EKIPA

(The Crew)

Rađeno po ideji: Bojan Veličković i Marko Janjić

Scenario: Nemanja Cvijetić

Producenti: Bojan Veličković, Marko Janjić

Vreme trajanja epizode: 48 minuta

Žanr: akcija

Producentska kuća: Troublemaker production

EPIZODA 2 - Otmica (The Kidnaping)

Uloge:

Marko Janjić - Andrija Nikolić

Katarina Marković -Nataša Rostova

Radko Polić - Sergej Rostov

Lav Geršman - Roman Rostov

Radoslav Rale Milenković - Lazar Ristić

Zinaida Dedakin - Anika Ristić

Miki Krstović - Đorđe Simović Čelični Džordž

Anđelka Prpić - Maša Kovačević

Bane Vidaković - Aca Profil

Darko Tomović - Saša Maričić

Jovana Stipić - Tijana Maričić

Goran Jevtić - Mihajlo Đurđev

Uroš Jovčić - Matija Novaković Bongzilla

Miloš Timotijević - Kolja

Miloš Urošević - Uroš Milošević

Milena Marić - Sabrina

Boris Komnenić - Srećko Savić (Doktor Smrt)

Ivan Mihailović - Petar Lazić

Nemanja Oliverić - Azem Jašari

Marko Živić - ubica

Miloš Vlalukin - Lerdi Gaga

Rade Šerbedžija - gradonačelnik

Žeraž Depardje - Antoan Didije

NARATOR se na početku svake epizode šeta po praznoj stanici, među staklenim zidovima. Okreće se publici i kaže

- Dobrodošli u Ekipu, gde i vi kao publika po prvi put u istoriji imate mogućnost da utičete na odigravanje radnje i rešavanje slučajeva koji stoje pred našim junacima.

Da li će se, i kako će se neka radnja odigrati, zavisi u velikoj meri i od vas.

I vi ste, kao gledaoci deo Ekipe i deo ovog tima, i vaša pomoć će biti ključna u rastevljavanju misterija na koje ćete zajedno nailaziti.

Gledajte pomno, i birajte mudro.

Dobrodošli u Ekipu.

PRVA SCENA - ANDRIJA NA OPORAVKU

Hotesla soba u Banji gde se Andrija oporavlja. Uredno namešten krevet, stočić na kome stoji laptop i flaša vode, a Andrija sedi na fotelji u trenerci i vezuje pertle na patikama. Sprema se za trčanje.

Dok ustaje pravi malo bolnu grimasu i drži se za jedno od mesta na koje je pogođen, ali nastavlja ka vratima i izlazi iz sobe. Krupan kadar na njegove ruke koje se malo tresu dok zaključava vrata, zatim silazi niz stepenice i ostavlja ključ na recepciji.

Recepcionar kao da hoće nešto da priča sa njim, ali Andrija jasno stavlja do znanja da ne želi da razgovara, nego izlazi napolje i počinje da trči.

Vidi se po njemu da je rešen da se vrati u formu i da želi što pre da postane deo svoje stare jedinice, jer je ona dobrim delom činila njegov život. Bio je maksimalno

posvećen poslu, i više od svega mu je trebalo da se ponovo oseća korisnim.

Andrija trči po stazi za džoging, sa vremena na vreme mu se na licu opet pojavi bolna grimasa, ali on nastavlja. Prolaznici ga gledaju i neki mu se i osmehnu, ali on ne obraća pažnju na njih, nego nastavlja sa trčanjem.

Dok Andrija trči, u obližnjim parkranim kolima sede Kolja i Nataša, posmatraju ga, ali on ne zna da su njih dvoje tu. Nataša malo zabrinuto gleda Andriju dok pravi bolne grimase, ali nastavlja da trči.

Kolja: Misliš da će uspeti da se vrati?Nataša: Ne znam, ali oboje znamo da je uporan i tvrdoglav kao mazga. Volela bih da uspe, zbog njega, mnogo će mu to značiti.

Vraća se u hotel posle pretrčanih nekoliko kilometara i odlazi u teretanu. Voli kada u terminu nema nikoga, jer može da se posveti samo vežbanju. Seda na spravu za ramena i počinje da vežba.

Po povratku u hotelsku sobi odlazi pod tuš. Dok stoji u tuš kabini kamera snima jedan od ožiljaka metka koji ga je pogodio, Andrija pređe rukom preko njega, uzima peškir i izlazi iz tuš kabine.

Seda za svoj sto, otvori flašu sa vodom, otpije gutljaj i uključi računar. Sajt Žandarmerije, popunjava aplikaciju za ponovno pristupanje i čeka da mu jave datum kada su na redu fizičke i psihiče provere koje mora proći iznova.

SCENA U PODZEMNOJ GARAŽI (scena ubistva)

Kako se otvaraju vrata lifta koja vode na podzemni nivo garaže, iz njih izlazi čovek u odelu i sa kožnom tašnom u ruci, prilazi svom džipu i otključava vrata.

Kako je prišao vratima, kamera snima njegove noge i vidimo čoveka koji je privezan za osovinu ispod džipa, sa izolir trakom preko usta, koji uplašeno gleda,

ali ne može nni da se mrdne niti da izgovori bilo šta, čak ni da proizvede bilo kakav neartikulisni zvuk.

Čovek seda u džip, bez ikakvog pojma da je ispod njega vezan lik, pali auto i kreće ka izlazu. Kako se približava uzbrdici koja vodi ka izlazu iz garaže, prelazi preko ležećeg policajca, gde se čuje tup zvuk udara.

Vozač džipa prvo pomosli da nije ništa ozbiljno, iako mu je bio čudan sam udar, da bi pogledo u retrovizor iza sebe video krvav trag po betonu koji ostaje iza njega. Zaustavlja auto, pogleda ispod kola i vidimo usporeni snimak kako mu iz ruku ispada mobilni telefon na pod.

SCENA UVIĐAJA

Na teren prvi dolazi forenzičar Mihajlo, sa svoj dva pomoćnika. On hoda samouvereno, posmatrajući saki sitnicu mesta zločina, a njih dvojica idu za njim, noseći torbe sa opremom.

Oni staju pored džipa, počinju da spuštaju torbe, Mihajlo se okrene i drekne

Mihajlo: Ovamo zamlate, na početak krvavog traga, ovde je sve počelo.

Nasonjen na džip stoji vozač, vidno potrešen, koji deluje kao da nema pojma šta se zapravo ovde desilo.

Mihajlo sa ogromnom pažnjom stavlja svoje rukavice i uzima uzorke krvi i DNK, pakujući ih u kesice različitih boja koje su označene za to.

Maša je pored vozača džipa, uzima izjavu od njega

Maša: Možete li mi još jednom reći šta se zapravo dogodilo?

Vozač: Pa ja sam....ja sam samo ušao u auto, upalio motor i krenuo. Na izlazi sam začuo tup udarac, kao da sam zgazio nešto, i onda video krvavi trag iza sebe. Nisam....zaista nisma imao pojma da je neko vezan za osovinu, da sam znao ne bih vozio.

Maša: Da

Vozač: Pa ja nemam razloga da gledam ispod automobila kad palim isti. Nije kao da bavim nekim nelegalnim, pa da mi to padne na pamet. Ne mislite valjda da sam ja ovo namerno uradio?!

Maša: Moje je samo da se bavim dokazima gospodine.

U tom trenutku joj Mihajlo pokazuje rukom da dođe do njega. Ispod kola izvlače leš kome je smrskana glava gotovo do neprepotnatljivosti.

Mihajlo: Mašo, imaćemo problem.

Maša: Koji?

Mihajlo joj pruća novčanik sa dokumentima ubijenog, maša gleda u ličnu kartu, zatim u Mihajla.

Maša: Predednik Svetske banke, to ejst naše filijale?

Mihajlo: Mhm.

Mađa: Šefu se ovo neće svideti.

Mihajlo: Ni malo. NI gradonačelniku isto.

Maša: Završi sa skupljanjem dokaza, pa se vidimo kasnije stanici.

Mihajlo: Razume se. Vidimo se kasnije.

Okreće se pomoćnicima i pokazuje im da nastavlje sa poslom, dok on zamišljno gleda u leš i uzima ostatke sive izolir trake i stavlja je u kesu plave boje.

Maša se okrće vozaču i kaže

Maša: Ne napuštajte grad, bićete nam još potrebni.

Okreće se, seda u auto i polako odlazi ka stanici.

SCENA ANDRIJE KOD STARIH KOLEGA U žANDARMERIJI

Andrija ulazi u trening kamp gde vidi svoje kolege kako vežbaju i izvode manevre, njemu dobro poznate. Zastane malo da ih gleda kako treniraju, a zatim produži ka zgradi komandnog štaba.

Nije siguran da li ga nisu primetili ili možda namerno nisu hteli da mu se jave, ali niej ni hteo suviše da se bavi time, samo je nastavio pravo.

Na ulazu u centar ga čeka njegov stari komandir, raširenih ruku i nasmejan.

Komandir: Pa gde si Nikoliću, sokole. Kako si mi?

Zagrli ga prijateljski i Andrija se opet oseti kao da je deo nečega, nečega čemu zaista pripada.

Komandir: Uđi, sedi. Vidim, oporavljaš se, još malo pa si onaj stari.

Andrija: Radim na tome, iz sve snage.

Komandir: Verujem Nikoliću, verujem, tvoja istrajnost je nešto o čemu ovde često pričamo mlađim kolegama. I, kad misliš da bi mogao da probaš ponovo?

Andrija: Šta da probam ponovo?

Komandir: pa znaš i sam da postoje određene procedure priliko ponovnog aktiviranja u Jedinici. Ne mogu tek tako, na lepe oči da te uključim, iako bih ja to možda i voleo. Moram da znam da si to stari ti, jer ne smem druge lčjude da izlažem riziku.

Andrija: Kada je prvi termin za polaganje?

Komandir: Za 3 dana, ali ne bi bilo dobro da tada pokuš....Andrija: Tada ću.

Komandir: Zar ne misliš da je bolje da se oporaviš još malo, da bi bio spremniji. Znaš da ako sad ne prođeš nećeš više moći da apliciraš?

Andrija: Spreman sam, hoću tada.

Komandir: Siguran si Nikoliću?

Andrija:Da, jesam. Želim što pre da se vratim na posao.

Komandir: Dooobro, evo ubeležen si. Vidimo se tada, i daj sve od sebe. Voleo bih da te ponovo vidim sa nama.

Komandir ustaje i još jednom se drugarski zagrle pred odlazak, Andrija polako korača nazad kroz poligon gleajući svoje stare kolege kako i dalje vežbaju.

Zbunjen je, ali veruje da mu je ovde mesto i da će uspeti da se vrati.

Seda u auto i odlazi u kafić gde je raniej stalno sedeo sa kolegama. Sda za šank i naručuje točeno pivo, koje polako ispija. Devojka za šankom pored ga otvoreno gleda i smeška mu se, flertuje sa njim, ali Andrija, iako je to primetio, samo nastavlja da ispija svoje pivo. Nije zainteresovan, samo mu je jedna stvar na umu – vratiti se u jedinicu.

SCENA OTMICE

Škoslko zvono označava kraj časova, deca kao reka istrčavaju iz učionica. Dečak na kome je kadar polako pakuje knjige u svoj ranac i izlazi iz škole. Obučen je u teksas pantalone i teksas jaknu, sa prišivačima na njoj. Ide polako, nogu pred nogu, jer ne voli da trči sa ostalom decom niz stepenice, oseća se kao deo stampeda.

Izlazi iz školskog dvorišta, dolazi do ulice i gleda levo, pa desno, i taman da zakorači da pređe ulicu iza đoška se pojavljuje crni kombi koji koči tik ispred njega. Otvaraju se klizna vrata, i dva čoveka sa fantomkama za grabe za ruke.

Dečak počinje da se otima, ali ga oni uvlače u kombi i odvoze se dalje.

Kadar snima samo njegov ranac koji je ostao na trotoaru.

SCENA U STANICI

Rile sedi za svojim stolom, pije kafu i vrti cigaru po rukama, i gleda us voj monitor. Trudi se da sa svima što manje priča, a i ostatk ekipe retko kad zalazi u njegovu kancelariju.

Mihajlo je kod Bongzille u kancelariji, gledaju u monitore na kojima se vidi ordinacija Doktora Smrt.

Bongzilla: Pazi sad kad mu zaključam fioku sa instrumentima.Mihajlo: Ne kenjaj da i to možeš?!

Bongzilla: Ma mogu brate sve, hakovao sam mu ceo server dole, mogu da ga zaključam dole da ostane tri dana. Pazi sad. (kucka nešto po tastaturi)

Doktor Smrt se hvata za fioku da izvadi neki instrument, ali kako je cimne vidi da je zaključana. Pokušava opet, jače, ali se fioka ne otvara. Sa snika sigurnosnih kamera gledamo ceo kadar.

On počinje da mlatara rukama i da psuje, čutira policu, zatim se besno okreće i odlazi u drugi kraj prostorije.

Mihajlo: HAHAHAHAHAHAHA, pa ovo je carski.

Bongzilla: Da nema ovoga, tačno bi mi bilo dosadno na poslu.

Njihovu priču prekida graja dece koja ulazi zajedno sa Anikom, Riletovom ženom u stanicu. Anika ide i svima se javlja nasmejano, a deca trče pravo ka očevoj kancelariji.

Rile čuje glasove i podigne glavu, i to mu izmami mali osmeh na licu, ali ga brzo skloni, kao iz straha da će neko od drugih kolega videti. Pogleda u Aniku koja onako nasmejano, kruonim koracima ide kroz stanicu ka njemu.

Anika: Lazare, donela sam ti ručak, opet si zaboravio d ga poneseš!

Rile: Nisam zabor....

Anika: Mislim, kad čovek u ozbiljnim godinama zaboravlja tako neke osnovne stvari, šta da se očekuje od ove dece?

Rile: Ama nisam zaborav....

Anika: Plus znaš da moraš da jedeš redovno, jer onda postaneš još nervozniji nego

što si inače.

Rile: Dobro, zaboravio sam. Hvala ti.

Anika: Vidiš kako je lepo kad imaš nekoag da brine o tebi.

Rile: Pa i ja valjda brinem o tebi.

Anika: Ma ti si moj Zaštitnik i Anđeo Čuvar (poljubi ga pred svima, Rile ne deluje kao da mu smeta). Inače, ovaj mali je dana opet izbačen sa časa, a ćerka ti je pčela da nosi uske pantalone u školu. TO OD MENE NIJE VIDELA!

Rile taman krene da izusti nešto, ali iz svoje kancelarije izlazi Čelični Džordž, koji ih sve zove u salu za brifing. Riletu kao da je malo laknulo, ljubi nežno ženu i kaže Vidimo se posle kod kuće.

Ekipa se skuplja polako u Sali, dok Čelični stoji na svom standardnom mestu sa gomilom papira u rukama.

Čelični: Ovako.... u pitanju je otmica dečaka, otet je danas kad se vraćao iz škole. Iza njega je ostao samo ranac sa knjigama, osim snimaka sa kamera, niko od svedoka nije bio tu.

Rile: Znači krećemo od snimaka kamera.

Čelični: Upravo, to nam je za sada jedini trag. I još jedna, jako bitna stvar. Oteti dečak je sin vođe najveće bajkerske bande kod nas, tako da se sve mora odraditi delikatno i izuzetno profesionalno, jer ako oni osete da moraju da uzmu pravdu u svoje ruke, znate i sami šta će se desiti.

Maša: Krvoproliće i anarhija.

Čelični: Upravo tako. Sada se podelite i svako na svoj deo posla. Imam poverenja u

vas, kao i uvek do sada, ali budite ekstremno obazrivi. To je sve, za sada.

Čelični izlazi prvi iz sale, ostatak ekipe ostaje malo za svojim stolovima.

Rile: I, kako ćemo?

Saša: Maša i ti idite na teren i posetite porodicu otetog, Tijana i ja ćemo raditi odavde.

Maša: Zajedničkim snagama, a?

Saša: Pa nego kako koleginice.

Rile: Prvi koji nam treba za ovo je mali Bongzilla. Idemo kod njega.

SCENA KOD MADAM SABRINE

Sabrina sedi u svom stanu, gledajući vesti.

Sa televizora se čuje da je danas na bizaran način život izgubio predsednik filijale Svetske banke, i da osumnjičenih za sada nema, ali da policija intenzivo radi na rešavanju slučaja.

Napravi nezadovoljan izraz lica, uzima mobilni i okreće broj

Sabrina: Je l’ si video vesti? Ode mi jedan od najboljih klijenata.....Da, da, znam.

Spušta slušalicu i rezignirano baca telefon pored sebe, još malo pojačava televizor i nastavlja da gleda vest.

SCENA KOD BONGZILLE

Saša: Mali, ajd pročešljaj snimke sa sigurnosnih kamera ispred škole, da vidimo kako se sve to odigralo.

Bongzilla kucka po tastaturi i gledamo snika sa kamera kako crni kombi izleće iza ćoška, kupi klinca i nestaje u drugom pravcu.

Tijana: Je l’ možeš da pogledaš snimke sa drugih sobraćajnih kamera, da vidimo u kom su se pravcu uputili?

Bongzilla: naravno da mogu koleginice, kako je to pitanje.

Sada se na monitorima vide snimci kombija kako prolazi kroz saobraćaj, i kako odlazi u deo grada gde su napuštena skladišta. Uveličava da pogleda registrarski broj, ali vide da registracija nema.

Bongzilla: Evo, poslednje gde mogu da ga lociram je ovde (pokazuje prstom na mapi).

Saša: Onda javljamo Riletu odakle počinju.

Tijana i on izlaze i kancelarije.

RILE I MAŠA NA TERENU

Dvoja kola staju kod napuštenih skladišta na obodu grada. Iz jednih ozlaze Rile i Maša, a iz drugih Mihajlo forenzičar sa svoja dva pomoćnika.

Kako ulaze u ruševine skladišta, vade pištolje

Rile: (Maši) Budi pripravna, možda je još uvek neko od njih tu.

Maša: (klima glavom potvrdo) Znam, znam.

Mihajlo i njegova dva pomoćnika sačekaju da oni prvo uđu, zatim oprezno ulaze za njima.

Posle minut hoda nalaze kombi, ili barem ono što je ostalo od njega. Kombi je zapaljen, i gotovo da je od njega ostala samo šasija.

Rile se okreće forenzičaru, pogleda ga značlajno

Mihajlo: Pokušaću dauradim sve što je u mojoj moći, ali iz mog iskustva, ovde ništa od dokaza nećemo naći.

Rile: (pali cigaru) Znači ćorsokak.

Mihajlo: Ne nužno, ali tako deluje. Mi se sad bacamo na posao, preći ćemo svaki milimetar ovog kombija.

Maša: (Riletu) Idemo mi da posetimo oca dečaka, znam ja gde im je klub u kome se okupljaju.

Rile i Maša sedaju u auto i odlaze svojim pute, dok tim forenzičara ostaje kod kombija.

SCENA U BAJKERSKOM KLUBU

Rile i Maša staju kolima ispred bara u kome je poznato okupljanje bajkera i gde sigurno mogu naći oca otetog dečaka.

Izlazivši iz kola na vratim zatiču dvojicu ogromnih momaka, sa rukama prekrštenim na grudima, koji im preprečuju put na ulazu u bar.

Rile: Mi smo iz policije, imam par pitanja za vas.

Čuvar: Ovde ne ulazi niko ko nije član kluba.

Rile: Mi nismo niko, ovde smo službeno.

Čuvar 2: Imati li nalog.

Maša: Ne treba nam nalog da bi ušli u bar. Recimo da želimo da popijemo piće.

Čuvar: Vidi ti nju, kako slatka, a kako drčna. A šta ti šećeru radiš na ovakvom mestu? (kreće da joj prođe rukom kroz kosu)

Maša ga brzinom svetlosti hvata za ruku i okreće ga, tako da ovaj pada na zemlju. Ona stoji iznad njega, nogu mu je stavila na zadnji deo ramena, a ruku mu i dalje drži. Drugi čuvak kreće da reaguje, ali mu Rile pokaže na pištolj i samo odmahne prstom.

Maša: (čuvaru) Sada, kada imam tvoju apsolutnu pažnju, da li bi mogli da užemo unutra.

Čuvar potvrdno klima glavom, ona mu pušta ruku i zajedno sa Riletom ulazi u bar.

SCENA ANDRIJINOG TESTIRANJA ZA JEDINICU

Andrija sedi u komandnom centru, u svojoj staroj, dobro poznatoj uniformi. Dluje nervozno. Otvaraju se vrata, izlazi njegov stari komandir sa komisijom, gleda ga obazrivo i kaže

Komandir: Nikoliću, je l’ si spreman?

Andrija: Najviše što mogu biti.

Komandir: Sad ćemo da vidimo.Izlaze na poligon, Andrija izlazi za njima. Nervoza se polako pretvara u

determinaciju, gledajući sprave preko kojih je prošao već bezbroj puta u svom životu.

Komandir: Nikoliću, znaš proceduru, prvo poligon, onda vežbe gađanja. Brzina i preciznost, to se traži. Hajd sad, idi spremaj se, pa da počnemo.

Andrija zateže i doteže svoju uniformu. Nikada do sada se nije osećao ovako nelagodno u njoj, iako je nosi gotovo ceo svoj život.

Stoji na početku poligona i čeka znak za start. Komandir daje znak zviždaljkom, i Andrija kreće. Prvih nekoliko prepreka prelazi kako je i očekivano, sa lakoćom i brzo. Deluje veoma sposobno, komandir i komisija posmatraju sve sa strane i zapisuju ocene u zapisnik.

Prešavši deo sa šipkama, Andrija dolazi do zida koji mora da preskoči. Taj zid je do sada preskočio minimum 100 puta. U punom trku skače i desnom rukom se hvata za vrh istog, ali onda pravi bolnu grimasu, ruka mu otkazuje i on pada na zemlju.

Andrija ustaje, hvata zalet još jednom, ali dešava se isto.

Odlučan da uspe u svojoj nameri, ustaje još jednom, ali čuje glas svog bivšeg komandira

Komandir: NIKOLIĆU! Dosta!

Andrija ne haje, nego pokušava još jednom, ali komandir sada postaje još glasniji.

Komandir: Nikoliću! Rekao sam dosta. Dođi u moju kancelariju.

Komandir ulazi i seda za svoj sto, Andrija besnim korakom ulazi za njim.

Komandir: Sedi Nikoliću.Andrija: U čemu je svrha kad znam šta ćeš mi reći.

Komandir: Vidiš, tvoje rane jesu zarasle, ali su ostavile posledica. Znaš i sam koja fizička sprema je potrebna da bi ovde bio. Što se mene tiče, ja bih te možda i pustio da se vratimš jer verujem u tebe, ali nažalost, ne smem da rizikujem živote svojih ljudi. Lanac je jak onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika, a ti si, Nikoliću, trenutno najslabija karika.

Andrija besno hvata naslone stolice na kojoj sedi, vidi se da kipti i puca. Svakakve misli mu prolaze kroz glavu.

NARATOR: Za Andriju se nisu stvari odvijale kao što je on planirao, vidimo i sami. ALI, kako će se dalje odvijati, možemo odlučiti svi zajedno.

Da Andrija besno napusti prosotriju bez prilike da mu komandir objasni dalje situaciju, odaberite opciju A.

DA Andrija smiri malo svoj bes i ostane pribran, odaberite opciju B.

Da Andrija uđe u konflikt sa komandirom, odaberite opciju C.

OPCIJA A

Komandir: Dakle, imamo sledeće opcije Nikoliću.

Andrija: (besno ustaje sa stolice) JEBI SE I TI I TVOJE OPCIJE! Znaš i sam da sam sposoban i dovoljno dobar da se vratim na posao, nego su ti isprali mozak ovi pederaši iz štaba.

Komandir: Nikoliću, ja bih ti predložio da se malo smiriš.

Andrija: Da se smirim?! DA SE SMIRIM?! Pa ceo svoj život sam, posvetio tome da budem deo ovoga, i ti me sad škartiraš kao poslednjeg pacova.

Komandir: Ne škartiram te ja, već su rezultat....

Andrija: Nabij te rezltate u dupe! Znaš i sam koliko sam dao za ovu Jedinicu, i ovako mi vraćaš.

Andrija besno ustaje sa stolice, skida nalepnicu sa svojim prezimenom i baca je komandiru u lice.

Okreće se i besno napušta prostoriju, ispred koje stoje članovi komisije koji su ga ocenjivali.

Andrija: Šta blenete vi koji kurac?!

Besno nogom otvara vrata i napušta komandni centar, prolazi pored poligona, još jednom pogleda zid koji nije mogao da preskoči, zatim seda u auto i uz škripu guma odlazi.

OPCIJA B (pravi put)

Andrija i dalje besno steže ručke od fotelje, slušajući govor svog bivšeg komandira. Taman kada mu bes dolazi do vrhunca, komandir izgovara sledeće

Komandir: Međutim, možda i nije sve tako sivo kako se čini tebi iz tvoje perspektive.

Andrija: Kako to?

Komandir: Znam ljude koji se interesuju za tebe, i kojima bi bio od odgromne pomoći, sa tvojim znanjem i spremom. Ako želiš, mogu da te preporučim, iz određenih kanala sam čuo da im je potreban sposoban i mpametan čovek.

Andrija: A o čemu se radi?

Komandir: Policijska jedinica, ali sačinjena od najboljih. Počev od patologa, preko forenzičara, pa sve do detektiva. Znam da to nije ono što želiš, ali biće ti dobro tamo, a ko zna, možda za nekoliko meseci ili koju godinu budeš i mogao da se vratiš kod nas.

Andrija ćuti i zamišljeno gleda ispred sebe.

Komandir: Nikoliću, znaš kako. Ja ću čoveku dati tvoj kontakt, pa ti proceni sam. Vidim da sad i nisi baš sposoban da donosiš tako odluke preko kolena, što sasvim razumem i poštujem.

Andrija: (zamišljeno) Da, da....slažem se. Hvala komandire.

Ustaju obojica, pružaju jedan drugom ruku preko stola, i uz jak stisak se opraštaju. Andrija se okreće i izlazi iz kancelarije, čuje komandirov glas

Komandir: Nikoliću, biće sve u redu.OPCIJA C

Andrija sedi dok je bes u njemu sve jači. U sred komandirovog izlaganja, on ustaje

Andrija: (urla) ZNAŠ ŠTA?! Ti si jedno prodano govno! Znaš da sam sposoban i ne puštaš me nazad.

Komandir: (ustaje sa stolice i besno odgovara) Nikoliću, vodi računa kako razgovaraš sa mnom da te ne bih skrcao sad!

Andrija: E BAŠ DA VIDIM!

Prilazi stolu i hvala komandira za kragnu i baca ga preko stola na pod. Komandir ga odgurne nogom nazad na sto, ali Andrija sačeka da ustane i udara ga desnim krošeom preko lica.

Komandir se zatetura i udari u vrata od kancelarije. Andrija mu još jednom prilazi i baca g na drugi kraj sobe.

U tom trenutku uležu tri pripadnika Žandarmerije i pokušavaju Andriju da skinu sa komandira. Njih dvojica ga jedva odvajaju sa njega, zatim ga izvlače iz kancelarije i izbacuju napolje.

Vidimo komandira kako briše krv sa usne i gleda ga.

Andriju izbacuju iz komandnog centra i prate do njegovog automobila. Pre nego što uđe u auto, on ih pogleda sve i kaže još jednom – GOVNA PRODANA!

Uz škripu guma odlazi iz centra za obuku.

SCENA U BAJKERSKOM BARU

Rile i Maša samouvereno ulaze u bar u kome su prigušena svetla, prolaze između bilijarski stolova i idu pravo ka kraju prostorije gde sedi Rocky, vođa organizacije.

Oko njega su uvek četvorica ili petorica njegovih prijatelja, koji su mu ujedno i obezbeđenje.

Rile i Maša prilaze stolu, Rocky- jevo obezbeđenje se postavlja ispred njih, ali čujmo Rocky-jev glas koji kaže Pustite ih da prođu.

Rocky: Sedite inspektori.

Rile: Hvala.

Rocky: Očekivao sam vas, da ne budem baš neiskren u startu.

Maša: Da pređemo na stvar.

Rocky: Pa ti baš ne gubiš vreme.

Maša: Ovde je svaki minut bitan, to znate i sami.

Rocky: Znam, zato moji ljudi već rade na tome.

Rile: Cilj nam je da mi to rešimo, jer priznaćete da „tvoji ljudi“ ne rade stvari baš uvek na legalan način.

Rocky: Moj metod rada ostavite meni, ni ja se ne mešam u vaš.

Maša: da li znate ikoga ko bi hteo da povredi Vašeg sina?

Rocky: Gospođice, koliko kod to vama možda smešno zvučalo mi ovde vodimo sasvim legitiman i pošten biznis. Ovo su sve moja braća i prijatelji, nas vezuje

nešto više nego puka ljubav ka motorima. Ovo ovde je moj rođeni brat Arči (pokazuje rukom na čoveka sa njegove desne strane), zajedno smo ovo izgradili ovo ni iz čega.

Rile: A neko izvan vaše organizacije?

U tom trenutku tri bajkera pogledaju Rocky-ja značajno. On pogleda u njih, pa kaže

Rocky: Jedino Firer.

Maša: Ko?

Rocky: Firer. Bio je sa nama u klubu, pa smo ga izbacili jer je počeo da radi sa stvarima koje mi ne odobravamo. Od tada nismo baš u dobrim odnosima, iako je on osnovao svoj klub, gde je okupio, da kažemo, istomišljenike.

Rile: (zapisuje stvari u svoje blokče) Dobro gospodine, popričaćemo sa njim. Nema potrebe da Vam kažem da ništa ne radite na svoju ruku, to je ometanje istrage.

Rocky: Moja ruka je moja ruka, a moje dete je moje dete. Nema potrebe da ja Vama kažem da ću uraditi sve što je potrebno da ga vratim kući bezbednog. Ukoliko vam budem potreban, znate gde me možete naći, a evo i moje kartice. Doviđenja.

Rile i Maša sedaju u auto i odlaze u stanicu.

Rile: Sad još da pokupimo tog Firera, ne verujem da će ga biti teško naći.

Po ulasku u stanicu Rile odlazi do Bongzille u kancelariju, baca Rocky-jevu karticu sa brojem telefona i kaže

Rile: Mali, hoću da znam sve pozive koji su došli i otišli sa ovog broja od danas pa

dok ne kažem suprotno. Jasno?

Bongzilla: Jasno inspektore.

Rile ga potapše po ramenu i odlazi ka svojoj kancelariji.

SCENA ISPITIVANJA FIRERA

U sobi za ispitivanje sedi čovek krupne konstitucije, u kožnom prsluku, ćelav. Tetovaže mu pokrivaju glavu, lice i ruke. Deluje rasterećeno, vidi se da mu ovo nije prvi put da se nalazi u ovakvoj situaciji.

U sobu ulazi Tijana Maričić, u usnoj crnoj suknji, i kombinezonu koji otkriva dubok i lep dekolte.

Firer se malo uspravi na stolici, jasno je da mu se sviđa prizor koji je ispred njega.

Tijana: Pa....gospodine Firer, slagala bih kaa bih rekal da Vam ne pristaje nadimak.

Firer: Hvala lutko.

Tijana: (prevrće očima) Možete li mi reći gde ste bili juče ujutru?

Firer: Ne mogu, ali bih mogao da kažem gde bih voleo da sam bio.

Tijana: A gde to?

Firer: U tebi.

Tijana brzinom munje preko stola udara Firera pendrekom u glavu, tako jako da su se stakla zatresla. On pada na stranu, ona prilazi i stavlja mu štiklu na lice.

Iza ogledala vidimo Sašu koji se smeje i uzbuđeno tapše i kaže sam sebi TO JE

MOJA ŽENA.Tijana: Pa, da ponovimo pitanje, gde SI bio juče ujutru?

Firer: Ti nisi normalna! Tužiću te za uznemiravanje!

Tijana: To što si popasao pendrek ti ej tenutno najmanji problem. Elem, gde si bio?

Firer: U radionici, gde i svaki dan. Imam svedoke, možeš da odeš da proveriš.

Tijana se okreće ogledalu i pogleda u Sašu, on klimne glavom kao da zna da ga je videla i odlazi napolje.

Tijana: Dobro, proverićemo. Moj ti je savet da ne napuštaš grad, inače ćeš brzine na motoru ubuduće menjati nosem.

Okreće se i izlazi iz prostorije.

SCENA SA ŽIVIĆEM

Ulazi u stan koji je gotovo pa nenamešten. Ima samo jedan ležaj, tv i kompjuter.

U ogledalu u kupatilu skida lažnu bradu i kosu, zvižduće neku čudnu melodiju i iz torbe vadi plastične trake za vezivanje ruku, horoform i vatu, i isti izolir traku kojom je bila vezana žrtva ispod džipa.

Pere ruke i umiva se, zadovoljno se smeška, dolazi na ležaj i pali tv.

I dalje zviždi tu čudnu, samo njemu poznatu melodiju.

SCENA KOD PATOLOGA

Doktor Smrt je iznad tela predsednika banke. Glava mu je smrskana gotovo do granice neprepoznatljivosti.

Pored njega stoji Aca Profil, pomno gledajući šta on radi.

DOKTOR: Aco, je l’ si video nekad nešto ovako?

ACA: Nisam Doco, iskreno.

Doktor: I ja za sve ove godine nisam video ovakav modus operandi nekog ubice. Tehnički, ovoga je ubio vozač, a da to niej ni znao. Krv je na njegovim rukama.

Aca Profil: Da, ali onaj koji je ovo isplanirao uspostavlja dominaciju na ovaj način. Hoće da nam kaže da svako od nas moće da bude ubica, svesno ii nesvesno. Igra se sa nama.

Doktor: Psihopata.

Aca Profil: Nemora nužno da znači. Jedna od ključnih odlika psihopate je da kopiraju neki obrazac ponašanja kojim su fiskirani. Ovde to en vidimo. Mogu sa sigurnošlu da kažem da je ovo delo nekoga ekstremno inteligentnog, i da, nažalost, osećam da je ovo tek početak onoga što ga čeka.

Doktor: Šta hoćeš da kažeš?

Aca: Da tebe, Doco, čeka još mnogo, mnogo posla.

Doktor: Pa, bolje da prionem onda na isti.

SCENA ANDRIJE I NATAŠE

Andrija vidno neraspoložen sedi na klupi u ulici u kojj je odrastao. Nasloni je laktove na kolena i gleda u prazno.

U jednom trenutku ispred njega staje džip, spušta se prozor i vidimo Natašu na suvozačevom sedištu, a Kolju koji vozi.

Nataša: (nasmejano) PA KO SE TO NAMA SNUŽDIO?

Andrija: mani me se sad Nasjenka, nije mi baš do zajebancije.

Nataša: (izlazi iz kola i seda pored njega) Hajde, nije smak sveta što si pao na obuci, ima još opcija za tebe.

Andrija: (pomali iznenađeno) Otkud ti znaš da sam ja pao na obuci?!

Nataša: Pa ti znaš da ja sve znam, naročito kad si ti u pitanju. Moram da vodim računa o ljudima koje volim.

Andrija: Zar ti nemaš dovoljno svojih problema sa.....poslom?

Nataša: To je tekuća problematika, znaš da si mi ti uvek prioritet.

Andrija: Dobro, to znam.

Nataša: Hajde da te vodimo Kolja i ja na limunadu, kao kad smo bili klinci. Da taj kiseo osmeh barem ima razlog zašto je kiseo. (smeje se)

Andrija: (nasmeje se) Može, ali samo ako Kolja plaća.

Kolja mu pokaže srednji prst iz kola, Nataša ulazi na suvozačevo sedište, kaže

Nataša: Hajde seronja, prestani da se duriš i ulazi pozadi. Ako budeš dobar, možda te vodimo i u Luna Park.

Andrija seda pozadi, na sredinu, između njih dvoje.

Andrija: Pa gde si Kolja, jebeš li šta?

Kolja se okreće i palcem pritiska ranu gde je Andrija bio pogođen. Andrija jaukne i kaže

Andrija: Dobro jebote, mogao si lpeo da kažeš NE JEBEM. (smeje se)

Kolja pali auto i svo troje odlaze.

SCENA KOD BONGZILLE

Rile sedi za svojim stolom i preslistava svoje blokče, Bongzilla odjednom istrčava iz svoje kancelarije i viče

Bongzilla: Inspektore, inspektore! Dođite ovamo, brzo!

Rile ustaje i hitrim korakom ulazi kod njega u kancelariju.

Rile: Gde gori?

Bongzilla: Slušajte ovo.

Pušta mu snimak telefonskog razgovora koji je Rocky dobio pre 5 minuta:

„Ukoliko želiš da ti sin dočeka sledeći dan, pripremi 100 000 evra i donesi večeras na lokaciju koja će ti biti poslata sms-om.“

Rile: I?Bongzilla: Šta i?

Rile: pa je l’ ima još nešto?

Bongzilla: Pa evo čekam da presretnem sms.

Rile: Mali, kako ti to sve umeš?

Bongzilla: Inspektore, pitam li ja tebe kako se prave deca? (smeje se)

Rile: Javi mi lokaciju čim saznaš. Idem po Mašu.

Bongzilla: Čekaj, stani, evo ti odmah. (kucka po tastaturi) Hangar 18, dokovi, 22:00h.

Rile: A broj sa koga je poslat?

Bongzilla: Čekaj da vidim (kucka). Ne može da mu se uđe u trag, jedan od onih jednokratnih telefona. Jebiga inspektore, dao sam sve od sebe.

Rile: Dobar si mali, hvala.

Izlazi iz kancelarije i odlazi po svoj kaput, usput zove Mašu da krene sa njim.

SCENA KOD ROCKY-JA

Rile i Maša staju kolima ispred bara. Ovaj put obezbeđenje vidi Mašu i sklanjaju se da prođu. Ovaj jedan se mršti i trlja ruku koju mu je povredila.

Ulaze unutru i zatiču Rocky-ja koji sedi za svojim stolom, a nekolicinom najbližih prijatelja i o nečemu diskutuju. Kako ih je video, Rocky sklanja papire sa stola i pokazuje rukom ostalim da budu mirni.

Rile prilazi, pali cigaru i kaže

Rile: Znači Hangar 18, večeras 22h?

Rocky ga gleda belo.

Maša: Zar nismo ustanovili da ćete nam proslediti sve informacije?

Rocky: Ovo je stvar mene i moje porodice.

Rile: Ne, ovo ej stvar zakona, koliko god se to tebi svidelo ili ne. Ili ćeš nas pustiti da ti pomognemo, ili možemo debelo da ti odmognemo. Sinu ne možeš pomoći iz istrage.

Rocky: ( gleda zamišljeno par sekundi) U redu, kako predlažete VI da se ovo obavi.

Rile: Krenućeš ti sa novcem, naš IT-jevac će u torbu staviti gps tragač, tako da ćemo moći da pratimo kretanje iste.

Rocky: A moj sin?!

Maša: Ako sve bude izvedemo kako treba, i ti i tvoj sin ćete večeras biti kod kuće.

Rocky: U redu. Vidimo se za par sati, donesite mi tu torbu.

Rile: Računaj na to.

Maša i Rile odlaze do kola.

Rocky, Arči i ekipa ostaju za svojim stolom i nastavljaju razgovor.

Arči: Šta misliš, da li da ih poslušamo?

Rocky: Ne znam, nikad nisam verovao pandurima, niti volim da radim sa njima. Ali, ovde je ulog nešto više od moje sujete i stvari koje volim da radim. Probaćemo po njihovom.

SCENA U STANICI

Saša i Tijana Maričić sede za svojim stolovima, koji su naslonjeni jedan naspram drugog. Saša voli da kaže da je to zato što može stalno da je gleda dok radi, i da mu kao slušajno ispadaju olovke , pa može da joj gleda noge dok se savija po iste.

Saša spušta telefonsku slušalicu i kaže

Saša: Imamo problem.

Tijana: Koji?

Saša: Firer nije bio gde je rekao da jeste. Mali Bongzilla me je sad zvao i rekao da je hakovao ceo sigurnosni sistem kamera u radionici i oko radionice, pojavio se tek oko 14h, što je otprilike posle vremena otmice.

Tijana: Misliš da bi bilo lepo da ga posetimo?

Saša: Apsolutno, obradovaće se kad te vidi, verovatno mu još uvek zuji glava od onog tvog krošea.

Tijana: Pa ti barem znaš da ja imam jaku ruku.

Saša: (zadovoljno) Oooo, znam, itekako znam.

Ustaju, uzimaju svoje jakne i izlaze iz stanice.

Pri prilasku Firerovoj radionici Saša odlučuje da parkira auto malo dalje, kako ih ne

bi čuli da staju ispred.

Izlaze iz kola i polako prilaze ulaznim vratima. Ceo taj kadar vidimo sa kamere sa obližnjeg semafora. Saša se hvata za bravu i ulazi prvi unutra, a za njim i Tijana.

Firer i njegova ekipa su okupljeni oko stola sa alatom, čuju vrata i podižu glave svi odjednom.

Kadar se zamrzava. Firer odjednom baca francuski ključ ka Saši i kreće u beg.

Saša se okreće Tijani i kaže

Saša: Drži ti njega, ja ću da se pozabavim ostalima.

Držeći pištolj, približava se ostatku Firerove ekipe

Saša: RUKE U VIS! Niko da nije mrdnuo, JE L’ JASNO!

Firer u tom trenutku trči preko puta radionice i grabi ka izlazu, Tijana kreće za njim i vidi veliku metalnu kuku, onu kojom se vade blokovi motora iz šasije, hvata je i sa obe ruke pušta da klizi ka izlaznim vratima.

Firer u trku čuje zvuk koji mu nije jasan, okreće se da pogleda i kuk ga pogađa pravo u glavu.

Tijana mu prilazi i opet mu stavlja štiklu na glavu, uperivši pištolj u njega.

Tijana: Dva puta za dva dana lepotane, ti baš voliš da budeš udaran u glavu izgleda.

Saša drži na nišanu ostatak bajkera i smeje se.

Saša: (ponosno) Recite kakva mi je mačka žena, a?

SCENA ISPITIVANJA FIRERA (druga)

ON opet sedi u stolici, zavijene glave.

U prostoriju opet ulazi Tijana, on kako je vidi štrecne se. Ona se glasno nasmeje i kaže

Tijana: Pa da vidimo, gde si ti to bio u vreme otmice.

Firer: Nije tako kao što mislite.

Tijana: A kako ja to mislim?

Firer: Ja nemam ništa sa otmicom tog dečaka. Rocky mi je bio prijatelj, a tog malog sam gledao kao sina.

Tijana: Pa, gde si bio?

Firer: Istina je, da se viđam sa nekim sa kime ne bi trebalo, i to ne sme da zna niko od moje ekipe. A pogotovo niko iz Rocky-jeve ekipe.

Tijana: A zašto to?

Firer: Jer je u pitanju njegova žena. Zapravo, bivša žena, ali ako bi se saznalo da ja još uvek imam kontakata sa nekim iz te organizacije, na ulici bi ispao rat, to morate da shvatite. Ako želite, daću vam adresu, pa proverite. Celo pre podne sam bio kod nje.

Tijana: Naravno da ćemo proveriti, i bolje bi bilo za tebe da ovaj put govoriš istinu, jer mislim da niko nije preživeo tri moja udarca u glavu.

Saša staje kolima ispred adrese koju im je Firer dao, ulazi kod vratara zgrade i

pokazuje mu svoju značku, zatim traži da pogleda sve snimke sa sigurnosnih kamera.

Na jednom od njih vidimo Firera koji ujutru ulazi u rgradu, da bi oko 13:30h izašao iz nje.

Saša: (zove Tijanu) Priča istinu, sad sam pregledao snimke.

Tijana: (Fireru) Izgleda da su te dva udarca u glavu ipak naučila nešto.

Firer: Rekao sam vam, ko god da je to uradio poznavao je Rocky-ja mnogo bolje nego ja. Ja sa njim više nisam u kontaktu već godinama, i nikad mi ne bi palo na pamet da mu povredim sina, šta god nas dvojica imali nerešeno.

SCENA KOD ROCKY-JA (spremanje za pripopredaju novca)

Rile i Maša se pojavljuju sa torbom u koju je ugrađen GPS.

Rocky sedi za svojim stolom i čeka ih, već vidno nervozan.

Rile: Evo je, pakuj novac ovde.

Maša: (Rocky-ju) Gde ti je ostatak ekipe?

Rocky: Poslao sam ih kući, ovo je nešto što moram da uradim sam.

Rile: Nisi sam. Maša i ja idemo za tobom.

Maša: (pruža mu mobilni) Ovo drži u prednjem džepu, da možemo da čujemo sve što pričaš. Nas dvoj ćemo biti na bezbednoj udaljenosti, ali ti čuvamo leđa, da znaš.

Rocky: Znam. Ne znam kako, ali osećam da je tako.

Rile: (potapše ga po ramenu) Hajde, vreme je da krenemo.

Rocky seda na svoj chopper i pali ga. U bisage sa stran je stavio torbu sa novcem.

Rile i Maša sede u kolima iza njega, sačekaju da malo zamakne, zatim Maša pali tablet na kome vide Royk-jevo kretanje.

Rile: Idemo.

Maša: Da, kreći.

Rocky vozi svoj chopper kroz mrak. Kroz glavu mu prolaze razne opcije, a najviše ta da li može da veruje Riletu i Maši i da li njih dvoje su dovoljan garant da vrati sina kući bezbednog.

U jednom trenutku mu zvoni telefon. Glas sa druge strane kaže

U kanti na samom prilazu Hangaru imaš vreću. Izvadi sav novac iz torbe i prebaci ga u vreću, a zatim je ponesi sa sobom. Torbu ostavi pored kante.

Veza se prekida.

Rile i Maša zbunjeno pogledaju jedno u drugo, ali nastavljaju da voze.

Rile: (Maši) Zovi Sašu i Tijanu, brzo!

Rocky staje i prebacuje novac u vreću, ostavlja torbu gde mu je rečeno i nastavlja dalje.

Stiže ispred hangara. Rileta i Maše još uvek nema. Razmišlja se šta da radi, da li ima vremena za gubljenje.

NARATOR: Pred Rocky-jem je težak izbor. Zna da je na korak da vidi svog sina, ali ne zna da li je u stanju da ovo izvede sam.

Da Rocky uđe sam u hangar, odaberite opciju A.

Da sačeka Raleta i Mašu, odaberite opciju B.

Da pozove svoju ekipu, odaberite opciju C.

OPCIJA A

Ulazi u hangar i gasi motor. Na sred hangara je stolica za koju je vezan dečak.

Rocky prilazi polako sa vrećom u rukama.

Rocky: Evo me! Došao sam sam!

Glas iz mraka: Ne, nisi došao sam. Spusti vreću!

Rocky drži obe ruke u vazduhu, i spušta vreću na pod ispred sebe.

Glas iz mraka: Šutni je ovamo ka meni!

Rocky: (šutira vreću sa novcem) Mogu li sada da vidim svog sina?

Glas: Da si igrao po pravilima, mogao bi. Ovako, cena je skočila. Do sutra imaš vremena da skupiš još 400 000.

Rocky kreće u trk ka dečaku, ali silueta pored stolice opaljuje metak i pogađa ga u rame. On pada na zemlju, a čovek iz mraka vuče stolicu sa dečakom i odlazi u nepoznatom pravcu.

Kamera odozgo snima Rocky-ja kako leži i drži se za rame koje krvari, dok

utrčavaju Rile i Maša.

Maša zove Hitnu Pomoć i pojačanje.

Rile istrčava na zdnja vrata gde je čovek pobegao sa klincem, vraća se nzad i kaže – Nema nikoga. Samo tragovi guma.

NASTAVAK JE SCENA ANDRIJINOG ULASKA U STANICU, PA ALTERNATIVNI KRAJ.

OPCIJA B (pravi put)

Rocky stoji Ispred hangara i kaže u telefon koji mu je ostavljen u prednjem desnom džepu – Tu sam.

Rile: (čuej se sa telefona) Samo uradi kako smo se dogovarali i biće sve u redu.

Rocky udahne duboko i uđe u hangar. U jednoj ruci mu je vreća sa novcem, drugu drži u vazduhu. Vidi sina koji je vezan za stolicu.

Glas iz mraka: Spusti vreću!

Rocky: Dođi po nju!

Glas: Nisi ti taj koji postavlja uslove!

Rocky: Ako želiš novac, evo ti ga! (baca vreću na nekih tri metra od siluete čoveka u mraku).

Kako silueta prilazi da podigne vreću, Rocky pritiska dugme na malom daljincu koji je sve vreme držao u rukama i aktivira se flashbang granata koju je po Riletovim instrukcijama stavio u vreću.

Čovek iz mraka biva zaslepljen, vadi pištolj, ali se Rocky baca na njega. Na zadnja

vrata uleću Rile i Maša, sa Sašom i Tijanom. Maša odvlači dečaka, dok ostalo troje vade pištolje i obezbeđuju perimetar, da se ne bi pojavio još neko.

Rile prilazi da pomogne Rocky-ju, stavlja koleno na čoveka iz mraka is tavlja mu lisice.

Rocky mu skida masku i baca je za beton pored.

Rile pogleda u čoveka, pa u Rocky-ja.

Rocky: (zabezeknuto) Arči?!

Rile podiže Arčija i kreće da ga vodi ka vratima, on gleda Rocky-ja sa prezirom i ćuti.

Rocky: Što jebote, braća smo?!

Arči: Jer si tvrdoglav, jer hoćeš sve da radiš ispravno, jer ne koristiš prilike koje nam se pružaju.

Rocky: Ali što ovako?!

Arči: Jer je ovo bio jedini način da od tebe izmuzem pare. Nisam više mogao da slušam te tvoje tirade o poštenju i ispravnom životu, a da propuštam prilike koje mi se ukazuju.

Rile ga drži i gleda u Rocky-ja.

Rocky: (pogne glavu) Vodi ga, ne mogu da ga gledam.

Klinac koga su odvezali sa stolice mu se zatrči u zagrljaj, on ga podigne i poljubi ga. Stavi ga na rame i kaže

Rocky: Idemo kući majstore.

Izlaze iz hangara, i svako odlazi svojim putem.

NATSVLJA SE SCENA ANDRIJINOG ULASKA U STANICU I ŽIVIĆEVE ZAVRŠNE SCENE.

OPCIJA C

Rocky vadi telefon i kucka poruku u kojoj piše SVI NA SVOJA MESTA.

Baca iz dćepa telefon koji su mu Rile i Maša dali, ulazi u hangar i kreće ka stolici za koju je vezan dečak.

Glas iz mraka: STANI!

Rocky: (samouvereno) Daj mi sina.

Glas: Daj mi novac!

Rocky: Dođi po njega!

Glas: Sin će ti nastradati.

Rocky: Neće. Tebi je novac bitan, inače bi ga povredio do sada već.

Silueta iz mraka podiže pištolj i usmerava ga ka Rocky-ju i polako počinje da mu prilazi. Kada je bio na par koraka, snažnim udarcem se razbijaju zadnja vrata i utrčava ostatak Rocky- jeve ekipe.

Rocky vadi pištolj i počinje pucnjava. Sa strane hangara se pojavljuje još ljudi koji otvaraju vatru jedni na druge, jedan od njih odvlači stolicu sa dečakom i izlazi napolje, gde ga strpaju u kombi i odvoze se sa još nekolicinom ljudi.

Pucnjava i dalj traje kada ispred pristižu Rile i Maša.

Rile: Jebote, kao u Damasku.

Maša: Da zovem pojačanje?

Rile: Obavezno. Idi sa zadnje strane.

Istrčava iz kola i vadi pištolj, prilazi vratima Hangara. Pucnjava polako jenjava, on utrčava unutra gde zatiče Rocky-ja sa pištoljem u ruci. Niko od njegove ekipe više nije tu, svi su pobegli pre nego što je Rile stigao da dođe.

Rile: Ruke u vis! Rkao sam ti da ne izigravaš kauboja. Sad pođi sa nama.

Maša: (ulazi na zadnja vrata) Nema dečaka, opet su ga odveli!

Rile: (pogleda u Rocky-a) Svaka čast! Polazi.

NASTAVAK JE SCENA ANDRIJINOG ULASKA U STANICU, PA ALTERNATIVNI KRAJ.

SCENA ANDRIJINOG DOLASKA U STANICU

Kamera snima Džordža kako ide u svoju kancelariju, gde mu zvoni telefon, on se javlja nervoznim glasom

- MOLIM! Gde je? Pošalji ga kod mene.

U stanicu ulazi Andrija, kamera ga snima od spreda, kroz staklene zidove kancelarija ga svi vide. Aca Profil se blago smeška dok ga gleda kako samouvereno korača ka kancelariji Čeličnog, dok ostatak stanice gleda u čudu.

Andrija ulazi i zatvara vrata.

Baca dosije na sto.

- Vi znate zašto sam ja ovde.- Znam, sedi. Zbog mene te je Simić i zvao.- Ne sedi mi se.- Ako ti ja u mojoj stanici kažem da sedneš, onda sedi, da stojiš možeš I napolju. Dakle, pre nego što počnemo, sedi.

Andrija seda.

ALTERNATIVNI KRAJ

Rocky sedi u sobi za ispitivanje, vezanih ruku.

U sobu ulaze Rile I Maša, držeći dosije, on ih gleda blago prezrivo.

Rile: Ne volim kad sa stalno upravu, ali obično jesam. Rekao sam ti da nas pustiš da radimo svoj posao, ali si hteo da izigravaš mangupa. Kockaš se životom rođenog deteta.

Maša: Za koga opet ne znamo gde je, a bili smo n korak od toga da ga bezbedno vratimo tebi.

Rocky: I šta sad?

Rile: Sad za početak si optužen za ometanje istrage, I nećeš mrdnuti neko vreme napolje.

Rocky: A šta je sa mojim sinom?

Maša: To je sada isključivo naš problem.

Okreću se I izlaze iu sobe. Kamera snima Rocky-ja koji stavlja čelo na sto I sotaje tako da leži.

Maša: (Riletu) A bili smo tako blizu.

Rile: Da, ali smo zanemarili jedan možda I najbitniji factor.

Maša: Koji?

Rile: LJudski koleginice, ljudski.

Odlaze svako svojim putem, bez dalje priče.

PRAVI KRAJ

Maričići I Rile I Maša sede I piju pivo u kafiću.

Saša: da ste videlismao kako mi žena tuče ej, pa evo….ja sam se sad opet nalož…naježio.

Tijana se smeje.

Rile: I Maša zavrće ruke opasno, mogu da ti kažem.

Saša: Živeli mi dok nam je ovakvih žena pored nas.

Svi se kucaju, kamera snima case kako se sudaraju.

ZAVRŠNA SCENA EPIZODE, ŽIVIĆEVA SCENA

Živić sedi za kompjuterom, gugla vest o ubistvu I o tome šta je policija da sada otkrila. Ne vidi mu se lice, kamera ga snima sa leđa, ili eventualno usta samo kako se smeje.

U jednom trenutku nailazi na ime Andrija Nikolić, I vidi da se priključio stanici koja istražuje njegov slučaj.

Nasmeje se, kamera mu snima oču, u kojima se vidi odsjaj od monitora. Zavali se na stolicu sa rukama iznad glave I kaže E SAD POSTAJE ZANIMLJIVO.

KRAJ EPIZODE.