Ekonomska analiza uvođenja ORCA standarda

EKONOMSKA ANALIZA UVOĐENJA STANDARDA DOBROBITI ŽIVOTINJA

Ekonomska analiza isplativosti prilagođavanja objekata i prakse na farmama svinja, goveda i živine

ORCA visokim standardima dobrobiti farmskih životinja posmatrano iz perspektive farmera

Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja

2

EKONOMSKA ANALIZA UVOĐENJA STANDARDA DOBROBITI ŽIVOTINJA Ekonomska analiza isplativosti prilagođavanja objekata i prakse na farmama svinja, goveda i živine ORCA visokim standardima dobrobiti farmskih životinja posmatrano iz perspektive farmera

IzdavačOrganizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCARisanska 1, 11 000 Beogradwww.orca.rs

Za izdavačaElvir Burazerović

NaslovEkonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinjaEkonomska analiza isplativosti prilagođavanja objekata i prakse na farmama svinja, goveda i živine ORCA visokim standardima dobrobiti farmskih životinja posmatrano iz perspektive farmera

Autori istraživanja:Goran Živkov, Ivana Dulić Marković, Branko Krstić,Nemanja Teofilović, Aleksandra Marković, Dragana Tar, BSc BVETMED MPH MRCVS David PritchardJelena Ilić, MSc Jelena Burazerović, Elvir Burazerović

Tiraž500

Dizajn i priprema za štampuAleksandar Petrović

ŠtampaDMD, Beograd

ISBN 978-86-911349-6-9

Stvaranje ove publikacije pomogli su Evropska unija i Austrijska razvojna agencija. Sadržaj dokumenta je isključivo odgovornost ORCA i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije ili Austrijske razvojne agencije.

Sva prava zadražana. Nije dozvoljeno da bilo koji deo ove knjige bude snimljen, emitovan ili reprodukovan, bez dozvole izdavača

Beograd, 2014. god.


4

SADRŽAJ

Predgovor 6Dobrobit za sve 9

Dobrobit životinja – profit za farmera 10Dobrobit životinja – bezbedna hrana za potrošača 11Projekat „Dobrobit za sve” 13

EKONOMSKA ANALIZA UVOĐENJA STANDARDA DOBROBITI ŽIVOTINJA 19

PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji 27Trendovi i tržišni lanac 27Lanac snabdevanja u sektoru mesa 33Orjentacija ka kvalitetu 39Uvođenje standarda za promociju kvaliteta 42

DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda 45Metodologija istraživanja 45Ograničenja i problemi tokom istraživanja 53

Gajenje svinja 55Gajenje brojlera 67Gajenje kokošaka nosilja 73Gajenje krava muzara 81Stavovi proizvođača o važnosti dobrobiti životinja u proizvodnji 84

Zaključci i preporuke 87

Aneksi 91Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu svinja) 92Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu brojlera) 94Sumarna baza investicija za uvođenje ORCA standarda (za farmu kokošaka nosilja) 95

EKONOMSKI ASPEKTI DOBROBITI FARMSKIH ŽIVOTINJA – EU PERSPEKTIVE 97

Dodatna literatura 110


6 7

PREDGOVOR

TZa mene je dobrobit životinja kvalitetan život životinja koji im mi obezbeđujemo. Što im više pružimo kvalitetnijih uslova života to će se i nama vratiti kroz ekonomske efekte.” Saša Đurković, držalac živine

Dobrobit životinja, pored etičkog i pravnog aspekta, ima i svoje ekonomske dimenzije, odnosno ona može biti tretirana i kao ekonomsko pitanje. Publikacija pred čitaocem, upravo iz ovog ugla sagledava proces unapređivanja

standarda dobrobiti farmskih životinja. Svako ko gaji farmske životinje, bavi se njihovim prevozom ili klanjem, mora da

obezbedi dostizanje određenog stepena dobrobiti životinja koji zahtevaju zakoni koje donosi država. Ovo je minimalni standard dobrobiti životinja čije je poštovanje zakonska obaveza svakog proizvođača, prevoznika i klanice. Međutim, značajan broj potrošača na evropskom kontinentu želi više od toga: oni žele da kupe namirnice životinjskog porekla koje su proizvedene u procesu u kojem je poštovan visok stepen dobrobiti životinja. Zbog toga u zemljama Evropske unije postoji više privatnih sertifikacionih šema koje garantuju potrošačima da je određeni proizvod nastao uz poštovanje visokih standarda u pogledu dobrobiti životinja.

U Srbiji je ORCA, na osnovu rezultata nacionalnog istraživanja stanja dobrobiti životinja i iskustva iz evropskih zemalja, izradila visoke standarde dobrobiti farmskih životinja. Ove standarde izradili smo, svesni činjenice da na najvećem broju farmi u Srbiji nisu uvedeni čak ni minimalni standardi u pogledu dobrobiti životinja, ali istovremeno i uvereni da obezbeđivanje višeg nivoa dobrobiti životinja može pozitivno uticati, ne samo na životinje, već i na sve aktere tržišnog lanca – farmere, otkupljivače i potrošače proizvoda životinjskog porekla.

Da li postoji ekonomsko opravdanje za uvođenje visokih standarda dobrobiti životinja na farme u Srbiji i koji su mogući putevi do ovog ambicioznog cilja?

Posmatrajući problematiku iz ugla farmera, studija predstavljena u ovoj publikaciji nastoji da pruži odgovore na istaknuta pitanja. Kroz istraživanje, sagledavaju se realni ekonomski aspekti, odnosno procenjuje visina investicija koje su potrebne kako bi se gajenje svinja, živine i goveda uskladilo sa ORCA visokim standardima dobrobiti životinja. Ukazujući na mnogobrojne prepreke koje postoje u procesu primene ovih standarda, istraživanje je ukazalo na jasnu potrebu da je, pored samoregulacije tržišta kroz interakcije u proizvodnom lancu, neophodno aktivirati podršku države u procesu dostizanja visokih standarda dobrobiti životinja. Ovo istraživanje treba razumeti i prihvatiti kao prvo u nizu daljih analiza i procena koje je neophodno sprovesti kako bi se u potpunosti sagledali ekonomski akspekti dobrobiti farmskih životinja.

Tragajući za odgovorima na pomenuta pitanja, prikupljene su značajne informacije koje oslikavaju stanje na našim farmama, odnosno ukazuju na značajan raskorak koji postoji između zakonskih zahteva i realnog stanja na terenu. Zbog toga, ovi podaci mogu poslužiti, ne samo akterima tržišnog lanca kojima su prvenstveno namenjeni, već i zakonodavcu i nadležnim organima koji su odgovorni za kreiranje planova implementacije propisa u oblasti dobrobiti farmskih životinja u Srbiji.

Elvir BurazerovićDirektor ORCA

Foto: www.organicvalley.coop


8 9

DOBROBIT ZA SVEJelena Ilić, Jelena Burazerović i Elvir Burazerović

Dobrobit životinja je povezana sa kvalitetom života ljudi jer predstavlja značajan faktor ekonomskog razvoja, društvenog blagostanja i zaštite životne sredine. Zbog toga, kako Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) navodi, „dobrobit životinja ne treba da bude tretirana kao samostalno pitanje, već kao deo važnih društvenih ciljeva kojima doprinosi, kao što su bezbednost i sigurnost hrane, zdravlje ljudi i životinja, zaštita životne sredine, bezbednost ljudi na radu, ruralni razvoj, ravnopravnost polova i socijalna pravda.”

Sloboda od gladi i žeđi kroz obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetne hrane i sveže vode.

Sloboda od neudobnosti kroz obezbeđivanje odgovarajućeg zaklona i mesta za odmor.

Sloboda od bola, povreda i bolesti kroz obezbeđivanje brze i adekvatne veterinarske nege i preventivne zdravstvene zaštite.

Sloboda od straha i stresa kroz obezbeđivanje uslova i postupaka koji ne dovode do mentalne patnje životinje.

Sloboda ispoljavanja osnovnih oblika ponašanja karakteri stičnih za vrstu kroz obezbeđivanje dovoljno prostora, adekvatnih objekata za držanje životinja i odgovarajućeg društva životinja iste vrste.


Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja DOBROBIT ZA SVE

10 11

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbiji su se otvorila vrata za izvoz proizvoda na tržište Evropske unije, koje snabdeva preko 500 miliona potrošača. Međutim, evropske firme koje uvoze proizvode iz vanevropskih zemalja, zahtevaju da oni budu proizvedeni u skladu sa standardima dobre poljoprivredne prakse (GLOBAL GAP standardima) u kojima dobrobit životinja zauzima posebno mesto. Stoga, ispunjavanje standarda dobrobiti životinja predstavlja neophodan korak za naše odgajivače koji žele da svoje proizvode plasiraju na tržište EU.

Dobrobit životinja – bezbedna hrana za potrošača

TMnogi faktori doprinose proizvodnji sigurne i zdrave hrane, ali zdravlje i dobrobit životinja su od najvećeg značaja”. (OIE, 2004)

Dobrobit životinja je prepoznata kao ključni faktor kvaliteta i bezbednosti hrane životinjskog porekla. Deo je politika i praksi koje se odnose na unapređivanje zdravlja životinja i stočarske proizvodnje, unapređenje privrednog i ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine, razvoja sela i povećanja zaposlenosti.

Naučna istraživanja su pokazala da ishrana krava izbalansiranom hranom doprinosi održavanju hranljive vrednosti mleka. Takođe, pažljivo postupanje sa životinjama pre i tokom klanja doprinosi sprečavanju umanjenja kvaliteta mesa.

Čest način inficiranja bakterijom E. coli kod ljudi jeste zagađenjem mesa životinjskim izmetom što se dešava usled držanja stoke u uslovima prenaseljenosti. Takođe, infekcija bakterijom Salmonella, koja se prenosi od živine i jaja na ljude, povezana je sa lošim načinom gajenja živine, odnosno narušenom dobrobiti ovih životinja.

Poslednjih godina, raste svest potrošača o značaju ishrane kvalitetnom, bezbednom i zdravom hranom. Jedan od faktora koji utiče na njihove potrošačke odluke jeste i dobrobit farmskih životinja. Potrošači žele hranu životinjskog porekla

Naučno je dokazano da su životinje osećajna bića koja, kao i čovek, mogu da osete bol, patnju i stres. Zbog toga je obaveza čoveka da poštuje životinje i brine o njihovoj dobrobiti. Dobrobit životinja se može sagledati kroz međunarodno prihvaćen koncepta „Pet sloboda”.

Prema definiciji Svetske organizacije za zdravlje životinja – OIE, „dobrobit životinje je ostvarena, kada je životinja zdrava, uhranjena, bezbedna, u stanju da ispolji prirodno ponašanje, ako joj je udobno i kada ne pati usled neprijatnih stanja kakva su bol, strah i stres.” (Terrestrial Animal Health Code, OIE 2009)

Dobrobit životinja – profit za farmeraNaučna istraživanja pokazala su da životinje koje su lošeg fizičkog i mentalnog zdravlja mogu imati nižu stopu reprodukcije, rasta i proizvodnosti.

TImaćemo bolju produktivnost, ako se krava oseća dobro, ima dobro okruženje i dobru hranu. Daju nam više kada su zdrave, a i lakše je raditi sa zdravim kravama”. Mats Eriksson, vlasnik farme krava muzara iz Švedske

Ako okruženje u kome je životinja smeštena nije u potpunosti prilagođeno njenim potrebama, ona će biti izložena stresu. Njen organizam će se boriti da se prilagodi neodgovarajućim uslovima u kojima se nalazi, a energija koju dobija iz hrane trošiće se, umesto na rast i produkciju, na proces prilagođavanja ovim uslovima života. Zbog toga loše stanje dobrobiti životinja vodi gubicima u rastu, produkciji i razmnožavanju. Neadekvatan odnos prema životinjama može kod njih prouzrokovati strah od ljudi, čime se narušava dobrobit, a time i rast i reprodukcija životinje.

TNaučna istraživanja su pokazala da povišen nivo straha od ljudi kod svinja smanjuje rast za 6%, odnosno reprodukciju za 7%” („Dobrobit životinja za odgajivače stoke”, RSPCA, Australia)

TDobrobit životinja je način ophođenja nas prema životinjama i njihov život koji im pružamo. Po meni, kao držaocu živine, što im pružimo kvalitetnije uslove života, to će se i nama vratiti više kroz ekonomske efekte” Saša Đurović, vlasnik farme živine „Omnija”

Praksa farmera širom evropskih zemalja pokazala je da je koncept dobrobiti životinja na farmama ekonomski isplativ.

DOBROBIT ŽIVOTINJA

Lisabonski sporazum, koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, uključuje i član o dobrobiti životinja kojim obavezuje sve institucije i zemlje članice EU da „posvete punu pažnju zahtevima dobrobiti životinja” u svim oblastima za koje je nadležna EU.


12 13

Projekat „Dobrobit za sve”

Projekat „Dobrobit za sve” realizuje se sa ciljem da se ojača lokalna stočarska proizvodnja u dunavskom regionu u Srbiji, kroz uvođenje „ORCA visokih standarda dobrobiti farmskih životinja” (ORCA standardi) u praksu gajenja životinja. Na taj način, ovim projektom doprinosimo socioekonomskom razvoju dunavskog regiona u Srbiji i ciljevima strategije Evropske unije za dunavski region.

Projekat „Dobrobit za sve”, deo je ORCA programa „Pet sloboda na farmi” koji je utvrđen Strateškim planom ORCA (20112015). Cilj programa je uspostavljanje visokih standarda dobrobiti farmskih ži vo tinja u Srbiji. Aktivnosti programa usme rene su na jačanje svesti potrošača o značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbednost mesa, mleka i jaja, kao i njihovom pravu na informisanost i mogućnost izbora pri kupovini hrane životinjskog porekla. Program podstiče proizvođače, otkupljivače i prerađivače hrane životinjskog porekla da se aktivno uključe u unapređivanje dobrobiti farmskih životinja i upoznaje ih sa ekonomskim koristima koji iz toga proističu. Istovremeno, kroz ovaj program povezuju se proizvođači, otkupljivači, prerađivači hrane životinjskog porekla i potrošači koji razumeju značaj uspostavljanja visokih standarda dobrobiti životinja.

Tokom 2011 i 2012. godine ORCA je u saradnji sa gradom Sremska Mitrovica realizovala projekat „Standardi dobrobiti farmskih životinja u Srbiji” koji je bio podržan od strane Evropske unije. Kroz ovaj projekat izvršeno je prvo nacionalno istraživanje stanja dobrobiti farmskih životinja u Republici Srbiji. Jedan od rezultata ovog projekta bila je izrada ORCA standarda za četiri vrste životinja (svinje, goveda, ovce i živinu) od strane vodećih evropskih stručnjaka za dobrobit životinja sa Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija).

Navedeni rezultati osnova su za aktivnosti koje se preduzimaju u okviru projekta „Dobrobit za sve” koji treba da kreira temelje za uvođenje ORCA standarda u proizvodnu praksu te tako doprinese unapređivanju kvaliteta i bezbednosti hrane, ruralnom razvoju i zaštiti životne sredine.

proizvedenu uz poštovanje dobrobiti farmskih životinja, svesni da od načina na koji se životinje gaje zavisi kvalitet i bezbednost hrane.

TPotrošači su se naročito zainteresovali za dobrobit životinja nakon niza „skandala” u proizvodnji hrane, kao što su bolest ludih krava, slinavka i šap i druge. Sve ovo je posledica industrijske proizvodnje” Dr Mara Miele, Univerzitet u Kardifu

TSve veći broj evropskih potrošača zabrinuto je za dobrobit životinja od kojih se dobijaju meso, jaja i mlečni proizvodi.” Dokument: „Od farme do trpeze”, EU, Generalni direktorat za zdravlje i potrošače, 2004

Potrošači smatraju da bi farmske životinje trebalo da se drže, hrane i reprodukuju u prirodnim uslovima, na način da su im potrebe zadovoljene i da mogu da ispolje svoje prirodno ponašanje. Oni žele da kupuju proizvode koji su nastali uz poštovanje visokih standarda dobrobiti farmskih životinja.

U Evropskoj uniji (u zavisnosti od zemlje) od 21 do 67% potrošača raz-mišlja o dobrobiti životinja prilikom kupovine mesa i mesnih proizvoda (Eurobarometar, 2006), dok je u Srbiji ovaj procenat 50% (Ipsos Strategic Marketing, 2010).

Istraživanja Eurobarometra, pokazala su da u Evropskoj uniji (u zavisnonosti od zemlje) od 33 do 81% potrošača je spremno da plati dodatnu cenu za kokoši-ja jaja proizvedena u skladu sa standardima dobrobiti životinja (Eurobarometar, 2006), dok u Srbiji ovaj procenat iznosi 63% (Ipsos Strategic Marketing, 2010).

S druge strane, u zemljama EU potrošači imaju priliku da biraju između hrane proizvedene u industrijskim sistemima gajenja životinja, i hrane proizvedene u skladu sa visokim standardima dobrobiti životinja. Nažalost to u Srbiji nije slučaj gde još uvek ne postoji tržište proizvodima koji su nastali uz poštovanje visokih standarda dobrobiti farmskih životinja.

„Manje od 1% jaja na tržištu u Srbiji proizvedeno je u skladu sa najnovijim propisima o gajenju kokošaka nosilja u EU. To je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU” Medijski instraživački centar, 2012

STRATEGIJA EU ZA DUNAVSKI REGION

Strategija za unapređenje razvoja dunavskog regiona, predložena je od strane Evropske komisije, a usvojile su je zemlje članice EU, 13. aprila 2011. Cilj Strategije je bolja koordinacija i saradnja između 14 zemalja dunavskog regiona, na rešavanju zajedničkih problema i izazova u oblasti zaštite životne sredine, socio-ekonomskog razvoja, energetike i transporta, obrazovanja, istraživanja, inovacija i bezbednosti.


14 15

■ Obuke o načinima uvođenja standarda dobrobiti životinja u Srbiji

Obuke o načinima za uvođenje standarda dobrobiti farmskih životinja u stočarsku praksu u Srbiji je od posebne važnosti za razumevanje značaja koju dobrobit životinja ima za proizvodnju kvalitetne i bezbedne hrane životinjskog porekla. U okviru projekta „Dobrobit za sve” sprovode se obuke o dobrobiti četiri kate gorije životinja: goveda, svinja, ovaca i živine, namenjene različitim ciljnim grupama:

1. Obuke farmera i njihovih udruženja čiji je cilj upoznavanje sa pojmovima i usvajanje znanja i veština u vezi sa uvođenjem standarda dobrobiti farmskih životinja na farmama. Polaznici se upoznaju sa stočarskim praksama koje osiguravaju ostvarivanje dobrobiti svinja, goveda, ovaca i živine. Takođe, farmeri se informišu o načinima na koje dobrobit životinja utiče na uvećanje proizvodnosti životinja i ostvarivanje većeg profita od prodaje kvalitetnijih proizvoda izrađenih prema visokim standardima dobrobiti farmskih životinja.

2. Obuke stručne poljoprivredne službe Ministarstva poljoprivrede čiji je cilj sticanje znanja i veština koje će primenjivati u redovnim aktivnostima podrške poljoprivrednim proizvođačima, kako bi im pomogli da ostvare dobrobit farmskih životinja na svojim farmama. Oni će takođe u budućnosti biti u mogućnosti da predlože proizvođačima mere unapređenja uslova dobrobiti životinja na farmi, u skladu sa „ORCA visokim standardima dobrobiti farmskih životinja”.

3. Obuke veterinarskih inspektora Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede čiji je cilj jačanje kapaciteta državne uprave za efikasnu implementaciju evropskog zakonodavstva koje se odnosi na dobrobit farmskih životinja. Polaznici se osposobljavaju da kompetentno procene dobrobit životinja na farmi, posmatrajući sve tri komponente dobrobiti – fizičku, mentalnu i bihejvioralnu, kao i mogućnosti životinja da u datim uslovima ispune svoje prirodne potrebe.

Primena ORCA standarda u stočarskoj praksi doprineće obezbeđivanju kvalitetne i bezbedne hrane životinjskog porekla, a farmerima osigurati siguran plasman prehrambenih proizvoda. Kako bi pomenuti standardi bili primenjeni u praksi, te doprineli socioekonomskom razvoju dunavskog regiona, kroz projekat „Dobrobit za sve” se realizuju sledeće grupe aktivnosti:

■ Istraživanje stanja i identifikacija mogućnosti uvođenja ORCA standarda obuhvata grupu aktivnosti koja se realizuje kroz sprovođenje specifičnih istraživanja i to:

1. Istraživanje stanja stočarstva i dobrobiti farmskih životinja obuhvata procenu snaga i slabosti, problema i mogućnosti za proizvodnju i plasman hrane životinjskog porekla uz poštovanje ORCA standarda. U okviru ovog istraživanja sagledan je celokupan zakonski, strateški, institucionalni i obrazovni okvir koji se direktno i indirektno odnosi na dobrobit farmskih životinja u Srbiji i Evropskoj uniji.

2. Istraživanje stanja dobrobiti životinja na farmama u dunavskom regionu podrazumeva procenu stanja dobrobiti životinja na farmama, kroz primenu posebne metodologije procene dobrobiti bazirane na merama koje sagledavaju sve tri komponente dobrobiti: fizičku, psihičku i bihejvioralnu. Cilj ovog istraživanja je da se kroz identifikaciju stanja utvrde potrebe i raskorak između postojeće situacije i standarda koji se žele postići.

3. Istraživanje stavova potrošača o povezanosti dobrobiti farmskih životinja sa kvalitetom i bezbednošću hrane životinjskog porekla kako bi se utvrdio način na koji potrošači razmišljaju o dobrobiti farmskih životinja kada kupuju proizvode životinjskog porekla. Reč je o kvalitativnom istraživanju stavova potrošača, realizovanom kroz fokusgrupne diskusije i conjoint upitnik koji je omogućio identifikaciju mogućih ciljnih grupa/segmenata potrošača u Srbiji. Takođe, istraživanje uključuje i cenovnu osetljivost, spremnost i motive za potrošnju hrane koja je proizvedena po standardima kojima se obezbeđuje visok nivo dobrobiti životinja.

4. Ekonomska analiza uvođenja visokih standarda dobrobiti životinja predstavlja istraživanje ekonomskih faktora koji utiču na to da se hrana životinjskog porekla proizvedena uz poštovanje ORCA standarda proizvede i plasira na tržište. Kroz ovo istraživanje se utvrđuje da li postoji ekonomski opravdan argument i mogućnost uvođenja standarda dobrobiti farmskih životinja u stočarsku praksu u Srbiji i kakvi su stavovi proizvođača o uvođenju ORCA standarda.


16 17

Na konferenciji, su predstavljeni rezultati istraživanja sprovedenih kroz ovaj projekat, kao i aktivnosti koje je potrebno preduzeti kako i se obezbedili meso, mleko i jaja koji su proizvedeni u skladu sa ORCA standardima gajenja farmskih životinja”. Na konferenciji su govorili istaknuti stručnjaci iz oblasti agrarne ekonomije i dobrobiti životinja, dok su strani predavači preneli iskustva iz Evropske unije na uvođenju dobrobiti farmsih životinja u stočarsku proizvodnju.

■ Najvažniji rezultati projekta „Dobrobit za sve” su:• Stvoreni uslovi za izradu strateških dokumenata u vezi sa dobrobiti farm

skih životinja i unapređenje stočarstva u Srbiji kroz obezbeđivanje rezul-tata istraživanja stavova potrošača kao i ekonomsku analizu ispla-tivosti proizvodnje mesa, mleka i jaja uz poštovanje ORCA standarda.

• Ojačani kapaciteti državne uprave i lokalne samouprave, farmera i njihovih udruženja, stručne poljoprivredne službe i veterinara za primenu znanja i alata za obezbeđivanje proizvodnje hrane životinjskog porekla uz poštovanje standarda dobrobiti farmskih životinja.

• Stvoreni uslovi za uključivanje i povezivanje ključnih aktera u sek-toru proizvodnje hrane: farmera (proizvođača) sa otkupljivačima i prerađivačima hrane životinjskog porekla, kroz informisanje i upoznavanje otkupljivača i prerađivača mesa, mleka i jaja sa načinom na koji ostvarivanje dobrobiti farmskih životinja utiče na kvalitet i bezbednost hrane, kao i povećanje profita.

• Unapređena svest potrošača u Srbiji o značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla.

Projekat „Dobrobit za sve” sprovodi ORCA u partnerstvu sa šest lokalnih samouprava u Srbiji: gradovima Sremska Mitrovica i Zaječar, kao i opštinama Bogatić, Mali Zvornik i Knjaževac, tokom 2013 i 2014. godine. Pridruženi partneri ovog projekta su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životine sredine (Uprava za veterinu i Grupa za institucionalnu podršku ruralnom razvoju), kao i opštine: Vršac, Veliko Gradište i Golubac, Privredna komora Beograda i Agencija za ruralni razvoj Zaječara.

Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Austrijske razvojne agencije.

■ Informisanje i upoznavanje otkupljivača i prerađivača mesa, mleka i jaja sa načinom na koji ostvarivanje dobrobiti farmskih životinja utiče na kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla

Otkupljivači i prerađivači proizvoda životinjskog porekla su posebno važni u procesu obezbeđivanja mesa, mleka i jaja koju su proizvedeni u skladu sa visokim standardima dobrobiti životinja. Kroz aktivnosti projekta „Dobrobit za sve” informišemo otkupljivače i prerađivače sa načinom na koji ostvarivanje dobrobiti farmskih životinja utiče na kvalitet i bezbednost hrane, stavovima potrošača o ovoj temi kao i sa rezultatima istraživanja koja su sprovedena kroz ovaj projekat, a pre svega rezultatima ekonomske analize isplativosti plasmana proizvoda životinjskog porekla proizvedenih uz poštovanje visokih standarda dobrobiti farmskih životinja, odnosno sa rezultatima istraživanja stavova potrošača o dobrobiti životinja. Na taj način otkupljivači i prerađivači hrane životinjskog porekla stiču sliku o načinima na koje uvođenje visokih standarda dobrobiti životinja u stočarsku praksu utiče na njihov profit i koristima koje iz toga proizilaze, kako sa prodajnog aspekta, tako i sa aspekta društvene odgovornosti.

■ Informisanje javnosti o značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla

Realizaciju projekta „Dobrobit za sve” prate promotivne aktivnostima u cilju podizanja svesti potrošača o značaju dobrobiti farmskih životinja za kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla. Promotivne aktivnosti projekta uključuju aktivnu komunikaciju sa medijima putem saopštenja, ličnog kontakta i konferencija, zatim informisanje građana o projektim aktivnostima putem internet prezentacije i društve nih mreža, kao i prezentaciju projekta kroz sastanke i susrete sa ciljnom javnosti i učešće na različitim događajima organizovanim tokom godine (sajmovima, konferencijama, seminarima).

Stručna konferencija o dobrobiti životinja na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu je centralna promotivna manifestacija ovog projekta. Poljoprivredni sajam je najveći i najposećeniji poljoprivredni događaj u Srbiji. Konferenciji su prisustvovali partneri i saradnici na projektu, predstavnici državne uprave i lokalne samouprave, farmera i njihovih udruženja, otkupljivača, prerađivača i potrošača, kao i medija.


19

EKONOMSKA ANALIZA UVOĐENJA STANDARDA DOBROBITI ŽIVOTINJA

Goran Živkov, Ivana Dulić Marković, Branko Krstić, Nemanja Teofilović, Aleksandra Marković i Dragana Tar

Pitanje dobrobiti farmskih životinja često se pokreće najpre kao etička, potom pravna, a tek onda kao ekonomska kategorija. Ovaj proces evoluira u razvoju i primeni, kao i u razumevanju i očekivanjima kako farmera, tako i potroša

ča. Njemu u velikoj meri doprinosi i ubedljivost argumenata koji dobrobit životinja prevode (iz oblasti isključivo regulisanog) ka profitno orjentisanom poslovanju kroz uvođenje mera i procedura za unapređenje zdravstvenog statusa i načina gajenja životinja. Nažalost, istraživanja koja se bave ovim argumentima, utvrđivanjem veze unapređivanja dobrobiti životinja na farmama i kvaliteta pro izvoda životinjskog porekla, odnosno investicija u unapređivanje dobrobiti životinja i produktivnosti i profita, u Srbiji su tek u začetku.

Cilj ove studije je da istraži koliko bi primena standarda dobrobiti životinja koje je razvila ORCA uticala na proizvodnu cenu životinja na farmama. Značaj ove studije sastoji se u tome što utvrđuje da li postoji ekonomski opravdan argument i mogućnost razvoja u ovom pravcu i kakvi su stavovi proizvođača prema uvođenju gorepomenutih standarda. Studija je naručena za potrebe Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama ORCA, u okviru projekta „Dobrobit za sve”, a realizovala ju je konsultantska organizacija SEEDEV na području Dunavskog basena u periodu od decembra 2013. do maja 2014. godine.

Minimalni (zakonski) standardi za gajenje farmskih životinjaRazvoj propisa kojima se uređuje dobrobit farmskih životinja zaokuplja sve više pažnju nacionalnih zakonodavaca, ali i međunarodnih organizacija. Tokom prethodne tri decenije ova oblast je u Evropskoj uniji definisana nizom propisa koji se većinom odnose na životinje namenjene ishrani. Evropska komisija je usvojila Akcioni plan za zaštitu i dobrobit životinja za period od 20062010, a potom i Strategiju dobrobiti životinja za period 20122015 kojima se postavljaju strateški ciljevi i opisuju budući koraci u implementaciji. Zaštita različitih vrsta farmskih životinja je regulisana nizom

Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja

20 21

Viši standardi dobrobiti farmskih životinja pri gajenju

Iako praksa pokazuje da implementacija propisa kojima su definisani minimalni standardi dobrobiti životinja značajno zaostaje, kao i da sistemski monitoring primene ne postoji, te da je potrebno učiniti još dosta na samoj doslednoj implementaciji ovih odredbi, ORCA je opredeljena da načini dodatne korake i razvija dodatne, više standarde dobrobiti farmskih životinja kao dobrovoljni standard.

ORCA standard (kao i standardi dobrobiti životinja primenjeni u organskoj proizvodnji) predstavljaju krajnji cilj i dug put od realne situacije dobrobiti farmskih životinja u Srbiji i „zlatni standard” u odnosu na zakonski minimum. Razvijaju se u procesu samoregulacije sektora stočarstva, čime bi se fokusom na dodatne karakteristike kvaliteta, proizvod diferencirao od sličnih iz iste kategorije i učinio poželjnijim za kupca. ORCA veruje da će primena ovih standarda doprineti razvoju dobre poljoprivrede prakse na farmama, obezbediti bolje uslove životinjama na farmi, unaprediti njihovo zdravlje i dobrobit, higijenu u objektima i doprineti sprečavanju širenja zaraznih bolesti. Ovo su faktori koji ne samo da unapređuju dobrobit životinja, već istovremeno povećavaju produktivnost, smanjuju gubitke i povećavaju profit proizvođača, kroz proizvodnju zdrave i bezbedne hrane životinjskog porekla.

ОRCA standard razvili su vodeći evropski stručnjaci za dobrobit životinja sa Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija) uz podršku domaćih stručnjaka, a na osnovu standarda dobrobiti životinja iz Velike Britanije i to Britanskog kraljevskog udruženja za sprečavanje surovosti prema životinjama (Royal Society for the Prevencion of Cruelty to Animals RSPCA). Standardi su razvijani naročito uvažavajući rezultate Nacionalnog istraživanja stanja dobrobiti životinja na farmama u Srbiji. Ovo istraživanje sprovela je ORCA u okviru projekta „Standardi dobrobiti farmskih životinja u Srbiji”, finansiranog od strane EU tokom 2011 i 2012. godine. Koristeći protokole posebno razvijene za potrebe istraživanja u saradnji sa stručnjacima za dobrobit životinja sa Univerziteta u Bristolu iz Velike Britanije, obučeni istraživači su posetili 105 farmi krava muzara, tovnih svinja i krmača, ovaca i brojlera i prikupili podatke koristeći indikatore bazirane na dobrobiti životinja, mere koje se tiču postojećih farmskih resursa, odnosno načina upravljanja farmom. ОRCA standardi se odnose na dobrobit farmskih životinja pri gajenju, odnosno na njihovu ishranu, smeštaj, okruženje, zdravlje i menadžment na farmama. Standarde koji će se odnositi na prevoz i klanje životinja potrebno je tek razviti. Istovremeno potrebno je naglasiti da su ORCA standardi razvijeni u formi preliminarne verzije standarda, te da postoji prostor da se do njihovog zvaničnog usvajanja, izvrše određene izmene i dopune.

direktiva i uredbi, a istovremeno zemlje EU imaju i svoje nacionalno zakonodavstvo koje operacionalizuje zahteve iz acquis communautaire u vezi sa gajenjem, prevozom i klanjem farmskih životinja.

Zakon o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), donet je 2009 godine i njime se uređuje dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja. Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama („Službeni glasnik RS”, broj 6/10) preciznije određuje pomenuta pitanja i deo je implementacione strukture oblasti dobrobiti životinja. Ovaj propis predstavlja okvir za definisanje obaveznog standarda uzgoja farmskih životinja koji određuje minimalne kriterijume dobrobiti za različite životinjske vrste kad su u pitanju oblasti koje su navedene u naslovu Pravilnika.

To su ujedno i minimalni zakonski obavezujući standardi koje svi uzgajivači životinja moraju da ispunjavaju. Dakle, zakonski standardi su minimalni i obavezujući za sve uzgajivače živoitnja.

Procena uspešnosti pokazuje neujednačenost implementacije na teritoriji čitave EU, te je i na nivou EU potrebna doslednija primena ovih propisa. Jedan od posebnih razloga za nedovoljno dobre rezultate u ostvarivanju dobrobiti farmskih životinja je i odsustvo ili slabost ekonomskih podsticaja. Upravo iz tog razloga je od izuzetnog značaja u samom početku primene standarda dobrobiti životinja na farmama istraživati, popularisati i voditi se ekonomskim benefitima, uz istovremenu podršku kreiranju potražnje i obrazovanju potrošača.

Realna situacija u Srbiji

EUrealna

situacija

ORCAstandardi

Standardi organske

proizvodnjeEU

minimalnistandardi

Zakonskistandardiu Srbiji

Slika 1: Put za implementaciju standarda dobrobiti životinja na farmama


22 23

Zakonski (minimalni) standardi dobrobiti farmskih životinja

ORCA (visoki) standardi dobrobiti farmskih životinja

TOVN

I PIL

IĆI

U prostoru ili prostoriji u kome se uzgajaju pilići za tov maksimalna gustina naseljenosti ovih pilića je 33 kg/m2

(član 42)

Gustina naseljenosti se računa u odnosu na veličinu podne površine dostupne pticama. Gustina naseljenosti nikada ne sme: (1) preći 30 kg/m2 (3) preći 19 ptica/m2 (Nacrt standarda 2.1.11.)

Prostorija u kojoj se uzgajaju pilići za tov treba da bude osvetljena, a intezitet svetlosti treba da bude najmanje 20 luksa tokom perioda osvetljenosti, mereno u nivou očiju ovih pilića i da osvetljava najmanje 80% korisne površine pilića za tov, s tim da intezitet osvetljenja može privremeno da se smanji, po preporuci veterinara.Sedam dana od smeštanja pilića za tov u objekat do tri dana pre klanja, osvetljenje mora da bude takvo da u toku 24 sata najmanje šest sati ukupno bude period mraka, pri čemu period neprekidnog mraka traje četiri sata (član 37)

U svakom periodu od 24 časa brojlerima je neophodno obezbediti: (1) minimalni period od 8 sati stalnog svetla; (2) minimalni period od 6 sati, a maksimalni period od 12 sati stalne tame. Izuzeci su: (1) ptice uzrasta do 7 dana, kao i 3 dana pred klanje, kada minimalni period stalne tame mora biti 2 sata; (2) kada je obezbeđeno prirodno dnevno svetlo, a prirodni period tame je kraći od 6 sati. (Nacrt standarda 2.3.2.)Režimi osvetljenja moraju biti zabeleženi. Gde je moguće, režimi svetla moraju biti zabeleženi automatski (Nacrt standarda 2.3.3.)Nijedan deo smeštajnog prostora ne sme imati osvetljenje manje od 20 luksa u visini glave ptica. (Nacrt standarda 2.3.4.)Neophodno je da postoji minimalno osvetljenje od 100 luksa u visini glave ptica na površini od preko 75% podne površine (Nacrt standarda 2.3.5.)

Pilići za tov koji su ozbiljno povređeni ili ispoljavaju simptome oboljenja kao što je otežano kretanje, izraženi ascites ili malformacije, tretiraju se na odgovarajući način ili se odmah lišavaju života na human način (član 39, stav 2)

Brojleri koji su bolesni ili povređeni (npr. otvorene rane, prelomi kostiju) moraju biti: (1) odvojeni od ostatka jata; (2) lečeni bez odlaganja, prema savetu doktora veterinarske medicine kada je to potrebno; (3) humano lišeni života ukoliko je to neophodno (Nacrt standarda 3.1.4.)Svaka ptica koja, usled problema sa nogama ili drugih zdravstvenih poremećaja ima problema da dođe do hrane i vode, mora biti odvojena od ostatka jata ili, ukoliko je potrebno, humano lišena života. Neophodno je da postoje prostorije za odvojeni smeštaj bolesnih ili povređenih ptica (Nacrt standard 3.1.6.)

Svaki od kriterijuma standarda je pažljivo razmatran a unapređenje, odnosno viši kriterijum, predloženo u skladu sa kriterijumima dobrobiti životinja ali i analizom postojeće prakse u farmskom uzgoju. Neki primeri razlika između minimalnog i višeg standarda dobrobiti farmskih životnja su dati u nastavku.



SVIN

JE

Najmanja površina poda koja mora da se obezbedi za svaku suprasnu nazimicu iznosi 1,64 m2, a za svaku krmaču 2,25 m2 (član 17, stav 3)

Krmačama je neophodno obezbediti ukupnu podnu površinu od 3,5 m2 po krmači za zrele odrasle svinje, odnosno 2,5m2 po nazimici za životinje koje su se prasile jednom ili dva puta (Nacrt standarda 2.2.6.1.)

Svinje ne smeju da se drže sve vreme u mraku.U objektima sa veštačkim osvetljenjem svinjama je potrebno obezbediti osvetljenje od najmanje 40 luksa, najmanje osam sati dnevno (član 19.)

U svakom periodu od 24 časa, svinjama je neophodno obezbediti: (1) period od najmanje 8 sati stalnog svetla sa minimalnim intezitetom od 50 luksa, sa tim da ovo može biti smanjeno kako bi odgovaralo trajanju prirodnog dnevnog svetla u sezoni godine kada je ono kraće; (2) period od najmanje 6 sati stalnog mraka, sa tim da ovo može biti smanjeno da odgovara trajanju prirodnog mraka u sezoni godine kada je ono kraće. (Nacrt standarda 2.4.9.)

Intervencije na svinjama koje se ne izvode u cilju lečenja ili u dijagnostičke svrhe, kao i one koje se ne odnose na propisano obeležavanje koje mogu da prouzrokuju povrede ili gubitak osetljivog dela tela ili promenu građe kosti, nije dozvoljeno obavljati. Izuzetno iz stave 1. ovog člana mogu da se vrše sledeće intervencije:… (4) kastracija prasadi na način koji onemogućava kidanje tkiva (član 24)

Kastracija svinja nije dozvoljena.2

1 Navođeni su članovi Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama („Službeni glasnik RS”, broj 6/10).

2 Većina dobroboljnih standarda koji se odnose na dobrobit životinja u potpunosti zabranjuju ovu praksu. Kada je u pitanju ORCA standard ovo pitanje je i dalje otvoreno i podložno daljim procenama izvodljivosti njegove eventualne implemetacije.

1


24 25

vezanih za dobru proizvođačku praksu, ali i dobrovoljnim uvođenjem procedura i investicija kojima se dodatno unapređuju uslovi zdravstvene zaštite i dobrobiti životinja, a takođe i odgovara na zahteve potrošača za bezbednom i kvalitetnom hranom. Ovakvi signali sa tržišta predstavljaju snažan podsticaj za razvoj dobrovoljnih standarda višeg kvaliteta poput standarda o dobrobiti životinja, kojim se podstiče diferencijacija na tržištu i dodaje vrednost proizvodu.

U drugom delu predstavljeno je terensko istraživanje čiji je cilj bio da se kroz posetu farmama i razgovor sa farmerima identifikuju potrebna ulaganja, kako bi se objekti i praksa prilagodili zahtevima iz ORCA standarda. Po proizvodnjama su predstavljeni profili tipične farme i raspon karakteristika farmi koje su posećene, a zatim pregled ispunjenosti kriterijuma standarda, tj postojećeg stanja za sve grupe kriterijuma – pristup vodi i hrani, udobnost mesta za odmor, termalna udobnost i sloboda kretanja, dobro zdravstveno stanje i prirodno ponašanje životinja. Potrebe za investicijama kao i subjektivne procene farmera o efektima uvođenja ORCA standarda dobrobiti farmskih životinja na produktivnost, date su u nastavku, zajedno sa faktorima koji najviše utiču na potrebe za investicijom. Stavovi farmera o značaju dobrobiti farmskih životinja i potrebama za sistematskom podrškom, su analizirani na kraju, pre zaključaka i preporuka kojima se otvaraju teme i polja za nastavak istraživanja na putu ka iniciranju dobrovoljnog standarda uzgoja farmskih životinja.



KOKO

ŠKE

NOSI

LJE

Kokoškama nosiljama koje se uzgajaju na alternativni način mora da se obezbedi: 1) prostor za hranjenje od najmanje 10 cm za svaku kokošku nosilju koja se hrani iz ravnih hranilica i najmanje 4 cm prostora za svaku kokošku nosilju koja se hrani iz okruglih hranilica (član 31, stav 1.)

Svakoj ptici mora biti obezbeđeno i dostupno 5 cm linijske hranilice (ako postoji pristup hranilici sa obe strane) ili 4 cm ako je u pitanju kružni prostor za hranjenje (Nacrt ORCA standarda 1.1.4.)

Gustina naseljenosti kokošaka nosilja koje se uzgajaju na alternativni način ne sme da bude veća od 9 kokošaka nosilja po m2 korisne površine (član 31, stav 7.)

Gustina naseljenosti ne sme prekoračiti 9 kokošaka po m2 prostora za korišćenje (Nacrt ORCA standarda 2.1.17.)

Kokoškama nosiljama koje se uzgajaju na alternativni način mora da se obezbedi:… 5) Površina sa prostirkom od najmanje 250 cm2 koja pokriva najmanje jednu trećinu površine poda objekta, s tim da prostirka mora da bude čista, suva, od rastresitog materijala i da ne šteti zdravlju kokoške nosilje (član 31, stav 1.)

Prostirka mora: (1) biti od odgovarajućeg materijala i veličine delova; (2) biti održavana na higijenski način i tako da omogući suvu, rastresitu podlogu (koja će biti zamenjena kada je potrebno); (3) biti dovoljne dubine radi razređivanja fecesa; (4) omogućiti pticama ispoljavanje normalnog oblika ponašanja – kupanja u prašini; (5) biti dopunjavana svakodnevno, ukoliko je potrebno, sa svežim supstratom za prostirku; (6) biti održavana na higijenski način; (7) u zalihama biti držana u suvim, higijenskim prostorijama u koje glodari ne mogu ući (Nacrt standarda 2.2.5.) Minimalno jedna trećina prostora koji kokoške koriste u objektu mora biti pokrivena prostirkom (Nacrt standarda 2.2.7.)

■ Struktura studijeOva Studija se sastoji iz dva dela: prvog u kome je opisano postojeće stanje u sektoru stočarstva u Srbiji, dok su u drugom delu prezentovani rezultati terenskog istraživanja.

U prvom delu prezentovani su trendovi u proizvodnji i organizaciji tržišnog lanca stočarske proizvodnje, kao i analiza barijera kojima je uslovljena nekonkurentnost na domaćem i regionalnom tržištu. Tržišni kontekst kreiran pod ovakvim uslovima argumentuje potrebu za većom orjentacijom ka unapređenju kvaliteta i bezbednosti proizvoda životinjskog porekla. Unapređenje dobrobiti farmskih životinja moguće je kroz dosledno sprovođenje zakonskih nacionalnih mera i preporuka


27

PRVI DEO: POSTOJEĆE STANJE U SEKTORU STOČARSTVA U REPUBLICI SRBIJI

Trendovi i tržišni lanac

Ocene razvoja stočarstva u Srbiji uglavnom pokušavaju da objasne i argumentuju nesporne negativne trendove u broju životinja i konkurentnosti sektora koji nisu u skladu sa činjenicom da je Srbija značajan i konku rentan

proizvođač stočne hrane i da raspolaže relativno dobrim genetskim potencijalom u mnogim oblastima (govedarstvo, živinarstvo). Ipak, iako se udeo stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji često uzima kao dokaz propadanja, ovaj udeo opada samo u godinama s izrazito visokim cenama ratarskih proizvoda, pa je, suštinski gledano, udeo stočarstva u vrednosti proizvodnje stabilan.

Ipak, kako mali, tako i najveći proizvođači mesa i proizvoda od mesa suočavaju se sa nizom barijera i faktora koji utiču na pad konkurentnosti proizvoda na domaćem i regionalnom tržištu. Razlozi za to su širokog spektra i kreću se od nedostatka pristupa jeftinijoj stočnoj hrani, preko neispunjavanja standarda, pa sve do nepovoljnih carinskih propisa i barijera. Ovi razlozi detaljno su obrazloženi na narednim stranicama, gde je objašnjen kontekst stočarske proizvodnje u Srbiji.

■ Udeo stočarstva u poljoprivredi Srbije prati trendove i u drugim zemljama

Trenutno, u Srbiji u ukupnoj vrednosti proizvodnje stočarstvo zauzima oko 38%, pri čemu vrednost proizvodnje goveđeg mesa i mleka prevazilazi vrednost proizvodnje svinjskog mesa i ima stalni trend rasta u ukupnom udelu. Najveći pad u udelu vrednosti proizvodnje ima svinjsko meso, što je dobrim delom vezano za oscilacije cena koje pokazuju upravo najveće variranje kod svinjskog mesa.

Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja PRVI DEO: Postojeće stanje u sektoru stočarstva u Republici Srbiji

28 29

■ Dualizam – podela na male nekomercijalne i velike specijalizovane farme

Podela na male nekomercijalne i velike specijalizovane farme jasno je izražena u svim proizvodnjama što otežava efikasnost politike u oblasti stočarstva koja je jedinstvena za sve. Tako, u proizvodnji svinja postoji podela između onih koji se time bave za sopstvene potrebe i specijalizovanih farmi. Pored ove dve grupe, međutim, postoji i veliki broj poljoprivrednika koji imaju kapacitete za proizvodnju hrane i smeštaj životinja i koji relativno lako ulaze u proizvodnju ili iz nje izlaze. Upravo oni izazivaju velike oscilacije u proizvodnji i ceni, što predstavlja jednu od osnovnih karakteristika svinjarstva u Srbiji. Tipično tradicionalno držanje svinja je daleko od većine standarda EU, posebno onih vezanih za zdravstvenu bezbednost proizvoda i zdravstvenu zaštitu životinja. Zato ovaj sektor nesumnjivo očekuju značajane reforme, koje se još uvek nisu desile. Međutim, ukoliko Srbija zaista teži integraciji u EU, za ove reforme je nastupio poslednji trenutak. Veliki i srednji proizvođači svinja u Srbiji u najvećem broju slučajeva jesu ili imaju potencijal da budu konkurentni baš kao i najbolji pro izvođači u EU.

Grafikon 3: Stočni fond (2011)

0

2

4

6

8

Živina(100 jedinki)

Goveda Svinje Ovce Koze

Srbija CEFTA EU Svet

Izvor: FAO Broj komada živine u Srbiji je veći od proseka u EU. Drugi najveći udeo Srbija ima u proizvodnji svinja, dok je jedino po broju ovaca ispod proseka regiona.

Sličan trend je primetan kako u starim tako i u novim EU članicama (NZČ), pa mnoge zemlje koje imaju razvijenu stočarsku proizvodnju, poput Grčke, Rumunije, Španije ili Italije, imaju od Srbije manje ili slično učešće stočarstva u ukupnom sektoru poljoprivrede.

Grafikon 1: Udeo u vrednosti prozvodnje stočarstva i biljne proizvodnje u Srbiji

36,3 40,2 30,9 32,7 36,3 36,6 31,3 31,6 31,6 29,9 38,1

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Biljna proizvodnja Stočarstvo

Grafikon 2: Udeo u vrednosti pojedinih kategorija stočarske proizvodnje u Srbiji*

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Goveda Svinje Ovce Živina

*Govedarstvo uključuje meso i mleko a živinarstvo meso i jaja


30 31

Poslednjih nekoliko godina mlekarstvo se suočava sa brojnim problemima i lošim trendovima. Osnovni uzrok leži u činjenici da još uvek ogroman procenat mleka ide u sive tokove i da je značajan broj proizvođača zbog nerentabilnosti (uslovljene niskom otkupnom cenom i neadekvatnom državnom podrškom) prestao da se bavi ovim poslom. S druge strane, očigledno je da se produktivnost povećala, jer je broj krava gotovo prepolovljen, dok je proizvodnja samo malo smanjena.

U Srbiji trenutno radi preko 200 mlekara. Najveći deo njih su male zanatske mlekare, dok u statistici na velike industrijske mlekare otpada svega 10%. Međutim, i pored velikog broja malih mlekara, one pokrivaju svega 13% prerade mleka. U isto vreme, velike industrijske mlekare drže 67% prerađivačkih kapaciteta. Sve ovo ukazuje da je pred mlekarstvom teško razdoblje koje će karakterisati prilagođavanje standardima EU.

Grafikon 5: Prosečna proizvodnja mlečnih proizvoda (svetski rast = 0, prosek 2006-2011)

0,0%

0,2%

0,4%

0,6%

0,8%

1,0%

1,2%

1,4%

- 5% - 4% - 3% - 2% - 1% 0%

Udeo

u s

vets

koj p

roiz

vodn

ji

Rast u odnosu na svet

Srbija NZČ EU15 CEFTA

Izvor: FAO Iako proizvodnja u čitavom regionu, pa i u EU, raste sporije od svetskog proseka, proizvodnja u Srbije najviše opada, 2,2% godišnje.

Grafikon 4: Proizvodnje u Srbiji

-0,25-0,2

-0,15-0,1

-0,050

0,050,1

0,150,2

0,25

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Goveđe meso Svinjsko meso Ovčije meso Mleko Jaja

U poslednjih šest godina u Srbiji je najviše porasla proizvodnja ovčijeg mesa, dok je najviše opala proizvodnja mleka. Posle rekordnog rasta proizvodnje goveđeg mesa 2009. godine usledio je veliki pad.

Što se mlekarstva u Srbiji tiče, ono je značajna poljoprivredna grana koja sublimira više primarnih proizvodnji. To je jedan od sektora sa najvećom vrednošću primarne proizvodnje, od preko 500 miliona evra godišnje. Pored toga, gajenje muznih krava, te proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda predstavlja i veliki socijani oslonac siromašnim stanovnicima ruralnih područja. Srbija ima značajne kapacitete u mlekarstvu, ali su i proizvodnja i prerada uglavnom ekstenzivne i ne zadovoljavaju standarde EU. Čak preko 40% mleka u Srbiji se prodaje „od kuće” što znači da ne ulazi u legalne tokove.

U Srbiji se jasno odvajaju tri grupe proizvođača mleka i svaka od njih zahteva različitu agrarnu politiku. Prvi su mali proizvođači sa jednom ili nekoliko krava, koje po pravilu nemaju dobar genetski potencijal i daju malo mleka. Gajene su u neadekvatnim uslovima, znatno ispod standarda EU. Ovi proizvođači mleko najčešće prerađuju u sir i kajmak koje prodaju kod kuće ili na lokalnim pijacama. Druga grupa su srednji proizvođači sa tri do deset krava. Oni su u poslednjih 5 do 6 godina dosta napredovali, poboljšali rasni sastav, uslove i tehnologiju muže svojih stada, ali još uvek najveći deo njih ne ispunjava EU standarde kvaliteta, iako u najvećem broju slučajeva mleko predaju mlekarama. Treću grupu čine velike farme sa dobrim genetskim potencijalom koje su i po proizvodnji i po standardima na EU nivou. Ali, ovakvih proizvođača je vrlo malo, tako da Srbija ima najmanju prosečnu veličinu farmi krava muzara u Evropi (iza nje je samo Albanija). Takođe, proizvodnju u Srbiji karakteriše i to što se mali deo mleka otkupljuje kroz mlekare, kao i nizak procenat ekstra i prve klase mleka.


32 33

Lanac snabdevanja u sektoru mesa

Analiza vrednosnog lanca ili lanca snabdevanja ukazuje na najznačajnije tačke u kojima se dodaje vrednost mnoštvu transformiranih inputa od njihovog originalnog porekla do krajnjeg proizvoda ili usluge koju potražuje određeni krajnji potrošač. Analiza vrednosnog lanca u sektoru proizvodnje mesa od značaja je za identifikaciju aktera koji učestvuju u plasmanu, kao i za komunikaciju poruke o krajnjem proizvodu i za identifikovanje konteksta i interesa koji aktere vode u poslovanju sve u cilju pronalaženja tačaka zajedničkog interesa za promociju i uspostavljanje standarda dobrobiti farmskih životinja.

Strategije za ostvarivanje pomenutog cilja variraju u zavisnosti od toga ko su partneri i ciljna grupa kojoj se obraća, koje proizvodnje su najintegrisanije i gde postoje problemi koje uvođenje standarda može da rešava. Skica preseka najznačajnijih trendova u trenutnoj proizvodnji mesa i mehanizma prenosa vrednosti proizvoda do krajnjeg potrošača, koristan je alat za razvoj budućih pravaca delovanja kad je u pitanju promocija, uvođenje i valorizacija visokih standarda dobrobiti farmskih životinja.

■ Proizvodnja mesa je polarizovana između onih koji proizvode za svoje potrebe i specijalizovanih farmi

Dok u ukupnoj proizvodnji dominiraju mali proizvođači, dotle u tržišnoj sve više dominiraju veliki i naročito brzo rastući srednji proizvođači sa 10 do 100 uslovnih grla stoke koji drže oko jedne četvrtine ukupnog broja stoke.

Iako je ovo vrlo nepovoljna struktura proizvođača, ona je poboljšana u odnosu na prethodni period, pa se može zaključiti da je jedan od osnovnih procesa koji se dešava u stočarskoj proizvodnji specijalizacija i profesionalizacija farmi. Ipak, još uvek dominiraju mali proizvođači sa nekoliko svinja i/ili desetina komada živine koji proizvode za sopstvene potrebe na ekstenzivan način, imaju relativno nisku cenu koštanja i ne zavise od tržišnih kretanja usled vertikalno integrisane pro izvodnje. Procena je da se oko jedna četvrtina proizvedenog mesa konzumira u domaćinstvu ili uz ekstremno kratak tržišni lanac koji završava u komšiluku ili kod rođaka. Ovi proizvođači u najvećem broju slučajeva ne osećaju dovoljan pritisak u sprovođenju zahteva predviđenih standardima, pa je primena i sprovođenje čak i minimalnih standarda dobrobiti životinja nesistematična i nekontrolisana. Ipak, činjenica da skoro 80% svih registrovanih gazdinstava drži stoku u nekom obimu ukazuje na visoku potrebu za obrazovnim aktivnostima širokog obima, kako bi se unapredila dobrobit farmskih životinja kako na malim, tako i na većim farmama.

Grafikon 6: Trend rasta proizvodnje mlečnih proizvoda (2006 = 0)

0

-0,15

-0,1

-0,05

0,05

0,1

0,15

0,2

0,25

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Srbija NZČ EU15 SAD Brazil Rusija

Proizvodnja mleka u Srbiji konstantno opada i u odnosu na posmatrane zemlje beleži najveći pad u poslednjih 5-6 godina.

Na kraju, sektor živinarstva je jedan od najbrže rastućih podsektora u proizvodnji mesa u svetu, dok Srbija u velikoj meri zaostaje za trendovima u okruženju kad je u pitanju udeo proizvodnje pilećeg mesa u sektoru stočarstva (vidi: grafikon 2). Iako je prethodnih decenija pretrpela značajne udarce, industrija živinarstva je sada na usponu i putu oporavka. Skoro polovina ukupnog broja živine u Srbiji, uzgaja se na okućnicama gazdinstava a ne komercijalnim farmama, a najveći broj ovih životinja su kokoške nosilje. Kada se posmatra opšta slika tržišnog lanca pilećeg mesa u Srbiji, može se reći da je njegova glavna karakteristika to da je izrazito kratak, a odlikuje ga postojanje velikog broja malih proizvođača. Tako, od ukupno proizvedene piletine u Srbiji 45 % potiče sa komercijalnih farmi, oko 40% sa polukomercijalanih, dok se 15% uzgoji na gazdinstvima koja proizvode za svoje potrebe. U Srbiji postoji oko 30 klanica za proizvodnju živinskog mesa i dvadesetak kombinovanih objekata (klanica, sečenje i prerada). Od svih ovih objekata, samo jedan zadovoljava standarde za izvoz u EU, a devet standarde za izvoz u ostale zemlje.

Problemi u upravljanju i organizaciji, nekonkurentnost cene hrane (i pored značajne proizvodnje žitarica koje se koriste u ishrani živine) slaba iskorišćenost genetskog potencijala roditeljskih jata, i sve manje investicije naročito malih i srednih proizvođača doprinose padu konkurentnosti kako proizvodnje jaja tako i pilećeg mesa. Samoregulacija sektora kroz uvođenje dobrovoljnih standarda i orijentaciju ka specifičnom kvalitetu jedan je od mogućih pravaca za dodavanje vrednosti i obraćanje specifičnom potrošačkom segmentu.


34 35

Tabela 2: Dominantni tipovi tržišnih lanaca (izneti podaci su procena autora)

Organizovani tržišni lanac

Proizvodnja za nepoznatog kupca

Proizvodnja za sopstvene potrebe

Veliki prerađivači organizuju sopstvenu proizvodnju ili imaju ugovore s proizvođačima.

Industrijska prerada.

510 krmača, 20200 svinja ili goveda u turnusu, proizvodnja do hiljadu živine godišnje.

Mali i srednji proizvođači stoke koji prodaju žive životinje i to: lokalnim klanicama, lokalnim mesarama (maloprodaja), malim prerađivačkim industrijama, stočnim pijacama, nakupcima, ređe industrijskim mesarama.

Nekoliko svinja, dvadesetak kokošaka, jedna do dve krave.

Proizvode za potrebe domaćinstva ili prodaju komšijama i rođacima.

Veleprodaja. Maloprodaja.Tradicionalni proizvodi.Sivo tržište.

Sopstvena potrošnja .Sivo tržište.

Standardi bezbednosti hraneIspunjeni uslovi definisani „higijenskim paketom” i standardima bezbednosti hrane.

Delimično ispunjeni ili neispunjeni standardi bezbednosti koji se tiču dobre proizvođačke prakse, izgradnje, opremanja i infrastrukture objekata.

Delimično ispunjeni ili neispunjeni standardi bezbednosti koji se tiču dobre proizvođačke prakse, izgradnje, opremanja i infrastrukture objekata.

Trend napretkaNAPREDUJU: Otvaraju se novi pogoni, bilo industrijski od strane velikih klanica ili, pak, na gazdinstvima poljoprirednika koji imaju dugogodišnje iskustvo u proizvodnji.

STAGNIRAJU: Smanjuju se po broju, ali se povećava proizvodnja na pojedinačnim farmama.

NESTAJU: Dok su pre bili dominantni, kako u proizvodnji tako i broju sada se naročito proizvodnja smanjujuje i teži ka nestanku. Ipak, za razliku od razvijenih zemalja EU, još uvek su značajan činilac u proizvodnji mesa u Srbiji.

Zastupljenost prema proizvodnjama (%)

Proizvodnja goveđeg mesa30 50 20

Proizvodnja svinjskog mesa40 20 40

Proizvodnja pilećeg mesa30 10 60

Proizvodnja ovčijeg mesa0 80 20

Tabela 1: Gazdinstva u zavisnosti od broja uslovnih grla (UG)

Broj Broj gazdinstava % Broj stoke %

Ukupno 631.552 100,0Bez stoke 142.188 22,5Gazdinstva sa stokom 489.364 100,0 2.019.889 100,0> 0-<5 UG 391.468 80,0 700.981 34,75-<10 UG 67.063 13,7 388.149 19,210-<15 UG 16.169 3,3 174.07 8,615-<20 UG 5.897 1,2 92.048 4,620-<50 UG 6.904 1,4 191.061 9,550-<100 UG 1.2 0,2 79.36 3,9100-<500 UG 522 0,1 94.731 4,7500 UG 141 0,0 299.489 14,8

Izvor: Republički zavod za statistiku

Najveći broj gazdinstava koja gaje stoku (čak 80%) ima do 5 uslovnih grla stoke i na njima je koncentrisano oko 35% ukupnog broja grla. Slede gazdinstva sa 5-10 uslovnih grla (sa uče-šćem od oko 14%), koja poseduju oko 19% ukupnog broja uslovnih grla u Srbiji. Gazdinstva sa preko 50 uslovnih grla čine samo 0,3% ukupnog broja gazdinstava, a na njima se nalazi skoro četvrtina (23,4 %) ukupnog broja uslovnih grla stoke. Najveći broj gazdinstava sa malim brojem uslovnih grla stoke je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, dok se više od polovine gazdinstva sa većim brojem uslovnih grla (50 ili više) nalazi u regionu Vojvodine.

■ Tržište je na ovakvu strukturu proizvodnje reagovalo stvaranjem paralelnih lanaca

Teška situacija devedesetih (sankcije Ujedinjenih nacija, velika inflacija, ratovi i slično), uspostavljanje tržišne ekonomije i otvaranje tržišta, spore reforme u sektoru bezbednosti hrane i često neadekvatna agrarna politika, mala kupovna moć i nizak standard, imali su i imaju i danas svoje posledice i presudno utiču na to da su tržišni lanci u proizvodnji mesa segmentirani i odvijaju se u svakoj pojedinačnoj proizvodnji u nekoliko paralelnih pravaca:

1. Privatizovana prerađivačka industrija koja je izgradila sopstvene resurse u proizvodnji, jer nije mogla da podnese nestabilnu ponudu i razjedinjeni nastup malih proizvođača. Stoga, najveći broj velikih prerađivača ima svoje farme za gajenje životinja;

2. Uzgajivači stoke koji nemaju siguran plasman, zavise od trenutne potražnje i konkurencije i imaju uvek nekoliko opcija prodaje zavisno od ponuđene cene;

3. Poljoprivrednici koji gaje stoku za potrebe sopstvenog domaćinstva.


36 37

■ U sektoru svinjarstva, ali i u govedarstvu, postoji izuzetno izražena vertikalna integracija

Veliki trgovinski lanci imaju proizvodnju stočne hrane, svinja, preradu i prodaju, čime malim proizvođačima sužavaju prostor za prodaju i usmeravaju ih na neformalne kanale. DELTA (pre prodaje belgijskom DELHAZE), Matijević, IDEA imaju svoje zatvorene lance i u svojim prodajnim objektima pretežno prodaju meso proizvedeno i prerađeno na svojim farmama. Povećanjem potrošnje u supermarketima, smanjuje se mogućnost za ostale proizvođače da pronađu kupce. U skladu sa tim, proizvođači su dodatno obeshrabreni da ulažu u povećanje standarda znajući da su im tržišta supermarketa zatvorena.

Čak četiri petine goveda se nalazi u ruralnim područjima Centralne Srbije. Zbog toga je govedarstvo u Srbiji značajno iz perspektive ruralnog razvoja, pošto je jako malo proizvodnji u kojima Centralna Srbija ima potencijal da bude konkurentna. Razvoj govedarstva u ovom delu Srbije ima značajnu perspektivu, kako zbog potencijala u ispaši, tako i zbog dobre osnove u cenovno konkurentnoj stočnoj hrani iz Vojvodine. Uvozna zavisnost proizvodnje stočne hrane i repromaterijala je mala jer je primarna proizvodnja u velikoj meri oslonjena na domaće resurse i nezavisna od uvoza. Ipak, iako Srbija ima kapacitete u mlekarstvu i preradi mesa, proizvodnja i prerada zasnovane su pretežno na ekstenzivnoj proizvodnji i zastareloj tehnologiji prerade.

■ Tipično tradicionalno držanje životinja je daleko od većine standarda EU

Sektor nije pripremljen za utakmicu za evropsko i svetsko tržište, jer nema sertifikate o zdravstvenoj i kvalitetnoj kategoriji. Dodatno, veoma mali broj klanica ispunjava uslove za izvoz mesa na zahtevnija tržišta kao što je tržište EU. Mali je broj objekata za klanje, rasecanje i preradu mesa registrovanih za izvoz na tržište EU (12) i na tržište trećih zemalja (96), od ukupno oko 930 registrovanih objekata.

Sa aspekta zdravstvene sigurnosti u proizvodnji, proizvodni lanac je neadekvatan za standarde EU, prvenstveno usled neispunjavanja sistemske kontrole zdravstvene bezbednosti hrane, higijenskih, ekoloških i standarda vezanih za dobrobit životinja.

Usled toga, izvozna dozvola postoji samo za vrlo selektivne proizvode – visoko termički obrađene prerađevine i baby beef, pri čemu iako Srbija ima dozvolu za izvoz baby beef-a poreklom iz Srbije u EU u količini od 8.700t, po preferencijalnim uslovima (carine za 80% niže od MFN carine3 koje se primenjuju u

3 MFC carine: carinske stope za najpovlašćenije nacije (most favoured nation)

Ovakva segmentacija uslovljava težu procenu i implementaciju standarda bezbednosti hrane i dobrobiti životinja, jer zahteva definisanje specifičnih strategija i prilagođavanje politike i njene primene, a pre svega sistema podrške kapacitetima ovih subjekata.

■ Posledica neizgrađenih tržišnih lanaca je cenovna i proizvodna cikličnost

Proizvodnju mesa u Srbiji karakteriše nestabilnost, koja je naročito izražena kod proizvodnje svinja i živine i to kod malih i srednjih proizvođača. Veliki broj proizvođača koji ima kapacitete za proizvodnju hrane i smeštaja životinja, relativno lako ulazi i izlazi iz proizvodnje izazivajući na taj način oscilacije u proizvodnji i ceni. Kada je cena niska, oni rade sa smanjenim kapacitetom što u budućnosti utiče na povećanje cene usled smanjene ponude, te nakon ponovnog povećanja cena oni povećavaju proizvodnju.

Uzrok cenovnih varijacija jeste uticaj svetske cene, budući da Srbija generalno prati svetske trendove, ali je taj uticaj naglašen: kada je cena niža ona je niža u Srbiji nego što je u zemljama EU, a kada je visoka u Srbiji je još viša.

Cene i proizvodnja u govedarstvu ne pokazuju tolike oscilacije kao što je to slučaj u svinjarstvu, prvenstveno što je ciklus duži, proizvođači su više specijalizovani i malo je onih koji ulaze i izlaze u/iz proizvodnje u zavisnosti od datog ciklusa.

Grafikon 7: Cenovna cikličnost proizvodnje svinjskog mesa u poređenju sa EU

100120140160180200220240260280

I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Euro/100kg

EU HRV SRB

Izvori: TISUP, STIPS


38 39

Orjentacija ka kvalitetu

Stanje u sektoru proizvodnje i prerade mesa podjednako pogađa sve učesnike u tržišnom lancu. Nestabilnost i cikličnost u primarnoj proizvodnji mesa sa jedne, a sa druge strane cena sirovine i njen kvalitet, opterećuju sve učesnike: male prerađivače koji prave prerađevine za svoju potrošnju ili za prodaju na pijacama ili od kuće, kao i velike mesne industrije koje svoje proizvode namenjuju različitim platežno sposobnim kategorijama kupaca. Tržište poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda je jedno od najkonkurentnijih i u borbi za boljim pozicioniranjem proizvođači, pored ispunjavanja zakonskih zahteva u oblasti bezbednosti hrane, moraju ponuditi još „nešto više” potrošaču.

■ Kvalitet hrane je objektivna kategorijaKvalitet hrane se odnosi na set merljivih karakteristika koje proizvođači ili potrošači koriste da porede slične proizvode. Kodeks standarda uključuje osnovne zahteve kvaliteta pod kojima se podrazumevaju karakteristike koje definišu tip i svojstva prehrambenog proizvoda. Definicija kvaliteta prema ISO standardu podrazumeva da kvalitet nije povezan samo sa karakteristikama proizvoda, već uključuje bilo koju fazu, postupak ili organizaciju uključenu u vrednosni lanac. Definicija glasni: „Kvalitet je zbir svih karakteristika (proizvod, usluga, proces, aktivnost, sistem, organizacija i osoba) koje imaju sposobnost da zadovolje izrečene ili naznačene potrebe” [ISO 9000:2000 Sistem upravljanja kvalitetom, Osnove i rečnik].

Praktičan način da se klasifikuju različite dimenzije kvaliteta je razlikovanje između „generičkog kvaliteta” i „specifičnog kvaliteta” prema prelogu sa 24. Regionalne konferencije za Evropu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO),

Generički kvalitet odgovara minimumu standarda koje proizvod mora da ispuni u smislu bezbednosti i kvaliteta, kako bi se uopšte našao na tržištu. Koncept generičkog kvaliteta se odnosi na zaštitu potrošača od zdravstvenih rizika i nesavesne prakse na tržištu i time odgovara regulatornom pristupu u meri u kojoj državne institucije uređuju bezbednost, zdravlje i informacije date potrošačima kao deo svoje odgovornosti za zaštitu javnog dobra (FAO, 2004).

Specifičan-poseban kvalitet odgovara dodatom nivou kvaliteta iznad onog koji je obavezan u okviru bezbednosti hrane i ostalih minimalnih zahteva na tržištu prema dobrovoljnoj strategiji za plasman i stvaranje vrednosti. Proizvodi sa specifičnim kvalitetom imaju karakteristike koje mogu da budu vezane sa sastav, proizvodnju ili proces prerade, kao i za marketing proizvoda. Ovaj nivo kvaliteta je vezan za strategiju diferencijacije proizvoda od sličnih, srodnih na tržištu kroz

EU). Kvota se ispunjava sa oko 20%, zato što je isplatljivije prodavati govedinu na domaćem tržištu nego na tržištu EU (najčešće bolja cena, teškoće u ujednačavanju kvaliteta, neorganizovan tržišni lanac koji poskupljuje proizvodnju, postojanje značajnog broja tehničkih uslova za izvoz koje treba ispuniti i slično). Povrh toga, to je to tip goveđeg mesa koji je vrlo specifičan i često neprofitabilan za proizvodnju i rezanje.

U takvoj situaciji kad je proizvođačima na stočarskim farmama najvažnije da nađu kupca, dok je istovremeno prerađivačima isto toliko teško da plasiraju svoju robu, investicije u uvođenje standarda se većini proizvođača čine previše rizične i neopravdane. Ipak, one su jedini način da se proizvodi plasiraju na razvijenom, uređenom tržištu koje karakteriše viša kupovna moć.


40 41

ukoliko mu prihodi dozvoljavaju, češće će se odlučiti za onaj od 2 evra, jer je to proizvod koji mu ne garantuje samo zadovoljenje metabolitičkih potreba (da nije gladan), nego i zdravstvenih (da doprinosi njegovom zdravlju), socijalnih (da je proizveden lokalno, da pomaže malim proizvođačima, da smanjuje zagađenje), pa i hedonističkih („kupujem samo najskuplje”).

Proizvođači mesa u Srbiji, baš kao i svi drugi proizvođači koji žele da se bave proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, moraju se prilagoditi ponašanju potrošača koje se menja. To znači da moraju da se orjentišu ili na cenovnu konkurentnost ili na konkurentnost kvalitetom. Cenovna konkurentnost se prepušta velikim proizvođačima, bilo oni u EU ili van nje i njima se konstantno smanjuje podrška (carinska ili direktna). S druge strane, kvalitet koji je dokazan geografskom, ekološkom ili nekom drugom oznakom – poput oznake uzgoja u sistemu dobrobiti životinja – u potpunosti je u trendu.

Postojeću situaciju je moguće rešiti na različite načine, a jedan od njih je do-davanje vrednosti proizvodu kroz uvođenje standarda orjentisanih ka kvalitetu.

Dodavanje vrednosti proizvodu je kompleksna akcija i postoje brojni načini za njenu realizaciju. Koji god način bio odabran, osnova svakog uspešno realizovanog poduhvata mora biti kvalitetan proizvod. Postoje razne kategorije kvaliteta – neke koje su vezane za sastav proizvoda (poput bogatijeg ukusa, boje, trajnosti, hranljivosti, niske ili visoke kaloričnosti), dok su druge vezane za način proizvodnje (proizvod proizveden bez pesticida, uz punu ili delimičnu dobrobit životinja, bez GMO ili sa specijalnom ishranom). Određeni potrošači vezuju kvalitet za geografsko poreklo, dok je pojedinim potrošačima važan socijalni kontekst proizvodnje (na primer, da je proizveden lokalno, na tradicionalni način, da su u njegovu proizvodnju uključene određene socijalne grupe ili mali proizvođači).

Kvalitet je nekada neosporan (proizvedeno bez aditiva, viši sadržaj mesa, nula aflatoksina) ali je često i pitanje subjektivnog ukusa: tako ono što jednom potrošaču može biti kvalitetno (manje masti, veća obojenost), drugom može biti manje kvalitetno.

Bilo kako bilo, važno je da potrošač može da prepozna proizvod koji sadrži kvalitet koji je njemu važan. Diferencijacija proizvoda na osnovu kvaliteta, njegovo osmišljavanje i građenje prepoznatljivosti, kao i njegov plasman i komunikacija sa potrošačem, kompleksna je i u realnosti utemeljena nauka, iako je neretko mišljenje da kvalitet uvek ispliva na površinu i kvalitetan proizvod sam po sebi uvek nađe put do kupca. To je u najvećoj meri tačno, naročito ukoliko se dugo opstaje na tržišu, a da se za to vreme kvalitet nikada ne smanjuje, već samo unapređuje.

U definisanju kvaliteta za potrošače mesa u Srbiji učestvuje relativno mali broj faktora. Oni su uglavnom vezani za izgled, svežinu i ukus, dok su procesni ili etički kriterijumi uglavnom odsutni. Uvođenje standarda proizvoda može da bude jedan od korisnih alata za promociju pojedinih aspekata kvaliteta i u tome se nalazi šansa za one orjentisane ka proizvodnji u sistemu visokih standarda dobrobiti životinja.

segmentaciju tržišta ili, recimo, za davanje prava na dodavanje vrednosti u proizvodnom procesu. Ove karakteristike mogu često da budu odgovor na povećana očekivanja vezana za zaštitu životne sredine, dobrobit životinja, tradicionalne metode proizvodnje ili fer trgovinu.

Kao u primarnoj proizvodnji gde vlada polarizacija na velike i male, tako i u potrošnji postaje sve evidentnija koncentracija ka dva ekstrema u ponudi i reakcijama potrošača.

■ Tržište se polarizuje: teži ili cenovnoj konkurenciji ili konkurenciji kvalitetom

Tržište teži ili cenovnoj konkurenciji ili konkurenciji kvalitetom, što znači da specifične karakteristike proizvoda ili procesa proizvodnje postaju značajnije jednom segmentu potrošača.

Cenovna konkurentnost je dominantan pristup u plasmanu mesa i proizvoda od mesa. Kompanijski brendovi sve više ustupaju mesto robnim markama supermarketa, kako u berzanskim robama, tako i u robama koje su više kvalitetno orjentisane kao što su to mesne prerađevine. Supermarketi objavljuju tendere za nabavku mesnih prerađevina koje će nositi oznaku robne marke, a koje po pravilu treba da zadovolje minimum kvalitetnih standarda iz Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa („Službeni glasnik RS” br. 31/12), pri čemu je cena presudna u odabiru najboljeg ponuđača. Prerađivači orjentisani ka kvalitetu, sa izgrađenim sopstvenim brendom, ne mogu da konkurišu prerađivačima koji su orjentisani na niže cenovne kategorije i imaju veći obim proizvodnje.

Robne marke ciljaju kupce sa nižom kupovnom moći, ali preuzimaju i dobar deo bolje platežno sposobnih kupaca. Njihov osnovni adut je cena, ali i prepoznatljivost i marketing koji je grupni za sve proizvode u okviru robne marke bez obzira na njihovu vrstu. Na osnovu sprovedenog intervjua sa predstavnicima velikih trgovinskh lanaca, procenjeno je da je već preko 55% mesnih prerađevina prodatih u supermarketima u Srbiji pod oznakom robnih marki. Ovo značajno smanjuje tržišni prostor kvalitetno orjentisanim prerađivačima na korist cenovno orjentisanih prerađivača.

Ipak, s druge strane, tržište reaguje na promene u ponašanju i očekivanjima potrošača, koji u odluku o kupovini uključuju sve više faktora. Potrošači su sada sve više zainteresovani za zdravstvenu bezbednost hrane, orjentisani ka lokalnim proizvodima, žele da njihova odluka o kupovini odslikava status ili filozofiju života. To doprinosi diferencijaciji na one koji kupuju ili najskuplje ili najjeftinije, a ponekad i jedno i drugo u istoj korpi.

Danas, potrošač u Srbiji ne razmišlja kao pre deset godina. Nekada bi se u cenovnom rasponu određenog proizvoda od 0.2 do 2 evra odlučivao za kupovinu onog od 1 evra, a danas će potrošač kupiti ili najjeftinije ili najskuplje. Štaviše,


42 43

■ Kako funkcioniše sistem dobrovoljnih standarda?

Sistem standarda je složen sam po sebi, o kojoj god kategoriji standarda se radilo. Henson i Humphrey su 2009. godine identifikovali pet koraka u primeni dobrovoljnih standarda u oblasti hrane:

1. Uspostavljanje standarda: u ovom koraku se preduzimaju akcije koje će omogućiti delotvornost standarda. Ključna pitanja ovog koraka su vlasništvo (koje bude privatno u najvećem broju slučajeva), upravljanje (organizacija i procesi kojima se upravlja uspostavljanjem standarda) i konkretno učešće finalnih korisnika.

2. Usvajanje: ovaj korak podrazumeva senzibilizaciju, informisanje, savetovanje i efikasno prihvatanje standarda od strane korisnika (onih koji će praktično primenjivati standard u svom radu), na primer privatnog sektora, konkretno: farmera, proizvođača i kompanija.

3. Aktivacija: ovaj korak je sadržan u aktivaciji standarda od strane odgovarajućih korisnika. On uključuje sve tehničke i upravljačke aspekte u vezi sa neophodnom usaglašenošću proizvoda, procesa, objekta ili firme (u zavisnosti od tipa standarda). Privatni sektor je glavni subjekat kada je upotreba standarda u pitanju. Korišćenje standarda nije samo praktična postavka istog. Nakon prihvatanja standarda, korisnik bi trebalo da njemu prilagodi svoju infrastrukturu, procese, upravljačke procedure, način na koji vodi evidenciju o upotrebi određenog proizvoda, obeležavanje i slično.

4. Ocena usklađenosti: ovaj korak razmatra sve procedure, pravila, propise i organizacije koji igraju ulogu u svim proverama neophodnim za potvrdu i ocenu usaglašenosti sa standardom. I javni i privatni sektor često budu uključeni u ovaj korak (u mnogim zemljama državna uprava delegira zadatke koji se tiču kontrole i sertifikacije javnih standarda privatnim telima, dok se, takođe, privatni standardi bave javnom kontrolom u vezi sa akreditacijom).

5. Primena: sva pravila i propisi koji omogućavaju sprovođenje kazni ukoliko se otkrije slučaj neusklađenosti tokom procesa ocenjivanja usaglašenosti. Ovim se korakom grupišu sve aktivnosti povezane sa primenom sankcija i kazni, praćenja i nadzora koje sprovodi državna uprava u domenu opštih propisa (propisi o poslovanju, pravima potrošača, javnom zdravlju i slično).

Primeri dobrovoljnih standarda u kojima je uz druge zahteve ili isključivo, kvalitet proizvoda zasnovan na dobrobiti farmskih životinja: Francuska „Crvena oznaka” i „Hrana slobode” iz Velike Britanije.

Uvođenje standarda za promociju kvaliteta

Standard predstavlja dokument koji propisuje pravila, smernice i karakteristike za proizvod ili servis i za proizvodni proces.

Praktično, standardi su dokumentovani sporazumi koji sadrže tehničke specifikacije ili druge precizne kriterijume koji se moraju stalno koristiti kako bi se osiguralo da su materijali, proizvodi, procesi ili usluge u skladu sa uputstvima. Standardi se odnose na široki spektar pitanja, koji se kreće od kvaliteta, bezbednosti hrane, tehničkih zahteva, pravila pakovanja, pa sve do raznih etičkih, ekoloških i socijalnih pitanja.

Javni standardi su uspostavljeni od strane međunarodnih ili nacionalnih vlasti. Na primer Codex standardi su uspostavljeni od 1963. godine radi olakšavanja usklađivanja propisa i izbegavanja nepotrebnih ograničenja u međunarodnoj trgovini prilikom zaštite zdravlja potrošača. Na nacionalnom nivou oni su regulisani zakonima i podzakonskim aktima.

Javni standardi su obavezni ili dobrovoljni, bez obzira sto ih propisuje, usaglašava autoritet vlasti. Kada su obavezujući moraju biti primenjeni (naročito oni vezani za bezbednost hrane, zdravlje životinja, zaštitu bilja, minimalni standardi dobrobiti životinja), a ukoliko su dobrovoljni, korisnik standarda može sa odluči da li će ih sprovesti ili ne, ali, ukoliko se odluči da ih sprovede, onda mora da postuje propisani standard. Ovo je, na primer, slučaj sa organskom proizvodnjom ili oznakama geografskog porekla.

Privatne standarde uspostavljaju nevladina tela, dakle organizacije kupaca, dobavljača, normativne institucije, inspekcija i sertifikaciona institucija ili nevladina organizacija. Oni nisu obavezni (mada mogu biti javni ili privatni), već su dobrovoljni, iako mogu biti percipirani kao nametnuti radi pristupa određenim tržištima – npr. maloprodaja. Ciljevi dobrovoljnih standarda su, stoga, kombinacija sledeceg: pružanje garancije o postojanju specifičnih osobina proizvoda ili načinu na koji se oni proizvode, diferenciranje proizvoda od ostalih iz iste kategorije, pristupi određenom tržištu koje zahteva određeni standard, tako, na kraju dodajući vrednost proizvodima.

Sistem garancije (procena usaglašenosti i sertifikacija) će obezbediti prisustvo određenih osobina i usaglašenost sa određenim standardima ili specifikacijama za krajnje korisnike (kupce ili potrošače), posebno onda kada su krajnji potrošači i snabdevači daleko jedni od drugih.

Sistem dobrobiti životinja je generalno zasnovan na zakonskim, minimalnim zahtevima dobrobiti na farmama, dok se nadogradnjom može unaprediti do visokih standarda dobrobiti životinja putem uvođenja privatnog ili javnog standarda koji bi promovisao promenu ponašanja.


44 45

DRUGI DEO: REZULTATI EKONOMSKE ANALIZE UVOĐENJA ORCA STANDARDA

Dobrobit životinja kao dodati kvalitet, bilo u smislu etičke dimenzije ili superiornijeg kvaliteta i ukusa proizvoda životinjskog porekla, još uvek nije prepoznatljiva kategorija za potrošača u Srbiji. Istovremeno, ekonomske prednosti i

efekti na produktivnost predstavljaju jednaku nepoznanicu za proizvođače ovih proizvoda u Srbiji, koji u uvođenju standarda a priori vide trošak koji je teško isplativ.

Ovo istraživanje imalo je za cilj da razotkrije neke predrasude i otvori pitanja za dalje napore u utvrđivanju izvodljivosti i isplativosti uvođenja standarda dobrobiti farmskih životinja u Srbiji. U tekstu koji sledi prezentovani su rezultati grupisani prema tipu proizvodnje, kao i generalne i specifične preporuke koje se odnose na unapređivanje procesa primena ORCA standarda u stočarskoj praksi.

Metodologija istraživanja

■ Prikupljanje podataka i način njihove obradeU istraživanju su definisane četiri stočarske proizvodnje proizvodnja svinjskog mesa, proizvodnja pilećeg mesa, proizvodnja jaja i proizvodnja mleka, a koje su, u zavisnosti od veličine, razvrstane na tri grupe proizvođača: male, srednje i velike.

Radi prikupljanja podataka, kreirani su upitnici koji su služili kao osnova za razgovora sa učesnicima u definisanim proizvodnjama. Na osnovu prikupljenih podataka, identifikovana su neophodna finansijska sredstva potrebna za investicije radi uspostavljanja sistema gajenja životinja prema ORCA standardima, odnosno, dat odgovor na pitanje kolika su ulaganja potrebna da bi se pomenuti standardi zadovoljili. Razvijeno je u proseku 65 pitanja po upitniku koja treba da pomognu u proceni produktivnosti i troškova prodaje, a na osnovu predloženih ORCA standarda. Pitanja u upitniku su grupisana u pet segmenata/grupa pitanja:

1. Prva grupa pitanja odnosi se na opšte podatke o posećenoj farmi, 2. Druga grupa pitanja nastoji da identifikuje nivo potrebnih investicija,

Francuska: Crvena oznaka (Label rouge)Francuska oznaka kvaliteta „la label rouge” je dokaz da proizvodi kojima je obeležena imaju svojstva višeg kvaliteta od sličnih proizvoda na tržištu. Ovaj javni standard poveren je na upravljanje Nacionalnom institutu za poreklo i

kvalitet, koji proverava do koje mere se propisani zahtevi kvaliteta poštuju u proizvodnji. Piletina i jaja koji nose „crvenu oznaku” (label rouge) neki su od najpoznatijih proizvoda ovog standarda. Za ove proizvode predviđena je mešavina zahteva u oblasti ishrane i dobrobiti životinja, brige za životnu sredinu, kao rezultata superiornog ukusa i kvaliteta mesa koji se dobija ekstenzivnim ili slobodnim uzgojem. Redovnim organoleptičkim testovima se redovno kontroliše kvalitet proizvoda, pa ne iznenađuje da na tržištu orjentisanom ka gastronomiji i kvalitetu hrane, godišnja vrednost ove proizvodnje samo u sektoru živinarstva i mesnih proizvoda prelazi milijardu evra. (www.labelrouge.fr)

Velika Britanija: Slobodna hrana (Freedom Food)

Ova oznaka kvaliteta u Velikoj Britaniji posvećena je isključivo unapređenju dobrobiti farmskih životinja. Logo Freedom Food označen na pakovanju garantuje potrošaču da životinja potiče iz uzgoja koji je u potpunosti poštovao stroge zahteve vezane

za ishranu, smeštaj, ambijent prema potrebama i prirodnom ponašanju životinja. Oznaka kvaliteta se može naći na mesu, jajima i ribi u najvećem broju maloprodajnih lanaca supermarketa u ovoj zemlji. Freedom food je tržišna oznaka zasnovana na RSPCA standardima dobrobiti farmskih životinja koja je nadogradnja u odnosu na postojeći zakonski minimum u Velikoj Britaniji. Ovaj standard obuhvata ne samo aspekte dobrobiti životinja na farmama, već u transportu, pri klanju i daljoj preradi. Oko 3000 članova ovog dobrovoljnog standarda danas plasiraju svoje proizvode na tržištu Velike Britanije. (www.freedomfood.co.uk)

Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja DRUGI DEO: Rezultati ekonomske analize uvođenja ORCA standarda

46 47

farmskih životinja. Troškovi proizvodnje/prodaje pokazuju povećane troškove koje bi izazvala ulaganja u proces primene ovih standarda, a koji direktno utiču na cenu koštanja finalnog proizvoda.

Poslednji deo upitnika odnosi se na stavove proizvođača. Informacije dobijene odgovorima u ovom segmentu upitnika daju uvid u svest proizvođača o neophodnosti i značaju standarda dobrobiti životinja, njihovo mišljenje o postojanju tržišta za proizvode dobijene uvođenjem pomenutih standarda, odnosno mogućnosti i spremnosti ulaganja u pravcu uspostavljanja ORCA standarda.

■ Primeri zahteva iz ORCA standarda pretočeni u upitnik

DOBROBIT SVINJA

Element standarda

ORCA standardi Pitanje u upitniku - INVESTICIJE

Dobr

a is

hran

a

Za obročno hranjenje svinja u koritima, neophodno je da postoji dovoljno prostora za hranjenje (1.1 širina ramena po svinji), kako bi sve svinje imale pristup hrani u isto vreme.

Za obročno hranjenje svinja u koritima, neophodno je da postoji dovoljno prostora za hranjenje (1.1 širina ramena po svinji), kako bi sve svinje imale pristup hrani u isto vreme.

Dobr

i usl

ovi d

ržan

ja

Neophodno je svinjama obezbediti zaštitu od toplotnog stresa. U veoma toplim uslovima, neophodno je svinjama obezbediti dodatni prostor kako bi mogle da leže dalje jedne od drugih, zajedno sa adekvatnim sistemom ventilacije ili raspršivanja vode u vazduhu (pravljenje veštačke magle).

U veoma toplim uslovima, neophodno je svinjama obezbediti dodatni prostor kako bi mogle da leže dalje jedne od drugih, zajedno sa adekvatnim sistemom ventilacije ili raspršivanja vode u vazduhu (pravljenje veštačke magle).

Dobr

o zd

ravs

tven

o st

anje

Svi objekti za smeštaj svinja moraju imati dovoljan broj karantinskih bokseva za smeštaj svinja koje je potrebno izdvojiti iz grupe. Karantinski boksevi moraju biti pražnjeni između boravka svinja, detaljno čišćeni i dezinfikovani (prema Planu čišćenja) i biti postavljeni na odgovarajuću lokaciju imajući u vidu razlog odvajanja svinja od grupe.

Svi objekti za smeštaj svinja moraju imati dovoljan broj karantinskih bokseva za smeštaj svinja koje potrebno izdvojiti iz grupe.

3. Treća grupa pitanja usmerena je na procenu produktivnosti po uvođenju standarda,

4. Četvrta grupa pitanja tretira potencijalne troškove prodaje ukoliko bi se pristupilo primeni standarda, dok je

5. Peta grupa pitanja vezana za opšte stavove proizvođača o standardu.

Deo koji se odnosi na podatke o farmi, daje na uvid zatečenu situaciju i aktuelno stanje u kome se farma nalazi. U ovom segmentu upitnika prikupljene su osnovne informacije o veličini farme, ljudskim resursima, načinu gajenja životinja i plasmanu proizvoda na tržište i fizičkim karakteristikama objekta za proizvodnju. Na osnovu ovih podataka proizvođači su svrstani u jednu od tri grupe mali, srednji i veliki. Kroz prvi deo upitnika prikupljani su i podaci o iskustvu proizvođača, odnosno utvrđeno je koliko dugo se ispitanik bavi proizvodnjom, kao i podaci o tome kada je objekat sagrađen, odnosno renoviran i koliko je sredstava uloženo. Ovaj set pitanja bitan je radi lakšeg utvrđivanja nivoa ulaganja koja su neophodna da bi se zadovoljili standardi dobrobiti životinja.

Drugi, centralni segment upitnika odnosi se na investicije i elemenate standarda koji se mogu finansijski izraziti, računajući kolika finansijska sredstva su potrebna za ispunjenje standarda. Fokus je stavljen na promene u opremi, dizajnu prostora ili postupcima, jer je to jedini način da se utvrdi njihova isplativost tj. koliko se uvođenjem standarda povećava cena koštanja finalnog proizvoda. Ovi podaci na osnovu definisanog modela pokazuju isplativost uvođenja standarda dobrobiti životinja, odnosno, dobija se prognoza nove cene finalnog proizvoda koja bi, uz modelom definisani period amortizacije, proizvodnju učinila isplativom. Na osnovu toga utvrđuje se ima li sa ekonomskog aspekta smisla ulagati u uspostavljanje visokih standarda dobrobit životinja. Pitanja u ovom segmentu upitnika korespondiraju sa zahtevima sadržanim u ORCA standardima, te razmatraju sledeće grupe zahteva:

• Hrana i voda• Udobnost mesta za odmor, termalna udobnost i sloboda kretanja • Dobro zdravstveno stanje • Prirodno ponašanje životinja• Upravljanje farmom

Deo upitnika koji se odnosi na produktivnost daje odgovor na pitanje koliko uvođenje standarda o dobrobiti životinja utiče na odnos uloženih resursa i dobijenog proizvoda. Odgovorima na ova pitanja dobijaju se informacije o trenutnoj produktivnosti svake proizvodnje i procena proizvođača koliko bi se i u kom smeru ta produktivnost promenila uvođenjem ORCA standarda dobrobiti


48 49

Element standarda


Pona

šanj

e

Na svakih hiljadu ptica, neophodno je obezbediti sledeće: (1) minimum 1,5 bala sena; (2) minimum 2 m prostora za sedenje (greda) iznad nivoa podloge; (3) jedan objekat za kljucanje, npr. veštački napravljeni blokovi za kljucanje, povrtarske kulture iz porodice kupusa ili viseći drveni blokovi.

Za svakih 1000 ptica min 1,5 bala sena, 2m prostora za sedenje iznad podloge, objekat za kljucanje.

Upra

vlja

nje

farm

om

Oni koji upravljaju farmom imaju odgovornost da razviju sledeću dokumentaciju:1. Zdravstveni plan2. Plan ishrane brojlera3. Plan farme4. Plan biosigurnosti farme5. Plan sa merama predostrožnosti radi

postupanja u slučaju nepredviđene situacije.

Planove je neophodno revidirati minimum dva puta godišnje.

Razvoj menadžerskih procedura: zdravstevni plan, plan ishrane, plan farme, plan biosigurnosti...

DOBROBIT KOKOŠAKA NOSILJAElement standarda


Dobr

a is

hran

a

Minimalni broj pojilica koji je neophodno obezbediti je sledeći: (1) pojilice sa kapaljkama: 1 pojilica na 10 kokošaka; (2) kupaste pojilice: 1 pojilica na 10 kokošaka; (3) kružni prostor korita (uključujući zvonaste pojilice): 1 cm na 1 kokošku; (4) linijski prostor korita: 2,5 cm na 1 kokošku. Nikada ne sme biti manje od dve pojilice.

1 pojilica na 10 kokošaka/2,5 cm po grlu.

Dobr

i usl

ovi

drža

nja

Svaki otvor za kokoške na objektu mora biti minimalne veličine od 45 cm visine i 2 m širine, tako da omogućava prolaz više kokošaka istovremeno.

Dovoljno otvora 45 cm x 2 m.

Element standarda


Pona

šanj

eSvinje moraju u svakom momentu imati pristup dovoljnoj količini slame ili drugog odgovarajućeg supstrata kao što su komadići drveta ili piljevina, kako bi im se omogućilo i podstaklo ispoljavanje prirodnog ponašanja (rijenje, grebanje papcima po podlozi, griženje i hvatanje predmeta ustima).

Svinje moraju u svakom momentu imati pristup dovoljnoj količini slame ili drugog odgovarajućeg supstrata kao što su komadići drveta ili piljevina, kako bi im se omogućilo i podstaklo ispoljavanje prirodnog ponašanja (rijenje, grebanje papcima po podlozi, griženje i hvatanje predmeta ustima).

Upra

vlja

nje

farm

om

Oni koji upravljaju farmom imaju odgovornost da razviju sledeću dokumentaciju:1. Zdravstveni plan2. Plan ishrane svinja3. Plan farme4. Plan biosigurnosti farme5. Plan sa merama predostrožnosti radi

postupanja u slučaju nepredviđene situacije.


Razvoj menadžerskih procedura: zdravstevni plan, plan ishrane, plan farme, plan biosigurnosti, plan postupanja u slučaju nepredviđene situacije.

DOBROBIT TOVNIH PILIĆA /BROJLERAElement standarda


Dobr

a is

hran

a

Minimalni broj pojilica koje je neophodno obezbediti je sledeći: (1) zvonaste pojilice: 1 pojilica na 100 brojlera; (2) pojilice sa kapaljkama: 1 pojilica na 10 brojlera; (3) kupaste pojilice: jedna pojilica na 28 brojlera.

Zvonaste pojilice 1 na 100 brojlera, pojilice sa kapaljkama 1 na 10 brojlera, kupaste pojilice 1 na 28 brojlera.

Dobr

i usl

ovi d

ržan

ja Nijedan deo smeštajnog prostora ne sme imati osvetljenje manje od 20 luksa u visini glave ptica.Neophodno je da postoji minimalno osvetljenje od 100 luksa u visini glave ptica, na površini od preko 75% podne površine.

Snaga svetla min 20 luksa u visini glave ptica i min 100 luksa na 75% površine.

Dobr

o zd

ravs

tven

o st

anje

Svi veterinsrski tretmani kojima su ptice podvrgnute moraju biti sprovedeni jedino uz nadzor doktora veterinarske medicine i moraju biti zabeleženi u formi izveštaja.

Veterinarski tretmani dokumentovani i uz prisustvo veterinara.


50 51

Prikupljeni podaci su uneti u posebno kreiranu bazu podataka koja treba da pomogne u preračunavanju cene koštanja, sistematizaciji podataka na pregledan način i da sačuva podatke za neka naredna istraživanja.

Nova cena koštanja dobija se pomoću formule koja pored neophodnih investicija uzima u obzir i promenu broja životinja, kao i promenu produktivnosti:

Nova prodajna cena kao pokazatelj promene cene koštanja, dobija se kao odnos ukupne cene trenutnog broja grla po trenutnoj produktivnosti uvećanoj za troškove (fiksne i varijabilne), u zadatom periodu amortizacije i predviđene promene produktivnosti i broja grla u istom periodu. Ova promena, odnosno smanjenje produktivnosti i broja životinja kao posledica uvođenja standarda, predstavlja procenu proizvođača na osnovu njegovih znanja o raspoloživim kapacitetima i načinu na koji će promene uticati na proizvodnju.

Na osnovu poznatih podataka o trenutnom stanju prosečne farme za određenu vrstu proizvodnje, računa se ukupna vrednost proizvodnje tako što se prodajna cena po jedinici proizvodnje množi sa ukupnim brojem grla i ukupnom produktivnošću. Produktivnost predstavlja različitu vrednost u zavisnosti od proizvodnje.

Ovako dobijena vrednost množi se sa periodom amortizacije koji predstavlja predviđeno vreme investicije, odnosno period u kom bi se uložena sredstva vratila

Element standarda


Dobr

o zd

ravs

tven

o st

anje

Kokoške nosilje koje su povređene (npr. otvorene rane, prelomi kostiju) moraju biti odvojene od ostatka jata.

Postoje prostorije za odvojen smeštaj bolesnih ptica.

Pona

šanj

e Radnici moraju postupati sa životinjama na pozitivan i saosećajan način. (Dobar odnos čovekživotinja)

Obučeni radnici koji postupaju sa životinjama na pozitivan način.

Upra

vlja

nje

farm

om

Oni koji upravljaju farmom imaju odgovornost da razviju sledeću dokumentaciju:1. Zdravstveni plan2. Plan ishrane kokošaka nosilja3. Plan farme4. Plan biosigurnosti farme5. Plan sa merama predostrožnosti radi

postupanja u slučaju nepredviđene situacije


Razvoj menadžerskih procedura: zdravstevni plan, plan ishrane, plan farme, plan biosigurnosti...

■ Terensko istraživanjeTerensko istraživanje je obavljeno kod selektovanih farmi u Dunavskom basenu i sprovedeno je na uzorku od barem 15 proizvođača za svaku vrstu proizvodnje. Pri selekciji proizvođača vodilo se računa o tome da, koliko je moguće, jednako budu zastupljene farme iz sve tri kategorije veličina: male, srednje i velike. Takođe, kao kriterijum uzet je i tip farme (otvoren, zatvoren ili kombinacija). Na ovaj način moguće je utvrditi kojoj vrsti proizvođača je ekonomski isplativije i koji proizvođači su samim tim spremniji da primene ORCA standarde dobrobiti farmskih životinja, što predstavlja dobru polaznu osnovu za dalje aktivnosti u pravcu promovisanja i primene ovog sistema. O svakoj farmi sačinjen je izveštaj sa fotografijama objekata i načinu gajenja. Utvrđene vrednosti investicija su rezultat procene samih proizvođača i istraživanja trenutnih cena opreme i radova neophodnih da bi se ispunio određeni standard, a koje proizvođači nisu mogli da procene.

Produktivnost u zavisnosti od proizvodnje

Na primeru svinja produktivnost je predstavljena prosečnom godišnjom proizvodnjom, dok je kod proizvodnje jaja to ukupan broj jaja u prosečnoj farmi na godišnjem nivou, dobijen na osnovu ukupnog broja ptica na farmi metodom na osnovu koje se predviđa da će 90% kokošaka sneti jaje svaki dan u periodu od godinu dana u postojećem sistemu gajenja.


52 53

Ograničenja i problemi tokom istraživanjaZbog specifičnosti polja istraživanja, tokom njegovog sprovođenja nailazilo se na brojne poteškoće koje utiču na ograničenja ove studije:

• Nespremnost proizvođača da učestvuju u ispitivanju kada im se predstave ciljevi istraživanja. Pretpostavlja se da je razlog nemogućnost sagledavanja direktne veze istraživanja sa sopstvenom praksom i eventualnim unapređenjem poslovanja.

• Nepostojanje „živih”, aktuelnih primera na osnovu kojih bi se utvrdili troškovi, otežavalo je donošenje relevantnih zaključaka. Zbog odsustva iskustvenih podataka, nije poznato kako će promena načina gajenja uticati na produktivnost i povećan kvalitet proizvoda. Takođe, usled tekoće procenjivanja potrebnog rada u novim uslovima, bilo je otežano merenje dodatnih troškova koji se odnose na radnu snagu.

• Starost objekata za gajenje i proizvodnju otežali su vršenje procene njihove vrednost, kao i procenu troškova adaptacije. S tim u vezi nije se izračunavala cena koštanja, već se polazilo od prodajne cene koja je uzeta kao osnovna cena za izračunavanje povećanja cene koštanja.

• Procena razloga za promenu produktivnosti je predstavljala poseban problem usled nemogućnosti da se razgraniči do koje mere je ona posledica promena uslovljenih novim standardom, a koliko posledica drugih faktora.

• Nepostojanje evidencije koju bi trebalo da vode proizvođači onemogućila je prikupljanje potpuno preciznih podataka o proizvodnji.

• Varijabilnost troškova u zavisnosti od opštine na kojoj se farma nalazi onemogućuju jedinstveno određivanje ovakvih troškova (npr. izdavanje određenih dozvola, pristup vodi i slično).

Zdravstveni troškovi uglavnom nisu ni uzimani u obzir, jer većina smatra da dovoljno (previše) investira u skladu sa uslugom koju dobijaju, dok preventivni pregledi nisu praksa na našim farmama. Moguće je na osnovu preporučenog cenovnika veterinarskih usluga napraviti projekciju godišnjih troškova za različite proizvodnje i uračunati ih u neophodne investicije. Tako na primer, preporučeni cenovnik veterinarskih usluga koje se obavljaju na farmama je za farmu svinja do 300 životinja, od krmače do tovljenika, oko 2 eura po životinji mesečno ili skoro 3 evra po životinji mesečno za farme muznih krava, ne uračunavajući troškove lekova, medicinskih sredstava i prevoza. Alternativna kalkulacija se zasniva na vrednosti proizvodnje, i podrazumeva, na primer, da troškovi veterinarske nege iznose oko 2% vrednosti na farmi svinja. Više informacija za kalkulaciju za specifičnu proizvodnju moguće je naći na sajtu veterinarske komore (www.vetks.org.rs).

proizvođaču. Na ovu novu vrednost dodaje se ukupna investicija za uvođenje ORCA standarda dobrobiti farmskih životinja.

Kako bi se primenili ORCA standardi u okviru postojećih smeštajnih kapaciteta farme, potrebno je napraviti određene korekcije, kao što je smanjenje broja životinja koje bi omogućilo ispunjenje, pre svega, standarda vezanih za udobnost i slobodu kretanja životinja. Takođe, sve ove promene dovode i do promene produktivnosti, najčešće smanjenje trenutne produktivnosti.

Sledeći korak u nalaženju nove cene proizvoda koja bi omogućila isplativost investicije u zadatom vremenskom periodu je stavljanje prethodno dobijene vrednosti u odnos sa novim, smanjenim brojem životinja pomnoženim sa promenjenom produktivnošću za definisani period amortizacije.

Na primeru prosečne farme svinja uključene u istraživanje, primena kalkulacije izgleda ovako: trenutna prosečna prodajna cena svinjskog mesa na ispitanim farmama je 188 dinara (oko 1,5 evra u proseku, dok su cene žive vage pojedinačnih kategorija životinja različite). Prosečan broj grla je 55, dok je prosečna proizvodnja na godišnjem nivou 445 grla. Na osnovu upitnika izračunata je ukupna vrednost investicije neophodna za ispunjenje standarda dobrobiti životinja koja iznosi 64.175 EUR. Predviđeno je da bi se, uvođenjem ovih standarda, broj grla smanjio 5%, što bi dovelo do smanjenja produktivnosti za isti procenat. Nova prodajna cena od 287.51 dinara bila bi neophodna da bi se investicija vratila proizvođaču za period od 5 godina.

Trenutno stanje Novo stanje Promena 55 Broj grla 50 Smanjenje za 5 grla 5 445 Produktivnost 422.75 Smanjenje produktivnosti za 5 % 5188 Cena 287.51 Povećanje infesticija 64,175 EUR

Dužina ciklusa 5 godinaTestna investicija

Primer baze prosečne farme svinja prikazuje neophodne investicije koje su uslov za prelazak na sistem gajenja prema ORCA standardima, podeljene u celine: hrana i voda, udobnost mesta za odmor, termalna udobnost i sloboda kretanja, dobro zdravstveno stanje, prirodno ponašanje i dobro upravljanje farmom. Svaka od ovih celina je preciznije definisana zahtevima iz standarda sa cenom koštanja svakog pojedinačnog neophodnog ulaganja. Na osnovu potrebnih ulaganja sistem prikazuje cenu koštanja u sistemu u kojem su uvedeni visoki standardi dobrobiti farmskih životinja i upoređuje je sa trenutnom cenom. Najskuplju investiciju zahtevaju segmenti u okviru prostora za razmnožavanje, ishrane kao i dogradnja i rekonstrukcija krmačarnika u okviru ostalih investicija. Detaljan prikaz kojim se ilustruje prethodno, nalazi se u aneksu (vidi str. 9093).


54 55

Gajenje svinja

■ Profil proizvodnje farmi uključenih u istraživanjeTerenskim istraživanjem je obuhvaćeno 16 farmi svinja u Sremu podeljenih u tri kategorije. Farme su klasifikovane po kriterijumu veličine i to kao:

1. male (do 300 tovljenika/prasadi),2. srednje sa godišnjom proizvodnjom 300500 tovljenika/prasadi,3. velike sa godišnjom proizvodnjom preko 500 tovljenika/prasadi.

Prema tipu proizvodnje, većina posećenih farmi (11 farmi) kombinuje proizvodnju prasića i tov, dok su tri farme specijalizovane samo za tov, a dve za proizvodnju prasadi.

U kategoriji velikih farmi istraživanja su obavljena na jednoj društvenoj farmi i pet privatnih farmi. Od pet velikih privatnih farmi anketiran je jedan veliki tovljač svinja, četiri farme sa kompletnim ciklusom proizvodnje od kojih je jedna regionalni lider u proizvodnim rezultatima, ali i jedna farma koja je upravo obustavila proizvodnju.

Od izabranih farmi srednje veličine jedna farma se bavi samo tovom svinja, jedna proizvodi samo prasad za tov, a četiri farme su sa zatvorenim ciklusom proizvodnje.

U kategoriji malih farmi uključenih u terensko istraživanje, jedna farma se bavi samo tovom, jedna proizvodi samo prasad za tov i tri farme su sa zatvorenim ciklusom proizvodnje. U kategoriji malih farmi je i jedan proizvođač koji odgaja svinje na krajnje ekstenzivan način na salašu izvan sela.

Tabela 3: Tip proizvodnje svinja

Mala farma Srednja farma Velika farma

Tov svinja 1 1 1

Proizvodnja prasadi 1 1 0

Kombinovano tov i prasići 3 4 4

UKUPNO 5 6 5

Iskazani troškovi su delom zasnovani na proceni, a delom na tržišnim vrednostima za robu i usluge, dok je promena produktivnosti pretpostavka proizvođača. Stoga, ovo istraživanje ostaje na nivou eksploratornog, pilot ogleda za kojim treba da sledi preciznije prikupljanje aktuelnih podataka i pre svega praćenje uticaja uvođenja standarda na produktivnost proizvodnje.

Foto: Free Images


56 57

Grafikon 9: Period izgradnje/adaptacije u zavisnosti od veličine farme

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

mala srednja velika

do 1990 1990 - 2000 posle 2000

Veličina farme

Prosečna prodajna cena je veća kod srednjih i malih farmi, dok je kod velikih farmi niža. Iako je prodajna cena obrnuto srazmerna veličini farme, broj grla obezbeđuje znatno veći prihod srednjim (1.072 EUR), odnosno velikim proizvođačima (1.885 EUR).

Najveći broj malih farmi je izgrađen/adaptiran do 1990. godine, dok je najveći broj, posebno srednjih a i velikih farmi, izgrađen posle 2000. godine. Drugim rečima, objekti na malim farmama su stariji i nivo tehnologije je manji, ali su proizvođači iskusniji. Na ispitanom uzorku kod srednjih farmi nema objekata sagrađenih/adaptiranih od 1990. do 2000 godine. Cena izgradnje objekata konstantno raste, pa se proizvođači uglavnom odlučuju za adaptaciju postojećih ili i dalje koriste objekte u nepromenjenom stanju od onog kada su izgrađeni pre 20 i više godina.

Tipična (mala farma) ima zatvoren tip gajenja tovljenika sa nešto preko 30 grla, koji su smešteni u objekte prosečne površine od 186 m2 gde životinje nemaju dovoljno prostora.

■ Rezultati – ispunjenost standardaDobra ishrana je standardom definisana kao odsustvo dugotrajne gladi i žeđi. Istraživanje je pokazalo da su kriterijumi ove grupe ispunjeni relativno dobro i da je pristup hrani i vodi obezbeđen u velikoj meri. Postoje nesaglasnosti vezane za dovoljan broj hranidbenih mesta, ali farmeri tvrde da hrane uvek ima i da ne postoji nezadovoljstvo životinja. Supstrat za rijenje podloge u cilju potrage za hranom uglavnom ne postoji, dok se pristup zalihama vode uglavnom rešava kroz

Na osnovu podataka koji su prikupljeni kroz upitnike definisane su sledeće osnovne karakteristike ovih farmi:

Tabela 4: Osnovne karakteristike farmi svinja


Prosečan broj grla tovljenika 32 46 102

Variranje veličine objekta (m2) 50300 210330 50010,500

Prosečna veličina objekta (m2) 186 280 2,416

Variranje starosti objekta (godine) 1964 832 831

Prosečna starost objekta (godine) 31.8 20 20.25

Prosečna iskorišćenost objekta (%) 80.8 85 68.3

Uočljiva je velika prosečna starost objekata kod svih kategorija farmi: ona prelazi 20 godina. Velike farme imaju manju prosečnu iskorišćenost objekta (68,3%) za razliku od malih i srednjih farmi kod kojih je nešto preko 80% iskorišćenosti. Zanimljiv je odnos prosečnog broja grla tovljenika na srednjim i velikim farmama gde je broj duplo veći (46 na srednim, a 102 na velikim farmama) i prosečne veličine objekta velikih farmi koje su oko osam puta veće od prosečne veličine srednjih farmi, ali je prosečna iskorišćenost objekata velikih farmi za oko 17% niža od prosečne iskorišćenosti objekata srednjih farmi.

Grafikon 8: Cena i broj svinja u zavisnosti od veličine farme

0

50

100

150

200

250

mala srednja velika

Veličina farme

Prodajna cena Broj svinja u turnusu


58 59

Kriterijumi vezani za dobro zdravstveno stanje podrazumevaju odsustvo povreda, bolesti i bola prouzrokovanog upravljačkim procedurama i uključuju stalnu saradnju i praćenje životinja od strane stručnog lica, doktora veterinarske medicine i to najmanje četiri puta godišnje. Ispunjenost ovog kriterijuma nije česta, ali proizvođači smatraju da je on faktički zadovoljen, jer se posete veterinara realizuju po potrebi ili radi izdavanja veterinarskih uverenja i potvrda o zdravstvenom stanju, obeležavanju i slično.

Postojanje karantinskih boksova nije redovna praksa, ali proizvođači smatraju da ovu potrebu premošćavaju na različite načine, uglavnom improvizacijom i reorganizacijom prostora u kriznim situacijama.

Praksa kastracije svinja je apsolutna i skoro se jedinstveno obavljala od strane samih prozvođača u periodu od 721 dan po rođenju grla. Treba napomenuti da je gotovo uvek u pitanju procedura izvođena od strane nestručnog lica i bez aneste ziranja životinje, što je potpuno nespojivo čak i sa minimalnim standardima. Insistiranje na kastraciji se obrazlaže uslovljavanjem otkupljivača ili preradne industrije. Međutim, ne postoje dovoljno pouzdani dokazi da ova praksa zaista utiče na kvalitet mesa ukoliko se klanje vrši pre pune polne zrelosti. Naprotiv, mnogi proizvođači su najavili da bi, ako bi se isključila praksa kastracije, produktivnost bila viša (gledano do određenog uzrasta). Ovim primerom se dobro ilustruju barijere u primeni standarda koje nisu vezane za investiciona ograničenja, već za otpore ka promeni ponašanja i vezi sa ustaljenom tradicijom.

Većina dobroboljnih standarda koji se odnose na dobrobit životinja u potpunosti zabranjuju ovu praksu. Kada je u pitanju ORCA standard ovo pitanje je i dalje otvoreno i podložno daljim procenama izvodljivosti njegove eventualne primene.

Slika 3: Tipičan izgled ispusta za svinje

sopstvene bunare. Istraživanje je pokazalo da je kriterijum zalučivanja prasića sa barem 28 dana u celosti ispunjen i da je česta praksa i nešto kasnijeg zalučivanja.

Sa druge strane kriterijumi koji se tiču udobnosti mesta za odmor, termal-ne udobnosti i slobode kretanja zahtevaju unapređenja. Sve posećene farme ne ispunjavaju barem neki od kriterijuma standarda vezanih za prostor. Najčešće je to neadekvatna podna prostirka koja je uglavnom rešetkaste strukture bez podloge kao i sistem uklještenja koji funkcioniše za krmače u prasilištu.

Čak pet od ispitanih šest malih farmera nema adekvatnu temperaturu za svaku kategoriju svinja, a polovina ispitanih farmera nema efektivnu ventilaciju. Iako farmeri ocenjuju potpunu ispunjenost kriterijuma osvetljenosti, on bi mogao biti unapređen na barem četvrtini farmi. Svetlosni režim se, prema izjavama farmera, poštuje.

U trenutku intervjuisanja farme nisu poslovale sa punim kapacitetom, pa su dobre ocene farmera o ispunjenosti kriterijuma u odnosu na slobodu kretanja možda prenaglašeno optimistične. Ujedno, to se smatra i varijabilnom kategorijom koja zavisi od broja životinja u jednom turnusu. Ipak, na nekim farmama ovi kriterijumi nisu ispunjeni, te su potrebna značajne investicije u proširene objekata ili smanjenje broja životinja kako bi se zadovoljili visoki kriterijumi dobrobiti svinja.

Samo jedna od ispitanih farmi ima uveden sistem prostirke kojim se omogućava ispoljavanje prirodnog ponašanja životinja. Daleko veći broj farmera ima ranija iskustva sa ovim sistemom gajenja, sa kojih su prešli na sisteme efikasnije za održavanje, ali manje usmerene ka dobrobiti životinja. Problem sa prostirkom je dodatni rad koji dovodi i do povećanja troška, ali i većih problema u isparenjima i neprijatnim mirisima u proizvodnji, što je važan razlog za farmere.

Kada je u pitanju prostor za razmnožavanje i njegova udobnost, postoje značajne primedbe vezane za boksove za prašenje koje bi uticale i na visinu investicije. Naime, najveći broj farmi ima sisteme uklještenja u prasilištu što onemogućava krmačama da se okrenu oko svoje ose, dok su u par slučajeva na manjim i srednjim farmama prisutni i rešetkasti podovi. To ukazuje na potrebu sistematske promene i edukacije kojima bi se usvojili alternativni sistemi ovakve prakse.

Slika 2: U prasilištima skoro nigde nije ispunjen standard minimalne dobrobiti koji podrazumeva mogućnost da se krmače okrenu oko svoje ose, već su sve uklještene u boksu za prašenje.

Foto: ORCA

Foto: ORCA


60 61

Investicija kod velikih farmi je oko tri puta veća nego kod srednjih farmi. Kod velikih farmi je razlika u odnosu na druge dve kategorije farmi tolika da izjednačava odnos godišnje vrednosti proizvodnje i investicija, dok je vrednost proizvodnje srednjih farmi nešto veća i iznosi oko 60% u odnosu na investicije.

Grafikon10: Odnos vrednosti proizvodnje i investicija za prosečan broj grla

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

mala srednja velika

Pros

ečna

vre

dnos

t (€)

Veličina farme

Godišnja vrednost proizvodnje Investicije

Tabela 6: Prosečan rast troškova proizvodnje ukoliko bi se uveli ORCA standardi


Procena povećanja troškova proizvodnje dobijena od strane intervjuisanih proizvođača

18% 21,75% 22%

Povećanje prodajne cene uz smanjenje broja grla i produktivnosti za 5%, za period amortizacije od 10 godina

14.12% 10.55% 10.76%

Ukoliko bi se intervjuisani farmeri opredelili za ovaj sistem gajenja, njihova procena povećanja troškova proizvodnje bi kod velikih i srednjih farmi bila skoro ujednačena (oko 22%), dok bi povećanje prodajne cene uz smanjenje broja grla i produktivnosti za 5%, za period amortizacije od 10 godina, kod malih farmera bilo veće za blizu 4% u odnosu na srednje i velike farme.

Kriterijumi dobrobiti za gajenje svinja podrazumevaju da životinje u svakom momentu moraju imati pristup slami, komadićima drveta ili nekom drugom supstratu kako bi se ispoljilo njihovo prirodno ponašanje – rijenje, grebanje papcima po podlozi, griženje i hvatanje predmeta ustima. U spoljašnjim smeštajnim sistemima tokom letnje sezone, neophodno je obezbediti objekte koji umanjuju rizik od toplotnog stresa i opekotina od sunca.

■ Potrebe za investicijamaOsnovni faktori koji utiču na cenu koštanja i investicije gajenja svinja u sistemu visoke dobrobiti su:

• Prostor – adekvatna temperatura i prostor u boksu • Produktivnost – broj dana tova • Angažovanje nove radne snage, naročito za održavanje prostora za

razmnožavanjeKada se posmatraju investicije po grupama kriterijuma koji su obrađeni u upit

niku, farme, bez obzira na kategoriju i veličinu, bi trebalo najviše da ulože u prostor kako za boravak životinja, tako i za razmnožavanje. Ove investicije, posmatrane po veličini farme, najveće su kod srednjih farmi gde dostižu i do 70%, dok su kod malih i velikih oko 60% ukupnih investicija. Ispunjenje standarda vezanih za ishranu životinja predstavlja sledeću najveću investiciju, dok je najmanje ulaganja potrebno da bi se ispunili standardi iz grupe ponašanja i dobrog zdravstvenog stanja. Ovi standardi, iako nisu skupi, mogu da budu presudni u subjektivnoj odluci za prelazak na sistem gajenja u skladu sa visokim standardima dobrobiti životinja, jer podrazumevaju veći angažman radne snage i investicije u radu i vremenu. Standardi vezani za vodu zahtevaju veća ulaganja kod manjih farmi (oko 15%), za razliku od velikih koje bi uložile nešto manje od 10%. Što se srednjih farmi tiče, one su po ovom pitanju pozicionirane između ove dve vrednosti.

Monetarno izraženo, najveća vrednost investicija koja je potrebna velikim farmama ima prosečnu vrednost malo preko 80.000 evra. Istovremeno, malim je potrebno oko 10.000 evra, a srednjim farmama oko 20.000 evra.

Tabela 5: Neophodne investicije za ispunjenje standarda dobrobiti životinja u proizvodnji svinja


Fiksni troškovi* 17,473 22,306 76,430 Varijabilni troškovi** 13,611 65,603 365,451 Ukupne investicije (€) 31,084 87,909 441,881

* Amortizacija objekta 10 godina

** Varijabilni troškovi za period od 10 godina


62 63

■ Uvećani troškovi radne snage su značajna barijera uvođenju standarda dobrobiti za svinje

Osnovna funkcionalna jedinica na privatnoj farmi u selu je porodica i njeni članovi. Vrlo retko se zapošljavaju radnici sa strane. Nekoliko je razloga za to:

• Poljoprivredna proizvodnja, a posebno svinjarska, je niskoprofitabilna delatnost, ostatak profita je mali, a ponekad se radi i sa gubitkom. U ovakvoj situaciji neizvestan je način na koji se može dugoročno planirati zapošljavanje radnika.

• Rasprostranjeno je shvatanje da će porodica i njeni članovi kvalitetnije i odgovornije obaviti poslove oko gajenja svinja. Još jedan od razloga je i to što je uglavnom u pitanju neobučena radna snaga, jer se, najčešće, minimalnom cenom rada ne uspevaju privući kvalitetniji radnici. Proizvođači smatraju da onaj ko je imao afiniteta i znanja za bavljenje ovom proizvodnjom, već samostalno vodi ovakav posao, dok oni koji su zaiteresovani za pomoć u proizvodnji nemaju istinskog motiva i interesa da se time bave.

• Nepoverenje prema strancima koji slobodno borave na imanju je istaknuto kao jedan od čestih faktora zašto se ne upošljava dodatna pomoć.

Prethodni razlozi uslovljavaju da se često prema veličini porodice planira proizvodnja. Farmeri teže da postignu što veću proizvodnju za količinu rada koji mogu da pruže.

Uslove koji su bliži prirodnim i koji omogućavaju viši stepen dobrobiti svinjama uglavnom imaju mali farmeri i oni koji se ovim poslom bave kraći period. Na ovakvim farmama su ulaganja potrebna da bi se uspostavila proizvodnja uz poštovanje visokih standarda dobrobiti svinja (u apsolutnom iznosu) mnogo manja. Spremnost takvih farmera, a i zainteresovanost za uvođenje sistema dobrobiti svinja je daleko veća nego kod velikih farmera, koji nipošto ne razmatraju opciju povratka u period pre dvadesetak godina. Nažalost, mali farmeri i oni sa „kratkim stažom” u smislu stručnosti poseduju manje kapacitete u odnosu na velike farmere, a, naravno, i njihova ukupna proizvodnja je značajno manja.

Dakle, ukoliko bi se donela odluka o obezbeđivanju podrške za uvo-đenje ORCA standarda, ciljna grupa će biti mali i srednji proizvođači. Oni će unutar porodice utvrditi koji je obim proizvodnje onaj koji bi članovi porodice mogli u potpunosti da isprate. Naravno, povećan obim posla, ulaganja i troškovi oko stajnjaka, morala bi da prati i povećana otkupna cena koja bi, sudeći prema rezultatima, iako na malom uzorku, sprovedene ankete iznosila oko 30 %. Konačno, presudna je i edukacija proizvođača koji bi bili spremni za ovakav vid proizvodnje.

Kada se izračunaju svi neophodni fiksni i varijabilni troškovi za farme za period od 10 godina, ukupna investicija za ispunjenje standarda dobrobiti životinja je daleko povoljnija za male farme. Za velike farme, varijabilni troškovi za period od 10 godina, doprinose velikoj ukupnoj investiciji od oko 441.881 evra.

Grafikon11: Udeo kategorija dobrobiti u potrebnim investicijama prema veličini farme svinja

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

mala srednja velika

ishrana

objekti, smeštaj

prostor za razmnožavanje

voda

prostor

kriterijumi dobrobiti

Prema grafikonu, procene investicija pokazuju da u strukturi projektovanih investicija na svim farmama dominira kategorija troškova vezanih za unapređenje prostora. To su troškovi vezani za objekte i njihovu opremljenost, ambijentalne uslove boravka svinja, prostor za kretanje, temperatura i osvetljenje, zatim unapređenje prostora za prašenje pre svega putem izgradnje bokseva u kojima ne postoje uklještenja. Troškovi kriterijuma dobrobiti, odnosno kriterijuma koji se odnose na ponašanje i zdravstvenu zaštitu životinja, procenjeni su kao vrlo niski, ne samo zato što obogaćivanje prostora koje je stavljeno u prvi plan ne zahteva veliku investiciju, već stoga što se zahtevi za obučenim osobljem, menadžerskim procedurama ili prisustvom drugih životinja smatraju ili kao ispunjeni ili kao sekundarni za postizanje dobrobiti životinja.


64 65

■ Zaključci:

• Iako sistem proizvodnje ostaje isti i može se obavljati u postojećim objektima, veliku prepreku proizvođačima predstavlja promena uslova uzgoja, konkretno stavljanje prostirke čime bi se omogućilo ispoljavanje prirodnog ponašanja životinja. To bi za farmere predstavljao „povratak na staro” više posla i teži rad.

• Uvođenje prostirke u objekte ne podrazumeva veliki investicioni trošak za sam supstrat, slamu, ali su prateći troškovi radne snage značajni. S obzirom da se većina farmi oslanja na radnu snagu vlasnika i članova porodice, unajmljivanje dodatne radne snage bi značilo odliv dela profita koji inače ostaje proizvođaču. Istovremeno, svi ispitanici pominju problem angažovanja kvalitetne radne snage za trenutnu tržišnu cenu upošljavanja radnika, ali istovremeno ne predviđaju povećanje ovih naknada budući da to trenutni profit ne može da podrži.

• Neiskorišćenost kapaciteta postojećih objekata (koji su identifikovani kod velikih farmi), može značajno da olakša prelazak na unapređeni sistem gajenja i smanjenje investicija u okviru standarda udobnosti i slobodnog kretanja.

• Neke standarde u dobrobiti životinja proizvođači su već prihvatili (npr. period zalučenja, preporuke vezane za ishranu), dok bi na neke pristali uz ekonomsku motivisanost i finansijsku podršku države (npr. prostirka).

Na osnovu sprovedenog istraživanja, čini se da je ukupno uvođenje ORCA standarda najisplativije na malim farmama gde investicije nisu bile velike i gde je lako, ukoliko su ispunjeni prostorni kriterijumi i sa smišljenim manjim investicijama, izaću i susret zahtevima iz ovih standarda.

ZNAČAJ RADNE SNAGE U ODABIRU PROIZVODNOG SISTEMA NAJBOLJE ILUSTRUJE RAZVOJ I PROMENE NA FARMI

FENCAROŠ PALIKE U PLATIČEVU

Njegova porodica se generacijama bavi stočarskom proizvodnjom. Drža-li su svinje i u vreme kada na ovim prostorima osim crnih svinja „fajfe-rica” i lasa (mangulica), nije bilo drugih rasa. Ozbiljniju proizvodnju su počeli početkom 90-tih kada je Palikin otac, Karolj otpočeo proizvodnju sa 25-30 krmača i izgradio nove i adaptirao postojeće objekte. Karolj je uspostavio proizvodnju po grupama prašenja /turnusima i tako povećao svoj kapacitet godišnje proizvodnje (podigao je proizvodnju na 500-600 tovljenika). Poštovao je potrebe životinja za prirodnim ambijentom, nji-hove biološke potrebe, a povećao produktivnost. Pod u boksovima za prašenje je uradio od tvrde bukovine (izvrstan prirodni izolator) uz ko-rišćenje slame. Krmače su u fazi suprasnosti smeštene u objekat od punog poda sa prostirkom od slame i velikim ispustom u bašti, gde su imale punu mogućnost ispoljavanja svojih prirodnih potreba. Tovilišta su bila od punog poda sa korišćenjem slame po potrebi. Bukarište je bilo prostrano i omogućavalo je ispoljavenje svih faza reproduktivnog živo-ta krmače i nerasta. Ovakva proizvodnja je zahtevala celodnevni rad tri člana porodice. Posao oko čišćenja, pakovanja, transporta i distribucije stajnjaka je odnosio mnogo vremena, a i redovno održavanje higijene u objektima bilo je znatno duže i otežano.

Kako se otvorila mogućnost i potreba za povećanjem proizvodnje i kako se porodica odlučila za izgradnju nove farme 3,5 puta većeg kapa-citeta, odlučeno je da se poslovi na farmi maksimalno racionalizuju, ko-risteći najnovija tehnološka rešenja koja to omogućavaju i vodeći računa o osnovnim potrebama životinja. Na ovaj način zadržali su postojeće odlične proizvodne rezultate, a uspevaju da obave sve poslove u okviru porodice. Ovaj primer objašnjava situaciju na terenu, a porodice farmera koji se dugo bave svinjarskom proizvodnjom prošle su uglavnom sličan put u skladu sa svojim afinitetima i finansijskom moći.

Foto: Free Images


66 67

Gajenje brojlera

■ Profil proizvodnje farmi uključenih u istraživanje

Proizvodnja brojlera u Srbiji ima dugu tradiciju. Kao zemlji koja ima velike komparativne prednosti u proizvodnji ugljenohidratne hrane (kukuruz, pšenica, ječam), ali i proteinske hrane biljnog porekla (soja i suncokret), živinarska proizvodnja, a posebno tov brojlera, predstavlja idealno rešenje da se proizvodnja sirovina prevede u viši oblik prerade. Međutim, kriza u ovom sektoru čini da je proizvođača sve manje, a njihovi problemi su uslovljeni sa jedne strane rastom troškova hrane, energenata itd, a sa druge strane relativno niskom cenom tovnih pilića i prema izjavama većine ispitanih „zategnutim” odnosima sa klaničarima.

Terenskim istraživanjem je obuhvaćeno 15 farmi brojlera podeljenih u tri kategorije. Farme su na osnovu osnovnih podataka klasifikovane kao:

1. Male farme (do pet hiljada ptica u turnusu)2. Srednje farme (pet do deset hiljada ptica u turnusu)3. Velike farme (preko deset hiljada ptica u turnusu)

Tabela 8: Karakteristike farmi brojlera po kategorijama


Prosečan broj ptica 1,020 5,900 12,300

Variranje veličine objekta (m2) 84400 320670 6001250

Prosečna veličina objekta (m2) 195 489 1004

Variranje starosti objekta (god) 724 724 524

Prosečna starost objekta (god) 15.2 13.8 12

Prosečna prodajna cena (din) 135 (205*) 155.5 (131.9*) 135

* Uključujući i farme ćurića (dve male i jedna srednja)

Sve farme su u intenzivnom sistemu gajenja zatvorenog tipa. Istraživanje pokazuje da su najranije sagrađene male farme, odnosno da je prosečna starost objekata malih farmi najveća, uglavnom preko 20 godina, dok su objekti velikih farmi brojlera nastali uglavnom posle 2000. godine, a ima i onih čija starost ne prelazi pet godina. Snabdevanje jednodnevnim pilićima obavlja se od proizvođača koji imaju roditeljska jata i tu su iskustva različita (proizvođači uglavnom imaju zamerke na kvalitet i vitalnost pilića).

Prodajna cena ne zavisi od veličine farme i uglavnom je konstantna, pa prihod isključivo zavisi od prodate količine, odnosno broja ptica. Ukupan prihod po turnusu je najveći kod velikih farmi.

Tabela 7: Gajenje svinja – rezime

Tipična farma

• Zatvoren tip gajenja tovljenika sa nešto preko 30 grla smeštenih u objekte prosečne površine od 186 m².

• Ispunjeni standardi u delu zalučivanja prasića sa 28 dana i duže.• Standardi vezani za dostupnost hrane i vode su uglavnom ispunjeni, često i sa većom

količinom prostora.• Najmanje su ispunjeni standardi vezani za prostor – adekvatna temperatura, efektivna

ventilacija, kao i odgovarajuća prostirka u prostoru za razmnožavanje.

Najčešće neophodne promene

• Više od polovine ispitivanih proizvođača ne ispunjava neki prostorni standard.• Pet od ispitanih šest malih farmera nema adekvatnu temperaturu za svaku kategoriju svinja.• Samo jedna farma ima uveden sistem prostirke kojim se omogućava ispoljavanje prirodnog

ponašanja životinja.• Praksa kastracije svinja je apsolutna i skoro se jedinstveno obavlja od strane samih prozvođača

u periodu od 721 dan po rođenju.• Najveći broj farmi ima sisteme uklještenja u prasilištu što ne omogućava krmačama da se

okrenu oko svoje ose.• Polovina ispitanih nema efektivnu ventilaciju.

Osnovni faktori koji najviše utiču na cenu koštanja

• Produktivnost – broj dana tova.• Prostor – adekvatna temperatura i prostor u boksu.• Angažovanje nove radne snage, naročito za održavanje prostora za razmnožavanje.• Ishrana prema standardima.



68 69

• Primećuju se i nedostaci u primeni standarda koji se odnose na zdravstveno stanje životinja, a koji ne predstavljaju veliki trošak za farmere kao što je odvojen prostor za smeštaj bolesnih ptica, pa tako trećini farmera nedostaju prostorije za odvojen smeštaj bolesnih ptica.

• Kriterijumi dobrobiti brojlera koji se tiču ponašanja, a pre svega ispoljavanja socijalnog ponašanja i pozitivnog emotivnog stanja nisu ispunjeni iako ne zahtevaju previše sredstava već razumevanje i obučenost. Te intervencije je moguće vrlo brzo uvesti. Kod ove grupe kriterijuma skoro polovini ispitanih farmera nedostaje zaštita koja sprečava pristup pasa i mačaka objektima, kao i divljih ptica. Isto tako, trećina farmera nema potrebnu količinu sena, prostor za sedenje i objekat za kljucanje.

Slike 4 i 5: Nijedan objekat nema spoljnji ispust u cilju povećavanja površine za kretanje životinja

Slika 6: Neispunjeni kriterijumi osvetljenja i preporuke za betonske podove koji se lako čiste

Kada se posmatra odnos cene objekta i površine objekta uočava se obrnuti odnos između jedinične cene površine i veličine objekta (Grafikon 12).

Grafikon 12: Odnos cene i površine objekta

0

100

200

300

400

500

600

700

0

20.000

40.000

60.000

80.000

100.000

120.000

140.000

160.000

Podignut/renoviran: do 2000 2000 -2005 posle 2005Broj ispitanih farmera: 5 5 4

Cena objekta Površina objekta

■ Rezultati – ispunjenost standardaNa osnovu istraživanja došlo se do podataka karakterističnih za tipičnu farmu brojlera, kao i o neophodnim promenama u slučaju odluke da se investira u proces uspostavljanja visokih standarda dobrobiti životinja, kao i o osnovnim faktorima koji najviše utiču na cenu koštanja:

• U objektu koji je prosek dobijenih vrednosti smešteno je 6,400 ptica na površini od 562 m2 u intenzivnom zatvorenom tipu gajenja.

• Svi tovljači pilića su izuzetno disciplinovani u poštovanju tehnoloških procesa na svojim farmama. Pokazuju zavidan stepen odgovornosti i brigu prema životinjama koje gaje.

• Oprema za hranjenje, napajanje, rasvetu, ventilaciju i grejanje je u funkcionalnom stanju.

• Kriterijumi pristupa hrani i vodi su uglavnom usklađeni sa standardom, ishrana pilića se vrši po tehnološkom planu i uglavnom su svi proizvođači kupci ili gotove hrane ili premiksa poznatih proizvođača.

• Kriterijumi koji se odnose na udobnost životinja u aspektima poput dosupnosti prirodnom svetlu, kvaliteta vazduha, dobrog održavanja podova i sl, uglavnom su u potpunosti ispunjeni budući da je proizvodnja tovnih pilića izuzetno osetljiva i svi farmeri se trude da brojlerima omoguće optimalne uslove.

• Nijedna od posećenih farmi nema spoljni prostor koji predstavlja i najveće ulaganje, pa ne zadovoljavaju ovaj standard.

Slika 7: Objekat koji čeka smeštaj novog turnusa, prostirka je uglavnom slama u najvećem broju objekata, jer piljevina kao najbolji izbor postaje sve teže dostupna.

Foto: ORCA

Foto: ORCA


70 71

Nedostatak spoljašnjeg prostora i odustvo prečki ili sadržaja za obogaćivanje prostora su kriterijum u kategoriji ponašanja koji se tiču socijalnog ponašanja, dobrog emotivnog stanja, a koje ne ispunjava nijedna od farmi na kojoj je realizovano istraživanje.

Osnovni faktori koji najviše utiču na cenu koštanja je udobnost, odnosno obezbeđivanje spoljašnjeg prostora, smanjenje broja ptica kao posledica ispunjenja prostornih standarda i pad produktivnosti usled povećanja mogućnosti kretanja.

Tabela 9: Prosečan rast troškova proizvodnje ukoliko bi se ušlo u ovaj sistem gajenja


Procena povećanja troškova proizvodnje dobijena od strane intervjuisanih proizvodjača (€)

3,725 6,333 7,750

Povećanje troškova za neophodne investicije (€)

19,110 15,867 41,391

Tabela 10: Neophodne investicije za ispunjenje standarda dobrobiti životinja


Fiksni troškovi (€) 4,625 5,308 26,724

Varijabilni troškovi (€) 14,485 10,559 14,667

Ukupne investicije (€) 19,110 15,867 41,391

Ukoliko bi se intervjuisani proizvođači opredelili za ovaj sistem gajenja u skladu sa ORCA standardima, njihova procena povećanja troškova proizvodnje bi kod velikih farmi bila skoro duplo veća nego kod malih farmi, ali bi razlika između srednjih i velikih farmi bila manja (1.417 EUR) nego što bi bila između malih i srednjih farmi (2.608 EUR). Kod povećanja troškova za neophodne investicije velike farme bi daleko više (25.524 EUR) uložile od srednjih farmi, ali bi i male farme imale veće troškove od srednjih. Kada se izračunaju svi neophodni fiksni i varijabilni troškovi za farme, ukupna investicija za ispunjenje standarda dobrobiti životinja je najpovoljnija za srednje farme.

Slike 8 i 9: Stalna dostupnost hrane i vode je jedan od najvažnijih faktora po rečima farmera, pa proizvođači nastoje da obezbede kvalitetan pristup – linije za hranu i linije za pojenje nipl i

otvorenim sistemima

■ Potrebe za investicijamaKada se posmatraju investicije po grupama, ubedljivo najveća ulaganja tiču se prostora, odnosno obezbeđenja spoljnog prostora s obzirom da su sve farme trenutno u zatvorenom sistemu gajenja.

Investicije u udobnost i slobodu kretanja rastu sa povećanjem veličine farme. Velikim farmama je potrebno čak nešto preko 90%, a malim farmama oko 60% ulaganja od sve tri grupe standarda zajedno. Najmanje ulaganje u ostale dve grupe standarda je potrebno srednjim farmama, ali se to ne vidi zbog neophodnosti spoljnog prostora koji je srazmeran veličini farme.

Najviše ulaganja u elemente standarda vezane za ispunjenje kriterijuma dobre zdravstvene zaštite i ponašanje brojlera imale bi male farme (blizu 30%) i ta investicija bi bila usmerena u obezbeđenje prostora od divljih ptica, pasa i mačaka, kao i obezbeđivanje potrebne količine sena, prostora za sedenje i objekta za kljucanje.

Grafikon 13: Procenjena investicija po grupama kriterijuma na farmi brojlera

0 € 2.000 € 4.000 € 6.000 € 8.000 €

Udobnost mesta za odmor,termalna udobnost i sloboda kretanja

Pilići (ovi standardi sunadogradnja na već izložene zahteve)

Ponašanje i dobro zdravstveno stanje

Investicije po grupama

Foto: ORCA


72 73

Gajenje kokošaka nosilja

■ Profil proizvodnje farmi uključenih u istraživanjeEvropska unija je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za kokoške nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim propisima. Kokoške nosilje se u EU od 2012. godine mogu uzgajati samo u posebno uređenim kavezima u kojima imaju po najmanje 750 cm2, kao i gnezdo ili šipku za sedenje. Kokoške nosilje se mogu uzgajati i na otvorenom prostoru. U Srbiji je manje od 1% jaja proizvedeno u skladu sa aktuelnim propisima o gajenju kokošaka nosilja u EU. To je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za izvoz u EU (Medijski istraživački centar, 2012.)

Ova materija je u Republici Srbiji regulisana Zakonom o dobrobiti životinja i pratećim pravilnikom. Naime, na osnovu Zakona o dobrobiti životinja („Službenom glasniku RS” broj 41/09), usvojen je 2010. godine pravilnik4 čijim su članovima od 29 do 33 regulisani uslovi i način gajenja kokošaka nosilja. Primena odredaba ovog pravilnika koje se odnose na gajenja kokošaka nosilja u obogaćenim kavezima odložena je do 1.1.2012. godine (članom 53. stav 3. ovog pravilnika). Drugim rečima, pravnim i fizičkim licima, odnosno preduzetnicima, dozvoljeno je da do ovog datuma gaje kokoške nosilje u neobogaćenim baterijskim kavezima koji su napušteni u EU. Ovaj rok je usvajanjem izmena pomenutog pravilnika5 produžen do 31. decembra 2020. godine.

Tokom istraživanja obavljene su posete i intervjui na 15 farmi u okolini Inđije, Valjeva i Šida. Od ovog broja, 14 farmi je sa kaveznim sistemom uzgoja, bez ispusta i one predstavljaju situaciju kod najvećeg dela proizvođača u Srbiji. Samo jedna farma ima podni sistem držanja kokošaka na dubokoj stelji, slobodne sa gnezdima za skupljanje jaja, ali je u pitanju farma roditeljskog jata odakle se jaja koriste za izleganje brojlera.

Kao i kod predhodno opisanih proizvođača, farme su podeljene u tri kategorije – male, srednje i velike:

1. Male farme (do 2000 kokošaka nosilja)2. Srednje farme (do 5000 kokošaka nosilja)3. Velike farme (preko 5000 kokošaka nosilja)

4 Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama („Službeni glasnik RS”, br. 6/10).

5 Pravilnik o dopunama pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjamaIzmena ovog pravilnika koje su usvojene 2014. iodine i objavljen u („Službeni glasnik RS”, br. 57/14)

■ Zaključak

Proizvodnja brojlera ne zahteva prevelike promene sistema gajenja, već prilagođavanje postojećeg sistema. Jedna od najbitnijih stavki je obezbeđivanje spoljnog prostora za slobodno kretanje ptica i predstavlja najveću investiciju za sve kategorije farmi, a posebno za velike farme.

U odnosu na druge proizvodnje, proizvođači brojlera veruju da postoji tržište za piliće koji bi se gajili u sistemu ORCA standarda, ali su za sada promene nemoguće, jer bi cena koštanja bila velika prvenstveno usled pada produktivnosti.

Proizvođači smatraju da je postupno uvođenje visokih standarda dobrobiti životinja dobar način, iako on zahteva paralelni marketing, jer postoji značajni rizik prodaje ukoliko bi se odjednom uveli ORCA standardi.

Tabela 11: Gajenje brojlera – rezime

Tipična farma

• Zatvoren tip intenzivnog uzgoja sa nešto preko 6.400 ptica smeštenih u objekte prosečne površine od 562 m².

• Osim spoljnog prostora koji predstavlja najveće ulaganje, standardi koji se odnose na udobnost životinja (pristup prirodnom svetlu, kvalitet vazduha, dobro održavani podovi...) uglavnom ispoštovani.

• Nedostaci u primeni standarda koji se odnose na dobro zdravstveno stanje životinje, značajan broj farmi nema prostorije za odvojen smeštaj bolesnih ptica.

• Kriterijume vezane za dobro zdravstveno stanje životinje i upravljačke procedure kojim se štiti prostor u kome borave ptice od pristupa drugih životinja ne zadovoljava više od trećine ispitanih farmera.

Najčešće neophodne promene:

• U sistemu visoke dobrobiti brojlera potrebno je obezbeđivanje spojašnjeg prostora koji je ujedno i najveća investicija za farme.

• Kada su u pitanju kriterijumi dobre zdravstvene zaštite – trećina farmi nema prostorije za odvojen smeštaj bolesnih ptica, a skoro polovini farmi nedostaje zaštita koja sprečava pristup pasa, mačaka i divljih ptica objektima.

• U vezi sa grupom zahteva koji se odnose na ponašanje – trećina farmi nema potrebnu količinu sena, prostor za sedenje i objekat za kljucanje.

Osnovni faktori koji najviše utiču na cenu koštanja:

• Udobnost – spoljni prostor.• Troškovi proizvodnje.• Investicije u kriterijume dobre zdravstvene zaštite i socijalnog ponašanja – zaštita objekata

od pristupa drugih životinja i obezbeđenje svih neophodnih uslova za ispoljavanje prirodnih oblika ponašanja.


74 75

nosilja niži. Velika ponuda polovne opreme koja je neadekvatna za EU standarde uslovila je pad cena, pa sada kavezi za držanje kokošaka nosilja (koji su zabranjeni u EU) koštaju od 1,5 do 1,8 evra po kokoški, dok je pre desetak godina ta cifra iznosila i do 4 evra po jediničnom mestu (na primer: kavezna baterija za oko 120 kokošaka koštala je oko 500 evra).

■ Rezultati ispunjenosti standardaŠto se pristupa hrani i vodi tiče, uglavnom su u pitanju baterije od po 24 kaveza, raspoređene na tri nivoa sa po pet kokošaka nosilja u kavezu. Svaka etaža ima svoj sistem za izđubravanje koje se uglavnom vrši preko pokretnih traka ili kod manjih farmi ručnim čišćenjem tacni koje su ispod kaveza. Hranilice su postavljene sa prednje strane kaveza, jer se zadnji deo nastavlja na zadnji deo sledećeg kaveza, linijske su i omogućavaju bar 10 cm hranidbenog prostora za kokoške. Hrana je uglavnom poznatih proizvođača, mada nekoliko farmera sami proizvode adekvatne mešavine. Upotreba finog šljunka (grita) je prisutna kod svih posećenih farmi, a intervjuisani farmeri izjavljuju da ne koriste promotore, antibiotike ili bilo kakve stimulatore, kao ni riblje brašno, niti bilo koje drugo animalno hranivo.

Sistem za napajanje ide sredinom baterije između kaveza i zaštićen je od prljanja. Uglavnom na 5 kokošaka (jedan kavez) ide jedna pojilica, što ispunjava zahtev standarda, ali nema alternativnog napajanja još jednim izvorom vode.

Kada se govori o objektima i termalnoj zaštiti, može se reći da su oni uglavnom dizajnirani i izvedeni da odgovaraju lokalnim klimatskim uslovima i premoste klimatske ekstreme. Proizvođači su, svesni da velika osetljivost životinja na temperaturne oscilacije predstavlja veliki rizik za produktivnost i zdravlje jata, uglavnom uložili u uvođenje adekvatnih sistema za ventilaciju, hlađenje i grejanje. Zidovi, a naročito tavanski i krovni prostor su dobro izolovani. Takođe, podovi su od kvalitetnog betona, lakog za održavnje, pa je time i zahtev za radnim angažmanom optimiziran.

Tehnološki normativi osvetljenja za kokoške nosilje se prema izjavama proizvođača poštuju i obezbeđuje se adekvtan period mraka i svetla, sa postepenim prelazom. Ipak, fotodokumentacija ukazuje da je osvetljenost prirodnim svetlom ipak ispod normativa predviđenog standardom.

Nijedna posećena farma nema ispuste (spoljni deo) za kokoške. Takav vid proizvodnje je stran našim farmerima, pogotovu što je to trošak koji ne vezuju za aspekt povećane produktivnosti. Izgradnja ovog dela bi predstavljala najveći ekonomski ulog kada bi se farma preorjentisala u pravcu uvođenja ORCA standarda gajenja kokošaka nosilja.

Tabela 12: Karakteristike farmi kokošaka nosilja po kategorijama


Prosečan broj ptica 1,376 3,845 11,333

Variranje veličine objekta (m2) 80120 180300 400

Prosečna veličina objekta(m2) 100 265 400

Variranje starosti objekta (god) 834 734 820

Prosečna starost objekta (god) 14.2 19.3 13

Prosečna prodajna cena jajeta (din) 9.7 8.7 8

Istraživanje pokazuje da su najranije sagrađene farme srednje kategorije, odnosno da je prosečna starost objekata srednjih farmi najveća, dok su objekti velikih farmi kokošaka nosilja najkasnije sagrađeni. Na ispitanom uzorku, sve velike farme su sagrađene posle 1990. godine. Kada se posmatra broj farmi prema periodu izgradnje/adaptacije, najviše je malih farmi nastalih posle 2000. godine. Najviše se razvijaju male farme. One su, pak, uglavnom organizovane u okućnici, često i u improvizovanim objektima.

Iako cena blago opada sa povećanjem veličine farme, razlika je neznatna, te prihod zavisi od broja ptica u jatu – ovo ide u prilog većim farmama. Kapacitet velikih farmi je u proseku samo četiri puta veći u odnosu na male farme, dok kod srednjih nije ni duplo veći, tako da pad cene ulaganja ne utiče na povećanje kapaciteta. Na farmama je u potpunosti zastupljen kavezni sistem gajenja, sa izuzetkom jedne farme na kojoj se jaja koriste za proizvodnju jednodnevnih pilića. Ukupan prihod po turnusu je najveći kod velikih farmi.

Posećena farma je veličine od 800 do 18.000 kokošaka, što predstavlja najčešći raspon veličine proizvodnje kod proizvođača u Srbiji, mada ima i onih sa kapacitetom od 70 do 100 hiljada jaja dnevno. Zajednička odrednica svih farmi je da je u nekom prethodnom periodu proizvodnja otpočeta ili je prešla ka kaveznom sistemu starog tipa, tj. u „neobogaćenim” kavezima koji su neadekvatni za standarde dobrobiti kokošaka nosilja u EU. Naime, farmeri često pružaju otpor na samu pomen promene sistema gajenja zbog nedavnog ulaganja u kavezne sisteme, a koji bi morali da skoro u potpunosti budu promenjeni. Zbog uvođenja standarda dobrobiti u EU (2012. godine, kada su potpuno zabranjeni i isključeni iz upotrebe neobogaćeni kavezni sistemi), velika količina polovne opreme se izvozi u zemlje van EU gde su standardi dobrobiti kokošaka

Foto: ORCA

Foto: ORCA


76 77

■ Potrebe za investicijama

Na osnovu istraživanja došlo se do podataka karakterističnih za tipičnu farmu kokošaka nosilja, kao i o najčešćim neophodnim promenama ako bi se proizvođači odlučili na investiciju u uspostavljanje ORCA standarda dobrobiti kokošaka nosilja i do podataka o osnovnim faktorima koji najviše utiču na cenu koštanja.

• Tipična farma kokošaka nosilja ima kavezni sistem gajenja sa nešto preko 4.500 ptica smeštenih u objekte prosečne površine od 237 m². U ovom sistemu gajenja ne može se primeniti standard vezan za dobrobit koji se odnosi se na prostirku, prostor za sedenje i objekat za kljucanje. Na kavezni sistem, koji je u upotrebi na 14 od 15 ispitanih farmi, neprimenljiv je značajan broj standarda koji se uglavnom odnose na ishranu i udobnost životinja.

• Neophodnu promenu u slučaju odluke vlasnika za uspostavljanje ORCA standarda predstavlja obezbeđivanje spoljnog prostora u nivou smeštajnih objekata, što je slučaj kod svih ispitanih farmera. Obezbeđivanje spoljnog prostora praćeno je smanjenjem broja ptica. U okviru standarda hrane i vode niko od ispitanih farmera ne koristi promotor hrane u ishrani pilića. To bi bila i najveća investicija pored antibiotika i animalnih hraniva koje proizvođači uopšte ne koriste. Što se udobnosti mesta za odmor tiče, samo par farmera koristi supstrat, odnosno traku za trošenje kandži.

• Standardi dobrog zdravstvenog stanja su primenjeni na manje od pola farmi, dok na više od polovine njih ne postoje odvojene prostorije za smeštaj bolesnih ptica, bez obzira na to što su za ovaj standard potrebne najmanje investicije.

• Osnovni faktor koji utiče na cenu koštanja je udobnost – spoljni prostor i sveža i čista prostirka, kao i smanjenje broja ptica kao posledica ispunjenja prostornih standarda.

Tabela 13: Prosečan rast troškova proizvodnje ukoliko se primeni u ovaj sistem gajenja


Procena povećanja troškova proizvodnje dobijena od strane intervjuisanih proizvođača (%)

100 50 100

Povećanje troškova za neophodne investicije (€)

12.424 32.945 102.420

FARMA KOKOŠAKA NOSILJA KOJA IMA 15.000 KOKOŠAKA NOSILJA I DNEVNU PROIZVODNJU OD 12.000 JAJA

Farma je u sklopu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se 14 godina bavi ovom proizvodnjom. Na farmi je zaposleno jedno lice uz članove porodice. Prodajna cena jaja u trenutku intervjua (februar 2014) je 7 dinara, a trenutni troškovi proizvodnje preko 6 dinara.

Tip farme je zatvoren sistem kaveza na koje je gazdinstvo prešlo sa podnog zatvorenog načina uzgoja, jer ovaj više nije bio rentabilan. Pri podnom uzgoju farma je na istom prostoru imala duplo manju proizvodnju. Kod vlasnika postoji svest o tome koji aspekti ne odgovaraju i nisu u skladu sa propisima o dobrobiti životinja, te šta bi u tom smislu trebalo promeniti. Trenutno farma poštuje stan-darde koji se odnose na potreban prostor prilikom hranjenja (5/10 cm hranilica, 60 cm između hranilica), kvalitet hrane i vode i pokrivenost pojilice. Takođe, po-stoji pokrivenost prostirkom celokupne površine a režim svetla je 14 sati svetla i 10 sati tame. Vlasnici farme bi želeli da imaju mogućnost da investiraju u kaveze koji su u skladu sa standardima i ta investicija iznosi od 12 do 15 evra po koki. Dakle, u farmu je potrebno uložiti 225.000 evra i to bez ispunjavanja standarda da kokoške imaju mogućnost da se šetaju i izlaze iz objekta. Trenutno, kavezi ne ispunjavaju kriterijume veličine i u kavezima nema substarta za trošenje kandži niti gornje gredice. Takođe, ne postoji jama za odlaganje stajnjaka po propisima i njena izgradnja bi zahtevala dodatnu značajnu investiciju. U okviru farme ne postoji spoljnji prostor sa kratkom travom i za novi sistem uzgoja bilo bi potreb-no ponovo preći na podni sistem, tj. izvršiti potpunu promenu sistema gajenja na farmi. Bila bi potrebna i ulaganja u dodatni sistem gnezda, građevinske radove na celom objektu, ograđivanje celog imanja, održavanje pašnjaka. Za ispunjava-nje tog dela standarda potrebno je još 100.000 evra (zajedno sa kupovinom još 6 ha zemljišta). Pored investicija u kaveze i zemljište bilo bi potrebno zaposliti još dva radnika koji bi samo sakupljali jaja.

Vlasnici smatraju da ukoliko bi se uložilo u kaveze po standardu, produk-tivnost farme bi ostala na istom nivou (12.000 jaja dnevno) ili samo nešto malo veća. Njihova procena je da dobrobit životinja utiče na produktivnost sa oko 10% a da zapravo produktivnost zavisi od ishrane i zdravstvenog stanja životinja. Vla-snici ocenjuju da dobrobit životinja na skali od 1 do 10 sa 10 ali smatraju da se na tržištu u sadašnjoj ekonomskoj situaciji ne bi mogla postići veća cena od trenutne jer da ne postoji mogućnost da se plati za ovaj dodati kvalitet. Isto tako na osnovu procene investicija, jasno je da bi ukoliko bi morali da ispoštuju sve standarde dobrobiti kokošaka nosilja morali da odustanu od proizvodnje.


78 79

Tabela 15: Gajenje kokošaka nosilja – rezime

Tipična farma:

• Kavezni sistem gajenja sa nešto preko 4.500 ptica smeštenih u objekte prosečne površine od 237 m² .

• Standard vezan za kriterijume socijalnog ponašanja, a koji se odnosi na prostirku, prostor za sedenje i objekat za kljucanje, ne može se primeniti u ovom sistemu gajenja.

• Na 14 od 15 ispitanih farmi u upotrebi je kavezni sistem, na koji je neprimenljiv značajan broj standarda koji se uglavnom odnose na ishranu i udobnost životinja.

• Promotor hrane, antibiotik i animalno hranivo se ne koriste u 100% slučajeva.

Najčešće neophodne promene:

• Ukoliko bi se odlučili na investiciju uvođenja ORCA standarda, svim ispitanim farmerima potreban je spoljni prostor u nivou smeštajnih objekata.

• Hrana i voda – niko od ispitanih farmera ne koristi promotor hrane u ishrani pilića. • Udobnost mesta za odmor – samo par farmera koristi supstrat, odnosno traku za trošenje

kandži.• Dobro zdravstveno stanje – na više od pola farmi ne postoje odvojene prostorije za smeštaj

bolesnih ptica.

Faktori koji utiču najviše na cenu koštanja:

• Udobnost – spoljni prostor.• Udobnost – sveža, redovno menjana, duboka, čista prostirka odgovarajućeg materijala.• Hrana – promotor hrane, antibiotik, animalno hranivo.

Tabela 14: Neophodne investicije za ispunjenje standarda dobrobiti životinja


Fiksni troškovi (€) 1,721 3,876 8,815

Varijabilni troškovi (€) 10,703 29,069 93,605

Ukupne investicije (€) 12,424 32,945 102,420

Ako bi se intervjuisani proizvođači opredelili za sistem gajenja prema ORCA standardima, prema proceni proizvođača, povećanje troškova proizvodnje kod velikih i malih farmi bilo bi 100%, dok bi kod srednjih farmi ovo povećanje iznosilo 50%. Drugim rečima, velikim i malim farmama je potrebno duplo više novca u slučaju da se opredele za ovaj sistem gajenja. Kada se izračunaju svi neophodni fiksni i varijabilni troškovi za farme, ukupna investicija za ispunjenje standarda je najveća za velike farme i primećuju se višestruko veći varijabilni troškovi u odnosu na fiksne.

■ Zaključak

Prelazak na ORCA standarde dobrobiti farmskih životinja podrazumeva celokupnu promenu sistema gajenja. Sa jedne strane, teško je napraviti delimične promene, a potpune promene su najčešće nemoguće bez velikog smanjenja broja životinja. S druge strane, ispitanici kažu da su svi prešli sa podnog na kavezni sistem.

Margina profita kod jaja je najmanja i postoji značajan strah proizvođača da su potrebne najkorenitije promene. Zahtev za adekvatnim prostorom utiče na značajan pad produktivnosti od oko 40%, kako u konverziji na obogaćeni kavezni, tako i podni sistem. Pozitivna okolnost je što je jaje jeftin proizvod, pa čak i visoko povećanje cene daje prostora za ciljanje potrošača zainteresovanih za proizvode sa farmi koje poštuju visoke standarde dobrobiti životinja.

Foto: www.organicvalley.coopFoto: ORCA


80 81

Gajenje krava muzara

Pokušaj da se istraži potencijal za uvođenje ORCA standarda dobrobiti životinja u sektoru mlekarstva naišao je na veliki broj ograničenja uslovljenih samom organizacijom tržišnog lanca.

Jedan od njih je vezan za usitnjenost proizvodnje i način prodaje mleka. Male količine mleka se prodaju u svežem stanju i u tom slučaju je ekstremno kratak tržišni lanac (koji se završi na direktnoj prodaji od kuće ili retko na zelenoj pijaci). Pri takvoj prodaji mleko lako gubi na kvalitetu, jer se svakog sata nivo bakterija duplira. Prodaja mleka direktno od kuće proizvođača podrazumeva da kupac poznaje proizvođača, da je već doneo kupovnu odluku, kao i da je nova potražnja limitirana na komšije. Kad je u pitanju plasman kroz mlekare, tj. otkup mleka, proizvođači su često u nepovoljnom položaju u tom smislu da nemaju veliki izbor mlekara kojima mogu da ponude sirovinu. U sektoru mlekarstva, sirovinska baza je prilično regulisana i podeljena, a uslovljena je pre svega udaljenošću prerade i proizvodnje.

U Vojvodini su intervjuisani vlasnici farmi krava muzara u intenzivnoj proizvodnji. Farme broje od 30 do 60 krava na muži, a ukupno od 60 do 120 životinja sa teladima i junicama i sve su na porodičnim gazdinstvima. Prosečno, na farmama je u iznosu od 75% zastupljen Holštajn, a 25% čini simentalska rasa. Sistem držanja životinja na svim farmama je slobodan u objektu. Sve farme mleko predaju mleko IMLEKu, a prosečna cena u vreme intervjua je bila 39 dinara bez pdva.

Prema navodina intervjuisanih vlasnika farmi, sve životinje imaju adekvatnu ishranu koja zadovoljava njihove potrebe. Međutim, potrebno je investirati veća sredstva kako bi se životinje hranile na način koji bi sprečio kompeticiju za hranu i uveo TM obrok (total mixture ili mešavina svih komponenti hrane), dodatna korita da bi se primenio specijalan način ishrane za pojedine krave ili sprečila kontaminacija hrane. Investicija za farmu na kojoj su bili dostupni podaci o investicijama6 bi bila oko 40.000 evra. Uvođenje u praksu ocene nedostataka minerala u ishrani, unošenja neodgovarajućih hraniva radi provere i kontaminacije uskladištene hrane, ograničeno je skupim analizama koje iznose 5.000 dinara za svaki sastojak u svakom uzorku hrane.

Životinje na farmama u uzorku nemaju pristup ispaši. U najvećem broju slučajeva oko farme postoji posed sa obradivim zemljištem na kojem se proizvode poljoprivredne kulture koje služe za stočnu hranu. Ukoliko bi to zemljište bilo korišćeno za livadu, većina farmi bi morala da kupi od 30 do 50 ha poljoprivrednog zemljišta što je u ispitivanom području investicija raspona od 300.000 do 500.000 evra.

6 Farma sa 85 životinja od toga 43 krave tj. 35 na muži


82 83

nisu dobili upit, zahtev niti pitanje o dobrobiti životinja. Oni sami ocenjuju važnost dobrobiti na skali od od 1 do 10 sa 10. Smatraju da je u njihovom najve ćem interesu da dobrobit životinja bude maksimalno ispoštovana, jer, kako sami kažu, da oni ne vole životinje ne bi bilo moguće da se uopšte i bave ovim poslom.

Kad su u pitanju farme u brdskoplaninskom području, situacija je značajno različita po pitanju velične farmi i uslova držanja životinja. Izuzev pojedinih aspekata kao što je pristup paši, ispunjenost ostalih kriterijuma se procenjuje kao niža ili značajno niža. Istovremeno su zbog razuđenosti terena naglašene barijere u plasmanu kroz otkup mleka.

U slučaju uvođenja ORCA standarda dobrobiti životinja u proizvodnji mleka i plasmanu kroz mlekare, bilo bi potrebno posebno odvajanje preradnih kanala za ove količine mleka i posebno brendiranje, što bi uticalo na povećanje svih troškova. Tu pre svega treba raditi sa mlekarama i preradama na uključivanju u marketing mleka i mlečnih proizvoda dobijenih na farmama sa uvedenim standardom dobrobiti životinja.

Maksimalna cena za mleko proizvedeno uz poštovanje ORCA standarda dobrobiti životinja definisana je cenom za organsko mleko, pošto u ovom slučaju organska proizvodnja podrazumeva punu dobrobit plus dodatne elemente vezane za ishranu i lekove. Trenutna otkupna jedinična cena za organsku proizvodnju mleka je 24% ili 11 dinara viša od standardnog. Sa druge strane, potrošač organsko mleko plaća jeftinije nego očekivanih 24% finalne cene i to zbog uvedenih subvencija po grlu i po litru u ovoj proizvodnji.

■ ZaključakS obzirom na relativno mali segment organskog mleka na tržištu, organizovanost lanca, kao i na to da razlika koja bi se postigla u proizvodnoj ceni organskog i mleka iz sistema dobrobiti životinja ne bi bila značajna, čini se da potrošačima zainteresovanim za elemente dobrobiti muznih krava, oni mogu biti plasirani kroz standard organskog. Tako je u intenzivnoj proizvodnji, dok sa druge strane postoji pretpostavka da su aspekti dobrobiti životinja pretežno šansa za male proizvođače mleka iz regiona sa dovoljno slobodne ispaše, a koji prerađuju mleko na farmi u finalni proizvod poput sira, kajmaka, itd. Takav proizvod bi bilo moguće plasirati kupcu koji kroz senzorne kvalitete finalnog proizvoda ceni i kvalitet sirovina, kao i sistem uzgoja koji podrazumeva dosta slobodne paše a uz koji bi se mogli plasirati i drugi elementi dobrobiti uzgoja krava muzara.

Farme ispunjavaju zahteve koji se tiču pristupa vodi – i to zahtev da postoji minimalan prostor za napajanje po životinji od preko 500 mm prostora korita po jednoj, najmanje jedna posuda na deset krava i obezbeđena količina vode kravama muzarama koja prelazi 5 litara na 50 kg težine dnevno plus litar vode na litar proizvodenog mleka; redovno održavanje higijene i betonski pristup koritima. Investicija koja je potrebna na većini farmi je investicija u rezervoare za dodatne zalihe u slučaju zamrzavanja vode.

Najveći deo farmi ima objekte koji su građeni u poslednjih 10 godina, te su planirani prostori za termalnu udobnost krava, udobna mesta za dnevni odmor i slobodu kretanja. Objekti su konstruisani tako da oprema i predmeti u njemu ne mogu prouzrokovati povredu ili stres životinja. Najveća primedba vlasnika farmi je na zahteve koji se tiču podova koji moraju biti obrađeni da ne budu klizavi tako što se u njih utisnu 9 mm duboki žlebovi – jer, smatraju da se higijena na takvim podovima smanjuje. Druga primedba vlasnika farmi je bila na zahtev da prostori koji nisu pod prostirkom treba da budu rešetkasti. Većina vlasnika smatra da krave nisu „srećne” na rešetkama jer je i na rešetkama potrebno stalno čišćenje kao i tamo gde ih nema, a na rešetkama životinjama propadaju noge u stalno je vlažno ispod njih.

Ambijentalni uslovi u štalama gde je sprovedeno istraživanje su ispoštovani ugradnjom ventilatora za hlađenje leti i zaštitne plastike za zimu (investicija od oko 10.000 evra). Ventilator rešava pitanje adekvatne količine vazduha u objektu i zaštitu od toplotnog stresa.

Na većini farmi postoje posebni prostori za teljenje, ali nisu ispunjeni uslovi da postoji minimum od 5 prostora za teljenje na 100 krava, pa uobičajeno postoji 2 – 3. Pomagala za teljenje se ne koriste.

Na farmama postoji vrlo visok stepen higijene muže i samih izmuzišta što dokazuje isporuka mleka ekstra klase. Provera aparata za mužu se sprovodi najmanje dva puta godišnje. Trošak provera (serviser) je preko 1.000 evra godišnje.

Zdravstveno stanje životinja je na veoma visokom nivou. Troškovi plaćanja usluga veterinara na farmi od 85 životinja i to samo da bi se ispoštovali važeći propisi iznose preko 11.000 evra godišnje.

Prosečna mlečnost krava na intervjuisanim farmama je oko 6.000 litara po kravi godišnje. Vlasnici smatraju da, ukoliko bi se potpuno ispoštovali ORCA standardi, mlečnost bi se smanjila za 10%. Takođe, smatraju da uslovi držanja utiču 10% na produktivnost u odnosu na ostale činioce poput ishrane, zdravstvenog stanja i dr.

Vlasnici intervjuisanih farmi smatraju da, ukoliko bi i ispoštovali sve zahteve dobrobiti životinja, ne postoji tržište za njihovo mleko. Morao bi da postoji otkup na dnevnoj bazi, a trenutno ne vide da bi neko to mogao da kupi. Nikada


84 85

ukoliko im se garantuje tržište ili dovoljan nivo subvencije. Upravo je strah od pronalaženja tržišta najveća prepreka uspostavljanju standarda, a to nisu investicije. Svih 45, odnosno 100% ispitanih proizvođača iznelo je stav kojim smatra da bi proizvođači trebalo da dobiju finansijsku nadoknadu za uvećane troškove proizvodnje koji se odnose na povećanje dobrobiti životinja.

Neki od principa standarda dobrobiti životinja su nejasni farmerima. Veliku nepoznanicu za proizvođače predstavlja nivo smanjenja produktivnosti i povećanja kvaliteta. Dobar deo proizvođača ima iskustvo uzgoja u sistemima koji su obezbeđivali poštovanje nekih elemenata dobrobiti, poput slobodanog uzgoja kod svinja ili kokošaka nosilja na primer, ali su radi povećanja produktivnosti smanjenja troškova i olakšanja rada prešli na zatvorene sisteme. Proizvođačima svinja postavljeno je dodatno pitanje da li bi bili zainteresovani da se uključe u dalju obuku i aktivnosti vezane za uvođenje mera koje dovode do ispunjenja standarda dobrobiti životinja. Čak 65% ispitanih izrazilo je spremnost za ovu vrstu obuke i ispunjenje ovih standarda.

Veliki broj intervjuisanih proizvođača se nalazi na granici rentabilnosti što je dovoljan razlog za promene, ali su relativno slab investicioni kapacitet i nedostatak vere da bi tržište pozitivno reagovalo glavni su razlozi za održavanje statusa quo. Stoga, iako pozitivan, stav farmera o dobrobiti životinja nije dovoljan pokretač uvođenja standarda više dobrobiti, i potrebno ga je podstaći uvođenjem mera podrške države i aktivnim radom na kreiranju potražnje.

Stavovi proizvođača o važnosti dobrobiti životinja u proizvodnji

Kao što je već rečeno, proizvođači u Srbiji su izuzetno svesni važnosti zaštite dobrobiti životinja. U prilog tome govori i činjenica da su na skali od 1 do 10, ispitani proizvođači važnost zaštite dobrobiti životinja ocenili prosečnom ocenom 7.3, dok je u EU prosečna ocena 7.8. Nijedan od 45 ispitanih proizvođača nije važnosti ovog pitanja dao ocenu manju od 4.

Grafikon 14: Ocena važnosti dobrobiti životinja

0

2

4

6

8

10

Broj

ispi

tani

ka 12

14

16

18

8 5 10 7

Ocena

9 4 6

Najveći broj proizvođača, čak 35.5% ocenilo je osmicom važnost ispunjenja ovih standarda. Najmanje zastupljena je upravo najlošija ocena kojom su proizvođači ocenjivali, odnosno 4.

Osnovni problem proizvođača je izuzetno malo znanje o standardima dobrobiti životinja, što izaziva nepoverenje u ovaj sistem. Prozvođači su komercijalno orijentisani i ne veruju da ovakva sertifikacija ima budućnost. Od ukupno 45 ispitanih farmera u svim vrstama proizvodnje, na zajedničko pitanje iz grupe pitanja koja se odnose na stavove samih proizvođača, a kojim se utvrđuje da li u okruženju proizvođača postoje kupci spremni da plate više za proizvode koji potiču od životinja koje se gaje u skladu sa visokim standardima, samo jedan je odgovorio pozitivno. Oni su svakako svesni značaja dobrobiti životinja za kvalitet proizvoda, pa i produktivnost, ali istovremeno nisu spremni da se upuste u uvođenje sistema gajenja koji u potpunosti uvažava ovaj standard. Proizvođači su spremni da probaju ovaj vid proizvodnje, ali samo na limitiranom uzorku, sa malom proizvodnjom i samo Foto: ORCA


86 87

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Uvid u stanje na farmama

Ovakva vrsta teorijskog i terenskog pilot istraživanja pokazala se kao potrebna i korisna jer je obezbedila dobar uvid u postojeće stanje farmama. Utvrđeno je da su objekti u kojima se gaje životinje stari u proseku 16 godina, koliko iznosi i prosečno iskustvo proizvođača u određenoj proizvodnji. Iako bi redovne kontrole i preglede životinja morali da obavljaju veterinari, najveći deo redovnih intervencija, uključujući i lečenje životinja, obavljaju sami farmeri. Usluge veterinara ograničavaju se na izdavanje dokumenata i potvrda i nestandardne procedure i lečenja.

Intervjuisani proizvođači smatraju da je dobrobit životinja važna (Srbija 7,2, EU 7,8 na skali 1 do 10) i nastoje da je na svojim farmama održe, znajući da ukoliko se životinja gaji u boljim uslovima daje i bolje rezultate. Međutim očigledno je da farmeri pod pojmom „dobrobit životinja” ne podrazumevaju sve njene komponente (naročito ne onu koja se odnosi na obezbeđivanje uslova u kojima će životinje moći da ispolje prirodne oblike ponašanja). Ono što zabrinjava je nepostojanje znanja među proizvođačima o standardima dobrobiti životinja, kako onih zakonskih, tako i dodatnih, kao i nedostatak vere u to da bi tržište pozitivno reagovalo na ponudu proizvoda gajenih u sistemu dobrobiti životinja.

Potrebne investicije za uvođenje ORCA standardaIspitani proizvođači svih vrsta proizvodnji daleko su od standarda dobrobiti životinja u kontekstu različitih grupa elemenata, a najviše u oblasti adekvatnog prostora. Upravo tu u adaptaciji i redizajnu potrebne su i najveće investicije. Za ispunjavanje kriterijuma koji se odnose na udobnost i slobodno kretanje, potrebno je najviše ulaganja – kod proizvodnje brojlera taj odnos ulaganja bi bio izjednačen 50% i 50%, dok bi kod proizvodnje svinjskog mesa taj odnos bio 55% za ponašanje


Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja ZAKLJUČCI I PREPORUKE

88 89

Istraživanje pokazuje da uvođenje ORCA standarda dobrobiti farmskih životinja u ovom trenutku predstavlja značanju investiciju u objekte, opremu, znanje i tržišni lanac za koju nije izvesno očekivati da sami farmeri mogu da je podnesu. Adaptacija i uvođenje standarda su posebno zahtevni na većim farmama, dok je u slučaju manjih farmi moguće primeniti fleksibilnije pristupe radi unapređenja dobrobiti životinja na farmi.

Preporuke za dalje korake• Nastaviti praktična istraživanja na većem uzorku kako bi se dobio kom

pletniji i precizniji uvid u stanje, uz razvijanje i usavršavanje metodologije za merenje troškova prodaje i merenje produktivnosti. Istraživanja treba da budu usmerena u pravcu merenja unapređenja kvaliteta proizvoda, što podrazumeva senzorske analize, kako primarnih tako i preradnih proizvoda.

• Organizovati demonstracione farme sa praktičnom primenom standarda kojima će se inicijalno pružiti podrška u razumevanju principa dobrobiti životinja i obezbeđivanju tržišta (najpre direktnim marketingom, a u kasnijim fazama organizovanim sistemom sertifikacije). Tada će biti moguće pratiti nivo investicija i povećanja / smanjenja troškova radne snage, pratiti povećanje / smanjenje produktivnosti i eksperimetisati sa cenama i grupama potrošača.

• Neophodno je razmotriti uvođenje podsticaja (od strane države) za proizvodnju prema visokim standardima dobrobiti životinja.

• Informisati proizvođače o prednostima ovog načina proizvodnje kako bi se podstakli na nove investicije. Što više budu saznavali o standardima dobrobiti životinja, to će više razumeti njihove zahteve i imati kvalitetniju proizvodnju. Potrebno je da dobra praksa u upravljanju i proizvodnji bude dostupna proizvođačima kako bi svoje procedure prilagodili.

• Informisati potrošače o prednostima proizvoda dobijenih uz poštovanje standarda dobrobiti životinja kako bi se obezbedilo tržište, a samim tim stvorila mogućnost za investiranje u ispunjenje ovih standarda.

Dalji interes farmera ka uvođenju standarda dobrobiti životinja uslovljen je perspektivama izgradnje dugoročnih poslovnih odnosa sa partnerima koji mogu da pomognu u unapređenju pristupa novom tržištu i kreiranju tražnje. Proizvođači mesa, kao i svi drugi, moraju osluškivati tržište, šta potrošači hoće da kupe, koliko su spremni da plate i kakav kvalitet traže. Potrebno je da stalno razmišljaju o unapređenju svoje proizvodnje (smanjivanje cene

89

životinja i 45% za udobnost i slobodno kretanje. Kod proizvodnje jaja bi za ispunjenje standarda dobrog zdravstvenog stanja trebalo izdvojiti 40%, a za hranu i vodu 35% od ukupnih investicija. Omogućavanje prirodnog ponašanja životinja obogaćivanjem prostora često predstavlja najmanju investiciju, ali proizvođači ne razumeju značaj ispinjavanja ovih kriterijuma (njihovo pominjanje redovno izaziva podsmeh proizvođača).

Na osnovu istraživanja četiri vrste proizvodnje svinjskog mesa, živinskog mesa, proizvodnje jaja i proizvodnje mleka razvrstanih u tri kategorije proizvodjača (male, srednje i velike farme), utvrđeno je da se, uvođenjem ORCA standarda dobrobiti farmskih životinja, cena koštanja finalnog proizvoda povećava:

• oko 14% za proizvodnju svinjskog mesa, • 32% za proizvodnju živinskog mesa,• 41% za proizvodnju jaja,

Kada je u pitanju proizvodnja mleka, utrđeno je da bi se uvođenjem ORCA standarda cena finalnog proizvoda približila ceni organskog mleka.

Najveća mogućnost uvođenja pokazuje se kod proizvodnje svinjskog mesa. Neiskorišćenost kapaciteta postojećih objekata daje mogućnost da se slobodni prostor iskoristi za uvođenje ORCA standarda dobrobiti životinja, što u velikoj meri snižava nivo investicija.

Najmanja mogućnost uvođenja ORCA standarda je primenljiva kod proizvodnje mleka jer je, pored ostalih razloga, cena mleka definisana cenom mleka za organsku proizvodnju. Za mleko iz organske proizvodnje postoji tržište i proizvodnja, subvencionisano je i teško je očekivati da bi potrošač plaćao samo za standard dobrobiti životinja i da se uklopi u cenu koja obuhvata i subvenciju.

Kod proizvodnje jaja, zahtev za adekvatnim prostorom utiče na značajan pad produktivnosti od oko 40%, kako u konverziji na obogaćeni kavezni, tako i u podni sistem. Prelazak na standarde dobrobiti životinja podrazumeva celokupnu promenu sistema gajenja. Iako procentualno veće, poskupljenje proizvodnje jaja, na tako jeftinom proizvodu daje prostora za ciljanje potrošača koji prepoznaju ovaj standard.

Veliki proizvođači, koji po pravilu imaju konkurentniju proizvodnju imaju i veće troškove konvertovanja na ORCA standard dobrobiti životinja, pa ne treba očekivati da će oni brzo uvoditi ove standarde. Na osnovu uvida van ovog istraživanja i upitnika urađenog na jednoj farmi svinja, procenjuje se da je situacija na državnim farmama koje još uvek postoje daleko nepovoljnija, a stepen investicionog kapaciteta i zainteresovanosti za uvođenje standarda daleko niži. Postavljanje ovakvih farmi u funkciju dobrobiti životinja je preskupo i sa neizvesnim ishodom.


90 91

ANEKSI

koštanja, unapređenje kvaliteta ili povećanje obima proizvodnje) i o načinima pronalaska novih tržišta.

Istovremeno, potrebno je sveobuhvatno sagledati situaciju u vezi sa primenom propisa, prilagoditi ih realnim mogućnostima na terenu i kreirati strategiju za implementaciju obaveznih i minimalnih (zakonskih) standarda gajenja životinja. Cilj ovakvog pristupa je da farmeri postanu zainteresovani partneri koji će uvideti da se sa poboljšanjem dobrobiti životinja postižu bolji proizvodni rezultati, a time obezbeđuje i finansijska dobit za vlasnike. Istinsko sprovođenje pre svega zakonskih, minimalnih uslova dobrobiti životinja biće dobar korak i ka građenju svesti i razumevanja ekonomskih i drugih koristi. To je i prvi korak ka budućem ORCA standardu dobrobiti farmskih životinja u Srbiji.

Foto: ORCA

Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja ANEKSI

92 93

Pros

tor

Svim

svin

jam

a m

ora

biti

omog

ućen

o da

se sa

lako

ćom

okr

enu

oko

svoj

e os

e u

svak

om tr

enut

ku65

0

650

Potr

ebno

je o

bezb

editi

ade

kvat

nu te

mpe

ratu

ru z

a sv

aku

kate

gorij

u sv

inja

2,17

521

75

Potr

ebno

je o

bezb

editi

efe

ktiv

nu v

entil

aciju

obj

ekat

a na

nač

in d

a se

izbe

gne

viso

ka v

lažn

ost

vazd

uha,

kon

denz

acija

i pr

omaj

a88

088

0

U ve

oma

topl

im u

slovi

ma,

neo

phod

no je

svi

njam

a ob

ezbe

diti

doda

tni p

rost

or k

ako

bi m

ogle

da

leže

dal

je je

dne

od d

rugi

h, z

ajed

no s

a ad

ekva

tnim

sis

tem

om v

entil

acije

ili r

aspr

šiva

nja

vode

u v

azdu

hu (

prav

ljenj

e ve

štač

ke m

agle

)2,

219

2219

.23

Pros

tor

za

razm

noža

vanj

e

U bo

ksev

ima

za o

plod

nju

čita

va p

odna

pov

ršin

a m

ora

biti

suva

ili s

a do

voljn

om k

olič

inom

pr

ostir

ke, k

ako

se p

odlo

ga n

e bi

kliz

ala

toko

m ra

zmno

žava

nja

2,35

023

50

U sv

im s

meš

tajn

im s

iste

mim

a za

pra

šenj

e, s

meš

taj m

ora

biti

taka

v da

om

oguć

i krm

ači d

a se

sa

lako

ćom

okr

ene

oko

svoj

e os

e, o

d pe

tog

dana

nak

on p

raše

nja

7,56

075

60

Neop

hodn

o je

da

post

oji č

ista

, suv

a sla

ma

ili d

ruga

odg

ovar

ajuć

a pr

ostir

ka, k

oja

će b

iti

ravn

omer

no ra

pore

đena

po

pros

toru

u c

ilju

udob

nost

i krm

ače

14,1

0014

100

Tam

o gd

e de

o bo

ksev

a za

pra

šenj

e im

a re

šetk

aste

pod

ove,

reše

tkas

ti po

dovi

ne

smej

u za

uzi

mat

i viš

e od

25%

uku

pne

podn

e po

vrši

ne b

oksa

, odn

osno

, naj

man

je 7

5% p

oda

boks

a m

ora

biti

izra

đeno

od

čvrs

tog

mat

erija

la75

075

0

Dobr

o zd

ravs

tven

o st

anje

Zdra

vlje

0

0

0

Kri

teri

jum

i dob

robi

ti

Osta

le in

vest

icije

Psim

a i m

ačka

ma

na fa

rmi n

e sm

e bi

ti do

zvol

jen

pris

tup

obje

ktim

a za

drž

anje

, do

k m

reže

na

proz

orim

a št

ite o

d pr

istu

pa d

ivlji

h pt

ica

589

58

9.28

6

Krm

ačar

nik

(dog

radn

ja i

reko

nstr

ukci

ja)

10,0

00

1000

0

Sum

arna

baz

a in

vest

icija

za

uvođ

enje

ORC

A st

anda

rda

(za

farm

u sv

inja

)Tr

enut

no s

tanj

eNo

vo s

tanj

ePr

omen

a 5

5Br

oj g

rla50

Sm

anje

nje

za

5gr

la5

445

Prod

uktiv

nost

422.

75Sm

anje

nje

prod

uktiv

nost

i za

5%

518

8Ce

na28

7.51

Pove

ćanj

e in

fest

icija

64,1

75EU

RDu

žina

cik

lusa

5go

dina

Hran

a i v

oda

Cena

Peri

od a

mor

tiza

cije

(u

mes

ecim

a)

Ishr

ana

Sve

svin

je m

oraj

u im

ati a

dekv

atnu

ishr

anu,

koj

a: (

1) z

adov

olja

va n

jihov

e nu

triti

vne

potr

ebe;

(2

) pr

imer

ena

je n

jihov

oj v

rsti

i uzr

astu

; (3)

dos

tupn

a je

u d

ovol

jnim

kol

ičin

ama

da o

drži

nj

ihov

u zd

ravu

tele

snu

kond

iciju

5,00

0

5000

Sups

trat

za

rijen

je p

odlo

ge u

cilj

u po

trag

e za

hra

nom

(pr

irodn

o hr

anid

beno

pon

ašan

je s

vinj

a)

je n

eoph

odno

obe

zbed

iti s

vim

svi

njam

a, re

dovn

o ga

dop

unja

vati

(naj

man

je s

vaka

3 d

ana)

, ili

koris

titi p

elet

irana

hra

niva

koj

a će

biti

pro

suta

po

čita

vom

pro

stor

u bo

ksa,

u in

terv

alim

a ne

ve

ćim

od

jedn

e ne

delje

10,0

0010

000

Za o

broč

no h

ranj

enje

svi

nja

u ko

ritim

a, n

eoph

odno

je d

a po

stoj

i dov

oljn

o pr

osto

ra z

a hr

anje

nje

(1.1

širi

na ra

men

a po

svi

nji)

, kak

o bi

sve

svi

nje

imal

e pr

istu

p hr

ani u

isto

vre

me

200

200

Za s

lobo

dno

hran

jenj

e sv

inja

neo

phod

no je

da

post

oji m

aksi

mum

od:

(1)

šes

t svi

nja

po m

estu

za

hra

njen

je

hra

nilic

e za

suv

o hr

anje

nje

bez

barij

era

za g

lavu

izm

eđu

mes

ta z

a hr

anje

nje;

(2)

10

svi

nja

po m

estu

za

hran

jenj

e

kada

pos

toje

bar

ijere

za

glav

u; (

3) 1

4 sv

inja

po

mes

tu

kad

a se

kor

iste

hra

nilic

e za

suv

o i t

ečno

hra

njen

je (

post

oji m

oguć

nost

da

se s

a hr

aniv

om m

eša

voda

)73

073

0

Voda

Zalih

e pi

jaće

vod

e m

oraj

u bi

ti do

stup

ne u

slu

čaju

suš

e ili

leđe

nja

2,66

726

66.6

7

Jedn

o m

esto

za

napa

janj

e na

10

svin

ja35

035

0

Udob

nost

mes

ta z

a od

mor

, te

rmal

na u

dobn

ost

i slo

boda

kre

tanj

a

Obje

kti,

smeš

taj

Kara

kter

istik

e ok

ruže

nja

(pre

dmet

i, ob

jekt

i, op

rem

a) m

oraj

u bi

ti ta

kvi d

a ne

mog

u uz

roko

va

ti po

vred

u ili

str

es ž

ivot

inja

300

300

Svin

je k

oje

se d

rže

u un

utra

šnjim

obj

ektim

a m

oraj

u im

ati p

ristu

p pr

osto

ru z

a le

žanj

e ko

ji je

: čvr

ste

kons

truk

cije

(ni

je p

erfo

riran

), p

okriv

en p

rost

irkom

u d

ovol

jnoj

mer

i da

se iz

begn

e ne

udob

nost

i om

oguć

i suv

pro

stor

za

leža

je, o

mog

ućav

a is

tican

je s

uviš

ne v

ode

3,65

536

55

Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja ANEKSI

94 95

Sum

arna

baz

a in

vest

icija

za

uvođ

enje

ORC

A st

anda

rda

(za

farm

u ko

koša

ka n

osilj

a)Tr

enut

no s

tanj

eNo

vo s

tanj

ePr

omen

a4,

520

Broj

ptic

a2,

260

Sm

anje

nje

za

50%

1,48

4,82

0Pr

oduk

tivno

st1,

039,

374

Sman

jenj

e pr

oduk

tivno

sti z

a30

%3

08.

89Ce

na25

.41

Pove

ćanj

e in

fest

icija

79.2

99EU

RDu

žina

cik

lusa

10go

dina

Hran

a i v

oda

Cena

Peri

od a

mor

tiza

cije

(u

mes

ecim

a)

Ishr

ana

60 c

m iz

međ

u hr

anili

ca 12

6548

8.6

Prom

otor

hra

ne, a

ntib

iotik

ani

mal

no h

rani

vo6,

549

Voda

0

Udob

nost

mes

ta z

a od

mor

, te

rmal

na u

dobn

ost

i slo

boda

kre

tanj

a

Pros

tor

Najm

anje

dve

poj

ilice

0

Sups

trat

ili t

raka

za

troš

enje

kan

dži

381

1238

06.7

7

Spol

jni p

rost

or s

a kr

atko

m tr

avom

4,02

240

21.7

9

Dovo

ljno

pros

tora

za

kret

anje

i se

denj

e na

gre

di (

9 ko

koša

ka/m

², b

ez g

nezd

ilišt

a)

Jata

pre

ko 6

000

ptic

a po

sebn

i uslo

vi

Svež

a, re

dovn

o m

enja

na, d

ubok

a, č

ista

pros

tirka

odg

ovar

ajuć

eg m

ater

ijala

i ve

ličin

e de

lova

502

1250

22.2

2

Slob

odno

kre

tanj

e m

eđu

spra

tovi

ma,

pris

tup

podu

, pris

tup

napo

lju

Dobr

o zd

ravs

tven

o st

anje P

osto

je p

rost

orije

za

odvo

jen

smeš

taj b

oles

nih

ptic

a 9

60

960.

016

Kri

teri

jum

i dob

robi

ti

Za s

vaki

h 10

00 p

tica

min

imum

1.5

bal

a se

na,

2 m

pro

stor

a za

sed

enje

izna

d po

dlog

e, o

bjek

at z

a kl

juca

nje

0

Sum

arna

baz

a in

vest

icija

za

uvođ

enje

ORC

A st

anda

rda

(za

farm

u br

ojle

ra)

Tren

utno

sta

nje

Novo

sta

nje

Prom

ena

6400

Broj

grla

6400

Sm

anje

nje

za

0gr

la5

6400

0Pr

oduk

tivno

st60

80Sm

anje

nje

prod

uktiv

nost

i za

5%

516

6.87

5Ce

na17

5.66

Pove

ćanj

e in

fest

icija

8,85

8EU

RDu

žina

cik

lusa

5go

dina

0,00

7,00

0.00

500.

001,

358.

33Ce

naPe

riod

am

orti

zaci

je

(u m

esec

ima)

Hran

a i v

oda

Ishr

ana

0

Voda

0

Udob

nost

mes

ta z

a od

mor

, te

rmal

na u

dobn

ost,

i sl

obod

a kr

etan

ja

Pros

tor

Spol

jni p

rost

or tr

eba

da b

ude

u ni

vou

smeš

tajn

ih o

bjek

ata

5,26

7

5266

.67

Pris

tup

priro

dnom

sve

tlu n

ajka

snije

do

7 da

na ž

ivot

a20

020

0

Min

imal

na v

elič

ina

otvo

ra 0

.56

m²

233

233.

333

Kval

itet v

azdu

ha k

oji r

egul

iše

priro

dni i

li ve

štač

ki v

entil

acio

ni s

iste

m1,

000

1000

Podo

vi k

oji s

e la

ko č

iste

, ako

je m

oguć

e iz

rađe

ni o

d od

ržav

anog

bet

ona

300

300

Pilić

i

Zdra

vlje

Meš

anje

ptic

a ra

zlič

itih

jata

nije

doz

volje

no

odv

ojen

pro

stor

0

Pos

toje

pro

stor

ije z

a od

voje

n sm

ešta

j bol

esni

h pt

ica

500

50

0

Kri

teri

jum

i dob

robi

ti

Za s

vaki

h 10

00 p

tica

min

imum

1.5

bal

a se

na,

2 m

pro

stor

a za

sed

enje

izna

d po

dlog

e, o

bjek

at z

a kl

juca

nje

1,12

5

1125

Obuč

eni r

adni

ci k

oji p

ostu

paju

sa

živo

tinja

ma

na p

oziti

van

nači

n0

0

Psim

a i m

ačka

ma

na fa

rmi n

e sm

e bi

ti do

zvol

jen

pris

tup

obje

ktim

a

za d

ržan

je b

rojle

ra, d

ok m

reža

na

proz

orim

a št

iti o

d pr

istu

pa d

ivlji

h pt

ica

233

233.

333


96 97

EKONOMSKI ASPEKTI DOBROBITI FARMSKIH ŽIVOTINJA – EU PERSPEKTIVE

David Pritchard BSc BVETMED MPH MRCVS7

■ Sažetak

Ekonomski problem se javlja u uslovima ograničenih resursa. Stoga je potrebno donositi odluke koje se odnose na načine upotrebe ovih resursa koji doprinose najboljem mogućem rezultatu. Prilikom primene ekonomskih principa na dobrobit životinja, važno je razumeti da koncept dobrobiti životinja nije samo naučno zasnovan, već da on ima i etičku dimenziju. U EU postoje tri glavna pristupa dobrobiti životinja – pristup zasnovana na osećanjima životinja, njihovom biološkom funkcionisanju, odnosno njihovom prirodnom ponašanju. Zakonodavstvo EU pruža dobru polaznu osnovu za ostvarivanje dobrobiti životinja. Međutim, usled zadovoljavanja potreba tržišnog lanca, razvijene su i posebne privatne sertifikacione šeme, koje ponekad zahtevaju ispunjenje zahteva viših standarda dobrobiti. Naučnici koji se bave dobrobiti životinja fokusiraju se na samu životinju, njen doživljaj okruženja i sposobnost da se prilagodi uslovima života, dok ekonomisti zauzimaju gledište u kojem su ljudi u centru pažnje. Procena vrednosti dobrobiti životinja u ekonomskom smislu može da se vrši kroz posmatranje spremnosti ljudi da plate, odnosno druge nefinansijske koristi koje društvo prepoznaje.

Ovaj rad razmatra razvoj privatnih standarda dobrobiti životinja i njihov odnos prema drugim instrumentima politike za poboljšanje dobrobiti životinja. Posmatra glavne pokretače u proizvodnji hrane u skladu sa privatnim standardima i tržište za proizvode koji ispunjavaju više standarde dobrobiti. Takođe, razmatra odnos i dinamiku između proizvođača, maloprodaje i potrošača u EU i način na koji dobrobit životinja može da uveća prihode proizvođača i ostalih činioca u tržišnom lancu.

7 Konsultant za nauku i praksu o dobrobiti životinja, Velika Britanija

Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinja – EU perspektive

98 99

4. Sloboda ispoljavanja prirodnog ponašanja – kroz obezbeđivanje dovoljno prostora za kretanje, adekvatnih objekata za smeštaj u kojima je omogućen kontakt sa drugim životinjama iste vrste.

5. Sloboda od straha i patnje – obezbeđivanjem odgovarajućih uslova i lečenja kojima se sprečava mentalna patnja.

Neke sertifikacione šeme (npr. RSPCA Freedom Food, RSPCA Royal Society for the Prevention of Cruelty to Animals: Kraljevsko društvo za sprečavanje okrutnosti prema životinjama) dodatno definišu kako ove slobode mogu biti bolje obezbeđene putem:

• Brige o životinjama, odgovornog planiranja i upravljanja,• Stručnog, edukovanog i savesnog gajenja i gazdovanja,• Odgovarajućeg projektovanja okruženja u kojem se životinje nalaze,• Pažljivog postupanja i prevoza,• Humanijeg pristupa prilikom klanja.

Aspekti definisanja dobrobiti životinja nastavljaju da se razvijaju. Tako je FAWC 2009. godine dopunio koncept „Pet sloboda” i naveo da sve farmske životinje treba da imaju život vredan življenja, sa njihove tačke gledišta, kao i da bi veci deo životinja trebalo da ima dobar život. Sadašnji AssureWEL istraživački projekat ispituje kako inspekcijski nadzor koji se sprovodi u okviru sertifikacionih šema može doprineti poboljšanju dobrobiti farmskih životinja na osnovu ishoda procene dobrobiti, odnosno kako se može izmeriti i potvrditi činjenica da životinje imaju dobar život.

■ Ekonomski aspekti dobrobiti farmskih životinjaVec ina građana jede meso, a mnogi od njih su zabrinuti za dobrobit žvotinja

kao osećajnih živih bića koje moraju biti ubijene zarad proizvodnje prehrambenih proizvoda. Političke odluke o dobrobiti farmskih životinja moraju da uzmu u obzir ekonomiju u najširem smislu, kao i sociološke, tehničke i druge faktore. Ekonomija se bavi razmatranjem profitabilnosti poljoprivrednog poslovanja (mikroekonomija) sa jedne strane, ili nacionalnih i međunarodnih ekonomskih pitanja (makroekonomija) sa druge. Ekonomija može pomoći u razumevanju odnosa koji postoje između dobrobiti životinja i dobrobiti ljudi, odnosno identifikaciji ekonomskih pokretača koji se mogu koristiti za poboljšanje dobrobiti farmskih životinja. Bihejvioralna ekonomija (npr. društveni marketing) može u velikoj meri pomoći u motivisanju farmera da implementiraju više standarde dobrobiti životinja.

■ Šta je dobrobit životinja?

Svetska organizacija za zdravlje životinja OIE definisala je dobrobit životinja na sledeći način: „Dobrobit životinja označava stepen prilagođenosti životinje uslovima života u kojima živi. Životinja ima dobro stanje dobrobiti ukoliko je zdrava, udobno smeštena, uhranjena, bezbedna, u stanju da ispolji prirodno ponašanje i ako ne pati od nepri jatnih stanja kao što su bol, strah i patnja.

Dobro stanje dobrobiti životinja zahteva prevenciju bolesti i odgovarajuće ve-terinarsko lečenje, sklonište, upravljanje, ishranu, humano postupanje i humani pristup prilikom klanja/usmrćivanja. Dobrobit životinja se odnosi na stanje životi-nje; postupci prema životinjama su obuhvaćeni drugim terminima kao što su briga o životinjama, stočarstvo i humani tretman.”

Različite tradicije korišćenja životinja razvile su se u državama članicama EU, ali su ipak sve države članice EU usvojile zajednički stav o zaštiti životinja koji je propisan različitim konvencijama o dobrobiti životinja od strane Saveta Evrope. Države članice EU su takođe ugovorile revidirani Sporazum (Lisabonski sporazum) koji prepoznaje i priznaje sposobnost životinja da osećaju. Ipak, kada je u pitanju stepen posvećivanja pažnje različitim aspektima dobrobiti životinja, postoje značajne razlike kako između zemalja članica EU, tako i unutar pojedinih zemalja članica EU.

Skandinavske zemlje, često ističu važnost „životinja u prirodi”, zahtevajući prirodne uslove i prirodno ponašanje životinja koje gaji čovek. Neke od njih su se fokusirale na „um životinja” i na njihova osećanja (zadovoljstvo, patnja). Sa druge strane, neke južne i istočne države članice EU, fokusirale su se na biološko funkcionisanje (produktivnost životinja). Ova raznolikost stavova unutar EU je važna jer utiče i na razvoj nauke o dobrobiti životinja, kao i na sprovođenje pravnih tekovina EU o dobrobiti životinja.

Britanski Savet za dobrobit farmskih životinja (engl. The British Farm Animal Welfare Council - FAWC), smatra da dobra dobrobit životinja podrazumeva dobru fizičku kondiciju i osećaj blagostanja. Koncept „Pet sloboda” FAWC iz 1993. godine, predstavlja logičan i sveobuhvatan okvir za analizu dobrobiti životinja, a koji se široko korist od strane država članica EU danas, kao i na globalnom nivou:

1. Sloboda od gladi i žeđi – koja se postiže obezbeđivanjem stalno dostupne sveže vode i hrane koja će održati životinju zdravom i snažnom.

2. Sloboda od neudobnosti – obezbeđivanjem adekvatnog prostora i okruženja.

3. Sloboda od bola, povreda i bolesti – obezbeđivanjem prevencije i pravovremene dijagnostike i lečenja.


100 101

žele i vrednuju, kao što je na primer hrana. Proizvodni procesi imaju uticaj na dobrobit životinja koja predstavlja jedan od resursa. Ovi uticaji su uglavnom nepoželjni nusproizvodi proizvodnje i generalno se u okviru ekonomije smatraju nuspojavama, s obzirom da oni ostaju van ekonomskog procesa proizvodne aktivnosti.

Dakle, patnja farmskih životinja može se definisati „negativnom nuspojavom” stočarske proizvodnje, skoro na isti način kao što se zagađenje životne sredine definiše negativnom nuspojavom industrijske proizvodnje. Eksternalije mogu biti glavni izvor tržišnog neuspeha u ekonomiji, odnosno mogu dovesti do takve raspodele sredstava koja se karakteriše, sa stanovišta društva, neoptimalnim količinama različitih proizvedenih dobara i usluga, što dovodi do toga da dobrobit ljudi bude na nižem nivou nego što bi mogla biti da one ne postoje.

U slučaju nuspojava kada je dobrobit životinja u pitanju, one mogu imati i pozitivan i negativan uticaj na dobrobit ljudi. „Loša dobrobit životinja”, kao što su zanemarivanje i okrutnost prema životinjama, ekonomisti definišu kao „javnu robu” (definisanu kao klasu robe koja kada se jednom proizvede može biti konzumirana od strane mnogih ljudi u društvu). „Dobra dobrobit životinja”, kao što je obezbeđivanje odgovarajućih standarda dobrobiti u skladu sa zakonodavstvom EU, definiše se kao „roba sa prednošću”, dok se „viša dobrobit životinja”, npr. jaja poreklom iz slobodnog uzgoja, definiše kao „privatna roba”. S toga se može zaključiti da, ukoliko se ništa drugo ne menja, „viša dobrobit životinja” u stočarkoj proizvodnji dolazi sa višom cenom po tehničku produktivnost, te s toga neminovno donosi sa sobom i više troškove proizvodnje.

Projektom EconWelfare koji se sprovodio širom EU ustanovljena je velika razlika između različitih zemalja prilikom promene sistema uslovljenih primenom EU zakonodavstva. Tako na primer, italijanski poljoprivrednici koji su koristili sistem kaveznih baterija za uzgoj kokošaka nosilja i koji su imali troškove od EUR 7.69 /100 jaja, povećali su svoje troškove na EUR 8.31 (8,1 % više) prilikom prelaska na sistem obogaćenih kaveza koji je bio obavezan prema novom EU zakonodavstvu. Prilikom prelaska na sistem slobodnog držanja zabeleženi su mnogo veći troškovi od EUR 9.82 (27,7 % više). Promene u EU zakonskoj regulativi za poboljšanje dobrobiti za krave muzare i tovnu junadi nisu bile velike, dok su sve promene zahtevane Direktivom koja se odnosi na dobrobit svinja (krmno bilje u ishrani, promene u odnosu na rešetkaste podove, povećanje prostora i smeštaja na otvorenom) uzrokovale značajni dodatni trošak. Zaključak ovog projekta bio je da bi troškove promene smeštaja svinja trebalo nadomestiti većim tržišnim cenama.

EU je uvela propise koji se odnose na obeležavanje proizvoda životinjskog porekla, kakvi su jaja i meso živine u skladu sa određenim metodama proizvodnje, odnosno prema oznaci geografskog porekla. Ovako postavljeni standardi proizvodnje nisu bili sami po sebi zasnovani na dobrobiti, iako su bili široko korišćeni kao zamena za oznaku viših standarda dobrobiti životinja od strane trgovaca i

Ekonomija zdravlja i dobrobiti životinja tesno su povezane. Ekonomski uticaji zdravlja odnosno bolesti životinja su mnogo očigledniji od kada je urađena obimna studija korišćenja ekonomije u procesu donošenja odluka na svim nivoima – nacionalne ekonomije (politika Vlade), potrošača, prehrambene industrije, usluga i trgovine, stočarskog sektora, pojedinačnih veterinarskih praksi i na nivou farme (Howe and McInerney 1987, Dijkhuizen and Morris 1997, Bennett 2003).

Izveštaj FAWC iz 2011. godine daje dobar uvod u odnose između ekonomije i dobrobiti farmskih životinja. Ekonomija je opširna i kompleksna disciplina koja može da se bavi suštinskom dilemom društva i pojedinaca da su ljudske želje neograničene, a da sredstva za njihovo zadovoljenje (resursi) nisu. Ekonomija se bavi preraspodelom ograničenih resursa na različite načine upotrebe u ostvarenju ljudske dobrobiti, uzimajući u obzir osnovne pokretače ljudskog ponašanja.

Dok naučnici i poljoprivrednici pristupaju dobrobiti životinja definisanjem odgovarajućih nivoa dobrobiti za pojedince ili grupe, treba uvažiti da se ekonomija bavi ljudskim željama/sklonostima i ljudskom dobrobiti, a ne (direktno) sklonostima ili dobrobiti životinja.

Slika 10. Model uloge životinje u ekonomskom okviru (McInerney 2004)

Za ekonomistu, pitanje dobrobiti životinja je važno, jer se može posmatrati u okviru kategorije ljudskih preferencija, odnosno polazi se od pretpostavke da ukoliko se zadovolji ljudska preferencija (želja), onda to dovodi do ljudskog zadovoljstva koje zapravo definiše i određuje dobrobit ljudi. Slika 10 prikazuje jednostavan model koju ulogu životinje imaju unutar ekonomskog okvira (McInerney 2004).

Ovako postavljajući stvari, životinje su zapravo ulazni resursi zajedno sa drugim resursima koji se zajedno kombinuju i transformišu u različite proizvode koje ljudi


102 103

Postoji mnoštvo globalnih sertifikacionih šema. Tako npr. standarde za živinu uspostavljaju sledeći privatni subjekti: Globalna inicijativa za sigurnost hrane (GFSI), GLOBAL GAP, Međunarodni savet za živinu (IPC), Međunarodna komisija za jaja (IEC), Međunarodni sekretarijat za meso (IMS) i Međunarodni savez poljoprivrednih proizvođača (IFAP). Privatne farmske sertifikacione šeme (FAS Farm Assurance schemes) variraju u pokrivenosti prehrambenog proizvodnog ciklusa. Neke, poput „Crvenog traktora” u Velikoj Britaniji su sveobuhvatne, i obuhvataju pro izvodnju žitarica, preradu stočne hrane, stočnu proizvodnju, prevoz i klanice, kao i objekte za preradu i pakovanje. Druge sertifikacione šeme mogu da se fokusiraju samo na deo ciklusa npr. proizvodnju jaja, odnosno dobrobit kokošaka nosilja (Lion jaja).

Uspešne šeme moraju zadovoljiti težnje potrošača, farmera i drugih učesnika u lancu ishrane. Na primer u okviru šema „Crveni traktor” definisani su sledeći ciljevi:

• potrošačima je obezbeđeno nezavisno i nepristrasno uverenje da se zahtevi visokih standarda ispunjavaju i njihov prepoznatljiv simbol omogućava potrošačima da imaju potpuno poverenje prilikom kupovine jer su nezavisni inspektori proverili aspekte kao što su zdravlje i dobrobit životinja i mere zaštite životne sredine.

• farmerima je obezbeđeno stabilno tržište za njihove proizvode, pošto logotip „Crveni traktor” predstavlja simbol brige i pažnje koju je farmer uložio kako bi ispunio zahteve visokih standarda. Ovo može pomoći da se poveća prodaja, s obzirom da savesni potrošači sve više zagledaju da li proizvod ima logotip „Crveni traktor”.

Koje su to pokretačke snage za proizvodnju hrane u skladu sa privatnim standardima?

Kako bi se poboljšala dobrobit životinja i oformili etički osvešćeni/edukovani potrošači, FAWC je 2009. godine predložio da je neophodno ispuniti sledeće uslove/realizovati sledeće aktivnosti/ciljeve:

1. Građane je od detinjstva potrebno edukovati o hrani i farmskom uzgoju,2. Minimalni standard dobrobiti definisan je kvalitetom života životinje,3. Standarde za „dobar život” životinja moraju utvrditi nezavisna tela, 4. Neophodno je sprovoditi rigorozne procene dobrobiti životinja uz

nezavisnu reviziju,5. Neophodno je sprovoditi detaljne provere u tržišnom lancu uz verifikaciju

izjava/potvrda koje postoje na tržištu i6. Potrebno je adekvatno obeležiti proizvod što potrošačima daje mogućnost

izbora.

potrošača. U okviru oba projekta, EU Welfare Quality® i EconWelfare, zaključeno je da o dobrobiti životinja ne treba suditi po sistemima smeštaja, već prema stanju samih životinja, odnosno prema procenjenim indikatorim dobrobiti koji se baziraju na samoj životinji, a ne na okruženju u kojem ona živi.

Obe studije ukazuju da edukacija i obuka u postupanju sa životinjama, dovode do većih tekućih troškova, ali da imaju značajan uticaj na poboljšanje dobrobiti životinja i prihoda farme, što je dodatno potvrđeno i putem nekoliko studija. Tako npr. Huertas i saradnici (2010), utvrdili su da je program za poboljšanje postupanja sa govedima u lancu stočne proizvodnje u Urugvaju, doveo do smanjenja rashodovanog mesa u klanicama, a koje je nastajalo usled nanešenih povreda usled nestručnog postupanja sa životinjama.

U studiji o farmama britanskih brdskih ovaca, Lawrence i Stott (2009), utvrdili su da se, primenom nauke o životinjama (Animal Science) i uz obezbeđivanje ekonomskih saveta farmerima, kroz poboljšanje dobrobiti životinja smanjuju troškovi i povećava profit. Poljoprivrednici su bili u mogućnosti da preuzmu inicijativu i ostvare profit od poboljšane dobrobiti svojih ovaca i sopstvene dobrobiti. Oni su zaključili da poboljšanje dobrobiti životinja ne mora nužno da smanjuje povraćaj uloženog u posao i da zaista može povećati profit.

■ Privatni standardi dobrobiti životinja u EUPostoji širok raspon poljoprivrednih sertifikacionih šema u EU (privatnih standarda) koje dosta variraju u svom sadržaju kada je u pitanju dobrobit životinja, delom zbog svog porekla i opsega. Farmeri, prerađivači hrane i veliki tržišni lanci/otkupljivači su nastojali da dokažu kvalitet svojih proizvoda putem privatnih sertifikacionih šema kako bi ispunili nove obaveze koje slede iz EU propisa o hrani uvedenih nakon „bolesti ludih krava” (goveđe spongiformne encefalopatije). Oni takođe, nastoje da ostvare konkurentnost povećanjem raznolikosti svojih proizvoda. Ove sertifikacione šeme često samo odražavaju minimalne zakonske standarde, ali se neke od njih se fokusiraju i na poboljšanje zdravlja i dobrobiti životinja, odnosno zaštitu životne sredine.

Njihov uticaj je teško dokazati, usled otežanog merenja ishoda dobrobiti, ali u Velikoj Britaniji je članstvo u sertifikacionim šemama povezano sa boljom usklađenošću sa pravnim normama (Kilbride et al 2011, Pritchard 2012.). Nedostatak implementacije javnih standarda dobrobiti životinja u svetu i uočena potreba da postoje privatni standardi koji prevazilaze javne standarde, doveli su do toga da se one smatraju neopravdanim preprekama za komercijalnu trgovinu (ako se ove šeme posmatraju sa negativne strane), odnosno da one lako odražavaju zabrinutost potrošača po pitanju dobrobiti životinja i deluju kao pokretač unapređenja standarda dobrobiti (ako se šeme posmatraju sa pozitivne strane).


104 105

Čini se da je procena dobrobiti ključna za dodavanje vrednosti u okviru poljoprivrednih sertifikacionih šema, odnosno da doprinosi:

• poboljšanju sertifikacionih standarda,• proceni nivoa ostvarene dobrobiti na pojedinačnim farmama životinja ili

farmskim sertifikacionim šemama,• poređenju uticaja različitih farmskih sistema na dobrobit životinja,• identifikaciji i praćenju problema dobrobiti i njihovog rešavanja na farmi,• jačanju sistema upravljanja farmom kroz samoocenjivanje, povratne

informacije i poređenje u odnosu na definisanu dobru praksu,• pružanju pouzdanijeg i direktnijeg garantovanja dobrobiti životinja u

tržišnom lancu, naročito potrošačima.

■ Da li postoji prikladno tržište za ovu vrstu proizvoda? Najbolji primer stvaranja tržišta za različite sisteme proizvodnje je onaj koji je stvorila EU za jaja iz slobodnog uzgoja. EU zakonska regulativa vodi računa o tome da su svi objekti za čuvanje kokošaka nosilja registrovani i određuje metode pro izvodnje i označavanja. To omogućava da svako jaje bude označeno sa podacima o uzgajivaču, metodi uzgoja i šifrom koja označava državu članicu iz koje potiče. Cilj ovakve proizvodnje je utvrđivanje porekla jaja koja se stavljaju na tržište za ljudsku ishranu radi bezbednosti hrane, ali i sprečavanja potencijalnih prevara. Zajedno sa sertifikacionim šemama i kampanjama putem kojih se potrošači informišu o različitim sistemima uzgoja, došlo je do promene navika kod potrošača u procesu kupovine, koja je za rezultat imala porast tržišnog udela jaja iz slobodnog uzgoja.

Obezbeđen je opšti konsenzus da, sada evropskim zakonodavstvom zabranjeni, konvencionalni kavezni sistemi ne zadovoljavaju potrebe dobrobiti kokošaka nosilja. Pojednostavljene pretpostavke da je dobrobit najbolja u slobodnom uzgoju, lošija u kokošinjcu (zatvorenim objektima gde su kokoške slobodno puštene), a najgora u obogaćenim kavezima, ipak još uvek nisu dovoljno podržane naučnim dokazima. Ustanovljeno je da dobrobit ptica u kokošinjcima, slobodnom uzgoju i obogaćenim sistemima očito različita, ali i da slobodni uzgoj ima veće stope smrtnosti i druge pokazatelje slabije dobrobiti nego obogaćeni kavezi (videti: Laywel 2004, Sherwin i sar. 2013). Rodenburg i saradnici (2012.) zaključili su da postoje velike razlike u performansama, dobrobiti, zdravlju i higijeni kokošaka nosilja u slobodnom uzgoju, kokošinjcima i kavezima. Idući od konvencionalnih kaveza preko obogaćenih kaveza, držanja u kokošinjcima (zatvorenim objektima gde su koke slobodno puštene), slobodnog uzgoja pa sve do organskog sistema uzgoja, postoji trend povećanja kompleksnosti životne sredine, koja je pozitivna za dobrobit

U praksi su razlozi za pokretanje privatnih sertifikacionih šema bili su vrlo različiti: sigurnost hrane (usled pojave goveđe spongiformne encefalopatije – „bolesti ludih krava”), zdravlje životinja (usled opasnosti od pojave Salmonella), konkurentnost, prepoznavanje, identitet brend, trgovačka prednost, promovisanje određene metode proizvodnje (npr. gajenje svinja na otvorenom), promovisanje unapređenja dobrobiti životinja, društvena odgovornost (npr. McDonald’sova „Tri E slova”: etički prihvatljive prakse Ethically acceptable practices, zaštita životne sredine Environmental protection i ekonomska održivost Economic viability), poboljšanje usklađenosti sa EU zakonodavstvom.

EU je odgovorila na zabrinutost javnosti za bezbednost hrane tokom 90ih godina prošlog veka sveobuhvatnim pravnim okvirom „od farme do trpeze” (From Farm to Fork) kako bi se osigurala bezbednost hrane, zdravlje i dobrobiti životinja. Ovo je uvelo obavezu sprovođenja detaljne provere u svakom delu potrošačkog lanca, a Poljoprivredni savetodavni sistem (FAS Farm Advisory System) omogućio je jednostavan način garantovanja usklađenosti sa EU propisima.

Poljoprivredne sertifikacione šeme se danas koriste u mnogim zemljama sa ciljem poboljšanja usklađenosti sa zakonima EU i / ili da bi se postigli viši standardi dobrobiti životinja. Ako se standardi baziraju i na naučnim dokazima i na praktičnim iskustvima koja govore o tome da neka mera koja se primenjuje u stočarstvu unapređuje dobrobit životinja, onda bi trebalo i da doprinose boljoj dobrobiti životinja.

Tamo gde sertifikacione šeme prave razliku između tipova proizvodnje prema određenim karakteristikama kakva je npr. proizvodnja iz uzgoja na otvorenom, glavni nedostaci se često ne uzimaju u obzir (kao što su teškoće u održavanju higijene i obezbeđivanju adekvatne brige u lošim vremenskim uslovima). Stoga je neophodno proveravati i pratiti da li se potencijal više dobrobiti u ovakvim sistemima zaista i ostvaruje.

Glavni problem predstavlja neslaganje kada su u pitanju važeće metode procene statusa dobrobiti životinje ili grupa životinja. Projekti EU Welfare Quality® i AWIN imaju za cilj da popune tu prazninu razvijanjem protokola procene dobrobiti životinja koji se baziraju na indikatorima posmatranim/merenim na samim životinjama.

Projekat AssureWEL razmatra sledeća složena pitanja u vezi sa procenom dobrobiti životinja:

• Ko sprovodi procenu dobrobiti životinja? • Da li ishod koji se ocenjuje zaista odražava stanje dobrobiti životinja koje

se ocjenjuju? • Kako koristimo ove podatke?


106 107

dobrobiti životinja. Međutim, takođe je ustanovljeno da u okviru proizvodnog lanca postoji otpor prema razvoju brendova i oznaka koje se odnose isključivo na dobrobit životinja, s obzirom da se dobrobit životinja doživljava kao „pretnja” trenutnim proizvodima i pozicijama na tržištu. Kako bi prevazišle ovaj problem, zemlje koje su na višem nivou razvoja politike dobrobiti životinja, koriste pristup koji integriše dobrobit životinja sa drugim aspektima kvaliteta i održivosti procesa proizvodnje. Izgleda da će brendovi koji se odnose isključivo na dobrobit životinja retko kad biti tržišni lideri.

■ Kakvi su odnosi i dinamika između proizvođača, otkupljivača i potrošača u EU?

Mnoga istraživanja su pokazala da potrošači veruju da je meso koje je proizvedeno uz poštovanje dobrobiti životinja, sigurnije, zdravije i boljeg ukusa. To uverenje odnosi se i na proizvode iz uvoza u EU, odnosno potrošači smatraju da EU standardi dobrobiti treba da se primenjuju na proizvode koji se uvoze u EU (EU Euroba-rometer ispitivanje). Zakoni regulišu standarde dobrobiti životinja koji se odnose samo na proces klanja životinja od kojih se dobija meso i mesni proizvodi koji se uvoze u EU.

Trenutna EU strategija o dobrobiti životinja nastoji da napravi prelaz sa principa „primoravanja” (u kojem se prevashodno koristi zakonodavstvo) na princip „podsticanja” gde potražnja za proizvodima visokih standarda dobrobiti životinja doprinosi boljoj dobrobiti životinja na samim farmama. Međutim, postoje velike razlike između država članica EU. Tako postoji nekoliko pristupa dobrobiti životinja na evropskom kontinentu: „državni” pod čvrstim vođstvom Vlade (tipičan primer za ovaj tip pristupa je Norveška), „proizvođački” kod kojeg je dobrobit životinja deo tradicionalne proizvodnje (npr. Francuska), ili pak „supermarket pristup” tipičan za Veliku Britaniju i Holandiju kod kojeg se dobrobit životinja postiže uz pomoć javnih politika veliki otkupljivača/proizvođača.

Fokusiranost na tržišno vođen pristup dobrobiti životinja u nekim državama članicama EU, poboljšala je razumevanje potrošačkih perspektiva o dobrobiti životinja. Sociološko istraživanje koje je sprovedeno u okviru EU projekta Welfare Qua-lity®, pokazuje da su potrošači zabrinuti i da smatraju da životinje ne bi trebalo da trpe bol u procesu proizvodnje hrane za ljude, i da bi trebalo da „žive na prirodan način”. Potrošači takođe imaju tendenciju da grupišu dobrobit životinja sa drugim aspektima proizvodnje hrane, kao što su zaštita životne sredine (Videti Kjaernes, Bock, ROE i Roex J 2007).

Fraser (2008) je opisao kako je stanovište potrošača da životinje treba da žive prirodnim životom, uglavnom u suprotnosti sa trenutnim stanjem u stočarstvu, koje je i dalje pod pritiskom daljeg intenziviranja i zadovoljenja rastuće potražnje

kokošaka, ali i povećava rizik kada su u pitanju performanse, zdravlje i higijena, što može biti negativno za dobrobit kokošaka. Očekuje se da će u budućnosti novi pristupi u uzgoju i optimizaciji okruženja za gajenje životinja imati za rezultat značajna poboljšanja dobrobiti kokošaka u slobodnom sistemu uzgoja.

Princip oslanjanja na zakonsku legislativu kako bi se regulisala dobrobit životinja, postepeno se menjao u pravcu uključivanja „tržišta” u određivanju standarda i unapređenje dobrobiti farmskih životinja. U smislu javnih politika, najjasniji primer postoji u dokumentu „Strategija zdravstva i dobrobiti u Velikoj Britaniji” (DEFRA i sar., 2004) koja promoviše razvoj partnerstva, razumevanje troškova, benefita i podele uloga i odgovornosti u unapređenju dobrobiti životinja.

Kroz projekat Welfare Quality® utvrđeno je da je pojava poljoprivrednih sertifikacionih šema bila podstaknuta postojanjem potvrde o poreklu hrane kojoj je dodat kvalitet dobrobiti životinja u potrazi za višim standardima, što je najbolje ilustrovano uspostavljanjem brenda Freedom Food. U okviru projekta EconWelfare ustanovljeno je da su većina sertifikacionih šema koje su sadržale visoke standarde dobrobiti bile specifične za zemlju iz koje potiču, i da se, osim kada su u pitanju jaja u nekim državama članicama, tržište za proizvode koji potiču iz sistema visoke dobrobiti, pre smatra alternativom u odnosu na glavno tržište sa konvencionalnim proizvodima.

Projekat EU FAIR koji posmatra stavove potrošača u odnosu na dobrobit životinja (Köhler i Wickenhäuser 2001.) prepoznaje kao potencijalno najveće prepreke za potrošnju proizvoda sa visokim standardima dobrobiti postojanje, odnosno nedostatak sledećih elemanata:

• Trošak – odnosno spremnost potrošača da plati,• Empatija – nivo brige i svesti potrošača o pitanjima dobrobiti farmskih

životinja,• Uticaj – sposobnost pojedinca da utiče na dobrobit farmskih životinja,• Dostupnost – koliko je široko dostupna hrana koja je označena kao

proizvod proizveden uz visoke standarde dobrobiti životinja i• Informacije – količina informacija koje su dostupne i njihova pouzdanost.

Daljim istraživanjima u okviru EconWelfare projekta utvrđeno je da su u razvijenijim zemljama članicama EU viši standardi dobrobiti životinja prisutni na tržištu, kao i da potrošači mogu da biraju proizvode iz šireg asortimana i različitih nivoa cena i kvaliteta. Neki proizvodi se fokusiraju isključivo na dobrobit životinja, dok je često dobrobit životinja uključena u širi okvir koncepta održivosti. Analizirajući tržište po pitanju proizvoda sa visokim standardima dobrobiti, projekat je ustanovio da postoje razlike između država članica, i na osnovu istraživanja, postavio plan razvoja za nova tržišta gde bi mogli da se plasiraju proizvodi visokih standarda


108 109

Kako bi evropsko zakonodavstvo bilo efikasnije, neophodno je izvršiti ekonomsku analizu njihovog uticaja pre implementacije zakona, odnosno direktiva. Takođe je neophodno da promene u dobrobiti životinja koje nastaju budu prepoznate od strane građana. Moran i McVittie (2008) su sproveli istraživanje u Velikoj Britaniji koje je za cilj imalo da odredi koliko javnost vrednuje unapređenje dobrobiti brojlera. Ova studija je pokazala da bi koristi od sprovođenja Direktive koja se odnosi na dobrobit brojlera bile daleko veće u odnosu na troškove koje bi snosila industrija. Poboljšanja u uzgoju i dobrobiti trebalo bi da budu povezana sa povećanjem produktivnosti, od koje bi industrija imala direktnu korist. Stoga postoji potencijalna dobitna situacija koja se odnosi i na dobrobit životinja i na produktivnost.

Edukacija i obuke sa ciljem unapređenja dobrobiti životinja posebno su značajni u ovom procesu. Istraživanje koje je obuhvatilo više država u okviru projekta EconWelfare pokazalo je da je obuka za uzgajivače svinja namenjena poboljšanju uslova držanja imala kao rezultat koristi u vidu smanjenja smrtnosti u periodu pre zalučivanja, kao i povećanje reproduktivnih sposobnosti.

■ Zaključak: Dobra dobrobit životinja se isplatiEkonomska analiza je primenljiva na dobrobit životinja, i vrlo je važan alat u donošenju odluka na mikro i makroekonomskom nivou. Procena dobrobiti životinja i ekonomska analiza mogu da se koriste za poboljšanje učinkovitosti privatnih sertifikacionih šema. Većinu poboljšanja u okviru dobrobiti životinja prati povećanje produktivnosti, što predstavlja dobitnu kombinaciju. Međutim, tamo gde su neophodna velika ulaganja (poput adaptacije smeštajnih objekata), povećani troškovi proizvodnje za sisteme više dobrobiti treba da budu nadoknađeni iz proizvodnopotrošačkog lanca, odnosno od stane potrošača ili iz javnih fondova u slučaju tržišnog neuspeha.

Privatne sertifikacione šeme nisu cilj same za sebe, već su one jedan od načina za poboljšanje života životinja i omogućavanje održivosti ruralnih zajednica.

Veterinari imaju ključnu ulogu u unapređenju dobrobiti životinja pomoću unapređenih načina upravljanja farmama, korišćenja boljih praktičnih metoda procene dobrobiti životinja i prihvatanja novih tehnologija, kako bi pomogli farmerima da iz dana u dan prate i unapređuju dobrobit životinja na farmama.

za proizvodima životinjskog porekla. Britanska nevladina organizacija CIWF Com-passion in World Farming (Saosećanje u svetskoj poljoprivredi) (2012) u svojoj studiji o standardima sertifikacionih šema u Velikoj Britaniji, otkrila je da u ukupnom poretku, organske šeme i šeme koje se baziraju na dobrobiti kao što je to Freedom Food, imaju najbolji potencijal za ostvarenje benefita koji proističu iz dobrobiti, u poređenju sa standardnom industrijskom praksom. Sa druge strane, od mnogih vodećih industrijskih šema može se očekivati da postižu samo onaj standard dobrobiti životinja koji je sličan onom koji se postiže poštovanjem minimalnih zakonskih uslova.

■ Kako dobrobit životinja može povećati prihode za proizvođače i ostale zainteresovane strane u lancu ishrane?

Trenutni dokazi su dvosmisleni kada je u pitanju mogućnost dodavanja vrednosti proizvodima životinjskog porekla koristeći više ili visoke standarde dobrobiti životinja. Postoje dokazi da zabrinutost potrošača zbog dobrobiti farmskih životinja ne znači istovremeno i njihova spremnost da plate proizvode visokih standarda dobrobiti (npr. IGD, 2007). Welfare Quality®, (2007) je predstavio relativno optimističnu sliku koja ukazuje na to da među potrošačima postoji jaka volja za višim standardima dobrobiti i da na tržištu postoji sve veći broj proizvoda sa atributima dobrobiti. Drugi (FAWC 2005) su bili manje impresionirani dokazima da se viši standardi dobrobiti promovišu kroz tržištem usmeravane inicijative. Jedan od razloga koji se često navodi za spor napredak u promovisanju dobrobiti životinja kod potrošača jeste nepostojanje jasno označenih informacija o dobrobiti životinja na proizvodima i nedostatak poverenja potrošača u proces procene dobrobiti životinja. To je dovelo do značajnog fokusiranja istraživanja upravo na razvoj naučno utvrđenih i praktičnih alata za procenu dobrobiti na farmama kao što je to slučaj sa projektom AssureWEL.

Iako neke mere unapređenja dobrobiti životinja zahtevaju znatna ulaganja i povećanje troškova proizvodnje, na savršenom tržištu povraćaj uloženog bi se ostvario putem viših cena proizvoda. Međutim, to nije uvek slučaj, kao što je to bilo prilikom ukidanja boksova za krmače u Velikoj Britaniji, što je imalo značajan uticaj na industriju koja je u tom periodu bila izložena i drugim fiskalnim izazovima. Danas, EU pruža izvesnu podršku za takve investicije. Kroz projekat EconWelfare utvrđeno je da su sertifikacione šeme, uz podršku zakonske regulative koja reguliše proizvodnju kao što je organska, znatno učinkovitije, i da je kod njih dobrobit životinja povezana sa drugim koristima. Ovakve šeme postigle su vrhunske cene za neke proizvode životinjskog porekla.


110 111

Dodatna literatura

• Kilhsperger R, Schmid O., Hecht J., (2010) Animal welfare Initiatives in Europe Technical report on grouping method for animal welfare standards and initiatives ECON Welfare Socio Economic aspects of farm animal welfare 2010 Final report D1.1 http://www.econwelfare.eu/publications/EconWelfareD1.1final_updateOct2010.pdf

• KilBride AL1, Mason SA, Honeyman PC, Pritchard DG, Hepple S, Green LE. (2012) Associations between membership of farm assurance and organic certification schemes and compliance with animal welfare legislation Vet Rec. 2012 Feb 11;170(6):152. doi: 10.1136/vr.100345. Epub 2011 Nov 24

• Kjaernes U, Bock B B, Roe E and Roex J (2007) Consumption, Distribution and Production of farm animal welfare Welfare Quality® Reports Non 7

• Köhler, F. and M. Wickenhäuser. (2001). Strategies to Address Consumer Concerns about Animal Welfare – Report on Focus Groups in Germany. EU Project CT 98 3678, University of Kiel, Germany. http://www.unikiel.de/Agraroekonomie/Abteilungen/ agrarmarketing/EU/Koewick.PDF (accessed October 9, 2008).

• Laywel (2004) Welfare implications of changes in production systems for laying hens Deliverable 7.1 Overall strengths and weaknesses of each defined housing system for laying hens, and detailing the overall welfare impact of each housing system http://www.laywel.eu/web/pdf/deliverable%2071%20welfare%20assessment2.pdf

• McInerney,J. (2004). Animal Welfare, Economics and Policy. Defra, London, UK. (wp: https://statistics.defra.gov.uk/esg/reports/animalwelfare.pdf).

• Moran D and McVittie A, (2008) Estimation of the value the public places on regulations to improve broiler welfare Animal Welfare, 17, 1, pp. 4352

• Neilson R (2014) Economic model for assessing the value added by PLF http://www.euplf.eu/index.php/economicmodelvalueaddedplf/

• Pritchard D G (2012) The impact of legislation and assurance schemes on alternative systems for poultry welfare. Chapter 2 in „Alternative systems for poultry: health, welfare and productivity.”Edited by Sandilands, V., Hocking, P. CABI DOI 10.1079/9781845938246.0000

• Rodenburg T B, De Reu K, Tuyttens (2012) Performance, welfare, Hleath and Hygiene of layong hens in Non cage Sytems in comparison with cage systems Chapter 12 in „Alternative systems for poultry: health, welfare and productivity.” Edited by Sandilands, V., Hocking, P. CABI DOI 10.1079/9781845938246.0000

• Sherwin, C, Richards, G & Nicol, C (2010), ‘A comparison of the welfare of layer hens in four housing systems used in the UK’. British Poultry Science, vol 51(4)., pp. 488 – 499

DODATNA LITERATURA

• Berckmans D (2014) Precision livestock farming technologies for welfare management in intensive livestock systems Rev. sci. tech. Off. int. Epiz., 2014, 33 (1), 189196

• Bennett, R. (2003) The ‘direct costs’ of livestock disease: The development of a system of models for the analysis of 30 endemic livestock diseases in Great Britain.Journal of Agricultural Economics, 54 (1). pp. 5571. ISSN 0021857X

• CIWF/ CARE (2012) Farm Assurance schemes and animal welfare How the standards compare. http://www.ciwf.org.uk/media/5231246/standards_analysis_exec_summary.pdf

• Dijhuisen A A and Morris R S (1997) Animal Health economics Principles and applications Pub University of Sydney Australia ISBN 0 646 31 481 5

• FAWC (1993). Five Freedoms, FAWC, London.: http://www.fawc.org.uk/freedoms.htm)

• FAWC (2005). Report on the Welfare Implications of Farm Assurance Schemes, FAWC, London. (wp: http://www.fawc.org.uk/pdf/fasreport05.pdf).

• Farm Animal Welfare Council Report on Farm Animal Welfare in Great Britain: Past, Present and Future (2009)

• https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/319292/Farm_Animal_Welfare_in_Great_Britain__Past__Present_and_Future.pdf

• Farm Animal Welfare Committee report on economics and farm animal welfare (2011) DEFRA. https://www.gov.uk/government/publications/fawcreportoneconomicsandfarmanimalwelfare

• Fraser,D. (2008). Animal Welfare and the Intensification of animal production: An alternative Interpretation. FAO, Rome, Italy. (wp: http://www.fao.org/docrep/009/a0158e/a0158e00.HTM).

• Huertas SM, Gil AD, Piaggio JM and van Eerdenburg FJCM (2010) Transportation of beef cattle to slaughterhouses and how this relates to animal welfare and carcase bruising in an extensive production system Animal Welfare 2010, 19: 281285 ISSN 09627286

• Howe KS and McInerney P (1987) Disease in livestock: economics and policy; EUR 11285 EN Commission of the European Communities Brussels 1990pp

• IGD (2007). Consumer Attitudes to Animal Welfare: A Report for Freedom Food. IGD, UK

CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

006.73:614.9]:33(497.11)

EKONOMSKA analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja : ekonomska analiza isplativosti prilagođavanja objekata i prakse na farmama svinja, goveda i živine ORCA visokim standardima dobrobiti farmskih životinja posmatrano iz perspektive farmera / [Goran Živkov ... [et al.]. Beograd : Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama ORCA, 2014 (Beograd : DMD). ilustr. 112 str. ; 25 cm

Tiraž 500. Napomene i bibliografske reference uz tekst.

IISBN 9788691134969 1. Живков, Горан [аутор] a) Животиње Заштита Стандардизација Eкономски аспект Србија

COBISS.SRID 211676940

Documents

Ekonomska analiza uvođenja ORCA standarda