka. Međutim, poslovi lobiranja su za njih nepoznanica. Pored toga, potrebno je poslove lobiranja zakonski regulisati kako bi se izbegao neetički rad i korupcija.

Za razvijen polsovni svet lobiranje je svakodnevica. Danas, u Briselu deluje oko 10.000 registrovanih lobista. U Vašingtonu taj broj se procenjuje na oko 40.000 registrovanih lobista. Zadatak lobista u poslovnom lobiranju je da se izbore za interese svojih poslodavaca koji ih plaćaju.

Kao primer uspešnog lobiranja možemo uzeti bivšu jugoslovensku Republiku Sloveniju. Kada je 2002.god. Slovenija krenula u kampanju za ulazak u NATO, predsednik Milan Kučan je angažovao bivšeg američkog potpredsednika Boba Dola, koji je svojim delovanjem uticao na brži ulazak Slovenije u NATO. Taj angažman koštao je Sloveniju godišnje 516.000 $. Kao drugi uspešan primer Slovenačkog

INTERESNA GRUPA:INTERESNA GRUPA:INTERESNA GRUPA:INTERESNA GRUPA:

• Vlada;Vlada;Vlada;Vlada; • Sindikat;Sindikat;Sindikat;Sindikat; • Privredne Privredne Privredne Privredne

asocijacije;asocijacije;asocijacije;asocijacije; • Individualni Individualni Individualni Individualni

privredni privredni privredni privredni subjekti,subjekti,subjekti,subjekti,

• MulMulMulMultinacionalne tinacionalne tinacionalne tinacionalne kompanije;kompanije;kompanije;kompanije;

• Nevladin sektor;Nevladin sektor;Nevladin sektor;Nevladin sektor; • Lokalna uprava.Lokalna uprava.Lokalna uprava.Lokalna uprava.

LOBISTI:LOBISTI:LOBISTI:LOBISTI:

• Parlament:Parlament:Parlament:Parlament: - entitetski,entitetski,entitetski,entitetski, - državni;državni;državni;državni; - evropski.evropski.evropski.evropski.

• Profesionalne Profesionalne Profesionalne Profesionalne asocijacije i asocijacije i asocijacije i asocijacije i aaaagencije;gencije;gencije;gencije;

• Generalna Generalna Generalna Generalna skupšina UNskupšina UNskupšina UNskupšina UN----a;a;a;a;

• Mediji.Mediji.Mediji.Mediji.

DONOŠENJE ODLUKE:DONOŠENJE ODLUKE:DONOŠENJE ODLUKE:DONOŠENJE ODLUKE:

• Vlada;Vlada;Vlada;Vlada; • Regionalne ili Regionalne ili Regionalne ili Regionalne ili

interregionalne interregionalne interregionalne interregionalne organizacije;organizacije;organizacije;organizacije;

• Organizacija UNOrganizacija UNOrganizacija UNOrganizacija UN----a;a;a;a; • Individualni Individualni Individualni Individualni

privredni privredni privredni privredni subjekt;subjekt;subjekt;subjekt; • Multinacionalne Multinacionalne Multinacionalne Multinacionalne

kompanije.kompanije.kompanije.kompanije.

CILJCILJCILJCILJ



___________________________________________________________________________

271

lobiranja uzima se faramceutska kuća "Krka" koja je 1999.god. ostala na evropskom tržištu sa svojim aditivima i pored odluke Brisela da zabrani uvoz tog proizvoda svim kompanijama, izuzev jednog nemačkog koncerna. Na taj način, "Krka" ne samo da je zadržala tržište, već je dobila i dodatne sertifikate koji su joj omogućili da na tržištu Evropske Unije prodaje svoje aditive i u narednom periodu.

1111111133333333........1111111133333333........ CCCCCCCCeeeeeeeennnnnnnnttttttttaaaaaaaarrrrrrrr ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnneeeeeeee ppppppppooooooooddddddddrrrrrrrršššššššškkkkkkkkeeeeeeee ((((((((BBBBBBBBuuuuuuuussssssssiiiiiiiinnnnnnnneeeeeeeessssssssssssssss SSSSSSSSuuuuuuuuppppppppppppppppoooooooorrrrrrrrtttttttt CCCCCCCCeeeeeeeennnnnnnnttttttttrrrrrrrreeeeeeee))))))))

Prioritetne zadatake bosanskohercegovačkog modela ekonomske diplomatije potrebno je zasnivati na doprinosu ekspanzije izvoza i osvajanja novih tržišnih prostora. U skladu sa tim, potrebno je centralizovati koordinaciju diplomatskih aktivnosti sa namerom poboljšanja efikasnosti diplomatske delatnosti.

Centar poslovne podrške predstavljaće spoljnotrgovinsku organizaciju podrške i pomoći inostranim preduzećima koja žele da otvore svoje kancelarije u Bosni i Hercegovini. Program podrške može da uključi i program besplatne uoptrebe kancelarsijkog prostora i opreme (po uzoru na Japan) u pojedinim gradovima u određenom vremenskom periodu. Ovakvom podrškom u potpunosti će biti olakšan ulazak stranog kapitala na bosanskohercegovačko tržište. Ulazak inostranog kapitala na bosanskohercegovačko tržište dalje će dati doprinos povećanju izvoza.

Centar poslovne podrške potrebno je organizovati kao odsek ministarstva inostranih poslova sa tri organizacione jedinice, i to: organizaciona jedinica pri Vladi Republike Srpske, organizaciona jedinica pri Vladi Federacije Bosne i Hercegovine i organizaciona jedinica pri Vladi Brčko Distrikta. Sedište organizacionih jedinica će biti u Banja Luci, Sarajevu i Brčkom. Centralni odsek pri ministartsvu inostranih poslova će koordinirati između organizacionih jedinica i zainteresovanih investitora u Bosnu i Hercegovinu. Na ovaj način, sa jednu stranu imamo centralizovan sistem koordinacije aktivnostima centra, a sa drugu stranu postojanjem tri organizacione jedinice obezbeđen je sistem decentralizacije, posebno što će ove organizacione jedinice tesno sarađivati sa entitetskim vladama koje treba da obezbede uslove za rad centra.

Za uspešan i efikasan rad Centra poslovne podrške potrebno je uspostavljanje i otvaranje ekonomskih departmana pri stalnim misijama Bosne i Hercegovine u inostranstvu. Centar poslovne podrške kao odsek pri ministarstvu inostranih poslova uspostavit će direktnu komunikaciju sa ekonomskim departmanima pri stalnim misijama Bosne i Hercegovine, posredstvom kojeg će organizacione jedinice komunicirati sa ekonomskim departmanima.



___________________________________________________________________________

272

1111111133333333........1111111144444444........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkiiiiiiii ddddddddeeeeeeeeppppppppaaaaaaaarrrrrrrrttttttttmmmmmmmmaaaaaaaannnnnnnniiiiiiii pppppppprrrrrrrriiiiiiii ssssssssttttttttaaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiiimmmmmmmm mmmmmmmmiiiiiiiissssssssiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaammmmmmmmaaaaaaaa

Za uspešan i efikasan rad i opravdanost osnivanja i postojanja Centra poslovne podrške pri ministarstvu inostranih poslova i njegovih regionalnih centara, potrebno je u okviru stalnih misija Bosne i Hercegovine akreditovnanih u inostranstvu uspostaviti rad ekonomskih departmana.

Ekonomski depratmani obavljaće poslove ekonomsko-finansijske misije Bosne i Hercegovine u inostranstvu. Predstavljaće servis podrške i zaštite bosanskohercegovačkih preduzeća u zemlji u kojoj deluje misija. Departmani će postati svojevrsni servis za sve zainteresovane i potencijalne investitore i ulagače u Bosnu i Hercegovinu.

Zadatak ekonomskog departmana je da na jednom mestu obezbedi i ponudi sve potrebne informacije zainteresovanim investitorima u Bosnu i Hercegovinu. Istovremeno, departmani će biti u direktnoj komunikaciji sa Centrom poslovne podrške u državi, privrednim komorama i poslovnim asocijacijama i udruženjima. Ekonomski departmani učestovat će u radu poslovnog kluba, poslovnog foruma i uspostavljanju zajedničkih poslova razmenjujući informacije sa Agencijom za informacije o spoljnotrgovinskoj razmeni

Ekonomski departman treba da bude odelenje u okviru stalne misije Bosne i Hercegovine. Zaposleno osoblje ekonomskih departmana činiće stručan kadar: ekonomske diplomate koji će posedovati multidisciplinarno znanje potrebno za uspešan rad ekonomskog diplomate.

Postojanje ovakvih odelenja daće dodatnu dozu ozbiljnosti i pouzdanosti Bosne i Hercegovine i njenih poslovnih subjekata u očima zainteresovanih i potencijalnih inostranih partnera.

1111111133333333........1111111155555555........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii ssssssssaaaaaaaavvvvvvvveeeeeeeetttttttt

Bilateralni dipolomatski odnosi su odnosi između dve države koji se uspostavljaju njihovom uzajamnom saglasnošću. Bilateralna diplomatija predstavlja održavanje odnosa na osnovama "države prema državi" posredstvom formalno akreditovanih stalnih misija. Zadatak diplomata je da unapređuju i razvijaju bilateralnu saradnju dve države.

U cilju unapređenja privrednih odnosa između dve države kao sredstvo razvoja uspostavljenih bilateralnih poslovnih odnosa, države mogu uspostaviti bilateralni poslovni Savet. Savet će se sastajati najmanje tri puta godišnje. Na



___________________________________________________________________________

273

sastancima Saveta, rešavat će se pitanja od značaja za poslovanje naših preduzeća na tržištu druge države i učešće inostranog preduzeća na našem tržištu.

Rad Saveta moguće je organizovati po radnim grupama koje će predlagati određene projekati koji se mogu realizovati između dve države. U radu Saveta mogu učestovati predsednici vlada odnosnih država, resorni ministri, predstavnici poslovnog sveta dve države i predstavnici diplomatskih misija.

1111111144444444........ EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKIIIIIIII SSSSSSSSAAAAAAAAVVVVVVVVEEEEEEEETTTTTTTT BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Institucija ekonomskog saveta je poznata u skoro svim evropskim zemljama.

Osnovni zadatak ekonomskog saveta je upostavljanje ekonomskog dijaloga oko primarnih pitanja ekonomskog razvoja društava. Zadaci ekonomskog saveta mogu biti:

• Praćenje razvoja i analiza ekonomske i socijalne aktivnosti zemlje; • Razvojugled i uticaja bosanskohercegovačke ekonomije; • Praćenje odnosa ekonomije i životne sredine; • Definisanje i sprovođene socijalne i ekonomske politike; • Iniciranje uspostavljanja zakone iz oblasti ekonomije i rada i učešće u njihovoj

primeni; • Predlaganje ekonomskih reformi društva u tranziciji; • Razmatranje i analiza nacrte Budžeta i završnih računa; • Analiza uticaja promena cena i zarada na ekonomsku stabilnost i razvoj

društva; • Kontrola i nadzor udruživanja u privredi; • Podsticanje i razvoj ideja trostrane saradnje Vlade, sindikata i udruženja

poslodavaca na rešavanju ekonomskih pitanja i problema; • Podsticanje razvoja društvene odgovornosti poslovnog sveta; • Doprinos brendiranju Bosne i Hercegovine.

1111111155555555........ BBBBBBBBUUUUUUUUDDDDDDDDUUUUUUUUĆĆĆĆĆĆĆĆIIIIIIII PPPPPPPPRRRRRRRRAAAAAAAAVVVVVVVVCCCCCCCCIIIIIIII DDDDDDDDEEEEEEEELLLLLLLLOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAANNNNNNNNJJJJJJJJAAAAAAAA EEEEEEEEKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNOOOOOOOOMMMMMMMMSSSSSSSSKKKKKKKKEEEEEEEE DDDDDDDDIIIIIIIIPPPPPPPPLLLLLLLLOOOOOOOOMMMMMMMMAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE BBBBBBBBOOOOOOOOSSSSSSSSNNNNNNNNEEEEEEEE IIIIIIII HHHHHHHHEEEEEEEERRRRRRRRCCCCCCCCEEEEEEEEGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

Primarni zadatak diplomatskih misija Bosne i Hercegovine u budućem periodu je otvaranje ekonomskih odelenja. Kao deo svakodnevnih aktivnosti diplomatskih službenika, zaposlenih u ekonomskim odelenjima diplomatskih misija



___________________________________________________________________________

274

akreditovanih u inostranstvu i koji čine bosanskohercegovačku diplomatsku mrežu, svoje mesto moraju pronaći sledeće aktivnosti koje će unaprediti bosanskohercegovačku privredu:

• Sakupljanje i analitička obrada informacija o stanje privrede države prijema, njenom uvozu, izvozu, raspoloživim resusrsima, inflatornim kretanjima, zakonskoj regulativi koja reguliše njihovo tržište, prisustvu stranih kompanija i njihovoj konkurentskoj snazi;

• Komparativna analiza između privrede države prijema i naše države (Na primer, Sjedinjene Američke Države imaju zaposlenih 900 agenata u 134 trgovinska odelenja pri stalnim diplomatskim misijama akreditovanim u 69 država, koji su zaduženi za eksternu podršku preduzećima).

Savremen pristup pružanju podrške bosanskohercegovačkim preduzećima odlikuje se ohrabrenjem i podrškom države u realizaciji konkretnih izvozno orijentisanih projekata. Realizacija ovih zadataka zavisi i od postojanja izvozne strategije bosanskohercegovačkih preduzeća. Primer uspešnosti postojanja ovakvih strategija možemo uočiti posmatrajući Francusku i njene Regionalne centre za upravljanje spoljnom trgovinom.

Unapređenju poslovnog ambijenta i stvaranju prepoznatljivog poslovnog imidža na državnom nivou, svoj doprinos mogu dati šefovi država i vlada sa svojim ministrima, koji će tokom inostranih poseta predvoditi poslovne delegacije i ličnim zalaganjem doprinositi unapređenju bilateralne poslovne saradnje.

Kao najsvežiji primer doprinosa šefova država unapređenju bilateralne poslovne saradnje možemo uzeti saradnju između NR Kine i Francuske, kada su predsednici Francuske i NR Kine prisustovali u Pekingu ceremonijalnom potpisivanju trgovinskih sporazuma u vrednosti od 30 mlrd.$. krajem novembra 2007.god.



___________________________________________________________________________

275

BBBBBBBBuuuuuuuudddddddduuuuuuuuććććććććiiiiiiii kkkkkkkkoooooooorrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiii uuuuuuuussssssssppppppppoooooooossssssssttttttttaaaaaaaavvvvvvvvlllllllljjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiii ddddddddeeeeeeeelllllllloooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa bbbbbbbboooooooossssssssaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkoooooooohhhhhhhheeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvvaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkoooooooogggggggg kkkkkkkkoooooooonnnnnnnncccccccceeeeeeeeppppppppttttttttaaaaaaaa eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttiiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

"Non potest bene geri res publica multorum impériis"166.

NeposNeposNeposNepos, De viris illustribus X,6

Suština procesa globalizacije ogleda se u porastu ekonomske, političke, kulturne i ekološke međuzavisnosti između država. Proces globalizacije je svetskoj privredi nametnuo nameće tokove funkcionisanja svetske privrede i svetskog tržišta, stvara surovo tržište koje doživljava brojne potresi pozitivne i negativne prirode. Globalizacija je prisutna u svim poslovnim aktivnostima šireći horizont svog delovanja na sve sfere društva U takvoj konstelaciji odnosa jedni prihvataju proces globalizacije, a drugi se istovremeno bore protiv njega.

Proces globalizacije je usko povezan sa internacionalizacijom svetske privrede. U takvom procesu ekonomski aspekt globalizacije stvara nadnacionalni kapital. Na globalnom tržištu učesnici se razlikuju prema: obimu, veličini, finansijskoj moći, organizacionim aspektima, pokrivenosti tržišta i uticaju na nacionalnu državnu politiku.

Pomenute aktivnosti iniciraju stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora gde dominantna merila postaju parametri i standardi koji krase svetsku privredu kao celinu. Nacionalni ekonomski prostor postaje nedovoljan za savremene razvojne procese. Aktivnosti savremene diplomatije usmeravaju se na zaštitu ekonomskih interesa države na međunarodnom planu. Takav oblik aktivnosti dobija sve više na značaju kada se ima u vidu stepen međuzavisnosti koji vlada na međunarodnoj sceni. Delovanje savremene diplomatije možemo podeliti u nekoliko oblasti, i to:

• Promocija izvoza i izvoznih potencijala; • Zaštita nacionalnih ekonomskih interesa; • Promocija bosanskohercegovačkih privrednih potencijala i njenih

mogućnosti zainteresovanim potencijalnim investitorima; • Stavarnje uslova za ulazak potrebne savremene tehnologije koja će dati

svoj doprinos razvoju bosanskohercegovačke privrede.

Kada je reč o aktivnostima usmerenim na promociju izvoza i izvoznih potencijala, ekonomska diplomatija zapošinje svoje aktivnosti podrške domaćem preduzeću onog momenta kada ono odluči da pređe administrativnu granicu i izađe na međunarodno tržište. Ekonomska diplomatija ostvaruje uspeh samo u slučajevima kada izvozno orijentisano preduzeće ima unapred kreiranu strategiju 166

"Gdje ima mnogo vladara, država nema uspeha".



___________________________________________________________________________

276

proizvodnog plasmana na inostranom tržištu i koja je kreirana na osnovu informacija dobijenih od strane ekonomske diplomatije.

Ekonomska diplomatija je specifična delatnost. Njen zadatak je da stvora uslove, pruža potrebne informacije i pomogne izlazak bosanskohercegovačkog proizvoda na inostrano tržište štiteći i promovišući njegove interese. Koliko dugo će se proizvod zadržati na inostranom tržištu zavisi od preduzeća koje je plasiralo taj isti proizvod na inostrano tržište. Ekonomske diplomate posredstvom trgovinskih predstavništava moraju imati zadatak ali i mogućnost da pripreme preduzetnika za izlazak na inostrano tržište. Zajedno sa njima i Vladom razvijaće se dijalog za uspostavljanje izvozno orijentisane privrede, izvozne kulture i preduslova za kvalitetnije ostvarivanje izvoznih ciljeva.

Internacionalizacija poslovanja predstavlja krajnji cilj za većinu preduzeća, koja se nalaze na putu razvoja. Internacionalizacija poslovnih aktivnosti predstavlja složen i dugotrajan proces, koji obuhvata nekoliko formi poslovanja. Oblici internacionalizacije poslovnih aktivnosti, u kojima ekonomska diplomatija može dati značajan doprinos su:

• Izvoz kao oblik internacionalizacije poslovnih aktivnosti; • Licenciranje kao čest oblik uspostavljanja poslovne saradnje; • Direktno investiranje kao oblik ulaganja u preduzeće nad kojim se stiče

vlasnička kontrola; • Joint ventures kao oblik zajedničke realizacije poslovnih aktivnosti; • Poslovna bilaterala kao oblik poslovnih aktivnosti dve kompanije čiji

cilj je stvaranje zajedničkog tržišta; • Poslovna multilaterala kao oblik poslovnih aktivnosti tri i više

kompanija čiji je cilj stvaranje zajedničkog tržišta; • Lohn poslovi kao oblik poslovne saradnje kada inostrani kupac ima

obavezu da obezbedi repromaterijal potreban za ugradnju u novi proizvod;

• Barter poslovi kao oblik vezanih spoljnotrgovinskih poslova kojima se uvoz jednih roba i usluga vezuje za izvoz drugih roba i usluga;

• Lizing poslovi kada proizvođač iznajmljuje opremu i tehnologiju potrebnu za kvalitetnu i konkurentnu proizvodnju.

Mesto bosanskohercegovačke ekonomije i njenih privrednika na međunarodnoj sceni je u dosta podređenom položaju. Prema rang listi konkurentnosti nacionalne privrede kreirane od strane svetskog ekonomskog foruma, Bosna i Hercegovina je zauzela 106 mesto od 131 posmatrane države. Bosni i Hercegovini nedostaje kvalitetna razvojna strategija koja će definisati dugoročni razvojni profil, utvrditi dugoročne strateške ciljeve i pravce razvoja. Ako želimo obezbediti povoljan položaj na mešunarodnoj sceni za naše privrednike potrebno je:

1.1.1.1. Smanjenje javniSmanjenje javniSmanjenje javniSmanjenje javnih rashoda na iznos od 35% do 40% brutoh rashoda na iznos od 35% do 40% brutoh rashoda na iznos od 35% do 40% brutoh rashoda na iznos od 35% do 40% bruto––––društvenog proizvod društvenog proizvod društvenog proizvod društvenog proizvod Bosne i Hercegovine (Republika Srpska je to već učinila). Smanjenje javnih Bosne i Hercegovine (Republika Srpska je to već učinila). Smanjenje javnih Bosne i Hercegovine (Republika Srpska je to već učinila). Smanjenje javnih Bosne i Hercegovine (Republika Srpska je to već učinila). Smanjenje javnih rashoda zahtevaće revizorske postupke smanjujućrashoda zahtevaće revizorske postupke smanjujućrashoda zahtevaće revizorske postupke smanjujućrashoda zahtevaće revizorske postupke smanjujući broj institucija i i broj institucija i i broj institucija i i broj institucija i



___________________________________________________________________________

277

zaposlenih u njima;zaposlenih u njima;zaposlenih u njima;zaposlenih u njima; 2.2.2.2. Obezbediti priliv stranih direktnih ulaganja u iznosu većem od 1 milrd.Obezbediti priliv stranih direktnih ulaganja u iznosu većem od 1 milrd.Obezbediti priliv stranih direktnih ulaganja u iznosu većem od 1 milrd.Obezbediti priliv stranih direktnih ulaganja u iznosu većem od 1 milrd.€ na € na € na € na

godišnjem nivou. Obezbeđenje većeg priliva stranih investicija, poslegodišnjem nivou. Obezbeđenje većeg priliva stranih investicija, poslegodišnjem nivou. Obezbeđenje većeg priliva stranih investicija, poslegodišnjem nivou. Obezbeđenje većeg priliva stranih investicija, posle privatizacije naprivatizacije naprivatizacije naprivatizacije naftnog sektora i telekoma, predstavljaće test kredibilftnog sektora i telekoma, predstavljaće test kredibilftnog sektora i telekoma, predstavljaće test kredibilftnog sektora i telekoma, predstavljaće test kredibiliteta iteta iteta iteta Bosne i Hercegovine i nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti;Bosne i Hercegovine i nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti;Bosne i Hercegovine i nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti;Bosne i Hercegovine i nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti;

3.3.3.3. U potpunosti sprovesti privatizaciju javnih preduzeća;U potpunosti sprovesti privatizaciju javnih preduzeća;U potpunosti sprovesti privatizaciju javnih preduzeća;U potpunosti sprovesti privatizaciju javnih preduzeća; 4.4.4.4. Obezbediti potrebna novčana sredstva za poboljšanje obrazovnog sistema u Obezbediti potrebna novčana sredstva za poboljšanje obrazovnog sistema u Obezbediti potrebna novčana sredstva za poboljšanje obrazovnog sistema u Obezbediti potrebna novčana sredstva za poboljšanje obrazovnog sistema u

Bosni i Hercegovini, koji je na poslednjoj konferenciji o VisBosni i Hercegovini, koji je na poslednjoj konferenciji o VisBosni i Hercegovini, koji je na poslednjoj konferenciji o VisBosni i Hercegovini, koji je na poslednjoj konferenciji o Visokom obrazovanju i okom obrazovanju i okom obrazovanju i okom obrazovanju i primeni Bolonjske deklaracije održanoj u Londonu maja 2007.god. dobio primeni Bolonjske deklaracije održanoj u Londonu maja 2007.god. dobio primeni Bolonjske deklaracije održanoj u Londonu maja 2007.god. dobio primeni Bolonjske deklaracije održanoj u Londonu maja 2007.god. dobio najnižu oceni, tj. nije dobio pozitivnu ocenu;najnižu oceni, tj. nije dobio pozitivnu ocenu;najnižu oceni, tj. nije dobio pozitivnu ocenu;najnižu oceni, tj. nije dobio pozitivnu ocenu;

5.5.5.5. Prevashodno ujednačiti, a zatim i smanjiti poresko opterećenje dobiti i Prevashodno ujednačiti, a zatim i smanjiti poresko opterećenje dobiti i Prevashodno ujednačiti, a zatim i smanjiti poresko opterećenje dobiti i Prevashodno ujednačiti, a zatim i smanjiti poresko opterećenje dobiti i poresko opterećenje za zapošljavanje radnika. Prporesko opterećenje za zapošljavanje radnika. Prporesko opterećenje za zapošljavanje radnika. Prporesko opterećenje za zapošljavanje radnika. Prvi korak u realizaciji ovog vi korak u realizaciji ovog vi korak u realizaciji ovog vi korak u realizaciji ovog cilja je stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora na nivou Bosne i cilja je stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora na nivou Bosne i cilja je stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora na nivou Bosne i cilja je stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora na nivou Bosne i Hercegovine. Hercegovine. Hercegovine. Hercegovine. Sledeći korak je ujednačavanje poreskih stopa, i stvaranje Sledeći korak je ujednačavanje poreskih stopa, i stvaranje Sledeći korak je ujednačavanje poreskih stopa, i stvaranje Sledeći korak je ujednačavanje poreskih stopa, i stvaranje paketa poreskih olakšica za sve investitore koji u bosanskohercegovačku paketa poreskih olakšica za sve investitore koji u bosanskohercegovačku paketa poreskih olakšica za sve investitore koji u bosanskohercegovačku paketa poreskih olakšica za sve investitore koji u bosanskohercegovačku privredu ulažu privredu ulažu privredu ulažu privredu ulažu iznos veći od 10 mil. KM.iznos veći od 10 mil. KM.iznos veći od 10 mil. KM.iznos veći od 10 mil. KM.

Uzimajući u obzir globalno okruženje, Bosna i Hercegovina mora uložiti mnogo napora i truda u izgradnji otvorene, dinamične i fleksibilne privrede zasnovane na pravnoj uređenosti i razvijenoj mreži socijalne sigurnosti i zaštite svakog pojedinca. Primarno opredeljenje Bosne i Hercegovine u periodu do 2010.god. mora biti intezivno učešće u globalnim i integracionim procesima.

Kreirajući strategiju razvoja potrebno je uzeti u obzir pozitivne i negativne strane procesa globalizacije, integracije i liberalizacije u svetskoj privredi. U skladu sa razvojnim interesima, potrebno je utvrditi odgovarajuću strategiju uvezivanja sa Evropskom Unijom i drugim regionalnim integracijama koje će obezbediti smanjenje troškova tranzicije i prilagođavanja privrede evropskim standardima. Spoljna politika Bosne i Hercegovine mora biti zasnovana na samostalnoj i jedinstvenoj politici razvoja.

Strateški cilj ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine mora da obuhvati:

• Povećanje broja i vrednosti novih ulaganja u industrijsku proizvodnju i sektore međunarodno razmenjivih usluga;

• Pružanje potrebnih informacija i podrška investitorima kako bi se ubrzalo sprovođenje njihovih planiranih ulaganja u Bosnu i Hercegovinu;

• Ohrabrenje postojećih investitora za povećanje njihovog angažmana u Bosni i Hercegovini i što je više moguće povećanje nivoa međunarodno konkurentne dodate vrednosti u privredi;

• Posticanje razvoja pravnih reformi sa ciljem dostizanja evropskih standarda, i pružanje savetodavnih usluga u realizaciji ovih ciljeva, a na osnovu iskustva drugih država koje su prošle kroz ovaj proces;

• Podrška kampanji za razumevanje značaja stranih investicija; • Unapređenje slike o Bosni i Hercegovini u inostranstvu (pokretanje i

realizacija projekta "Brendiranje Bosne i Hercegovine" u okviru kojeg će se



___________________________________________________________________________

278

sprovoditi niz aktivnosti sa ciljem promovisanja i pozicioniranja Bosne i Hercegovine na svetskom tržištu).

• Obezbeđenje institucionalne i zakonodavne podrške razvoju malih i srednjih preduzeća;

• Modernizacija i restruktuiranje poljoprivrede i agroindustrijskog sektora.

Aktivnosti u sektoru poljoprivrede, zasnovane na razvoju malih i srednjih preduzeća moguće je usmeriti u:

• Razvoj privatnih firmi i distributivnih kanala, mogućnosti skladištenja i plasmana;

• Modernizaciju ruralne infrastrukture (transporta, vodosnabdevanja, telekomunikacija),

• Povećanje produktivnosti proizvodnje; • Razvoj i modernizacija mini prerađivačkih firmi i njihovih metoda plasmana,

unapređenje industrijske saradnje u oblasti poljoprivrede; • Unapređenje saradnje u oblasti zaštite zdravlja životinja i biljaka i

usklađivanje sa standardima Evropske Unije.

Da bi se obezbedio veći rast industrijske proizvodnje potrebno je osigurati brži rast privatnog sektora kroz:

• Unapređenje poslovne klime za domaća i strana ulaganja; • Realizacija procesa privatizacije, posebno u delu strateških preduzeća koja

moraju preuzeti ulogu nosioca izvoza; • Stvaranje uslova za veći priliv direktnih stranih ulaganja i novih tehnologija; • Sprovođenje reformi koje će doprineti povećanju konkurentnosti izvoza iz

Bosne i Hercegovine; • Uvesti olakšice za investiranje u nove tehnologije, ali i ograničenja na uvoz

zastarele tehnologije; • Usvojiti podzakonska akta za Zakon o oslobađanju od carine opreme

namenjene za proizvonju; • Ukinuti carinu na repromaterijele i opremu; • Pojednostaviti carinsku prceduru i carinski sistem; • Obezbediti uslove za smanjenje cene električne energije; • Obezbediti povoljnije kreditne uslove; • Stvoriti uslove za osnivanje fondova na nivou entiteta za podršku razvoju

malih i srednjih preduzeća; • Snažnije i odlučnije promovisati izvoz i izvozne potencijale Bosne i

Hercegovine; • Obezbediti fondove za finansiranje naučno – istraživačkih projekata; • Podržati i pomoći aktivnosti preduzeća na dobijanju i uvođenju standarda

kvalitata iz serije ISO 9000 i sprovođenju procedure za ocenjivanje usklađenosti za dobijanje CE znaka.

Preduzećima iz oblasti strateških industrija potrebno je obezbediti podršku kroz:



___________________________________________________________________________

279

• Uspostavljanje kreditno izvozne banke; • Uspostavljanje i jačanje Fonda za garancije za izvozno orijentisana

preduzeća; • Uspostavljanje fonda za pomoć izvozno orijentisanim preduzećima za

dobijanje CE i ISO certifikata; • Podršku agrarnom sektoru i poljoprivrednoj proizvodnji sa ciljem

proizvodnje namenjene izvozu.

U cilju izgradnje povoljnije slike i prestavljanja Bosne i Hercegovine u inostranstvu potrebno je:

• Razviti marketinške aktivnosti i sprovoditi promotivne programe sa ciljem uklanjanja negativne slike o Bosni i Hercegovini među investitorima u odabranim sektorima i na ključnim tržištima;

• Razvijati istraživačke sposobnosti sa ciljem utvrđivanja industrijskih i uslužnih sektora u kojima Bosna i Hercegovina može imati konkurentske prednosti;

• Razumeti potrebe ulagača kada je reč o zakonodavnim, administrativnim i infrastrukturnim merama i obezbeđivanje povratnih informacija i preporuka za dalje delovanje;

• Podržati nove investitore koji žele da ulažu u Bosnu i Hercegovinu. Unapređenje opšte konkurentnosti Bosne i Hercegovine može se postići:

• Razvijanjem i sprovođenjem programe javno – privatnog partnerstva i koncesija u važnim komunalnim i infrastrukturalnim oblastima;

• Pojačanom ulogom istraživačkih i naučnih ustanova u razvoju industrije; • Pružanjem podrške razvoju klastera i inicijativa koje bi se bavile zajedničkim

izazovima na sektorskom nivou; • Uspostavljanjem industrijskih i naučno – tehnoloških parkova; • Potpunom primenom regionalnih i međunarodnih sporazuma o slobodnoj

trgovini; • Podrška uvođenju standarda kvaliteta i akreditacije s ciljem lakšeg pristupa

međunarodnom tržištu; • Zaštita karakterističnih bosanskohercegovačkih brendova u cilju njihove

promocije i plasiranja na strana tržišta; • Svakodnevno istrajavanje i pronalaženje mera za povećanje produtkivnosti; • Uklanjanje barijera za razvoj izvoza; • Razvijanje baze podataka mogućih međunarodnih poslovnih partnera.

Uspešan oporavak i privredni razvoj zahteva postojanje dugoročne strategije razvoja bosanskohercegovačke privrede. Uspeh razvoja zavisi od kvaliteta same strategije privrednog oporavka i razvoja. S toga, predlažem slpredlažem slpredlažem slpredlažem sledeće mere za izradu i edeće mere za izradu i edeće mere za izradu i edeće mere za izradu i sprovođenje nacinalne strategije privrednog razvoja:sprovođenje nacinalne strategije privrednog razvoja:sprovođenje nacinalne strategije privrednog razvoja:sprovođenje nacinalne strategije privrednog razvoja:

1.1.1.1. Neophodno je stvoriti model izvozno orijentisane privredeNeophodno je stvoriti model izvozno orijentisane privredeNeophodno je stvoriti model izvozno orijentisane privredeNeophodno je stvoriti model izvozno orijentisane privrede. Bosna i Hercegovina ima malo tržište koje broji oko 4 miliona potrošača. Lokalizacija



___________________________________________________________________________

280

naše proizvodnje uskratiće razvoj konkurentnosti kod naših preduzeća, što će odbiti potencijalne investitore koje interesuje izvoz na svetsko tržište.

2.2.2.2. Potrebno je odrediti prioritetne sektorePotrebno je odrediti prioritetne sektorePotrebno je odrediti prioritetne sektorePotrebno je odrediti prioritetne sektore na kojima će se zasnivati privredni razvoj. Određenje prioritetnih sektora, zahteva precizne analize bosanskohercegovačkog privrednog potencijala, nivo obrazovanosti radno sposobnog stanovništva, stepen konkurentnosti određenog sektora na svetskom tržištu i mogućnost obezbeđenja finansijskih sredstava potrebnih za razvoj izabranog sektora.

3.3.3.3. Stovriti jedStovriti jedStovriti jedStovriti jedinstven ekonomski prostor na teritoriji Bosne i Hercegovine.instven ekonomski prostor na teritoriji Bosne i Hercegovine.instven ekonomski prostor na teritoriji Bosne i Hercegovine.instven ekonomski prostor na teritoriji Bosne i Hercegovine. Uspostava jedinstvenog ekonomskog prostora zahteva uspostavljanje jedinstvenih poreskih stopa. Takođe, kao metod obezbeđenja većeg priliva stranih direktnih investicija, potrebno je obezbediti poreske olakšice za sve investitore, gde iznos investicija prelazi 10 mil. KM.

4.4.4.4. IdentiIdentiIdentiIdentifikacija potencijalnih investitora u privredu Bosne i Hercegovine.fikacija potencijalnih investitora u privredu Bosne i Hercegovine.fikacija potencijalnih investitora u privredu Bosne i Hercegovine.fikacija potencijalnih investitora u privredu Bosne i Hercegovine. Kada znamo prioritetne sektore na kojima će se zasnivati privredni oporavak i razvoj, potrebno je sakupiti informacije ko može i ko je zainteresovan da investira u odabrane sektore. Ove informacije će se obezbediti u saradnji sa ekonomskom diplomatijom, koja će promovišući odabrane sektore, sakupljati informacije o potencijalno zainteresovanim investitorima u privredu Bosne i Hercegovine. Na osnovu sakupljenih i obrađenih podataka, kreiraće se baza podataka sa potencijalnim investitorima.

5.5.5.5. Izbor prioritetnih infrastrukturnih projekata koji će biti realizovaniIzbor prioritetnih infrastrukturnih projekata koji će biti realizovaniIzbor prioritetnih infrastrukturnih projekata koji će biti realizovaniIzbor prioritetnih infrastrukturnih projekata koji će biti realizovani. Izborom prioritetnih infrastrukturnih projekata, usmerićemo novčana strdestva u realizaciju projekata koji će obezbediti brži protok robe, podataka i ljudi kroz Bosnu i Hercegovinu.

6.6.6.6. Kreirati dugoročnu projekciju entitetskih budžeta.Kreirati dugoročnu projekciju entitetskih budžeta.Kreirati dugoročnu projekciju entitetskih budžeta.Kreirati dugoročnu projekciju entitetskih budžeta. Realizacija određenih projekata finansiraće se iz entitetskih budžeta. S toga, potrebno je uraditi analize dugoročne projekcije entitetskih budžeta, jer zaduživanje u velikoj meri ili koncesije nisu uvek rešenje. Dugoročna projekcija odrediće prioritete finansiranja iz državne kase.

7.7.7.7. Obezbediti posticajne mere za strane investitoObezbediti posticajne mere za strane investitoObezbediti posticajne mere za strane investitoObezbediti posticajne mere za strane investitorererere koji su spremni investirati u Bosnu i Hercegovinu iznos veći od 10 mil. KM.

8.8.8.8. Uskladiti obrazovni proces sa privrednim potrebama Bosne i Hercegovine.Uskladiti obrazovni proces sa privrednim potrebama Bosne i Hercegovine.Uskladiti obrazovni proces sa privrednim potrebama Bosne i Hercegovine.Uskladiti obrazovni proces sa privrednim potrebama Bosne i Hercegovine. 9.9.9.9. Uspostaviti efikasan socijalni sistem,Uspostaviti efikasan socijalni sistem,Uspostaviti efikasan socijalni sistem,Uspostaviti efikasan socijalni sistem, koji će obezbediti sigurnost

najsiromašnijem delu stanovništva. 10.10.10.10. OOOObezbediti medijsku kampanju i promociju brenda Bosne i Hercegovine nabezbediti medijsku kampanju i promociju brenda Bosne i Hercegovine nabezbediti medijsku kampanju i promociju brenda Bosne i Hercegovine nabezbediti medijsku kampanju i promociju brenda Bosne i Hercegovine na

svetskoj sceni.svetskoj sceni.svetskoj sceni.svetskoj sceni. Najznačajniji deo ovog zadatka, realizovaće ekonomska diplomatija. Imidž Bosne i Hercegovine u svetu je loš, i na popravljanju imidža i predstavljanja lepše slike o Bosni i Hercegovini potrebno je uložiti mnogo napora, ali i mnogo sredstava.

Veštine ekonomske diplomatije postaju stub razvoja svetske saradnje, mira i bezbednosti. Razvoj međuzavisnosti nacionalnih ekonomija predstavlja izazov međunarodnom poslovanju i neposrednim učesnicima globalnih međunarodnih



___________________________________________________________________________

281

odnosa. Proučavajući istorijski razvoj čovečanstva, uvidećemo da su još od pećinskog doba, ljudi ratovali sa ciljem osvajanja novih teritorija, stvarali su udruženja zbog naseljavanja polodnih površina ili da bi se odbranili od drugih plemena, kasnije država itd.

Sa teorijskog osnova, ekonomska diplomatija se razlikuje od države do države. U većini slučajeva razvoj ekonomske diplomatije zavisi od nivoa privrednog i društvenog razvoja, a sam privredni razvoj određuje mesto i ulogu države na globalnoj privrednoj sceni.

Globalna privredna scena je turbulentna i često veoma surova. Promene koje se dešavaju na mikroekonomskom i makroekonomskom nivou zahtevaju od pojedinaca koji učestvuju u analizi, podršci ili realizaciji poslovnih operacija da budu efikasni, fleksibilni, predusretljivi, spremni za svaki oblik ekonomske borbe za svakog individualnog kupca ili potrošača.

Ekonomska diplomatija se zasniva na konceptu međunarodne poslovne saradnje i razvija se kao proces transformacije klasične diplomatije novim izazovima i zadacima interesa učesnika u međunarodnim ekonomskim odnosima. Savremena diplomatija je integrisana disciplina koja razume dinamiku međunarodnih odnosa i njen značaj u poslovnom svetu. Aktivnosti savremene poslovne diplomatije usmerene su na zaštitu i promociju nacionalnih ekonomskih interesa na međunarodnom planu.

Savremena ekonomska diplomatija dokazuje višestrke prednosti međunarodne poslovne saradnje nad sukobima i ratovima. Rast svetske privredne međuzavisnosti i sve slabija granica između nacionalnih i internacionalnih poslovnih aktivnosti i operacija, stvoraju ubrzan razvoj ekonomsko – diplomatske prakse. Njen razvoj zasniva se na razvoju svetske privrede, nacionalnih privreda i međunarodne poslovne saradnje.

Kreirajući i razvijajući ekonomsku diplomatiju potrebno je obezbediti kontinuirano istraživanje stvarnosti, istražujući strateške, taktičke i operativne zadatke i tražeći odgovor na pitanje kako nacionalnu privredu pripremiti za buduće događaje.

Pripremajući nacionalnu privredu za buduće događaje i postavljajući njene ciljeve mora se uvažavati činjenica da se iz dana u dan brišu nacionalne karakteristike preduzeća. Preduzeća, iz nacionalnih prelaze u globalna okvire. Politika i spoljnopolitički nastup savremene države sadrži veću ekonomsku komponentu. S toga, često čitamo ili slušamo da ekonomija i politika idu ruku pod ruku. U mnogim razvijenim državama snaga kapitala multinacionalnih ili transnacionalnih kompanija kreira spoljnu politiku pomenute države. Mnoštvo manje razvijenih zemalja ili zemalja u razvoju primorano je da svoju unutrašnju nacionalnu politiku prilagođava zahtevima kapitala multinacionalnih ili transnacionalnih kompanija.

Uslov razvoja nacionalne privrede je pristup svetskom tržištu. Od država se



___________________________________________________________________________

282

očekuje da obezbedi dugoročnu slobodu robne razmene, uspostavi administrativni mehanizam kontrole tržišnih prilika, obezbedi savršenu konkurenciju i obezbedi efikasan mehanizam rešavanja poslovnih sporova. Primena koncepta ekonomske diplomatije je složen proces za koji je potrebna harmonizacija diplomatske strategije sa merama i instrumentima realizacije ekonomskih ciljeva.

Primarni zadatak ekonomske diplomatije je da uz podršku vlade obezbedi domaćim privrednicima osvajanje novog tržišnog prostora koji je regionalnog ili interregionalnog karaktera. Osvajanje ili širenje postojećeg tržišnog prostora stvara preduslove za uvećanje profita i doprinos ukupnom državnom razvoju. Značaj ekonomske diplomatije postaje veći kada se zna da je primena carinskih mera ili kvantitativnih ograničenja, kao mera zaštite nacionalne proizvodnje svedena na minimum.

Ekonomska sredstva, metode i tehnike sve češće postaju pogodna sredstva za ostvarenje spoljnopolitičkih ciljeva. S toga, razvoj ekonomske diplomatije pratio je i:

• Razvoj spoljnotrgovinske razmene između država, povećanje stranih ulaganja, posebno posle drugog svetskog rata;

• Prihvatanje poslovnih reformi u procesima razvoja tržišno orijentisanih nacionalnih privreda i razvoj strategija zasnovanih na povećanju izvoza, doprineo je bržem integrisanju velikog broja država u globalne ekonomske tokove;

• Globalizacija trgovine i polsovanja stvara potrebu regulativnih i koordinativnih mehanizama na multilateralnom nivou;

• Ekspanzivan razvoj regionalnih ekonomskih integracija.

Razvoj međuzavisnosti nacionalnih ekonomija ukida granice između domaćeg i međunarodnog i daje nove odlike i dimenzije ekonomskoj diplomatij.

Karakteristike novog oblika ekonomske diplomatije su:

• Povećanje broja učesnika na svetskoj trgovinskoj sceni; • Izražen i naglašen multikulturizam; • Višedimenzionalnost ekonomske diplomatije; • Međusobna povezanost svih aktivnosti kojima se bavi ekonomska diplomatija,

kako na makroekonomskom, tako i na mikroekonomskom planu.

Organizacioni dizajn ekonomske diplomatije potrebno je podeliti na interni i eksterni segment. Interni segment podrazumeva međuresornu saradnju (međuministarska konferencija) i podršku resornim ministarstvima u njihovom naporu za unapređenje privrednog razvoja. Eksterni segment ekonomske diplomatije obuhvata diplomatsko – konzularna predstavništva i trgovinska predstavništva u inostranstvu. Ciljevi ekonomske diplomatije moraju biti usaglašeni sa ciljevima privrednih subjekata. Usaglašenost ciljeva ekonomske diplomatije sa ciljevima privrednih subjekata postiže se kreiranjem dugoročne strategije razvoja nacionalne privrede. Naravno, ekonomska diplomatija ne sme da prati samo rad preduzeća. Ekonomska diplomatija pred sobom ima i svoje makroekonomske ciljeve



___________________________________________________________________________

283

u okviru kojih su i ciljevi preduzeća.

Na primeru Bosne i Hercegovine, teško je oceniti doprinos ekonomske diplomatije na delovanje preduzeća, jer još uvek Bosna i Hercegovina nema školovanih i obučenih ekonomskih diplomata. Takođe, ovoj oblasti se daje veoma mali značaj. Nacionalnom strategijom potrebno je predvideti veću internacionalizaciju privrednih aktivnosti. Strategijom je neophodno predvideti pomoć i savetodavnu podršku preduzećima koja nemaju spoljnotrgovinsko iskustvo. Na primer, u Francuskoj ovaj posao u inostranstvu obavljaju trgovinski i ekonomski savetnici pri diplomatsko – konzularnim predstavništvima, a na teritoriji Francuske ovu funkciju obavljaju regionalni centri za upravljanje spoljnom trgovinom i privredne komore. Ekonomska diplomatija i ekonomske diplomate ne treba da kreiraju ili nameću poslovnu politiku preduzeća, jer sama preduzeća najbolje poznaju svoje slabosti i prednosti. Zadatak ekonomske diplomatije bio bi da pomogne preduzećima da što uspešnije iskoriste svoje prednosti i što jednostavnije prevaziđu svoje slabosti.

Zadaci ekonosmke diplomatije Bosne i Hercegovine su:Zadaci ekonosmke diplomatije Bosne i Hercegovine su:Zadaci ekonosmke diplomatije Bosne i Hercegovine su:Zadaci ekonosmke diplomatije Bosne i Hercegovine su:

• Usmeriti aktivnosti na obezbeđenje najpovoljnijih uslova u trgovinsko Usmeriti aktivnosti na obezbeđenje najpovoljnijih uslova u trgovinsko Usmeriti aktivnosti na obezbeđenje najpovoljnijih uslova u trgovinsko Usmeriti aktivnosti na obezbeđenje najpovoljnijih uslova u trgovinsko –––– poslovnoj saradnji sa stranim državama i njihovim privrednim subjektimaposlovnoj saradnji sa stranim državama i njihovim privrednim subjektimaposlovnoj saradnji sa stranim državama i njihovim privrednim subjektimaposlovnoj saradnji sa stranim državama i njihovim privrednim subjektima;;;;

• Uspostavljati i razvijatiUspostavljati i razvijatiUspostavljati i razvijatiUspostavljati i razvijati kontakte sa privrednim komorama, privrednim kontakte sa privrednim komorama, privrednim kontakte sa privrednim komorama, privrednim kontakte sa privrednim komorama, privrednim asocijacijama i drugim privrednim udruženjima zbog sakupljanja, obrade i asocijacijama i drugim privrednim udruženjima zbog sakupljanja, obrade i asocijacijama i drugim privrednim udruženjima zbog sakupljanja, obrade i asocijacijama i drugim privrednim udruženjima zbog sakupljanja, obrade i distribucije privredi potrebnih informacija;distribucije privredi potrebnih informacija;distribucije privredi potrebnih informacija;distribucije privredi potrebnih informacija;

• Uticati i lobirati na uspostavljanje mera stimulisanja izvoza domaćih roba i Uticati i lobirati na uspostavljanje mera stimulisanja izvoza domaćih roba i Uticati i lobirati na uspostavljanje mera stimulisanja izvoza domaćih roba i Uticati i lobirati na uspostavljanje mera stimulisanja izvoza domaćih roba i kontrole prometakontrole prometakontrole prometakontrole prometa kapitala u sklopu ukupnih razvojnih ciljeva i strategije kapitala u sklopu ukupnih razvojnih ciljeva i strategije kapitala u sklopu ukupnih razvojnih ciljeva i strategije kapitala u sklopu ukupnih razvojnih ciljeva i strategije ekonomskog nastupa zemlje u inostranstvu;ekonomskog nastupa zemlje u inostranstvu;ekonomskog nastupa zemlje u inostranstvu;ekonomskog nastupa zemlje u inostranstvu;

• Sistematska analiza prilika na međunarodnom tržištu, analiza ekonomskog Sistematska analiza prilika na međunarodnom tržištu, analiza ekonomskog Sistematska analiza prilika na međunarodnom tržištu, analiza ekonomskog Sistematska analiza prilika na međunarodnom tržištu, analiza ekonomskog položaja i privrednog potencijala stranih zemalja i njihovih poslovnih položaja i privrednog potencijala stranih zemalja i njihovih poslovnih položaja i privrednog potencijala stranih zemalja i njihovih poslovnih položaja i privrednog potencijala stranih zemalja i njihovih poslovnih subjekata;subjekata;subjekata;subjekata;

• PoPoPoPosredovanje, priprema i organizovanje privrednih susreta u zemlji i sredovanje, priprema i organizovanje privrednih susreta u zemlji i sredovanje, priprema i organizovanje privrednih susreta u zemlji i sredovanje, priprema i organizovanje privrednih susreta u zemlji i inostranstvu;inostranstvu;inostranstvu;inostranstvu;

• Održavanje i unapređenje poslovnih kontakata sa poslovno Održavanje i unapređenje poslovnih kontakata sa poslovno Održavanje i unapređenje poslovnih kontakata sa poslovno Održavanje i unapređenje poslovnih kontakata sa poslovno –––– preduzetničkim preduzetničkim preduzetničkim preduzetničkim krugovima i nadležnim resorima zemlje prijema;krugovima i nadležnim resorima zemlje prijema;krugovima i nadležnim resorima zemlje prijema;krugovima i nadležnim resorima zemlje prijema;

• Prezentacija izvoznih mogućnosti bosanskohercegovačke Prezentacija izvoznih mogućnosti bosanskohercegovačke Prezentacija izvoznih mogućnosti bosanskohercegovačke Prezentacija izvoznih mogućnosti bosanskohercegovačke privrede privrede privrede privrede –––– proizvoda, proizvoda, proizvoda, proizvoda, programa i investicionih projekta, putem učešća na međunarodnim programa i investicionih projekta, putem učešća na međunarodnim programa i investicionih projekta, putem učešća na međunarodnim programa i investicionih projekta, putem učešća na međunarodnim sajmovima i izložbama, organizovanje bosanskohercegovačkih privrednih sajmovima i izložbama, organizovanje bosanskohercegovačkih privrednih sajmovima i izložbama, organizovanje bosanskohercegovačkih privrednih sajmovima i izložbama, organizovanje bosanskohercegovačkih privrednih izložbi i promocija;izložbi i promocija;izložbi i promocija;izložbi i promocija;

• Organizovanje, priprema i učešće bosanskohercegovačke privrede na Organizovanje, priprema i učešće bosanskohercegovačke privrede na Organizovanje, priprema i učešće bosanskohercegovačke privrede na Organizovanje, priprema i učešće bosanskohercegovačke privrede na međunarodnim međunarodnim međunarodnim međunarodnim privrednim skupovima;privrednim skupovima;privrednim skupovima;privrednim skupovima;

• Vođenje bilateralnih i multilateralnih ekonomskih pregovora;Vođenje bilateralnih i multilateralnih ekonomskih pregovora;Vođenje bilateralnih i multilateralnih ekonomskih pregovora;Vođenje bilateralnih i multilateralnih ekonomskih pregovora; • Priprema, koncipiranje i učešće u izradi ekonomskih konvencija i sporazuma Priprema, koncipiranje i učešće u izradi ekonomskih konvencija i sporazuma Priprema, koncipiranje i učešće u izradi ekonomskih konvencija i sporazuma Priprema, koncipiranje i učešće u izradi ekonomskih konvencija i sporazuma

u međunarodnoj ekonomskoj saradnji;u međunarodnoj ekonomskoj saradnji;u međunarodnoj ekonomskoj saradnji;u međunarodnoj ekonomskoj saradnji; • Proučavanje uslova nastupa bosanskohercegovačke privrede u pojProučavanje uslova nastupa bosanskohercegovačke privrede u pojProučavanje uslova nastupa bosanskohercegovačke privrede u pojProučavanje uslova nastupa bosanskohercegovačke privrede u pojedinim edinim edinim edinim

zemljama, praćenje privrednih propisa i prakse i praćenje privrednih zemljama, praćenje privrednih propisa i prakse i praćenje privrednih zemljama, praćenje privrednih propisa i prakse i praćenje privrednih zemljama, praćenje privrednih propisa i prakse i praćenje privrednih kretanja;kretanja;kretanja;kretanja;



___________________________________________________________________________

284

• Istraživanje tržišta po granama i sektorima;Istraživanje tržišta po granama i sektorima;Istraživanje tržišta po granama i sektorima;Istraživanje tržišta po granama i sektorima; • Uspostavljanje i održavanje kontakata sa privrednim komorama, Uspostavljanje i održavanje kontakata sa privrednim komorama, Uspostavljanje i održavanje kontakata sa privrednim komorama, Uspostavljanje i održavanje kontakata sa privrednim komorama,

udruženjima, preduzećima i bankama sa ciljem povezivanja sa odgudruženjima, preduzećima i bankama sa ciljem povezivanja sa odgudruženjima, preduzećima i bankama sa ciljem povezivanja sa odgudruženjima, preduzećima i bankama sa ciljem povezivanja sa odgovarajućim ovarajućim ovarajućim ovarajućim partnerima u zemlji;partnerima u zemlji;partnerima u zemlji;partnerima u zemlji;

• Sakupljanje ponuda za konkretne poslove i obaveštavanje odgovarajućih Sakupljanje ponuda za konkretne poslove i obaveštavanje odgovarajućih Sakupljanje ponuda za konkretne poslove i obaveštavanje odgovarajućih Sakupljanje ponuda za konkretne poslove i obaveštavanje odgovarajućih preduzeća u zemlji posredstvom privrednih komora, privrednih asocijacija i preduzeća u zemlji posredstvom privrednih komora, privrednih asocijacija i preduzeća u zemlji posredstvom privrednih komora, privrednih asocijacija i preduzeća u zemlji posredstvom privrednih komora, privrednih asocijacija i preduzeća direktno;preduzeća direktno;preduzeća direktno;preduzeća direktno;

• Učešće u pripremama poseta delegacija privrednika ili predsUčešće u pripremama poseta delegacija privrednika ili predsUčešće u pripremama poseta delegacija privrednika ili predsUčešće u pripremama poseta delegacija privrednika ili predstavnika tavnika tavnika tavnika preduzeća;preduzeća;preduzeća;preduzeća;

• Praćenje i informisanje o raspisanim licitacijama i tenderima o izvođenju Praćenje i informisanje o raspisanim licitacijama i tenderima o izvođenju Praćenje i informisanje o raspisanim licitacijama i tenderima o izvođenju Praćenje i informisanje o raspisanim licitacijama i tenderima o izvođenju investicionih radova, nabavljanju opreme i materijala;investicionih radova, nabavljanju opreme i materijala;investicionih radova, nabavljanju opreme i materijala;investicionih radova, nabavljanju opreme i materijala;

• Obavljanje konkretnih poslova za preduzeća;Obavljanje konkretnih poslova za preduzeća;Obavljanje konkretnih poslova za preduzeća;Obavljanje konkretnih poslova za preduzeća; • Saradnja sa diplomatsko Saradnja sa diplomatsko Saradnja sa diplomatsko Saradnja sa diplomatsko –––– konzularnim predstavništvima u realiza konzularnim predstavništvima u realiza konzularnim predstavništvima u realiza konzularnim predstavništvima u realizaciji ovih ciji ovih ciji ovih ciji ovih

zadataka;zadataka;zadataka;zadataka; • U predstavništvima u kojima Bosna i Hercegovina nema svoja predstavništva U predstavništvima u kojima Bosna i Hercegovina nema svoja predstavništva U predstavništvima u kojima Bosna i Hercegovina nema svoja predstavništva U predstavništvima u kojima Bosna i Hercegovina nema svoja predstavništva

Privrednih komora, navedene poslove primarne za nastup privrede na ta Privrednih komora, navedene poslove primarne za nastup privrede na ta Privrednih komora, navedene poslove primarne za nastup privrede na ta Privrednih komora, navedene poslove primarne za nastup privrede na ta tržišta treba da obavljaju Diplomatsko tržišta treba da obavljaju Diplomatsko tržišta treba da obavljaju Diplomatsko tržišta treba da obavljaju Diplomatsko –––– konzularna predstavništva, a konzularna predstavništva, a konzularna predstavništva, a konzularna predstavništva, a posebno ekonomska odelposebno ekonomska odelposebno ekonomska odelposebno ekonomska odelenja ambasada.enja ambasada.enja ambasada.enja ambasada.

Iskustva pokazuju da rad privrednih savetnika u ambasadama Bosne i Hercegovine nema dobre navike i dobra iskustva, niti propisana pravila rada. Komunikacija između ekonomskih diplomata i privrednih komora i poslovnih subjekata mora biti jednostavna.

Zadatak diplomatsko Zadatak diplomatsko Zadatak diplomatsko Zadatak diplomatsko –––– konzularne mreže koja predstavlja Bosnu i konzularne mreže koja predstavlja Bosnu i konzularne mreže koja predstavlja Bosnu i konzularne mreže koja predstavlja Bosnu i Hercegovinu u svetu je: Hercegovinu u svetu je: Hercegovinu u svetu je: Hercegovinu u svetu je:

• Odlično poznavanje izvoznih mogućnosti Bosne i Hercegovine;Odlično poznavanje izvoznih mogućnosti Bosne i Hercegovine;Odlično poznavanje izvoznih mogućnosti Bosne i Hercegovine;Odlično poznavanje izvoznih mogućnosti Bosne i Hercegovine; • Poznavanje potreba za uvozom roba i usluga u Bosnu i Hercegovinu;Poznavanje potreba za uvozom roba i usluga u Bosnu i Hercegovinu;Poznavanje potreba za uvozom roba i usluga u Bosnu i Hercegovinu;Poznavanje potreba za uvozom roba i usluga u Bosnu i Hercegovinu; • Sakupljanje i analiza inforSakupljanje i analiza inforSakupljanje i analiza inforSakupljanje i analiza informacija o stanju privrede u državi prijema, izvozu i macija o stanju privrede u državi prijema, izvozu i macija o stanju privrede u državi prijema, izvozu i macija o stanju privrede u državi prijema, izvozu i

uvozu, resursima, obimu proizvodnje, stabilnosti domaće valute, prisustvu uvozu, resursima, obimu proizvodnje, stabilnosti domaće valute, prisustvu uvozu, resursima, obimu proizvodnje, stabilnosti domaće valute, prisustvu uvozu, resursima, obimu proizvodnje, stabilnosti domaće valute, prisustvu stranih kompanija, predviđanju privrednog razvoja i sl.;stranih kompanija, predviđanju privrednog razvoja i sl.;stranih kompanija, predviđanju privrednog razvoja i sl.;stranih kompanija, predviđanju privrednog razvoja i sl.;

• Saradnja sa organima i institucijama države prijema zaduženih za privrednSaradnja sa organima i institucijama države prijema zaduženih za privrednSaradnja sa organima i institucijama države prijema zaduženih za privrednSaradnja sa organima i institucijama države prijema zaduženih za privredni i i i razvoj svoje države;razvoj svoje države;razvoj svoje države;razvoj svoje države;

• Uspostavljanje kontakata sa kompanijama koje posluju na teritoriji države Uspostavljanje kontakata sa kompanijama koje posluju na teritoriji države Uspostavljanje kontakata sa kompanijama koje posluju na teritoriji države Uspostavljanje kontakata sa kompanijama koje posluju na teritoriji države prijema bez obzira da li su iz države prijema ili dolaze iz neke treće države;prijema bez obzira da li su iz države prijema ili dolaze iz neke treće države;prijema bez obzira da li su iz države prijema ili dolaze iz neke treće države;prijema bez obzira da li su iz države prijema ili dolaze iz neke treće države;

• Uspostavljanje i održavanje kontakata sa naučnim institucijama u državi Uspostavljanje i održavanje kontakata sa naučnim institucijama u državi Uspostavljanje i održavanje kontakata sa naučnim institucijama u državi Uspostavljanje i održavanje kontakata sa naučnim institucijama u državi prijema;prijema;prijema;prijema;

• Analiza komparativnih prednosti države prijema i države imenovanja;Analiza komparativnih prednosti države prijema i države imenovanja;Analiza komparativnih prednosti države prijema i države imenovanja;Analiza komparativnih prednosti države prijema i države imenovanja; • Proučavanje nacionalnog zakonodavstva države prijema;Proučavanje nacionalnog zakonodavstva države prijema;Proučavanje nacionalnog zakonodavstva države prijema;Proučavanje nacionalnog zakonodavstva države prijema; • Organizovanje poseta za privrednike iz Bosne i Hercegovine u državu Organizovanje poseta za privrednike iz Bosne i Hercegovine u državu Organizovanje poseta za privrednike iz Bosne i Hercegovine u državu Organizovanje poseta za privrednike iz Bosne i Hercegovine u državu

prijema, i njihovo povezivanje sa privrednicima države prijema;prijema, i njihovo povezivanje sa privrednicima države prijema;prijema, i njihovo povezivanje sa privrednicima države prijema;prijema, i njihovo povezivanje sa privrednicima države prijema; • OOOOrganizovanje posjeta za privrednike iz države prijema, privrednicima, rganizovanje posjeta za privrednike iz države prijema, privrednicima, rganizovanje posjeta za privrednike iz države prijema, privrednicima, rganizovanje posjeta za privrednike iz države prijema, privrednicima,

potencijalnim poslovnim partnerima u Bosni i Hercegovini.potencijalnim poslovnim partnerima u Bosni i Hercegovini.potencijalnim poslovnim partnerima u Bosni i Hercegovini.potencijalnim poslovnim partnerima u Bosni i Hercegovini.



___________________________________________________________________________

285

Nosioci institucionalne vlasti u Bosni i Hercegovini, moraju obezbediti uslove za stvaranje:

• Poslovnog kluba pri diplomatsPoslovnog kluba pri diplomatsPoslovnog kluba pri diplomatsPoslovnog kluba pri diplomatskim misijama.kim misijama.kim misijama.kim misijama. Uspeh rada ambasade i njeni rezultati, s jednu stranu, i poslovnih subjekata s drugu stranu koji posluju na inostranom tržištu, mogu se pratiti i poboljšati stvaranjem i podržavanjem rada Poslovnog kluba. Klub će okupljati preduzeća iz naše države, koja posluju u inostranstvu, gde deluje naša diplomatska misija. Poslovni klub je projekat udruženja i okupljanja naših preduzeća i kompanija na jednom mestu, gde će oni kroz zajedničke susrete dobijati informacije, uspostavljati i razvijati poslovnu saradnju, što predstavlja vrstu institucionalne nadgradnje.

• Poslovni forumPoslovni forumPoslovni forumPoslovni forum, potrebno je organizovati u saradnji sa predstavnicima Privredne komore u državi prijema. Nosilac aktivnosti realizacije Poslovnog foruma mora biti ambasada, jer rezultat rada poslovnog foruma će biti veći ako na realizaciji njegovih aktivnosti bude uključen sam ambasador, koji predstavlja najviši autoritet Bosne i Hercegovine u državi prijema, i direktni je izaslanik Bosne i Hercegovine u toj državi. Poslovni forum je potrebno organizovati u saradnji sa predstavnicima Privredne komore u državi prijema. Poslovni forum bi se održavao u prostorijama Privredne komore države prijema za njene članove. Kroz forume, prezentovaće se bosanskohercegovačke privredne mogućnosti, uspostavit će se saradnja zainteresovanih preduzeća sa našim preduzećima, davat će se informacije o pravnoj uređenosti tržišnog poslovanja pojedinim sektorima koji su interesantni preduzećima države prijema, uspostavit će se saradnja sa Fondovima za privatizaciju u Bosni i Hercegovini i sl.

• Zajednički posloviZajednički posloviZajednički posloviZajednički poslovi, koji bi unapredili i produbili bilateralnu ili trilateralnu

međudržavnu saradnju. U stvaranju ovakve vrsta usluga, najveću ulogu mogu odigrati ekonomske diplomate koje će inicirati uspostavljanje ovog vida saradnje.

• Zajednički sastanci Vlada na međudržavnom nivouZajednički sastanci Vlada na međudržavnom nivouZajednički sastanci Vlada na međudržavnom nivouZajednički sastanci Vlada na međudržavnom nivou, stvoriće uslove za uspostavljanja čvrste bilateralne poslovne saradnje, koju će krasiti uspostavljanje vrednih poslovnih projekata,poboljšanja infrastrukture, uklanjanja prepreka koje ograničavaju međusobnu privrednu saradnju i razmenu roba i usluga, uklanjanje međusobnog nepoverenja i stvaranje bolje međusobne političko – poslovne klime .

• Diplomatski poslovni klubDiplomatski poslovni klubDiplomatski poslovni klubDiplomatski poslovni klub, je čin uspostavljanja i razvoja bilateralne, ali i multilateralne poslovne saradnje. Potencijalni članovi diplomatskog poslovnog kluba su članovi diplomatskog kora Bosne i Hercegovine. Diplomatski poslovni klub će delovati pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Bosne i Hercegovine kroz različite oblike privrednih promotivnih aktivnosti.

• Virtuelna ekonomska diplomatijaVirtuelna ekonomska diplomatijaVirtuelna ekonomska diplomatijaVirtuelna ekonomska diplomatija, prestavljt će platformu za saradnju bosasnkohercegovačke poslovne zajednice sa poslovnim svetom. Internet stranica ekonomske diplomatije će biti mesto gde se mogu pronaći sve



___________________________________________________________________________

286

potrebne informacije za potencijalnog investitora ili kupca bosanskohercegovačkih roba ili usluga.

• Agencija za informacije o spoljnotrgovinskoj razmeniAgencija za informacije o spoljnotrgovinskoj razmeniAgencija za informacije o spoljnotrgovinskoj razmeniAgencija za informacije o spoljnotrgovinskoj razmeni, predstavljat će odelenje Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine, čiji je primarni zadatak pružanje informacija o spoljnotrgovinskoj razmeni Bosne i Hercegovine sa savetodavnim uslugama o tržištima za koja se interesuju privrednici iz Bosne i Hercegovine. Takođe, jedan od zadataka Agencije je da informiše potencijalne preduzetnike o asortimanu bosanskohercegovačke proizvodnje, proizvodima koji su za naše tržište deficitarni i proizvodima koji se izvoze na inostrano tržište.

• Agencija za internacionalizaciju lokalnog izvozaAgencija za internacionalizaciju lokalnog izvozaAgencija za internacionalizaciju lokalnog izvozaAgencija za internacionalizaciju lokalnog izvoza, imaće zadatak da promoviše i pomaže internacionalizaciju poslovnih aktivnosti lokalnih preduzetnika. Agencija će svoju delatnost obavljati posredstvom nekoliko regionalnih agencija koje će raditi posredstvom regionalnih Privrednih Komora. Regionalne Agencije za internacionalizaciju lokalnog izvoza pružaće informativne, savetodavno – konsultantske usluge malim i srednjim preduzetnicima čiji proizvodi mogu zadovoljiti uslove izlaska na inostrano tržište.

• Agencija za finansiranje i osiguranje izvozaAgencija za finansiranje i osiguranje izvozaAgencija za finansiranje i osiguranje izvozaAgencija za finansiranje i osiguranje izvoza, imaće zadatak finansiranja ili

osiguranja kreditnih sredstava namenjenih finansiranju izvozno orijentisanih zadataka. Ovom metodom, banka smanjuje rizik plasiranih finansijskih sredstava namenjenih finansiranju proizvodnje, a preduzetnik lakše dolazi do potrebnih finansijskih sredstava.

• Zajedničke sednice entitetskih Vlada u Bosni i HercegoviniZajedničke sednice entitetskih Vlada u Bosni i HercegoviniZajedničke sednice entitetskih Vlada u Bosni i HercegoviniZajedničke sednice entitetskih Vlada u Bosni i Hercegovini, sa ciljem razvoja ekonomije, društva i države kao celine. Potrebno je, zajedničko održavanje sednica entitetskih Vlada, uključujući i Vladu Brčko Distrikta. Zajedničke sednice je potrebno održavati posebno kada se radi o privrednim projektima koji mogu unaprediti ne samo razvoj jednog entiteta, nego i cele Bosne i Hercegovine.



___________________________________________________________________________

287

PPPPPPPP RRRRRRRR IIIIIIII LLLLLLLL OOOOOOOO GGGGGGGG

PPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEEGGGGGGGGLLLLLLLLEEEEEEEEDDDDDDDD TTTTTTTTAAAAAAAABBBBBBBBEEEEEEEELLLLLLLLAAAAAAAA

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr........ NNNNNNNNaaaaaaaazzzzzzzziiiiiiiivvvvvvvv ttttttttaaaaaaaabbbbbbbbeeeeeeeelllllllleeeeeeee

11111111........ VVVVVVVVooooooooddddddddeeeeeeeeććććććććeeeeeeee ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttsssssssskkkkkkkkeeeeeeee gggggggglllllllloooooooobbbbbbbbaaaaaaaallllllllnnnnnnnneeeeeeee kkkkkkkkoooooooommmmmmmmppppppppaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

22222222........ SSSSSSSSppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnnoooooooottttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzmmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnaaaaaaaa BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee uuuuuuuu ppppppppoooooooosssssssslllllllleeeeeeeeddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjiiiiiiiihhhhhhhh 66666666 ggggggggoooooooodddddddd........((((((((000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

33333333........ PPPPPPPPooooooookkkkkkkkrrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvveeeeeeeennnnnnnnoooooooosssssssstttttttt uuuuuuuuvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzoooooooommmmmmmm uuuuuuuu ppppppppeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiioooooooodddddddduuuuuuuu 22222222000000000000000011111111........ggggggggoooooooodddddddd........ –––––––– 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........

44444444........ EEEEEEEEkkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkeeeeeeee aaaaaaaakkkkkkkkttttttttiiiiiiiivvvvvvvvnnnnnnnnoooooooossssssssttttttttiiiiiiii uuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii

55555555........ PPPPPPPPllllllllaaaaaaaattttttttnnnnnnnniiiiiiii bbbbbbbbiiiiiiiillllllllaaaaaaaannnnnnnnssssssss BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

66666666........ SSSSSSSSttttttttrrrrrrrruuuuuuuukkkkkkkkttttttttuuuuuuuurrrrrrrraaaaaaaa ddddddddeeeeeeeeffffffffiiiiiiiicccccccciiiiiiiittttttttaaaaaaaa ppppppppoooooooo ggggggggrrrrrrrruuuuuuuuppppppppaaaaaaaammmmmmmmaaaaaaaa pppppppprrrrrrrrooooooooiiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvooooooooddddddddaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa 22222222000000000000000055555555........ggggggggoooooooodddddddd........

77777777........ SSSSSSSSppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnnoooooooottttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzmmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnaaaaaaaa BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

88888888........ SSSSSSSSppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnniiiiiiii dddddddduuuuuuuugggggggg BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee ppppppppoooooooo kkkkkkkkrrrrrrrreeeeeeeeddddddddiiiiiiiittttttttoooooooorrrrrrrriiiiiiiimmmmmmmmaaaaaaaa ((((((((uuuuuuuu 000000000000000000000000 KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

99999999........ PPPPPPPPooooooookkkkkkkkrrrrrrrriiiiiiiivvvvvvvveeeeeeeennnnnnnnoooooooosssssssstttttttt uuuuuuuuvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa ssssssssaaaaaaaa iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzoooooooommmmmmmm

1111111100000000........ PPPPPPPPrrrrrrrreeeeeeeegggggggglllllllleeeeeeeedddddddd ssssssssppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnnoooooooottttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkeeeeeeee rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzmmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnneeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee ((((((((22222222000000000000000055555555////////22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........))))))))

1111111111111111........ UUUUUUUUkkkkkkkkuuuuuuuuppppppppnnnnnnnnaaaaaaaa ssssssssppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnnoooooooottttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkaaaaaaaa rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzmmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnnaaaaaaaa BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee ppppppppoooooooo sssssssseeeeeeeekkkkkkkkttttttttoooooooorrrrrrrriiiiiiiimmmmmmmmaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa ppppppppeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiioooooooodddddddd jjjjjjjjaaaaaaaannnnnnnnuuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr –––––––– ddddddddeeeeeeeecccccccceeeeeeeemmmmmmmmbbbbbbbbaaaaaaaarrrrrrrr 22222222000000000000000055555555////////22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........

1111111122222222........ PPPPPPPPrrrrrrrreeeeeeeegggggggglllllllleeeeeeeedddddddd rrrrrrrreeeeeeeeggggggggiiiiiiiissssssssttttttttrrrrrrrroooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh ddddddddiiiiiiiirrrrrrrreeeeeeeekkkkkkkkttttttttnnnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh ssssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa uuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii uuuuuuuu ppppppppeeeeeeeerrrrrrrriiiiiiiioooooooodddddddduuuuuuuu mmmmmmmmaaaaaaaajjjjjjjj 11111111999999999999999944444444 ggggggggoooooooodddddddd........ –––––––– 3333333300000000........jjjjjjjjuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaa 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........

1111111133333333........ KKKKKKKKoooooooommmmmmmmppppppppaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaattttttttiiiiiiiivvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiii pppppppprrrrrrrriiiiiiiilllllllliiiiiiiivvvvvvvv ssssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh ddddddddiiiiiiiirrrrrrrreeeeeeeekkkkkkkkttttttttnnnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa

1111111144444444........ RRRRRRRReeeeeeeeggggggggiiiiiiiissssssssttttttttrrrrrrrroooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa ddddddddiiiiiiiirrrrrrrreeeeeeeekkkkkkkkttttttttnnnnnnnnaaaaaaaa ssssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa ppppppppoooooooo sssssssseeeeeeeekkkkkkkkttttttttoooooooorrrrrrrriiiiiiiimmmmmmmmaaaaaaaa –––––––– ddddddddeeeeeeeellllllllaaaaaaaattttttttnnnnnnnnoooooooossssssssttttttttiiiiiiiimmmmmmmmaaaaaaaa oooooooodddddddd mmmmmmmmaaaaaaaajjjjjjjjaaaaaaaa 11111111999999999999999944444444........ ddddddddoooooooo 3333333300000000........jjjjjjjjuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaa 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........ ((((((((uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee kkkkkkkkaaaaaaaappppppppiiiiiiiittttttttaaaaaaaallllllllaaaaaaaa pppppppprrrrrrrreeeeeeeekkkkkkkkoooooooo 11111111 mmmmmmmmiiiiiiiilllllllliiiiiiiioooooooonnnnnnnn KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

1111111155555555........ PPPPPPPPrrrrrrrreeeeeeeegggggggglllllllleeeeeeeedddddddd rrrrrrrreeeeeeeeggggggggiiiiiiiissssssssttttttttrrrrrrrroooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh ssssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa uuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii oooooooodddddddd mmmmmmmmaaaaaaaajjjjjjjjaaaaaaaa 11111111999999999999999944444444........ggggggggoooooooodddddddd........ ddddddddoooooooo 3333333300000000........jjjjjjjjuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaa 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........ ((((((((RRRRRRRRaaaaaaaannnnnnnngggggggg zzzzzzzzeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaalllllllljjjjjjjjaaaaaaaa pppppppprrrrrrrreeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaa vvvvvvvviiiiiiiissssssssiiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii kkkkkkkkaaaaaaaappppppppiiiiiiiittttttttaaaaaaaallllllllaaaaaaaa pppppppprrrrrrrreeeeeeeekkkkkkkkoooooooo 1111111100000000 mmmmmmmmiiiiiiiilllllllliiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaa KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

1111111166666666........ PPPPPPPPrrrrrrrreeeeeeeegggggggglllllllleeeeeeeedddddddd rrrrrrrreeeeeeeeggggggggiiiiiiiissssssssttttttttrrrrrrrroooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh ssssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa uuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii oooooooodddddddd mmmmmmmmaaaaaaaajjjjjjjjaaaaaaaa 11111111999999999999999944444444........ ddddddddoooooooo 3333333300000000........jjjjjjjjuuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaa 22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........ ((((((((ddddddddrrrrrrrruuuuuuuuššššššššttttttttvvvvvvvvaaaaaaaa –––––––– kkkkkkkkoooooooommmmmmmmppppppppaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee ssssssssaaaaaaaa kkkkkkkkaaaaaaaappppppppiiiiiiiittttttttaaaaaaaalllllllloooooooommmmmmmm pppppppprrrrrrrreeeeeeeekkkkkkkkoooooooo 2222222200000000 mmmmmmmmiiiiiiiilllllllliiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaa KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))

1111111177777777........ OOOOOOOOssssssssnnnnnnnniiiiiiiivvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg ssssssssuuuuuuuubbbbbbbbjjjjjjjjeeeeeeeekkkkkkkkttttttttaaaaaaaa iiiiiiii ppppppppooooooookkkkkkkkrrrrrrrreeeeeeeettttttttaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee ppppppppoooooooosssssssslllllllloooooooovvvvvvvvnnnnnnnnoooooooogggggggg pppppppprrrrrrrroooooooocccccccceeeeeeeessssssssaaaaaaaa

1111111188888888........ RRRRRRRReeeeeeeeggggggggiiiiiiiissssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiiimmmmmmmmoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

1111111199999999........ DDDDDDDDiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkoooooooo –––––––– kkkkkkkkoooooooonnnnnnnnzzzzzzzzuuuuuuuullllllllaaaaaaaarrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa pppppppprrrrrrrreeeeeeeeddddddddssssssssttttttttaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiiššššššššttttttttvvvvvvvvaaaaaaaa BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee uuuuuuuu ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttuuuuuuuu

2222222200000000........ DDDDDDDDiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkoooooooo –––––––– kkkkkkkkoooooooonnnnnnnnzzzzzzzzuuuuuuuullllllllaaaaaaaarrrrrrrrnnnnnnnnaaaaaaaa pppppppprrrrrrrreeeeeeeeddddddddssssssssttttttttaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiiššššššššttttttttvvvvvvvvaaaaaaaa BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee uuuuuuuu ssssssssvvvvvvvveeeeeeeettttttttuuuuuuuu kkkkkkkkoooooooojjjjjjjjaaaaaaaa iiiiiiiimmmmmmmmaaaaaaaajjjjjjjjuuuuuuuu wwwwwwwweeeeeeeebbbbbbbb ssssssssiiiiiiiitttttttteeeeeeee ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkoooooooogggggggg pppppppprrrrrrrreeeeeeeeddddddddssssssssttttttttaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiiššššššššttttttttvvvvvvvvaaaaaaaa

2222222211111111........ SSSSSSSSppppppppiiiiiiiissssssssaaaaaaaakkkkkkkk ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkoooooooo -------- kkkkkkkkoooooooonnnnnnnnzzzzzzzzuuuuuuuullllllllaaaaaaaarrrrrrrrnnnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh pppppppprrrrrrrreeeeeeeeddddddddssssssssttttttttaaaaaaaavvvvvvvvnnnnnnnniiiiiiiiššššššššttttttttaaaaaaaavvvvvvvvaaaaaaaa aaaaaaaakkkkkkkkrrrrrrrreeeeeeeeddddddddiiiiiiiittttttttoooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh uuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii

2222222222222222........ SSSSSSSSttttttttrrrrrrrruuuuuuuukkkkkkkkttttttttuuuuuuuurrrrrrrraaaaaaaa SSSSSSSSlllllllloooooooovvvvvvvveeeeeeeennnnnnnnaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkiiiiiiiihhhhhhhh iiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa



___________________________________________________________________________

288

RRRRRRRR........bbbbbbbbrrrrrrrr........ NNNNNNNNaaaaaaaazzzzzzzziiiiiiiivvvvvvvv ttttttttaaaaaaaabbbbbbbbeeeeeeeelllllllleeeeeeee

2222222233333333........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii uuuuuuuuggggggggoooooooovvvvvvvvoooooooorrrrrrrriiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo sssssssslllllllloooooooobbbbbbbbooooooooddddddddnnnnnnnnoooooooojjjjjjjj ttttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii

2222222244444444........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ttttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkiiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

2222222255555555........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo uuuuuuuunnnnnnnnaaaaaaaapppppppprrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđeeeeeeeennnnnnnnjjjjjjjjuuuuuuuu iiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaaššššššššttttttttiiiiiiiittttttttiiiiiiii iiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

2222222266666666........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo rrrrrrrreeeeeeeecccccccciiiiiiiipppppppprrrrrrrrooooooooččččččččnnnnnnnnoooooooommmmmmmm uuuuuuuurrrrrrrreeeeeeeeđđđđđđđđeeeeeeeennnnnnnnjjjjjjjjuuuuuuuu iiiiiiii zzzzzzzzaaaaaaaaššššššššttttttttiiiiiiiittttttttiiiiiiii iiiiiiiinnnnnnnnvvvvvvvveeeeeeeessssssssttttttttiiiiiiiicccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa

2222222277777777........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkoooooooojjjjjjjj,,,,,,,, nnnnnnnnaaaaaaaauuuuuuuuččččččččnnnnnnnnoooooooojjjjjjjj iiiiiiii tttttttteeeeeeeehhhhhhhhnnnnnnnniiiiiiiiččččččččkkkkkkkkoooooooojjjjjjjj ssssssssaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjiiiiiiii

2222222288888888........ BBBBBBBBiiiiiiiillllllllaaaaaaaatttttttteeeeeeeerrrrrrrraaaaaaaallllllllnnnnnnnniiiiiiii ssssssssppppppppoooooooorrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzuuuuuuuummmmmmmmiiiiiiii BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee oooooooo ssssssssaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaaddddddddnnnnnnnnjjjjjjjjiiiiiiii uuuuuuuu oooooooobbbbbbbbllllllllaaaaaaaassssssssttttttttiiiiiiii ttttttttuuuuuuuurrrrrrrriiiiiiiizzzzzzzzmmmmmmmmaaaaaaaa

PPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEEGGGGGGGGLLLLLLLLEEEEEEEEDDDDDDDD GGGGGGGGRRRRRRRRAAAAAAAAFFFFFFFFIIIIIIIIKKKKKKKKOOOOOOOONNNNNNNNAAAAAAAA

RRRRRRRR........BBBBBBBBRRRRRRRR NNNNNNNNaaaaaaaasssssssslllllllloooooooovvvvvvvv ggggggggrrrrrrrraaaaaaaaffffffffiiiiiiiikkkkkkkkoooooooonnnnnnnnaaaaaaaa

11111111........ IIIIIIIIzzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz:::::::: JJJJJJJJaaaaaaaannnnnnnnuuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr –––––––– ffffffffeeeeeeeebbbbbbbbrrrrrrrruuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr 22222222000000000000000055555555////////22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........ ((((((((VVVVVVVVrrrrrrrreeeeeeeeddddddddnnnnnnnnoooooooosssssssstttttttt uuuuuuuu KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))........

22222222........ UUUUUUUUvvvvvvvvoooooooozzzzzzzz:::::::: JJJJJJJJaaaaaaaannnnnnnnuuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr –––––––– ffffffffeeeeeeeebbbbbbbbrrrrrrrruuuuuuuuaaaaaaaarrrrrrrr 22222222000000000000000055555555////////22222222000000000000000066666666........ggggggggoooooooodddddddd........ ((((((((VVVVVVVVrrrrrrrreeeeeeeeddddddddnnnnnnnnoooooooosssssssstttttttt uuuuuuuu KKKKKKKKMMMMMMMM))))))))........

33333333........ RRRRRRRReeeeeeeeggggggggiiiiiiiissssssssttttttttrrrrrrrroooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa ssssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa uuuuuuuu BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnniiiiiiii iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii

55555555........ UUUUUUUUččččččččeeeeeeeeššššššššććććććććeeeeeeee zzzzzzzzeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaalllllllljjjjjjjjaaaaaaaa ZZZZZZZZaaaaaaaappppppppaaaaaaaaddddddddnnnnnnnnoooooooogggggggg BBBBBBBBaaaaaaaallllllllkkkkkkkkaaaaaaaannnnnnnnaaaaaaaa uuuuuuuu ttttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnniiiiiiii ssssssssaaaaaaaa EEEEEEEEvvvvvvvvrrrrrrrrooooooooppppppppsssssssskkkkkkkkoooooooommmmmmmm UUUUUUUUnnnnnnnniiiiiiiijjjjjjjjoooooooommmmmmmm

PPPPPPPPRRRRRRRREEEEEEEEGGGGGGGGLLLLLLLLEEEEEEEEDDDDDDDD ŠŠŠŠŠŠŠŠEEEEEEEEMMMMMMMMAAAAAAAA

RRRRRRRR........BBBBBBBBRRRRRRRR NNNNNNNNaaaaaaaasssssssslllllllloooooooovvvvvvvv ggggggggrrrrrrrraaaaaaaaffffffffiiiiiiiikkkkkkkkoooooooonnnnnnnnaaaaaaaa

11111111........ TTTTTTTTrrrrrrrroooooooouuuuuuuuggggggggaaaaaaaaoooooooo mmmmmmmmeeeeeeeeđđđđđđđđuuuuuuuuzzzzzzzzaaaaaaaavvvvvvvviiiiiiiissssssssnnnnnnnnoooooooossssssssttttttttiiiiiiii iiiiiiii mmmmmmmmeeeeeeeeđđđđđđđđuuuuuuuussssssssoooooooobbbbbbbbnnnnnnnneeeeeeee ppppppppoooooooovvvvvvvveeeeeeeezzzzzzzzaaaaaaaannnnnnnnoooooooossssssssttttttttiiiiiiii rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzlllllllliiiiiiiiččččččččiiiiiiiittttttttiiiiiiiihhhhhhhh nnnnnnnniiiiiiiivvvvvvvvooooooooaaaaaaaa gggggggglllllllloooooooobbbbbbbbaaaaaaaalllllllliiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee

22222222........ PPPPPPPPrrrrrrrriiiiiiiilllllllliiiiiiiivvvvvvvv ssssssssttttttttrrrrrrrraaaaaaaannnnnnnniiiiiiiihhhhhhhh uuuuuuuullllllllaaaaaaaaggggggggaaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa

33333333........ BBBBBBBBoooooooossssssssaaaaaaaannnnnnnnsssssssskkkkkkkkhhhhhhhheeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvvaaaaaaaaččččččččkkkkkkkkiiiiiiii eeeeeeeekkkkkkkkoooooooonnnnnnnnoooooooommmmmmmmsssssssskkkkkkkkoooooooo -------- ddddddddiiiiiiiipppppppplllllllloooooooommmmmmmmaaaaaaaattttttttsssssssskkkkkkkkiiiiiiii kkkkkkkkoooooooonnnnnnnncccccccceeeeeeeepppppppptttttttt

44444444........ OOOOOOOOrrrrrrrrggggggggaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaa ššššššššeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaa ssssssssppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnnoooooooottttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkeeeeeeee kkkkkkkkoooooooommmmmmmmoooooooorrrrrrrreeeeeeee BBBBBBBBoooooooossssssssnnnnnnnneeeeeeee iiiiiiii HHHHHHHHeeeeeeeerrrrrrrrcccccccceeeeeeeeggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnneeeeeeee

55555555........ AAAAAAAAggggggggeeeeeeeennnnnnnncccccccciiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa zzzzzzzzaaaaaaaa iiiiiiiinnnnnnnnffffffffoooooooorrrrrrrrmmmmmmmmaaaaaaaacccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee oooooooo ssssssssppppppppoooooooolllllllljjjjjjjjnnnnnnnnoooooooottttttttrrrrrrrrggggggggoooooooovvvvvvvviiiiiiiinnnnnnnnsssssssskkkkkkkkoooooooojjjjjjjj rrrrrrrraaaaaaaazzzzzzzzmmmmmmmmeeeeeeeennnnnnnniiiiiiii

66666666........ SSSSSSSSttttttttrrrrrrrruuuuuuuukkkkkkkkttttttttuuuuuuuurrrrrrrraaaaaaaa AAAAAAAAggggggggeeeeeeeennnnnnnncccccccciiiiiiiijjjjjjjjeeeeeeee zzzzzzzzaaaaaaaa ffffffffiiiiiiiinnnnnnnnaaaaaaaannnnnnnnssssssssiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee iiiiiiii oooooooossssssssiiiiiiiigggggggguuuuuuuurrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjeeeeeeee iiiiiiiizzzzzzzzvvvvvvvvoooooooozzzzzzzzaaaaaaaa

77777777........ OOOOOOOOrrrrrrrrggggggggaaaaaaaannnnnnnniiiiiiiizzzzzzzzaaaaaaaacccccccciiiiiiiioooooooonnnnnnnnaaaaaaaa ššššššššeeeeeeeemmmmmmmmaaaaaaaa ppppppppoooooooossssssssttttttttuuuuuuuuppppppppkkkkkkkkaaaaaaaa lllllllloooooooobbbbbbbbiiiiiiiirrrrrrrraaaaaaaannnnnnnnjjjjjjjjaaaaaaaa



___________________________________________________________________________

289

IIIIIIIINNNNNNNNSSSSSSSSTTTTTTTTIIIIIIIITTTTTTTTUUUUUUUUCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE ZZZZZZZZAAAAAAAA PPPPPPPPRRRRRRRROOOOOOOOMMMMMMMMOOOOOOOOCCCCCCCCIIIIIIIIJJJJJJJJUUUUUUUU TTTTTTTTRRRRRRRRGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIIINNNNNNNNEEEEEEEE

DRDRDRDRŽŽŽŽAVAAVAAVAAVA INSTITUCIJA / ADRESAINSTITUCIJA / ADRESAINSTITUCIJA / ADRESAINSTITUCIJA / ADRESA Australija Australija Australija Australija Australian Trade CommissionAustralian Trade CommissionAustralian Trade CommissionAustralian Trade Commission

EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.austrade.gov.ba

Austrija Austrija Austrija Austrija Austrian TradeAustrian TradeAustrian TradeAustrian Trade EEEE----mail:mail:mail:mail:[email protected] www.austriantrade.org

BrazilBrazilBrazilBrazil Trade Promotion Department, Ministry of Foregin EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.braziltradenet.gov.br

FilipiniFilipiniFilipiniFilipini Department of Trade and IndustryDepartment of Trade and IndustryDepartment of Trade and IndustryDepartment of Trade and Industry EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.dti.gov.ph

FinskaFinskaFinskaFinska Finland Trade Promotion OrganisationFinland Trade Promotion OrganisationFinland Trade Promotion OrganisationFinland Trade Promotion Organisation E-mail: [email protected] www.finpro.fi

GrčkaGrčkaGrčkaGrčka Hellenic ForeginTrade BoardHellenic ForeginTrade BoardHellenic ForeginTrade BoardHellenic ForeginTrade Board EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.hepo.gr

HongkoHongkoHongkoHongkongngngng Hong Kong Trade Development CouncilHong Kong Trade Development CouncilHong Kong Trade Development CouncilHong Kong Trade Development Council EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.tdctrade.com

ItalijaItalijaItalijaItalija Italian Institute for Foregin TradeItalian Institute for Foregin TradeItalian Institute for Foregin TradeItalian Institute for Foregin Trade www.italtrade.com

JapanJapanJapanJapan Japan External Trade OrganizationJapan External Trade OrganizationJapan External Trade OrganizationJapan External Trade Organization www.jetro.go.jo

JordanJordanJordanJordan JordanJordanJordanJordan Export developoment & Commercial Centers Export developoment & Commercial Centers Export developoment & Commercial Centers Export developoment & Commercial Centers EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.jedco.gov.jo

KanadaKanadaKanadaKanada Team Canada IncTeam Canada IncTeam Canada IncTeam Canada Inc EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.cbsc.org

LitvanijaLitvanijaLitvanijaLitvanija LithuLithuLithuLithuanian Devolopment Agencyanian Devolopment Agencyanian Devolopment Agencyanian Devolopment Agency E-mail: [email protected] www.lda.lt

MarokoMarokoMarokoMaroko Maroccan Centre for Export PromotionMaroccan Centre for Export PromotionMaroccan Centre for Export PromotionMaroccan Centre for Export Promotion EEEE----mail: mail: mail: mail: [email protected] www.cmpe.org.ma

MeksikoMeksikoMeksikoMeksiko BancomextBancomextBancomextBancomext www.bancomext.com

NorveNorveNorveNorveškaškaškaška Norwegian Trade CouncilNorwegian Trade CouncilNorwegian Trade CouncilNorwegian Trade Council EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.randburg.com

DRŽAVADRŽAVADRŽAVADRŽAVA INSTITUCIJA / ADRESAINSTITUCIJA / ADRESAINSTITUCIJA / ADRESAINSTITUCIJA / ADRESA PalestinaPalestinaPalestinaPalestina Palestina Trade CenterPalestina Trade CenterPalestina Trade CenterPalestina Trade Center



___________________________________________________________________________

290

EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.paltrade.org

TajvanTajvanTajvanTajvan Tajvan External Trade Developoment CouncilTajvan External Trade Developoment CouncilTajvan External Trade Developoment CouncilTajvan External Trade Developoment Council EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.taitra.org.tv

TurskaTurskaTurskaTurska Export Promotion Center of TurkeyExport Promotion Center of TurkeyExport Promotion Center of TurkeyExport Promotion Center of Turkey EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.igeme.org.tr

ŠpanijaŠpanijaŠpanijaŠpanija Consortium for the Commercial Promotion of CataloniaConsortium for the Commercial Promotion of CataloniaConsortium for the Commercial Promotion of CataloniaConsortium for the Commercial Promotion of Catalonia www.copca.com

ŠvedskaŠvedskaŠvedskaŠvedska Swedish Trade CouncilSwedish Trade CouncilSwedish Trade CouncilSwedish Trade Council EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.swedishtrade.com

UgandaUgandaUgandaUganda Uganda Export promotion BoardUganda Export promotion BoardUganda Export promotion BoardUganda Export promotion Board EEEE----mail:mail:mail:mail: [email protected] www.ugandaexportsonline.com



___________________________________________________________________________

291

LLLLLLLLIIIIIIIITTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRAAAAAAAATTTTTTTTUUUUUUUURRRRRRRRAAAAAAAA

1. Acin Đ. Bodiroža, M.,“Međunarodna ekonomija”,Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Srpsko Sarajevo, Srpsko Sarajevo 2002,

2. Acola, N., “Počela ekonomske politike”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 2005, 3. Adamović, Lj., “Međunarodni ekonomski odnosi”,Savremena administracija, Beograd

1971, 4. Adamović, Lj.,“Integracija i dezintegracija svetske privrede”,Ekonomski Fakultet u

Beogradu, Beograd 1991, 5. Adizes,I., “Upravljane promenama”, Novi Sad 2004, 6. Aćimivić, Lj., “Svet i jugoslovenska kriza”,Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji,

Beograd 2001, 7. Avramov, S., Kreća, M.,“Međunarodno javno pravo”,Pravni Fakultet u Beogradu,

Beograd 1990, 8. Appeleby, R.,“Modern Business Administration”, Pitman Publishing, London 1994, 9. Aranđelović, Z., “Osnovi ekonomije”,Viša poslovna škola, Beograd 1995, 10. Babić M., “Makroekonomija”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 2004, 11. Babić M., “Mikroekonomska analiza”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 2000, 12. Babić M.Babić A., “Međunarodna ekonomija”,Mate d.o.o Zagreb,Zagreb 2003, 13. Bashu, K., “Prelude to political economy”, Oxford 2000, 14. Benet L.,Oliver J., “Međunarodne organizacije”,Politička kultura,Zagreb 2004, 15. Bernstein, R., Wood, D.,“Handbook of arbitration practice”,Sweet and

Maxwell,London 1993, 16. Bjelić P.,“Elektronsko trgovanje: Elektronsko poslovanje u međunarodnoj trgovini

”,Institut za Međunarodnu politiku i privredu u Beogradu,Beograd 2000, 17. Bjelić P.,“Svetska trgovinska organizacija”,Prometej,Beograd 2002, 18. Blanchard O., “Makroekonomija”,Mate d.o.o Zagreb,Zagreb 2005, 19. Boatright, R. J., “Ethics and conduct of business”, Prentice Hall 2003, 20. Bodiroža M., “Međunarodne finansije i finansijske institucije”,Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva Srpsko Sarajevo, Srpsko Sarajevo 2003, 21. Born, B., “International Commercial Arbitration in United States Courts”, Kluwer-

Deventer-Boston-New York, 1994, 22. Bžezinski, Z.,“Velika šahovska Tabla”, CID Podgorica, Podgorica 2001, 23. Broom,C. “Odnosi s javnošću”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 2003, 24. Brümmerhoff D., “Javne financije”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 2000, 25. Broches, A.,“Commentary on the UNCITRAL Model Law on International

Commectial Arbitration”, Kluwer 1990, 26. Chapman E.,Lund O.,“Vodstvo”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 2005, 27. Collins E.,Devanna M., “Izazovi menadžmenta u XXI stoljeću”,Mate d.o.o Zagreb,

Zagreb 2002, 28. Cutlip S.,Center A.,Broom G., “Odnosi s javnošću”,Mate d.o.o Zagreb,Zagreb 2004, 29. Currzon G.,“Multilateral Commercial Diplomacy the General agreement on tarifefes

and trade it is impact on national commercial polices and tehnuques”,Michael Joseph, London 1965,

30. Čehulić L., “NATO i novi međunarodni odnosi”,Politička kultura,Zagreb 2004, 31. Čehulić L., “NATO in New International Relations”,Političkas kultura,Zagreb 2004, 32. Čehulić L., “NATO-od sustava kolektivne sigurnosti do instrumenta američke



___________________________________________________________________________

292

politike”,Politička kultura, Zagreb 2004, 33. Čehulić L., “Euroatlantski sigurnosni odnosi nakon Hladnog rata”,Politička

kultura,Zagreb 2001, 34. Dahringer D. L., Muhlabacher, H., “International marketing”, Addison Wesley

Publisching Company 1991, 35. Dašić, D., “Ekonomija”,Evropski Univerzitet za internacionalni menadžment i biznis,

Beograd 2002, 36. Dašić D.,“Tržišna ekonomija – makro i mikro razmatranja”,Evropski Univerzitet za

internacinalni menadžment i biznis, Beograd 2001, 37. Dašić, D., “Diplomatija-ekonomska multilaterala i bilaterala”, Beograd 2003, 38. Dašić, D.,“Principi internacionalne ekonomije”,IP-Stručna knjiga Beograd, Beograd

2004, 39. Dixit A.,“Theory of International Trade”,Cambridge Uneversity Press, Cambridge

1992, 40. Dracker, P., “Preduzetništvo i inovacije”,PS-Grmeč Beograd, Beograd 2000, 41. Draškić, M., “Međunarodno privredno ugovorno pravo”,Savremena administracija,

Beograd 1990, 42. Dunn, M. R., Mutti H. J., “International economics”, London 2000, 43. Dornbusch,R., “Macroeconomics”,R.R.Donely, New York 2004, 44. Džombić I.,“Uloga diplomatije u poslovima međunarodnih trgovinskih arbitraža”,

Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Magistarski rad, Beograd 2005. 45. Đorđević, S., Mitić, M., “Diplomatsko-konzularno pravo”, Službeni list SRJ, Beograd

2000, 46. Đurić, D. i dr., “Međunarodna ekonomija”, BK Univerzitet, Beograd 2000, 47. Đurović, R., “Međunarodno privredno pravo”,Savremena administracija, Beograd

1997, 48. Ekelound B. R., Herbert F. R., “A history of economic theory and method”, Hill

Companies Inc 1997, 49. Fisher, C., Alan, L.,“Business ethices and values”, Prentic Hall 2003, 50. Filipović,V. “Odnosi s javnošću”,Beograd 2003. 51. Foley B., “Tržišta kapitala”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 1998, 52. Freeman, W. C., “The Diplomat’s dictionery”. United States Institute for Peac Press,

Washington 1997, 53. Frimerman dr. A., “Poslovno pravo”, Beograd 2000, 54. Gavrilović, Jovanović, P., “Međunarodne poslovne finansije”,Ekonomski Fakultet u

Beogradu, Beograd 1997, 55. Gojinov, D., “Procesi ekonomskih integracija na Američkom kontintentu”, Naučna

knjiga, Beograd 1997, 56. Goldštajn, A., Triva, S., “Međunarodne trgovinske arbitraže”,Informator, Zagreb

1987, 57. Graik, Park, Paulsson, “Annotated Guide to the 1988 ICC Arbitration with

commentary”, Oceana Publiction Inc. 1998, 58. Grandov, Z., “Spoljnotrgovinsko poslovanje-savremene teorije i prakse”,Beogradska

trgovačka omladina, Beograd 2000, 59. Grauwe P., “Ekonomija monetarne unije”,Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića-

Novi Sad, Novi Sad 2004, 60. Gronross, C., “Strategic Management and Marketing in Service sector”, Cambridge

Press 1973, 61. Gustovac-Ercegovac, A., “Umijeće pregovaranja”, Savjetnički rad, Zagreb 1997,



___________________________________________________________________________

293

62. Hamilton, K., and Langhorne, R., “The practice of diplomasi, it is evolution, theory and administration”, London - New York 1995,

63. Hatington, S., “Sukob civilizacija”, CID Podgorica, Podgorica 2000, 64. Hejne, P., “The economic way of thing”, Prentic Hall 2000, 65. Hunter, M., Redfern, A., “Law and Practice of International Commercial

Arbitration”, London 1991, 66. Husted, S., Melvin, M., “International economics”, Harper Collins 1995, 67. Inić,B., “Menadžment”,BK Univerzitet, Beograd 2003, 68. Jakšić M.,“Makroekonomija”,Čigoja, Beograd 2001, 69. Jakšić, M., Perić, L., “Doktrine velikih ekonomista”,Ekonomski Fakultet u Beogradu,

Beograd 1994, 70. Janković, B., “Diplomatija”, Naučna knjiga, Beograd 1988, 71. Janković, B., “Međunarodno javno pravo”, Beograd 1981, 72. Janev, I., “Međunarodni odnosi i spoljna politika”, Čigoja štampa, Beograd 2002, 73. Janev,I., “Kulturna diplomatija”,Institut za političke studije Beograd, Beograd 2004 74. Jerinić Z., “Finansijska tržišta”,Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje,

Beograd 2003, 75. Jovanović-Božinov, M., “Interkulturni menadžment”,Megatrend–Univerzitet

primenjenih nauka u Beogradu, Beograd 2001, 76. Jovanović M.,“Europen Economic Integration”,Routledge, London 1997, 77. Jovanović, Z., “Alternativno rešavanje sporova kod ugovora o građenju”, Pravni život

br. 12, Beograd 1996, 78. Josifidis, K., Lošolac, A., “Principi ekonomije”, Stylos, Novi Sad 2004, 79. Kalajić, D., “Šta to hoće Amerika”,IPK-Nikola Pašić, Beograd 1996, 80. Kalajić, D., “Američko zlo 2”,IPK-Nikola Pašić, Beograd 1998, 81. Kalkota R.,Robinson M., “E-poslovanje”,Mate.d.o.o Zagreb, Zagreb 2002, 82. Kapetanović A. Latinović Đ., “Bosna i Hercegovina od regionalnih integracija do

Evropske Unije”,Fondacija Fridrih Ebert Stiftung-ured u Sarajevu, Sarajevo 2005, 83. Katunarić, A., “Vanjska trgovina”, Zagreb 1984, 84. Kisindžer, H., “Diplomatija - knjige I, II”, Verzal press, Beograd 1999, 85. Kisić, S., “Ekonomika preduzeća”,Viša poslovna škola Beograd, Beograd 1995, 86. Kindlerberg Č., “Međunarodna ekonomija”,Vuk Karadžić, Beograd 1974, 87. Kostadinović, S., “Međunarodno privredno pravo”,Ekonomski Fakultet u Subotici,

Subotica 1995, 88. Kostadinović, S., “Diplomatsko-kozularno pravo, skripta I deo”,BK Univerzitet, Beograd 2003, 89. Kovač, O.,“Međunarodni ekonomski odnosi”,Ekonomski Fakultet u Beogradu,

Beograd 1997, 90. Kovačević M.,“Međunarodna trgovina”,Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd

2002, 91. Kovačević Ž.,Dašić D.,Džombić I.,“Principi tržišne ekonomije”, Fakultet političkih

nauka, Banja Luka 2007. 92. Kovačević Ž., “Ugovori u unutrašnjem i međunarodnom prometu roba i usluga i

njihov značaj za razvoj Bosne i Hercegovine”,Fakultet za političke i društvene nauke Banja Luka, Banja Luka 2006,

93. Kotler P., “Upravljanje marketingom”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 2001, 94. Kosovac,M., “Međunarodna pravila i konvencije – za spoljnotrgovinsko poslovanje i

druge ekonomske odnose sa inostranstvom”,Želnid, Beograd 2004, 95. Kotlica S.Knežević B.,“Ekonomika međunarodnog poslovanja”,Megatrend-



___________________________________________________________________________

294

Univerzitet primenjenih nauka u Beogradu, Beograd 2003, 96. Koutsoziannis A., “Moderna mikroekonomika”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 1997. 97. Kozomara J., “Međunarodno poslovanje-izvoz i uvoz”,Ekonomski fakultet u

Beogradu, Beograd 1999, 98. Kozomara J. “Uvoz i izvoz”,Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd 2001, 99. Kozomara J.,“Spoljnotrgovinsko poslovanje”,Ars libri i Besjede, Banja Luka 2001,

100. Kurbalija, J., “Modern diplomacy”, Malta 1998, 101. Kurečić P., “Regije i regionalni poretci u Novom svjetskom poretku”, Zagreb 2004, 102. Labus, M., “Osnovi ekonomije”, Stubovi kulture, Beograd 1999, 103. Lawson, T., “Reorienthing economics”, Cembridg 2003, 104. Lorković B., “Počela političke ekonomije”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 1996, 105. Lovreta,S. Petković G., “Strategija i politika trgovine politike Republike

Srbije”,Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd 2004, 106. Lous, A. A., “Management and Organisation”, Me Graw - Hill Brock, New York,

1998, 107. Mankiw G., “Principles of economics”,Thomason Learing,Mate d.o.o., Zagreb 2005 108. Marković, M., “Uvod u međunarodno poslovanje”,Čigoja, Beograd 1995, 109. Maričić, B., “Ponašanje potrošača”,Savremena administracija, Beograd 1999, 110. Marjanović,M.,“Proces privatizacije tržišta kapitala Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj,

Sloveniji”,Beogradska berza, Beograd 2004, 111. Marshall, P., “Positive Diplomacy”, London 1997, 112. Marsenić, D., “Ekonomika Jugoslavije”, Ekonomski Fakultet Beograd 2000, 113. Mansfild, E., “Managerial economics - theorz, applications, casses”, London 2000, 114. Merden van der A., “Public Relations - uvod u odnose sa javnošću”, Prometej, Novi

Sad 1993, 115. Mićević, V., “Globalizacija i novi svetski poredak”,Čigoja, Beograd 2002, 116. Mileta V., “Leksikon europske unije”,Zagreb 2003, 117. Milosavljević, M., “Savremeni strategijski menadžment”,Ekonomsku Fakultet u

Beogradu, Beogad 2002, 118. Milosavljević, M., “Osnovi strategijskog menadžmenta”,Poslovna škola-Megatrend,

Beograd 1997, 119. Mitić, M., “Diplomatija-kao sredstvo za promociju i zaštitu poslovnih

interesa”,Savremena administracija, Beograd 2003, 120. Mitić, M., “Diplomatija-delatnost, organizacija, veština, profesija”,Savremena

administracija, Beograd 1999, 121. Mitić, M., “Problemi jugoslovenske diplomatije i diplomatske službe”, Službeni list

SFRJ 1997, 122. Mitić, M., “Diplomatske i konzularne funkcije”, Savremena administracija, Beograd

1978, 123. Mishkin F.,Eakins S., “Finansijska tržišta i institucije”,Mate d.o.o Zagreb 2005,

Zagreb 2005, 124. McConell R., Brue S., “Suvremena ekonomija rada”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 1994, 125. Montanari, Z., “Uloga diplomatskog protokola u pripremi i realizaciji državnih i

službenih posjeta”, Savjetnički rad, Zagreb 1998, 126. Mullard, M., “Unterstanding economic policy”, London 1992, 127. Nicholsen, W. “Intermediare economics”, Thomson South-Western 2003, 128. Nick, S., “Diplomacija - metode i tehnike”, Barbarat, Zagreb 1997, 129. Ognjanović, J., “Osnovne smjernice i glavni aspekti multilateralnog pregovaranja”,

Savjetnički rad, Zagreb 2001,



___________________________________________________________________________

295

130. Pak M.,“Međunarodno privredno pravo”,Naučna knjiga, Beograd 1989, 131. Pancirov, Lj., “Moderna diplomatska struka”, Savjetnički rad, Zagreb 1999, 132. Parkin, B., “Foundations of microeconomics”, London 2002, 133. Pavićević, B., “Pravni oblici privredne saradnje sa stranim partnerima”, Privredno

pravni priručnik, Beograd 1987, 134. Pečujlić, M., “Globalizacija - dve slike sveta”,Gutembergova galaksija, Beograd 2002, 135. Petković, M., “Organizaciono ponašanje”,Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd

1998, 136. Petrović Đera, S., “Diplomatski praktikum”,Službeni list SRJ, Beograd 2001, 137. Petrović, B., “Međunarodni ekonomski odnosi”, Ekonomski fakultet u Beogradu

1999, 138. Petrović, M., “Rešavanje sporova pred međunarodnim trgovinskim

arbitražama”,Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac 1996, 139. Pindyuck R., Rubinfeld D., “Microeconomics”,Pearson Education-Prentice Hall 2005, 140. Popović-Avrić S.,“Novi svetski trgovinski sistem i SR Jugoslavija”,Jugoslovenski

pregled, Beograd 2000, 141. Popović G., “Evropska Unija-razvoj,organizacija,institucije”,Besjeda, Banja Luka

2004, 142. Pomfret R.,“International Trade, an introduction to theory and policy”,Basell

Blackwell,Cambridge-Massachesetts, Oxford 1991, 143. Prvulović, V., “Ekonomska diplomatija”, PS-Grmeč, Beograd 2001, 144. Pokaz, I., “Globalizacija i njezin uticaj na diplomatiju”, Savjetnički rad, Zagreb 1999, 145. Pušara, K., “Međunarodne finansije”, Verzal press, Beograd 2002, 146. Radman G., “Neutralnost zemalja Europe i euroatlantske integracije”, Zagreb 2004, 147. Rakas, S., “Poslovna etika”,Megatrend-Univerzitet primenjenih nauka, Beograd

2002, 148. Rakić, B., “Međunarodni marketing”,Megatrend-Univerzitet primenjenih nauka,

Beograd 2003, 149. Raičevič M.,“Biznis politika – upravljanje strateškim procesima”,Fakultet za

internacionalni menadžment u Beogradu, Beograd 1999, 150. Raičević, M.,“Internacionalna ekonomija sa osnovama ekonomske diplomatije”,

Fakultet za Internacionalni menadžment, Beograd 2003, 151. Renko N., Delić S., Škrtić M., Benchmarking u strategiji marketinga, Mate, Zagreb

1999 152. Renko N., Delić S.,Škrtić M., “Benchmarking u strategiji marketinga”,Mate d.o.o

Zagreb,Zagreb, 153. Samuelson P., Nordhaus W., “Ekonomija”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 2000, 154. Salvatore D., “Ekonomija za menadžere u svjetskoj privredi”,Mate d.o.o Zagreb,

Zagreb 1994 155. Savez ekonomista Jugoslavije, “Jugoslovenska privreda i EU - izazovi i mogućnosti”,

Beograd 2002, 156. Savić, N., Pitić, G., “Eurotranzicija”, Beograd 1999, 157. Savić, S., “Republika Srpska poslije Dejtona”, Banja Luka 1999, 158. Schotter, A., “Microeconomics”, Adison West Longman 2001, 159. Siđanski, D., “Federalistička budućnost Evrope”, Prosveta, Beograd 1996, 160. Sebastijan,N., “Upravljanje projektima”,Clio Beograd,Beograd 2005, 161. Smajić Z., “Evropska Unija za svakoga”,Delegacija Evropske Komisije u

BiH,Sarajevo 2004, 162. Spirilović-Jovanović L.,“Privredno pravo”,Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd



___________________________________________________________________________

296

2002, 163. Spoljnotrgovinska komora BiH, “Međunarodni transport i trgovina u jugoistočnoj

Evropi”,ECOS-Institut za edukaciju spoljnotrgovinske komore BiH, Sarajevo 2002, 164. Stanković, M., “Međunarodno poslovno pravo”,Samostalno izdanje autora, Beograd

2002. 165. Stavrić, B., “Menadžment”,Fakultet za poslovni inženjering i menadžment Banja

Luka, Banja Luka 2005, 166. Stavrić, B., “Menadžment”,MB-Centar Novi Beograd, Beograd 1995, 167. Stevović, M., “Diplomatija i demokratija”, Prosveta, Beograd 2000, 168. Stiglitz, J., “Globalization and its discontents”,Northon and Company Inc, New York

2003 169. Stojanović, R., Dimitrijević, V., “Međunarodni odnosi”, Službeni list SRJ, Beograd

1996, 170. Stakić, B., “Savremeni menadžment u spoljnoj trgovini”, Poslovni Biro d.o.o.,

Beograd 2002, 171. Sowell, T., “Basic economics”, Basic Books, New York 2002, 172. Taborši S.,“Privreda i pravo”,Centar za publikacije Pravnog Fakulteta u Beogradu,

Beograd 1992, 173. Tatalović S., “Etnički aspekti sigurnosti i stabilnosti na jugoistoku Evrope”, Zagreb

2001, 174. Tatalović S., “Etnički sukobi i europska sigurnost”, Zagreb 2003, 175. Terpstra, V., Sarathy, R., “International marketing”, The Dryden Press 1997, 176. Turek F., “Hrvatska vanjska politika I nezini prioriteti u tranzicijskom razdoblju”,

Zagreb 2001, 177. Turčinović, F., “Ekonomske intergracije i trgovinski blokovi”, Beograd 2000, 178. Toffler, A., “Šok budućnosti”,, PS-Grmeč, Beograd 1997, 179. Trajković M.,“Međunarodno arbitražno pravno”,Pravni Fakultet u Beogradu,

Beograd 2003, 180. Triva, S., Poznić, B., Vorgić, N., Varda, T., “Arbitražno rešavanje sporova”, Novi Sad

1973, 181. Unković,M., “Savremena međunarodna trgovina”,Beogradska knjiga, Beograd 2005, 182. Vasiljević, M., “Trgovinsko pravo”,Pravni Fakultet u Beogradu, Beograd 1992, 183. Vasiljević, M., “Status i ovlašćenje organa imenovanja u arbitražnom pravu”, Pravni

život br. 12, Beograd 1994, 184. Vitorović.Z., “Preventivna diplomatija”,Besjeda, Banja Luka 2004, 185. Vočkić Avdagić, J., “Političko komuniciranje i demokratska konsolidacija”,Centar za

promociju civilnog društva-Sarajevo, Sarajevo 2002, 186. Vodelinić-Rakić, A., “Pravosudno organizaciono pravo”, Beograd 1994, 187. Vukmirica, V., “Svetska trgovinska politika i tržišta”,PS-Grmeč, Beorad 2000, 188. Vukadinović R., “Pravo EU”,Institut za međunarodnu politiku i privredu u

Beogradu, Beograd 1999, 189. Vukadinović R., “Politika i Diplomacija”, Otvoreno Sveučilište, Zagreb 1994, 190. Vukadinović R., “Sigurnosni izazovi s Mediterana”, Zagreb 2001, 191. Vukadinović R., “Security in South-Eastern Europe”, Zagreb 2002 192. Vukadinović R., “Međunarodni odnosi od hladnog rata do globalnog poretka”, Zagreb

2001, 193. Vujaklija, V., “Leksikon stranih reči i izraza”, Prosveta, Beograd 1954, 194. Zečević, S., Stojanović, M.,“Internacionalne relacije”, Evropski Univerzitet, Beograd

2001,



___________________________________________________________________________

297

195. Zečević, M., “Vojna Diplomatija”, Vojno izdavački i novinski centar, Beograd 1990, 196. Wertheimer-Baletić A., “Stanovništvo i razvoj”,Mate d.o.o Zagreb,Zagreb 1999, 197. Weihrich H.,koontz H.,“Menadžment”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb 1998, 198. Wood J.,Serres J., “Diplomatski ceremonijal i protokol”,Mate d.o.o Zagreb, Zagreb

2004, ČČČČČČČČLLLLLLLLAAAAAAAANNNNNNNNCCCCCCCCIIIIIIII,,,,,,,, RRRRRRRREEEEEEEEFFFFFFFFEEEEEEEERRRRRRRRAAAAAAAATTTTTTTTIIIIIIII,,,,,,,, UUUUUUUUGGGGGGGGOOOOOOOOVVVVVVVVOOOOOOOORRRRRRRRIIIIIIII IIIIIIII ZZZZZZZZBBBBBBBBOOOOOOOORRRRRRRRNNNNNNNNIIIIIIIICCCCCCCCIIIIIIII RRRRRRRRAAAAAAAADDDDDDDDOOOOOOOOVVVVVVVVAAAAAAAA 1. Čehulić L.(urednik), “NATO i novi međunarodni odnosi”,Zagreb 2004, 2. Čehulić L.(urednik), “NATO in New International Relations”, Zagreb 2004, 3. Čehulić L.(urednik), “Godišnjak Šipan 2003”, Zagreb 2004, 4. Čehulić L.(urednik), “Godišnjak Šipan 2004”, Zagreb 2005, 5. Ekonomski fakultet u Nišu, “Uloga ekonomske nauke i ekonomskih kadrova u

društveno ekonomskom razvoju Jugoslavije”, Niš 1985, 6. Ekonomski anali, “Ekonomska politika u 1998. SRJ”, Beograd 1998, 7. Evropska Konvencija o Međunarodnoj trgovinskoj arbitraži iz 1961 godine,

Službeni list SFRJ br. 12/63, 8. Institut za međunarodnu politiku i privredu, “Konferencija UN o trgovini i

razvoju”, Beograd 1964, 9. Institut društvenih nauka - Centar za ekonomska istraživanja, “Globalizacija

i tranzicija”, Zbornik radova, Beograd 2001, 10. Konvencija o rešavanju investicionih sporova između država i državljana

drugih država i 1965. godine, Sl. list SFRJ br. 7/67, 11. Model - zakon UNCITRAL-a o međunarodnim trgovinskim arbitražama iz

1985. godine, 12. Naučno društvo ekonomista, “Ekonomsko-finansijski odnosi sa

inostranstvom”, Zbornik radova, Beograd, Septembar 1999, 13. Pravila UNCITRAL-a o mirenju iz 1980. godine, 14. Spoljnotrgovinska komora BiH, “Međunarodni transport i trgovina u

jugoistočnoj Evropi”,ECOS-Institut za edukaciju Spoljnotrgovinske komore BiH, Sarajevo 2002,

15. Spoljnotrgovinska komora BiH, “Etika i korupcija”,ECOS-Institut za edukaciju Spoljnotrgovinske komore BiH, Sarajevo 2002,

16. Spoljnotrgovinska komora BiH, “Međunarodne trgovinske operacije”,ECOS-Institut za edukaciju Spoljnotrgovinske komore BiH, Sarajevo 2002,

17. ”Ugovori o međunarodnoj trgovini”, Predavanja o arbitraži na specijalističkom kursu pravnog Fakuteta u Beogradu, knjiga VII, Beograd 1997,

18. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima, Službeni list SFRJ br. 43/82,

19. Zakon o parničnom postupku, Službeni list SFRJ br. 4/73, 20. Zbornik arbitražne prakse spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori



___________________________________________________________________________

298

Jugoslavije (1947-1997), Beograd 1997, 21. Zbornik radova, “Međunarodna trgovinska arbitraža, stručna prava i zakoni”,

Izdanje Centra za međunarodnu saradnju i Udruženja za uporedno pravo, Beograd 1996,

22. Zbornik referata, “Međunarodna privredna arbitraža, stanje i perspektive”, Izdanje Spoljnotrgovinske aribraže, Beograd 1997,

23. Ženevski protokol o Arbitražnim klauzulama iz 1923. godine, Sl. list FNRJ br. 4/5,

24. Ženevska konvencija o izvršenju arbitražnih klauzula iz 1927. godine, Sl. list SFRJ br. 12/63,

25. World Trade Organization,“Anual report 2000”, Ženeva 2002, 26. World Trade Organization,“International Trade Statistics 2001”, Ženeva

2002,

IIIIIIIINNNNNNNNTTTTTTTTEEEEEEEERRRRRRRRNNNNNNNNEEEEEEEETTTTTTTT SSSSSSSSAAAAAAAAJJJJJJJJTTTTTTTTOOOOOOOOVVVVVVVVIIIIIIII www.mondewww.mondewww.mondewww.monde----ddddiplomatique.friplomatique.friplomatique.friplomatique.fr - Monde Diplomatique www.un.orgwww.un.orgwww.un.orgwww.un.org.... - Organizacija Ujedinjenih Nacija www.oecd.org.www.oecd.org.www.oecd.org.www.oecd.org. - Organizacija za ekonomsku saradnju www.ioewww.ioewww.ioewww.ioe----emp.emp.emp.emp.orgorgorgorg.... - Međunarodna privredna komora www.weforum.orgwww.weforum.orgwww.weforum.orgwww.weforum.org - Svetski ekonomski forum www.imf.orgwww.imf.orgwww.imf.orgwww.imf.org.... - Međunarodni Monetarni Fond www.worldbankwww.worldbankwww.worldbankwww.worldbank - Svetska Banka www.wto.orgwww.wto.orgwww.wto.orgwww.wto.org.... - Svetska Trgovinska Organizacija www.dfat.gov.auwww.dfat.gov.auwww.dfat.gov.auwww.dfat.gov.au - MIP Australije www.fondationwww.fondationwww.fondationwww.fondation----mercure.commercure.commercure.commercure.com - Evropska Privredna Komora www.europa.eu.intwww.europa.eu.intwww.europa.eu.intwww.europa.eu.int.... - Evropska Komisija www.usia.govwww.usia.govwww.usia.govwww.usia.gov - Vlada SAD-a www.fco.gov.ukwww.fco.gov.ukwww.fco.gov.ukwww.fco.gov.uk - MIP Velike Britanije www.state.govwww.state.govwww.state.govwww.state.gov - The State Department USA www.mfa.gov.yuwww.mfa.gov.yuwww.mfa.gov.yuwww.mfa.gov.yu - MIP Srbije www.mvp.hrwww.mvp.hrwww.mvp.hrwww.mvp.hr - MIP Republike Hrvatske www.mvp.gov.bawww.mvp.gov.bawww.mvp.gov.bawww.mvp.gov.ba - MIP Bosne i Hercegovine www.iccwbo.orgwww.iccwbo.orgwww.iccwbo.orgwww.iccwbo.org - Međunarodna trgovinska komora u Parizu www.adr.orgwww.adr.orgwww.adr.orgwww.adr.org - Američka trgovačka arbitraža www.chamber.sewww.chamber.sewww.chamber.sewww.chamber.se - Stokholmska trgovinska arbitraža www.imd.ch./wchwww.imd.ch./wchwww.imd.ch./wchwww.imd.ch./wch - World Years Book www.lciawww.lciawww.lciawww.lcia----arbitration.comarbitration.comarbitration.comarbitration.com - Londonska trgovačka arbitraža www.www.www.www.jmm.rubikon.pljmm.rubikon.pljmm.rubikon.pljmm.rubikon.pl ---- Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu www.efta.intwww.efta.intwww.efta.intwww.efta.int - Evropska banka za obnovu i razvoj www.ebrd.comwww.ebrd.comwww.ebrd.comwww.ebrd.com - Evropska investiciona banka www.elb.eu.intwww.elb.eu.intwww.elb.eu.intwww.elb.eu.int - Evropska centralna banka



___________________________________________________________________________

299

www.ecb.intwww.ecb.intwww.ecb.intwww.ecb.int - Evropski investicioni fond www.eif.orgwww.eif.orgwww.eif.orgwww.eif.org - Evropski savet www.ue.eu.intwww.ue.eu.intwww.ue.eu.intwww.ue.eu.int - Ekonomski i socijalni odbori Evropske Unije www.esc.eu.intwww.esc.eu.intwww.esc.eu.intwww.esc.eu.int ---- Poslovne vijesti Evropske Unije www.eubusiness.comwww.eubusiness.comwww.eubusiness.comwww.eubusiness.com ---- Poslovne vijesti unije www.euruwww.euruwww.euruwww.eurunion.orgnion.orgnion.orgnion.org ---- Informacije o Evropskoj Uniji u Sjedinjenim Američkim Državama www.euobserver.comwww.euobserver.comwww.euobserver.comwww.euobserver.com ---- Vijesti iz Evropske Unije www.vladars.netwww.vladars.netwww.vladars.netwww.vladars.net –––– Vlada Republike Srpske www.srpskapolitikwww.srpskapolitikwww.srpskapolitikwww.srpskapolitik ---- Srpska politika www.arabji.comwww.arabji.comwww.arabji.comwww.arabji.com ---- Arapska liga www1.oecd.org www1.oecd.org www1.oecd.org www1.oecd.org ---- Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj www.globalcentwww.globalcentwww.globalcentwww.globalcentres.orgres.orgres.orgres.org ---- Centar za globalne studije www.usinfo.state.govwww.usinfo.state.govwww.usinfo.state.govwww.usinfo.state.gov ---- Vlada Sjedinjenih Američkih Država www.adaminstitute.org.ilwww.adaminstitute.org.ilwww.adaminstitute.org.ilwww.adaminstitute.org.il ---- Institut za demokratiju i mir www.acpss.orgwww.acpss.orgwww.acpss.orgwww.acpss.org ---- Centar za političke i strategijske studije u Kairu www.afpc.orgwww.afpc.orgwww.afpc.orgwww.afpc.org ---- Savet za spoljnu politiku SAD-a www.paneuropa.orgwww.paneuropa.orgwww.paneuropa.orgwww.paneuropa.org ---- Panevropski pokret www.vladacg.yuwww.vladacg.yuwww.vladacg.yuwww.vladacg.yu ---- Vlada Crne Gore www.vlada.hrwww.vlada.hrwww.vlada.hrwww.vlada.hr ---- Vlada Republike Hrvatske www.stratfor.comwww.stratfor.comwww.stratfor.comwww.stratfor.com ---- Institut za strateške studije www.worldbank.org.bawww.worldbank.org.bawww.worldbank.org.bawww.worldbank.org.ba ---- Misija Svetske Banke u BiH www.fipa.gov.bawww.fipa.gov.bawww.fipa.gov.bawww.fipa.gov.ba ---- Agencija za promociju stranih investicija u BiH www.bih.prsp.infowww.bih.prsp.infowww.bih.prsp.infowww.bih.prsp.info ---- Razvojna strategija BiH www.cer.org/ukwww.cer.org/ukwww.cer.org/ukwww.cer.org/uk ---- Centar za Evropske reforme



___________________________________________________________________________

300

PPPPPPPPEEEEEEEERRRRRRRRIIIIIIIIOOOOOOOODDDDDDDDIIIIIIIIKKKKKKKKAAAAAAAA PRAVNI ŽIVOTPRAVNI ŽIVOTPRAVNI ŽIVOTPRAVNI ŽIVOT, više brojeva; PRIVREDNI PREPRIVREDNI PREPRIVREDNI PREPRIVREDNI PREGLEDGLEDGLEDGLED, više brojeva; DIREKTORDIREKTORDIREKTORDIREKTOR, više brojeva; EKONOMIKAEKONOMIKAEKONOMIKAEKONOMIKA, više brojeva; POLITIČKA REPOLITIČKA REPOLITIČKA REPOLITIČKA REVIJAVIJAVIJAVIJA, više brojeva; EKONOMIKA PREDUZEĆAEKONOMIKA PREDUZEĆAEKONOMIKA PREDUZEĆAEKONOMIKA PREDUZEĆA, više brojeva; SUDSKA PRAKSASUDSKA PRAKSASUDSKA PRAKSASUDSKA PRAKSA, više brojeva; EVROPSKO ZAKONODAVSTVOEVROPSKO ZAKONODAVSTVOEVROPSKO ZAKONODAVSTVOEVROPSKO ZAKONODAVSTVO, više brojeva; EKONOMSKI TRENDEKONOMSKI TRENDEKONOMSKI TRENDEKONOMSKI TREND, više brojeva; TRŽIŠTE TRŽIŠTE TRŽIŠTE TRŽIŠTE –––– NOVAC NOVAC NOVAC NOVAC –––– KAPITAL KAPITAL KAPITAL KAPITAL, više brojeva; NOVA TRGOVINANOVA TRGOVINANOVA TRGOVINANOVA TRGOVINA, više brojeva; MARKETINGMARKETINGMARKETINGMARKETING, više brojeva; SPOLJNOTSPOLJNOTSPOLJNOTSPOLJNOTRGOVINSKI SAVETNIKRGOVINSKI SAVETNIKRGOVINSKI SAVETNIKRGOVINSKI SAVETNIK, više brojeva; EKONOMSKA DIPLOMATIJAEKONOMSKA DIPLOMATIJAEKONOMSKA DIPLOMATIJAEKONOMSKA DIPLOMATIJA, više brojeva; MEĐUNARODNE STUDIJEMEĐUNARODNE STUDIJEMEĐUNARODNE STUDIJEMEĐUNARODNE STUDIJE, više brojeva; BUSINESS MAGAZINEBUSINESS MAGAZINEBUSINESS MAGAZINEBUSINESS MAGAZINE, više brojeva; INTERNATIONAL PROBLEMSINTERNATIONAL PROBLEMSINTERNATIONAL PROBLEMSINTERNATIONAL PROBLEMS, više brojeva; MEGATREND REVIEWMEGATREND REVIEWMEGATREND REVIEWMEGATREND REVIEW, više brojeva; ACTA ECONOMICAACTA ECONOMICAACTA ECONOMICAACTA ECONOMICA, više brojeva



___________________________________________________________________________

301

IIIIIIIIZZZZZZZZ RRRRRRRREEEEEEEECCCCCCCCEEEEEEEENNNNNNNNZZZZZZZZIIIIIIIIJJJJJJJJEEEEEEEE

...... ddrr IIlliijjaa DDžžoommbbiićć ssvvoojjiimm rruukkooppiissoomm,, kkoojjii jjee pplloodd vviiššeeggooddiiššnnjjeegg iissttrraažžiivvaaččkkoogg rraaddaa ppoossttaavvlljjaa tteemmeelljjee eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee uu BBoossnnii ii HHeerrcceeggoovviinnii.. SSiigguurraann ssaamm,, ddaa ććee ddeelloo kkoojjee jjee pprreedd nnaammaa ddaattii ssmmeerrnniiccee zzaa eeffiikkaassnnoo uussppoossttaavvlljjaannjjee kkoonncceeppttaa eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee.. AAuuttoorr jjee ssmmeelloo eekkoonnoommsskkuu ddiipplloommaattiijjuu uuvveeoo kkaaoo pprreeddmmeett,, aa kkaassnniijjee ii kkaaoo ssmmeerr nnaa UUnniivveerrzziitteettuu zzaa ppoosslloovvnnii iinnžžeennjjeerriinngg ii mmeennaaddžžmmeenntt BBaannjjaa LLuukkaa,, uu vvrreemmee kkaaddaa jjee oonnaa jjoošš uuvveekk nneeppoozznnaanniiccaa zzaa bboossaannsskkoohheerrcceeggoovvaaččkkuu jjaavvnnoosstt..

KKnnjjiiggaa ""EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee"" pprreeddssttaavvlljjaa kkoommpplleettnnoo,, ddoobbrroo ssttrruukkttuuiirraannoo ii ssiisstteemmaattiizzoovvaannoo ddeelloo ssaa nniizzoomm pprreeppoorruukkaa zzaa eeffiikkaassnnoo uussppoossttaavvlljjaannjjee bboossaannsskkoohheerrcceeggoovvaaččkkoogg kkoonncceeppttaa eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee.. AAuuttoorr nnaaggllaaššaavvaa ddaa ssee eekkoonnoommsskkoomm ddiipplloommaattiijjoomm mmoogguu bbaavviittii ssaammoo lliiccaa kkoojjaa vvllaaddaajjuu mmuullttiiddiisscciipplliinnaarrnniimm zznnaannjjeemm kkoojjee jjee kkaarraakktteerriissttiiččnnoo zzaa mmeeđđuunnaarrooddnnuu ppoosslloovvnnuu pprraakkssuu..

SSttvvaarraannjjee nnoovvee ggeenneerraacciijjee ssppoossoobbnniihh ii zznnaannjjeemm nnaaoorruužžaanniihh eekkoonnoommsskkiihh ddiipplloommaattaa uusslloovv jjee rraazzvvoojjaa bboossaannsskkoohheerrcceeggoovvaaččkkee pprriivvrreeddee.. KKnnjjiiggaa pprreeddssttaavvlljjaa iissttiinnsskkii ddoopprriinnooss ssttrraatteešškkoomm rraazzvvoojjuu BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee..

SS ttooggaa,, ttoopplloo jjee pprreeppoorruuččuujjeemm ssttuuddeennttiimmaa oossnnoovvnniihh ii ppoossttddiipplloommsskkiihh ssttuuddiijjaa,, nnoossiioocciimmaa iizzvvrrššnnee ii zzaakkoonnooddaavvnnee vvllaassttii,, zzaappoosslleenniimmaa uu jjaavvnnoojj uupprraavvii,, ppoosslloovvnniimm aassoocciijjaacciijjaammaa,, bbaannkkaammaa ii pprreedduuzzeeććiimmaa kkaaoo nnoossiioocciimmaa pprriivvrreeddnniihh aakkttiivvnnoossttii..

PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooffffffff........ddddddddrrrrrrrr KKKKKKKKoooooooossssssssttttttttaaaaaaaaddddddddiiiiiiiinnnnnnnn PPPPPPPPuuuuuuuuššššššššaaaaaaaarrrrrrrraaaaaaaa,,,,,,,, ssssssssrrrrrrrr

......TTeemmaattiikkaa kkoojjuu jjee aauuttoorr iizzaabbrraaoo zzaa tteeoorriijjsskkuu ii ssttrruuččnnuu oobbrraadduu jjee iizzuuzzeettnnoo aakkttuueellnnaa,, nnee ssaammoo zzaa BBoossnnuu ii HHeerrcceeggoovviinnuu nneeggoo ii zzaa ssvvaakkoogg eekkoonnoommsskkoogg ii ddrruuggoogg aakktteerraa kkoojjii nnaa bbiilloo kkoojjii nnaaččiinn kkoommuunniicciirraa ssaa iinnoossttrraanniimm ffaakkttoorrmm.. UU ttoojj aannaalliizzii aauuttoorr ssee pprreeddssttaavviioo kkaaoo vveelliikkii zznnaallaacc eekkoonnoommsskkee nnaauukkee ii ssaavvrreemmeennoogg eekkoonnoommsskkoogg žžiivvoottaa,, aallii ii ddiipplloommaattiijjee,, ppoosseebbnnoo eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee ii nnjjeenniihh mmooddeellaa..

AAuuttoorr oovviimm rruukkooppiissoomm ppookkaazzuujjee ddaa jjee vveeoommaa kkoorriissnnoo iizzuuččaavvaattii rreellaacciijjee eekkoonnoommiijjee ii ddiipplloommaattiijjee,, bbaavviittii ssee ffeennoommeennoomm ““ddiipplloommaattiizzaacciijjee eekkoonnoommiijjee”” ooddnnoossnnoo ““eekkoonnoommiizzaacciijjee ddiipplloommaattiijjee””.. KKnnjjiiggaa ććee ssvvoojjiimm ppoorruukkaammaa,, uuvveerreennii ssmmoo,, ppoommooććii ddiipplloommaattmmaa ddaa jjoošš uussppeeššnniijjee oobbaavvlljjaajjuu ssvvoojjee pprrooffeessiioonnaallnnee dduužžnnoossttii uu ssffeerrii eekkoonnoommsskkee bbllaatteerraallee ii mmuullttiillaatteerraallee.. IIssttoo ttaakkoo,, oonnaa ććee bbiittii oodd ppoosseebbnnee kkoorriissttii ssvviimmaa,, ppoosseebbnnoo eekkoonnoommiissttiimmaa ii mmeennaaddžžeerriimmaa,, kkoojjii ssee bbaavvee ppoosslloovviimmaa eekkoonnoommsskkee ssaarraaddnnjjee ssaa iinnoossttrraannssttvvoomm iizzvvaann ddiipplloommaattsskkee sslluužžbbee..

Prof. dr David Đ Dašić, srProf. dr David Đ Dašić, srProf. dr David Đ Dašić, srProf. dr David Đ Dašić, sr



___________________________________________________________________________

302

......RRuukkooppiiss ddrr IIlliijjee DDžžoommbbiiććaa ppoodd nnaasslloovvoomm ""EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee"" zznnaaččaajjaann jjee rraadd kkoojjii uu sseebbii kkoommbbiinniirraa tteeoorriijjsskkee ii pprraakkttiiččnnee vvrriijjeeddnnoossttii.. TToo jjee nnaaddooppuunnjjeennoo ii pprrooššiirreennoo iizzddaannjjee ddookkttoorrsskkee ddiisseerrttaacciijjee nnaa kkoojjoojj jjee aauuttoorr rraaddiioo nneekkoolliikkoo ggooddiinnaa nnaassttoojjeeććii ššttoo ccjjeelloovviittiijjee pprriikkaazzaattii uulloogguu eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee uu ppoossttaavvlljjaannjjuu uukkuuppnnee vvaannjjsskkooppoolliittiiččkkee ssttrruukkttuurree ii ddjjeellaattnnoossttii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee..

UU ssttrruuččnnoojj lliitteerraattuurrii ppoossttoojjee rraazzlliiččiittaa mmiiššlljjeennjjaa oo uulloozzii eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee.. JJeeddnnaa šškkoollaa ssmmaattrraa ddaa jjee eekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa tteekk ppuukkii pprroodduužžeettaakk ddiipplloommaattsskkiihh aakkttiivvnnoossttii ii ddaa zzaajjeeddnnoo ss oossttaalliimm ddjjeellaattnnoossttiimmaa ddiipplloommaattiijjee sslluužžii jjaaččaannjjuu ddrržžaavvnniihh ppoozziicciijjaa uu vvaannjjsskkooppoolliittiiččkkoomm ookkrruužžeennjjuu.. DDrruuggoo mmiiššlljjeennjjee kkoojjeemm ssee pprriikkllaannjjaa ii aauuttoorr oovvooggaa rraaddaa ppoollaazzii oodd ttooggaa ddaa jjee eekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa uu ddaannaaššnnjjiimm ddaanniimmaa iizzrraazziittoo ppoovveezzaannaa ss pprroocceessiimmaa gglloobbaalliizzaacciijjee ii ddaa jjee uu ttoomm rraassppoonnuu ššiirreennjjaa gglloobbaallnniihh kkoonnttaakkaattaa ppoottrreebbnnoo iimmaattii ssiisstteemmaattsskkuu ddjjeellaattnnoosstt kkoojjaa ććee ppoovveezzaattii ppoolliittiiččkkee ii eekkoonnoommsskkee cciilljjeevvee ttee kkoojjaa ććee bbiittii uu ssttaannoovviittoomm ssmmiisslluu nnaaddggrraaddnnjjaa ooppććeegg ssttrraatteeggiijjsskkoogg nnaassttuuppaa ddrržžaavvee uu mmeeđđuunnaarrooddnnoomm ookkrruužžeennjjuu.. PPrriizznnaajjuuććii ppoottrreebbuu ddjjeelloovvaannjjaa ssvviihh oossttaalliihh ssuubbjjeekkaattaa ppoobboorrnniiccii oovvee ttvvrrddnnjjee ssmmaattrraajjuu ddaa jjee nneeoopphhooddnnoo ppoovveezzaattii iihh zzaajjeeddnnoo uu ccjjeelloovvoottii jjeeddiinnssttvveennii ssiisstteemm uu kkoojjeemm ććee ssee ttooččnnoo zznnaattii pprraavvaa ii oobbvveezzee,, aa ddaa eekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa ssaa ssvvoojjee ssttrraannee mmoožžee bbiittii zznnaaččaajjaann kkoooorrddiinnaattoorr ssvviihh ttiihh aakkttiivvnnoossttii..

DDrr..IIlliijjaa DDžžoommbbiićć ssvvjjeessttaann jjee nnaarraavvnnoo,, ssppaacciiffiiččnnee bboossaannsskkoohheerrcceeggoovvaaččkkee ddrržžaavvnnee ssiittuuaacciijjee.. OOnn nnee rroobbuujjee nniikkaakkvviimm iilluuzziijjaammaa ii ddoobbrroo rraazzuummiijjee ddaa jjee ddoo ppoossttaavvlljjaannjjaa oovvaakkvvoogg ooddnnoossaa iizzmmeeđđuu nniizzaa eekkoonnoommsskkiihh ssuubbjjeekkaattaa ii ddrržžaavvee uu BBoossnnii ii HHeerrcceeggoovviinnii ddaalleekk ppuutt.. MMeeđđuuttiimm nnjjeeggoovv mmooddeell kkoojjii jjee ppoossttaavviioo mmoožžee ppoosslluužžiittii kkaaoo ddoobbrraa iilluussttrraacciijjaa oonnooggaa ššttoo ććee ttrreebbaattii uuččiinniittii kkaakkoo bbii BBoossnnaa ii HHeerrcceeggoovviinnaa uussppjjeeššnnoo rraazzvviillaa ssvvoojjuu mmeeđđuunnaarrooddnnuu eekkoonnoommsskkuu aakkttiivvnnoosstt.. KKoolliikkoo ggoodd jjee ttoo tteešškkoo uuččiinniittii zzbboogg ssppeecciiffiiččnnee bboossaannsskkoohheerrcceeggoovvaaččkkee ssiittuuaacciijjee,, ttrreebbaa uuzzeettii uu oobbzziirr jjeeddnnuu oollaakkoottnnuu ookkoollnnoosstt,, ttjj.. ččiinnjjeenniiccuu ddaa kkaaoo mmllaaddaa ddrržžaavvaa BBoossnnaa ii HHeerrcceeggoovviinnaa ppooččeennjjee iizz ppooččeettaakkaa,, ttee jjee pprreemmaa ttoommee mmoogguuććee ooddmmaahh zzaappooččeettii ssaa uuggrraaddnnjjoomm nneekkiihh iinnssttiittuucciijjaa ii mmeehhaanniizzaammaa kkoojjii ssuu jjoojj ppoottrreebbnnii..

RRuukkooppiiss ""EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee"" ssttuuddiioozznnoo jjee rraađđeenn ii aauuttoorr jjee uulloožžiioo vveelliikk ttrruudd ddaa pprrii ttoommee kkoonnzzuullttiirraa ddoossttuuppnnuu lliitteerraattuurruu ii ddaa oobbaavvii nniizz iinntteerrvvjjuuaa.. OOnn jjee bbiioo ssvvjjeessttaann tteežžiinnee zzaaddaaććee kkoojjee ssee pprriihhvvaattiioo ii ppoonneesseenn žžeelljjoomm ddaa nnaa nnaajjbboolljjii mmoogguuććii nnaaččiinn pprreezzeennttiirraa ssvvoojjuu tteemmuu nnaapprraavviioo jjee ssiisstteemmaattiiččaann rraadd kkoojjii zzaaddoovvoolljjaavvaa ddvvoossttrruukkee kkrriitteerriijjee.. SS jjeeddnnee ssttrraannee,, ttoo jjee vvrriijjeeddnnoo ppoommaaggaalloo ssttuuddeennttiimmaa ii ssvviimmaa oonniimmaa kkoojjii ssee bbaavvee mmeeđđuunnaarrooddnniimm eekkoonnoommsskkiimm mmeennddžžmmeennttoomm aallii ii oonniimmaa kkoojjii ssee nnaallaazzee uu ddrržžaavvnniimm ssttrruukkttuurraammaa ii ttrreebbaallii bbii vvooddiittii rraaččuunnaa oo nnaapprreettkkuu BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee uu ookkvviirruu mmeeđđuunnaarrooddnniihh eekkoonnoommsskkiihh ooddnnoossaa..

KKnnjjiiggaa,, oossiimm zznnaannssttvveennee iimmaa ii ssvvoojjuu pprraakksseeoolloošškkuu pprriimmjjeennuu ii vvrriijjeeddnnoosstt,, aa bbiittii ććee ttoo uujjeeddnnoo ii ppiioonniirrsskkii rraadd oovvee vvrrssttee nnaa nnaaššiimm pprroossttoorriimmaa..

PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooffffffff........ddddddddrrrrrrrr........RRRRRRRRaaaaaaaaddddddddoooooooovvvvvvvvaaaaaaaannnnnnnn VVVVVVVVuuuuuuuukkkkkkkkaaaaaaaaddddddddiiiiiiiinnnnnnnnoooooooovvvvvvvviiiiiiiićććććććć,,,,,,,, ssssssssrrrrrrrr

PPPPPPPPrrrrrrrrooooooooffffffff........ddddddddrrrrrrrr........ LLLLLLLLiiiiiiiiddddddddiiiiiiiijjjjjjjjaaaaaaaa ČČČČČČČČeeeeeeeehhhhhhhhuuuuuuuulllllllliiiiiiiićććććććć,,,,,,,, ssssssssrrrrrrrr



___________________________________________________________________________

303

........UU eerrii gglloobbaalliizzaacciijjee ii pprroocceessaa iinntteeggrraacciijjee ssaa EEvvrrooppsskkoomm UUnniijjoomm,, eekkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa pprreeddssttaavvlljjaa pprroodduužžeennuu rruukkuu ddiipplloommaattsskkoogg ttiijjeellaa jjeeddnnee ddrržžaavvee uu ooddnnoossiimmaa ssaa iinnoossttrraannssttvvoomm.. EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa jjee kkvvaalliitteettnnaa ssiimmbbiioozzaa ppoolliittiikkee ii eekkoonnoommiijjee kkoojjee ffuunnkkcciioonniiššuu uu ssaaddeejjssttvvuu..

KKnnjjiiggaa ""EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee"" oobbzziirroomm nnaa sslloožžeennee ddrruuššttvveennoo--ppoolliittiiččkkee pprriilliikkee uu BBoossnnii ii HHeerrcceeggoovviinnii pprreeddssttaavvlljjaa ppoohhvvaallaann ii hhrraabbaarr ppoodduuhhvvaatt.. AAnnaalliizziirraajjuuććii nnjjeenn ssaaddrržžaajj ii kkoonncceepptt vviiddlljjiivvoo jjee ddaa ssee rraaddii oo kkvvaalliitteettnnoomm mmllaaddoomm nnaauuččnniikkuu kkoojjii ssvvoojjee zznnaannjjee uu oobbllaassttii mmeeđđuunnaarrooddnniihh eekkoonnoommsskkiihh ooddnnoossaa žžeellii uuggrraaddiittii uu tteemmeelljjee nnoovvee nnaauuččnnee ddiisscciipplliinnee –– eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee..

OOvvaajj ppoodduuhhvvaatt nnee ssmmiijjee oossttaattii uussaammlljjeenn.. PPoottrreebbnnoo jjee ddaa ggaa ppooddrržžee ssttrruukkttuurree vvllaassttii BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee.. PPooddrršškkaa ppooddrraazzuummiijjeevvaa pprriijjee ssvveeggaa jjaassnnoo uuttvvrrđđeennuu eekkoonnoommsskkuu ssttrraatteeggiijjuu,, aa jjeeddaann oodd nnaajjvvaažžnniijjiihh nnjjeenniihh sseeggmmeennaattaa jjee mmeeđđuunnaarrooddnnaa eekkoonnoommsskkaa ssaarraaddnnjjaa ii rraazzmmjjeennaa..

KKnnjjiiggaa ""EEkkoonnoommsskkaa ddiipplloommaattiijjaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee"" uupprraavvoo nnuuddii mmeehhaanniizzmmee zzaa uussppjjeeššnnoo rraazzvviijjaannjjee mmeeđđuunnaarrooddnnee eekkoonnoommsskkee ssaarraaddnnjjee ii uussppoossttaavvlljjaannjjaa kkoonncceeppttaa eekkoonnoommsskkee ddiipplloommaattiijjee BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinnee.. SS ttooggaa,, oonnaa jjee vviiššeessttrruukkoo kkoorriissnnaa kkaakkoo zzaa ssttuuddeennttee oossnnoovvnniihh ii ppoossttddiipplloommsskkiihh ssttuuddiijjaa,, ttaakkoo ii zzaa nnoossiiooccee iizzvvrrššnnee vvllaassttii,, ddiipplloommaattee ii mmeennaaddžžeerree..

UU nnaaddii ddaa ććee pprreedd nnaammaa uusskkoorroo bbiittii nnoovvoo ddooppuunnjjeennoo iizzddaannjjee,, kknnjjiigguu iisskkrreennoo pprreeppoorruuččuujjeemm ii ooččeekkuujjeemm ddaa oonnaa pprroobbuuddii kkrriittiiččkkuu ssvviijjsseett ddeeššaavvaannjjaa uu bboossaannsskkoohheerrcceeggoovvaaččkkoojj eekkoonnoommiijjii ii ppoolliittiiccii..

DDDDDDDDoooooooocccccccc........ddddddddrrrrrrrr ŽŽŽŽŽŽŽŽeeeeeeeelllllllljjjjjjjjkkkkkkkkoooooooo KKKKKKKKoooooooovvvvvvvvaaaaaaaaččččččččeeeeeeeevvvvvvvviiiiiiiićććććććć,,,,,,,, ssssssssrrrrrrrr



___________________________________________________________________________

304

ŠŠttaammppaannjjee kknnjjiiggee ssuu ppoommooggllii :: ""RRaaffiinneerriijjaa uulljjaa"" aa..dd MMooddrriiččaa,, ""VViittiinnkkaa"" aa..dd KKoozzlluukk,, ""MMBBJJ CCoommmmeerrcc"" PPrriijjeeddoorr..



___________________________________________________________________________

305

Documents

univerzitetpim.comuniverzitetpim.com/wp-content/uploads/2016/11/Ekonomska-diplomatija-BiH.pdf · ____________________________Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine___________________________

univerzitetpim.comuniverzitetpim.com/wp-content/uploads/2016/11/Ekonomska-diplomatija-BiH.pdf · __Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine_