EASExporters Association of Serbia

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike, afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje

izglede i mogućnosti za izvoz.

Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u

trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.

Beneficije članstva:

ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse

UMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima

USLUGE prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o

spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza

Za više informacija:

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814 www.eas.rs ▪ office@eas.rs

APRIL 2013. 1

BROJ 21, APRIL 2013.

Sadržaj

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; exporter@siepa.gov.rs; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić, mirjana.aleksic@siepa.gov.rs; Saradnici: Anastasia Akimova, Dejan Molnar, Goran Radosavljević, Marijana Jovanović, Ines Novosel, Natalija Terzić, Mateja Milenković, Biljana Remović; Lektura i korektura: Slađana Pavlović, sladjana.pavlovic@siepa.gov.rs; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

04061014182224283234

VESTI IZ PRIVREDEINDUSTRIJA NAMEŠTAJA OSTVARUJE SUFICIT U IZVOZU

SIEPA AKTUELNOSTIBESPOVRATNA SREDSTVA ZA IZVOZNIKE

UPOZNAJTE OPŠTINUVALJEVO

U FOKUSUINOVACIJOM DO USPEHA?

PRIMERI USPEHAŠAMPIONI SRPSKOG IZVOZA

INTERVJU: NATAŠA VUJOVIĆKREATIVNA INDUSTRIJA

IZAZOVI BIZNISASERTIFIKACIJE ISERTIFIKACIONI KONSULTANTI

SVET I MIZA ŠVEDSKU, U KORAK S VREMENOM

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEZAŠTO JE VAŽNO ŠTITITI PRAVAINTELEKTUALNE SVOJINE?

SIEPA VODIČRUSKO TRŽIŠTE NAMEŠTAJAŠANSA ZA SRPSKE IZVOZNIKE

EASExporters Association of Serbia

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike, afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje

izglede i mogućnosti za izvoz.

Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u

trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.

Beneficije članstva:

ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse

UMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima

USLUGE prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o

spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza

Za više informacija:

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814 www.eas.rs ▪ office@eas.rs

EXPORTER2

NA POČETKU SVAKOG USPEHA STOJI IDEJA

REČ UREDNIKAREČ UREDNIKA

Divimo se pojedincima koji svoje znanje spajaju sa iskustvom i na taj način kreiraju ideje. Kako bismo podstakli nove ideje, proizvode, tržišta i nove poslove, prvi broj Exporter-a u 2013.godini posvećujemo inovacijama. Upoznajemo Vas i podsećamo na programe koje država sprovodi u cilju njihovog podsticanja i podrške izvoznicima. Početak godine je period kada treba da se informišete o programima podrške države kako biste imali dovoljno vremena da aplicirate.

U cilju da i mi budemo inovativni i predstavimo potencijale Srbije, od ovog broja Exportera uvodimo novu rubriku - Upoznajte opštinu. Za početak Vas upoznajemo sa opštinom Valjevo.

A u ovom broju Vam predstavljamo i primere uspeha kojima je SIEPA u decembru sa ponosom dodelila titulu „Izvoznik godine 2012.“. Kraj prošle godine obeležile su i druge manifestacije i projekti koji su podržali dizajn, nove ideje, pakovanja i projekte koji podstiču kreativnu industriju Srbije.

Zavod za zaštitu intelektualne svojine otkriva Vam kako da svoje ideje zaštitite da bi bile samo Vaše i na siguran način našle put do izvoza. Osim zaštite, neophodna je i potvrda kvaliteta. Sertifikacija je tema koja je uvek aktuelna proizvođačima i izvoznicima, ali uvek je otvoreno pitanje kako da je uspešno završite i na koji način da odaberete odgovarajuću sertifikacionu kuću, a naravno i konsultanta koji će Vam pomoći u realizaciji.

Za izvoznike nameštaja istražili smo trendove na tržištu Rusije. Kakve su mogućnosti proizvođača nameštaja, kao i koje boje i kakav proizvod cene kupci na ruskom tržištu.

U želji da jednog dana i mi postanemo zemlja inovacija, kao na primer Švedska, podelićemo sa Vama misao da ideje i planovi jesu važni, ali pravi izazov jeste ostvariti ih!

Mirjana Aleksić

5APRIL 2013.

EXPORTER4

SIEPA je objavila 25. marta poziv za dodelu bespovratnih sredstava namenjen izvozno orijentisanim preduzećima za aktivnosti koje podstiču konkurentnost na inostranim tržištima. Do sada je objavljeno trinaest poziva i sredstva su odobrena za više od 1400 privrednih subjekata koji su ispunili sve tehničke zahteve, odnosno dodeljeno je oko 544 miliona dinara. U 2013. godini Program je namenjen izvoznicima, izvoznicima početnicima i poslovnim udruženjima.Više o programu možete pročitati u rubrici SIEPA aktuelnosti.

VESTI IZ PRIVREDE

INDUSTRIJA NAMEŠTAJA OSTVARUJE SUFICIT U IZVOZU

Industrija nameštaja je jedna od retkih prerađivačkih industrija koja pravi suficit u izvozu. Prošle godine je taj suficit iznosio 60 miliona dolara, a ove godine postoji mogućnost da se i poveća. Ova industrija je 2012. godine ostvarila izvoz u iznosu od 246 miliona dolara, dok je uvoz bio 186 miliona.Tržišta bivših republika Jugoslavije su više zainteresovana za jeftiniji pločasti nameštaj, dok zahtevnija tržišta EU, kao što su Francuska i Nemačka, traže nameštaj od masiva i to najviše stolice, stolove i komode. Od novih tržišta, tržište Rusije je sve zanimljivije i značajnije, a količina nameštaja koji se tamo izveze povećava se iz godine u godinu.

FINANSIJSKE TRANSAKCIJE IZMEĐU SRBIJE I RUSIJE MOGUĆE I U RUBLJAMA

Sberbank Srbija, čiji je osnivač i većinski vlasnik Centralna banka Ruske Federacije, otpočela je poslovanje u Srbiji od decembra 2012. Sberbanka, nekadašnja Volksbanka, prva je bankarska institucija u zemlji koja nudi uvozno-izvoznim kompanijama iz obe zemlje olakšanu trgovinu, tj. obavljanje finansijskih transakcija u rubljama. Na ovaj način izbegavaju se dodatne provizije za konverziju u druge valute. Takođe, omogućena je lakša konverzija novca za naše građane koji privremeno borave i rade u Ruskoj federaciji, čime je izbegnut dvostruki trošak. Više informacija možete pronaći na sajtu Sberbankewww.sberbank.rs.

IZMENJENI KRITERIJU-MI ZA IZVOZNIKE I ROK ZA POVRAĆAJ PDV-a

Od 21. januara 2013. godine stupila je na snagu izmena Uredbe o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se smatra pretežnim prometom dobara u ino-stranstvo. Ovom Uredbom izmenjen je jedan od dva kriterijuma na osnovu kojih PDV obveznik stiče svojstvo pretežnog izvoznika i pravo na povraćaj PDV-a koji je iskazan u poreskoj prijavi u roku od 15 dana. Kriterijum u pogledu vrednosti izvoza dobara ostaje nepromenjen. Umesto 45 dana, obveznik će sada imati pravo na PDV povraćaj u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje PDV prijave, pod uslovom da ispunjava jedan od dva kriterijuma: da je izvoz do-bara veći od 10 miliona evra i da je učešće izvoza dobara u odnosu na ukupan promet dobara i usluga veći od 50%.

MEDINO - NAJVEĆI IZVOZNIK MEDA

Kompanija Medino iz Krnjeva postala je najveći izvoznik meda na Balkanu sa izvezenih 1.500 tona meda.Medino je u 2012. go-dini plasirao med na tržišta Nemačke, Austrije, Italije i Norveške. Srpski pčelari u prošloj godini izvezli su blizu 3.000 tona meda, što je dva i po puta više nego u 2011. godini. Tražnja za našim medom već nekoliko godina progresivno raste, na obostrano zadovoljstvo izvoznika i pčelara koji su, iako pogođeni sušom, zado-voljno završili ovu godinu, saopštili su iz kompanije Medino.Srbija ima ogroman poten-cijal u proizvodnji meda, a dugoročni cilj kompanije Medino jeste stvaranje proizvoda više dodate vred-nosti i osvajanje tržišta kroz plasman u trgovinske lance širom Evrope.

BESPOVRATNA SREDSTVAZAIZVOZNIKE

APRIL 2013. 5

IZDVAJAMO

SUBVENCIJE UPOLJOPRIVREDI

Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlada Repub-like Srbije donela je Uredbu o raspodeli podsticaja u po-ljoprivredi i ruralnom razvoju u 2013. godini u skladu sa Zakonom o podsticajima.Sredstva će se raspoređivati za direktna plaćanja u odgovarajućim maksimalnim iznosima, za podsticajne mere ruralnog razvoja i za posebne podsticaje. Na taj način se motivišu poljoprivredni proizvođači, stvaraju se uslovi za povećanje proizvodnje i konkurentnosti i razvijaju se potencijali plasmana poljoprivrednih proizvoda na domaćem i na stranim tržištima.Podsticaji podržavaju nedo-voljno razvijene oblasti po-ljoprivredne proizvodnje kroz stimulisanje konkurentnosti i proizvodnje, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

OD APRILA PROGRAM PODRŠKE MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA

Ministarstvo finansija i privrede u saradnji sa Na-cionalnom agencijom za regionalni razvoj sprovodi Program podrške inovativnim brzorastućim malim i sredn-jim preduzećima. Sredstva se dodeljuju u iznosu od 100.000 do 1.500.000 RSD, odnosno do 50% opravdanih troškova za aktivnosti: razvoj novog ili poboljšanje postojećeg proizvoda/usluga, izrada dizajna/redizajna, izrada nove ambalaže, marketing plan-iranje razvoja, poboljšаnje postojećeg i uvođenje novog procesа proizvodnje, nаbаvkа specijаlizovаnih softverskih pаketа, specijаlizovаne obuke, poslovni konsаlting i izrаdа projektne dokumentаcije zа nove objekte.Rok zа reаlizаciju аktivnosti je 30. 6. 2014. godine, dok je rok zа podnošenje izveštаjа o reаlizаciji 31. 7. 2014. godine.

AKTIVNOSTI UDRUŽENJAIZVOZNIKA SRBIJEIVANA PETROVIĆ

Predstavnici Udruženja izvoznika Srbije su na nedavnom sastanku privrednika sa resornim ministrom inicirali izradu Strategije srp-skog izvoza 2013-2020. i izrazili spremnost da aktivno učestvuju u izradi ovog dokumenta. Srbija već nekoliko godina nema nacio-nalnu strategiju za podršku izvozu već samo pojedinačne inici-jative manjeg obima. U periodu ekonomske recesije kada državna kasa raspolaže ograničenim sredstvima za podršku izvoznicima, sistemski pristup i organizovana saradnja države i privrede bi do-prineli efikasnijem iskorišćavanju te podrške a bilo bi zasnovano na ozbiljnoj i sveobuhvatnoj analizi dosadašnjeg izvoza i izvoznih potencijala naše privrede. Udruženje izvoznika Srbije i u nared-nom periodu nastavlja aktivno da radi na dopuni i razradi ovog predloga i na formulaciji narednih inicijativa.

Udruženje izvoznika Srbije nastavlja saradnju sa SIEPA-om i Zavodom za intelektualnu svojinu, planira obuke za izvoznike o zaštiti intelektualne svojine, zaštitu patenata i žigova u inostran-stvu, oznaku geografskog porekla i kako izbeći probleme ako se pravovremeno informišete o svojim pravima i obavezama.

Udruženje pruža pomoć i dodatne informacije svojim članovima u vezi sa prijavljivanjem za Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede koji raspisuje SIEPA.

U skladu sa temom broja, Udruženje izvoznika je u prethodnom periodu ostvarilo dobru saradnju sa projektom namenjenim malim i srednjim preduzećima Program za integrisanu podršku inovacijama (IISP), finansiranim od strane Evropske unije, a koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom finansija i privrede. Dosta članova Udruženja je već iskoristilo mogućnost besplatne obuke i učestvovalo u ovom programu koji pored radionica pruža mogućnost i pojedinačnog savetovanja sa iskusnim predavačima i stručnjacima iz različitih oblasti. Ovaj program podržavaju i SIEPA i Zavod za intelektualnu svojinu čiji su savetnici takođe na raspolaganju za konsultacije svim polaznicima. Ove obuke će biti organizovane i tokom aprila, maja i juna meseca, a za više in-formacija pogledajte rubriku „Preporučujemo“ na sajtu Udruženja izvoznika Srbije. Na našoj internet stranici nastavljamo sa objav-ljivanjem korisnih informacija u vezi sa izvozom, programima podrške privredi i ostalim aktuelnostima iz ove sfere poslovanja.

KORISNI PROGRAMI

U NAREDNOM PERIODU

DIJALOG SA DRŽAVOM

EXPORTER6

SIEPA AKTUELNOSTI

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA IZVOZNIKE

PODSTICAJI NAMENJENI POJEDINAČNIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA - IZVOZNICIMA

Državna pomoć može biti odobrena privrednim društvima, zadrugama i preduzetnicima sa sedištem u Republici Srbiji, a pod uslovom da nisu u teškoćama, stečaju ili postupku likvidacije. Podsticaji se dodeljuju pod sledećim uslovima:

• da se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaže, industrijskog i tekstilnog dizajna

• da su pozitivno poslovali u 2011. i 2012. godini

• da su tokom 2011. ili 2012. godine ostvarili minimum 20% prihoda od prodaje proizvoda i usluga na međunarodnom tržištu ili su ostvarili izvoz u minimalnom iznosu od 50.000 evra u sektoru proizvodnje ili 25.000 evra u sektoru usluga. Za usluge industrijskog i tekstilnog dizajna, za podnošenje prijave uslov je realizovan izvozni posao bilo koje vrednosti u prethodnoj godini

• da imaju izmirene obaveze prema državi i zaposlenima u skladu sa propisima Republike Srbije

• da im u roku od dve godine pre podnošenja prijave nije izrečena pravnosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti.

Refundira se do 50% troškova, odnosno 75% troškova za aktivnost sertifikacija proizvoda i sertifikacija sistema upravljanja kvalitetom, po završetku aktivnosti.Maksimalan iznos podsticaja namenjenih izvoznicima ne može biti veći od 3.000.000,00 dinara po korisniku u 2013. godini.

PODSTICAJI NAMENJENI POJEDINAČNIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA – IZVOZNICIMA POČETNICIMA

Državna pomoć može biti odobrena privrednim društvima, zadrugama i preduzetnicima sa sedištem u Republici Srbiji pod sledećim uslovima:

• da se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaže, industrijskog i tekstilnog dizajna

• da su pozitivno poslovali u 2011. i 2012. godini

• da imaju izmirene obaveze prema državi i zaposlenima u skladu sa propisima Republike Srbije

• da im u roku od dve godine pre podnošenja prijave nije izrečena pravnosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti.

U CILJU JAČANJA SRPSKE PRIVREDE NA MEĐUNARODNOJ SCENI, A KROZ PODRŠKU PROCESU INTERNACIONALIZACIJE I JAČANJA KONKURENTNIH KAPACITETA DOMAĆIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA I POSLOVNIH UDRUŽENJA, U 2013. GODINI SIEPA SPROVODI PROGRAM KOJI JE NAMENJEN POJEDINAČNIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA – IZVOZNICIMA I PREDUZEĆIMA KOJA TEK ZAPOČINJU POSLOVE IZVOZA, KAO I POSLOVNIM UDRUŽENJIMA.

NASTUP KOMPANIJA NA INOSTRANIM SAJMOVIMA

maksimalno 1.500.000,00 RSD po pojedinačnom sajmu

OTVARANJE PREDSTAVNIŠTAVA NA STRANIM TRŽIŠTIMA

maksimalno 2.000.000,00 RSD

NASTUP KOMPANIJA U OKVIRU ORGANIZOVANIH PRIVREDNIH MISIJA/POSETA/B2B NA INOSTRANIM TRŽIŠTIMA

maksimalno 300.000,00 RSD

SERTIFIKACIJA PROIZVODA I SERTIFIKACIJA SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETOM

maksimalno 1.500.000,00 RSD

LOKALIZACIJA SOFTVERSKIH PROIZVODA maksimalno 300.000,00 RSD

IZRADA PROMOTIVNOG MATERIJALA: DIZAJN I ŠTAMPANJE BROŠURA; DIZAJN WEB SAJTA

maksimalno 300.000,00 RSD

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE: REGISTRACIJA ŽIGA I INDUSTRIJSKOG DIZAJNA, ZAŠTITA TOPOGRAFIJE INTEGRISANIH KOLA, DEPONOVANJE SOFTVERA KAO AUTORSKOG DELA

maksimalno 300.000,00 RSD

APRIL 2013. 7

Refundira se do 50% troškova, po završetku aktivnosti. Maksimalan iznos podsticaja namenjenih izvoznicima početnicima ne može biti veći od 2.000.000,00 dinara po korisniku u 2013. godini.

PODSTICAJI NAMENJENI POSLOVNIM UDRUŽENJIMA

Državna pomoć može biti odobrena poslovnim udruženjima sa sedištem u Republici Srbiji koja su registrovana u Agenciji za privredne registre, a koja ispunjavaju sledeće uslove: • bave se proizvodnjom gotovih ili

polugotovih proizvoda ili pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaže i industrijskog i tekstilnog dizajna

• imaju najmanje 5 članica

• da su članice u 2011. ili 2012. godini ostvarile ukupan promet u visini od minimalno 5 miliona evra

• da su članice tokom 2011. ili 2012. godine ostvarile minimum 20% prihoda od prodaje proizvoda i usluga na međunarodnom tržištu

• da članice zapošljavaju ukupno minimalno 100 zaposlenih

• da su članice izmirile obaveze prema državi i zaposlenima u skladu sa propisima Republike Srbije.

ZAJEDNIČKI NASTUP KOMPANIJA NA INOSTRANIM SAJMOVIMA

maksimalno 4.500.000,00 RSD po pojedinačnom sajmu

NASTUP KOMPANIJA U OKVIRU ORGANIZOVANIH PRIVREDNIH MISIJA/POSETA/B2B NA INOSTRANIM TRŽIŠTIMA

maksimalno 1.000.000,00 RSD

OTVARANJE PREDSTAVNIŠTAVA NA INOSTRANIM TRŽIŠTIMA

maksimalno 20.000.000,00 RSD

IZRADA PROMOTIVNOG MATERIJALA: DIZAJN I ŠTAMPANJE BROŠURA; DIZAJN WEB SAJTA

maksimalno 500.000,00 RSD

NASTUP KOMPANIJA NA INOSTRANIM SAJMOVIMA

maksimalno 1.000.000,00 RSD po pojedinačnom sajmu

NASTUP KOMPANIJA U OKVIRU ORGANIZOVANIH PRIVREDNIH MISIJA/POSETA/B2B NA INOSTRANIM TRŽIŠTIMA

maksimalno 300.000,00 RSD

Za sve dodatne informacijemožete nam se obratitiputem telefona:

011/3398 644,3398 379,3398 484,

ili elektronskom poštom:office@siepa.gov.rs

Refundira se do 50% troškova, po završetku aktivnosti. Maksimalan iznos podsticaja namenjenih poslovnim udruženjima ne može biti veći od 20.000.000,00 dinara po korisniku u 2013. godini.

ROK ZA PRIJAVU 26. APRIL 2013.

8 EXPORTER

DO 9. APRILA OTVOREN POZIV ZA UČEŠĆE NA SAJMU NAMEŠTAJA U RUSIJI

SIEPA po treći put organizuje i finansijski podržava nastup srpskih preduzeća na sajmu nameštaja Mebel u Moskvi od 18. do 22. novembra 2013. godine. Sajam Mebel (www.meb-expo.ru) je najznačajniji događaj iz oblasti drvne industrije i nameštaja u Rusiji, a uz podršku Ministarstva industrije i trgovine Ruske Federacije održava se svake godine već 25. put po redu. Mebel 2012. je posetilo 41.692 posetioca, a 90% njih su poslovni ljudi koji se bave prodajom ili proizvodnjom nameštaja. U 2012. godini svoje proizvode i usluge predstvilo je preko 880 kompanija iz celog sveta, od čega 60% iz Rusije. Zahvaljujući Slobodnom trgovinskom sporazumu srpska preduzeća imaju veliki potencijal na ruskom tržištu koje predstavlja jedno od ciljnih izvoznih tržišta Srbije.

Troškove zakupa prostora ukupne površine oko 200 m2 i izgradnje štanda snosi Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), a preduzeća koja budu učestvovala snose putne troškove predstavnika (prevoz, dnevnice, smeštaj); troškove prevoza i montaže sopstvenih eksponata; participaciju u iznosu od 280.000,00 dinara za pokrivanje troškova zajedničkog kataloga, pratećeg materijala i marketinških aktivnosti.Zbog ograničenog prostora od pristiglih prijava selektovaće se najkonkurentnija preduzeća. Prijave se mogu poslati putem elektronske pošte na milena.radovic@siepa.gov.rs i nevena.jovanovic@siepa.gov.rs ili faksom na 011/3398-814.

SRBIJA KAO ZEMLJA PARTNER NA SAJMU GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE U RUSIJI - YUGBUILD

U ruskom gradu Krasnodaru održan je sajam građevinske industrije – YUGBUILD 2013, koji je trajao od 28. februara do 2. marta. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) po drugi put organizuje nastup srpskih preduzeća na ovom poznatom sajmu. Na nacionalnom štandu predstavilo se 10 srpskih kompanija: ADP, EL-MET Sistem,

Enterijer Janković, Keramika Kanjiža, Kleeman, New Quest BGD, Quattro Houses, Simi, Tivi Abrazivi i Zorka keramika.

Ove godine Srbija je bila zemlja partner sajma, pa je trećeg dana sajma organizovana manifestacija „Dan Srbije“, gde su posetioci imali priliku da se upoznaju sa Srbijom, njenom kulturom i muzikom, kao i da uživaju u ukusima srpske hrane, proizvođača „Zlatiborac” i srpske rakije „Destilerije Zarić”.

Prošle godine su se predstavila 594 izlagača iz 14 zemalja na 14.164 m2, a sajam je posetilo vise od 15.000 posetilaca, što predstavlja značajan rast u odnosu na prethodne godine. Iste godine, na svom prvom nastupu, nacionalni štand Srbije je dobio nagradu za najzapaženiji nastup na sajmu.

Krasnodar se nalazi u regiji jugozapadne Rusije koja beleži rast bruto regionalnog proizvoda (GPR) tri puta veći od prosečnog u Rusiji, u čemu građevinska industrija učestvuje sa 28 odsto.

DRŽAVA PODRŽAVA IT SEKTOR

„Uz automobilsku industriju, IT industrija, koja je prošle godine ostvarila izvoz od 200 miliona evra, treba da postane zamajac razvoja privrede Srbije“, izjavio je ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) po deseti put organizovala je nastup srpskih kompanija na najvećem svetskom sajmu informacionih i komunikacionih tehnologija – CeBIT. Sajam je održan od 5. do 9. marta 2013. godine u Hanoveru, Nemačka, a u okviru nacionalnog štanda ove godine izlagalo je sedam domaćih kompanija: 2D Soft, ASW, Belit, Comdata, Essential Dots, Htec i Omnicom Solutions.

U toku trajanja sajma uspostavljeno je više od 7 miliona poslovnih kontakata, a 72% stručnih posetilaca došlo je sa investicionim namerama, dok je svaki treći posetilac bio iz top–menadžmenta svog preduzeća.Ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić, posetio je sajam 8. marta, obišao nacionalni štand Srbije, a u novom sajamskom prostoru – International Business Area održao i prezentaciju na kojoj je predstavio Program podrške IT sektoru u Srbiji.

U planu je uspostavljanje programa podrške IT sektoru u četiri osnovna segmenta – za startere, autsorsing firme, razvoj i izvoz originalnih proizvoda

YUGBUILD

APRIL 2013. 9

i razvojne centre multinacionalnih kompanija. Kako se navodi u programu, cilj ove komponente je podrška uspostavljanju i jačanju startap ekosistema u Srbiji, što je neophodno za jačanje privrede.

Startap preduzećima će biti obezbeđena bespovratna sredstva kako bi dobili pristup početnom kapitalu za razvoj proizvoda i biznisa. Osobenost modela dodele ovih sredstava jeste ta da se ona dodeljuju ne direktno startapima, već investitorima koji već ulažu u neki startap, a koji imaju kredibilitet i iskustvo u ulaganjima ovog tipa. Pored podrške namenjene mladim startapima, u narednih mesec dana Vlada Republike Srbije predložiće mere za podršku IT industriji, poreske olakšice (uključujući oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje), podrška izvoznicima softverskih proizvoda i rešenja, unapređenje zakonskih okvira, unapređenje obrazovanja i promotivna kampanja, odnosno, promocija potencijala srpske IT industrije stranim partnerima.

SIEPA ORGANIZUJE SAJAM AUTOMOBILSKIH KOMPONENTI U MOSKVI

Međunarodni sajam Automechanika koji se održava od 26-29. avgusta u Moskvi vodeći je sajam automobilske industrije u Rusiji, a ove godine SIEPA po treći put organizuje nacionalni štand.Automechanika, najveći svetski sajam automobilskih komponenti, predstavlja inovacije u sektoru automobilske industrije. Na oko 30.000 m² u četiri hale, prethodne godine svoje proizvode, usluge i inovacije predstavilo je preko 900 izlagača iz 119 zemalja. Prethodno održan sajam u Moskvi zabeležio je prisustvo više od 30.000 posetilaca. Koristeći liberalizaciju trgovine u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini između dve zemlje, srpska preduzeća imaju veliki potencijal na ruskom tržištu, o čemu svedoče rezultati prethodno održanog sajma.

Ove godine troškove zakupa prostora od oko 60 m² i troškove izgradnje štanda snosi SIEPA, a preduzeća koja budu učestvovala snose putne troškove predstavnika, prevoza eksponata kao i participaciju u iznosu od 111.127,00 RSD za pokrivanje troškova zajedničkog kataloga, pratećeg materijala i marketinških aktivnosti.Za sve neophodne informacije, kontaktirajte nas na telefone SIEPA 011/3398-550; 3398-379.

SRPSKI GRAĐEVINARI PO PETI PUT NA SAJMU U MOSKVI

Mosbuild spada u pet najvećih svetskih sajmova građevinske industrije. Prošle godine svoje proizvode i usluge predstavilo je 2.298 kompanija iz 45 zemalja za 100.000 posetilaca iz oblasti građevine i enterijera. Ove godine Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) po peti put organizuje nastup srpskih preduzeća na najvećem i najpoznatijem sajmu iz oblasti građevinske industrije Mosbuild 2013, kojiće se održati od 2. do 5. aprila 2013. godine u Moskvi, Rusija.

Na nacionalnom štandu Srbije svoje proizvode i usluge predstaviće 14 kompanija i to: Antić Kosta (proizvodnja metalne galanterije), Bugi Enterijeri Plus (proizvodnja kupatilskog nameštaja), Cini invest (proizvodnja radijatora i električnih grejača), Cores System (proizvodnja sintetskih smola za industriju boja i kompozitnih materijala), NIP Spasić (građevinski izolacioni materijali), Energotehnika Južna Bačka (proizvodnja elektroopreme i održavanje energetskih objekata), Polymers Group (proizvodnja nadstrešnica), Simi (proizvodnja fabrika betona i opreme za građevinarstvo),

FGM Marko Todorović Matox (proizvodnja mašinskih maltera i tečnih dekorativnih fasadnih maltera), EL-MET Sistem (proizvodnja mašina za izradu armaturnih mreža) i Stucco Italiano (proizvodnja završnih, dekorativnih građevinskih materijala), Unipromet (proizvodnja čeličnih zaštitnih ograda), Pitura (proizvodnja boja i lakova) i Izolir (proizvodnja opreme za toplovode, naftovode i gasovode).

Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje će se održati 2018. godine, u svih 13 gradova koji su predloženi za održavanje takmičenja predviđeni su veliki infrastrukturni projekti, a Vlada Rusije će svake godine izdvojiti između četiri i pet milijardi evra za finansiranje velikih investicionih projekata. Očekuje se da će najveća investiranja biti u periodu od 2014. do 2018. godine.

AutomechanikaMoscow

EXPORTER10

VALJEVOPRIVREDNI, KULTURNO-PROSVETNI I ZDRAVSTVENI CENTAR KOLUBARSKOG OKRUGA, GRAD VALJEVO, NALAZI SE U SEVERO-ZAPADNOM DELU CENTRALNE SRBIJE, NA NADMORSKOJ VISINI OD 185 METARA, NA POVRŠINI OD 2.256 HEKTARA, ODNOSNO 905 KM2.VEĆ PO SVOM GEOGRAFSKOM POLOŽAJU, VALJEVO IMA VELIKI RAZVOJNI POTENCIJAL. RELATIVNO MALA UDALJENOST OD BEOGRADA (93 KM), „ČVORIŠTE” MAGISTRALNIH PUTEVA I PRUGA BEOGRAD – BAR PREDSTAVLJAJU DOBRU INFRASTRUKTURNU OSNOVU ZA EKONOMSKI RAZVOJ.

UPOZNAJTE OPŠTINU

POKRETAČ RAZVOJAKOLUBARSKOG OKRUGA

Lokalna samouprava je u prethodnom periodu prepoznala svoju šansu u lokalnom ekonomskom razvoju i pristupila izradi strateških razvojnih dokumenata. Usvojena je Strategija održivog razvoja grada Valjeva, doneta za period 2010–2020. godine i u okviru nje su kreirani Akcioni planovi po prioritetnim projektima sa detaljnim podacima o projektima, njihovom vremenskom okviru/dinamici, vrednostima i izvorima finansiranja. U saradnji sa USAID-om osnovan je Odsek za lokalni razvoj i privredu. Odsek ima sedam zaposlenih sa načelnicom Odeljenja, koja je ujedno i šef Odseka i deluje u dva osnovna pravca: privlačenje domaćih i stranih investicija i pomoć postojećoj poslovnoj zajednici. Osnovni zadaci Odseka su: promocija Grada u zemlji i inostranstvu, saradnja sa privatnim, javnim i nevladinim sektorom, informisanje potencijalnih investitora i postojećih privrednika o uslovima za poslovanje, mogućnostima za ulaganja, raspoloživim programima podrške i podsticajima, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, priprema i praćenje realizacije projekata u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem itd.

Kao rezultat preduzetih aktivnosti i posvećenosti LER-u, grad Valjevo je tokom 2011. godine ispunio sve uslove da ponese epitet „opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem” prema kriterijumima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Program sertifikacije opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem je jedinstven u našoj zemlji, pa je i važnost ovakve „nagrade“ veća, a samim tim pruža veliki podsticaj za dalje unapređenje lokalne samouprave u Valjevu.

Pored lokalnih potencijala, Valjevo prepoznaje i svoju ulogu u regionalnom razvoju kao pokretač razvoja u svojim manjim susednim opštinama kolubarskog okruga. Tako je u okviru regionalnih inicijativa grad Valjevo „nosilac” projekata poput onih koji se odnose na komunalne probleme (regionalna deponija), poljoprivredu (organska proizvodnja i sl.) i turizam (Divčibare i valjevske planine prepoznate su u Nacionalnoj strategiji razvoja turizma kao jedan od nacionalnih prioriteta). Valjevo se u znatnoj meri oslanja na lokalne i regionalne potencijale u sferi socio-ekonomskog razvoja, stvaranja radnih mesta i privlačenja investicija. Vredna pomena jeste i činjenica da je Valjevo uključeno i u, za naše prilike ne toliko uobičajen, oblik regionalne saradnje

Mr DEJAN MOLNAR

APRIL 2013. 11

sa lokalnim samoupravama sa kojima se ne graniči (tzv. nesusedne opštine). Saradnja je ostvarena sa opštinama koje pripadaju „udaljenijim” (sub)regionima poput Beočina (južnobački okrug) i Rume (sremski okrug) u oblastima upravljanja čvrstim otpadom i građevinskim zemljištem.

Na internet stranici grada Valjeva (www.valjevo.rs) mogu se pronaći veoma korisne informacije kako za potencijalne investiture, tako i za preduzetnike kolubarskog okruga. Grad Valjevo poseduje katalog dostupnih parcela i zemljišta, pa tako na sajtu grada Valjeva u okviru dela posvećenog privredi - Investicione lokacije, mogu se pronaći detaljne informacije o potencijalnim investicionim lokacijama sa detaljnim informacijama o infrastrukturi, mapom, kontakt informacijama.

Podaci o zemljištu i parcelama su digitalizovani, uključujući i sve podatke o infrastrukturi, što u velikoj meri olakšava komunikaciju sa institucijama koje se bave promocijom ulaganja, kao i sa samim investitorima, naročito u predinvesticionoj fazi. U Odseku za lokalni razvoj i privredu se u pisanom obliku mogu dobiti opisi procedura za dobijanje lokacijske, građevinske, upotrebne dozvole, kao informacije o tome koji su prateći dokumenti potrebni za dobijanje dozvole, gde se oni pribavljaju itd.

Valjevo može poslužiti i kao primer dobre prakse i kada je pitanju evidencija, te dostupnost informacija o postojećim privrednim subjektima. Na internet prezentaciji nalazi se baza podataka svih privrednih subjekata sa osnovnim podacima o njima. Treba napomenuti da je baza investitora sveobuhvatna u pogledu podataka koje poseduje (osnovni podaci o kompanijama, kontakti, informacije o poslovanju kompanije, broj zaposlenih, broj zaposlenih po stručnoj spremi, godišnji izvoz, godišnj promet, izvozna tržišta, reference klijenata, glavni proizvodi, usluge i sistem upravljanja kvalitetom).

Kada je u pitanju promocija investicionih potencijala, zaduženi za ove poslove ažurirali su brošure i promotivne letke na srpskom i engleskom jeziku koji sadrže podatke o ekonomskom razvoju. Pored toga redovne posete sajmovima, zatim saradnja sa ambasadama, kao i izdavanje „newsletter”-a su samo neki od načina na koji grad Valjevo distribuira svoj promotivni materijal.

Akcijom „Dan otvorenih vrata“, koja se održava jednom godišnje (obično početkom svake godine), grad Valjevo pruža sve potrebne informacije zainteresovanim privrednicima o kreditnim linijama, raspoloživim fondovima, načinu popunjavanja formulara i pravljenju biznis planova. Ove informacije se mogu dobiti i uobičajenim vidovima komunikacije putem e-maila, telefona. Na sajtu Grada je dostupna i aplikacija „Pitanja i predlozi iz privrede“ na koje zaposleni iz Gradske uprave odgovaraju u kratkom vremenskom roku. Počev od prošle godine Grad je inicirao i organizovao Udruženje proizvođača suve šljive, jedinstven u našoj zemlji.

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

Na teritoriji Valjeva ukrštaju se dva izrazito značajna magistralna drumska pravca, koji imaju centralnu poziciju u putnoj mreži zapadnog dela središnje Srbije. U pitanju su pravac M-4 (sa pravcem pružanja zapad-istok, odnosno na relaciji Loznica-Valjevo-Lajkovac, koji je ujedno „veza“ sa Ibarskom magistralom) i pravac M-21 (koji ima pravac pružanja sever-jug, odnosno na relaciji Šabac-Valjevo-Užice, koji je „veza“ sa Crnom Gorom. Kada je u pitanju železnički saobraćaj, treba pomenuti da se grad Valjevo nalazi na putanji pruge Beograd – Bar.

PRIVREDA I PRIVREDNI POTENCIJALI

Poljoprivredno zemljište (57.786 ha) obuhvata oko 64% teritorije Grada i uz povoljne klimatske uslove može biti vrlo značajan resurs kako grada, tako i šireg područja, utoliko više što struktura poljoprivrednih površina pokazuje veliku zastupljenost voćnjaka i vinograda (8.9%), livada (10.6%) i pašnjaka (11.1%).

Kao važne faktore dinamičnog razvoja privrednih aktivnosti unutar ovog područja treba istaći: postojanje tradicije u oblasti industrijske proizvodnje, kao i već izgrađene proizvodne i infrastrukturne kapacitete, stečene radne navike lokalnog stanovništva, kao i posedovanje praktičnih znanja i veština u delatnostima koje su ranije bile zastupljene, zatim prirodne pogodnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje kao sirovinske osnove za razvoj prehrambene industrije, prisustvo regionalnih i magistralnih saobraćajnica (putevi, železnica), utvrđene rezerve prirodnih resursa (nemetala-krečnjaka, peska, kaolina, tehničkog kamena itd.).

U strukturi privrednog sektora (prema veličini preduzeća) dominiraju preduzetnici i mala preduzeća, dok je broj velikih preduzeća u Valjevu manji.

Kao dominantna privredna grana ističe se poljoprivreda i prehrambena industrija koja sa 7 oblasti učestvuje u ukupnom prihodu privrede subregiona u iznosu od 12%, a u ukupnom izvozu privrede subregiona u iznosu od 28%. Takođe, postoje brojni kapaciteti za preradu voća i povrća, proizvodnju i preradu mesa i mleka, alkoholnih pića i mineralne vode, stočne hrane, čajeva i začina i preradu duvana. Hemijska industrija učestvuje sa 3% u ukupnoj industrijskoj proizvodnji subregiona. Obuhvata proizvodnju celuloznih vlakana, svile, lofolena, đubriva, farmaceutskih proizvoda, sredstava za zaštitu bilja, proizvoda od plastike, građevinskog stiropora, PVC stolarije, ambalaže. Metalna industrija zastupljena je sa 8 privrednih grana: crnom i obojenom metalurgijom, metalopreradom, mašinogradnjom, proizv. električnih mašina i aparata, proizv. saobraćajnih sredstava i uzima učešće u ukupnom prihodu kolubarskog okruga od 21%. Industrija građevinskog materijala je zasnovana na brojnim prirodnim bogatstvima kvalitetnih peskova, kvarcnog peska, kaolina, gline, granita, kamena. Industrija građevniskog materijala na području grada Valjeva ostvaruje izvoz od oko 2 miliona američkih dolara godišnje.

Važni faktori dinamičnog razvoja privrednih aktivnosti na ovom području su: postojanje tradicije u oblasti industrijske proizvodnje, već izgrađeni proizvodni i infrastrukturni kapaciteti, stečene radne navike lokalnog stanovništva, posedovanje praktičnih znanja i veština u delatnostima koje su ranije bile zastupljene, prirodne pogodnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje kao sirovinske osnove za razvoj prehrambene industrije, prisustvo regionalnih i magistralnih saobraćajnica (putevi, železnica), kao i utvrđene rezerve prirodnih resursa.

EXPORTER12

Industrija prerade drveta se odnosi na primarnu preradu drveta i višeg stepena finalizacije za proizvodnju nameštaja i elemenata nameštaja i učestvuje sa oko 7% u industrijskoj proizvodnji okruga. U tekstilnoj industriji i industriji kože i obuće dominiraju kapaciteti za proizvodnju tkanina (viskozne svile, čarapa i konfekcije). Ova grana čini oko 5% ukupne industrijske proizvodnje kolubarskog okruga. Grafička industrija obuhvata preko 80 preduzeća u oblasti proizvodnje i prerade papira, izrade kartonske i papirne ambalaže, štamparskoj i izdavačkoj delatnosti. Trgovina na području grada Valjeva ostvaruje 34 % ukupnog prihoda okruga, dok Turizam i ugostiteljstvo u gradu Valjevo raspolaže smeštajnim kapacitetima u više od 128 objekata (hotela, motela, odmarališta) sa ukupno 2665 kreveta.

LJUDSKI RESURSI

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine u Valjevu živi 90.312 stanovnika, od čega 65% stanovnika živi u urbanoj zoni grada, dok je u ruralnom području locirano 35%. U Valjevu postoji 6 srednjih škola, Viša ekonomska škola i nekoliko privatnih fakulteta koji su izvor visokokvalifikovane radne snage.U Valjevu je sredinom 2012. godine

bilo 17.409 zaposlenih. Najviše je zaposlenih u preduzećima i javnom sektoru, samostalnom sektoru i u sektoru osigurani zemljoradnici. Broj nezaposlenih je u Valjevu tokom 2012. godine povećan u odnosu na 2011. godinu, a najveći deo (novog) zapošljavanja čini prvenstveno zapošljavanje na određeno vreme. Treba istaći da je veliki broj nezaposlenih bez radnog iskustva (35% od ukupnog broja), starijih od 40 godina je 49%, starijih od 50 godina 23%, dok je u kategoriji nezaposlenih populacija mlađih od 30 godina čak 23%.

Pažljivijom analizom strukture nezaposlenih prema vrsti i stepenu stručne spreme, može se zaključiti da postoji suficitarnost sledećih struka i zanimanja: sve struke i zanimanja trećeg, četvrtog i šestog stepena koji se edukuju u srednjim i visokim školama u Valjevu. Najbrojniji su inženjeri poljoprivrede, pravnici i ekonomisti, inženjeri mašinstva, inženjeri rudarstva, geologije, šumarstva, hortikulture, saobraćaja, politikolozi, istoričari umetnosti. Sa druge strane, deficitarna zanimanja su: zidari, tesari, armirači, građevinski limari, gipseri, građevinski bravari, varioci, tapetari, šivači kože, točioci pića, konobari, farmaceutski i

sanitarni tehničari. U segmentu visoke stručne spreme deficitarna su sledeća zanimanja: inženjeri elektrotehnike, metalurzi, građevinski inženjeri, arhitekte, farmaceuti, stomatolozi, profesori engleskog jezika, matematike i fizike.Prosečna neto zarada u opštini iznosi 290 EUR, dok je za kolubarski okrug prosečna neto zarada 340 EUR. Podsećanja radi, prosečna neto zarada u Srbiji je 392 EUR.

ZONE I LOKACIJE ZA INVESTIRANJE

Industrijska zona „Stefil”, koja je u vlasništvu grada Valjeva, daje velike mogućnosti za ulaganja u ovaj region. Njena ukupna površina je 14 ha i nalazi se na 3 km od gradskog centra. Nalazi se pored glavnog puta M 4 (Valjevo–Beograd), i železničke pruge Beograd-Bar, 9 km od lokalnog aerodroma, 17 km od budućeg autoputa Beograd-Požega. Osnovna namena ove industrijske zone je ulaganje u oblasti industrijske proizvodnje, građevinarstvo, proizvodno zanatstvo. Zona je u potpunosti infrastrukturno opremljena: postoji mreža prilaznih puteva, voda, kanalizacioni sistem, struja, telekomunikacije.

Investitori koji su do sada ulagali u Valjevo

Pored nekoliko inostranih firmi koje su za svoje mesto proizvodnje izabrale Valjevo, kao što su „Austroterm“, „Golden lady“, „Inter Marche“, ističe se činjenica da je slovenačko preduzeće „Gorenje“ nedavno zakupilo dodatnih 5 hektara zemljišta na kojem se i gradi novi proizvodni pogon, koji se nalazi odmah pored njihovog postojećeg proizvodnog objekta. U pomenutoj novoj proizvodnoj hali posao bi trebalo da pronađe oko 500 radnika.

Fabrika stiropora „Austrotherm” počela je proizvodnju sredinom 2003. godine, sa investicionim ulogom od tri i po miliona evra, u industrijskoj zoni grada Valjevo, na placu površine 12.000 kvadratnih metara. Površina hale, u kojoj je najmodernija oprema austrijske proizvodnje, površine 3.800 kvadratnih metara, ima godišnji kapacitet 400.000 kubnih metara ili izraženo kvadraturom osam miliona kvadratnih metara. Valja podsetiti da je „Austrotherm” prva grinfild investicija u Valjevu. Celokupan investicioni projekat je sproveden u delo u roku od samo pet meseci (od 21. januara do poslednjeg dana juna 2003. godine), kada je proizvodnja i otpočela.

APRIL 2013. 13

Italijanska kompanija „Golden lady“, poznati proizvođač čarapa i finog rublja, investirala je 2004. godine u industrijskoj zoni Beloševac. U pitanju je bio grinfild investicioni projekat. Fabrika ima10.000 m2, čime je kompletiran proizvodni lanac ove kompanije. Fabrika zapošljava 500 radnika.

Ukupna vrednost investicije je 12 miliona evra. Izgradnja nove proizvodne hale i distributivnog centra fabrike „Gorenje“ počela je 2004. godine u industrijskoj zoni Valjeva, u blizini preduzeća „Elind-Teur“ i železničke stanice, na placu od 6 hektara koji je zakupljen na 99 godina po ceni od 47,6 miliona dinara. Ceo industrijski kompleks ima 27.500 kvadratnih metara. Proizvodna hala je površine 16.560, skladište 5.130, a prodajni salon 870 m2.

U prvoj fazi u fabrici se zaposlilo 260 radnika, a ostvarena je proizvodnja od 840 zamrzivača i frižidera dnevno. Planirani, maksimalni, godišnji kapacitet je milion komada velikih kućnih aparata.Od ostalih investicija, kako domaćih tako i stranih, u oblasti industrije i trgovine, za Valjevo su značajne sledeće: Irma, fabrika za proizvodnju ambalaže; Krušik- Jugoimport SDPR; Europrom, domaći lanac trgovine; Bemako (Slovačka), prizvodnja HTZ opreme; „NEW–YORKER” i Roda – Merkator.

Valjevski kraj odlikuje i niz raznovrsnih kulturnih manifestacija, od kojih su najpoznatije Tešnjarske večeri koje se održavaju u avgustu i predstavljaju međunarodnu kulturnu i turističko-privrednu manifestaciju, a za ljubitelje džeza dobro je poznat valjevski „JAZZ FEST” koji se održava svake godine u oktobru.

Saradnja između SIEPA-e i grada VALJEVA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) ima dobru saradnju sa lokalnom samoupravom Valjeva. Program „Podsticanje konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede“ koji SIEPA sprovodi od 2006. godine prihvaćen je od strane privrednika sa teritorije opštine Valjevo. Uloga predstavnika lokalne samouprave Valjevo je značajna prilikom promovisanja pomenutog Programa među privrednicima putem organizovanih prezentacija u periodima kada je aktuelan poziv preduzećima da se prijave za korišćenje bespovratnih sredstava koje Vlada Republike Srbije, putem Programa i SIEPA-e dodeljuje izvoznicima.

Ipak, do kraja 2012. godine sa područja grada Valjeva bespovratna sredstva je koristilo 13 preduzeća u ukupnom iznosu od 4.730.075 dinara, što iznosi 1,8% od ukupnog iznosa sredstava koja su dodeljena preko SIEPA-e. Od ukupnog iznosa najviše sredstava je dodeljeno za izradu promotivnog materijala (30,66%), zatim za dizajn novog proizvoda (20,53%), potom za sertifikaciju sistema upravljanja kvalitetom (17,4%), za pakovanje (10,57%) i za individualni nastup kompanija na inostranim sajmovima (9,13%). U narednom periodu trebalo bi dodatno koristiti instrumente LER-a za animiranje preduzeća da putem Programa unaprede svoje poslovanje i prodore na izvozna tržišta.

Kada su u pitanju nove investicije, u Valjevu je od 2006. godine, od kada SIEPA sprovodi „Uredbu o načinu privlačenja direktnih investicija“, realizovano 6 investicionih projekata. Ukupna ugovorena vrednost investicija je 82,6 miliona evra i zahvaljujući tome ugovoreno je otvaranje 1.387 novih radnih mesta. Investitori koji su uložili sredstva u Valjevu su iz Slovenije, Mađarske, Italije, Austrije, ali ima i domaćih investitora. Delatnosti (sektori) u koje je ulagano su: građevinska industrija, tekstil i odeća, poljoprivreda i proizvodnja hrane, elektronska industrija.

Na kraju, ostaje činjenica da i pored pozitivnih pomaka i prvih razvojnih impulsa u Valjevu danas ima preko 17.000 nezaposlenih. Kako bi se rešio najveći ekonomski i socijalni problem, nosiocima lokalnog (ekonomskog) razvoja u Valjevu ostaje da u narednom periodu više koriste razvojne pretpostavke i mogućnosti kojima grad raspolaže. Efikasnija upotreba i raspolaganje postojećim resursima (adekvatna zemljišna politika, politika infrastrukturnog razvoja, efikasno upravljanje industrijskim zonama, razvijanje intenzivnije saradnje sa postojećim privrednim subjektima, adekvatna promocija itd.) mogu biti važan „zamajac“ budućeg razvoja.

Valjevo kao centar kolubarskog okruga u narednom periodu mora postati „motor“ razvoja celog područja, te mora predstavljati lokalnu samoupravu na koju će se ostale, manje razvijene opštine, kao i one koje poseduju daleko manje razvojnih potencijala, ugledati.

4.730.075 RSDbespovratna sredstva koje je SIEPA dodelila preduzećima sa područja grada Valjeva.

EXPORTER14

U FOKUSU

INOVACIJOM DO USPEHA? MUDRI LJUDI KAŽU DA U DANAŠNJE VREME MORAŠ DA TRČIŠ DA BI ZADRŽAO SVOJU POZICIJU U ODNOSU NA KONKURENCIJU I TRŽIŠTE. POGLEDAJMO KAKO SEBI MALO DA OLAKŠAMO OVU NAPORNU TRKU.

GORAN RADOSAVLJEVIĆ

APRIL 2013. 15

U prošlom broju časopisa smo pokušali da vas informišemo o vidovima državne podrške

preduzećima i motivišemo vas da budete aktivniji u korišćenju te pomoći. Ovoga puta se bavimo podrškom koju država i evropske institucije pružaju preduzećima u domenu inovativnosti. Tržište je danas veoma dinamično, a preduzeća nastoje da se tome prilagode unoseći inovacije u svoje proizvodne procese, način poslovanja, i naravno, proizvode i usluge koje plasiraju na tržište. Na ovaj način ona postaju konkurentnija, njihova ponuda se prilagođava potrebama tržišta, a inovacijama u proizvodnom procesu preduzeća koriste interne rezerve efikasnosti da prebrode izazove koje nameće nepovoljna ekonomska situacija.

Nažalost, nivo korišćenja sredstava podrške inovacijama vrlo je sličan nivou korišćenja sredstava opšte podrške preduzećima. Samo 10% od ukupnog broja preduzeća je koristilo finansijsku pomoć bilo od lokalne vlasti, državnih fondova ili evropske unije, iako se inovacije nesumnjivo uvode u poslovne procese. Na osnovu istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, sprovedenog u periodu od 2008-2010. na uzorku od 3.500 MSP, najveće učešće među inovatorima imaju preduzeća koja pripadaju prerađivačkoj industriji, a najviše inovacija se uvodi u domenu metoda proizvodnje, načina nabavke i isporuke i aktivnostima koje predstavljaju podršku poslovnom procesu. Situacija je slična i kada se radi o inovacijama samog proizvoda, odnosno usluga.

Još nekoliko stvari je primetno iz ovih podataka. Prvo, velika nesrazmera između stepena inovativnosti malih i srednjih preduzeća koja je na strani malih preduzeća. Naime, mala preduzeća inoviraju svoje proizvodne procese u proseku skoro tri puta više nego što to čine srednja preduzeća, iako bi se očekivalo da je situacija drugačija imajući u vidu da srednja preduzeća imaju veći broj zaposlenih te mogu lakše ostvariti kritičnu masu znanja i tehnologije. Takođe, obrtni kapital i kompleksnost proizvodnih procesa u srednjim preduzećima je na višem nivou, nego kod malih preduzeća. Drugo, procenat preduzeća koja koriste sredstva finansijske pomoći je, kao i kada su u pitanju drugi vidovi državne pomoći (i fondovi EU), veoma mali, te opet želimo da apelujemo na preduzeća da što više koriste raspoložive subvencije. Kao prvi korak, pokušaćemo da vas ukratko

informišemo o vidovima državnih subvencija koje su vam na raspolaganju.

Subvencije Fonda za inovacionu delatnost

Program sufinansiranja inovacija namenjen je privatnim mikro i malim preduzećima koja poseduju tehnološku inovaciju sa konkurentnom pozicijom na lokalnom/svetskom tržištu i jasnom tržišnom potražnjom. Ovim se preduzeća podstiču da komercijalizaciju proces istraživanja i razvoja i da uspostave saradnju sa međunarodnim kompanijama i organizacijama.

Sredstva se dodeljuju u iznosima do 300.000 evra, odnosno do 70% od ukupno odobrenog budžeta projekta, a radi se o tzv. uslovnim grantovima - ukoliko je projekat uspešan, odnosno ostvari prihod, kompanija korisnik subvencije je u obavezi da Fondu za inovacionu delatnost vrati sredstva na unapred definisan način. Podnosilac prijave mora biti pravno lice - mikro ili mala kompanija, da poseduje tehnološku inovaciju i da priloži dokaz o sufinansiranju projekta u iznosu od minimum 30% od ukupno odobrenog budžeta projekta. Pored toga, preduzeće podnosilac prijave mora biti i „podobno“, u smislu poslovnih prihoda u proteklom periodu, istorije korišćenja sredstava pomoći i sl.

Finansiraju se projekti u trajanju do 24 meseca. Konkurs je kontinuirano otvoren, dok se evaluacija dostavljenih projekata obavlja dva puta godišnje. Na internet stranici Fonda za inovacionu delatnost nalaze se informacije o ciklusu koji je u toku i krajnjem roku za podnošenje dokumentacije. Rok za prijavu je 15.4.2013, a za više informacija treba se obratiti Fondu za inovacionu delatnost na matchinggrants@inovacionifond.rs, www.inovacionifond.rs.

Program ranog razvoja (MINI GRANTS Program)

Ovo je još jedan program subvencija koji implementira Fond za inovacionu delatnost, a namenjen je privatnim mikro i malim preduzećima u ranim fazama razvoja, koja poseduju tehnološku inovaciju i imaju potencijal za stvaranje nove intelektualne svojine, kao i jasnu tržišnu potrebu. Cilj je podsticanje stvaranja inovativnih kompanija zasnovanih na znanju, kroz privatne start-

up ili spin-off kompanije, u ovom slučaju putem finansiranja tržišno orijentisanih inovativinih tehnologija i usluga sa visokim potencijalom komercijalizacije.

Visina sredstava koja se dodeljuju ne može preći 80.000,00 evra, odnosno 85% od ukupno odobrenog budžeta projekta. Podnosilac prijave mora biti pravno lice - mikro ili malo preduzeće iz privatnog sektora, ne starije od dve godine i u većinskom vlasništvu građana Srbije. Pored uslova podobnosti, potrebno je i da kompanija poseduje tehnološku inovaciju sa potencijalom za stvaranje nove intelektualne svojine i tržišnim potencijalom, kao i da priloži dokaz o sufinansiranju projekta (minimum 15% od ukupno odobrenog budžeta projekta). Nepodobne kompanije u smislu uslova ovog programa su one koje raspolažu sredstvima većim od 500.000 evra, ostvaruju godišnje prihode veće od 2.500.000 evra, ili su već koristile sredstva za ovu namenu.

Finansiraju se projekti u trajanju do 12 meseci, a Konkurs je kontinuirano otvoren. Na sajtu Fonda za inovacionu delatnost (www.inovacionifond.rs) nalaze se informacije o ciklusu koji je u toku i krajnjem roku za podnošenje dokumentacije. Trenutno aktuelni ciklus traje do 15. aprila ove godine, a više informacija se može dobiti i putem mejla minigrants@inovacionifond.rs.

Pomenućemo još jedan projekat sa sličnom namenom koji u trenutku pisanja ovog teksta čeka na dodelu budžetskih sredstava i nastavak implementacije. Projekat pod nazivom Program podsticanja preduzeća za investiranje i jačanje inovativnosti je započet 2009. godine i sprovodi ga Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR). Sredstva ovog projekta su bila namenjena sufinansiranju inovativnih aktivnosti MSPP i zadruga. Dodeljivani iznosi u 2011. godini kretali su se od 100 hiljada dinara do 1,5 miliona dinara, dok je u 2012. godini za ovu svrhu bilo izdvojeno 50 miliona dinara. Država planira da nastavi implementaciju projekta i u 2013. godini, te ovom prilikom navodimo njegove osnovne karaketeristike.

Da bi konkurisala za ova sredstva, preduzeća ne smeju biti u stečajnom ili likvidacionom postupku, moraju imati dokaz o redovnom izmirivanju obaveza po osnovu poreza i doprinosa, te ne smeju biti korisnici sredstava iz nekog drugog izvora finansiranja iz

EXPORTER16

sredstava budžeta. Javnim pozivom je definisan minimalan i maksimalan iznos bespovratne pomoći kao i odnos između dobijenih i sopstvenih izvora finansiranja. Sredstva se dodeljuju u iznosima do 50% opravdanih troškova inovativnih aktivnosti, bez poreza na dodatu vrednost, dok su preostali iznos sredstava obavezna da finansiraju iz sopstvenih izvora.

Konkretno, kroz ovaj program se mogu sufinansirati, na primer, troškovi izrade tehničke dokumentacije i izrade prototipa kao dela razvoja novog proizvoda, odnosno troškovi značajnog poboljšanja postojećeg proizvoda, troškovi izrade novih kolekcija u modnoj industriji, razvoja novog industrijskog dizajna i ambalaže, kao i unapređenja proizvodnog procesa i otkup prava i patenata. Pristigle prijave za dodelu sredstava se ocenjuju u skladu sa definisanim kriterijumima u odnosu na vrstu i značaj predložene inovativne aktivnosti, ulaganja u inovativne aktivnosti u prethodnom periodu, performanse poslovanja i zapošljavanja u prethodne dve godine, te uticaja predloženih aktivnosti na razvoj lokalne zajednice. Odluku o dodeljivanju sredstava donosi Komisija za ocenjivanje i selekciju zahteva.

SIEPA kroz svoj Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede podstiče konkurentnost srpskih proizvoda i usluga na inostranom tržištu. Program podrazumeva refundaciju troškova od 50% za

aktivnosti kao što su dizajn i redizajn internet stranice, promotivnih brošura, samostalno učešće na međunarodnim sajmovima, sertifikacija i resertifikacija, ali i za zaštitu žiga, industrijskog dizajna, topografiju integrisanih kola, deponovanje softvera kao autorskih dela. Za ovaj program refundacije mogu da konkurišu proizvodna preduzeća, kao i preduzeća koja se bave pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaže i industrijskog i tekstilnog dizajna. Očekuje se objavljivanje programa krajem marta, a rok za prijavu će biti mesec dana od dana objavljivanja. Osim izvoznika, na program će moći da se prijave i preduzeća koja tek počinju sa izvozom.

Program integrisane podrške inovacijama (IISP)

Osnovna svrha Programa integrisane podrške inovacijama (IISP) je unapređenje institucionalnog ambijenta za pružanje efikasne podrške inovacijama u sektoru malih i srednjih preduzeća, kao i poboljšanje instrumenata za finansiranje inovativnih aktivnosti. Problemi sa kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća prilikom realizacije i finansiranja inovativnih aktivnosti su mnogobrojni, a implementacijom ovog Programa ponuđena su konkretna rešenja za njih.

Program se, dakle, sastoji iz dve komponente: unapređenje kapaciteta

institucija za podršku inovacijama i razvoj novih finansijskih instrumenata za finansiranje inovativnih aktivnosti MSP. U okviru prve komponente se radi na razvoju povezanosti između malih i srednjih preduzeća i organizacija za podršku inovacijama, podsticanju tehnološih inovacija kroz obuke i treninge međunarodnih i domaćih stručnjaka, kao i razvoju tzv. tehnoloških brokera kao mehanizma za direktnu podršku inovativnim malim i srednjim preduzećima. Druga komponenta obuhvata razvoj novih instrumenata za finansiranje inovativnih aktivnosti kako bi MSP mogla da pristupe investicijama na bazi ulaganja privatnog kapitala. Ovde treba istaći napore ka podsticanju ulaganja formalnog rizičnog kapitala u mala i srednja preduzeća, uspostavljanje i dalji razvoj mreže poslovnih anđela u Srbiji, razvoj ponude mezanine investicija i razvoja šeme inovacionih vaučera za podsticanje malih i srednjih preduzeća da preuzmu rizik prilikom započinjanja inovativnih aktivnosti. Program finansira Evropska unija u okviru šire podrške sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji, a glavni korisnik i partner u realizaciji ovog projekta je Ministarstvo finansija i ekonomije, dok su Nacionalna agencija za regionalni razvoj i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja partneri projekta. Program traje do oktobra 2013. godine, a operativno ga spovodi međunarodni konzorcijum koji predvodi GFA Consulting Group GmbH iz Nemačke.

U okviru ovog programa se, između ostalog, održavaju i besplatni treninzi za mala i srednja preduzeća na temu inovacija. Obuke se održavaju na više lokacija u Srbiji. Trening u Beogradu je održan početkom decembra 2012. godine, tokom 2013. su održani treninzi u Nišu i Kragujevcu, a početkom marta u Novom Sadu, čime je završen prvi ciklus treninga. S obzirom na to da projekat ima mogućnost da u svoj program uključi i do 300 MSP zainteresovanih da prođu obuku, biće organizovan i drugi krug radionica tokom aprila, maja i juna meseca u Nišu, Beogradu, Čačku i Subotici.

Treba pomenuti i program pod nazivom Mehanizam za podsticanje inovacija u jugoistočnoj Evropi (FINNO) koji deluje na širi ambijent za podsticanje inovacija, na regionalnom nivou. Osnovna ideja je da se uspostavi održiv mehanizam za podsticanje inovacija

SIEPA kroz svoj Program podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede podstiče konkurentnost srpskih proizvoda i usluga na inostranom tržištu. Program podrazumeva refundaciju troškova od 50% za aktivnosti kao što su dizajn i redizajn internet stranice, promotivnih brošura, samostalno učešće na međunarodnim sajmovima, sertifikacija i resertifikacija, ali i za zaštitu žiga, industrijskog dizajna, topografiju integrisanih kola, deponovanje softvera kao autorskih dela. Za ovaj program refundacije mogu da konkurišu proizvodna preduzeća, kao i preduzeća koja se bave pružanjem usluga u oblasti energetike, građevinarstva, informacionih tehnologija, reciklaže i industrijskog i tekstilnog dizajna. Očekuje se objavljivanje programa krajem marta, a rok za prijavu će biti mesec dana od dana objavljivanja. Osim izvoznika, na program će moći da se prijave i preduzeća koja tek počinju sa izvozom.

APRIL 2013. 17

koji će doprineti jačanju inovativnosti u Jugoistočnoj Evropi, upotrebom zajedničke metodologije za merenje i praćenje inovacija kompanija i zemalja jugoistočne Evrope pod nazivom Technology Innovation Assessment Scoreboard (TIAS). Ovom metodom se sagledava trenutno stanje nacionalnih sistema za podršku inovacijama u 11 zemalja regiona koje učestvuju u projektu, na osnovu čega se identifikuju odstupanja od željenog stanja i daju preporuke za poboljšanje politike inovativnosti i obezbeđenje održivosti mehanizma inovacija u Jugoistočnoj Evropi. Akcenat je takođe na komunikaciji između donosilaca odluka u zemljama koje su uključene u projekat kako bi se razmenjivala različita iskustva i primeri dobre prakse u kreiranju sistemskih preduslova za razvoj inovacija. Projekat traje do februara 2014. godine, a opredeljen budžet je skoro milion i po evra.

Alat za dijagnostifikovanje inovativnosti, INNOVATE, jeste alat za dijagnostifikovanje uspešnosti preduzeća u upravljanju inovacijama, odnosno dvadeset jednim aspektom ili „dimenzijom“ inovacionog menadžmenta. Postojeće stanje se upoređuje sa željenim, a rezultati unose u sistem koji automatski dijagnostifikuje stanje, odnosno daje rezultat u vidu grafičkog prikaza po dimenzijama, kao i sliku uspešnosti na nivou celog preduzeća.

INNOVATE je primenljiv na preduzeća svih veličina i razvojnih doba, uključujući mikro preduzeća i start-up-ove i ne oslanja se na finansijske podatke firme. INNOVATE takođe sadrži niz šablona koji preduzeću pomažu da razvije i implementira akcioni plan u cilju unapređenja inovacionog menadžmenta, koristeći poznate alate kao što su SWOT i PESTEL analize (alat koji upotpunjuje SWOT i služi za identifikaciju trendova u okruženju), „Mapu puta“, akcioni plan i sl. Ako biste da testirate svoje preduzeće pratite sledeći link (http://icip-serbia.org/innovate/).

Program FP7

Smatramo da je potrebno pomenuti i program FP7 koji će u narednim godinama imati sve veći značaj kada su u pitanju inovacije i njihov uticaj na prosperitet, kako na mikro nivou (na nivou individualnih kompanija) tako i u kontekstu daljih evropskih integracija Srbije.

Opšti ciljevi FP7 su podsticanje istraživanja za potrebe evropske industrije, podsticanje i održavanje konkurentnosti evropske industrije, podržavanje naučne i tehnološke izvrsnosti i jačanje liderske uloge Evrope u globalnoj ekonomiji znanja, a postoje četiri velike kategorije, tzv. Specifični programi FP7. Specifični program Saradnja ima najveći budžet za period od 2007 – 2013. godine i to preko 32 mlrd. eura i podeljen je na 10 tema koje

obuhvataju podoblasti poput zdravlja, proizvodnje hrane, ICT i energija koje mogu biti od posebnog interesa za naša preduzeća.

Najveći broj konkursa (tzv. poziva) za FP7 se otvara u julu svake godine. Informacije o konkursu sadrže pregled tema koje će biti finansirane, šeme finansiranja, raspoloživi budžet, rokove za podnošenje predloga projekata, podatke o uslovima za konkurisanje i slično. Detaljan opis ciljeva i tema konkursa se nalazi u "Radnom programu" i aneksima, a u "Vodiču za apliciranje" se detaljno opisuje procedura konkurisanja. Kako bi se što veći broj zainteresovanih informisao o mogućnostima konkurisanja za FP7, nakon otvaranja poziva često se organizuju tematski "Info dani" na kojima su predavači predstavnici Evropske komisije, dok preduzeća koja već učestvuju u projektima izlažu svoja iskustva i daju savete (http://cordis.europa.eu/projects/home_en.html).

Na kraju recimo i to da vam postojanje finansijske podrške za invoativnost može biti podsticaj da razmišljate o tome kako da unapredite svoje poslovne procese i proizvode. Posmatrajte to kao poslovnu mogućnost. Detaljno se informišite o specifičnim zahtevima i kriterijumima za svaki od raspoloživih projekata kako bi od samog početka na pravi način formulisali svoje ideje. To će u mnogome doprineti efikasnosti formulisanja akcionog plana, procesa apliciranja i pripreme dokumentacije.

Alat za dijagnostifikovanje inovativnosti, INNOVATE, jeste alat za dijagnostifikovanje uspešnosti preduzeća u upravljanju inovacijama, odnosno dvadeset jednim aspektom ili „dimenzijom“ inovacionog menadžmenta. Postojeće stanje se upoređuje sa željenim, a rezultati unose u sistem koji automatski dijagnostifikuje stanje, odnosno daje rezultat u vidu grafičkog prikaza po dimenzijama, kao i sliku uspešnosti na nivou celog preduzeća.

EXPORTER18

PRIMERI USPEHA

ŠAMPIONI SRPSKOG IZVOZASIEPA PO DEVETI PUT NAGRADILA LIDERE SRPSKOG IZVOZA!

INES NOVOSEL

Iako je svetska ekonomska kriza obeležila 2012. godinu, domaća preduzeća su nastavila da se bore

za nova tržišta. Sudeći po pristiglim prijavama za Nagradu ‚‚Izvoznik godine 2012“, mnogi su odgovor na izazove krize pronašli upravo u izvozu. Zbog toga je važno očuvati kontinuitet u nagrađivanju najboljih izvoznika, čija uloga u oporavku domaće ekonomije u uslovima krize dodatno dobija na značaju.

Dodela nagrade ‚‚Izvoznik godine 2012.“ održana je 6. decembra u hotelu Metropol Palace u Beogradu. Nagrade su dodeljene u pet kategorija: Najbolji izvoznik godine, Najbolji izvoznik u kategoriji malih i srednjih preduzeća, Najbolji novi izvozni proizvod, Osvajanje novog tržišta i Specijalna nagrada za najbolju preduzetnicu, a ove godine je dodeljeno i pet posebnih priznanja za Najboljeg izvonika u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Nagradu „Izvoznik godine“ SIEPA dodeljuje od 2004. godine sa namerom da stimuliše nove izvozne poduhvate domaćih kompanija. Nagrada donosi i ekskluzivno pravo da nagrađene kompanije u svom materijalu koriste logo „Izvoznika godine“.

Sponzori ovogodišnje dodele Nagrade za izvoznika godine su: „Komercijalna banka“, koja je kompaniji „Gomma Line“ uručila ček u iznosu od 10.000 evra za unapređenje izvoznih aktivnosti, „DHL International Beograd“, koji je kompaniji „Podrum Aleksandrović“ dodelio nagradu u visini od 10.000 evra u uslugama prevoza robe i „Orange studio“, koji je kompaniji „Kirka-Suri“ dodelio nagradu u vidu izrade promotivne marketinške kampanje.

Predstavljamo vam šampione srpskog izvoza u 2012. godini:

NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE 2012.HEMOFARM a.d.

Pored toga što je lider na domaćem tržištu, Hemofarm a.d. je i najveći izvoznik farmaceutskih proizvoda i jedan od vodećih neto izvoznika Srbije u proteklih nekoliko godina. Hemofarm u skladu sa GMP i najstrožim svetskim standardima farmaceutske industrije proizvodi visokokvalitetne lekove i OTC preparate gotovo svih farmakoterapeutskih formi i grupa. Svoje gotove proizvode plasira na tri kontinenta u 30 zemalja, a izvoz čini više od 60% njenih prihoda.

APRIL 2013. 19

Proizvodnja se obavlja na četiri lokacije u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, gde zapošljavaju 2.395 radnika.Od 2006. Hemofarm posluje u okviru STADA Grupe, jedne od vodećih farmaceutskih kompanija u Nemačkoj, koja sve više proizvoda prebacuje u proizvodne pogone Hemofarma. STADA je istraživanje i razvoj Hemofarma prepoznala kao kompetetivni centar za razvoj novih generičkih proizvoda, ne samo za lokalno i regionalno tržište, nego i za sve zemlje u kojima STADA posluje.

Hemofarm uspeh ne meri samo poslovnim rezultatima, već i doprinosima zajednice u kojoj posluje. Samo u Vršcu, gde se nalazi najveći proizvodni kompleks, kompanija svojim doprinosom velikim delom učestvuje u budžetu lokalne samouprave i kao društveno odgovorna kompanija godinama pomaže lokalnu zajednicu direktnim investicijama od opšteg značaja. Preko svoje Hemofarm Fondacije preduzeće je samo u 2012. godini pomoglo nekoliko zdravstvenih i školskih ustanova i učestvovalo u brojnim humanitarnim akcijama. www.hemofarm.com

OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTAPODRUM ALEKSANDROVIĆ d.o.o.

Porodica Aleksandrović se više od sto godina bavi vinogradarstvom i vinarstvom. Vinogradi se nalaze u selu Vinča kod Oplenca i koriste oko 40 ha vinograda za proizvodnju svojih vina. Visokokvalitetna vina izvoze na veoma zahtevna tržišta Ruske Federacije, Kine, Švajcarske, SAD, Češke, Velike Britanije i u zemlje regiona. U odnosu na prošlu

godinu izvoz je porastao za 100%, a cilj im je da se na međunarodnim tržištima prodaje 70% od ukupne proizvodnje.Podrum Aleksandrović proizvodi vina od sorti sovinjon blan, šardone, rajnski rizling, merlo, burgundac crni, burgundac beli, hamburg muskat i frankovka. Neki od prepoznatljivih brendova su svakako Trijumf, Harizma, Varijanta, Regent itd.Da su u pitanju vrhunska vina svedoči i podatak da je Podrum Aleksandrović samo u 2011. godini osvojio 23 medalje na najprestižnijim svetskim ocenjivanjima.

Od 2012. Podrum Aleksandrović organizuje obuke i kurseve za lokalne restorane gde se zaokružuje vinska i turistička priča Topole. Preduzeće je ujedno i veliki donator lokalnim zajednicama u Topoli i Vinči.www.podrumaleksandrovic.rs

NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVODKIRKA-SURI d.o.o.

Kompanija Kirka-Suri d.o.o, najpoznatija fabrika kotlova i energetske opreme u Srbiji, posluje od 1989. godine. Proizvodni program obuhvata industrijska parna i toplovodna kotlovska postrojenja na biomasu, koja predstavljaju visoko tehnološka rešenja koja se prilagođavaju zahtevu kupaca, kao i Termoelektrane na biomasu, tj. kogenerativna postrojenja za proizvodnju električne energije i tople vode za grejanje. U velikoj ponudi ove fabrike možete pronaći kotlovska postrojenja pojedinačno i po sistemu ključ u ruke, od idejnog projekta energetske fizibiliti studije o ekonomski najboljem rešenju, kao i strateški važnom izboru goriva za kotao.

Proizvodni pogon se nalazi u Krnjači, u Beogradu, i imaju 73 zaposlena.

Preko 50% proizvodnje namenjeno je izvozu na tržišta Ruske Federacije, Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Njihovi proizvodi su sertifikovani standardima: ISO 9001:2000, ISO14001:2004, CE, TUV, Ruski i Ukrajinski sertifikat kvaliteta.www.kirka-suri.com

NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE U KATEGORIJI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA - GOMMA LINE d.o.o.

Kompanija „Goma Line“ iz Kragujevca proizvodi autokomponente od gume u proizvodnom pogonu od 2000 m2 u industrijskoj zoni „Petrovac“ i trenutno zapošljava 85 radnika od čega je 17 zaposleno u 2012. godini. Od osnivanja, „Gomma Line" je stopostotno izvozno orijentisano preduzeće. Gumeno-tehničke delove za motorna vozila izvoze na tržišta Ruske Federacije, Belorusije, Ukrajine, Uzbekistana, Nemačke, Francuske i u zemlje regiona.

Kompanija je osnovana 2007. godine, a već naredne godine se pojavila na zahtevnom ruskom tržištu, kao jedan od snabdevača kompanije GAZ iz Nižnjeg Novgoroda, koja proizvodi lako teretne kamione. „Gomma Line“ je jedno od retkih srpskih preduzeća koje proizvodi komponente za FIAT i model FIAT 500L.

EXPORTER20

Kao dokaz kvaliteta svojih proizvoda britanska kuća „Lojd“ uručila je sertifikat ISOTS 16949, potvrdu o vrhunskom kvalitetu proizvoda. Zaposleni su najzaslužniji za nagradu u vidu pomenutog sertifikata, jer su u „Gomma Line” shvatili da kvalitet proizvoda zavisi od svakog radnika ponaosob, nezavisno od sistema kontrole kvaliteta koji postoji u preduzeću. Svakako, zbog strogih kriterijuma inostranih partnera, u kompaniji neprekidno rade na poboljšanju kvaliteta proizvoda.U skladu sa povećanjem obima proizvodnje i potpisivanjem novih ugovora sa proizvođačima automobila iz Italije i Nemačke planiraju da u prvom kvartalu 2013. godine otvore novi proizvodni pogon od 700 m2, čime će se otvoriti mogućnost za zapošljavanje još dvadesetak radnika.www.gomma.rs

POSEBNO PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZVOZNIKA U KATEGORIJI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA - KUČ COMPANY D.O.O.

Mlekara „Kuč Company” je počela sa radom 1992. godine kao porodična mlekara i jedna je od prvih mlekara na području Šumadije. Proizvodni pogon se nalazi u Kragujevcu, sa 164 zaposlena imaju kapacitet dnevne prerade od 63 tone mleka. „Kuč Company” obezbeđuje dve trećine mleka za preradu od 300 proizvođača iz Šumadije i dela Pomoravlja. Postojeći proizvodni program čine sledeće grupe proizvoda: pasterizovano mleko, kiselo – mlečni proizvodi, surutka, namazi sa i bez dodataka, sirevi, kajmak i maslac.

Osim na domaćem tržištu, svoje proizvode plasiraju i na tržišta Ruske Federacije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Kompanija teži stalnom razvoju i to kroz razvoj novih proizvoda, maloprodajne mreže, proširivanju tržišta na kojima nastupa, kao i otvaranju novih tržišta. Jedan od velikih uspeha mlekare Kuč su i novi izvozni ugovori sa partnerima iz Rusije. Ova kompanija je jedna od šest mlekara u Srbiji koja je dobila sertifikat za plasman proizvoda bez plaćanja carinskih troškova na zahtevna tržišta Ruske Federacije, Kazakhstana i Belorusije.

„Kuč Company“ ulaže u razvoj tehnologije, proširivanje proizvodnih kapaciteta i povećanje kvaliteta svojih proizvoda i kroz posedovanje standarda kvaliteta HACCP, ISP 9001:2000, kao i SERTIFIKAT za izvoz na rusko tržište.www.kuccompany.co.rs

METECH D.O.O.

Smederevsko preduzeće „Metech", u vlasništvu belgijske firme „Metes N.V", posluje u Srbiji od 2008. godine. Kompanija se nalazi u industrijskoj zoni u Smederevu i predstavlja jednu od renomiranih kompanija u tom regionu. Sa lokalnom samoupravom kompanija je pokrenula projekat Slobodne zone i jedan je od osnivača i investitora „Slobodne zone Smederevo“ koja se prostire na 100 ha i 47 ari.

"Metech", koji po porudžbini pravi proizvode od svih vrsta limova, izvozi celokupnu proizvodnju i to u Belgiju, Slovačku, Češku i druge zemlje EU, a među značajnijim klijentima su firme „Siemens", „Nokia" i „AtlasCopco".Izvoz u 2011. je dupliran u odnosu na 2010. godinu, a kontinuitet u rastu izvoza je nastavljen i u 2012. godini. Njihov prizvodni pogon opremljen je najsavremenijim mašinama za lasersko sečenje i probijanje, CNC mašinama što im sa još 8 komora za zavarivanje omogućava da izvoze robu za 3 vodeće kompanije na tržištu metalnih delova u Belgiji.

Osim postojećih proizvodnih kapaciteta planiraju izgradnju novog proizvodnog pogona kao i prostora za logistički centar. Reč je o novoj hali površine oko 2.000 m2 i fotonaponskoj solarnoj elektrani, snage 205 kilovata za proizvodnju „zelene struje", čija bi izgradnja trebalo da počne u prvom kvartalu 2013. Nova ulaganja omogućiće upošljavanje 40 novih radnika, na već postojećih 140 zaposlenih, a plan je da ova investicija donese i povećanje proizvodnje za oko 20% u odnosu na 2012. godinu.www.metech-srbija.com

MING d.o.o.

„Ming d.o.o.“ je porodična kompanija iz Beograda, osnovana 1990. godine koja se bavi projektovanjem i proizvodnjom delova za železnička vozila. Težeći da odgovore potrebama tržišta u 2006. su proširili svoje kapacitete kupovinom fabrike u Nišu gde se odvija celokupna proizvodnja. Time su zaokružili proces proizvodnje od projektovanja i razvoja proizvoda do finalnog proizvoda. Proizvodni pogon koji se nalazi u Nišu upošljava 125 ljudi i proizvodni proces se odvija u sklopu proizvodnih hala kovačnice i mašinske obrade „Ming kovačnice“.

Proizvodni program se konstantno povećava, pa se u njemu trenutno nalazi preko 110 različitih proizvoda namenjenih železničkoj industriji koji čine sklopovi i pojedinačni delovi koji se koriste za prvu ugradnju u železničkoj i auto industriji. Više od 90% proizvodnje izvozi se u Nemačku, Austriju, Italiju, Francusku, Holandiju, Tursku, Finsku, Mađarsku, Češku, Poljsku, Slovačku, Sloveniju, Grčku i Hrvatsku.

Proširenje tržišta i pronalaženje novih kupaca uslovilo je pre svega podizanje kvaliteta proizvoda kao i konstantno praćenje i uvođenje novih sertifikata. „Ming d.o.o.“ poseduje sledeće sertifikate kvaliteta: ISO 9001:2008 izdat od TÜV, TSI sertifikat za proizvodnju kvačila i kuka, EN 15085-2, sertifikat zavarivanja, HPQ sertifikat Nemačkih železnica, Sertifikat Slovačkih železnica, PKP sertifikat Poljskih železnica.www.mingbgd.com

APRIL 2013. 21

TERMOVENT SC d.o.o.

„Termovent SC” iz Temerina je jedna od prvih privatnih kompanija osnovanih u zemlji, koja posluje punih 47 godina. Od male zanatske radionice sa 5 zaposlenih, „Termovent SC” je izrastao u kompaniju sa 135 zaposlenih, sa novom fabričkom halom od 7000 m2, na 2.000 m2 je savremeno opremljen poslovni deo sa kancelarijama i restoranom, a tu je i pomoćna hala od 1.350 m2 korisnog prostora.

Preko 50% proizvodnje namenjeno je izvozu, a proizvodni program se sastoji od specijalnih industrijskih armatura za primenu u procesnoj industriji, vodosnabdevanju i termoenergetici, a za visoke temperature i pritiske. Osim na domaćem tržištu, „Termovent SC” je preko 25 godina prisutan sa svojim proizvodima i na inostranom tržištu i to u Ruskoj Federaciji, Belorusiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Mađarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Austriji, Švedskoj i Slovačkoj.

Kompanija posebnu pažnju posvećuje praćenju i primeni novih evropskih i svetskih normi i standarda u razvoju sistema kvaliteta i njegovom održavanju i unapređenju. Poseduju sertifikate CE0035, ISO 9001-2008, GOST R B01056, GOST R H01055, GOST PPC 045951, Sertifikat Republike Belorusije, i „American Petroleum Institute“ sertifikat. www.termoventsc.rs

WIZARD d.o.o.

„Wizard d.o.o.” je prva fabrika na Balkanu koja proizvodi ekološke šper ploče za posebne namene, kao i elemente od lesonita za kutije za voće i povrće. I tehnologija proizvodnje i mašine poreklom su iz Španije, zemlje koja važi za vodeću u ovoj oblasti. Glavna sirovina je drvo topole najboljeg kvaliteta.

Izvoz čini 98% od ukupne prodaje, a svoje proizvode „Wizard d.o.o.” plasira na tržište Grčke, Maroka, Belgije, Holandije, Italije, Bugarske, Makedonije i CrneGore. Proizvodni pogon se nalazi u Vršcu i imaju 72 zaposlena, a očekuje se povećanje tog broja za najmanje 50% u prvom kvartalu 2013. godine.www.wizardbg.net

SPECIJALNA NAGRADA ZA NAJBOLJU PREDUZETNICULidija Nikolić, direktor S.C.S. Plus

Kompanija „S.C.S. Plus” iz Knjaževca, koja posluje od 1997. godine, izvozno je orjentisana, jer preko 90% ostvarene proizvodnje preduzeće realizuje na tržištima Nemačke, Holandije, Norveške i u zemljama regiona. Kvalitet proizvoda, poštovanje rokova i cenovna konkurentnost, učinili su preduzeće atraktivnim za brojne inostrane kupce.

Osnovni proizvodi preduzeća „S.C.S. Plus” su sedišta, nasloni i školjke od presovanog bukovog furnira. Tu su i ravne ploče od bukovog furnira, a od oktobra ove godine preduzeće je počelo i sa proizvodnjom stolica od punog drveta za kupca iz Nemačke. Proizvodi se preko 500 različitih modela u različitim veličinama prema specifičnim potrebama i zahtevima kupaca. Preduzeće pored visokog kvaliteta proizvoda poseduje i sve potrebne sertifikate za ovu granu industrije: ISO 9001, ISO 14001, FSC standard, kao i

istraživački sertifikat EM717-1:2004 akreditovane švedske laboratorije.

Osnovna prednost ove kompanije je mogućnost brzog i veoma kvalitetnog razvijanja alata prema uzorcima, specifičnim zahtevima i tehničkim crtežima klijenata. Finalna obrada je najvišeg kvaliteta kako u poluproizvodu, tako i u finalnom proizvodu. O kvalitetu njihovog rada svedoči dugogodišnja saradnja sa poznatim italijanskim proizvođačem stolica „VITRA”, kao i izrada stolice „NEUTRA BOOMERANG” za nemačkog kupca. Svakako jedan od najznačajnijih projekata preduzeća „S.C.S. Plus” je opremanje Univerziteta u Frankfurtu, i opremanje Opere u Lajpcigu.

Preduzeće zapošljava 121 radnika, čime doprinosi smanjenju broja nezaposlenih u ovom devastiranom području, a aktivno je i u drugim vidovima dobrotvornih delatnosti. Gospođa Nikolić je direktor preduzeća od njegovog osnivanja.www.scsplus.co.rs

EXPORTER22

INTERVJU

KREATIVNAINDUSTRIJA

Nataša Vujović je savetnica za kreativne industrije u SIEPA-ii odgovoriće nam na pitanja koja se tiču ove industrije, a koja u poslednje vreme sve više dobijaju na značaju u našoj zemlji.

Šta je kreativna industrija?

Kreativna industrija je vrlo kompleksna u smislu “sektora” kojim se može definisati. Svaka zemlja kroz svoju strategiju definiše šta će uključiti, ali ono što u poslednje vreme sve više ima smisla, a poučeni iskustvom najrazvijenijih zemalja, to je da se uključuju sektori koji se ekonomski mogu valorizovati. Vrlo je važno da se kreativna industrija, i sve što ona uključuje, pretvori u održive i vredne biznise.

Generalno, kreativna industrija uključuje medije (film, televizija i radio), advertajzing i marketing, izadavaštvo, arhitekturu, dizajn i vizuelne umetnosti, muziku i scensku umetnost, razvoj softvera i interaktivnih sadržaja i modu. Opet podvlačim, država treba u okviru svoje strategije da definiše šta sve tačno želi da uključi i podrži u skladu sa nivoom razvitka istih. Neki od ovih sektora mogu biti lideri i svojim razvitkom mogu podstaći ostale, tako da treba uraditi stratešku valorizaciju njihovih dosadašnjih poslovnih dostignuća i potencijala.

Koji je udeo kreativne industrije u razvijenim ekonomijama?

Prema izveštaju UN-a iz 2010. godine, usled ekonomske krize koja je počela 2008. godine, naglo je smanjena globalna potražnja, a samim tim i svetska međunarodna trgovina za 12%.

Kreativna industrija može vrlo ozbiljno da učestvuje u razvitku, ekonomiji i nivou zaposlenosti jedne države. Isku-stva drugih zemalja nam pokazuju da razvitak kreativne ekonomije nije samo rezultat tržišnih procesa i zahteva, već i aktivnog učestvovanja države koja obezbeđuje prostor za kulturne i antropogene vrednosti. Nedostatak sinergije između kreativne industrije i ekonomskih resursa postaje sve važniji što može dovesti, a verovatno već i dovodi, do usporavanja njegovog daljeg razvitka. Dalji prosperitet ove industrije će biti omogućen samo kroz balans između ekonomskih i kreativnih resursa.

APRIL 2013. 23

Međutim, izvoz koji ostvaruju kreativne industrije je nastavio da raste i dostigao je 592 milijarde dolara u 2008. godini, što je više nego duplo u odnosu na 2002. godinu, uz godišnji rast od 14% u šest uzastopnih godina na svetskom nivou. Ovo je svakako jedan od najdinamičnijih sektora svetske ekonomije koji nikako ne usporava i čiji udeo i mi treba da povećamo. U Velikoj Britaniji kreativna industrija vredi preko 36 milijardi funti i označena je kao “prioritet” od strane države. Australija ističe da je bruto proizvod njihove kreativne industrije u periodu između 2008. i 2009. godine iznosio preko 31 milijardu dolara, uz godišnji porast od 3,9%, koji je ujedno viši od prosečnog porasta njihove ekonomije. Jeste da su ove dve ekonomije daleko razvijenije, ali treba da učimo na primerima najboljih, dakle, da učimo na njihovim greškama i da pokušamo da zatvorimo taj raskol u njihovom i našem razvitku u ovoj sferi.

Zašto je značajan razvoj Kreativnih industrija u Srbiji?

Pre svega treba razumeti da zemlje koje su prepoznale značaj razvoja kreativnih industrija i preduzele određene mere za razvoj strategije, ostvarile su i vidljive ekonomske rezultate. Kreativna industrija svakako može biti pokretač razvoja ostalih sektora, a pre svega u saradnji sa malim i srednjim privrednim društvima koja u Srbiji čine više od 90% svih preduzeća. Podrškom kreativnih industrija pojačava se i kulturni identitet jedne zemlje, što nije zanemarljivo. Saradnja institucija između sebe kao i njihova saradnja sa privredom, saradnja između različitih sektora i finansijska i nefinansijska podrška države, mogu biti ključ uspeha razvoja ovog sektora.

Kako SIEPA podržava kreativne industrije?

Mi smo zamislili da kroz našu platformu Kreativni prostor Srbije podržimo i stimulišemo celokupnu kreativnu industriju. Za sada, nažalost, zbog vrlo ograničenog budžeta, mi imamo samo 2 projekta u vezi sa ovom industrijom. Prvi je izlaganje na najvećoj izložbi dizajna u svetu - Zona Tortona u Milanu. Svake godine Agencija raspiše konkurs na koji se mogu prijaviti svi srpski dizajneri iz domena nameštaja.

Nakon odabira radova mi ih spajamo sa domaćim proizvođačima nameštaja koji žele da unaprede svoje poslovanje na izradi ovih prototipova, sa ciljem da se njihova saradnja ne završi ovde, nego da se nastavi i u budućnosti. Celokupnu izložbu onda predstavimo na Nedelji dizajna u Milanu, koja se održava svake godine paralelno sa sajmom nameštaja u Milanu.

Prošle godine smo imali veliki uspeh jer nas je posetilo preko 150 internacionalnih novinara uključujući predstavnike Elle Décor (Italija, Kina, Francuska), Wired Magazine, Brava Casa, mnogobrojni internet portali, itd. Takođe, imali smo preko 15.000 internacionalnih posetilaca, uključujući kupce raznih profila - od onih koji se bave uređenjem malih prostora, hotela, preko brojnih velikih kompanija.

Drugi projekat koji podržavamo finansijski jeste nastup Filmske asocijacije Srbije na sajmu filmskih lokacija u Los Anđelesu – AFCI Locations Show. Ovaj sajam je izuzetno važan u plasiranju domaćih filmskih lokacija i filmske infrastrukture ne samo u Holivudu, već i u međunarodnim projektima. Jednom godišnje se filmadžije

celog sveta sakupe kako bi razmenili informacije, iskustva, ali i da bi pronašli najbolje lokacije za svoje projekte. Malo ko se seća da smo mi nekada bili izuzetno važan igrač u ovoj industriji i da se u studijima Avala filma snimalo puno velikih američkih projekata, kao što su Long Ships, Kelly’s Heroes, The Aviator, Shatterhead, Castle Steep, Genghis Khan, i The Fortunate Pilgrim u kome je glumila Sofija Loren.

Osim toga, treba pomenuti i program finansijske podrške koju nudi SIEPA, a odnosi se na refundaciju troškova za aktivnosti - nastup kompanija na inostranim sajmovima, otvaranje predstavništva na inostranom tržištu, nastup kompanija u okviru organizovanih misija i poseta na inostranim tržištima, internacionalizaciju proizvoda kroz jačanje konkurentnosti, jačanje marketinških kapaciteta i ono što je novo od ove godine, a i veoma zanimljivo za kreativnu industriju, jeste zaštita industrijske svojine. Ova oblast obuhvata registraciju žiga, registraciju industrijskog dizajna, zaštitu topografije integrisanih kola i deponovanje softvera kao autorskog dela. Ovim želimo da damo dodatnu podršku razvoju ove industrije kao i svima koji rade u okviru nje.

EXPORTER24

IZAZOVI BIZNISA

SERTIFIKACIJEI SERTIFIKACIONIKONSULTANTIDANAS KADA JE PRAKTIČNO NEMOGUĆE IZVOZITI U INOSTRANSTVO BEZ SERTIFIKATA,SAMO ONI KOJI U POTPUNOSTI ZADOVOLJAVAJU STANDARDE INOSTRANOG TRŽIŠTAMOGU PLASIRATI SVOJE PROIZVODE STRANIM KUPCIMA.

NATALIJA TERZIĆ

APRIL 2013. 25

Za koji standard se odlučiti?

HACCP, OHSAS 18001, ISO 9001, ISO 14001, ISO 22000, IFS, kao i CE znak, označavaju različite standarde, neophodne na inostranom tržištu.Tržište diktira uslove poslovanja, a time i izbor potrebnih sertifikata. Izvoznik se obično odlučuje za one sertifikate koje kupac zahteva, odnosno, za one koji su mu potrebni da proda svoju robu.Često kupac traži od izvoznika sertifikat tačno određene sertifikacione kuće u koju ima poverenja ili koja posluje na određenoj teritoriji, i u tom slučaju izvozniku je izbor olakšan.

Međutim, kada je izbor na izvozniku, svako se pita kako među brojnim sertifikacionim i konsultanskim kućama odabrati adekvatnu. Imajući u vidu da država dodeljuje finansijska sredstva za finansiranje ovih aktivnosti, neretko i same konsultantske kuće, koristeći ovu podršku države, same nalaze klijente, nudeći kompletnu uslugu - od odabira sertifikata i sertifikacione kuće do popunjavanja prijave za dodelu državne pomoći.

Ne treba zaboraviti da su sertifikacione i konsultantske kuće u sukobu interesa, budući da konultantske kuće pomažu kompanijama u usavršavanju svoga procesa rada, a sertifikacione kuće ocenjuju taj ishod.

Kompanije često pristaju da dođu do sertifikata „prečicom“, za što manje novca, misleći da je jedino važno dobiti sertifikat, ne misleći ko ga je, na koji način i na osnovu čega izdao, tj. pomogao da se izda.Ali niža cena ne znači uvek i najmanje troškove. Budući da se može dogoditi da se dobije sertifikat koji nije upotrebljiv ili ne odgovara potrebama, taj novac je onda uzaludno potrošen.

Kako izabrati konsultanta?

Prvo se mora postaviti pitanje: da li će i na koji način usluge određenog konsultanta pomoći uvođenju potrebnog standarda. Koja su njegova dosadašnja iskustva i koji su mu klijenti. I naravno, cena. Dobro je uporediti više ponuda pre nego što se odabere ona prava.

Prema našem zakonodavstvu, ne postoji obavezna akreditacija konsultanata, pa je zato i tržište „šareno“. Država je prepoznala potrebu da se uredi tržište pružanja konslultantskih usluga i to putem njihove akreditacije. Nacionalna Agencija za regionalni razvoj raspisala je prošle godine javni poziv za registraciju konsultantskih kuća u Republici Srbiji. Poziv je upućen svim konsultantskim kućama koje žele da se registruju kao kvalifikovani pružaoci usluga za relevantne programe podrške malim i srednjim preduzećima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Iako ova akreditacija nije obavezna, ona će pružati izvesnu sigurnost bar kada je reč o konsultantima koji se nađu na spisku akreditovanih konsultanata kod Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Budući da će komisija ocenjivati kompetentnost, kapacitete i resurse za pružanje konsultantskih usluga malim i srednjim preduzećima, registracija konsultantskih kuća važiće dve godine i nakon toga će morati da se obnovi uz pružanje dokaza o mogućnostima pružanja usluga.

Takođe, da bi ispunile sve potrebne uslove, konsultantske kuće moraju da budu registrovane u APR-u, zatim, da su solventne i ostvaruju najmanje dva miliona dinara prihoda godišnje od pružanja konsultantskih usluga; da poseduju najmanje tri preporuke klijenata sa kojima su radili u prethodne dve godine; da imaju najmanje jednog zaposlenog na neodređeno vreme koji poseduje relevantni sertifikat za pružanje konsultantskih usluga, kao što je sertifikat Nacionalne agencije za regionalni razvoj, CMC ili drugi međunarodno priznati sertifikat; u slučaju specifičnog sektorskog fokusa, potrebno je još najmanje tri dodatne preporuke klijenata za taj određeni sektor.

Kad su u pitanju sertifikacione kuće, Akreditaciono telo Srbije (ATS) je nadležno za utvrđivanje da li telo za ocenjivanje usaglašenosti, tj. određena sertifikaciona kuća, ispunjava zahteve odgovarajućih srpskih, odnosno međunarodnih i evropskih standarda za obavljanje poslova: ispitivanja, etanoliranja, kontrolisanja, sertifikacije proizvoda, sertifikacije

Kad su u pitanju sertifikacione kuće, Akreditaciono telo Srbije (ATS) je nadležno za utvrđivanje da li telo za ocenjivanje usaglašenosti, tj. određena sertifikaciona kuća, ispunjava zahteve odgovarajućih srpskih, odnosno međunarodnih i evropskih standarda za obavljanje poslova: ispitivanja, etanoliranja, kontrolisanja, sertifikacije proizvoda, sertifikacije sistema menadžmenta i sertifikacije osoba. Odnosno, ispituje da li je određena sertifikaciona kuća kompetentna da izdaje određene sertifikate.

HACCP

IFS

CE

OHSAS 18001

ISO 9001

ISO 14001

ISO 22000

?

EXPORTER26

sistema menadžmenta i sertifikacije osoba. Odnosno, ispituje da li je određena sertifikaciona kuća kompetentna da izdaje određene sertifikate.

Međutim, u Srbiji pored akreditovanih sertifikacionih kuća posluju i inostrane sertifikacione kuće od kojih su neke akreditovane od strane stranih akreditacionih tela drugih država, a neke uopšte ne poseduju akreditaciju. Takođe, na tržištu Srbije posluju i strane sertifikacione kuće preko svojih predstavništava/ogranaka u Srbiji od kojih se neke pozivaju na akreditaciju stečenu u okviru matičnog sertifikacionog tela, ali u sertifikatu nije naznačeno geografsko područje delovanja niti su navedeni ogranci na području Srbije. Sve ovo onemogućava adekvatno praćenje kompetentnosti ovakvih sertifikacionih tela.

Korišćenjem usluga akreditovanih sertifikacionih kuća smanjuje se rizik nevažećih sertifikata, što je sigurna ušteda novca, budući da sertifikovane kuće pružaju potvrdu da su njihove usluge u skladu sa međunarodnim standardima i ne postoji rizik za korisnika da će ponovo morati da se sertifikuje, kao i da je sam postupak bio neodgovarajući i bespotrebno skup.Akreditaciono telo Srbije vodi registar akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i na internet stranici http://www.ats.rs/ moguće je proveriti da li je određena sertifikaciona kuća akreditovana i u kom obimu, što pruža izvesnu sigurnost pri izboru.

Korišćenjem usluga akreditovanih sertifikacionih kuća smanjuje se rizik nevažećih sertifikata,što je sigurna ušteda novca, budući da sertifikovane kuće pružaju potvrdu da su njihove usluge u skladu sa međunarodnim standardima i ne postoji rizik za korisnika da će ponovo morati da se sertifikuje, kao i da je sam postupak bio neodgovarajući i bespotrebno skup.

EXPORTER28

SVET I MI

KRALJEVINA INOVATIVNOSTI

ZA ŠVEDSKU,U KORAK S VREMENOMFÖR SVERIGE I TIDENMIRJANA ALEKSIĆMATEJA MILENKOVIĆ

ZEMLJA U KOJOJ JE NASTALA IKEA, ŠVEDSKI ČELIK I GRUPA ABBA, NAJVECA JE OD SVIH NORDIJSKIH ZEMALJA, A TRECA PO VELIČINI U ZAPADNOJ EVROPI. NALAZI SE NA SEVERU EVROPSKOG KONTINENTA,NA SKANDINAVSKOM POLUOSTRVU, SA UKUPNOM POVRŠINOM OD 449.664 KM² NJENU VELIČINU MOŽEMO POREDITI SA KALIFORNIJOM ILI TAJLANDOM.

29MART 2013.

Švedska je primer krajnjih suprotnosti, od dugih letnjih do jednako dugih zimskih dana.

Izlazi na Baltičko more i Botnijski zaliv, te zbog svog geografskog položaja, a I zahvaljujući Golfskoj struji, Švedska uživa blažu klimu u odnosu na druge oblasti na istoj geografskoj širini. Šume pokrivaju oko 55 % od ukupne površine zemljišta, jezera i reke 9%, dok obradiva površina zauzima tek 8% od ukupne teritorije.

Šveđani su skandinavski narod i vode poreklo od germanskih plemena koja su se naselila u Skandinaviji u neolitskom periodu. U istoriji, ova zemlja je poznata po Vikinzima koji su za razliku od norveških i danskih, bili manje ratoborni, a više usmereni na kolonizaciju i trgovinu. Za Švedsku kažu da je mala nacija u velikoj zemlji, jer broji tek nešto više od 9,4 miliona stanovnika, a čak 85% stanovništva živi u južnoj polovini zemlje. Najgušće naseljena područja su oko tri glavna grada, Stokholm, Geteborg i Malme. Švedsko stanovništvo je uglavnom homogeno, jer 91% čine Šveđani. Nakon Drugog svetskog rata beleže se brojne imigracije i to uglavnom iz Finske, Iraka i bivše Jugoslavije. U Švedskoj danas živi oko 30.000 Srba.Formalno nemaju službeni jezik, ali neformalno se za službeni jezik uzima švedski, koji pripada grupi germanskih jezika, sličan norveškom i danskom. Ova zemlja priznaje još pet manjinskih jezika: finski, romski, jidiš, sami i meakijeli. Velika većina Šveđana ispod 60 godina dobro vlada i engleskim jezikom. Ono što je zanimljivo za stanovnike Švedske, jeste i podatak da više od 80% stanovnika koristi internet.

Švedska danas zauzima 13. mesto prema bruto domaćem proizvodu koji iznosi 41.300 dolara po glavi stanovnika, nešto manje od Norveške, a više od Danske. Švedska je pristupila Evropskoj uniji 1.januara 1995. godine, ali je stanovništvo na referendumu odlučilo da zadrži nacionalnu valutu – švedsku krunu umesto uvođenja evra, monete Evropske unije.

Privreda bazirana na uslugama

Zahvaljujući mirnom periodu i bez mešanja u ratove, Švedska privreda beleži rast još od polovine prošlog veka. Sve su to preduslovi koji su učinili da Švedska postane poznata širom sveta po kompanijama kao što je Volvo i Sab - Skanija, ali i po međunarodnim kompanijama Ericsson (mobilna

telefonija), IKEA (proizvodnja nameštaja) i Elektrolux (elektronska oprema).Tradicionalni temelj švedske ekonomije su drvna građa, hidroenergija i gvožđe, ali svega 2% zaposlenih u Švedskoj je u ovoj industriji. Danas se sve više ova zemlja okreće uslugama, IT industriji, telekomunikacijskim uslugama i kreativnoj industriji. Sektor usluga zapošljava najveći broj ljudi u Švedskoj i čine oko 75% ukupne zaposlenosti.Čest je slučaj danas da švedske kompanije za određene delove posla angažuju stručnjake iz drugih kompanija, odnosno da vrše autsorsing, čime je podstaknut rast poslovanja kadrovskih preduzeća i usluge savetovanja. Koncept „Servifikacije“ sve više je uočljiv u švedskoj privredi, a predstavlja novi termin koji se odnosi na integraciju proizvodnih dobara i pratećih usluga. Sektor usluga utiče i na rast izvoza i čini oko 33% od ukupne vrednosti izvoza Švedske. Inženjerski sektor čini oko 50% izvoza i proizvodnje, te su telekomunikacija, automobilska i farmaceutska industrija od izuzetnog značaja.

Švedsku ekonomiju takođe karakterišu viši porezi nego što je to slučaj kod

zemalja u regionu. Visoki porezi omogućavaju veći uticaj države na potrošnju u domaćinstvima, što nije uobičajno u drugim razvijenim zemljama.

Švedska danas zauzima13. mesto prema bruto domaćem proizvodu koji iznosi 41.300 dolarapo glavi stanovnika,nešto manje od Norveške,a više od Danske.Švedska je pristupila Evropskoj uniji 1. januara 1995. godine,ali je stanovništvo na referendumu odlučilo da zadrži nacionalnu valutu – švedsku krunu umesto uvođenja evra, monete Evropske unije.

EXPORTER30

Zelena Švedska

Veliku pažnju poklanjaju zaštiti životne sredine i održivom razvoju. Da jedna generacija čuva resurse za buduće generacije, odavno je način života u Švedskoj. Organska hrana je svakako u centru pažnje, a sve više se u tekstilnoj industriji pojavljuje trend upotrebe organskog pamuka. Švedska firma H&M, čije su prodavnice poznate širom sveta, najveći su potrošači organskog pamuka. Takođe raste prodaja već nošene „second hand“ garderobe i ovom trendu su se priključili mnogi trgovinski lanci.U većem delu Švedske smeća skoro da i nema. Više od 20 godina ova skandinavska zemlja menjajući zakone utiče na svest ljudi i privrede o održivom razvoju. Otpad se kategoriše, a zahvaljujući taksama i zabranama nije moguće odložiti smeće na deponije. Organski otpad se biološki tretira u cilju pravljenja biogasa i đubriva.

Kao rezultat ovih mera više od 90% otpada iz domaćinstava se reciklira ili koristi u proizvodnji električne energije i goriva. Danas Švedska „uvozi“ otpad iz Norveške kako bi nastavila sa programom reciklaže. Jedna od najvećih švedskih firmi za reciklažu je „Swerec“ koja reciklira oko 33.000 tona plastične amabalaže i ostale plastike iz domaćinstava.

Zakonodavstvo igra važnu ulogu u radu na zaštiti životne sredine u Švedskoj, pa je tako danas Švedska jedna od malog broja industrijalizovanih zemalja koje su smanjile emisije štetnih gasova u atmosferu, takozvanog efekta staklene bašte.

Kreativne ideje iz Švedske

Za najinovativniju zemlju unutar Evropske unije Švedska je proglašena 2012. godine. Tetrapak, rajsfešlus, ultrazvuk, pejsmejker, podesivi ključ (sastavni deo kutije za alat), termometar, AIS (automatski identifikacioni sistem ili unapređeni GPS), samo su neki od inovativnih proizvoda po kome su Šveđani zaslužili titulu najinovativnije nacije. A da li ste znali da je Skajp (Skype) poreklom iz Švedske? Ova skandinavska zemlja poznata je i po velikom naučniku, hemičaru, piscu i pronalazaču dinamita Alfredu Nobelu. Njegovi pronalasci su raznovrsni i pokriveni sa 355 patenata. Nobel je donirao novac švedskoj državi i osnovao fond iz kojeg se svake godine

dodeljuju nagrade u više kategorija (hemija, fizika, književnost, medicina, mir itd.). Čuven je i švedski čelik koji je učinio da automobili marke Volvo budu sinonim za pouzdanost i bezbednost.

Trgovinska razmena Švedske

Švedska postiže velike uspehe i u privlačenju stranih investicija i veliki broj multinacionalnih korporacija posluje u ovoj zemlji. Većinu izvoznih proizvoda čine mašine, elektronika i telekomunikacije, papir, lekovi, naftni derivati, gvožđe, čelik i prehrambeni proizvodi. Većina izvoza ide u zemlje EU (58 %), ali i u druge zemlje kao što su Norveška (10,6 %), SAD (6,4 %), Kina (3,1 %), Rusija (1,4 %) i Japan (1,3 %).

Glavni uvozni artikli su elektronika i telekomunikaciona oprema, hemikalije, lekovi i naftni proizvodi, prehrambeni proizvodi, sirova nafta, tekstil i obuća. Švedska uvozi uglavnom iz EU (68 %), Norveške (9 %), Kine (3,8 %), SAD (3,8 %) i Rusije (3,76 %). Švedsku industriju većinom čine kompanije koje vrše sklapanje proizvoda, čime se uvećava uvoz sirovina i komponenti.

Kako klima nije pogodna za poljoprivrednu proizvodnju, Švedska uvozi velike količine poljoprivrednih proizvoda, a sve više gaji u kontrolisanim okruženjima kao što su staklenici. U poslednjih nekoliko godina promenjen je stav među potrošačima, pa je tako uvoz hrane iz inostranstva ili drugih udaljenih delova sveta sve manje prihvatljiv, dok je održiva "zelena" poljoprivreda u porastu. Ipak, švedska ekološki održiva poljoprivreda nije u stanju da zadovolji zahteve potrošača, te je upravo tu šansa srpskih kompanija koje po konkurentnim cenama mogu pojedine organske proizvode ponuditi na švedskom tržištu.

Kako klima nije pogodna za poljoprivrednu proizvodnju, Švedska uvozi velike količine poljoprivrednih proizvoda, a sve više gaji u kontrolisanim okruženjima kao što su staklenici. U poslednjih nekoliko godina promenjen je stav među potrošačima, pa je tako uvoz hrane iz inostranstva ili drugih udaljenih delova sveta sve manje prihvatljiv, dok je održiva "zelena" poljoprivreda u porastu. Ipak, švedska ekološki održiva poljoprivreda nije u stanju da zadovolji zahteve potrošača, te je upravo tu šansa srpskih kompanija koje po konkurentnim cenama mogu pojedine organske proizvode ponuditi na švedskom tržištu.

Srpski proizvodi koji su konkurentni na švedskom tržištu

Potrošnja organski proizvedene hrane u Švedskoj nastavlja da raste ka nivou sa kojim proizvođači ne mogu da drže korak. Specijalizacija Srbije prema ovoj vrsti proizvoda bila bi od interesa za obe strane. Za druge sektore i oblasti srpski privrednici imaju šanse kao podizvođači.

Ljudski kapital je odličan primer potencijalnog „proizvoda“ koji Srbija ima da ponudi, jer Srbija može da se pohvali dobro obrazovanom i pre svega raznovrsnom radnom snagom. Švedske usluge i proizvodni sektori sve više naginju ka razdvajanju i angažovanju stručnjaka van matične firme u cilju povećanja profita, a srpske firme kao podizvođači mogu da prate ovakav trend u švedskoj privredi. Kvalitetna rešenja po konkurentnim cenama, zahvaljujući obrazovnim nivoima u različitim oblastima ekspertize, uvek su potrebna. Iako se tražnja za određenom grupom proizvoda brzo zadovoljava, trenutno Srbija može da ponudi svoje proizvode i usluge u oblasti organske poljoprivrede i ICT usluga. Ukoliko preduzeće već izvozi na tržište EU, dodatni standardi, uverenja ili dozvole za Švedsku nisu potrebni jer su zakoni i politika usklađeni sa standardima EU. To znači da potvrda izdata u drugoj zemlji EU isto tako važi i u Švedskoj –jedan validan dokument je dovoljan.

Ukoliko, ipak, postoje nedoumice u vezi sa izvozom u Švedsku, pojedine švedske institucije mogu biti od pomoći: Carina Švedske - Tullverket, Nacionalna agencija za hranu - Livsmedelsverket, Odbor za poljoprivredu – odgovoran za pitanja poljoprivredno - prehrambene politike

- Jordbruksverket. Detaljna lista ovih institucija može se naći na službenom sajtu Agencije za promociju investicija Švedske: www.investsveden.se. Oni takođe služe za dalje informisanje kada je u pitanju poslovanje sa Švedskom.Srbija i Švedska imaju tradicionalno dobre odnose, a ono što bi produbilo njihovu saradnju kada je u pitanju privreda, sasvim sigurno je proces proširenja EU. Srbija već ima trgovinski sporazum sa EU, što je svakako korist za obe strane.

Kako poslovati sa švedskim partnerima

U poređenju sa drugim zemljama nordijski poslovni svet ima prilično „ravnu“ hijerarhiju, odluke donose vertikalno i teže jednakosti u odnosima. Najveći procenat zaposlenih žena na svetu je upravo u nordijskim zemljama, pa ne treba biti iznenađen ako sastanak vodi pripadnica lepšeg pola. One mogu biti na svim nivoima preduzeća, baš kao i muškarci.

U poslu, Šveđani vole da postave određena pravila pre upoznavanja: postoji jasna razlika između privatnog i profesionalnog odnosa.Sa švedskim partnerima treba izbegavati kašnjenje, a da ih prethodno niste obavestili. Kašnjenje na sastanak ne samo da se smatra neprofesionalnim, već se na osnovu toga pretpostavlja kakva bi mogla biti buduća saradnja.

Takođe je važno znati da su Šveđani strogi kada je u pitanju raspored, pa neće biti oduševljeni da se sastanak oduži zbog nepotrebnih formalnosti. Njihov način poslovanja je jasan, koncizan i veoma cene iskrenost. Šveđani imaju naviku da čuvaju svoje vreme i poštuju svoje planove, pa je rad prekovremeno retko socijalno prihvatljiv i smatra se znakom neefikasnosti pre nego posvećenosti.

Izbegavajte da poslovnim partnerima u Švedskoj dajete poklone, jer je zakon protiv korupcije prilično strog u ovoj zemlji. Najbolje je da se daruju skromni pokloni koji simbolizuju znak pažnje.Veoma je važno precizirati sve uslove poslovanja, te će često biti slučaj da se o nekom poslu raspravlja i više puta pre nego što se donese odluka. Ne treba prihvatati uslove koje nije moguće ispuniti. Vaše „ne" u određenim situacijama neće biti prihvaćeno kao znak slabosti, već kao realna procena. U mnogim slučajevima je moguće očekivati ustupke partnera iz Švedske da bi dogovor bio postignut i kako bi se izbegla obećanja koja ne mogu da se ispune. Poštovanje rokova isporuke je presudno u mnogim privrednim sektorima. Ukoliko švedski kupac zna da je dogovoreni rok isporuke 2 meseca on je u stanju da planira svoje obaveze pod tim uslovima, ali ako je predviđeno da roba stigne za 3 nedelje, a isporuka stiže tek posle 2 meseca, saradnja će verovatno odmah biti prekinuta.

Kako do švedskih kupaca

Većina švedskih kompanija ima englesku verziju svog sajta gde se objavljuju informacije o proizvodnom asortimanu i distributivnoj mreži. Međutim, mogu biti manje otvoreni kada su u pitanju detalji o uslovima kupovine, pa su kontakt detalji uglavnom dostupni na mreži baze podataka kao što su www.compass.com i www.europages.com.

Jedan od efikasnijih načina upoznavanja sa ovim tržištem je učestvovanje na sajmu i poseta sajma. Glavni akteri su uglavnom prisutni na vodećim manifestacijama.

Izlaganje ili poseta sajmu obezbediće izvoznicima informacije o najnovijem razvoju i trendovima sektora. Svoju ponudu mogu da uporede sa konkurencijom i prilagode je.

Prepoznajući potencijale Švedske kao pogodnog tržišta za metaloprerađivački sektor, SIEPA po prvi put organizuje sajam dobavljača „ELMIA SUBCONTRACTOR“ koji se održava od 12-15. novembra 2013. godine u Švedskoj. Poziv za sve firme metalskog sektora otvoren je do 30. marta 2013. godine.

Zahvaljujemo se Ambasadi Švedske u Beogradu na saradnji prilikom pisanja članka.

Potrošnja organski proizvedene hrane u Švedskoj nastavlja da raste ka nivou sa kojim proizvođači ne mogu dadrže korak. Specijalizacija Srbije prema ovoj vrsti proizvoda bila biod interesa za obe strane.

MART 2013. 31

EXPORTER32

ZAŠTO JE VAŽNOŠTITITI PRAVAINTELEKTUALNE SVOJINE?

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE

BILJANA REMOVIĆSAVETNIK U EDUKATIVNO-INFORMATIVNOM CENTRU ZAVODA ZA INTELEKTUALNU SVOJINUREPUBLIKE SRBIJE Jedan preduzetnik je bio neprijatno

iznenađen kada je saznao da je konkurent na svoje ime zaštitio

znak koji preduzetnik godinama koristi za obeležavanje svojih proizvoda, a nije ga zaštitio. Značaj zaštite sopstvene robne marke, pronalaska, industrijskog dizajna, privredni subjekt često shvati kada konkurent počne u prometu da ih koristi i ekonomski iskorišćava ili čak kada podnese prijavu za njihovu zaštitu. Neretko se dešava i da privredni subjekt, nakon objavljivanja kompletnog tehničkog crteža, npr. nove mašine ili crteža nove ambalaže proizvoda na svom veb sajtu, sazna da je konkurent započeo proizvodnju iste mašine ili ambalaže. Ovo su samo neki od primera sa neprijatnim epilogom, kako po ugled, tako i po profit privrednog subjekta.

Sve ove situacije mogu se sprečiti pravovremenom registracijom prava intelektualne svojine, odnosno registracijom žiga, patenta, industrijskog dizajna. Jedino registracijom se stiče isključivo pravo. Drugim rečima, registracija omogućava vlasniku žiga, patenta ili industrijskog dizajna da zabrani svim drugim licima da koriste i ekonomski iskorišćavaju njegov logo (ili drugi znak), pronalazak ili industrijski dizajn.

Isključivo pravo se odnosi samo na teritoriju zemlje za koju je pravo registrovano. Nepoznavanje ove činjenice dovodi do toga da se proizvod izveze na tržište zemlje za koju ne postoji zaštita. Zbog toga je uobičajen scenario da izvoznik povredi pravo drugog lica

APRIL 2013. 33

koje postoji na toj teritoriji, ili da mu se, u slučaju sumnje da je došlo do takve povrede, na carini zaustavi roba itd. Tada izvoznik neretko mora da plati određeni iznos novca na ime povrede, ili da bude tužena strana u parnici. Krajnji ishod je da mu se završavaju dosadašnje izvozne aktivnosti u vezi sa konkretnom robom. Novac i vreme uloženi zarad ispitivanja konkretnog tržišta, uzaludno su potrošeni. Privredni subjekti se susreću i sa tim da, zbog propuštanja zaštite svog robnog ili uslužnog znaka u inostranstvu, inostrani poslovni partner, ili čak lokalni distributer registruje isti znak na svoje ime. Tačno je da postoje pravni mehanizmi za osporavanje ove zaštite, ali to iziskuje dodatne troškove i nesiguran ishod. Sigurnost donosi samo registracija prava.

Kada je reč o subjektima koji razvijaju nova tehnička rešenja i kreiraju novi spoljašnji izgled proizvoda, bitno je da ih pre podnošenja prijave za zaštitu ne puštaju u promet, ili da ih na drugi način (bilo usmeno ili pismeno) ne čine dostupnim javnosti. Razlog je u tome što pronalazak i industrijski dizajn moraju biti novi da bi mogli da se zaštite. Nisu retki slučajevi da privrednici, u želji da se pohvale novim poslovnim rezultatima, objave pronalazak ili industrijski dizajn na svom veb sajtu ili ih prezentuju potencijalnim poslovnim partnerima, i time sami (sebi) naruše navedeni uslov novosti. Zato, prvo treba podneti prijavu za zaštitu prava, pa tek onda proizvod pustiti u promet i izlagati na sajmu i sl. Ukoliko je, ipak, neophodno prethodno prezentovati pronalazak poslovnom partneru, zaključivanje ugovora o čuvanju poslovne tajne (neotkrivanju poverljivih informacija) jedini je način da se očuva novost.

Postoje i privredni subjekti koji su svesni značaja zaštite prava intelektualne svojine i koji strategiju svog razvoja zasnivaju na žigu, patentu, dizajnu. Jedna od strategija je strategija licenciranja. Ugovorom o licenciranju nosilac prava daje drugome ovlašćenje da ekonomski iskorišćava njegov patent, industrijski dizajn ili da koristi njegov žig. Time nosilac prava, putem licencne naknade ne samo da ostvaruje prihod, već i širi svoju prepoznatljivost na tržištu. Na ovaj način pronalazač ili MSP, koji nema sopstvenih kapaciteta za proizvodnju, kao nosilac patenta može naći partnera koji će proizvoditi ili dalje unaprediti pronalazak. Ovo su samo neki od načina za privlačenje poslovnih partnera i novih investicija.

Pored licenciranja, još jedan argument u prilog ekonomskom iskorišćavanju prava intelektulne svojine je i prenos prava. Naime, patent, žig, industrijski dizajn mogu da budu predmet prenosa na drugo lice. Time drugo lice postaje novi vlasnik ovih prava. Budući da se prenos najčešće vrši uz naknadu, to je jedan od načina za ostvarenje dobiti.

U smislu izreke „bolje sprečiti, nego lečiti“, Zavod za intelektualnu svojinu kroz svoj Edukativno-informativni centar (EIC), ulaže mnogo napora kako bi subjekti na vreme shvatili značaj zaštite i efikasnog korišćenja prava intelektualne svojine i time izbegli eventualne negativne posledice. Osnivanjem EIC-a, Zavod, kao državni organ čija je osnovna nadležnost vođenje upravnog postupka za registraciju prava intelektualne svojine, unapredio je i svoju edukativno-informativnu aktivnost. Time je unapređena i saradnja sa svim zainteresovanim stranama, među kojima su i predstavnici privrede ili institucija za podršku privredi.

EIC svakog dana odgovara na pitanja stranaka, organizuje raznovrsne seminare u zavisnosti od potreba konkretne ciljne grupe i radionice za pretraživanje baza podataka: žigova, industrijskog dizajna i patenata. Samo u protekloj godini za više od 400 predstavnika iz privrede održani su brojni seminari, i osnovni, i napredni, kao i radionice u vezi sa zaštitom prava intelekualne svojine. Svakog trećeg četvrtka u mesecu, u 12 časova, stranke mogu doći i na Otvorena vrata.

Dijagnostika intelektualne svojine je usluga EIC-a koja je među privrednicima omiljena. U toku prethodne dve i po godine ova usluga je pružena za više od 60 domaćih privrednih društava. Ova usluga podrazumeva analizu poslovanja privrednog društva sa aspekta intelektualne svojine u cilju sticanja jasnog uvida u svoju snagu i slabosti u vezi sa intelektualnom svojinom. Potencijal IS stavlja se u kontekst poslovanja i razmatra se iz strateške perspektive. Na osnovu komentara predstavnika privrednih društava kojima je ova usluga pružena, može se zaključiti da su ista uspela da na osnovu postojeće tehnologije i resursa ostvare bolji poslovni rezultat, zatim da se bolje pozicioniraju u toku pregovora sa potencijalnim partnerima, kao i da spreče povredu svog prava. Usluga je razvijena od strane francuskog zavoda za industrijsku svojinu, a kasnije je prihvaćena od strane različitih nacionalnih zavoda evropskih zemalja kroz podršku Evropskog zavoda za patente. Izveštaj o dijagnostici intelektualne svojine, koji subjekti nakon pružanja ove usluge dobijaju, predstavlja objektivnu i kvalitativnu analizu potreba jednog preduzeća u pogledu intelektualne svojine. Uslugu pružaju stručnjaci EIC koji su prethodno obučeni od strane svetski priznatih eksperata u ovoj oblasti. Pružanjem ove usluge, Zavod za intelektualnu svojinu značajno doprinosi promociji intelektualne svojine, inovativnosti i konkurentnosti preduzeća.

Za sve dodatne informacije o postupku zaštite svih prava intelektualne svojine možete posetiti veb sajt Zavoda www.zis.gov.rs. Svi zainteresovani za usluge EIC-a mogu poslati mejl na info.EIC@zis.gov.rs.

Zavod za intelektualnu svojinu kroz svoj Edukativno-informativni centar (EIC), ulaže mnogo napora kako bi subjekti na vreme shvatili značaj zaštite i efikasnog korišćenja prava intelektualne svojine i time izbegli eventualne negativne posledice. Osnivanjem EIC-a,Zavod, kao državni organ čija je osnovna nadležnost vođenje upravnog postupka za registraciju prava intelektualne svojine, unapredio je i svoju edukativno-informativnu aktivnost.Time je unapređena i saradnja sa svim zainteresovanim stranama, među kojima su i predstavnici privrede ili institucija za podršku privredi.

EXPORTER34

SIEPA VODIČ

RUSKO TRŽIŠTE NAMEŠTAJA ŠANSA ZA SRPSKE IZVOZNIKE

U najvećem broju maloprodajnih lanaca nameštaja u Rusiji u prethodnoj godini mogli ste

sresti porodičnog čoveka starosti od 25 do 54 godine, sa najmanje tročlanom porodicom, gde je dete najčešće predškolskog uzrasta. Ovakva prosečna porodica planira kupovinu nameštaja uglavnom za dvosoban stan u kome stanuju oko 20 godina, još od privatizacije (67% kupaca) ili ga iznajmljuju (19% kupaca) ili poseduju svoju kuću (samo 7% kupaca). Smatraju da prvo moraju obnoviti nameštaj u dnevnoj sobi, pa u kuhinji, pa na kraju u spavaćoj sobi. Najpre će obratiti pažnju na dizajn i spoljašni izgled, zatim na cenu, kvalitet zarad trajanja, pa jednostavnost upotrebe, onda na prirodnost materijala, zatim će ga porediti sa svojim postojećim enterijerom, a tek na kraju gledaće boju, brend, proizvođača i zemlju porekla nameštaja. Kada je u pitanju boja, 51% kupaca se opredeljuje za svetlobraon u

kombinaciji sa svetlim drvetom, 30% se odlučuje za tamnobraon i tamno drvo,13% za crveno drvo i trešnju, 9% preferira belu boju, 6% crnu boju, a samo 10% njih spremno je na izazove u drugim bojama nameštaja. Još uvek 43% njih za svoju kuću bira nameštaj u tradicionalnom ruskom stilu. Povećava se interesovanje za evropski klasični stil (32%), zatim, za moderno i za minimalizam se odlučuje 12% kupaca, kao i za „high-tech“ (7%) i nameštaj u „country“ stilu– 3%. Takođe, važno je napomenuti da se većina Rusa odlučuje za kupovinu nameštaja jednom godišnje (46,7% stanovništva), što je otprilike 73$ po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Dakle, gore opisan portret je prosečan kupac sa teritorije Ruske Federacije, dok se o kupcima iz gradova Moskva i Sankt-Peterburg, koji imaju veće prihode od ostalih građana Rusije, može praviti odvojeno istraživanje tržišta.

Kako se kupuje nameštaj u Rusiji

Ruski kupac nameštaja je racionalan čovek koji na vreme planira kupovinu nameštaja, prvo istražujući preko interneta (skoro 30%), listajući kataloge (19%) ili mogu da dođu do željenog komada nameštaja preko preporuke prijatelja ili rođaka (10%). Važno je napomenuti da svakodnevno raste prodaja nameštaja preko interneta i da je plaćanje tek prilikom isporuke.

Pored racionalnog kupca, ostaje prostora i za spontanog (17,9% od ukupnog broja) što govori o važnosti jakog marketinškog pristupa maloprodajnih lanaca.

Najpoznatiji lanci proizvođača nameštaja su: IKEA, Shatura, Mr. Doors, Fabrika nameštaja 8.mart, Dyatkovo, Stolplit, Kuhinje Maria, Zvet divanov, Lazurit, Formula divana, Mobel & Zeit i dr.

ANASTASIA AKIMOVA

TRŽIŠTE RUSIJE SVE VIŠE PRIVLAČI PAŽNJU SRPSKIH PROIZVOĐAČA NAMEŠTAJA.PREDNOSTI PRODAJE NA RUSKOM TRŽIŠTU SU BROJNE, ALI JE VAŽNO RAZUMETIPOTREBE RUSKIH POTROŠAČA I PRILAGODITI SE TRŽIŠTU NA KOJE SE IZVOZI.

APRIL 2013. 35

Trendovi uvoza nameštaja

U prošloj godini najveći trend uvoza u Rusiju bile su kuhinje od drveta, sa tendencijom rasta uvoza iz Nemačke i smanjenog uvoza iz Kine. Sledeća mesta velikih izvoznika kuhinja u Rusiju zauzeli su Malezija, Italija, Poljska, Vjetnam i Ukrajina. Po podacima ruske informaciono-analitičke agencije „VVS“, najveći izvoznici navedene grupe nameštaja iz Nemačke su: SieMatic i Beckermann Kuchen, Shenzhen Yizhixiang Industry iz Kine, Extom-Meble iz Poljske, Inspiwood Furniture iz Malezije.

Drugo i treće mesto u grupi nameštaja uvezenih u Rusiju zauzeli su nameštaj za sedenje sa metalnim ramom i nameštaj za sedenje koji se razvlači i služi za spavanje. Kina je najveći isporučilac ove robe.

Da li vredi udružiti se?

Uspešan primer zajedničke prodaje nameštaja na ruskom tržištu pokazalo je 26 nemačkih fabrika koje su preko udruženja „PremiumWerk“, osnovanog 2009. godine, uspele da ponude i aktivno prodaju svoj nameštaj na ruskom tržištu. Udruženje obavlja posao zastupnika fabrika, radi na marketingu i promociji svojih članica, vrši strateške analize i platforma je za dijalog između nemačkih fabrika i ruskih partnera.

Ulaz Rusije u STO – novi izazov?

Budući da je u avgustu prošle godine Rusija ušla u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), treba imati u vidu da će se većina carinskih stopa postepeno smanjivati do 2016. godine. Predstavnici ruskog sektora nameštaja kao posledice ulaska njihove zemlje u STO vide: rast uvoza nameštaja iz inostranstva, nespremnost većine ruskih proizvođača nameštaja za izlazak na međunarodno tržište i interes stranih investitora prema zemlji, najpre kao sirovinskoj bazi. Svakako se očekuje modernizacija celog sektora privrede, povećanje konkurentnosti (poboljšanje kvaliteta robe i novi dizajn robe, diversifikacija asortimana) i veća promocija ruskih brendova nameštaja.

Zato je sada dok je carinska stopa za uvoz nameštaja u Rusiju iz drugih zemalja od 5% do čak 20%, sem za Srbiju, najveća šansa srpskih proizvođača da pronađu ruske partnere za dugoročnu saradnju i time iskoriste prednosti bescarinskog izvoza.

Aktivnosti SIEPA-e na ruskom tržištu u sektoru nameštaja

SIEPA po treći put organizuje i pomaže nastup srpskih preduzeća na sajmu nameštaja „Mebel“ u Moskvi, koji će ove godine biti od 18. do 22. novembra. Sajam „Mebel“ je najznačajniji događaj za proizvođače nameštaja u Rusiji, a ove godine sajam je posetilo preko 79.000 posetilaca i profesionalaca iz industrije nameštaja.

Vodeći proizvođači nameštaja iz Srbije, kao što su: „Atlas“, „Enterijer Janković“, „Forma Ideale“, „Jasen“, „Jela Jagodina“, „Novart“, „Simpo“, „Simpo Dekor“, „Simpo Line“, „Eurokancom“ i „Termal Inženjering“, predstavili su svoj potencijal u paviljonu Forum, gde su

takođe svoje nacionalne štandove imale Nemačka, Egipat, Rumunija i mnoge druge zemlje.

Upravo zbog visokog kvaliteta i prednosti slobodne trgovine koje pruža Sporazum između Rusije i Srbije, nacionalni štand Srbije posetilo je preko 300 distributera i predstavnika maloprodajnih objekata sa područja Rusije, Belorusije, Kazahstana i Ukrajine. Prema podacima iz evaluacija izlagača, više od 60 kontakata će dovesti do poslovne saradnje, a očekivana vrednost izvoznih poslova u početnoj fazi iznosi preko 3,5 miliona evra.

U toku je javni poziv za nastup na nacionalnom štandu na sajmu „Mebel“, a rok za prijavu za sve zainteresovane kompanije je 9. april 2013. godine.

Osim sajma, SIEPA organizuje učešće domaćih kompanija na konferenciji nameštaja FIDEXPO, koji će se održati po peti put, a ove godine u Sankt-Peterburgu 27. i 28. juna. Pored korisnih informacija i kontakata, koje učesnici mogu steći u navedenom događaju, planirana je organizacija direktnih B2B susreta između ruskih uvoznika nameštaja i srpskih proizvođača. Postoji mogućnost refundacije troškova kotizacije, smeštaja i puta za učešće na FIDEXPO preko Programa podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede, koji sprovodi SIEPA. Više informacija o prijavi za učešće na konferenciji nameštaja, kao i o programu refundacije sredstava, možete pogledati na internet stranici SIEPA-e: www.siepa.gov.rs

„UMIDS“, Krasnodar3 - 6. aprila 2013.www.umids.ru

„EEM Euroexpofurniture“, VVC Moskva 13 - 16. maja 2013.www.eem.ru

„MIFS“, Krokusekspo Moskva21- 25. maja 2013.www.mmms-expo.ru

„Intermebel“, Kazanj4 - 6. juna 2013.www.intermebelexpo.ru

Russian Furniture Industry Summit, Sankt-Peterburg27 - 28. juna 2013.www.restec.ru/mebsummit

„Sibfurniture“, Novosibirsk16 - 19. oktobra 2013.www.sibfurniture.ru

„Interiоroom“, Samara24.-27.oktobra 2013.www.expointerio.ru

„Mebel“, Ekspocentr Moskva19.-22. novembra 2013.www.meb-expo.ru

Sajmovi nameštajai konferencije u Rusiji:

Izvori za prikazane statističke podatke:• COMCON, now part of Synovatewww.synovate.com/russia/• VVS, www.vvs-info.ru• RosBiznesKonsalting,www.marketing.rbc.ru

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; exporter@siepa.gov.rs; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić, mirjana.aleksic@siepa.gov.rs; Saradnici: Anastasia Akimova, Dejan Molnar, Goran Radosavljević, Marijana Jovanović, Ines Novosel, Natalija Terzić, Mateja Milenković, Biljana Remović; Lektura i korektura: Slađana Pavlović, sladjana.pavlovic@siepa.gov.rs; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

BROJ 21, APRIL 2013.

ANASTASIA AKIMOVASavetnica za promociju izvozaanastasia.akimova@siepa.gov.rs

MARIJANA JOVANOVIĆSavetnica za odnose sa javnošćumarijana.jovanovic@siepa.gov.rs

INES NOVOSELKoordinator sektora za marketing i istraživanjeines.novosel@siepa.gov.rs

MATEJA MILENKOVIĆ INUMARUSavetnik za automobilsku industriju

mateja.milenkovic@siepa.gov.rs GORAN RADOSAVLJEVIĆViši savetnik za marketing i istraživanjegoran.radosavljevic@siepa.gov.rs

SLAĐANA PAVLOVIĆSavetnica za odnose sa javnošću

sladjana.pavlovic@siepa.gov.rs

Mr DEJAN MOLNARKoordinator za lokalni i ekonomski razvoj

dejan.molnar@siepa.gov.rs

NATALIJA TERZIĆPravna savetnicanatalija.terzic@siepa.gov.rs

REČ UREDNIKAREDAKCIJA

EXPORTER36