eduka.rs · Web viewУченици наводе садржаје, а наставник записује у виду теза на табли. Завршни (15 мин.) Литература:

ПИСАНЕ ПРИПРЕМЕ

Редни број: 1

Наставна јединица: Уводни час Тип часа: утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање ученика са садржајем, планом и програмом рада у петом разреду;‒ упознавање ученика са уџбеником и радном свеском.

Наставне методе: дијалошко-монолошка Облици рада: фронтални

Наставна средства: уџбеник и радна свеска.ТОК ЧАСА

‒ Упознавање са ученицима и добродошлица у шести разред.

Уводни (10 мин.)

‒ Наставник представља садржај, план наставе и учења за шести разред. ‒ Разговара са ученицима о томе шта ће учити у шестом разреду.‒ Наставник представља уџбеник и радну свеску за шести разред. ‒ Објашњава ученицима како да користе уџбеник и радну свеску у даљем раду.

Главни (20 мин.)

‒ Ученици добијају задатак да се подсете које су историјске садржаје учили у петом разреду.

‒ Ученици наводе садржаје, а наставник записује у виду теза на табли.

Завршни (15 мин.)

Литература:‒ А. Тодосијевић, Историја – уџбеник са одабраним историјским изворима за шести разред основне школе, ЕДУКА, Београд 2019.‒ А. Тодосијевић, Радна свеска са историјском читанком за шести разред основне школе, ЕДУКА, Београд 2019.



Наставна јединица: Основне одлике средњег века Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање појма средњи век;‒ упознавање са хронолошким и просторним границама средњег века.

Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:

‒ дефинише појам средњег века;‒ одреди хронолошке границе средњег века.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.2.; ИС.1.1.4.; ИС.1.1.6.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.

Наставне методе:дијалошко-монолошка, илустративно-демонстративна

Облици рада:фронтални

Наставна средства: уџбеник, видео-бим.ТОК ЧАСА

‒ Ученици наводе који су историјски период учили у петом разреду.‒ Наставник са ученицима понавља периодизацију историје.


‒ Наставник објашњава појам средњи век. ‒ Наставник објашњава хронолошке и просторне границе средњег века. Демонстрира

путем ленте времена на видео-биму хронолошке границе средњег века, показује простор Средоземља као просторни оквир за проучавање средњег века.

‒ Ученици прате наставниково излагање, бележе тезе у свескама које наставник презентује путем видео-бима, постављају и одговарају на питања, учествују у дискусији.


‒ Ученици одговарају на питања из уџбеника на стр. 11. Читају одговоре, коментаришу са наставником и постављају питања.


Литература:‒ С. Пеинтер, Историја средњег века, Београд 1997.



Наставна јединица: Историјски извори за историју средњег века

Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање појма историјских извора, класификације и коришћења извора.


‒ разврста историјске изворе за историју средњег века према њиховој основној подели;‒ на основу једноставних примера класификује историјске изворе за период средњег

века.Стандарди постигнућа: ИС.1.2.2.; ИС.1.2.3.; ИС.3.2.1.; ИС.3.2.2.

Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Наставник разговара са ученицима о значају проучавања историјских извора.‒ Обнавља са ученицима градиво из петог разреда о класификацији историјских

извора.


‒ Наставник наводи карактеристичне историјске изворе за период средњег века. Објашњава врсте историјских извора и основну поделу на писане и материјалне изворе.

‒ Путем видео бима показује примере најзначајнијих врста историјских извора.‒ Ученици прате наставниково излагање, бележе тезе у свескама које наставник

показује путем видео-бима, постављају и одговарају на питања.

Главни (25) мин.)

‒ Ученици путем једноставних примера које наставник пројектује на табли, препознају и класификују врсте историјских извора.


Литература:‒ Ч. Антић, Увод у историјске студије, Београд 2017.



Наставна јединица: Основи проучавања прошлости Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање појма средњи век;‒ разумевање појма историјских извора, класификације и коришћења извора.


‒ дефинише појам средњег века;‒ одреди хронолошке границе средњег века;‒ разврста историјске изворе за историју средњег века према њиховој основној подели;‒ на основу једноставних примера класификује историјске изворе за период средњег

века.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.2.; ИС.1.1.4.; ИС.1.1.6.; ИС.1.2.2.; ИС.1.2.3.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.6.; ИС.3.2.1.; ИС.3.2.2.

Наставне методе:практичан рад

Облици рада:индивидуални рад

Наставна средства: радна свеска.ТОК ЧАСА

‒ Наставник обнавља наставне јединице Основне одлике средњег века и Историјски извори за историју средњег века кроз разговор са ученицима. Поставља им питања да ли су посетили библиотеку или музеј? Шта су тамо видели? Које врсте историјских извора се чувају на тим местима? У чему је значај проучавања историјских извора? Које су хронолошки оквири средњег века?


‒ Ученици добијају задатак да ураде вежбања у радној свесци у оквиру теме Основи проучавања прошлости.

‒ Ученици добијају задатак да одговоре на питања и ураде задатке индивидуално.‒ Након завршетка израде задатака ученици читају тачне одговоре, упоређују их,

допуњују се и исправљају ако нису тачно урадили.

Главни (25)

‒ Наставник похваљује и оцењује најактивније ученике.‒ Ученици добијају домаћи задатак да направе пано на коме ће у улози

средњовековног летописца приказати најзначајније догађаје из школског живота у току прошле године (излете, екскурзије, посете, обележавање значајних јубилеја и сл.).


Литература:‒ А. Тодосијевић, Радна свеска са историјском читанком за шести разред основне школе, ЕДУКА, Београд 2019.



Наставна јединица: Рађање Европе Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о последицама Велике сеобе народа и настанку нових држава у

Европи након пада Западног римског царства.


‒ наведе најзначајније последице настанка и развоја држава у Европи и Средоземљу након Велике сеобе народа и пада Западног римског царства;

‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.1.10.; ИС.2.1.6.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.

Наставне методе:дијалошко-монолошка, илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво из петог разреда о Великој сеоби народа и паду Западног римског царства.

‒ Ученици наводе узроке пропасти Западног римског царства и објашњавају зашто је тај догађај важна историјска прекретница у историји цивилизације.


‒ Наставник објашњава последице сеобе народа. Наводи које су најзначајније германске државе настале на простору некадашњег Западног римског царства, са посебним акцентом на Франачку државу.

‒ Путем видео-бима преко Едукиног дигиталног портала демонстрира промене настале у Европи на историјској карти.

‒ Ученици прате наставниково излагање, бележе тезе у свескама које наставник показује путем видео-бима, постављају и одговарају на питања.


‒ Ученици анализирају историјски извор из уџбеника Ајнхардов портрет Карла Великог. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Рађање Европе Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о последицама Велике сеобе народа и настанку нових држава у

Европи након пада Западног римског царства.


‒ наведе најзначајније последице настанка и развоја држава у Европи и Средоземљу након Велике сеобе народа и пада Западног римског царства;

‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена.Стандарди постигнућа:ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.1.10.; ИС.2.1.6.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.




‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о великој сеоби народа и настанку нових држава на простору Западног римског царства. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици добијају задатак да ураде вежбања у радној свесци у оквиру лекције Рађање Европе.

‒ Ученици добијају задатак да одговоре на питања и ураде задатке индивидуално. Након завршетка израде задатака ученици читају тачне одговоре, упоређују их, допуњују се и исправљају ако нису тачно урадили.


‒ Ученици добијају домаћи задатак да обоје нему карту и уцртају најзначајније државе из тог периода.

‒ Наставник похваљује и оцењује најактивније ученике.





Наставна јединица: Настанак феудалног друштва Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама феудалног друштва;‒ разумевање друштвених односа у средњем веку.


‒ наведе основне одлике феудализма;‒ пореди положај и начин живота жена и мушкараца, различитих животних доби,

припадника постојећих друштвених слојева у феудалном друштву;‒ идентификује основне одлике и промене у начину производње у доба феудализма.





‒ Обнавља са ученицима градиво из петог разреда о друштву у античком периоду.‒ Ученици наводе основне карактеристике античког друштва и поделу на основне

друштвене групе.


‒ Наставник објашњава појам феудализам (феудално друштво). Објашњава основне економске и привредне одлике феудалног доба. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, објашњава на основу пирамиде друштва, поделу друштва средњег века.



‒ Ученици читају и анализиорају текст из уџбеника о свакодневном животу у феудалном периоду. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Настанак феудалног друштва Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама феудалног друштва;‒ разумевање друштвених односа у средњем веку.


‒ наведе основне одлике феудализма;‒ пореди положај и начин живота жена и мушкараца, различитих животних доби,

припадника постојећих друштвених слојева у феудалном друштву;‒ идентификује основне одлике и промене у начину производње у доба феудализма.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.1.10.; ИС.2.1.6.; ИС.2.2.4.; ИС.3.1.3.


Облици рада:индивидуални рад, рад у паровима.


‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о феудалном друштву, ученици идентификују основне друштвене групе феудалног периода. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици у оквиру првог дела главног дела часа одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. На другом делу часа наставник дели ученике на парове. Ученици читају и анализирају историјске изворе из радне свеске на нивоу парова, и то Џон Булову, Хронику Енглеске и Хронику Раула Глабера.

‒ Након завршетка израде задатака ученици читају тачне одговоре, упоређују их, допуњују се и исправљају ако нису тачно урадили.


‒ Наставник помаже ученицима који су на нивоу парова анализирали историјске изворе. Води и усмерава дискусију, помаже ученицима да извуку најважније закључке.






Наставна јединица: Западна Европа у раном средњем веку

Тип часа:провера знања

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање последица Велике сеобе народа и настанка првих држава у раном

средњем веку;‒ разумевање основних одлика феудалног друштва;‒ разумевање друштвених односа у раном средњем веку.


‒ наведе најзначајније последице настанка и развоја држава у Европи и Средоземљу у раном средњем веку;

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.1.10.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка

Облици рада:фронтални, индивидуални

Наставна средства: уџбеник, радна свеска, табла, историјска картаТОК ЧАСА

‒ Наставник објашњава да ће кроз питања проверити научено градово.‒ Наставник поставља питања ученицима.


1. Објасни које је значајне промене изазвала Велика сеоба народа.2. Покажи на карти простор где су настале прве варварске државе.3. Објасни под којим околностима су Франци примили хришћанство.4. Због чега сматрамо Карла Великог за најмоћнијег владара у раном средњемвеку?5. Наведи народе чијим се насељавањем завршава Велика сеоба народа. 6. Објасни шта се подразумева под појмом рурално друштво. 7. Наведи ко спада у повлашћену друштвену групу у средњем веку.8. Закључи зашто је положај кметова био бољи од положаја робовау антици.9. На основу чега је настао појам феудално друштво?10. Које обавезе је имао вазал према свом сениору?


‒ Води и усмерава дискусију, помаже ученицима да извуку најважније закључке.‒ Наставник похваљује и оцењује најактивније ученике.


Литература:‒ А. Тодосијевић, Историја – уџбеник са одабраним историјским изворима за шести разред основне школе, ЕДУКА, Београд 2019.



Наставна јединица: Хришћанска црква Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама хришћанске цркве у раном средњем веку.


‒ разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и ширења хришћанства у раном средњем веку.





‒ Обнавља са ученицима градиво из петог разреда о настанку хришћанства.‒ Ученици наводе основне карактеристике хришћанског учења.


‒ Наставник објашњава развој хришћанског учења у периоду раног средњег века и његове основне одлике путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, на основу сликовних извора и илустрација.



‒ Ученици на основу упоредне табеле из уџбеника уочавају сличности и разлике између Западне и Источне цркве. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, Београд 2000.



Наставна јединица: Хришћанска црква Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика хришћанске цркве у раном средњем веку.


‒ разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и ширења хришћанства у раном средњем веку.





‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о хришћанској цркви. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим добијају задатак да прочитају историјски текст из радне свеске о монаштву и да га анализирају кроз дискусију.



‒ Наставник води и усмерава дискусију, помаже ученицима да извуку најважније закључке.






Наставна јединица: Византија до XII века Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са најзначајнијим последицама развоја Византијског царства у раном

средњем веку.


‒ наведе најзначајније последице развоја Византијског царства у раном средњем веку;‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8. ; ИС.1.1.9. ; ИС.1.1.10. ; ИС.2.1.6. ; ИС.2.2.1. ; ИС.3.1.3.




‒ Наставник са ученицима обнавља градиво из петог разреда о распаду Западног римског царства и владавини цара Константина Великог.

‒ Ученици наводе основне карактеристике хришћанског учења.


‒ Наставник објашњава развој Византијског царства у периоду раног средњег века и његове основне државне и друштвене одлике. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира на историјској карти и показује границе и правце ширења Јустинијанове државе.



‒ Ученици читају и анализирају историјски извор, одломак из Прокопијеве историје о цару Јустинијану и царици Теодори. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 2017.



Наставна јединица: Византија до XII века Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика развоја Византијског царства у раном средњем веку.


‒ наведе најзначајније последице развоја Византијског царства у раном средњем веку;‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту.





‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о Византијском царству у периоду раног средњег века. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим добијају задатак да прочитају историјске занимљивости из радне свеске.









Наставна јединица: Исламски свет Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о настанку и основним одликама ислама;‒ упознавање са последицама настанка државе Арабљана у раном средњем веку.


‒ наведе најзначајније последице настанка и развоја државе Арабљана у раном средњем веку;

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;‒ разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и

ширења различитих верских учења у раном средњем веку;‒ илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.1.10.; ИС.2.1.6.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво из петог разреда о религијама античког света.‒ Ученици наводе основне карактеристике најзаступљенијих религија у антици.


‒ Наставник објашњава настанак ислама и основне одлике тог верског учења путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира на историјској карти и путем сликовних извора и илустрација. Илуструје бројним примерима значај прожимања цивилизација у раном средњем веку.



‒ Ученици на основу илустрација из уџбеника и са видео бима, уочавају сличности и разлике између исламског и хришћанског света (културне, привредне, верске, политичке). Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ Ф. Хити, Историја Арапа, Сарајево 1983.



Наставна јединица: Исламски свет Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање настанка и основних одлика ислама;‒ разумевање последица настанка државе Арабљања у раном средњем веку.


‒ наведе најзначајније последице настанка и развоја државе Арабљана у раном средњем веку;

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и

ширења различитих верских учења у раном средњем веку;‒ илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.1.10.; ИС.2.1.6.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.




‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о исламском свету у периоду раног средњег века. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим добијају задатак да прочитају и анализирају историјски извор из радне свеске о начину живота и ратовања Арабљана.









Наставна јединица: Европа и Средоземље у раном средњем веку

Тип часа:систематизација

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика периода раног средњег века.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;‒ пореди историјске појаве;‒ наведе најзначајније последице настанка и развоја држава у Европи и Средоземљу у

раном средњем веку;‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ пореди положај и начин живота жена и мушкараца, различитих животних доби,

припадника постојећих друштвених слојева, у раном средњем веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.7.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.2.1.5.; ИС.2.1.6.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.; ИС.3.2.1.Наставне методе:дијалошко-монолошка

Облици рада:фронтални, индивидуални рад


‒ Наставник објашњава да ће кроз питања проверити научено градиво.‒ Наставник поставља питања ученицима:


‒ На који начин можемо поделити временски период средњег века?‒ Наведи најзначајније историјске изворе за проучавање историје средњег века.‒ Објасни које је значајне промене изазвала Велика сеоба народа.‒ Покажи на историјској карти државе настале након распада Западног римског

царства.‒ Објасни шта је феудализам.‒ Које је основна друштвена подела у средњем веку?‒ Који су узроци довели до поделе у хришћанској цркви 1054. године?‒ Објасни значај Јустинијанове обнове.‒ Које су основне одлике исламског учења?


‒ Ученици одговарају на питања дизањем руку, показују на историјској карти, објашњавају слике и илустрације из уџбеника. Наставник кроз разговор са ученицима систематизује знања из опште историје раног средњег века.



Литература:‒ А. Тодосијевић, Историја ‒ уџбеник са одабраним историјским изворима за шести разред основне школе, ЕДУКА, Београд 2019.



Наставна јединица: Словени и њихово насељавање Балканског полуострва


Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о Словенима и насељавању на Балканско полуострво;‒ упознавање са начином живота, обичајима и веровањима словенских племена.


‒ на основу датих примера, изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском (на плану политике, економских прилика, друштвених и културних појава);

‒ на историјској карти лоцира правце миграција и простор насељен Србима и њиховим суседима у раном средњем веку.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.1.10.; ИС.1.2.1.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.;ИС.3.1.4.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна


Наставна средства: уџбеник, радна свеска, видео-бим.ТОК ЧАСА

‒ Обнавља са ученицима Велику сеобу народа. Ученици наводе која су се племена населила на простору Западног римског царства.

‒ Ученици наводе основне карактеристике најзаступљенијих религија у антици.


‒ Наставник објашњава узроке сеобе словенских племена. Путем видео-бима, Едукиног дигиталног портала, демонстрира на историјској карти објашњавајући насељавање Балканског полуострва од стране Јужних Словена. Упознаје ученике са другим суседима и старосеодеоцима Балканског полуострва, њиховим обичајима, веровањима, начином живота.



‒ Ученици на основу шема и табела из уџбеника и са видео-бима, наводе који народи данас спадају у групу јужних, источних и западних Словена. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ Историја српског народа, књ. I, Београд 1981.



Наставна јединица: Словени и њихово насељавање Балканског полуострва

Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ утврђивање знања о Словенима и насељавању на Балканско полуострво;‒ разумевање начина живота, обичаја и веровања словенских племена.



‒ на историјској карти лоцира правце миграција и простор насељен Србима и њиховим суседима у раном средњем веку.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.1.10.; ИС.2.1.6.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад

Облици рада:индивидуални рад, рад у паровима


‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о Словенима и насељавању Балканског полуострва. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да прочитају и анализирају историјске изворе (Прокопије, Псеудо-Маврикије) из радне свеске. Одговарају на питања из радне свеске у пару.









Наставна јединица: Срби од VII до XII века Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о најстаријем периоду српске државе;‒ упознавање са простором на коме су живели Срби у најстаријем периоду.



‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ на историјској карти лоцира правце миграција и простор насељен Србима и њиховим

суседима у раном средњем веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима сеобу Словена и досељавање словенских племена на Балканско полуострво. Ученици наводе поделу словенских племена и простор на коме су се населили.

‒ Ученици наводе основне карактеристике живота и религије словенских племена.


‒ Наставник објашњава долазак Срба на Балканско полуострво. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира на историјској карти простор на коме су живели Срби (српске земље у раном средњем веку). Објашњава настанак и развој најстаријих српских држава (Србија и Дукља). Упознаје ученике са најпознатијим историјским личностима, културом, животом Срба у најстаријем периоду.



‒ Ученици аналзирају одломке из историјских извора из уџбеника, текст Константина Порфирогенита о досељавању Срба и периоду владавине кнеза Властимира. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Срби од VII до XII века Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ утврђивање о најстаријем периоду српске државе;‒ разумевање историјског простора на коме су живели Срби у најстаријем периоду.




суседима у раном средњем веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7. ; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о доласку Срба на Балканско полуострво и настанку првих држава. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјску карту из радне свеске. Одговарају на питања из радне свеске у пару.









Наставна јединица: Срби у раном средњем веку Тип часа:провера знања

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање настанка и развоја најстаријих српских држава у раном средњем веку;‒ разумевање значаја и улоге најистакнутијих историјских личности.




суседима у раном средњем веку;‒ разликује споменике различитих епоха, са посебним освртом на оне у локалној

средини;‒ повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским

контекстом (хронолошки, политички, друштвени, културни).Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка



‒ Наставник објашњава да ће кроз питања проверити научено градово.‒ Наставник поставља питања ученицима.

Уводни (5

1. На ком простору се налазила прапостојбина Словена?2. Наведи народе − суседе Јужних Словена.3. Какав је био однос Словена са народима староседеоцима Балкана?4. Наброј народе који данас припадају групи Јужних Словена.5. Уз помоћ историјске карте одреди које су територије на простору југоисточне Европе населила словенска племена током VI и VII века.6. Наведи простор који су Срби, према писању Константина Порфирогенита, населили у VII веку.7. Наброј српске области на приморју.8. Објасни какав је био однос Србије и Бугарске у IX и X веку.9. Одреди на ком простору је настала Дукља.10. Образложи како је Дукља постала краљевина.


‒ Ученици одговарају на питања дизањем руку, показују на историјској карти, објашњавају слике и илустрације из уџбеника... Наставник кроз разговор са ученицима систематизује стечена знања.


Завршни (5




Наставна јединица: Покрштавање Срба и других Јужних Словена и њихова рана култура


Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о покрштавању Срба и других Јужних Словена;‒ упознавање са основним одликама културе Срба и других Јужних Словена у периоду

раног новог века.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:


‒ разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и ширења различитих верских учења у раном средњем веку.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.7.; ИС.1.1.10.; ИС.1.2.1.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво о настанку и развоју најстаријих српских држава у раном средњем веку. Ученици наводе простор на који су се Срби доселили и основне карактеристике Србије и Дукље у раном средњем веку.

‒ Ученици наводе основне карактеристике свакодневног живота Срба у раном средњем веку.


‒ Наставник објашњава основне одлике културе Срба и других Јужних Словена у периоду раног средњег века. Објашњава културну и верску делатност Ћирила и Методија. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем визуелних историјских извора најзначајније културно-историјске споменике епохе.



‒ Ученици анализирају Мирослављево јеванђеље, које наставник приказује путем видео-бима. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Покрштавање Срба и других Јужних Словена и њихова рана култура


Циљеви и задаци часа:‒ утврђивање знања о покрштавању Срба и других Јужних Словена;‒ разумевање основних одлика културе Срба и других Јужних Словена у периоду

раног новог века.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:



Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о покрштавању Срба и других Јужних Словена и њиховој раној култури. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјски извор – Житије Ћирила и Методија.









Наставна јединица: Српске земље у раном средњем веку Тип часа:систематизација

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика националне историје периода раног средњег века.



‒ учествује у организовању и спровођењу заједничких школских активности везаних за развој културе сећања.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка



‒ Наставник објашњава да ће кроз питања проверити научено градово.‒ Наставник поставља питања ученицима:


1. Наброј народе који данас припадају групи Јужних Словена.2. Уз помоћ историјске карте одреди које су територије на простору југоисточне Европе населила словенска племена током VI и VII века.3. Наведи простор који су Срби, према писању Константина Порфирогенита, населили у VII веку.4. Наброј српске области на приморју.5. Објасни какав је био однос Србије и Бугарске у IX и X веку.6. Одреди на ком простору је настала Дукља.7. Образложи како је Дукља постала краљевина.8. Наведи назив државе која је имала најјачи културни утицајмеђу Словенима на источном делу Балканског полуострва.9. Закључи зашто је кнез Велике Моравске тражио од византијског цара да му пошаље епископе и свештенике из Цариграда.10. Објасни у чему је основни значај делатности Ћирила и Методија међу словенским народима.


‒ Ученици одговарају на питања дизањем руку, показују на историјској карти, објашњавају слике и илустрације из уџбеника... Наставник кроз разговор са ученицима систематизује знања из опште историје раног средњег века.






Наставна јединица: Европске монархије Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о најзначајнијим средњовековним европским монархијама;‒ упознавање са основним друштвеним одликама најзначајнијих европских монархија.


‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;‒ на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као

и историјске од легендарних личности;‒ илуструје примерима важност утицаја политичких, привредних, научних и

културних тековина позног средњег века у савременом друштву.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.2.1.1.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво о Великој сеоби народа и најзначајнијим државама у периоду раног средњег века на простору Западне Европе. Ученици наводе најзначајније државе Западне Европе, простор на коме су настале и основне друштвене одлике тих држава.

‒ Ученици наводе основне карактеристике феудалног друштва раног средњег века.


‒ Наставник објашњава основне одлике држава Западне Европе на примерима Енглеске, Француске и Немачке (Светог римског царства). Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем историјске карте и визуелних историјских извора основне карактеристике времена и простора.



‒ Ученици анализирају Велику повељу слобода и њен историјски контекст, као и утицај на савремено европско друштво. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Европске монархије Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о најзначајнијим средњовековним европским монархијама;‒ разумевање основних друштвених одлика најзначајнијих европских монархија.




Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7. ; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о европским монархијама. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјски извор – Велика повеља слобода.









Наставна јединица: Крсташки ратови Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о крсташким ратовима;‒ упознавање на основу примера са значајем прожимања цивилизација и усвајању

нових културних тековина.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;‒ илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација.




‒ Наставник са ученицима обнавља градиво о најзначајнијим европским монархијама. Ученици наводе на примеру Енглеске, Француске и Немачке најзначајније државне и друштвене одлике периода позног средњег века.


‒ Наставник објашњава узроке избијања крсташких ратова. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем историјске карте и визуелних историјских извора основне карактеристике крсташких ратова.



‒ Ученици анализирају последице крсташких ратова на основу стечених знања. Дискутују о значају прожимања различитих цивилизација, као и размени културних тековина и унапређењу трговине и привреде. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ Група аутора, У име бога, кратка историја крсташких ратова, Београд 2008.



Наставна јединица: Крсташки ратови Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о крсташким ратовима;‒ упознавање на основу примера са значајем прожимања цивилизација и усвајању

нових културних тековина.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;‒ илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација.




‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о крсташким ратовима. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјски текст о крсташким ратовима и њиховим последицама Амина Малуфа.









Наставна јединица: Свакодневни живот у средњем веку Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама свакодневног живота у средњем веку.


‒ пореди положај и начин живота жена и мушкараца, различитих животних доби, припадника постојећих друштвених слојева, у позном средњем веку;

‒ на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као и историјске од легендарних личности.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.8.; ИС.1.1.10.; ИС.1.2.1.; ИС.2.1.6 ; ИС.2.2.1.;ИС.3.1.2.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Наставник обнавља са ученицима градиво о најзначајнијим европским монархијама. Ученици наводе на примеру Енглеске, Француске и Немачке најзначајније државне и друштвене одлике периода позног средњег века.


‒ Наставник објашњава основне одлике свакодневног живота друштвених група у средњем веку. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, визуелних историјских извора, демонстрира чињенице о начину живота људи на селу, граду, средњовековном замку и сл.



‒ Ученици анализирају аспекте свакодневног живота на примерима друштвених група у средњем веку. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Свакодневни живот у средњем веку Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика свакодневног живота у средњем веку.


‒ пореди положај и начин живота жена и мушкараца, различитих животних доби, припадника постојећих друштвених слојева, у позном средњем веку;

‒ на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као и историјске од легендарних личности.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.8.; ИС.1.1.10.; ИС.1.2.1.; ИС.2.1.6 ; ИС.2.2.1. ; ИС.3.1.2.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о свакодневном животу. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјски текст о витезовима и историјски извор о свакодневном животу Фиренце.









Наставна јединица: Средњовековнa културa Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама средњовековне културе.


‒ на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као и историјске од легендарних личности;

‒ образлаже најважније последице научно-техничких открића у периоду позног средњег века;

‒ идентификује основне одлике и промене у начину производње у позном средњем веку;

‒ илуструје примерима важност утицаја политичких, привредних, научних и културних тековина позног средњег века у савременом друштву.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.8.; ИС.1.1.10.; ИС.1.2.1.; ИС.2.1.6 ; ИС.2.2.1. ; ИС.3.1.2.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво о свакодневном животу у средњем веку. Ученици наводе основне одлике свакодневног живота у средњем веку.

‒ Ученици наводе поделу на основне друштвене групе у средњем веку, објашњавају појмове феудализам – феудално друштво.


‒ Наставник објашњава основне одлике средњовековне културе. Демонстрира путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, слика и визуелних историјских извора најзначајније културно-историјске споменике средњег века. Објашњава најзначајнија достигнућа у уметности, грађевинарству, образовању.



‒ Ученици на основу најзначајнијих књижевних дела из средњег века, анализирају и уочавају разлика између митова и легенди и историјских чињеница. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Средњовековнa културa Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ Разумевање основних одлика средњовековне културе.


‒ на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као и историјске од легендарних личности;

‒ илуструје примерима важност утицаја политичких, привредних, научних и културних тековина позног средњег века у савременом друштву.




‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о средњовековној култури. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају одломак из историјског епа Песма о Роланду. Њихов задатак је да уоче легендарне елементе и да их разликују од историјских чињеница.









Наставна јединица: Настанак државе Немањића Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са настанком и развојем српске средњовековне државе;‒ стицање знања о значају и улози истакнутих личности из националне историје.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима из националне историје;


‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ изводи закључак о значају српске средњовековне државности и издваја

најистакнутије владарске породице.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво о најстаријем периоду националне историје. Ученици наводе основне податке о Србији и Дукљи у периоду раног новог века.

‒ Ученици наводе најистакнутије личности из најстаријег периода националне историје.


‒ Наставник објашњава период владавине Стефана Немање, Стефана Првовенчаног, као и живот и дело Саве Немањића. Демонстрира путем видео-бима, Едукиног дигиталног портала, путем слика и визуелних историјских извора период стицања државне независности и црквене самосталности. Објашњава основне одлике периода владавине Стефана Немање и Стефана Првовенчаног.



‒ Ученици на основу житија Стефана Немање, састављеног од стране Стефана Првовенчаног и Саве Немањића, анализирају улогу и значај оснивача династије Немањић. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд 1989.



Наставна јединица: Настанак државе Немањића Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о настанку и развоју српске средњовековне државе;‒ разумевање значаја и улоге истакнутих личности из националне историје.





најистакнутије владарске породице.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о настанку државе Немањића. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјску карту у радној свесци. Имају задатак да уцртају престоницу државе Немањића, као и територијална проширења државе у периоду владавине Стефана Првовенчаног.









Наставна јединица: Живот и дело Светог Саве Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ стицање знања о значају и улози Саве Немањића.


‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ учествује у организовању и спровођењу заједничких школских активности везаних

за развој културе сећања;‒ изводи закључак о значају српске средњовековне државности и издваја

најистакнутије чланове владарске породице.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о настанку државе Немањића. Ученици наводе најистакнутије историјске личности владарске династије Немањић. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици су подељени у парове. Добијају задатак да анализирају историјски текст о Светом Сави из радне свеске.




‒ Наставник похваљује и оцењује најактивније ученике.‒ Ученици добијају домаћи задатак да осмисле пано на тему Свети Сава.





Наставна јединица: Успон српске државе Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са привредним и војним јачањем српске средњовековне државе;‒ стицање знања о значају и улози истакнутих личности из националне историје.








‒ Обнавља са ученицима градиво о настанку државе Немањића. Ученици наводе основне податке о најзначајнијим владарима из тог периода.

‒ Ученици објашњавају стицање државне независности и црквене самосталности.


‒ Наставник објашњава период владавине краља Уроша, краља Милутина и краља Стефана Дечанског. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, историјске карте и сликовних извора, демонстрира и објашњава основне одлике периода друге половине XIII прве половине XIV века.



‒ Ученици на основу историјског извора о бици код Велбужда анализирају најзначајније аспекте те битке. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Успон српске државе Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са привредним и војним јачањем српске средњовековне државе;‒ разумевање значаја и улоге истакнутих личности из националне историје.





најистакнутије владарске породице.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2 ; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о успону српске државе у периоду друге половине XIII прве половине XIV века. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају песму Милана Ракића о српској краљици Симониди.









Наставна јединица: Српско царство Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са освајањима Стефана Душана и стварањем српског царства;‒ стицање знања о значају и улози истакнутих личности из националне историје.








‒ Наставник обнавља са ученицима градиво о успону српске државе у периоду друге половине XIII и прве половине XIV века.

‒ Ученици наводе основне податке о најзначајнијим владарима из тог периода.


‒ Наставник објашњава период владавине Стефана Душана. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем историјске карте и сликовних извора, Душанова освајања и проширење граница српске средњовековне државе. Објашњава основне одлике периода владавине Стефана Душана, државно и друштвено уређење, доношење законика.



‒ Ученици на основу историјске карте анализирају освајања Стефана Душана. Уочавају територије које улазе у састав проширене српске државе. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Српско царство Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са освајањима Стефана Душана и стварањем српског царства;‒ стицање знања о значају и улози истакнутих личности из националне историје.








‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о српском царству и владавини Стефана Душана. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјски извор о Душановом крунисању за цара.









Наставна јединица: Држава Немањића Тип часа:систематизација

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика националне историје периода немањићке државе.





најистакнутије владарске породице.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка





1. Наведи државе које су утицале на развој Србије током XII и почетком XIII века.2. Објасни у чему је значај тога што је Србија постала краљевина 1217. године.3. Наведи најзначајније задужбине Стефана Немање, Стефана Првовенчаног и Саве Немањића.4. Закључи у чему је значај владавине краља Уроша.5. Објасни зашто се краљ Драгутин одрекао престола у корист млађег брата Милутина.6. Наведи области које је краљ Милутин освојио од Византије.7. Објасни зашто је Стефан Дечански збачен са престола.8. Наведи територије које је Стефан Душан освојио од Византије.9. Закључи зашто се Стефан Душан крунисао царском круном.10. Наведи најзначајније тековине Душанове владавине.


‒ Ученици одговарају на питања дизањем руку, показују на историјској карти, објашњавају слике и илустрације из уџбеника. Наставник кроз разговор са ученицима систематизује стечена знања.


Завршни (5




Наставна јединица: Крај српског царства Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са распадом српске државе након смрти цара Душана;‒ стицање знања о значају и улози истакнутих личности из националне историје.








‒ Обнавља са ученицима градиво о владавини цара Душана и стварању царства. ‒ Ученици наводе основне податке о периоду владавине цара Душана.


‒ Наставник објашњава период после смрти цара Душана, владавину цара Уроша Нејаког, однос са обласним господарима. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем историјске карте и сликовних извора, промене настале након смрти цара Душана. Објашњава основне одлике периода распада српске средњовековне државе и битку на Марици 1371.



‒ Ученици на основу историјских извора из уџбеника анализирају битку на Марици и узроке и последице пораза српске војске. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Крај српског царства Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са распадом српске државе након смрти цара Душана;‒ стицање знања о значају и улози истакнутих личности из националне историје.








‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о крају српског царства и периоду обласних господара. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају карту Крај српског царства и упишу обласне господаре који су владали појединим областима царства.









Наставна јединица : Средњовековна Босна Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са настанком и развојем средњовековне босанске државе;‒ стицање знања о значају и улози истакнутих личности из националне историје.




‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво о најстаријем периоду српске државе, државама Србији и Дукљи.

‒ Ученици наводе основне податке о најистакнутијим владарима династије Немањић.


‒ Наставник објашњава период настанка средњовековне босанске државе, период владавине бана Кулина. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем историјске карте промене државних граница у периоду владавине династије Котроманића. Објашњава основне одлике цркве босанске.



‒ Ученици на основу стечених знања наводе најзначајније босанске владаре и упарују их са савременицима из династије Немањића. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Средњовековна Босна Тип часа:утврђивање

.

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са настанком и развојем средњовековне босанске државе;‒ разумевање значаја и улоге истакнутих личности из националне историје.




‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о средњњовековној босанској држави. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјски извор који говори о крунисању краља Твртка Котроманића.









Наставна јединица: Друштво и култура Срба Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са друштвеним и културним приликама у средњовековној српској

држави;‒ стицање знања о најзначајнијим културним тековинама српске средњовековне

државе.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:







‒ Обнавља са ученицима градиво о периоду владавине династије Немањића. ‒ Ученици наводе најзначајније средњовековне манастире из периода владавине

династије Немањића и њихове ктиторе.


‒ Наставник објашњава основне одлике друштвеног, привредног и културног живота српске средњовековне државе. Демонстрира путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, сликовних извора, најзначајније културне тековине српске средњовековне државе. На примерима из културе, књижевности, правних споменика указује на значај српске средњовековне државе.



‒ Ученици на основу одломака из Душановог законика анализирају односе између друштвених група у држави Немањића. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.

Завршни (10




Наставна јединица: Друштво и култура Срба Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са друштвеним и културним приликама у средњовековној српској

држави;‒ стицање знања о најзначајнијим културним тековинама српске средњовековне

државе.








‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о друштву и култури у држави Немањића. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају на основу историјског извора одлике свакодневног живота на српском двору у доба краља Милутина.





Завршни (10




Наставна јединица: Српске земље у позном средњем веку

Тип часа:провера знања

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање настанка и развоја српске државе у периоду позног средњег века;‒ разумевање значаја и улоге најистакнутијих историјских личности из династије

Немањића. Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:


‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ разликује споменике различитих епоха, са посебним освртом на оне у локалној

средини;‒ изводи закључак о значају српске средњовековне државности и издваја

најистакнутије владарске породице.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка



‒ Наставник објашњава да ће кроз питања проверити научено градиво.‒ Наставник поставља питања ученицима.


1. Објасни у чему је значај тога што је Србија постала краљевина 1217. године.2. Наведи најзначајније задужбине Немањића.3. Закључи у чему је значај владавине краља Уроша.4. Покажи на историјској карти области које је краљ Милутин освојио од Византије.5. Упореди владавину краља Милутина и краља Стефана Дечанског. Уочи какав је био њихов допринос успону српске државе.6. Објасни како је Стефан Душан дошао на власт.7. Наведи територије које је Стефан Душан освојио од Византије.8. Објасни зашто је цар Урош назван Нејаки.9. Наведи најзначајније обласне господаре у другој половини XIV века.10. Наведи поделу зависног себарског становништва у средњовековној Србији.


‒ Води и усмерава дискусију, помаже ученицима да извуку најважније закључке.‒ Наставник похваљује и оцењује најактивније ученике.





Наставна јединица: Турци Османлије и њихова освајања на Балкану


Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са продором Турака Османлија на Балкан и њиховим освајањима;‒ стицање знања о најзначајнијим историјским личностима тог периода.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;‒ пореди историјске појаве;‒ на основу датих примера, изводи закључак о повезаности националне историје са

регионалном и европском (на плану политике, економских прилика, друштвених и културних појава);

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као

и историјске од легендарних личности;‒ на историјској карти лоцира простор насељен Србима и њиховим суседима у позном

средњем веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Наставник обнавља са ученицима градиво о периоду распада српске средњовековне државе након смрти цара Душана.

‒ Ученици наводе последице пораза српске војске у битки на Марици.


‒ Наставник објашњава основне одлике друштвеног и државног уређења државе Османлија. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира промене настале на простору Балканског полуострва након продора Турака Османлија. Објашњава значај државе кнеза Лазара Хребељановића и њену улогу у борби против Турака Османлија.



‒ Ученици на основу текстова из уџбеника уочавају историјске и неисторијске личности косовске легенде, разликују легендарне од историјских личности, уочавају разлику између легенде и историјских чињеница. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд 1989.



Наставна јединица: Турци Османлије и њихова освајања на Балкану


Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са продором Турака Османлија на Балкан и њиховим освајањима;‒ стицање знања о најзначајнијим историјским личностима тог периода.




‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као

и историјске од легендарних личности;‒ на историјској карти лоцира простор насељен Србима и њиховим суседима у позном

средњем веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о продору Турака Османлија и њиховим освајањима на Балкану. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјски извор о косовској битки, као и историјски текст о Вуку Бранковићу и историјску подлогу легенде о издаји.





Завршни (10



Редни Наставна јединица: Држава српских деспота и околне Тип часа:

број: 50 земље обрадаЦиљеви и задаци часа:

‒ упознавање са настанком и основним одликама српске деспотовине;‒ стицање знања о најзначајнијим историјским личностима тог периода.




‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ на историјској карти лоцира простор насељен Србима и њиховим суседима у позном

средњем веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво о периоду продора Турака Османлија и њиховим освајањима.

‒ Ученици наводе последице битке на Косову и прилике на Балкнаском полуострву у доба освајања Турака Османлија.


‒ Наставник објашњава прилике на Балканском полуострву након битке на Косову. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем историјске карте и сликовних извора период владавине деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурађа Бранковића. Објашњава значај српске деспотовине до пада под османску власт.



‒ Ученици на основу историјског извора о паду Новог Брда под турску власт, анализирају основне одлике периода османских освајања на Балканском полуострву. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ А. Веселиновић, Дражава српских деспота, Београд 1995.



Наставна јединица: Држава српских деспота и околне земље


Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са настанком и основним одликама српске деспотовине;‒ стицање знања о најзначајнијим историјским личностима тог периода.




‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ на историјској карти лоцира простор насељен Србима и њиховим суседима у позном

средњем веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о држави српских деспота и освајањима Турака Османлија на Балкану. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Затим подељени у парове добијају задатак да анализирају историјски извор у коме се говори о победи османске војске над хришћанима.









Наставна јединица: Српске земље у доба османлијских освајања

Тип часа:систематизација

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика положаја српских земаља у периоду османлијских

освајања.




‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.2.2.2.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка



‒ Наставник објашњава да ће кроз питања проверити научено градиво.‒ Наставник поставља питања ученицима:


1. Објасни како је настала османска држава.2. Закључи зашто сматрамо да у Косовској бици није било победника.3. Наведи легендарне личности косовског предања.4. Објасни зашто није тачно уверење које преовладава у косовској легенди да је „српска држава пропала на Косову”.5. У чему су основне разлике између турских војника, спахија и јаничара? 6. Објасни које су прилике на Балкану крајем XIV века Османлијама олакшале освајања.7. Наведи обавезе султанових вазала хришћана.8. Закључи зашто је битка код Ангоре успорила османска освајања.9. Објасни како је Србија постала деспотовина.10. Наведи годину и догађај који је означио пад српске средњовековне државе под османску власт.


‒ Ученици одговарају на питања дизањем руку, показују на историјској карти, објашњавају слике и илустрације из уџбеника... Наставник кроз разговор са ученицима систематизује стечена знања.


Завршни (5

Литература:‒ А. Тодосијевић, Уџбеник са одабраним историјским изворима за шести разред основне школе, ЕДУКА, Београд 2019.



Наставна јединица: Основне одлике новог века Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање појма нови век;‒ упознавање са хронолошким и просторним границама средњег века;‒ упознавање са најважнијим историјским изворима за период новог века.


‒ дефинише појам новог века;‒ одреди хронолошке границе новог века;‒ наведе најзначајније историјске изворе за период новог века.

Стандарди постигнућа: ИС.1.1.2.; ИС.1.1.4.; ИС.1.1.6.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво о основним одликама средњег века.‒ Ученици наводе најзначајније историјске изворе за период средњег века.


‒ Наставник објашњава основне одлике новог века. Објашњава просторне и хронолошке границе. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем сликовних извора најзначајније историјске изворе за период новог века. Објашњава појам прединдустријског доба (рани нови век).



‒ Ученици на основу текстова о успону градова у новом веку и развоју мануфактурне производње, анализирају основне одлике периода раног новог века. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ Д. Живојиновић, Успон Европе (1450-1789), Београд 2010.



Наставна јединица: Основне одлике новог века Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање појма нови век;‒ упознавање са хронолошким и просторним границама средњег века;‒ упознавање са најважнијим историјским изворима за период новог века.


‒ дефинише појам новог века;‒ одреди хронолошке границе новог века;‒ наведе најзначајније историјске изворе за период новог века.




‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о основним одликама новог века. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално.‒ Након завршетка израде задатака ученици читају тачне одговоре, упоређују их,

допуњују се и исправљају ако нису тачно урадили.








Наставна јединица: Доба великих географских открића Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са узроцима и последицама великих географских открића;‒ стицање знања о најзначајнијим морепловцима и њиховим географским открићима.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;‒ пореди историјске појаве;‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;‒ илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација;‒ образлаже најважније последице научно-техничких открића у периоду раног новог

века.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Наставник са ученицима обнавља градиво о основним одликама новог века. ‒ Ученици наводе које су најважнија научна открића обележила период почетка новог

века.


‒ Наставник објашњава узроке који си довели до великих географских открића. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем историјске карте и сликовних извора најзначајнија географска открића. Објашњава значај и улогу најзначајнијих морепловаца – Колумбо, Магелан и др. Објашњава колонизацију Новог света.



‒ Ученици на основу историјског извора о Колумбовом путовању анализирају значај открића Америка. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Доба великих географских открића Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са узроцима и последицама великих географских открића;‒ стицање знања о најзначајнијим морепловцима и њиховим географским открићима.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;‒ пореди историјске појаве;‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;‒ илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација;‒ образлаже најважније последице научно-техничких открића у периоду раног новог

века.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о великим географским открићима. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Ученици у паровима анализирају историјски извор о Магелановом путовању.









Наставна јединица: Хуманизам и ренесанса Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама хуманизма и ренесансе;‒ стицање знања о најзначајнијим културним и уметничким достигнућима епохе

хуманизма и ренесансе.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ илуструје примерима важност утицаја политичких, привредних, научних и

културних тековина раног новог века у савременом друштву.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Обнавља са ученицима градиво о основним одликама новог века. ‒ Ученици наводе које су најважнија научна открића обележила период почетка новог

века.


‒ Наставник објашњава узроке који си довели до појаве културног покрета – хуманизам и ренесанса. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, приказује најзначајније књижевнике и уметнике ток периода, као и њихова најзначајнија дела. Објашњава значај и улогу хуманизма и ренесансе у периоду раног новог века.



‒ Ученици на основу историјског текст о свакодневном животу у ренесансној Италији, изводе основне податке о свакодневном животу људи у том периоду. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Хуманизам и ренесанса Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама хуманизма и ренесансе;‒ стицање знања о најзначајнијим културним и уметничким достигнућима епохе

хуманизма и ренесансе.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ илуструје примерима важност утицаја политичких, привредних, научних и

културних тековина раног новог века у савременом друштву.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о хуманизму и ренесанси. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Ученици у паровима анализирају историјски текст Ђорђа Вазарија о слици Мона Лизе.









Наставна јединица: Реформација Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са узроцима и последицама реформације и против реформације;‒ стицање знања о најзначајнијим историјским личностима тог периода.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;‒ пореди историјске појаве;‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и

ширења различитих верских учења у раном новом веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Наставник са ученицима обнавља градиво о основним одликама новог века, великих географских открића, хуманизма и ренесансе.

‒ Ученици наводе које су најважније научне, културне и привредне промене обележиле период почетка новог века.


‒ Наставник објашњава узроке који си довели до реформације. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем сликовних извора најзначајније личности и догађаје периода реформације. Објашњава значај и улогу Мартина Лутера у реформацији, као и одговор католичке цркве на реформацију. Наводи последице реформације.



‒ Ученици на основу историјске карте имају задатак да означе оне државе у којима је данас већински заступљена протестантска вероисповест. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.





Наставна јединица: Реформација Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са узроцима и последицама реформације и против реформације;‒ стицање знања о најзначајнијим историјским личностима тог периода.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;‒ пореди историјске појаве;‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и

ширења различитих верских учења у раном новом веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о реформацији и појави протестантског верског учења. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Ученици имају задатак да у паровима у немој карти Европе осенче државе у којима се данас већински исповеда простестантска вера, другим бојама да осенче земље у којима се већински исповеда католичка, као и православна вера.









Наставна јединица: Апсолутистичке монархије Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама државног уређења апсолутистичких монархија;‒ стицање знања о најзначајнијим апсолутистичким државама и њиховим владарима.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;‒ пореди историјске појаве;‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена.




‒ Наставник са ученицима обнавља градиво о основним одликама новог века, великих географских открића, хуманизма и ренесансе, реформације.

‒ Ученици наводе најзначајније одлике периода раног новог века.


‒ Наставник објашњава појам апсолутизма и које су основне одлике апсолутистичких монархија. Демонстрира путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, историјске карте и сликовних извора најзанчајније европске апсолутистичке монархије и њихове владаре. Објашњава епоху просвећеног апсолутима.



‒ Ученици добијају задатак да одговоре на питања из уџбеника. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.




Редни Наставна јединица: Апсолутистичке монархије Тип часа:

број: 62 утврђивањеЦиљеви и задаци часа:

‒ упознавање са основним одликама државног уређења апсолутистичких монархија;‒ стицање знања о најзначајнијим апсолутистичким државама и њиховим владарима.






‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о апсолутистичким монархијама. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Ученици у паровима анализирају историјски извор који говори о владавини Луја XIV.









Наставна јединица: Успон Европе Тип часа:систематизација

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика и промена насталих у периоду раног средњег века на

простору Западне Европе.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:

‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима из опште историје;

‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.6.; ИС.1.1.8.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.6.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка





1. Који су били узроци великих географских открића?2. Наведи најпознатије морепловце и њихова открића.3. Шта је условило појаву хуманизма и ренесансе?4. Које су основне одлике хуманизма и ренесансе?5. Објасни узроке реформације.6. Како је реформација почела?7. Објасни шта је апсолутистичка монархија.8. Закључи у чему је разлика између монархија у средњем веку и апсолутистичких монархија новог века.9. Наведи најзначајније државе у Европи у периоду раног новог века.10. Објасни шта је просвећени апсолутизам.








Наставна јединица: Османско царство на врхунцу моћи Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама Османског царства у периоду владавине султана

Сулејмана Величанственог.






‒ Наставник обнавља са ученицима градиво о продору Турака Османлија на Балканско полуострво и њиховим освајањима у XV веку.

‒ Ученици наводе државе и области које су покорили Турци Османлије у XV веку.


‒ Наставник објашњава период владавине султана Сулејмана. Путем видео-бима, преко Едукиног дигиталног портала, демонстрира путем историјске карте и сликовних извора најзначајније етапе његових освајања и ширења османске државе. Објашњава привредне, културне, верске и друштвене промене у Османском цартсву у доба владавине Сулејмана Величанственог.





Литература:‒ Р. Мантран, Историја Османског царства, Београд 2002.



Наставна јединица:Османско царство на врхунцу моћи Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ разумевање основних одлика Османског царства у периоду владавине султана

Сулејмана Величанственог.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:





‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о Османском царству у периоду владавине Сулејмана Величанственог. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Ученици у паровима анализирају историјски текст који говори о ступању на престо у Османском царству.









Наставна јединица: Срби под османском влашћу Тип часа:обрада

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама положаја српског народа под османском влашћу;‒ стицање знања о најзначајнијим догађајима у периоду османске владавине у раном

новом веку.


‒ образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;‒ на основу датих примера, изводи закључак о повезаности националне историје са


‒ сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;‒ приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;‒ на историјској карти лоцира правце миграција и простор насељен Србима и њиховим

суседима у раном новом веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Наставник са ученицима обнавља градиво о продору Турака Османлија на Балканско полуострво и њиховим освајањима у XV веку.



‒ Наставник објашњава положај српског народа под османском влашћу. Демонстрира путем видео-бима, Едукиног дигиталног портала и сликовних извора улогу Пећке патријаршије у политичком животу Срба, ратове и сеобе.



‒ Ученици добијају задатак да одговоре на питања из уџбеника. Ученици добијају задатак да на основу текстова у уџбенику уоче сличности и разлике између хајдука и ускока. Одговарају на питања, тумаче, анализирају информације. Наставник усмерава ток дискусије.


Литература:‒ Група аутора, Историја српског народа III-1, III-2, Београд 1993.



Наставна јединица: Срби под османском влашћу Тип часа:утврђивање

Циљеви и задаци часа:‒ упознавање са основним одликама положаја српског народа под османском влашћу;‒ стицање знања о најзначајнијим догађајима у периоду османске владавине у раном

новом веку.





суседима у раном новом веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о положају Срба под османском влашћу. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Ученици у паровима анализирају историјски текст који говори о потчињеним и повлашћеним друштвеним групама код Срба под османском влашћу.








Редни Наставна јединица: Османско царство и Срби Тип часа:

број: 68 провера знањаЦиљеви и задаци часа:

‒ разумевање положаја српског народа под османском влашћу.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:




суседима у раном новом веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.1.5.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка



‒ Наставник објашњава да ће кроз питања проверити научено градиво.‒ Наставник поставља питања ученицима.


1. У ком веку је Османско царство доживело највећи успон?2. Наведи освајања султана Сулејмана Величанственог.3. Који је био највећи грађевински подухват Сулејмана Величанственог?4. На који начин је султанова супруга Рокселана била укључена у борбе око престола?5. Објасни шта је просвећени апсолутизам.6. Какав је био положај српске раје у Османском царству?7. Објасни шта је исламизација.8. Због чега је 1557. године обновљена Пећка патријаршија?9. Шта је био узрок Прве велике сеобе Срба?10. Како је народ видео улогу хајдука у борби против Турака?







Редни Наставна јединица: Срби под хабзбуршком и Тип часа:

број: 69 млетачком влашћу обрадаЦиљеви и задаци часа:

‒ упознавање са основним одликама положаја српског народа под хабзбуршком и млетачком влашћу;

‒ стицање знања о најзначајнијим догађајима у периоду живота српског народа под туђинском влашћу у раном новом веку.





суседима у раном новом веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка,илустративно-демонстративна



‒ Наставник са ученицима обнавља градиво о продору Турака Османлија на Балканско полуострво и њиховим освајањима у XV веку.



‒ Наставник објашњава положај српског народа под хабзбуршком и млетачком влашћу. Демонстрира путем видео-бима, Едукиног дигиталног портала, путем историјске карте и сликовних извора положај Срба на простору Војне крајине и Угарске.




Завршни (10

Литература:‒ Група аутора, Историја српског народа III-1, III-2, Београд 1993.


Редни Наставна јединица: Срби под хабзбуршком и Тип часа:

број: 70 млетачком влашћу утврђивањеЦиљеви и задаци часа:

‒ упознавање са основним одликама положаја српског народа под хабзбуршком и млетачком влашћу;

‒ стицање знања о најзначајнијим догађајима у периоду живота српског народа под туђинском влашћу у раном новом веку.





суседима у раном новом веку.Стандарди постигнућа: ИС.1.1.7.; ИС.1.1.9.; ИС.1.2.1.; ИС.1.2.4.; ИС.2.1.2.; ИС.2.2.1.; ИС.3.1.3.Наставне методе:практичан рад



‒ Наставник са ученицима понавља научено градиво кроз дискусију. Ученици постављају међусобно питања (и одговарају на њих) из претходне лекције о положају Срба под хабзбуршком и млетачком влашћу. Наставник усмерава ток дискусије и даје објашњења.


‒ Ученици одговарају на питања и решавају задатке из радне свеске индивидуално. Ученици у паровима анализирају историјски извор који говори о положају Срба на простору Војне крајине.








Редни Наставна јединица: Српске земље у раном новом веку Тип часа:

број: 71 систематизацијаЦиљеви и задаци часа:

‒ разумевање положаја српског народа под туђинском влашћу.Очекивани исходи Ученик/ученица ће бити у стању да:




суседима у раном новом веку.Стандарди постигнућа:ИС.1.1.7. ; ИС.1.1.9. ; ИС.1.2.1. ; ИС.1.2.4. ; ИС.2.1.2. ; ИС.2.2.1. ; ИС.3.1.3.Наставне методе:дијалошко-монолошка





1. Какав је био положај српске раје у Османском царству?2. Објасни шта је исламизација.3. Због чега је 1557. године обновљена Пећка патријаршија?4. Шта је био узрок Прве велике сеобе Срба?5. Како је народ видео улогу хајдука у борби против Турака?6. Шта је Војна крајина?7. Какве повластице су имали Срби граничари?8. Објасни шта је унијаћење.9. Каква је била улога Карловачке митрополије у политичком и културном животу Срба у Угарској?10. Наведи најзначајније српске манастире на простору Далмације.




Завршни (5




Наставна јединица: Завршни час – закључивање оцена Тип часа: систематизација

Циљеви и задаци часа:‒ закључивање оцена

Наставне методе: дијалошко-монолошка Облици рада: фронтални

Наставна средства: уџбеник и радна свеска.ТОК ЧАСА

‒ Наставник сумира градиво кроз обрађене теме и вреднује ученичка постигнућа.


‒ Наставник прозива ученике, чита им закључне оцене, похваљује успех.


‒ Ученици имају прилику да процене свој рад и да прокоментаришу успех на крају године.


Литература:‒ А. Тодосијевић, Историја – уџбеник са одабраним историјским изворима за шести разред основне школе, ЕДУКА, Београд 2019.‒ А. Тодосијевић, Радна свеска са историјском читанком за шести разред основне школе, ЕДУКА, Београд 2019.

Documents

eduka.rs · Web viewУченици наводе садржаје, а наставник записује у виду теза на табли. Завршни (15 мин.) Литература: