E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 1 9 , ap r i l , 2 0 0 7 .

E IC Bilten

TTEEMMAA BBRROOJJAA[to pi{e u

Sporazumu ostabilizaciji ipridru`ivanju

izme|u Crne Gorei Evropske unije

IINNTTEERRVVJJUUBranko Lukovac,ambasador Crne

Gore u Zagrebu ibiv{i ministar

inostranih poslova

AANNAALLIIZZAAKoliko su utemeljenenajnovije prognoze da }eCrna Gora od 2015. bitidio Evropske unije

2E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . Ak tu e l n o s t i

SSSSLLLLOOOOBBBBOOOODDDDAAAA????Svi slobodoumni pojedinci u Crnoj Gori

koji daju svoj doprinos da najmla|a ~la-nica Ujedinjenih nacija i potencijalna zemljakandidat za ~lanstvo u EU dospije u dru{tvozemalja u kojima se makar po{tuju ljudskaprava dobili su "opomenu" pro{le sedmiceda ne zadiru u "dr`avni interes". Sumorneprijetnje Aleksandru Sa{i Zekovi}u, istra-`iva~u kr{enja ljudskih prava i ~lanu Savjetaza gra|ansku kontrolu rada policije, daprestane sa svojim javnim istupima jer }e uprotivnom biti javno diskreditovan navod-nim snimcima iz privatnog `ivota, pa potomi likvidiran, nijesu upu}ene samo Zekovi}uve} svim aktivistima civilnog dru{tva ~ijepona{anje nije po volji onih koji trenutnoimaju mo} zato {to su dio dr`avnog apara-ta. Sve ovo, naravno, va`i pod pret-postavkom da je Zekovi}u `ivot poku{ao dazagor~a neko iz tajne policije, a sumnje daje ba{ tako su prili~no utemeljene. Jer, ko biina~e imao interesa da plati cijelu ma{iner-iju sa nekoliko automobila, video kamera-ma i prislu{nim ure|ajima i zbog ~ega kadase Zekovi} bavi isklju~ivo slu~ajevima kojiti~u upravo "dr`ave", odnosno policije. Odistra`ivanja prekora~enje ovla{}enja prilikomhap{enja Albanaca osumnji~enih za terori-rizam, preko zalaganja za pla}anje nadok-nade porodicama deportovanih i kasnijeubijenih Muslimana 1992. do slu~aja poli-cajca Muratba{i}a, koji je javno progovorioda je uo~i izbora po nalogu DPS-aubje|ivao svoje poznanike da glasaju zavladaju}u partiju. Crnogorska policija, kojase tek poslije tri dana sjetila da treba ne{toda preduzme, ima samo jedan na~in dadoka`e da ovo nije njeno maslo - daprona|e po~inioce i sudu dostavi dovoljnodokaza da budu osu|eni. Vjerovatno ni tone}e biti dovoljno da oni koji su se usudilida udare na Zekovi}a shvate da je i njihovinteres da `ive u slobodnoj dr`avi zato {tose vlast mo`e promijeniti. I da postanu svje-sni da im poslodavci nijesu razni centrimo}i nego upravo Zekovi} i ostali gra|aniCrne Gore sa bira~kim pravom. A poslo-davci ne vole kad slu`benici prekora~ujuovla{}enja. N.R.

P O S L I J E S S P - AA , C R N A G O R A N A P R A G U O S T A L I HV A @ N I H U G O V O R A S A U N I J O M

Novi parafi na sporazume sa EU

Nakon {to je pro{log mjeseca parafiranSporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju

(SSP) sa EU, u aprilu su stavljeni parafi na trinova sporazuma sa EU - o viznim olak{i-cama, readmisiji i privremeni sporazum otrgovini.

Sporazum o viznim olak{icama pred-stavlja prvi zna~ajan korak ka punoj liberal-izaciji, odnosno bezviznom putnom re`imuizme|u Crne Gore i EU. Njime je predvi|en{irok spektar olak{ica, kao {to su zna~ajnosmanjenje broja dokumenata koja su potreb-na za dobijanje vize, odnosno kojima sedokazuje svrha putovanja.

Predvi|eno je i izdavanje viza za vi{eputovanja i sa rokom va`enja od 1 do 5godina, zadr`avanje takse za izdavanje vizana sada{nji iznos od 35 eura, besplatno izda-vanje viza za odre|ene kategorije, skra}enjei preciziranje rokova u kojima se rje{avajuzahtjevi za vize.

Vizne olak{ice se odnose na pred-stavnike dr`avnih institucija, ~lanoveslu`benih delegacija, poslovne ljude, nov-inare, u~enike, studente, postdiplomce, pri-padnike civilnog dru{tva, nau~nike, umjet-nike, sportiste, osobe koja putuju iz medicin-skih razloga, predstavnike vjerskih zajednica,voza~e me|unarodnog robnog i putni~kogprevoza... Besplatne vize mo}i }e da dobijuu~enici, studenti, postdiplomci, osobe sainvaliditetom, gra|ani koji putuju iz human-itarnih razloga (uklju~uju}i i lije~enje), pen-zioneri, novinari, predstavnici civilnogdru{tva, predstavnici vjerskih zajednica...

Sporazumom o readmisiji predvi|eno jeda Crna Gora, na zahtjev dr`ave ~lanice EU,odnosno da dr`ava ~lanica EU na zahtjevCrne Gore, preuzme svoje dr`avljane koji neispunjavaju ili vi{e ne ispunjavaju uslove kojisu na snazi za ulazak, prisustvo ili boravak na

teritoriji pojedine dr`ave.Najavljeno je da }e sporazumi stupiti na

snagu krajem 2007. godine.Privremeni sporazum o trgovini i pitan-

jima u vezi sa tim sektorom vodi uspostavl-janju zone slobodne trgovine izme|u CrneGore i EU tokom petogodi{njeg perioda, pri~emu }e nakon njegovog stupanja na snaguevropsko tr`i{te biti liberalizovano za gotovosve crnogorske proizvode.

Sporazum su potpisali {efica stalneMisije Crne Gore pri EU, Slavica Mila~i} idirektor Direktorata Evropske komisije zazapadni Balkan Pierre Mirel.

Njime su obuhva}ene sve odredbenedavno parafiranog SSP-a u oblastitrgovine, kao i one koje direktno uti~u naslobodno kretanje robe.

Te odredbe se odnose na carinsku poli-tiku i saradnju, kopneni saobra}aj u ciljuosiguranja neograni~enog tranzita preko CrneGore i EU u cjelini, zatim na pla}anja itransfere, konkurenciju i ekonomskeodredbe, kao i na intelektualnu, industrijskui komercijalnu svojinu. Uklju~ene su i javnenabavke.

Sastavni dio tog privremenog doku-menta su gotovo svi aneksi i protokoli parafi-ranog SSP-a.

Privremenim sporazumom je predvi|e-no formiranje Privremenog Odbora koji }enadzirati njegovu primjenu i sprovo|enje, abi}e sastavljen od ~lanova Savjeta ministaraEU, Evropske komisije i Vlade Crne Gore.

Privremeni sporazum stupa na snaguprvog dana drugog mjeseca nakon potpisi-vanja SSP-a, koje se o~ekuje u junu. On seprimjenjuje do stupanja na snagu SSP-a, {to}e se desiti za nekoliko godina kada ga rat-ifikuju parlamenti svih ~lanica EU.

N.R.

Sa parafiranja sporazuma o readmisiji i viznim olak{icama

3E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . S tav

Za tango je potrebno dvoje, ka`e poz-nata izreka. Uspjeh evropskog pro-

{irenja zavisi od obje strane - to je part-nerstvo u kojem i EU i zemlja kandidatmoraju pokazati politi~ku volju i odr`atime|usobno povjerenje. I jedna i drugastrana moraju ~initi vi{e u tom pogledu.

Prije svega, EU mora razrije{iti sop-stvene probleme oko ustava. O~iglednoje da }e pro{irenje EU na vi{e od 27~lanica, ~ak da uklju~imo Hrvatsku,zahtijevati institucionalne reforme. Uinteresu je EU da ne dopusti sebi daljaodugovla~enja. U naredne dvije godine,neophodno je prona}i rje{enje da se nebi dogodilo da EU nije u stanju da primiHrvatsku u ~lanstvo u momentu kadaHrvatska bude potpuno spremna za to,{to bi se moglo dogoditi ve} 2009. ili2010. godine. Ostale dr`ave zapadnogBalkana ne}e biti spremne jo{ za nared-nih nekoliko godina, {to daje vremena dase prevazi|u problemi iz prethodnihpro{irenja i da se stvore uslovi za priman-je budu}ih ~lanica.

EU je do sada uspijevala da nagradipozitivan pomak napravljen od stranezemalja zapadnog Balkana. Od 2005.godine, otvoreni su pregovori o pristupan-ju sa Hrvatskom, dok je Makedonijadobila status kandidata. Potpisan jeSporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju(SPP) sa Albanijom, a pregovori suzapo~eti i sa Bosnom i Hercegovinom,Srbijom i Crnom Gorom. Ipak, EU nijeuspjela da "izvu~e" najvi{e {to je bilo mo-gu}e iz ovih pozitivnih poruka. Vidljivost iu~inak EU na zapadnom Balkanu morajubiti znatno unaprije|eni kako bi EUpostala ubjedljiv sagovornik. StvaranjeEvropske slu`be za spoljne akcije(European External Action Service), pred-vi|eno neuspjelim Ustavnim ugovorom,

znatno bi pobolj{alo efikasnost EU naterenu. Za sada, ne postoje naznake da bise to moglo uskoro dogoditi. Treba imatiu vidu da bi EU mogla posti}i mnogo vi{eukoliko uve}a svoje resurse i prisustvosvog osoblja ne terenu. Nove ~lanice izcentralne i isto~ne Evrope (CIE) posjedujudragocjena iskustva po pitanju tranzicije ievropskih integracija, kao i neophodnejezi~ke sposobnosti koje doprinose lak{ojkomunikaciji. EU bi morala da iskoristi teprednosti {to je mogu}e vi{e.

Pro{irenje EU na zapadni Balkanpredstavlja ve}i izazov i mo`e potrajatidu`e nego u slu~aju CIE. Zbog ogra-ni~enih kapaciteta dr`ava u regionu, nijedovoljno da EU samo postavi uslove i dâpodsticaj - ona mora pomo}i izgradnjusamih dr`ava. Proces pristupanja EU kojinudi "{ablon" za ekonomske i administra-tivne reforme, uz finansijsku i tehni~kupodr{ku, je najbolje raspolo`ivo rje{enje.Nema razloga da ta strategija ne budejednako uspje{na na Balkanu kao i uostalim krajevima Evrope.

Javno mnjenje, posebno ono u stari-jim ~lanicama EU, uglavnom vidi pro-{irenje kao ne{to {to je u interesu zemal-ja koje pristupaju EU. Previ{e ~esto sezaboravlja da obe}anje ~lanstva zemljamazapadnog Balkana nije dato iz altruizma,ve} iz sopstvenih, prakti~nih interesa.

U izvje{taju od 2005. godine "Balkanu evropskoj budu}nosti", Me|unarodnakomisija za Balkan se zalagala da se2014.-2015. godina odrede kao rok zapristupanje zemalja regiona EU. Ovdje seuo~ava i simbolika - vijek nakon {to je uljeto 1914. godine u Sarajevu po~eo rat.Me|utim, EU oklijeva da odredi precizandatum: Evropski Savjet je decembra2006. godine saop{tio da "...rokove netreba odre|ivati dok se ne zaklju~e pre-govori". Iskustvo Evropske komisijepokazuje da je nedostatak preciznihrokova u procesu pristupanja jedan odbitnih elemenata pogodbe. Prema nji-hovim rije~ima, ~ak i okvirni datumi irokovi mogu navesti vlasti zemalja pris-tupnica da se opuste, umjesto da prionuna {to br`e privo|enje kraju priprema.~ini se da je u najnovijem pro{irenju kojeje obuhvatilo Bugarsku i Rumuniju izvjes-nost o ulasku u EU 2007. godine znatnoumanjila reformske napore.

Kandidati za ulazak u EU morajusami sebi postaviti rokove i ciljeve kakobi vlade imale jasno odre|ene planove,prioritete i raspored reformi. Zna~ajanfaktor za mobilizaciju {iroke nacionalnepodr{ke su i rokovi koji slu`e kao na~inda se uspostavi jasna odgovornost vlastiza sprovo|enje reformi. Hrvatska jenajavila da je 2009. godina njen rok zaulazak u EU, na vrijeme da njeni gra|aniimaju prilike da glasaju na narednimizborima za Evropski parlament. Za ostalezemlje Balkana koje jo{ nijesu zapo~elepregovore, mnogo je te`e praviti bilokakve prognoze.

Sa druge strane, gra|ani imaju ra-zumljivu potrebu da se postave jasnirokovi kako bi vjerovali da }e se pristu-panje zaista desiti. Iz tog razloga odbijan-je EU da objavi rokove mora biti pra}enouvjerljivim najavama da je spremna dadozvoli zemljama kandidatima da napre-duju prema ~lanstvu ~im za to buduspremne. Princip "diferencijacije" -svakazemlja napreduje prema ~lanstvu u skla-du sa sopstvenim zaslugama i sposobnos-tima - mora opstati. Postoji dovoljno do-kaza da u zemljama koje zaostaju rastemotivacija da ubrzaju reforme ukolikouo~e da su njihovi susjedi od strane EUblagovremeno nagra|eni za napredak.

Svakako, postavljanje rokova nezna~i da }e oni biti i ispunjeni. [to onda~initi? Detalji procesa su ve} jasno defin-isani Procesom stabilizacije i pridru`ivan-ja koji se zasniva na uspje{nim iskustvimazemalja CIE. Glavni izazov je drugdje - uja~anju politi~kih odnosa izme|u EU ibudu}ih kandidata za ~lanstvo na zapad-nom Balkanu.

Pro{irenje na zapadni Balkan moraostati odvojeno od pitanja pristupanjaTurske. Sa populacijom tri puta ve}om odukupnog broja stanovnika zemalja za-padnog Balkana i geografskom pozicijomna samoj ivici Evrope, Turska je izazov zasebe. Pristupanje EU je neophodno zeml-jama zapadnog Balkana - bez evropskeperspektive te zemlje }e te{ko uspjeti dadostignu stabilnost i prosperitet.

AAuuttoorrkkaa jjee uugglleeddnnaa eekkssppeerrttkkiinnjjaa zzaazzaappaaddnnii BBaallkkaann uu ppaarriisskkoomm IInnssttiittuuttuu zzaabbeezzbbjjeeddnnoossnnee ssttuuddiijjee EEvvrrooppsskkee uunniijjee((EEUUIISSSS))

P O G L E D I Z E V R O P E

Pi{e: dr Judy Batt

foto

VIJE

STI

Za tango je potrebno dvoje

4E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Prvi ugovor izme|u Crne Gore iEvropske unije, osim {to ut-

vr|uje tempo prilago|avanja CrneGore standardima EU, pokazuje ida Crna Gora ne}e imati bezrez-ervnu podr{ku Brisela - ona }e zav-isiti od toga da li Crna Gorasprovodi preporuke koje dobija odEU, a koje su sadr`ane u Evropskompartnerstvu, dokumentu kojim je EUodredila koje sve srednjoro~ne idugoro~ne zadatke Podgorica moraispuniti.

"Radi postizanja ciljeva Spora-zuma o stabilizaciji i pridru`ivanju(SSP), Crna Gora od Zajednice mo-`e primati finansijsku pomo} u vidupomo}i (subvencija) i zajmova,uklju~uju}i zajmove Evropske inves-ticione banke. Pomo} Zajednicezavisi od daljeg napretka u ispunja-vanju Kopenha{kih politi~kih kriter-ijuma i, naro~ito, od napretka ost-varenog u ispunjavanju posebnihprioriteta Evropskog partnerstva",navodi se u poglavlju "Finansijskasaradnja" SSP-a kojeg su 15. marta2007. u Podgorici parafirali Evropskikomesar za pro{irenje OOllllii RReehhnn icrnogorski premijer @@eelljjkkoo [[ttuurraa-nnoovvii}}.

U dokumentu se dodaje da }ese u obzir uzeti i rezultati godi{njihizvje{taja zemalja iz Procesa stabi-lizacije i pridru`ivanja, posebnokada je rije~ o obavezi primaoca dasprovede demokratske, privredne i

institucionalne reforme. Tako|e, uobzir }e se uzeti i zaklju~ci Savjetakoji se odnose naro~ito na pro-grame prilago|avanja.... "Finansijskapomo} Crnoj Gori mo`e obuhvatitisve sektore saradnje, pridaju}i pritome posebnu pa`nju na oblastpravde, slobode i bezbjednosti,uskla|ivanja zakonodavstva, privre-dnog razvoja i za{tite `ivotne sre-dine", pi{e u SSP-u.

Sporazum jo{ nije javno objavl-jen jer, kako je navela potpredsjed-nica Vlade RCG za evropske inte-gracije dr GGoorrddaannaa \\uurroovvii}}, VladaRCG jo{ nije dala saglasnost na tekstSporazuma koji je u me|uvremenubio podvrgnut redakturi i lekturi.Ona je najavila da bi Vlada RCGtrebala da da saglasnost na tekst

SSP-a 26. aprila. Poslije parafiranja SSP-a, slijedi

njegovo potpisivanje koje bi trebaloda bude okon~ano do kraja juna,prije isteka njema~kog predsjeda-vanja EU. Poslije potpisivanja,Skup{tina Crne Gore i Evropski par-lament potvr|uju SSP, nakon ~egaon ide na ratifikaciju u parlamentesvih 27 dr`ava ~lanica EU.

Ako bi Sporazum o pridru-`ivanju Crne Gore EU stupio nasnagu za tri ili ~etiri godine (kao {toje bio slu~aj sa Makedonijom,odnosno Hrvatskom), onda bi vlastiu Podgorici najkasnije za osam dodevet godina morale da, na primjer,garantuju nivo za{tite intelektualne,industrijske i komercijalne svojinekao {to je to slu~aj u Zajednici.

[ T O P I [ E U S P O R A Z U M U O S T A B I L I Z A C I J I I P R I D R U @ I V A N J U I Z M E \ U C R N E G O R EI E V R O P S K E U N I J E

Bi}e zajmova i kreditaako bude discipline

Pi{e: Vladan @ugi}

Sporazumom je predvi|eno osnivanje Savjeta za stabilizaciju i pridru`ivanjekoji }e "nadzirati primjenu i sprovo|enje" SSP-a. Ovaj Savjet ~ini}e pred-

stavnici Savjeta EU i Evropske komisije s jedne, i ~lanovi Vlade RCG s drugestrane. Njegove odluke su "obavezuju}e" za ugovorne strane.

"Savjet za stabilizaciju i pridru`ivanje mo`e davati i odgovaraju}e pre-poruke. Savjet }e svoje odluke i preporuke sastavljati na osnovu dogovoraizme|u ugovornih strana", navodi se u SSP-u.

Ovo zajedni~ko tijelo EU i Crne Gore sastaja}e se u redovnim vremen-skim razmacima i "kada to okolnosti zahtijevaju".

Navodi se i da }e Savjet razmatrati sva va`na pitanja koja se pojave uokviru Sporazuma i bilo koja druga bilateralna ili me|unarodna pitanja odobostranog interesa.

Tako|e, SSP-om je predvi|eno osnivanje Parlamentarnog odbora za sta-bilizaciju i pridru`ivanje koji }e ~initi ~lanovi Evropskog parlamenta i Skup{tineCrne Gore.

"On }e biti forum u kojem }e se ~lanovi Skup{tine Crne Gore i Evropskogparlamenta sastajati i razmjenjivati mi{ljenja", navodi se u SSP-u i dodaje seda }e se sastajati u vremenskim razmacima koje sam Odbor utvrdi.

SSAAVVJJEETT SSVVEE PPRRAATTII

Prema Sporazumu, Crna Gorase obavezala da }e najkasnije za trigodine od njegovog stupanja nasnagu uskladiti svoje zakonodavstvou oblasti elektronskih komunikacijasa evropskim.

Kada je rije~ o zakonodavstvukoje tretira za{titu li~nih podataka,Vlada u Podgorici je preuzelaobavezu da }e ih uskladiti prije stu-panja na snagu SSP-a, dakle za trido ~etiri godine.

Crna Gora se obavezala i da }eEvropskoj komisiji dostaviti podatkeo BDP-u po glavi stanovnika koji suuskla|eni na nivou NUTS-a II, uroku od 4 godine od stupanja nasnagu SSP-a. Na osnovu toga }e bitiocijenjena podobnost regija Crne

Gore, te maksimalni iznos pomo}ikoji bi im mogao biti dodijeljen.

Tako|e, Vlada RCG }e nekolikosljede}ih godina morati da posvetipa`nju "efikasnijoj naplati poreza iunapre|enju borbe protiv poreskeprevare", te da "obezbijedi pouz-dane i objektivne statisti~ke po-datke", kao i da "postepenouskla|uje zakonodavstvo u oblastiuslova rada, posebno kada je rije~o zdravstvenoj za{titi, za{titi na radui jednakim mogu}nostima".

Uz preambulu i zavr{neodredbe, Sporazum ima devet glavasa ukupno 139 ~lanova. Sastavnidio Sporazuma ~ini i sedam aneksai osam protokola.

U glavi "Pravda, sloboda i bez-

bjednost", navodi se da }e saradnjaCrne Gore i EU "prvenstveno imatiza cilj ja~anje nezavisnosti sudstva iunapre|enje njegove efikasnosti,pobolj{anje rada policije i drugihorgana koji se bave sprovo|enjemzakona, obezbje|ivanje adekvatneobuke za borbu protiv korupcije iorganizovanog kriminala".

Prema SSP-u, ugovorne strane}e sara|ivati na suzbijanju isprje~avanju krivi~nih i nelegalnihaktivnosti kao {to su nelegalneprivredne aktivnosti, (naro~ito falsi-fikovanje gotovinskih i negotovin-skih sredstava pla}anja, nelegalnetransakcije proizvodima, kao {to jeindustrijski otpad, radioaktivnimaterijal i transakcije u koje suuklju~eni nelegalni, falsifikovani ilipiratski proizvodi). Ugovorne strane}e sara|ivati i u borbi protiv korup-cije, kako u privatnom tako i ujavnom sektoru, (naro~ito one kojaje povezana sa netransparentnimadministrativnim praksama), borbiprotiv nelegalne trgovine drogom ioru`jem, te u borbi protivkrijum~arenja i nelegalne trgovinerobom, uklju~uju}i i automobile.

U poglavlju "Politike saradnje"navodi se da }e saradnja u oblastidr`avne uprave "...uglavnom usred-

5E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . T ema b r o j a

Olli Rehn i @eljko [turanovi} prilikom parafiranja SSP-aa

foto

VIJE

STI

Stupanjem na snagu ovog Sporazuma, Crna Gora }e dr`avljanima zemalja~lanica EU obezbijediti nacionalni tretman kada je rije~ o sticanju nekret-

nina na njenoj teritoriji, navodi se u SSP-u.Prema va`e}em zakonodavstvu u Crnoj Gori, strana pravna lica imaju isti

tretman, kao i doma}a kada je u pitaju vlasni{tvo nad nekretninama. Sa, drugestrane fizi~ka lica iz inostranstva ne mogu biti vlasnici nekretnina u Crnoj Gori,ali to je samo "na papiru" jer vlasni{tvo nad nekretninama sti~u registrovanjempreduze}a. Dakle, Crna Gora je u praksi primijenila evropske standarde kadaje u pitanju vlasni{tvo nad nekretninama.

LLLLAAAAKKKKOOOO DDDDOOOO NNNNEEEEKKKKRRRREEEETTTTNNNNIIIINNNNAAAA

6E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . T ema b r o j a

srijediti na izgradnju institucija,uklju~uju}i razvoj i primjenu trans-parentnih i nepristrasnih proceduraanga`ovanja kadrova, upravljanjeljudskim resursima, napredovanje udr`avnoj slu`bi, stalnu obuku iunaprje|enje etike".

Kada je rije~ o ekologiji, kaonajskupljoj i zakonski mo`da najza-htjevnijoj politici EU, navodi se da }e"...ugovorne strane razvijati i ja~atisaradnju u oblasti `ivotne sredine naklju~nom zadatku zaustavljanja dal-jeg degradiranja `ivotne sredine izapo~eti unapre|enje situacije uoblasti `ivotne sredine radi unapre-|enja odr`ivosti `ivotne sredine".

"Ugovorne strane }e naro~itosara|ivati u cilju ja~anja administra-

tivnih struktura i procedura kako bise obezbijedilo strate{ko planiranjepitanja vezanih za `ivotnu sredinu ikoordinacija izme|u relevantnihaktera i koncentrisa}e se na uskla-|ivanje zakonodavstva Crne Gore saAcquis-em Zajednice. Saradnja bise mogla usredsrijediti i na razvojstrategija usmjerenih ka zna~ajnomsmanjenju zaga|enja vazduha ivode na lokalnom, regionalnom iprekograni~nom nivou, uspostavl-janju sistema za efikasnu, ~istu,odr`ivu i obnovljivu proizvodnju ipotro{nju energije, kao i na proc-jenu uticaja na `ivotnu sredinu istrate{ku procjenu uticaja na `ivot-nu sredinu. Posebna pa`nja }e bitiposve}ena ratifikaciji i primjeni

Protokola iz Kjota", navodi se uSSP-u.

Saradnjom u oblasti poljo-privrede i agroindustrijskog sektora,"...naro~ito }e se te`iti modernizacijii restrukturiranju poljoprivrednog iagroindustrijskog sektora, naro~itoradi ispunjenja sanitarnih zahtjevaZajednice, unapre|enja upravljanjavodama i ruralnog razvoja i razvojasektora {umarstva u Crnoj Gori, kaoi podr`avanju postepenog uskla-|ivanja zakonodavstva i prakse kojaje na snazi u Crnoj Gori, sa pravi-lima i standardima Zajednice".

Saradnja o oblasti ribarstva,kako se navodi u SSP-u, posebno}e uzeti u obzir prioritetne oblastipovezane sa Acquis-em Zajednice uoblasti ribarstva, uklju~uju}i po{to-vanje me|unarodnih obaveza u po-gledu pravila Me|unarodne i regi-onalne organizacije ribarstva o upra-vljanju i o~uvanju ribljih resursa.

Saradnja u oblast energetike,prema onome na {to se obavezalaCrna Gora, bi}e, izme|u ostalog,usmjerena na "promovisanje u{tedeenergije, energetske efikasnosti,obnovljive energije i ispitivanja uti-caja proizvodnje i potro{nje energi-je na `ivotnu sredinu".

Sporazumom je detaljno obra-|ena i politika konkurentnosti, jav-nih nabavki, osnivanja privrednihdru{tava, kretanja radnika, pru`anjausluga, regionalne saradnje...

Najpozitivnija strana prvog ugovornog odnosa Crne Gore sa EU je to {to }ecrnogorski privrednici imati priliku da plasiraju svoje proizvode (bez

pla}anja carine) na tr`i{e koje ima oko 500 miliona stanovnika.Naime, kako ratifikacija SSP-a mo`e da traje godinama, njemu prethodi

Privremeni sporazum ~ija je svrha da odmah stupe na snagu odredbe SSP-a otrgovini izme|u Crne Gore i EU.

Zajednica ukida carine za crnogorske proizvode, s tim {to za odre|enerobe postoje odre|ene kvote za izvoz. Postepeno, Crna Gora (u roku od kojije obi~no tri do pet godina) ukida carine za robu iz EU. Privremeni sporazumstupa na snagu odmah nakon {to Evropski i parlament Crne Gore potvrde SSP,a to }e se vjerovatno desiti u drugoj polovini ove godine.

Utisak je da je crnogorska strana dobro ispregovarala dio SSP-a koji seti~e trgovine i da je optimisti~ki gledala na budu}nost jer su kvote za pojedineproizvode daleko iznad trenutnih proizvodnih kapaciteta.

Tako }e Crna Gora u sljede}ih pet godina mo}i da izveze 16 hiljada hek-tolitara vina u dr`ave EU (uz nultu carinsku stopu), pri tome treba promijeni-ti da sada{nji izvoz ne prelazi tri hiljade.

Sa druge strane, 27 ~lanica EU }e (bez pla}anja carine) u Crnu Goruukupno mo}i da uvezu 1, 5 hiljada hektolitara vina, uz godi{nje pove}anje od500 hektolitara, do maksimalno 3,5 hiljada.

Izme|u ostalog, Sporazumom je predvi|eno da Crna Gora na tr`i{te EUgodi{nje mo`e da izveze (bez pla}anja carine) 800 tona mlade junetine, pri~emu do sada nije izvozila ovaj proizvod.

Tako|e, bez pla}anja carine mo}i }e godi{nje da izveze 20 tona morskei rje~ne ribe, ili po 200 tona sardine i in}una. Za maslinu i njene proizvodenema predvi|enih kvota, tako da doma}im privrednicima ostaje da svoje pro-dukte prilagode zahtjevima EU i na|u partnere iz 27 dr`ava koji }e obezbi-jediti plasman i prodaju. Sa druge strane, Crna Gora }e (kada je rije~ o masli-ni) postepeno otvarati tr`i{te, odnosno postepeno sni`avati carine.

Na tr`i{te EU }e i `eljezo mo}i }e da se izveze bez pla}anja carine, pri~emu za to postoji odre|ena kvota iznad koje bi ono bilo carinjeno, ali kojase prema sada{njim proizvodnim kapacitetima ne mo`e dosti}i.

ZZAA MMAASSLLIINNEE NNEEMMAA KKVVOOTTEE

7E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . Ana l i z a

Ako bude kako predvi|aju najugledni-je evropske i svjetske kompanije koje

se bave finansijskim uslugama i analiza-ma, Crna Gora }e postati ~lanicaEvropske unije 2015. godine. Ono {to,me|utim, izaziva sumnju da je ta prog-noza realna je unutra{nja situacija u Uniji~ije vode}e ~lanice poku{avaju da do|udo dogovora o tome kako }e EU bitiure|ena, {to je preduslov za daljepro{irenje. Druga, i za Crnu Goru mnogobitnija dimenzija od koje }e zavisitita~nost te prognoze je zrelost i voljacrnogorske politi~ke klase da se istinskiuhvati u ko{tac sa svim problemima naputu transformacije Crne Gore u pravnudr`avu ure|enu po evropskim standardi-ma. Dosada{nja praksa pokazuje dacrnogorske partije mnogo vi{e vole da sebave "kosmi~kim" pitanjima, poput za{titenavodno ugro`enih nacionalnih interesa,nego konkretnim temama jer tako imajumnogo {iri prostor za demagogiju imanipulaciju.

Da bi Crna Gora 2015. mogla bitidio EU pokazala je anketa koju je sprov-ela agencija Rojters od 10. do 16. aprila,a u kojoj je u~estvovalo 38 poznatihevropskih i svjetskih kompanija koje sebave finansijskim uslugama i analizamatr`i{ta u razvoju.

Po tim rezultatima, 2015. }e u EUu}i Crna Gora, Srbija, Bosna i Herce-govina i Albanija, dok bi Turska ~ekala do2019. Najbolju poziciju ima Hrvatska zakoju se procjenjuje da }e se elitnomklubu pridru`iti 2010. godine.

Mi{ljenje u~esnika ankete je da biCrna Gora najranije mogla biti dio EU2012, a najkasnije 2020. Ista prognozadata je i za Srbiju, dok je za BiH iAlbaniju ocijenjeno da }e eventualno~ekati do 2030, s tim {to i one najranijemogu u}i 2012.

U evropskim prijestonicama za sada,ipak, ne razmi{ljaju o daljem pro{irenju.Prilikom pro{lomjese~nog skupa uBerlinu, kada je tamo{nja Evropskaakademija ugostila grupu novinara saBalkana i isto~ne Evrope, najvi{e rije~i jebilo o tome za{to u ro|endanskojDeklaraciji EU nijesu nijednom re~eni-com ohrabrene potencijalne nove ~lanice

"elitnog kluba".Nagla{eno je da zemlje Zapadnog

Balkana imaju obe}anje Evropske unijeda }e postati njene ~lanice, ali da za tone postoji vremenski raspored.

Su{tinski, liderima 27 zemalja EUdalje pro{irenje trenutno nije pri vrhu li-ste prioriteta. Glavni cilj je unutra{nja re-organizacija EU putem usvajanja njenogprvog ustava kako bi na~in odlu~ivanja uEU postao efikasniji, a Unija konkurenti-ja na globalnoj pozornici, naro~ito u"utakmici" sa SAD, Kinom i Indijom. Novaunutra{nja organizacija je preduslov i zadalje pro{irenje jer je postoje}i sistempravljen za 15, a ne za 27 ~lanica odkojih svaka mo`e da blokira ili zna~ajnouspori va`ne odluke.

Tako je novinarima obja{njavano dapostoje}i ugovori iz Maastrichta i Nicevi{e nijesu adekvatni za funkcionisanjeEU i da EU ne}e mo}i da radi ako se sveodlu~uje jednoglasno i ako svaka zemljamora da ima komesara EK.

Sve ukazuje da }e se EU najmanjenarednih par godina baviti sobom i da }eeventualni prijem novih ~lanica prijesvega zavisiti od toga ho}e li biti usvojenustav EU, kako god se zvao.

Licitiranje u doma}oj javnosti otome kada }e Crna Gora mo}i da po-

stane ~lanica tako postaje potpunobespredmetno, a poruka da Crna Goratreba da reformi{e svoj sistem u skladu sapravilima EU prije svega zbog sebe, kakobi postala normalna ure|ena dr`ava,aktuelnija je nego ikad.

Kao takva }e, recimo, br`e do}i nabijelu Schengen listu, odnosno uspostavi-ti bezvizni re`im sa ve}inom ~lanica EU,ste}i status kandidata i imati zna~ajnijipristup EU fondovima, {to zna~i da }emnogo relaksiranije ~ekati eventualno~lanstvo.

Koliko je Uniji bitno usvajanje usta-va jasno se vidi iz "ro|endanske"Deklaracije koju su potpisali predsjedava-ju}a Savjeta EU, kancelarka Njema~keAAnnggeellaa MMeerrkkeell, predsjednik Evropskekomisije JJoossee MMaannuueell BBaarrrroossoo i predsjed-nik Evropskog parlamenta HHaannss GGeerrttPPootttteerriinngg.

To je, zapravo, najva`nija porukaDeklaracije u kojoj se ka`e da su ~laniceEU ujedinjene u namjeri da prije 2009,kada se odr`avaju izbori za Evropski par-lament, "postave EU na obnovljene za-jedni~ke osnove". "Obnovljene zajedni-~ke osnove" je drugo ime za ustav, ali gaje nepopularno tako zvati nakon {to jepropao na referendumima u Francuskoj iHolandije prije skoro dvije godine. Ipak,u vazduhu se osje}a neizvjesnost uspje-ha ove inicijative, koju }e Njema~ka nas-tojati da konkretizuje na junskom samitulidera EU.

Za razliku od grupe zemalja na ~elusa Njema~kom, koja sna`no lobira zadalje "ujedinjenje" EU i uvo|enje ve-}inskog odlu~ivanja za razliku od dosa-da{nje prakse jednoglasnosti, dio ~lanicapoput Velike Britanije i Poljske nijesu ba{sklone tom putu pla{e}i se ve}eg gubitkanacionalnog suvereniteta.

[to se Crne Gore ti~e, kada se uevropskim centrima zavr{i unutra{nja de-bata o budu}nosti EU, ona mo`e dara~una na blagonaklon stav Unije poduslovom da u me|uvremenu po~ne dabude posmatrana kao kredibilna dr`avasa istinskom vladavinom prava i tr`i{nomekonomijom bez monopola.

NN.. RRUUDDOOVVII]]

Dok politi~ka klasa sazrije Brisel mora da se konsoliduje

K O L I K O S U U T E M E L J E N E N A J N O V I J E P R O G N O Z E D A ] E C R N A G O R A O D 2 0 1 5 .B I T I D I O E V R O P S K E U N I J E

Angela Merkel, predsjedavaju}a Evropskog Savjeta

foto

VIJE

STI

8E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Ja sam mnogo spremniji da budempristalica ulaska u EU nego ulaska

u NATO. Za mene je Partnerstvo zamir ne{to {to je nesumnjivo izrazpotrebe Crne Gore, ali i za jednu iza drugu organizaciju bi}eneophodno da se preko referen-dumskog izja{njavanja testira voljagra|ana - izjavio je u razgovoru zaEIC Bilten BBrraannkkoo LLuukkoovvaacc, ambasa-dor Crne Gore u Zagrebu i biv{iministar inostranih poslova.

On je naglasio da je za CrnuGoru va`no da prihvati evropskevrijednosti i standarde i da u proce-su pribli`avanja EU ocijeni u kojempravcu }e se stvari kretati unutarUnije.

"I neke ve}e zemlje imaju dostarezervi prema odre|enim nivoimaodnosa koji se stvaraju unutar EU.Tako da najve}e zemlje koje imajunajja~i uticaj na procese u EU, moguformirati svoj krug koji }e biti ododlu~uju}eg zna~aja, dok jedandrugi nivo zemalja prema tome imarezervu. Vidjeli smo da je nakonvelikog pro{irenja sa 10 novih ~lan-ica 2004. godine odmah do{lo dootpora u Francuskoj i Holandiji izstraha da }e na otvorenom tr`i{tunove ~lanice sa ni`im nivoomrazvoja bolje razvijenim zemljamauzeti poslove koji su mnogo boljepla}eni i ugroziti socijalne odnose usamim tim zemljama... To je stvorilomnoge dileme, tako da mi moramobiti otvoreni prema onome {to }e sede{avati unutar EU.

NNeeddaavvnnoo ssuu ssee ppoo pprrvvii ppuutt~~uullii ggllaassoovvii ddaa CCrrnnaa GGoorraa kkaaoo mmaallaaddrr`̀aavvaa ttrreebbaa ddaa iizzrraa~~uunnaa kkoolliikkoo jjoojj

ssee iissppllaattii ddaa ppoossttaannee ddiioo EEUU?? KKaakkoottoo kkoommeennttaarrii{{eettee??

Kako sada stvari stoje, mi trebada idemo prema tom procesu zain-teresovani da budemo dio EU, a jo{vi{e okrenuti tim vrijednostima.Pitanje je ho}emo li mi sjutra uop{tebiti konkurentni na tr`i{tu EU, nesamo sa robama kojih imamo vrlomalo, nego sa uslugama, bankar-skim, turisti~kim na nivou da mo-`emo prihvatiti norme EU...

Mislim da na kraju tog puta,koji }e vjerovatno biti za 4-5 godi-na, Crna Gora treba da pro|e krozsve ono {to su pro{le druge zemlje ida testira volju gra|ana.

Bilo je nekih razmi{ljanja za sveovo vrijeme na{e opredijeljenosti zaEU da bi Crna Gora, kao maladr`ava koja ne}e imati neku velikuspecifi~nu te`inu u EU (~ak i da seudru`i sa malim dr`avama), mo`da

bila mnogo atraktivnija da ima jedanposeban specifi~an polo`aj - da nijedio EU ve} da kao [vajcarska budedestinacija koja }e privla~iti druge.Mislim da je sada nepotrebno da setime optere}ujemo, bilo bi korisnijeda se okrenemo ispunjavanju visok-ih standarda. To je ono {to }e bitinajva`nije za nas, a kada do|e vri-jeme, testira}emo volju ljudi, oci-jeni}emo u kojem pravcu ide EU ida li je to jo{ uvijek ono {to mi sadado`ivljavamo.

[[ttoo ssee ddee{{aavvaa nnaa ppoolljjuu ssaarraa-ddnnjjee iizzmmee||uu VVllaaddaa CCrrnnee GGoorree iiHHrrvvaattsskkee uu ppoogglleedduu eevvrrooppsskkiihh iinnttee-ggrraacciijjaa??

Potpisan je Protokol o saradnji inakon toga su ve} bila dva susretatokom kojih se razgovaralo o reali-zaciji tog okvira za saradnju, kao i oidentifikaciji projekata tzv. preko-grani~ne saradnje.

SSaaddaa nnaamm ttrreebbaajjuu eevvrrooppsskkee vvrriijjeeddnnoossttii,, aakkaaddaa ddoo||ee vvrriijjeemmee iiddeemmoo nnaa rreeffeerreenndduumm

B R A N K O L U K O V A C , A M B A S A D O R C R N E G O R E U Z A G R E B U I B I V [ I M I N I S T A RI N O S T R A N I H P O S L O V A

Branko Lukovac

foto

VIJE

STI

Hrvatska sa pravom ima rep-utaciju zemlje koja od svih zemaljakoje su u procesu pribli`avanja EUnajefikasnije koristi fondove EU. ^aki one zemlje koje su ranije u{le uEU, imale su ozbiljnih problema sapripremom projekata koji bi zado-voljili dosta slo`enu procedurupovla~enja sredstava, a Hrvatska je uvrhu i mislim da nam mo`e jakopuno pomo}i u toj oblasti.

IImmaattee llii ddeeffiinniittiivvaann ooddggoovvoorrVVllaaddee HHrrvvaattsskkee nnaa ttoo ddaa llii }}ee ii kkaaddaaCCrrnnaa GGoorraa oodd nnjjee ddoobbiittii pprreevvoodd ookkoo3300..000000 ssttrraanniiccaa eevvrrooppsskkiihh pprrooppiissaa??

Mislim da treba da do|e nadnevni red i pri~a o kori{}enjuhrvatskog prevoda propisa EU. Radise o veoma velikom i slo`enomprojektu za koji su zainteresovani iSrbija i BiH, dakle sve zemlje kojemogu koristiti to {to je neko ve}uradio. Naravno, postoji niz institu-cija koje su u tom projektu u~estvo-vale sa svojim autorskim pravima,tako da o modalitetima tek trebarazgovarati. U tom pogledu jepotrebno bilo obja{njenje jer se izmedija mo`da mogla stvoriti slika daje to obe}ano pa je poslijeotkazano. To je samo nagovije{tenokao mogu}nost i o tome se trebadetaljnije razgovarati.

AA {{ttoo jjee ssaa rreeggiioonnaallnnoomm ssaa-rraaddnnjjoomm jjeerr jjee oonnaa jjeeddaann oodd nnaajj-vvaa`̀nniijjiihh zzaahhttjjeevvaa BBrriisseellaa pprreemmaazzeemmlljjaammaa kkoojjee ssuu ppootteenncciijjaallnnee nnoovvee~~llaanniiccee??

Prioritet EU i Savjeta Evrope jeregionalno povezivanje za {to sekoristi dio fondova koji se dajesvakoj od zemalja, ali postoje poseb-ni programi za regionalne korekcije iizvan onih nacionalnih kvota. Krajemovog mjeseca, poslije vi{e godinapoku{aja, mo`e se o~ekivati velikipo~etak organizovanog napora da seobnavljaju poru{eni mostovi.

JJeeddnnaa oodd tteezzaa kkoojjaa ssee mmoo`̀ee~~uuttii jjee ddaa bbii EEUU mmoo`̀ddaa hhttjjeellaa ddaappoogguurraa CCrrnnuu GGoorruu ddaa ssttiiggnnee HHrrvvaatt-sskkuu nnaa ppuuttuu kkaa EEUU ddaa bbii ddvviijjee zzeemmll-jjee mmoo`̀ddaa zzaajjeeddnnoo uu{{llee uu ~~llaannssttvvoo..

DDaa llii VVii iimmaattee iikkaakkvvee iinnffoorrmmaacciijjee oottoommee??

Hrvatska orjentacija je da dokraja 2009. godine u|e u EU.Postoji dosta optimizma i uHrvatskoj i kod nekih evropskihinstitucija da se usvoji posebnadeklaracija u tom pogledu. Vidi sejasan, vremenski ome|en napor daHrvatska u|e u EU. Naravno, to nezavisi ni samo od Hrvatske, ve} i odstanja EU jer postoje neka mi{ljenjada se prvo treba usvojiti Ustav EU,pa tek onda treba po~eti daljepro{irenje, {to opet neki drugidovode u pitanje.

Kada je Crna Gora u pitanju,mislim da realno posmatrano namatreba jo{ vremena. Nema govora dabi mi mogli biti spremni da do kraja2009. godine zajedno sa Hrvatskom

u|emo u EU. ̂ ini mi se da je za nasmnogo va`nije da poka`emosposobnost ovladavanja vrijednosti-ma i standardima, nego da govorimoo datumu da ne bi bilo nerealniho~ekivanja, pa onda i razo~arenja.

Postoji zna~ajna politi~ka spre-mnost od strane EU da se CrnojGori pru`i puna podr{ka. Ako se unarednih nekoliko mjeseci zaklju~iprvi Sporazum o stabilizaciji ipridru`ivanju kojim se preuzimajuugovorne obaveze za otvaranje izatvaranje jednog po jednog od 33poglavlja Acquisa, bi}e dosta poslana tom putu. Mislim da bi to bioogroman uspjeh za Crnu Goru,ukoliko bi u narednih 5 ili 6 godinauspjela da zatvori sva ta poglavlja.

NN.. RRUUDDOOVVII]]

9E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . I n t e rv j u

Vi se bavite i odr`ivim razvojem Crne Gore. U kojoj oblasti }emo, poVama, imati najvi{e problema da ispunimo standarde EU?

Ja sam bio u Sloveniji 1999. godine, pet godina prije nego {to je Slovenijau{la u EU. Tada su oni isticali dva problema kao najslo`enija za njih. Prvo,nijedan sudija u Sloveniji nije bio obu~en za primjenu komunitarnog zakon-odavstva. To je bilo pet godina prije prijema u EU, i to je bio veoma velikizadatak. Mi jo{ ni{ta nijesmo preveli od acquis-a koji ima blizu 100.000 stran-ica, a da ne govorimo o obuci.

Slovenci su godi{nje slali vi{e od 1.000 ljudi na obuku u institucije EU. Toje ogroman posao osposobljavanja ljudi kako bi oni u svojim dr`avama bilispremni da primijene komunitarno zakonodavstvo i sva pravna akta EU, kao ida u~estvuju u zajedni~kim institucijama u Briselu.

Drugi izuzetno slo`en i te`ak problem je bila za{tita okoline. Oni su tadapominjali iznos od tri milijarde dolara koje moraju ulo`iti da bi postoje}uindustriju i urbanu infrastrukturu doveli na nivo standarda EU. I nama }e tobiti slo`en zadatak. KAP ni danas nema upotrebnu dozvolu i u mnogim indus-trijskim i urbanim sredinama svjesno se ne ispunjavaju standardi. Ocijenjenoje da }e nama trebati najmanje oko milijardu i po eura da bismo sproveliMaster plan ~vrstog i te~nog otpada. Pretpostavimo da }e ovaj novi vlasnikKAP-a ispo{tovati ugovor koji je sklopio i da }e narednih pet godina ulo`iti tih50, a mo`da jo{ koju desetinu miliona vi{e u za{titu okoline, bilo krozneposredna ulaganja ili kroz novu opremu. Ukoliko bi se to ostvarilo, onda bimo`da bio zna~ajno pobolj{an polo`aj bar kad je KAP u pitanju i zetskadolina... Da ne govorimo o stanju o pljevaljskom basenu, jalovi{tu u Mojkovcu,bokokotorskom zalivu i otpadnim vodama... Velike investicije }emo moratiulo`iti samo u oblasti odlaganja ~vrstog i te~nog otpada.

SSSSAAAAMMMMOOOO ZZZZAAAA PPPPRRRROOOOPPPPIIIISSSSNNNNOOOOOOOODDDDLLLLAAAAGGGGAAAANNNNJJJJEEEE OOOOTTTTPPPPAAAADDDDAAAA TTTTRRRREEEEBBBBAAAA]]]]EEEENNNNAAAAMMMM 1111,,,,5555 MMMMIIIILLLLIIII JJJJAAAARRRRDDDDIIII EEEEUUUURRRRAAAA

10E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Blago ateistima, njihovo je carst-vo nebesko. [to se ti~e sakralnih

objekata u Crnoj Gori, oni pripada-ju ponosnom titularu - Srpskojpravoslavnoj crkvi. Jo{ se jednompokazalo koliko je bitno da na ~elujedne konfesije bude vje{t mena-d`er. Sve brade ovoga svijeta, pa ninjegova, ne mogu da ukriju da jemitropolit AAmmffiilloohhiijjee jedan odnajboljih poslovo|a koje je CrnaGora ikad iznjedrila.

Doga|aj kao krojen za medije:brecanje i mahanje zastavama, kor-don specijalaca, bijela kamilavka,uzvikivanje imena KKrrssttaa ZZrrnnoovvaa,podizanje krsta ~asnoga pred plas-ti~nim vizirima dr`avne savjesti.Legija plavih Spartanaca stoji~ki trpiuvrede i slu{a dvije liturgije na stot-inu metara. Policija na pu{kometuanateme je dostojanstveno obavilazadatak, dodu{e ne previ{e te`akjer ih je bilo vi{e od vjernikacrnogorske pravoslavne crkve.

Blama`a kojom se po svemusude}i zavr{ava dr`avonosna misijaCPC pokazala je jo{ jednom dadogovor ku}u gradi ili bolje, dogov-or crkvu gradi.

Jo{ samo da se Amfilohijepovu~e sa mjesta poglavara, kao {toje to uradio njegov kolega \\uukkaa-nnoovvii}}, i ustupi stolicu Svetog PetraCetinjskog da na nju sjedne nekoko manje pla{i manjinske narode ipri~a je zavr{ena. S obzirom na brojpovelja za milenijumski doprinosmiru bo`jem, ~ak bi i sam \uka-novi} mogao da postane po~asnijerej reformisane mitropolije koja jezadu`ila crnogorsku dr`avotvornuideju svetogorskim tihovanjem ureferendumskoj kampanji.

Slagalica se sklapa, samo {to se

opet crkovne i dr`avne traumeprepli}u na tu`nom Cetinju - pre-stonici kulture gdje se zgrada nijepodigla valjda punih dvadeset god-ina, gradu kojem je potreban mole-ban za "Obod" recimo, ili parastosnezapo{ljenima. Upravo kulturnikoncept mlade republike, kojeganema, je ono {to treba da se ispri-je~i izme|u dvije krajnosti, dvatotalitarna dru{tvena oblika: pravo-slavne d`amahirije i liberalnoekonomske mikrodr`ave.

Bez kulturne navigacije, logi~noje, dru{tvo lako posrne u krajnosti.Kao krajnju posljedicu na jednojstrani imamo lo`enje badnjaka uz{tek}anje kala{njikova, a na drugoj- globalizovanu selendru {to jeftinop(r)odaje svoje pla`e i djevojke unarodnim no{njama.

Dok se ne obrati pa`nja da kul-tura ujedinjuje, zalud }e biti svireklamni spotovi Demokratske parti-je socijalista sa istim tim no{njamazakrpljenih rukava, valjda pozajml-jenim iz garderobe Crnogorskog nar-odnog pozori{ta, ili kakvog KUD-a

na izdisaju. Valja re}i da Plav, Gusinje,

Mojkovac, [avnik, Andrijevica, sanestrpljenjem o~ekuju dolazakRolling Stones-a, zar ne? To mogusamo varo{i u kojima je pozori{napredstava ili izlo`ba slika incidentdostojan tre}eg dnevnika javnogservisa. A na rubovima pucajucarstva, kako je upozorio velikiZbignjev Herbert pi{u}i o rimskojimperiji. Naravno, drevna Duklja jesuvi{e mala i rubovi su odve} blizu,re}i }e neko, pa nema opasnosti dase mo`e kulturno raspar~ati. Tako~ovjek misli dok ne vidi anketu ukojoj dvadesetak Kola{inaca misli daje Morinj grad u Hrvatskoj. Svjetlo-snim godinama je, treba priznati,Boka Kotorska daleko od Ali Pa{inihizvora i nije jedini, mada jestenajve}i, problem putna infrastruktu-ra. Puteve ovdje treba uzeti kaokulturni projekat u u`em smislu.

Pored puteva, dobro bi do{la ikoja bolnica, tako|e ustanova kul-ture par excellence. Za primjer uz-mimo vrlo komplikovanu hirur{ku

DDooggoovvoorr ccrrkkvvuu ggrraaddiiPi{e: Brano Mandi}

11E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

intervenciju boljke zva-ne aneurizma - na-ime, ako trbu{na arter-ija pukne jednomPodgori~aninu njegove{anse da pre`ivi obrnu-to su srazmjerne minu-tima {to ih pod stra-hovitim bolovima paci-jent utro{i do urge-ntnog bloka Klini~kogcentra. Ukoliko se todesi nekom `iteljuBerana, on, po svemusude}i, umire u jed-nako stra{nim bolovi-ma. Ili, tome dodati~injenicu da se brojregistrovanih privatnihzubara u sjevernomdijelu Republike CrneGore mo`e pobrojatina prstima gornjihekstremiteta… Situacijasli~na kao i sa akutnimljubiteljima jazz-a uRo`ajama - nemaju{ansu da pre`ive.

Zato kada se uPljevljima spaljuje crnogorska zasta-va, a u Plavu burok}e "ovo jeTurska", sve to ne treba da ~udi, toje samo odgovor dr`avi. Ako dr`avapo~ne da odgovora kao na Cetinjusa 200 mrgodnih robokapa, uzalu-dan je to posao, pa makar im nakacigama sijale zvjezdice sameEvropske unije.

Duplo zalud dolazak JJaaggggeerrMMiicckk-a, ako se suptilno neuspostavi nova lektira za crnogorskumlade` koja ~eka da uticajni kapi-talisti razvuku kablovsku mre`u ipru`e {ansu da se makar u satelit-skom pjatu osje}aju daleko od poli-ti~kih vodvilja - glavne formeovda{njih televizija.

Nema veze {to je na ~elovladinog resora kulture do{ao port-parol politi~ke partije, ne valjagubiti nadu, moglo je biti i obrnu-to, da ministar kulture postane par-

tijski glasnogovornik. Da se onda naFilozofskom fakultetu prou~avajutraktati SSvveettoozzaarraa MMaarroovvii}}aa. ("Sve jeprolazno osim vremena. I zato sesvi obaziru na vrijeme. Samo se vri-jeme ni na koga ne obazire osim{to traje i sudi", Program DPS-a).

Kao obavezno {tivo studentimaknji`evnosti iz predmeta kreativnopisanje mogli bi se na}i esejiMMiiooddrraaggaa VVuukkoovvii}}aa iz knjige"Svedok kao svjedok", a mitropolitAmfilohije bi imao svojih pet min-uta na jutarnjem programu ukratkoj obrazovnoj formi "PomagaBog, Crna Goro". Generalni sponzoremisije: Prva Crkva Crne Gore.Moto: "`enska utroba je fabrika`ivota".

Tako dolazimo do `enskihorganizacija koje brane pravo naabortus. Tako su radikalne. Nematog u~enja koje se na periferiji ne}e

prihvatiti u njegovomnajo{trijem obliku, jerne dolazi kroz normal-ni kulturni razvoj ideje,nego namah i iznebuhakao Rolling Stones naJaz. Ako je tako bilo sakomunizmom, za{to nei sa feminizmom. Takoi politika evropske idejesti`e u odurnom total-itetu sakramenta, ne-dodirljive istine za koju,uostalom, valja `rtvo-vati vojnike, ako prifalisvje`eg mesa u Iraku.

Za kraj valja opetcitirati program DPS-a,koji predla`e da se kaEvropi ide na na~inkako su to radile indi-jske parije, bri{u}i zasobom tragove.

"…Toga smo bilisvjesni i onda kada smoprije od ostalih shvatilida na{ zadatak nije daispravljamo pro{lost.Tamo je bilo i ostalo jo{

mnogo neotkrivenog i tamnog kojezavodi i tro{i. A ista je stvar nemativremena kao i ne iskoristiti vrijeme.Od ideja se ne smije zaboraviti narealnost. Put budu}nosti vodi prekosada{njosti".

Sada{njost: prije nekoliko danajednom istra`iva~u ljudskih prava uCrnoj Gori po~elo je anonimno dase prijeti poslije emisije u kojoj jegovorio o suo~avanju sa politi~komodgovorno{}u za deportaciju Musli-mana/Bo{njaka 1992. godine.

"Ima da se prilagodi{ dr`avniminteresima, je ti jasno?!", poru~io jeanonimni glas. "Pazi {to radi{ i kakopi{e{!"

Ovo je trebalo da bude tekst okulturnom konceptu mlade Repu-blike. Istraga je u toku.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

12E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . Ekonomi j a

EU je politi~ki projekat usred-sre|en na ekonomske koristi na

velikom tr`i{tu potro{a~a i proiz-vo|a~a, i samo jedinstvo ospora-vanja i realizacije obezbje|ujeodr`ivost projekta i decenijskofunkcionisanje. Prvo, ustavno uspo-ravanje nekoliko godina unazad,bilo je jasna direkcija naj{ireg refer-endumskog tima, gra|ana dvijenesporne i razvijene evropskedemokratije, da generalno uzeto ciljprojekta nije da birokratija preovla-da su{tinu i pre|e u agresivnost(politi~ki re~eno, mo}) gube}idugoro~ni kvalitet. Drugo, euro-skepticizam predstavlja idejni okviraktuelnog stru~nog protivljenja inepristajanja na idealizaciju, ali nedefini{e fundamente za dr`avnenego gra|anske opservacije.

Stru~na javnost koja konstruk-tivno prati EU procese u Crnoj Gorije trebala ve} novogodi{njom"porukom" {efa vladaju}e strankeMMiillaa \\uukkaannoovvii}}aa da ne treba slije-po slijediti propise EU da procijenida je "carte blanche" povu~ena.Njegova "Uskr{nja poslanica" jesamo potvrdila o~igledno - uvodese "nova" pravila za ve} prihva}eni,insajderski, "strate{ki" okvir razvojaukupnog crnogorskog dru{tva. Neo-

liberalni koncept gazdovanja nacio-nalnim resursima koji ne uklju~ujepromi{ljanje o dugoro~nom razvojuje suprotan evropskom odnosuprema odgovornosti za budu}egeneracije.

"Sposobnost" i "snala`ljivost"insajdera da strukturiraju monopol uCrnoj Gori kroz slijepo poslu{ni{tvoosje}aju da }e biti ugro`eni evrop-skim pravilima i normama koja tre-baju da va`e jednako za sveu~esnike. Zato je potrebno da"nau~na" dogma gospodina VVeesseelliinnaaVVuukkoottii}}aa bude hitno reinkorpori-rana u Agendu ekonomskih reformi- dr`avni dokument koji defini{erazvojne inicijative Crne Gore - jer"racionalno" je da 2030. godinebudemo na nivou razvoja Slovenijedanas (kako se to predvi|a novimprocjenama ekonomskih para-metara). Ve}ina segmenata kojiodre|uju ure|eno dru{tvo po mjerigra|ana, su nesagledani od stranesljedbenika i zvani~nih i nezva-

ni~nih "kreatora" Agende, dokume-nta koji transparentno defini{eukupne monopole crnogorskogdugoro~nog razvoja, odnosno jasnoopredjeljenje za socijalnim rasloja-vanjem koje je toliko duboko istrukturalno, da je prolazak evrop-skim putem decenijski posao. Zatose "euroskepti~no" utvr|uje nepot-puni tro{kovnik i nemu{to se iz kru-gova bliskih Vukoti}u i \ukanovi}uporu~uje kako je potrebno utvrditida li se maloj Crnoj Gori isplati dabude dio EU.

Primjer Estonije se od straneneoliberalnih "nau~nika", insajder-skih monopolista, uzima kaoupu}uju}i model u odbrani argu-menata za euroskepticizam, iakoova zemlja i od trenutka kada sepridru`ila zajednici evropskih dr`a-va (2004. godine) ima skoro duplestope BNP-a nego Crna Gora, a ocijenama elektri~ne energije imasljede}e mi{ljenje: "The free marketmodel does not apply to infrastruc-

I N S A J D E R S K I M O N O P O L I Z A M , O D N O S N O C R N O G O R S K I " E U R O S K E P T I C I Z A M "

BBiijjeegg oodd eevvrrooppsskkiihh pprraavviillaa

Pi{e: Mila Kasalica

Prisutnost EU name}e neizvjesnost "novog igra~a". Ubrzana primjenadone{enih zakona (zakona bez namjerno ostavljenih "rupa" za snala`enje

malobrojnih) je su{tina "pani~ne" reakcije na{ih nedavno samoprogla{enih"euroskeptika". Panika je jer prestaje vrijeme "dobro upoznatih" konsultanata, ilokalne manipulacije nekvalitetnim konsultantima me|unarodnih organizacija.Na kraju, mo`da je potrebno biti eksplicitan sljede}im stavom u vezi etabli-ranja razvojnih modela u Crnoj Gori: tigrova nema na Mediteranu, osim ukavezima, pa su zato spremni da krvolo~no osakate i one koji ih hrane.

Euroskepticizam je dio na{e budu}nosti kada prihvatimo evropski put, neako ga odbijemo. Potreba artikulacije neophodne kriti~ke "ko~nice", posebnokada je u pitanju velika birokratija, je odgovornost i pravo nezavisnih profila,u stru~nom i gra|anskom smislu. I ne mo`e biti zakulisni poku{aj insajderskeodbrane monopolisti~kog shvatanja ekonomije i dugoro~nog razvoja.

""""SSSSNNNNAAAALLLLAAAA@@@@LLLLJJJJ IIIIVVVVIIII """" OOOOSSSSTTTTAAAAJJJJUUUU BBBBEEEEZZZZ ZZZZAAAAKKKKOOOONNNNSSSSKKKKIIIIHHHH RRRRUUUUPPPPAAAA

13E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . Ekonomi j a

ture sector services as the latter aregoverned by natural monopolies andcompanies dominating the market.Therefore, state regulation of theprices of services provided by infra-structure companies is necessaryand should replace the free marketpricing mechanism." (Izvor: dr`avnidokument o kalkulaciji cijena elek-tri~ne energije, objavljen od straneEMI, regulatornog inspektorata ele-ktri~ne energije u Estoniji). Toliko oneoliberalnoj dogmi zasnovanoj nanestru~nim, insajderskim argumenti-ma. Toliko o proizvodnji elektri~neenergije kao biznisu.

Moramo se osvrnuti na aktuelnimomenat lokalnog "euroskepticiz-ma". Parafiranje Sporazuma o stabi-lizaciji i pridru`ivanju je jedinikonkretan i jasan rezultat novoiz-abrane javne administracije do sada.Izmjerljiv, sagledan i sa pozicijaprednosti i sa pozicija slabosti,okon~ava period intenzivnih prego-vara~kih rundi kojima se trasira jed-nostavna odluka koja obavezuje iodre|uje prava i odgovornosti. Sveone dr`ave malih ekonomija i ogra-ni~enih resursa o kojima smo prav-ili romanti~arsko-marketin{ke "baj-ke" tokom referenduma su ve}inomdio tog saveza. Ostaju [vajcarska,Lihten{tajn, Norve{ka, Island vansaveza, ali su i tamo sofisticiranostadministracija, znanje, obrazovanje,poreski sistemi, finansijska stabilnost,

regulacija u korist tr`i{ta slo`enedeterminante jedinstvenog pristupanamijenjenog podjednako zajednicii pojedincu, a ne malom broju"izabranih". Ako bi se argumentacijainsajderskog osporavanja EU dotaklaovih "finansijskih rajeva", spoznalibismo da je progla{eni euroskepti-cizam drugo ime za nepreciznost iprofesionalnu neuskla|enost `elje-nog i ostvarenog do sada.

Posljedica toga je stvaranje te-rena za dogmati~nu pri~u o tro{-kovima, kao da je mogu}e razma-trati da su evroatlantske integracijejeftinije od evropskih. Pri~a o ne-izmjernim tro{kovima izbora evro-pskog puta zamagljuje su{tinu dosa-da{njih nekvalitetnih investicionihizbora. Agenda je namjerno ogra-ni~ila razvojne perspektive Crne

Gore, taktikom "samo ono {to miizaberemo }e se razvijati", ~ime jeizostala ozbiljna, transparentnakalkulacija i detaljne finansijskekonstrukcije ukupnog privrednog idru{tvenog potencijala. Osnovnupreporuku MMF-a i Svjetske bankeo "securing affordable and cost-effective energy supplies while pre-serving environment" lokalni neolib-eralni "po`utjeli" zagovornici su,naravno, zaboravili, a svjesno i sis-temski su uveli i slijede brutalnipragmatizam li~nih interesa i intere-sa malog broja "snala`ljivih" po-ku{avaju}i se pravdati determinan-tama liberalnog principalizma.

Zna~i, jedini tro{ak poti~e od~injenice da je predstavnicima EUposao da su prisutni i da su su{tin-ski, a ne pojavno informisani.Standardizacija pojavnog, {to jeproklamovana platforma "kreatora"Agende, oduvijek je izbor lak{eg, aline i kvalitetnijeg puta. Zato stalnaprisutnost EU ~ini malo vjerovatnomuspje{nu budu}nost neobrazlo`enihi intenciono sra~unatih racia,indikatora i stopa BNP-a, kao i onubez vidljivog napretka zajednice.Sve to je bila dosada{nja praksa"nau~nih" i ostalih dr`avnih doku-menata i projekata realizovanih odstrane "kreatora" Agende. To jetro{ak, ali ne u finansijskom ekviva-lentu koji na kraju opet izdvajajugra|ani kroz svoje poreske prina-dle`nosti. Neizbje`nost saradnje saEvropskom komisijom procijenjenaje kao "rizik" za "elitu", i tu le`isu{tina diskusije o tro{ku. Sa profe-sionalne ta~ke gledi{ta, smije{nozvu~i kritika o svo|enju ekonomskei dru{tvene zbilje na {trikove, jertrivijalizacija je pribje`i{te zamonopoliste i "la`ni" ponos "nasmalih i snala`ljivih", a ne prostorjasne i utemeljene argumentacije.

AAuuttoorrkkaa jjee mmaaggiissttaarrkkaa ffiinnaannssii-jjsskkoogg mmeennaadd`̀mmeennttaa ii ssaarraaddnniiccaaCCGGOO-aa

Stotinjak hiljada stranica EU regulative nijesu primarni problem, prepreka,tro{ak. To je nesumnjivo projekat kontinuiranog prevo|enja, ~itanja, usva-

janja, primjene za nekih petnaestak narednih godina. Su{tina crnogorskih"euroskeptika" je uop{te ne regulisati ono {to je prirodna sredina insajderskihzarada preko no}i u "kockarnicama" na{eg tr`i{ta kapitala ili kuloarima dr`avneadministracije, a su{tina nije u posve}enom, dugogodi{njem radu i kvalitetu.Zato bismo trebali povjerovati da je Evropa problem, a ne rje{enje. Mo`da tre-bamo dodatno povjerovati da je dugogodi{nji, pre|a{nji izbor manjeg zla real-niji nego da sada svjesno odlu~imo i krenemo prema novinama i jasnosti pro-fesije, bivstvovanja, stava.

ZZAARRAADDEE PPRREEKKOO NNOO]]II PPRROOTTIIVV KKVVAALLIITTEETTAA II RRAADDAA

foto

VIJE

STI

Veselin Vukoti}

14E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . L oka lna s amouprava

Na osnovu odluke Tre}eg samitapredsjednika dr`ava i vlada

zemalja ~lanica Savjeta Evrope (SE)odr`anog u Var{avi u maju 2005.Direktorat za saradnju za lokalnu iregionalnu demokratiju SE, formiraoje Centar za stru~nu podr{ku refor-mama lokalne samouprave ~iji jeosnovni cilj pru`anje podr{ke lokal-nim vlastima u ostvarivanju efikasnelokalne samouprave. U saradnji satijelima SE i spoljnim partnerima,zadatak Centra je da "...pronalazi,modifikuje i razvija sredstva zapodizanje kapaciteta iz najboljeevropske prakse oslanjaju}i se napristupe koji su se pokazaliuspje{nim".

Kao rezultat formiranja pome-nutog Centra, nedavno je uPodgorici odr`ana konferencija natemu "Program razvoja odgovornogrukovo|enja i najbolje prakse zalokalnu samoupravu u Crnoj Gori",na kojoj je u~estvovao i GGiioovvaannnnii ddiiSSttaassii, direktor ovog Centra SE zalokalnu samoupravu i biv{i pred-sjednik Kongresa lokalnih i region-alnih vlasti Savjeta Evrope. Poredupoznavanja sa namjerama i ciljevi-

ma SE u ovoj oblasti, klju~ne rije~ikoje su dominirale u izlaganjimau~esnika konferencije i ovog putasu bile "decentralizacija" i "reforma"lokalne samouprave.

Za razliku od gospodina DiStasija, gra|anima Crne Gore po-menute kovanice paraju u{i jo{ od1998. godine kada je Vlada RCGusvojila Strategiju reforme lokalnesamouprave kojom su definisanesmjernice pomenute reforme iodre|ena dinamika razvoja kakolokalne samouprave, tako i demo-kratije na lokalnom nivou. Tada,prije skoro deset godina, kroz cil-jeve reforme utvr|ena su na~ela:decentralizacija, demokratizacija,

profesionalizacija, depolitizacija,autonomnost i efikasnost lokalnesamouprave. Naravno, polaznaosnova je bila potpuna primjenaEvropske povelje o lokalnoj samo-upravi koju je usvojio SE 15. okto-bra 1985.

Hronolo{ki posmatrano, odtada je odr`an veliki broj konferen-cija, savjetovanja, seminara, radion-ica, ura|en je veliki broj verzijaprednacrta i nacrta sistemskihzakona iz ove oblasti, a isti sukona~no i bili usvojeni sredinom2003. Dodu{e, bez prisustva opozi-cije, izostavljanjem velikog brojaamandmana Zajednice op{tina, tebez pozitivnog stava o kona~nom

D A L I S E D E R O G I R A P R O K L A M O V A N O O P R E D J E L J E N J E Z A P R E N O [ E N J EO V L A [ ] E N J A S A D R @ A V N O G N A L O K A L N I N I V O

DDeecceennttrraalliizzaacciijjaassaammoo nnaa ppaappiirruu

Pi{e: Emil Krije{torac

Sobzirom da se Evropska unija nikada nije bavila lokalnom samoupravom ve}je to radio Savjet Evrope, a EU samo prihvatala njihove povelje i preporuke

usvajaju}i ih kao svoje standarde, u izvje{tajima o napretku Crne Gore ne}emona}i poseban dio o lokalnoj upravi. Ipak, to ne smije da uljuljka Vladu CrneGore, jer se primjena standarda i evropskih vrijednosti i u ovoj oblasti i te kakoprati. U tom kontekstu treba posmatrati i primjedbu {efa operativnog centraEAR-a u Crnoj Gori Rainer Freunda koji je krajem 2006. podsjetio odgovorneu Vladi RCG da "...u Evropskoj uniji decentralizaciju smatraju alatom za ja~anjedemokratije i pribli`avanje Evrope gra|anima...", pritom konstatuju}i da "...cijeliproces EU integracija vodi ubrzanju trendova decentralizacije i preno{enju mo}isa nacionalnog nivoa na lokalne samouprave". Naravno, sa ciljem da se popravistandard `ivota gra|ana i omogu}e bolje usluge.

AALLAATT ZZAA JJAA^̂AANNJJEEDDEEMMOOKKRRAATTII JJEE

15E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . L oka lna s amouprava

tekstu Prijedloga zakona od stranevi{e relevantnih me|unarodnih in-stitucija koje su bile uklju~ene uovaj proces.

Potom je krenula verbalna gim-nastika koja, na `alost, traje dodanas. Prvo je bezrezervno prih-va}en memorandum potpisan naRegionalnoj ministarskoj konferen-ciji jugoisto~ne Evrope koja jeodr`ana u Zagrebu 25. i 26. okto-bra 2004. Tu su dogovorene kon-kretne obaveze vezane za decen-tralizaciju i dinamiziranje reformelokalne samouprave. Nekoliko mje-seci kasnije, u februaru 2005, odstrane Vlade RCG je usvojenProgram za bolju lokalnu samo-upravu. U isto vrijeme, po~etkom2005. u Budimpe{ti, na Konferencijiministara zadu`enih za lokalnu iregionalnu samoupravu, prihva}enesu obaveze dalje reforme za ost-varenje decentralizacije. Krajem2006. su prihva}eni i zaklju~ciDruge regionalne ministarske kon-ferencije zemalja jugoisto~ne Evrope(odr`ane 8. i 9. novembra 2006. uSkoplju), a Crna Gora nikako dakrene u susret ostvarenju navedenihna~ela, osim, razumije se, deklara-tivne i verbalne podr{ke.

Hvale}i tek usvojeni Program zabolju lokalnu samoupravu, sada{nji

predsjednik Vlade RCG @@eelljjkkoo[[ttuurraannoovvii}} (a tada{nji ministarpravde u Vladi RCG) je na konfer-enciji u Budimpe{ti izjavio da"...ovim dokumentom, prepoznaju}iizazove sa kojima se suo~ava loka-lna samouprava, Vlada RCG jepreuzela obaveze kojima, se prijesvega, potvr|uje va`nost punogsprovo|enja na~ela iz Evropskepovelje o lokalnoj samoupravi iopredijeljenost da se razviju stan-dardi demokratije i dobre upravena lokalnom nivou". Da podsjetimo,u svakoj od pomenutih oblastinavedenog Programa su utvr|eneaktivnosti sa mjerama koje trebapreduzeti, nevedeni su nosioci i ro-kovi za njihovo izvr{avanje. No,mnogo toga je ostalo samo napapiru.

Crna Gora mora shvatiti da sedo decentralizacije ne dolaziusmenim i pismenim zalaganjimana konferencijama, ve} izmjenomsistemskih zakona iz oblasti lokalnesamouprave i uskla|ivanjem drugihzakona sa njima. Stru~noj javnostinije sporno da je zakonodavac pos-toje}im zakonima o lokalnoj samo-upravi predvidio izvjesnu decen-tralizaciju i autonomnost lokalnesamouprave. Zato i Savjet Evropskeunije u Odluci o principima, prior-itetima i uslovima sadr`anim uEvropskom partnerstvu u odjeljkuUnapre|enje lokalne uprave nijeimao poseban osvrt na zakonskuregulativu, ve} je kratkopodvu~eno: primijeniti Zakon olokalnoj samoupravi. Me|utim, pot-puna primjena je izostala, a kasni-jim zakonskim rje{enjima VladaRCG je proces okrenula u suprot-nom smjeru i time obesmislila pos-toje}e "sistemske" zakone.

Tako smo novim Zakonom oplaniranju i ure|enju prostora dero-girali aktuelni Zakon i u jednomdijelu zakona su usvojene izrazitocentralisti~ke norme. Ve} pripreml-jeni zakonski tekstovi Zakon odr`avnoj imovini i Zakon o izgrad-nji objekata imaju istu tendenciju, atime guraju Crnu Goru na po~etnepozicije sa po~etka devedesetihkada je izvr{ena rigidna central-izacija. Poseban problem predstavl-ja i neuskla|enost lokalne zakonskeregulative sa ostalim va`e}imzakonskim aktima (Zakon o{umama, Zakon o vodama, Zakon orudarstvu, Zakon o geolo{kim istra-`ivanjima, Zakon o morskomdobru, Zakon o u~e{}u privatnogsektora u vr{enju javnih usluga,Zakon o radio - difuziji, Zakon otelekomunikacijama, itd.) {to dopri-nosi pravnom haosu u ovoj oblasti.

AAuuttoorr jjee ppoollaazznniikk IIVV ggeenneerraacciijjee[[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa ii vviissookkiiffuunnkkcciioonneerr NNaarrooddnnee ssttrraannkkee

Centar Savjeta Evrope za stru~nu podr{ku reformama lokalne samouprave }eponuditi {irok spektar sredstava i programa za podizanje kapaciteta, u zav-

isnosti od potreba lokalnih vlasti i asocijacija. Neki od njih su ve} predstavl-jeni u ve}em broju zemalja i mogu se dalje razvijati, dok pronala`enje novihinstrumenata i zapo~injanje novih programa tek predstoji. Imaju}i u vidu da suneki slo`eniji od drugih i da zahtijevaju ve}i stepen stru~nosti, Centar }e koris-nicima ponuditi organizovanje lokalnih radionica, sisteme analiza vlastitihmogu}nosti lokalnih vlasti i zajedni~ke analize od strane spoljnih stru~njaka koji}e obilaziti lokalne zajednice i iznositi svoja vi|enja. Zatim, predvi|eno je ikreiranje nacionalnih strategija za obu~avanje, razmjena najbolje prakse iosposobljavanje za adekvatno upravljanje kapacitetima. Uz navedeno, posveti}ese pa`nja u~e{}u gra|ana, strategijama za ostvarivanje bolje komunikacije,analizi kapaciteta, ja~anju kapaciteta asocijacija lokalnih vlasti, a sve u ciljuuspostavljanja pouzdane lokalne samouprave.

CCEENNTTAARR NNUUDDII OOBBUUKKUU

Giovanni di Stasi

16E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . P o l i t i k a

Istra`iva~ki centar za studije sukoba(Conflict Studies Research Centre)pri Akademiji odbrane UjedinjenogKraljevstva (Defence Academy of theUnited Kingdom - DAUK) nedavno jeobjavio ~lanak o trenutnoj politi~kojsituaciji u Crnoj Gori. Autor teksta jeMi{a \urkovi}, istra`iva~ pri beogra-dskom Institutu za evropske studije.Naslovljen "Crna Gora: Ka novimpodjelama?" ovaj tekst predstavljamra~nu sliku nevolja koje nailaze.Uprkos upitniku na kraju naslova,autor sa prili~nom sigurno{}u pred-vi|a budu}e sukobe u Crnoj Gori.

\urkovi} opisuje crnogorskodru{tvo kao netolerantno i nasilno,kao okru`enje u kojem "...drevnonaslje|e krvne zavade jo{ postoji".Slikaju}i portret Crne Gore {irokimpotezima pera, on optu`uje vlasti dasprovodi "kombinaciju strategijaekonomskog pritiska i obrazovnog ikulturnog in`injeringa, kako bi doveliSrbe na manje od 10%". U odgovorna ovu "nasilnu politiku identiteta",autor upozorava na mogu}nost "orga-nizovanog otpora od strane zna~ajnogdijela srpskog stanovni{tva". Nakon~itanja ovakvog teksta, ~italac bi lakomogao zaklju~iti da je Crna Goraduboko podijeljeno dru{tvo i pravailustracija Balkanskog bureta baruta.Uprkos najavama autora o ana-liti~kom pristupu, tekstom dominiraju

novinarski stil i senzacionalisti~keizjave. Odabir i obrada izvora ~inestvar jo{ gorom. Najuticajnija djela onacionalizmu, stvaranju identiteta iistoriji regiona nijesu na{la mjesta ubibliografiji teksta, a o~iglednonedostaju i zna~ajni nau~ni radovi okulturi, enticitetu, identitetima iop{toj politi~koj istoriji Crne Gore.

Osnovna teza analize da"...potencijalni sukobi oko identiteta iprava odre|enih etni~kih grupa pred-stavljaju klju~ni izvor nestabilnosti uCrnoj Gori" je vrlo problemati~na.Pretjerano pesimisti~na, ova teza jepotkrijepljena neubjedljivim i nepot-punim dokazima. Pitanja kolebanjaidentiteta i manjinskih prava kao ikategorizacije manjina su svakakoteme strastvenih rasprava u CrnojGori. Me|utim, vi{ak emocija udiskusijama o ovim i drugim pitanji-ma ne bi trebalo posmatrati kao izvornestabilnosti koji neminovno vodinasilju. Bitno je podsjetiti se da nasil-je po~inje tamo gdje rasprave presta-ju. Dok god se u Crnoj Gori razgo-vara o ovim osjetljivim pitanjima,mogu}nost nasilnih sukoba je mini-malna.

\urkovi} ne uvi|a jednu odva`nijih karakteristika ovog problema:u`arene rasprave koje on vidi kaoizvor nestabilnosti su zapravo politi~kiizazvane i odr`avane u `ivotu kakood strane vladaju}e koalicije, tako iod strane pro srpske opozicije kaooru|e politi~kog opstanka. Unedostatku solidne ekonomske poli-tike i sposobnosti (volje?) da napustesvoj autoritarni i/ili nacionalisti~kimodus operandi naslije|en izpro{losti, ove politi~ke partije sehvataju etni~kih, nacionalnih i vjer-

skih pitanja kao posljednje slamkekoja ih odr`ava u igri. Zato bi kor-jenita promjena u strukturama mo}ina sljede}im izborima i istinska prim-jena gra|anskih principa i razboritihekonomskih politika predstavljalanajefikasniji lijek za smirivanjerazbuktanih politi~kih tenzija u CrnojGori.

Autor tako|e koristi identitet ujednini kada govori o identitetima uCrnoj Gori. To ukazuje na neuvi|anjemogu}nosti mnogostrukih nivoa iden-tifikacije. Moglo bi se primijetiti i danormativna priroda \urkovi}evihocjena i isticanje uzroka nestabilnostiidu na ruku samo onim akterimakojima bi zaista bilo od koristi daradikalizuju crnogorski politi~ki pros-tor pa ~ak i da izazovu neku vrstusukoba.

Kao neizbje`nu posljedicu ovakopesimisti~kog pogleda, autor izvodizaklju~ak da bi situacija u Crnoj Gorimogla biti rije{ena samo spolja{njomintervencijom. Njegov povik u pomo}je ponavljanje stare politi~ke strategi-je pozivanja na vi{e sile poput OEBS-a, Savjeta Evrope i raznoraznihorgana EU da izvr{e pritisak nalokalne strukture vlasti. Ovim sepozivom isti~e nedostatak volje iograni~ene sposobnosti lokalnihstruktura da same do|u do kompro-misnog rje{enja. Prema njegovojanalizi, samo bi magi~ni dodir brisel-skih birokrata mogao spasiti CrnuGoru od gotovo sigurnog sukoba.Iako postoji zrnce istine u argumentuo nedostatku volje i ograni~enojsposobnosti crnogorskih vlasti dasara|uju sa opozicijom u tra`enjukompromisnog rje{enja za mnogeprobleme, istina je i da je rje{enje u

K O L I K O J E Z A I S T A P O D I J E L J E N O C R N O G O R S K O D R U [ T V O ?

RRjjee{{eennjjee jjee uu kkuu}}ii,, aa nnee uu mmiijjee{{aannjjuu ssaa ssttrraannee

Pi{e: Dr Sr|a Pavlovi}

17E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . P o l i t i k a

samoj Crnoj Gori. Intervencija sastrane bi mogla pogor{ati situaciju.Pomalo je zabrinjavaju}e to {to autorove analize krivicu za neanga`ovanjei politi~ku rigidnost pripisuje gotovoisklju~ivo vladaju}oj DPS/SDP koalici-ji. Osloba|anje opozicionih partijasvake odgovornosti u ovom procesusvakako ne svjedo~i o nepristrasnostiove analize. Uz to sam autor nepokazuje ni najmanju sklonost premakompromisu u pogledu zadovoljavan-ja politi~kih apetita pro srpskihopozicionih partija u Crnoj Gori.

Primjedbe autora o "tradicionalnopluralisti~kom identitetu" ukazuju nanedovoljno poznavanje kako nau~nihizvora o nacionalizmu, nacionalnimdr`avama, stvaranju nacija i izgradnjiidentiteta, tako i unutra{nje dinamikeprocesa stvaranja identiteta u CrnojGori, a da ne govorimo o nepozna-vanju ~injenica. Neko ko gaji ambici-je da bude prepoznat kao stru~njak zapitanja identiteta i nacionalizma naBalkanu bi za po~etak morao da znarazliku izme|u rimskog cara Dio-klecijana i grada - dr`ave Duklje.{tovi{e, morao bi da bude svjestan~injenice da su crnogorska nacija ipojam zasebnog crnogorskog identite-ta mnogo stariji od Dukljanskeakademije i Mila \ukanovi}a. Najzad,pitanja identiteta i vi{estruke pripad-nosti potresaju i dominiraju crno-gorskom politi~kom scenom od krajaXIX vijeka. Prema tome, dana{njerasprave o ovim pitanjima su samonastavak starih diskusija unutardruga~ijeg ekonomskog, dru{tvenog,kulturnog i politi~kog konteksta.

\urkovi}ev komentar o dru{tve-nom in`enjeringu ima prizvuk nacio-nalisti~kih stereotipa. Tvrdnjom da seodre|ene istorijske snage (autor nasostavlja "u mraku" po pitanju porijeklaovih snaga) upu{taju u dru{tveniin`enjering kako bi podijelile ina~eujedinjeno i homogeno pravoslavnostanovni{tvo, autor izra`ava sopstvenostanovi{te u dugotrajnoj, `ivoj raspravio crnogorskoj naciji i time dovodi upitanje svoju ve} proklamovanuobjektivnost. Izjave da se Crna Gora"stopila sa Srbijom 1918. godine"

jasno daju na znanje politi~ku pri-padnost samog autora. Ovom tvrd-njom on pori~e obimne nau~neizvore na vi{e jezika koje svjedo~e oprisajedinjenju Crne Gore kraljevini1918. godine.

[to se ti~e izjava o popisu iz2003. godine, autor bi morao dapredstavi jasne dokaze koji bipotvrdili da je pitanje na popisu bilokreirano tako da navede ispitanike dastanu u odbranu svog identiteta. Beztakvih dokaza, argument slu`i samoda defini{e samog autora kao pred-stavnika odre|ene nacionalisti~keparadigme i ugro`ava njegov kredi-bilitet objektivnog posmatra~a.

Suprotno onome {to bi autor`elio da njegovi ~itaoci povjeruju,izjedna~avanje pro srpskog politi~kogbloka u Crnoj Gori sa pro jugo-slovenskim snagama jednostavnonavodi na pogre{an zaklju~ak. Prijesvega, te{ko da je mogu}e na}i bilokakve pro jugoslovenske snage nakon1990. godine, osim ako povjerujemou la`i da su Slobodan Milo{evi} i nje-gova partija zaista branili Jugoslaviju?!\urkovi} implicitno tvrdi i da su sepoliti~ke snage vjerne Beograduborile za opstanak Jugoslavije. Sude}ipo postoje}im izvorima, niti jedna

~injenica ne bi mogla biti dalje odistine. Takva izjedna~avanja su diovelikosrpskog nacionalisti~kog diskur-sa i pre~esto su kori{}ena kao oprav-danje vojnih akcija u periodu izme|u1991. godine i 1995. godine.

Navedeni ~lanak ne nudi ~itaocuanalizu dru{tvenih uslova u CrnojGori, ni pregled (u najmanju ruku)zna~ajne uloge koju nevladin sektorima u stvaranju politika i op{te poli-ti~ke klime. Tako|e su odsutne poli-ti~ke manipulacije od strane svih par-tija uklju~enih u proces rasprava oidentitetima, etni~koj i vjerskoj pri-padnosti i tome sli~no. Autor ni nepominje najzna~ajniju politi~kupromjenu u Crnoj Gori - dolazak nascenu nove politi~ke snage koja jeposve}ena gra|anskim principima ipoku{ava da promovi{e dijalog uraspravama o osjetljivim pitanjimajezika, identiteta, vjere, kulture, imanjinskih prava. S druge strane,Mi{a \urkovi} je svoj tekst pisaounutar okvira nacionalnog diskursa isa posebnim politi~kim ciljem u vidu- prema tome, nerealno je o~ekivatibilo {to osim striktno antagonisti~kihodrednica kojima se o`ivljavaju starepodjele i koje se o~ajni~ki dr`e sop-stvenih izblijedjelih snova o nacional-noj veli~ini.

Kao zaklju~ak treba re}i i da jenajproblemati~niji aspekat ~itavestvari ~injenica da se politi~ki pamfletpoput ovog teksta Mi{e \urkovi}apojavio u jednoj sasvim ozbiljnojpublikaciji. Prema tome, pretpostavl-jam da je tekst revidiran, ako ne iprosu|ivan. Pitanje je za{to bi bilokoji uredni~ki kolegijum prihvatiotekst tako lo{eg kvaliteta? Treba li dazaklju~imo da stru~njaci za Balkan iCrnu Goru koji sara|uju saIstra`iva~kim centrom za studijesukoba DAUK-a odobravaju \urko-vi}evu metodologiju i zaklju~ke?Intelektualci i politi~ari u Crnoj Gori iVelikoj Britaniji bi morali da se zapi-taju o tome.

Autor je profesor na Katedri zaistoriju i klasi~ne nauke Univerziteta uAlberti, Kanadi

Mi{a \urkovi}

18E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . I z mog ug l a

ZZaa{{ttoo `̀eelliimm ddaa bbuuddeemmggrr aa||aannkkaa EEvv rrooppee??

Zami{ljam da jednog dana,nadam se ne u predalekoj

budu}nosti, dobijem e-mail pri-jateljice u kojem mi pi{e da sekoncert U2 odr`ava u Be~u za pardana i da se karte jo{ uvijek mogukupiti. Nijesmo se odavno vidjele, adok smo zajedno studirale, sanjarilesmo o tome da zajedno sa Bonomi hiljadama drugih jednog danapjevamo "One". Ubrzo na internetuprovjeravam da li tog dana ima slo-bodnih avionskih karata do Be~a,odmah ih kupujem (zajedno sa kar-tama za koncert) i po~injem da sepakujem. Jedan davna{nji san sejednostavno ostvaruje...

Tada ne}u morati da se uzne-miravam {to nemam dovoljno vre-mena, jer da vijest o tom koncertudobijem danas, bilo bi mi potrebnonajmanje desetak dana da prikupimsva dokumenta i izvadim vizu.Ne}u morati svakog dana da molimnadre|ene sa posla da mi dozvolenekoliko sati izostanka radi prikupl-janja desetak razli~itih dokumenatakoji se mogu pribaviti jedino u tokumog radnog vremena. Ne}u moratipotro{iti oko 100 EUR na osiguran-je, vizu i rezervaciju hotelske sobei jo{ makar toliko za putne tro{kovedo Beograda, imaju}i u vidu da je

Ambasada Austrije u tom gradu.Tamo ne}u morati zorom ustati i sastotinom drugih ljudi gurati se uredu cvoko}u}i na hladno}i i sazebnjom se nadati da }u sti}i nared tog dana i da ne}u morati opetdolaziti sjutradan. Ne}u morati trp-jeti grube i neljubazne slu`benike uAmbasadi koji samo tra`e izgovorda mi stave na znanje da su oni tikoji odlu~uju ho}u li dobiti vizu iline. Na kraju, ne}u morati danima isa nesigurno{}u i{~ekivati odgovor.

Oktoberfest u Minhenu, trkaFormule 1 u Monci, derbi Barselona- Real Madrid, Diznilend u Parizu,Jazz festival u Pragu, obilazak skan-dinavskih zemalja autom, plani-narenje na Tatrama... sve to posta-je samo pitanje vremena i novcakoji sam u{tedjela do tog trenutka.Za nekog ko voli da putuje kao ja,mnogo je lak{e planirati kada sigra|anin/ka Evrope.

Ja nijesam od onih koji `ude da`ive i rade negdje drugdje. Predno-sti `ivota u Crnoj Gori poput posli-jepodnevnog sunca na pla`i odmahnakon zavr{enog radnog vremena,u`ivanja subotom u suvom krapu icrmni~kom vinu u Virpazaru i pos-matranje sa vrha @ijova panoramePodgorice koja se lagano opu{ta usun~anom nedjeljnom podnevu,~ine moju svakodnevicu vedrom imanje stresnom.

Ono {to mi ovdje nedostaje, jeupravo mogu}nost izbora koju imajugra|ani Evrope. Dakle, ukoliko bihpo`eljela upoznati boje svakod-nevice negdje drugdje, ja sada mo-ram da izgubim mnogo vi{e vreme-na i novca, da dokazujem da }u sezasigurno vratiti u Crnu Goru za ne-

koliko dana ili nedjelja i najvi{e odsvega - da do posljednjeg trenutkastrahujem ho}u li dobiti vizu.

Naravno, biti gra|anin/gra|ankaEvrope zna~i mnogo vi{e od bezvi-znog re`ima me|u dr`avama ~lani-cama. U ovom trenutku, ja li~nodo`ivljavam to kao sna`nu moti-vaciju, ali o~ekujem da }u vre-menom osjetiti povoljnosti drugihmogu}nosti. Mogu}nost dalekove}eg tr`i{ta za na{e proizvode iusluge, mogu}nost da se radi istudira negdje drugdje, mogu}nostda se pripada jednoj velikoj porod-ici razli~itih, ali upravo zbog svojeraznovrsnosti bogatih ljudi. Sve ovemogu}nosti }e stajati pred nama, ana nama }e biti da se uklapamo itra`imo svoje mjesto.

Ono {to ja do`ivljavam kao nizmogu}nosti, mo`da i nije tako zaone koji me okru`uju. Da li }e mojiro|aci u Kola{inu koji proizvodejedinstveni lisnati sir i od teproizvodnje i prodaje `ive, mo}iuklopiti svoj proizvod u rigidneevropske standarde? Da li }e legen-darne fe{te pe~enja rakije kod mogprijatelja Mira postati pro{lost jernjegova rakija mo`da ne}e zado-voljiti standarde evropskog tr`i{ta?Nijesam sigurna ni {to }e biti saonim suvim krapom i crmni~kimvinom s po~etka pri~e. Da li }e ovei mnoge druge osobenosti CrneGore "polo`iti testove" evropskihstandarda? Koja je cijena koju }eCrna Gora morati da plati da binjeni gra|ani postali gra|ani Evropei da li }emo uspjeti da sa~uvamosvoj identitet prihvataju}i evropski?Na `alost, ne znam odgovore na ovapitanja. Postoji mogu}nost da }e

Pi{e: Jelena Mrdak

19E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . I z mog ug l a

cijena ulaska u Evro-psku uniju za mnogegra|ane Crne Gorebiti prili~no velika.

Prije nekolikogodina, tokom bo-ravka u sjeveroza-padnoj Ukrajini, uv-jeravali su me dasmo mnogo bli`iEvropi nego {to jeto meni izgledalo.Za Ukrajince kojesam ja imala prilikuda upoznam, CrnaGora je bila Zapad ito ne samo ugeografskom smislu.Iako su svi pokaza-li zavidno pozna-vanje istorije i cjelo-kupne situacije uCrnoj Gori, insistiralisu na tome da smomi takore}i ve} uEU i da smo oduvi-jek njoj i pripadali.Ovakvi stavovi sume iznenadili i po-dstakli da kasnije~esto razmi{ljam otome.

Crna Gora jezaista oduvijek biladio Evrope i tu jojje mjesto. Evropa semogla na}i u trago-vima koje su Rim-ljani ostavili, u {ta-mpariji na Obodukoju je Ivan Crnojevi} jo{ u XVvijeku donio u Crnu Goru, ubogatom iskustvu koje su pera{kimoreplovci donijeli sa sobom, utrgova~kom `ivotu me|u zidinamaUlcinja, Bara, Budve, Kotora, Risna,Vira, Rijeke Crnojevi}a, Nik{i}a,Pljevalja i drugih gradova dana{njeCrne Gore, na proslavi krunisanjakralja Nikole na Cetinju, u crvenomSFRJ paso{u koji je svuda do~ekivansa osmijehom...

De{avanja u posljednjih 16 go-

dina kod nas i u zemljama u ok-ru`enju, ostavila su nam u naslje|epotrebu da pola`emo ispite izevropejstva. Moramo dokazati dasmo voljni i spremni da uradimosve {to je potrebno kako bi zauzelitrideset i neku stolicu u Savjetuministara. Kao zemlja koja je upra-vo iza{la iz jedne zajednice jer jehtjela da svoju sudbinu dr`i u sop-stvenim rukama, pitanje je koliko}emo uspjeti da za{titimo intereseCrne Gore u daleko ve}oj zajedni-

ci. Sigurno, to }ebiti trnovit put imora}emo podni-jeti mnoge `rtve.No, ja mislim danam je Evropskaunija jedino odre-di{te.

Ono {to jesvakako od koristiu procesu pristu-panja EU, za sveone koji `ive uCrnoj Gori i ostal-im zemljama za-padnog Balkana, jepobolj{anje odnosame|u susjedima.Sre}om, "osu|uju"nas na saradnju itjeraju da jednidrugima na Bal-kanu polako otva-ramo vrata. Na-dam se da }emo utoku ovog procesarazbiti me|usobnepredrasude kojegajimo i shvatiti dau EU moramozajedno u}i. Jed-nog dana kada svipostanemo gra|aniEvrope, mo`da }e-mo se ~e{}e sjetitida autom odemodo albanskog pri-morja i na juguu`ivamo u hladumaslinjaka jedu}i

sir iz |irokastre i suve smokve. Iakonam viza za Albaniju ni danas netreba, mo`da }emo se ~e{}eposje}ivati kada budemo gra|aniEvrope, mo`da }emo ~e{}e razm-jenjivati iskustva i prepisivati odgov-ore na testu iz evropejstva.

AAuuttoorrkkaa jjee ppoollaazznniiccaa IIVV ggeennee-rraacciijjee [[kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa iirraaddii nnaa PPaarrllaammeennttaarrnnoomm pprrooggrraammuuuu ppooddggoorrii~~kkoojj kkaanncceellaarriijjii NNaacciioonnaall-nnoogg ddeemmookkrraattsskkoogg iinnssttiittuuttaa ((NNDDII))

20E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . P og l e d i

Uevropskoj integraciji posebno suza{ti}ene male zemlje jer velikih

pet uvijek mogu okrenuti brojevetelefona, sastati se u Dauning streetbroj 10 i odlu~iti ne{to. Ali, malezemlje (a to je svaka izme|u Estonijei Crne Gore), one su te koje }e izgu-biti bez EU. {to su manje zemlje, totrebaju vi{e institucije koje EU nudi,ka`e za EIC Bilten Dr Eckart D.Stratenschulte, direktor Evropske aka-demije u Berlinu.

On napominje da je ~ak i [vaj-carska sve bli`a EU.

"Oni su za posljednji krugpro{irenja platili milijardu franaka.Imali su referendum o tome. Uz to,oni su dio Schengen sporazuma, pa iunutra{njeg tr`i{ta. Tako da i [vajcars-ka, dr`ava koja je mnogo ve}a ibogatija od Crne Gore, svojubudu}nost vidi makar u bli`im veza-ma sa EU", isti~e Stratenschulte.

On je poru~io Crnoj Gori daiskoristi {ansu koja se nudi u procesupristupanja EU.

"Svakako morate da rije{ite prob-leme sa kojima se suo~avate jer jenemogu}e da se razvijate sa velikimstepenom korupcije. To je takoo~igledno, a EU u pretpristupnojstrategiji nudi podr{ku, znanje inovac. Moj savjet je - uzmite ih",kazao je Stratenschulte.

Njegova procjena je da odzemalja Balkana u smislu njihovogrejtinga u o~ima EU, broj jedan zauz-ima Hrvatska jer ona ve} pregovara o~lanstvu.

"Broj dva pripada Makedonijikoja je ekonomski slaba, koja ima svevrste problema poput korupcije, alikoja ide naprijed i o~ekuje nagraduzbog Ohridskog sporazuma. Svi sutoga svjesni. Ona je kandidat i mislimda }e otvoriti pregovore o ~lanstvu zagodinu ili dvije. Broj tri je Crna Gorajer je to zemlja koja je relativno sta-bilna i relativno bogata. Iz na{e per-

spektive, izgleda da je veoma zain-teresovana da ispuni kriterijume,nema etni~kih sukoba, tako da je umnogo boljoj situaciji od drugih",smatra direktor berlinske Evropskeakademije.

On dodaje da je Albanija jo{ ute{koj situaciji, da je BiH neka vrstaprotektorata, a Srbija ima problemHaga i veoma sna`nih radikala iSPS-a...

"Dakle, Hrvatska, Makedonija,Crna Gora, Albanija, eventualno Srbijai BiH jer to nije funkcionalna dr`avabez podr{ke spolja", ka`eStratenschulte.

Odgovaraju}i na pitanje {to jenjegova preporuka Vladi Crne Gore,on je rekao da je EU realna perspek-tiva i da se ne treba koncentrisati nato kada }e postati ~lanica, ve} nasocijalne i ekonomske reforme koje subolne, ali koje imaju smisla za dr`avu.

"Vi ste mala zemlja bez resursakao {to su nafta, gas, zlato... tako daste izgubili ako se ne uskladite same|unarodnom scenom okolo.Integracija u EU vam nudi mnogemogu}nosti poput tr`i{ta sa pola mil-ijarde ljudi. Ne govorim samo oizvozu, nego i o turizmu", ocjenjuje

Stratenschulte. Kao najva`nije koristi ulaska u

EU, on je naveo pristup najva`nijemunutra{njem tr`i{tu na svijetu, punuintegraciju u zajednicu vrijednosti i uzajedni~ku spoljnu i bezbjednosnupolitiku.

"Mislim da vi ne mo`ete nirazmi{ljati o va{oj posebnoj spoljnojpolitici. To je smije{no za zemljuveli~ine Crne Gore, ~ak i za zemljuveli~ine Njema~ke. Dobijate mnogovi{e na zna~aju koji nikada ne mo`eteimati izvan EU. U mnogim odlukamau Savjetu EU, Malta sa manje od400.000 stanovnika ima isti uticaj kaoNjema~ka. Tamo se tra`i konsenzus iglas premijera Malte koja ima manjeljudi nego jedan distrikt Berlina i tajglas je jednako va`an kao glas kance-lara Njema~ke. Gdje mo`ete imatitakav uticaj na ravnopravnoj osnovi?",nagla{ava Stratenschulte.

On procjenjuje da }e se prilikomsljede}eg kruga pro{irenja po prvi putprimijeniti regata sistem.

"U stvari, mi do sada nijesmoimali regata sistem, uvijek smo gaproklamovali, ali su nove ~lanice uvi-jek ulazile u grupama. Uvijek ka`emoregata, ali je ~ak i 80-tih bio paket.Tada su Portugalci morali da ~ekaju na[pance i bili su ljuti zbog toga. No,sve vi{e idemo ka regata sistemu. IEvropski parlament je jasno rekao daje politi~ki prijem u EU zavr{en i dasada treba da sudimo o zemlji naosnovu njenih dostignu}a. Velikiprasak u 2004. godini upla{io jemnogo ljudi u EU jer se odjednomdesilo da nas vi{e nije 15 nego 25.Zato mislim da je regata sistemmnogo bolji. Kada jednom ka`emo daje Hrvatska 28. ~lanica, koga je briga,niko ne}e primijetiti. Ni Crnu Goruniko ne}e primijetiti", isti~e Straten-schulte.

N.R.

Eckart D. Stratenschulte

D R E C K A R T D . S T R A T E N S C H U L T E , D I R E K T O R E V R O P S K E A K A D E M I J E U B E R L I N U

SSvvaakkaa mmaallaa zzeemmlljjaa kkoojjaa nnee uu||ee uu UUnniijjuu bbii}}ee gguubbiittnniikk

foto

VIJE

STI

21E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . I z a z ov i

Pet decenija nakon stvaranja Evropskihzajednica, Evropska unija je iznjedrila

Berlinsku deklaraciju koja, na neki na~in,predstavlja osvrt na evropska dostignu}a ipogled u budu}nost. Nakon prvog ~itan-ja i prvih emocija, lako je uvidjeti da je"ro|endanska" deklaracija EU onakvakakva je i sama organizacija danas-pomalo uvijena, te{ka za razumjeti,oprezna i bez zanosa koji ju je odlikovaorecimo 80-tih godina. Da li je to posljed-ica te`ine postizanja konsenzusa me|ubrojnim ~lanicama sa razli~itim interesimaili nemanja ideje o tome kuda EU trebada se kre}e, ostaje da se vidi.

Danas postoji nekoliko polja na koji-ma se testira "snaga" EU. Svakako, jednoje njena politi~ka mo} na svjetskoj sceni iuloga u obezbje|ivanju svjetskog mira. Zata pitanja zadu`en je drugi stub EU, tj.Zajedni~ka spoljna i bezbjednosna politi-ka (Common Foreign and Security Policy).

Iako se u ovo vrijeme u svijetu vodimanje klasi~nih ratova nego {to je to bioslu~aj u pro{losti, terorizam i oru`ja zamasovno uni{tenje u~inila su bezbjed-nosne izazove brojnim i slo`enima.Sasvim je sigurno da svijet nije isti nakonteroristi~kih napada 11. septembra koji suutjerali strah u kosti svim zapadnim zeml-jama. Taman {to smo zaboravili Irak ineuspjeh ZSBP-a (u smislu postizanjajedinstvenog stava o ulozi Unije urje{avanju ove krize), stigao je novi test -rje{avanje statusa Kosova. Glasovi koji se~uju iz EU podsje}aju pomalo naKisindgera i njegovo ~uveno pitanje "Nakojem broju telefona mogu dobiti Evropu

u slu~aju neke krize?". Za razumijevanje ovog problema,

mo`da je korisno podsjetiti da se istorijaEU mo`e posmatrati na razli~ite na~ine, ajedan od njih je i borba izme|unacionalnog i nadnacionalnog, borba za"Evropu dr`ava" ili "dr`avu Evropu" (Europeof States vs. State of Europe). Iako bi nekirekli da je oblik dru{tvenog ure|enja poz-nat kao nacionalna dr`ava prevazi|en i dane mo`e da odgovori na izazove mod-ernog doba, na terorizam koji ne pozna-je granice, na globalizaciju ili poslovanjetransnacionalnih kompanija, ipak sudr`ave, pa ~ak i EU ~lanice koje su seodrekle djelova svoje suverenosti (npr.svojih nacionalnih valuta), osjetljive naneka od osnovnih obilje`ja nacionalnihdr`ava (kao {to je spoljna politika).Potpuno je razumljivo da je EU mnogote`e da ostvari jedinstven stav jer balan-sira sve te zasebne istorijske kontekste,prioritete i interese, dok je to mnogo jed-nostavnije drugom (odnosno prvom) glob-alnom akteru - Americi. Sem toga, ~ini seda je EU mnogo manje sklona upotrebioru`ja u rje{avanju kriza nego {to je toAmerika, njen pristup se bazira na insisti-ranju "upotrebe" diplomatije i mirnomrje{avanju konflikata, {to se potvr|uje i udeklaraciji. Mogu}e da to nije na kra}i roktoliko efikasno, ali je manje bolno odoru`anog pristupa. Kako bi osna`ila svojidentitet, pove}ala uticaj i oslobodila seepiteta ekonomskog d`ina i politi~kogpatuljka, EU te`i da u okviru spoljne poli-tike ostvari jedinstven stav. Problem je {tonajja~e sile unutar EU, kao {to su VelikaBritanija, Francuska i Njema~ka, nekadaimaju potpuno opre~ne poglede narje{avanje me|unarodnih kriza.

Drugi izazov koji se nalazi pred EU jepitanje njenih granica ili pitanje daljegpro{irenja. Ono se u deklaraciji i nespominje, vjerovatno zbog Turske kojuneke od ~lanica za sada ne `ele da videu EU. Iako zemlje zapadnog Balkana imajupodr{ku za aspiracije ka ~lanstvu mora bitijasno da }e njihov uspjeh u tom smisluzavisiti dijelom od unutra{nje reorganizaci-je EU koja joj neosporno predstoji. Va`e}iosniva~ki ugovor ne predvi|a institucional-nu organizaciju za vi{e od 27 ~lanica, a i

postoje}a je preglomazna i neefikasna. Toje mo`da i jedini jasan i siguran zadatakkoji se nalazi u deklaraciji "...da se Unijapostavi na obnovljene, zajedni~ke osnove".U su{tini, taj zadatak se odnosi na usva-janje Ustava u nekom obliku. Neinsisti-ranje na hitnom rje{avanju ustavne krize,uprkos najavama da }e to biti prioritetnjenog predsjedavanja Unijom, vjerovatnoje rezultat kompromisa i razumijevanjaNjema~ke i njene kancelarke AAnnggeelleeMMeerrkkeell za predstoje}e izbore u Francuskoj,kao i situaciju u Holandiji ~ija je Vladajasno saop{tila da ne}e organizovati jo{jedan referendum o Ustavu ukoliko tekstne pretrpi izvjesne izmjene.

EU se suo~ava i sa nezadovoljstvomEvropljana ekonomskom situacijom, dostaniskim privrednim rastom (naro~ito ustarim ~lanicama) i pove}anim stepenomnezapo{ljenosti. U poku{aju da ostvaribalans izme|u stabilnog privrednog rasta ivisokog stepena socijalne za{tite, EU setrudi sa odr`i korak sa postoje}imekonomskim globalnim silama, ali i novimkoji dolaze, kao {to su Kina i Indija. Tozahtijeva promjene u cilju postizanja ve}efleksibilnosti tr`i{ta rada i ve}e konkurent-nosti, kao i visokog stepena tehni~kih itehnolo{kih inovacija.

Neosporno je da se pred EU nalaziozbiljan period rje{avanja otvorenihunutra{njih pitanja. Me|utim, ona ostajefenomen na me|unarodnoj sceni, samagi~nom privla~no{}u za sve one dr`avekoje zadovoljavaju ~lan 49 Ugovora o EU(svaka evropska dr`ava mo`e postati~lanica EU...), zarad kojeg su dr`avespremne da ostvare do sada neza-pam}ene promjene svojih politi~kih iprivrednih struktura u `elji da zadovoljestroge kriterijume za ~lanstvo. Ona takouti~e na ekonomije ne samo svojih ~lan-ica, ve} i dr`ava van njenih granica iostaje motor razvoja evropskog kontinen-ta, kao i njegov najsna`niji faktor bezb-jednosti, stabilnosti i prosperiteta.

AAuuttoorrkkaa zzaavvrr{{aavvaa ppoossttddiipplloommsskkeeeevvrrooppsskkee ssttuuddiijjee nnaa FFaakkuulltteettuu ppoolliittii~~kkiihhnnaauukkaa uu BBeeooggrraadduu ii ssaarraaddnniiccaa jjee CCGGOO-aa..PPoohhaa||aallaa jjee IIIIII ggeenneerraacciijjuu [[kkoollee eevvrrooppsskkiihhiinntteeggrraacciijjaa

S A K A K V I M P R O B L E M I M A S E D A N A S S U O ^ A V A E V R O P S K A U N I J A

Evropa dr`ava ili dr`ava Evropa

Pi{e: Maja Vuja{kovi}

22E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Evropska kancelarija za izbor kadrova jeosnovana 26. jula. 2002. godine, a sa

radom je po~ela januara 2003. godine.Evropska {kola za javnu adminis-

traciju (EAS) postoji od 10. februara 2005.godine kada je odluka o osnivanju objav-ljena u Slu`benom glasniku EU od straneosniva~kih institucija. Institucije koje suu~estvovale u njenom osnivanju suEvropski parlament, Savjet, Komisija, SudPravde, Revizorski Sud, Evropski ekonom-ski i socijalni komitet, Komitet regiona iEvropski Ombudsman.

Cilj EAS-a je da unaprijedi saradnjuizme|u institucija u oblasti obuke, da pot-pomogne {irenje zajedni~kih vrijednosti iuskla|ivanje profesionalnih praksi, kao i dastvori sinergiju u kori{}enju ljudskih ifinansijskih potencijala.

U isto vrijeme, kada je usvojenaodluka o osnivanju, generalni sekretarijatipomenutih institucija su usvojili i mandatkoji se odnosi na kreiranje, organizovanjei evaluaciju aktivnosti u obuci, poput:- kurseva menad`menta za osoblje koje

je, ili bi moglo biti, sposobno da obav-lja rukovode}e funkcije. Trenutni pro-gram kao ciljnu grupu ima tzv. srednjimenad`ment. Cilj mu je da uvede nizrazli~itih pojmova menad`menta, dapru`i mogu}nost u~esnicima da anal-iziraju sopstveno iskustvo i vje{tine, ali iambijent u kojem }e oni u~iti jedni oddrugih. EAS organizuje i trening pro-

grame iz oblasti menad`menta za ~el-nike pojedinih odjeljenja u svim institu-cijama, radi ja~anja vje{tine u~esnika umodernom upravljanju ljudskim resur-sima i liderstvu. Osim toga, ovi seminaridaju priliku u~esnicima da uporederazli~ite izazove sa kojima se menad`eriu svojim institucijama suo~avaju i dauspostve korisne profesionalne kontakte.

- uvodni kursevi za nove zapo{ljene,kako bi se oni {to prije prilagodili novojradnoj i kulturnoj sredini. Oni nudi iosnovna znanja o sli~nostima i razlika-ma me|u institucijama, kao i mogu}-nost uspostavljanje kontakata koji }enovozapo{ljenima biti od koristiti utoku karijere.

- ciklus kurseva za osoblje koje je iden-tifikovano da ima potencijala da na-preduje od ni`ih ka vi{im nivoima.'Sertifikacija' obuhvata obavezne tren-ing programe i niz ispita. Trening pro-gram traje 300 ~asova.Pored osoblja iz samih institucija, EAS

mo`e uklju~iti u svoje programe i osobljeagencija Evropske unije, kao i drugihorgana, za koje se kreiraju specijaliziraneaktivnosti obuke. Me|utim, EAS ne orga-nizuje tzv. "otvorene" programe obuke zaljude izvan institucija i agencija.

EAS je dio mre`e nacionalnih {kola iinstituta za javnu administraciju u EU, itrude se da zauzmu {to va`niju ulogu utim okvirima.

Zadatak Evropske administrativne{kole je da pru`i visoko kvalitetne pro-grame obuke i da obezbijedi mogu}noststicanja znanja koje prati potrebe institu-cija EU i njenog osoblja, ali i da pro-movi{e zajedni~ke vrijednosti i saradnjuizme|u institucijama, kroz razmjenu idejai dobrih praksi u razli~itim kulturnim sre-dinama.

U EAS-u rade dva tima, jedan kojikreira i razvija programe obuke i drugikoji ih planira i organizuje. Tim ~iniukupno 20 osoba.

Vi{e informacija o ovoj {koli mo`e sena}i na wwwwww..eeuurrooppee..eeuu//eeaass..

VVuu~~ii}} ]]EETTKKOOVVII]]

P R E D S T A V L J A M O I N S T I T U C I J E E U NEVLADINE ORGANIZACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

Amnesty International (AI) je pokretkoji {irom svijeta radi na promo-

visanju ljudskih prava zapisanih u Uni-verzalnoj deklaraciji o ljudskim pra-vima i ostalim me|unarodnim doku-mentima.

Amnesty International se posebnozala`e:- za osloba|anje svih zatvorenika po

osnovu prigovora savjesti,- za po{teno i efikasno su|enje svim

politi~kim zatvorenicima,- za ukidanje smrtne kazne, mu~enja i

drugih okrutnih, neljudskih i poni`a-vaju}ih postupaka prema zatvore-nicima,

- protiv politi~kih ubistava i "nestanaka",- protiv kr{enja ljudskih prava opozi-

cionim grupama.Amnesty International ima razli~ite

mre`e ~lanova i pristalica {irom svijeta.Najnoviji podaci govore da AI ima vi{eod 1.8 miliona ~lanova, pristalica ipretplatnika u vi{e od 150 zemalja ipodru~ja {irom svijeta.

AI je neprofitna, nezavisna, poli-ti~ki nepristrasna organizacija, sastavl-jena od gra|ana koji vjeruju da jeborba za ljudska prava me|unarodnaodgovornost. Ova organizacija ne tra`ii ne prima finansijska sredstva oddr`ava, nevladinih organizacija, politi-~kih stranaka, ve} se finansira isklju~ivood ~lanarina i donacija ~lanova ipristalica.

Evropska kancelarija AI-a uBriselu se fokusira na:- ljudska prava u zemljama ~lanicama

EU i zemljama koje su kandidati zaulazak u EU,

- ljudska prava u spoljnoj politici EU, - bezbjednost i ljudska prava, - azil i za{titu izbjeglica,- saradnju u oblasti sudstva i policije,- ljudska prava i trgovinu oru`jem,- programe saradnje i podr{ke.

Evropska kancelarija je osnovanaod strane nacionalnih sekcija AI uzemljama ~lanicama EU, koje je ifinansiraju.

Vi{e o ovoj organizaciji mo`e seprona}i na sajtu wwwwww..aammnneessttyy-eeuu..oorrgg

PPrriipprreemmiioo:: VVuu~~ii}} ]]EETTKKOOVVII]]

Evropska {kola zajavnu administraciju

23E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . Ak t i vno s t i NVO-aa

Uokviru Foruma [kola evropskih inte-gracija koji organizuju Centar za

gra|ansko obrazovanje, Centar za razvojnevladinih organizacija i Evropski pokret uCrnoj Gori, u saradnji sa Fakultetompoliti~kin nauka, a uz podr{ku FOSI ROM,12. aprila 2007. godine je odr`ana je paneldiskusija na temu "Novi pogled na EU i iza-zovi u procesu pristupanja novih kandida-ta". Gosti Foruma su bili: dr Judy Batt izpariskog Instituta Evropske unije za bezb-jednosne studije, Diego Cardenas Ramirez iLora Borissova iz luksemburskog Evropskoginstituta za javnu administraciju.

U toku izlaganja dr Batt je istakla danema sumnje da je zadnje pro{irenje imaloveliki uticaj na EU i otvorilo pri~u o zamoruod pro{irenja, koja je zapravo i pri~a ozamoru od reformi u vlastitim dr`avama.Ona je detaljno govorila o situaciji u zem-ljama ~lanicama, kako novim tako i onimkoje su me|u osniva~ima EU. U tom kon-tekstu se osvrnula i na perspektive zemalja

koje su u razli~itim fazama pristupanja. DrBatt je poru~ila da je na zemljama kandi-datima da se koncentri{u na rad i tra`enereforme, i da }e to biti klju~ njihovognapretka ka EU bez obzira na sva trenutnade{avanja kroz koje EU prolazi.

Lora Borissova je govorila o mogu-}nostima uporedne analize Luksemburga iCrne Gore, ali uz naglasak na po{tovanjukriterijuma iz Kopenhagena. Tako|e je pod-vukla obaveznost pune primjene Sporazumao stabilizaciji i pridru`ivanju.

Gospodin Ramirez je predstavio In-stitut za javnu administraciju i njihoveaktivnosti u Crnoj Gori. Poseban akcenat jestavio i na puno u~e{}e gra|ana u procesuevropskih integracija.

Jedinstvena poruka svih gostiju je bila dazemlje kandidati moraju nastaviti svoje pro-cese reformi, dok EU "sre|uje stvari u ku}i",i izrazili uvjerenje da kada zemlje koje sesada spremaju za ~lanstvo budu zaista spre-mne, ni EU ne}e imati problema da ih primi.

Centar za razvoj nevladinih organizacija(CRNVO), organizovao je 24. aprila okru-

gli sto na temu "Model Zakona o transparent-nosti pripreme i primjene dr`avnih akata", kojije pripremljen u okviru projekta koji finansiraBalkanski fond za demokratiju (BTD).

Ciljevi zakona su da proces izradezakona i javnih politika na nacionalnomnivou otvore za gra|ane i organizacijecivilnog dru{tva, urede javnu raspravu,utvrde precizne obaveze, rokove i odgov-ornost dr`avne uprave u tom procesu, aposebno u dijelu uklju~ivanja gra|ana.

U~esnici Okruglog stola su bili ~lanovi

radne grupe CRNVO koja je radila na mod-elu zakona, predstavnici NVO, dr`avnihorgana, inostranih organizacija i politi~kihpartija. Oni su se saglasili sa potrebomusvajanja ovog zakona koji bi doprinio afir-maciji participativne demokratije, ve}emu~e{}u gra|ana u javnim poslovima,kvalitetu zakona i javnih politika i transpar-entnosti rada dr`avne uprave.

Regulisanje ove materije je i preporu-ka Savjeta Evrope koji ovo pitanje detaljnoobra|uje u dokumentu "Osnovni principi ostatusu nevladinih organizacija u Evropi " iprate}em memorandumu.

Posvetite se reformamaF O R U M [ K O L A E V R O P S K I H I N T E G R A C I J A

Z A K O N O U ^ E [ ] U C I V I L N O G D R U [ T V A U P R I P R E M ID R @ A V N I H A K A T A

CCiivviillnnoo ddrruu{{ttvvoo mmoorraa bbiittii ddiioo zzaakkoonnooddaavvnnoogg pprroocceessaa

EEEEUUUU iiii zzzzaaaappppaaaaddddnnnniiiiBBBBaaaallllkkkkaaaannnn

USarajevu je 13. aprila 2007. odr`ana kon-ferencija pod nazivom "50 godina Rimskih

ugovora i budu}nost zapadnog Balkana", ~iji jecilj bila rasprava o nastanku Evropske unije1957. godine i razvoja te zajednice, kao i {an-sama za zapadni Balkan u EU.

Pored brojnih izlaga~a i gostiju, sastankuje prisustvovala i predsjedavaju}a delegacije zaodnose sa zemljama JIE Evropskog parlamentaDoris Pack, koja je naglasila da Balkan mo`ekrenuti naprijed kad reformi{e javnu adminis-traciju, obrazovanje i sudstvo, ocjenjuju}i ineophodnost korjenitih promjena i uklju~enjamladih, obrazovanih elita u teku}e procese.

Nakon uvodnih izlaganja, odr`ana sutri odvojena radna stola, na kojima serazgovaralo o zapadnom Balkanu sastanovi{ta EU, regionalnoj saradnji na zapad-nom Balkanu i anga`manu civilnog dru{tvau evropskim integracijama.

Iz Crne Gore, na konferenciji suposebna izlaganja imale i potpredsjednicaVlade RCG Gordana \urovi} i izvr{na direk-torka Centra za gra|ansko obrazovanje Da-liborka Uljarevi}.

Konferenciju su organizovali Direkcijaza evropske integracije BiH, fondacija KonradAdenauer u Sarajevu i Panevropska unija BiH.

SSSSeeeeddddmmmmiiiiccccaaaa uuuu~~~~eeeennnnjjjjaaaa oooollll jjjjuuuuddddsssskkkkiiiimmmm pppprrrraaaavvvviiiimmmmaaaa

UEvropskom centru mladih u Budimpe{tije od 16. do 22. aprila je odr`an tren-

ing seminar ,,Obrazovanjem za ljudska pravaka ja~anju interkulturnog dijaloga". Organi-zatori ovog programa su bili Savjet Evrope iEvropska komisija, u saradnji sa Fondacijomza unaprije|enje razumijevanja me|u kul-turama Anna Lindth.

Sedam dana, 35-oro mladih ljudi izvi{e od 20 zemalja Evrope i Mediterana`ivjeli su zajedno i u~ili o ljudskim pravima.Cilj treninga bio je da se mladim ljudima izrazli~itih kulturnih sredina pru`i prilika da sesretnu, razmijene iskustva, do|u do novihideja i razviju zajedni~ke projekte u oblastiljudskih prava. U~esnici su slu{ali predavanjastru~njaka iz oblasti obrazovanja o ljudskimpravima, me|u kojima su bili i Rui Gomez iElle Keen autori ~uvenog priru~nika ,,Kompas", koji je do sada preveden na vi{eod 20 jezika svijeta, a za Crnu Goruizdava~ko pravo nosi Centar za gra|anskoobrazovanje. Kroz prakti~an rad u~esnici su,uz vo|stvo trenera u~ili tehnike rada na dal-jem preno{enju znanja iz oblasti ljudskihprava u radu sa mladima. Indirektan, alisu{tinski cilj treninga bio je mladi ljudido`ive iskustvo su`ivota i saradnje sa ra-zli~itima od sebe i osjete svu ljepotu jedin-stva u razli~itosti. U ime CGO-a na treningu

je u~estvovao Petar \ukanovi}.

24E IC b i l t en N o 1 9

ap r i l 2 0 0 7 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

LLLL..MM IINN PPUUBBLLIICCIINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL LLAAWWAANNDD HHUUMMAANN RRIIGGHHTTSSGGRRAADDUUAATTEE SSCCHHOOLLAARRSSHHIIPP((22000077//0088))Scholarship/Financial aid: Full for selected stu-dents Deadline: 11 June 2007 Open to: Students that hold an undergraduatedegree in law or comparable degree and arenationals of the countries listed under the head-ing "Eligibility Requirements". Additional informa-tion is also available at: www.rgsl.edu.lv.Purpose The Riga Graduate School of Law announcesScholarships for an LL.M degree with a special-ization in Public International Law and HumanRights funded by the Open Society Institute(OSI). Eligible students currently are beingrecruited to apply for the Riga Graduate Schoolof Law (RGSL) Scholars Programme. The pro-gramme provides expertise in Public InternationalLaw and Human Rights and also offers courses inprivate European Law. The programme is com-petitive and very prestigious. The Programme isbased at the RGSL located in Riga, Latvia. It isopen to all persons who hold an undergraduatedegree in law or a comparable degree, such aspolitical science or international relations, or willbe awarded a degree prior to admission to theprogramme. The 2007/08 Scholars Class starts on3 September 2007.The purpose of these scholarships is to supportstudents who have demonstrated academic

excellence in law or a comparable field of studyand have a demonstrated commitment to workin the field of public law, human rights, or pub-lic service. Overview Scholarships are available to students from Russia,Byelorussia, Ukraine and South Eastern Europeand Central Eurasia regions (see eligible countriesbelow). Each scholarship recipient will receiveamount covering tuition and fees for the LL.Mstudy programme. An additional scholarship isallocated to travel, accommodation and inciden-tal education expenses. Students granted a schol-arship must write their master's thesis in the fieldof public international law or human rights.Priority will be given to students who commit towork in any of the following areas upon comple-tion of the program: human rights, public lawand public service. Furthermore, RGSL seeks torecruit students who have worked within anorganization with which OSI has a relationshipalready, or students who are willing to work withsuch an organization upon completion of theprogram. In the application, students are requiredto provide specific detail on their expectationswork in a related field uponcompletion of the program.EligibilityApplicants must:Satisfy standard RGSL entry requirements (withrespect to educational background and Englishproficiency); Have experience in the fields of public interna-tional law or human rights for a minimum of oneyear; Indicate in the application: current place ofemployment and specify in detail the applicant'splan to return to work in the field of public serv-ice after completing the LL.M programme. Eligible countries: Russia; Byelorussia; Ukraine; all countries listedin region of South Eastern Europe: Albania,Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia,Kosovo, Macedonia, Moldova, Montenegro,Romania and Serbia; all countries listed in regionof Central Eurasia: Armenia, Azerbaijan, Georgia,Kazakhstan, Kyrgyzstan, Mongolia, Tajikistan,Turkmenistan, Uzbekistan. Application process ChecklistSubmit the following by 11 June 2007:- the completed Application Form; - a 2 (two) recommendation letters from a pro-

fessional or academic contact describing theapplicant's academic record, achievements andactivities (research, community service, andprogramme development) in PublicInternational Law, Human Rights or related dis-cipline;

- a personal statement from the applicant that

describes the insights he or she gained fromachievements and activities (research, commu-nity service, and programme development) inPublic International Law or Human Rights.Limit is two pages, 1,5 spaced (Times NewRoman).

Incomplete applications will not be considered. Applications for RGSL Scholars Programme areavailable on-line through www.rgsl.edu.lvBy mail: Riga Graduate School of Law, Albertaiela 13, Riga LV 1010, Latvia. Telephone: +371 703 206, +371 703 200.

1188TTHH IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALLSSUUMMMMEERR LLAANNGGUUAAGGEESSCCHHOOOOLL ((IISSLLSS)) IINN PPIILLSSEENN,,CCZZEECCHH RREEPPUUBBLLIICC will be held from 9 to 27 July, 2007. This eventis attended by 700 participants not only from theCzech Republic but virtually from every corner ofthe world. The ISLS is a three week language program offer-ing 8 languages: Czech, English, German, French,Italian, Spanish, Russian and Portuguese. We alsooffer 3 special courses: TEFL, Legal English and anew course of Creative Writing. The lessons aretaught by experienced native speakers and Czechlecturers. The ISLS provides an exceptional opportunity tocombine high-quality language instruction with alifetime experience. A friendly internationalatmosphere promotes not only students` progressin language studies but also intercultural andinternational contacts in the spirit of toleranceand forms long-lasting friendships. For more information about fees, accommodationand applications please visit www.isls.cz andcomplete the application form according to yourlanguage interest by May 31. We also offer a lim-ited number of scholarships for students fromCentral and Eastern who study Czech Language. We ask you kindly to share this information withindividuals who could be interested. Please, findenclosed more information. Yours faitfhullyPetra ProchazkovaISLS OfficeUniversity of West Bohemia International Office Univerzitni 8 306 14 PILSEN Czech Republic Tel.: +420 37 763 57 75 Fax: +420 37 763 57 22 email: pprochaz@rek.zcu.czwww.isls.czwww.international.zcu.cz

EIC Bilten je elektronski ~asopis koji izlazi u sklopu EIC programa, a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.Izdava~ je Centar za gra|ansko obrazovanje.

EIC bilten je zaveden u evidenciji medija Ministarstva kulture i medija pod rednim brojem 578. Urednik: Ne|eljko Rudovi}; Ure|iva~ki kolegijum: Vera [}epanovi}, Daliborka Uljarevi}, mr Dragan Stojovi}, mr Vladimir Vu~ini}Tehni~ki urednik: Bla`o Crvenica; Lektura: Milena Milunovi}; Lektura engleske verzije: Maja Mugo{a; Prevod: Vera [}epanovi}

Njego{eva 36 / I Tel / fax: 081 / 665 - 112, 665 - 327 E-mmail: eicbilten@cg.yuEIC Bilten mo`ete preuzeti na www.cgo.cg.yu