21
DUSAN RNJAK Teritonija damabnje J<ugoslav+j e vekovisma je pri- padala kulhrnoj sfeni dii&lkag sveta. Brojni spamenid koj8i pcd&ii:u iz tog vremen'a svd~oCe o lbogatom 1 razn,ovnmom kulbumom iiv~du tada- Sqjih stanomlika. Medu me' naj~intaresaubnije ukatj a ju se antiaki ~pmorihi spomenid. Konpw takviih spom&'a je nedamo abjavljen u Ma- nju Mahice s r ~ ~ s k e pod mad~wmnAntiEki teatar nu tlu Jugoslavije u t a m e je c e l o 8 ~ n a grada sistematizovana po savremenoj teatrologkoj me- todologiji. Da bismo lakSe shvatili uii problem amtiake po,nor%ne m,a&e i talkd-~ ,primeraka sa naSefg 'terena, potrerbno je dati nekoiiko omov- nlih (podataka i za~nimljivo~sti o antilkom pozo- r%tiu ma naEm tlu koje sad& m a knjiga. Jedan d~eo a~heoloSikihgreclmeta &,wi se na kul,bn~e obEaje u slam Diomisa i njemu ~Wiskih boimlsttava iz kmnijeg ~risrtskoqpenioda i vari- jamti autohtonog stanovniStva. Ova wsta spame- nika ne~~tala je u Sisolkmn vremenskoan raponu od ,Seshog vaka pre n. e. do gotwo Ee$vrtog v&,a n. e. Nesumnjdva je njihova duhovna veza sa pouorl13hn, mada svojim I b i h pripadaju lslfeld h,lta koji se ntagovao u na6h krajevima kao i u lostalim mediteranskijm zeanljama. Dmgu vrstu spomenka Eine uanetnri6ki predme- ti Isa pozoriSmom tematikom i ipoaor~iisae zgrade. Portreti W l a , Ehniplda i Menandra, zatitim re- IjeSi koji p~ikazuja sceme iz Alkeste, Hipolita i drugih drama, 'brqjni lihvi koji su zajedniaki grakoj dra'martungiji i mirbdogiji izradeai od brcmze, kamena ili peEene zemlje, kao i razne predstave glumaca na gemama, statuete glumaca i igraEa iz pozoriSta antike, zatim brojni pozori- h i relkviziti Ur~oje najE&Ce W m o na uljamh svetiljkama, upuhlju na reahe zalcljueke o in- tmzimom pozroriE.noan Lirvoku u n* krajanima u meme koje 'prahimo. Dwoljao je dodatti tome pda'hk da je do sada otkriiveno d manje v%e Lstrahno dcupno osam mti&ih pmori6tta u naa Dva pozori5ta rse malaze u Puli, po jedno u So- lhu, Visu, Ohxida, Bitolju, Stobima i Skqxlju.

DUSAN RNJAK

  • Upload
    others

  • View
    30

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

Teritonija damabnje J<ugoslav+j e vekovisma je pri- padala kulhrnoj sfeni dii&lkag sveta. Brojni spamenid koj8i pcd&ii:u iz tog vremen'a svd~oCe o lbogatom 1 razn,ovnmom kulbumom i iv~du tada- Sqjih stanomlika. Medu me' naj~intaresaubnije ukatj a ju se antiaki ~pmorihi spomenid. Konpw takviih spom&'a je nedamo abjavljen u M a - nju Mahice s r ~ ~ s k e pod mad~wmn AntiEki teatar nu tlu Jugoslavije u t ame je c e l o 8 ~ n a grada sistematizovana po savremenoj teatrologkoj me- todologiji. Da bismo lakSe shvatili uii problem amtiake po,nor%ne m,a&e i talkd-~ ,primeraka sa naSefg 'terena, potrerbno je dati nekoiiko omov- nlih (podataka i za~nimljivo~sti o antilkom pozo-

r%tiu ma naEm tlu koje sad& m a knjiga.

Jedan d~eo a~heoloSikih greclmeta &,wi se na kul,bn~e obEaje u s lam Diomisa i njemu ~Wiskih boimlsttava iz kmnijeg ~risrtskoq penioda i vari- jamti autohtonog stanovniStva. Ova wsta spame- nika ne~~tala je u Sisolkmn vremenskoan raponu od ,Seshog vaka pre n. e. do gotwo Ee$vrtog v&,a n. e. Nesumnjdva je njihova duhovna veza sa pouorl13hn, mada svojim I b i h pripadaju lslfeld h , l t a koji se ntagovao u n a 6 h krajevima kao i

u lostalim mediteranskijm zeanljama.

Dmgu vrstu spomenka Eine uanetnri6ki predme- ti Isa pozoriSmom tematikom i ipoaor~iisae zgrade. Portreti W l a , Ehniplda i Menandra, zatitim re- IjeSi koji p~ikazuja sceme iz Alkeste, Hipolita i drugih drama, 'brqjni l i h v i koji su zajedniaki grakoj dra'martungiji i mirbdogiji izradeai od brcmze, kamena ili peEene zemlje, kao i razne predstave glumaca na gemama, statuete glumaca i igraEa iz pozoriSta antike, zatim brojni pozori- h i relkviziti Ur~oje najE&Ce W m o na uljamh svetiljkama, upuhlju na reahe zalcljueke o in- tmzimom pozroriE.noan Lirvoku u n* krajanima u meme koje 'prahimo. Dwoljao je dodatti tome pda 'hk da j e do sada otkriiveno d manje v%e Lstrahno dcupno osam mti&ih pmori6tta u naa Dva pozori5ta rse malaze u Puli, po jedno u So- l h u , Visu, Ohxida, Bitolju, Stobima i Skqxlju.

Page 2: DUSAN RNJAK

- DUSAN RNJAK

Indicirano ie pozoriSte u Zadru, a u antirkim izmrima s e p o - a j e metalk izgradnje pozori5ta u Sramkoj Mi$rmid. MqzuCe je da Ce se vrme- nam du5& j d neka lagrada na m d m t m u . 1Na t akm &ao wuh~jru i bogati na- lazi sa pozori~n- t e m a ~ & u Sisku ad lrojih se svojim sadriajem i duhovitoh posebno MEe jedan nadgrobni-spomenik glurncu sa natpisom:

D '(iik) M ~(anibws) &bus ask hic lavnna unagkter mimadorm qvi vicdt amos plvs

minws cenhm aliqvoties mwbvvs

swn w t sic nmqwam qpto vos ad svpelros bene

vailerae

U prevadu grcafesora d r B r h m i r a GabriEWa natpis .@asi: (Bdmmkim) dduSauna pokajdca. Ovde j e salhaen Leburna, pllvak glma&e dn&ne, koji je Svao v%e mamje sto gdina. Vike puta Sam !bio mrtav, ali ovako - mikada. V m a kojti ostajete gore na watu ielim d a k o

udravlje. Sve m a d e koje su do sacia dcnpame iz rimskag oamkog daba, jdino Ise nadu6ujc kod

pozoriaa na Vku helmkti8ka faza.

P o s h u grupu dokummata uYne natipisi o onga- nkmvamju pozor%nih &am, ulamtce za predsta- ve i raznw~sni autemtihi pdac i o pozoriihoj

pwblici lmolga vremena.

U o v m e fLa!niku govmi&uno o anti&im pozor%- nim maskauna i n&im prhemiana iz naEe

zemlje.

Veoma z ~ ~ ~ i v u gmpu maski &ne grime& prmabeni u n&j z w i ve lane Ljdslke glave,

a izrabene ,mu cd p&ene zemlje.

Dmgu gmpu cine maske koje ~su Zest mobiv amti- fkih lumehnika, a malaahno ih na zkhcrm dikar- stvu, momicima, Mesane u kaunenu, t ao ukras- d demenat ramih p u d a ~(najCd& ma mreitilj- haana od @ene g h e i bronze), vajme u staklu, rezbarene na gemama, ma predrnetima od t o p s t i . Sve one pdbiliu iz r h d t o g ca~dkog doba, ali svo- je karene imajru u arhajskom gr&m memenu. i3hg toga je potrebno izloEti &torij& ramoj anti- pmrirSae rna&e od vreunena nastajanja do pajave h ~ ~ a kao idriame r eu i j e kaja v d i olgo&enu Mtku protiv mWag pyzorsta.

Ma&a mti&ocg pozoriSta vodi ipordklo, kao i samo poeoae , & h l t n i h weibmasti u 6lavu Dimisa. U r m i m fmama mega [pdojamja ma-

Page 3: DUSAN RNJAK
Page 4: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

ska je zadriala svoju asnovnu subt~nu. Nastala je u trenucima ekstaze, u momentima razlu- Eivanja i povezivanja sfera radanja i umira- nja. Ona predstavlja tako istovremeno iivo i mrtvo, Bto je njma magijska snaga i suSma. Oma deli i spaja &a wr&na lyveta. Magijom aZivljavanja izazivala je str&w&t.ovan je, duk se istovrmeno u phdwesti gledagevoj materi- ialiunraila b l W a naidre&nw. 'Kako u svojfoj su- :,tihi m& iideju tprimdnolg naQprirodmog, p i - padalo joj je u kultmh dredbama centralno . - .

mestu.

Dolaskom u pozorigte, maska dobija svoje izrazi- to scenske s d i a j e i osabne, ali i dalje zadnia- va ~svloje ddbak'o i viSeslojno znaeenje preneto iz (kulta. U miile&jumskuj &tori@ ~pozorigta mas- ka neprestano potvrduje .svoju prisutnost, a kul- minaciju doiivljava, ne sluEajno, bag u antiPkom gr&om pozori5tu. U k a m i j h vakovima menja- la se njena ul'aga i i jeno znaeenje, di nikada nije umirala, n'estajala. Zbag ka,rakte&tiEne osob'he traa~~forunacije, koja je i bitna ombina scenske umetnosti uopSte, o,stala je u pozoriStu m a d e ihi v%e pmisutna do (damas. Moiemo d'obo- dno x&i da se unoderno pozoni6te bez nje ne m& pravilno i u c e b i s ~ l ' e d a t i . Svevni ~smo tako- de 3hjenice da se isto tako me m d e predviddi njen ve~lki povratak ma w~e~lu. Oma je vremenom izgwbila svoju prvoMtnu f,mkciju hoju je imala u antlEUrm ipozorirgtu, ali je zadrZala li dalje sebi isivojskene ,wolbime ~preabraiavanja, atkri- vznja, ineprepozna~vanja i ~Arivanja. !&a Ce i dabje nalaziti svoje rnesto na sceni, i to tamo gde raE i OW~&OR"O lice a e mogu da rasvetle ciuboka i slojena oseCanj,a simboliEkih predstava. Magiju koju je pramla iz kullta danas gleddac uglawnom ne ,os&a, dsi je rnaslka danals dobila nova socijalna, etieka, psiholo3ka i pralkkii-

6na maEenja.

MASKA U ANTIBKiOM POZORI~TTJ

Tespid je izgleda tvorac i pozoriSne maske. Isto kao Sto je iz ditiramba umeo da izdvoji dram- sku sultinu, tako je i jednostavne oblike skri- vanja lica mogtom i liSCem uzdigao na taj na- Ein Sto je najpre obojio lice belilom, a zatim &vorio m e s h sod lanmog iplatma koje je i @e njega koriikmo kao matenljarl za izradv pazori- Snih meski. F'rimih, zaitim lstvara Emsku masku. Eshil je veoma uasldan za rawoj meske, jer ju je obojio sa w%e ratlieit& Wja, p.r!bliZio je pfi- rdamm ivgledu lika ii dao joj vc?LiEanstveni t- gled. Vremenonn se razvil'a ii t&nika Jzrade mas- ke. R e t h su je prarvili od tmkag -&a ili pluta. Uglaman se zarlriao i n a h pravljanja m a k e ad lmmag plahna koje se matapalo glpsam i stav-

Page 5: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

ljalo u kalup. Na belu ,@psam 1pov6hu nano- ,$la se boja tena, the obrve, crEi sa venicom i ufsne. Kosa i brada bi se malwi . Sa strane bi se @Evrstile trake za vedvanje ili v&anje m&e. Gluunac je mugao ma'sku pdiCi rsa lica, 5itn se lepo vidi na pornatom pompejgkm mozaiku. Maska je imala otnrore za oEi i &a. Izgled m- ki se menjao. Od pofetnih manjih dimenzija do velihih k e z a za oEi i ptedmrih otvora za asta u rimsko d ~ b a . Oblikovanje m d e je teklo para- lelno oa ~rawoj'ern gllake skdpture, tako da se u klmiho doba rxsecala smirenast i lepota u azrazu pozorikne masrke, deok je njen iizraz u vreme he-

l d m a r e M E k i i pattetibn.

Vremenom su se izdwaala poseitma obeleija na matskama za 'dredene tipwe ljudi. Tako se malo da masla istanijeg mukkarca mora da imsa bradu, ako je mma, ,omda 'predstavlja un1a'dii.a. Zene imeju belo lice, muj:karci ttammije. Starije %ne i mmarcb nmaju naborana lkca i sedu kosu. Tamno m e d u ( h j u kose .ha : ja likovi zrelcyg do- ba, m i d a d i su plawi, ddk ,r'obwi nose crvmru kosu. Ce1avos.t izaziiva :meh gledalaca. Hetere su nakindurme, paraziti imaju deforunisane uki. Detdjb sa Bivotinj&im karakteristikama govore o karaktem &a halko je to misano u (pseudo- aristotelovskoj Fzziognomici. Tako, na primer, kriv nas kao gavranov kljun, je znak drskasti, glatko lice, bez bora otkriva ulizicu, spljoSten nas kao znak pohotljivosti imaju stari, deeaci sa sela i sluiavke kod hetera. Bledilo je znak

bola i briinosti, naroEito zaljubljenih.

Karakterktihe izraze lica mogu da nose razli- Eiti karakteri mutar liedne ersuxx lillroma. Tako mlaHiCi sa nabor-m" ?dm& &.padaju krugu ozbiljnlih i ldo'bro vaisipitanih. Pdiignute obme na li& iaragavaju pon& i sigrurnost,-ddk su gre- terano ru-wte ma!k dnslkosti. Vksoko podizmje i 1ma5no shpl janje abma na ~Edu omaEava srd&bu, 19puSmim olbrvama ma~glalSava Ise tulga, koju pojaeavaju pdoiaj d i j u i prema spolja spulteni krajevi usana. Pojedine m&e su imale i shremeno dva razlieita dzraza d i ju , od Ikojih je m a j sa mdigmutm chvm fkazi- vao Ijuhju i k s , a c h g i sa qpdtenom, mire- no& i blagast. Gbmac bi olmetao publici &o- varajufu s t ram Lica unaske, zavisno od t m u -

tnog raspal&mja lika.

W t a u@tm i pojednastalvljen opis an t iem pomrSnih ml&i daje Poiluk (IPollux iz 11 veka n. e.) u svoun d d u Onomastikon. Ovad njegav p r i d i k je paddjan [po &l&ima i naroEi4o je dragocen za prodavanje istonije pazorBta i muzike. Pol* je pkao po worn na jedm hde- 11istifK original iz pdetka 111 veka pre n. e. To znafi da se njegov opis maski moie odnositi na

Page 6: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

taj vrememki period i uslovno na vreme u kome je 6iveo sam Pol&. U whiku je oplano &up- no W m d i . TragiEnih iana 28, Eetini su s a W e , a 44 su iz move konndije. Polwksove maske ad- eavarajru ivelikom broia likava tcz sahvanih &a&h dela, a mogu s-e, d d d e pon&ad v e m a t&o. iden'tjlfikwati i ma osnwu sahvanih dela

MASKE ZA TRAGElDIJU

U Poluksovcrm oplsu hragihih maski, Sest pred- stavljaju starce, po asam mladiCe i iene, a Sest sluiavke. On naroEito obraCa painju na boju i ablilk kcxse i brade, b j u k a , oblik i izraz obrva, manje a a &led mwa, obllilke lica i &la. 'Sve su m a k e podeljene a a onvSke i 2m&e. Umuta~ I~N- ge m&h maski lpostoje dve ~ ~ e , i to w a za s t a c e a drurga ma unlade muSlkarce. Pol& uvek nabraja maske po godinama starasti lika, tako ~da je pmi najstariji, a poslednjd majmladi. Pmi tip iz m e podgrupe je m& i najstarilii po godhama. To je dbrijani dhi golobradi starac sa 6d'o.m kasm koja je pri&rS&ena za mkm. Lice mu je b a j i v o (obdjano kao Bto to govori njegavo h e . Qtbrazi dugi. Talkvu madm je nosio glumac Prijama, koji je zbog tuge ogigao svoje duge vdad. Drugi (tip je sedi Eovek, sasvim sede kose sa uvojcima koji uokviruju glavu i deo lica sa k&f:atam bradom i Foelim tenom. Obrve su mu v&e i irsturene. Ova maska bi odgova- rala ostarelm kralju Edipu kako ga opisuje Sm5alcle u svojoj tragediji Edip na Kolonu, hao i ostalim astarelim vladarima. Trefi - prosedi tip starca sa prirodnom crnom kosom koja je tek pokla da sedi i dcnneikle bled= lica koje je po- sledica palmje. Crnomanjast mubkarac je sledetd tip mmacn po boji tma. &a i brada su k m - dZavi, h a vis& mkos i ~irovag je izgleda. Ova m&a ~bi magla da poslvili za hrnafenje grub- ljih l t o v a kao ito su Herabkle i Elgist. Plavokosi muHkarac 'sa plavim uvacima, ni5isn o n k o m i sveihn tmtm je peti tip. Mosrka pedsrtavdja jmaka u pwoj mdko j zralosti, snajnqg i depag. To bi mqgli biti l,iikwi Jasana i W~se j a . Posled- nja maaka iz m e &,wine je m&a mu5kawa sa jog svetlijom koso~n, kojd je sliEan po Iboji hose prethodnom, ali ima beo ten kao znak bolesti i patnje. M& bi cdgovarala dboleluun Ajamtu.

SledeCoj W i pnipadaju losam an& za mla- &be. Olsnovna ~ a d i k a od m e melijih mas- raca je u tome &o maake rmladih nemajru bradu. Prva maska predstavlja najstcnijeg i izvanred- nog mladita sa weZm i &a& t m g ibledo smede boje i sa gustom tarnno kestenastom kosom. To je &a eavrdmog jmaka, pleme- nit& w l k a kao Sto su Mil i Persej. Dmgi je mladif kovrdiave plave kose sa visokim &-

Page 7: DUSAN RNJAK
Page 8: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

Sam. Na mashi isu viisoko podiginute abrve mtravljenog kraza. Owakvu masku mogao je nasiti glumac trojanslkag junaka Hektora. MladiC gotovo kovrdiave kose je sled& t i po redtu i veoma i e slifan methodnome. ali ie neSto mla- di. To Ibi mogli ;biu ~ e @ d & n , &pokit, m i d i A M i drUlgi u d a d i m d i n a ~ m a . Cetvrti ,w je neian m ~ a d i ~ sa plavim-kovrdiama, bledogSlica vesdcrg tizraza. P o s m o m izgladu bi pristajala nekom mladem bogu kao Bto j.e Dimis u EXlri- pidovim Bahama. Maska prljavog mladiCa je na\duvenag lica s a neuredniim tenom, dosta je prljava i dma obcrene ffii i plavu kosu. Oaa pred- s tadia imaka u ns re6 i i nwoiiu lkao &to ie ~il<ok"tet."~liEan prethodnoan ,,prlja&u" je slede6a maska boia imedstavlia samo neSto mriaviien mladida. ~ l e d i n j a v i mladii. je sedmi ~ o l u k s o v tip, mrSavag llica, dugaake ~ la lve lkase, ~bdagljb- vog tena ~koji bi odgovarao ranjenicima ili du- hwima. To ~bi magla lbiti Hipoli\tova maska ili maska Pohidorovog duha liz Euripidwe Hekabe. Bledi mladif dgova~ra po izgledu prvm tipu iz nve grupe samo Sto je usled teSke bolesti ili lju- bavnih jada bledog lica. Masika odgovara liku

Oresta ili zaljnbnjenog Hemona.

TragiEne maske muSkih slugu ili robova Poluks obraduje poseno. Za njih su karakterkt ib i Eu- dame brade ili dbrijamo lice, kratka kosa koju pollrm-iva jedmostawna kapa. iPredstavljene su sko- ro realistifki sa prenaglaiSeoldrm Itinbjama olko mana i &iju, grulbijeg s u iznaza, verovatno i zbolg egrzotihcg porelula ioviih lilkova. Maska sluge obuEenog u krzno je bez mkosa, ali sa kapom iqpchd ikoje se vidi ~seda rarSCeSJjana $ma. Lice je bledo i belo, noudnve grube, nabori na f d u pomEeni nwore, &i sa mraCnim pagledom. Bralda mu je s&a i egzotika. Verwatno je to maska vennog, ali i stroigog vaspiltaEa kolji se pojavhjuje u Euripi~dovoj Medeji. Drugi tip sluge ima Siljatu bradu, dakle za m o vreme neuobiCa- jenu. Na glavi ncusi vie.& i sindk onkos, kcajjl je sa s t r m e hqpalj. Kosa mu je plava, izraz opor, boja Lica cwena. Owakvu masku su nasili d m c i koji s e pojavljuju gotavo u swim tragedijama da izveste o dogadajima koji su se desllli 'van scene. T r d a i pmladnJa muSka maska slugu u tragedijama je maska prtonosog s h g e kod koje je toren nosa utknut a vrh isp@en. Lice m je crvene boje, pun0 i a h i j m o , kosa plava koja se po srediai Pela p d i g l a wk. Qvaikvu &u

je mcgao nositi talkode glasnhk.

Pol& mlbraja jedanaest iensloih tragienrlh mas- ki, i .to ponova prema dobu Zvolta. Maske ien- skih slugu nisu izdvojene, vet ,su umetnute

izmedu maski sltarih i mladh iena.

Prva maska p r d t a w l j a staricu sa spuitenom kosom, dostojawtvencg ipgleda. Kosa joj je seda

Page 9: DUSAN RNJAK

- - DUSAN RNJAK

-

sa sredllijlinn o ~ o s o a n , a lice joj je bled10 iute boje. ~Ovakvu ,maslku je m@a nasiti Euripidwa H&aba iz Trojanki. Matska slobodne starije kene je druga po redu, a sliiha je lpmroj jer ima bled0 h t i ten iica, nd ' to nB olNkos sa kaga gadaju vhsi kose do kl, juhfi Ikoshiju. QpSbi izraz mas- ice govori o nesrebi. To bi mlogia biti Klitemne- &a. Sledda rnaska ko;i,u PoZulk's qp,isuje @red- stavlja stam sldavku, ienu koja &ivi u kuki. Na iglavi joj Ise vidi ,kepa od jagnjdeg k,rzna, lice joj je jako nab'oran,~. Verwatno je to dadi- lja n&e junakimnje boja adgovara ip svlojoj ulozi litku muikarca vaslpita~Ea. U Euripidmom Hipolitu se pojavljuje Id% koiji j,oj ,odgovara. Kukna slu- Zavka sa poiudugai.kom kosom je sleddi tip ien- ske maske na kojoj se vidi niii onkas, lice belo i Zuckasto, kosa koja nije sasvim seda. Ovo je rnaska m&to mlade sluiavke ikoja irna malo duiu kosu od rprve starice, ali i krafu od dmge sle- d&e ma&e blede iene sa dugom ,s~pGtmom ho- sum. Maska slu5avke u krznenoj noSnji pred- stavlja mladu Zenu 'od prethadne ti nema mkos.

Maska blede iene sa dugom spuStenom kosom m e boje i k i n a [polgleda, med do iutag Lica m,o- gla je ~preds,tavuahi Herakllm ienu u ERlripi'do- vom Bemom Heraklu. SledeCa maska prikazuje bledu Zenu sa poludugom kosom, d i h a je prethodnoj, ali sa krafom kosom i neito mlaba. To ibi mogla 'biti majsika Medeje i Amndrmede. Maaka iene koja je tek nedavno skratila kosu na ~srednju duiinu slirna je prethodnoj, ali ne i go bl-u lica, d ' a d a je i me tako nesreha. Devojka oSiSane kose umesto tankma ima podc- Ijenu i unazad za,E&kjanu kosu koja je kruibo podSiSana. Lice joj je bledo. Po opisu izgleda ove &e d'evojadke maiske m&e se pretpastawiti da su je nosili ghmoi koji su t u m a l r ~ 1ihove Anti- gone ,ili E l e k b . Maska druge devojke oiiSane kose sl%na je prvoj, ali se .radUkuje .ad nje po naEinu Edljaaja kase lbez radeljka sa uvojcima koji je akruiuju. Na njirna se ug l , amm zapaia braz tuge zbag neke n,esrefe. To bi mods biti maska sestara prethodnih junakinja, dakle Isme- ne iii Hriinotmije. S l d d a ma&a (predstavlja &vojEicu, sacsvim mladog ingleda, ~kao Bo su nelrada jm'ahinje pq~rut Danaide. Ovaikm masku mogla je da nosi Jole u Sofoklovim Tra-

hinjankama.

Sem ovih tipifnih anaski za Ukove iposebmg ka- raktera, koje su nastale prema junacima i juna- kinjama iz tragedija, Poluks pominje i indivi- d u a h e m&e koje se upotrebljavaju za ~azLi&ite,

ali s w i m odredeme likove.

Pre mega to su junuci i juaakinje aaroNtih obelekja kao Sto su slepi Finej, pevaf Tamira sa jednim ddravim 1 b a drug= aka, mog&

Page 10: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

A m , Ahil kqji je nbag Patrdclove mdbine u tuzi ostrigao svoje kcse i dnugi movi karakteni- stihcg izglda. Drugu pod- individuahih maski Eine predstave pnimcda.ih W a kao 6to m W m s t v a reka, go% planha, kemtauri, tiM, giganti, t r i m , gradska bianstva, nirnfe, pie- jade, muze, hore. Trdm m p u Oine p e w - fikaoije kao Sto su Dike, Tanatos, Lisa, Hibris,

Pito, &a% Mete, Ftonos.

MASKE SATIRSKIH DRAMA

Sartbdke m s k e su aajstarije. Nasili su ih satin koji su pevali jog Arionove ditirambe. Vreme- awn m hkve maske satdm dospele ma scem i tu se zadriale. Polulrs pominje satirske maske, i cto ih nabraja lponovo po starosti. Najstariji je Paposilan. [Pmri satir je s&e kme, drugi je bra- dat, && je golabrad. Njlihove mmke d m na- stale u kto vreme i predstavljaju varijante o- vih likava ad anhajskog do helenistii2kwg dolba. Na?starij~i s&r sede kose je nastao t& u he- lanimu kao znedutirp crnabradog arhajsko - Inlasifntog satira i Paposilena.

Nova komedija Menand~a i m h pisaca ma- tno se razlikuje od prethodnih dela ove dram- ske m t e i m a i m w hipihim pred~stami!kom helenL.bi&ag doba u kame se osda realizam i patetitfnost, a a t s k i de haEe dkrenuta ka grabanskom Evotu on= manana tragaju6i za svim njegovim lepotama i nedwtacima. Tako i maske Mkwa iz wih kmedija predistavljaju tipove iz svakodnevnoga iivota. Mebutim, one i dalje nose meka abel&ja gro teddh maski ranih Saljivih igrokaza iz prethodnih srodnih vrsta.

Kako su izgledtale ove mamke k-e nam Pol* u m j k m cipisima. Pnru gmpu rnaslri Eine devet maskd staraca i starijdh mGkaraca. W i je kao i uvek kod Polulcsa najstariji - papus, deda. Glava mu je sasvim Celava, obrve su neine, bra- da puna, obrazi mrSavi, pogled oboren, boja lica bela, veselo felo. OdgovarajuCi lik u komediji bi mu bio Periplektomen u Plautovom ,,Hvalisavom vojniku". Drugi papus, deda je mrSaviji, uzbud- ljivog i tuZnog pogleda, lica iuCkaste boje sa pu- nom bradom, crvenom kosom i nagrdenim uSima 6to upufuje na veibe u palestri dok je bio mlad. Po opisu je sliEan Lizimahu u Plautovom Trgov- cu ili Kritu u Terencijevoj Devojci sa Androsa. Sleddi tip je prvi stariji Eovek sa vencem od kose na glavi orlovskim nosom i Sirokim licem. Dasna mu je obrva povijena nagore. Verovatno je reE o glavi porodice, stroge i nervozne naravi

Page 11: DUSAN RNJAK
Page 12: DUSAN RNJAK

- DUSAN RNJAK

kakvih je bilo dosta u Menandrovim i kasnijim rimskim komedijama. Cetvrti tip je maska stan- jeg mu3karca Siroke brade i spugtene kose. Na njegwoj [glavi se seidi venac wd h e , na lieu rguna brada, obrve rsu mu u normahom pollo- Zaju, pagled trom. Po karaktem je flegmatihn i predstadja suprotan lik kalerifinom ocu. Njmu l a a v i rab uvek mora da abjasni situaciju. Her- mmije je s l e d 6 tip maske sa kela'vom glavom, punom bradom, pokiigmution obrvama &rag i ubiltahog pogkda. Kaie s e da ga rje ivnislio g b a c Hermon j d a Aristofanovo vreme, te je tako prenet iz stare u novu komediju. Maska Eo- reka sa Siljatom bradom je bez kose, ali sa pu- nom bradom, podignutim obrvama i ukolenim spletkarogkim pogledom. Po izgledu brade veruje ae da i ova maska vodi poreklo iz stare komedije. Plaut ima u Mostelariji cdgavarajuki tip u liku Wargirida. Likomed je sldetri Qp rnaslke sa kovrdiavom kosom, girokom bradom, jednom po- digamtam dbrvom i izglledom pun0 za~poslenog mu3karca. Veruje se Ida je i ovaj tip doSao iz stare Ikamedije. Vlasnik bordela jc prikazan ma- skom koja je dosta sliEna prethodnoj, samo Sto su mu usne iskeiene a abrve ~kupljene i glava pornno Celava. Drugi H e m i j e je madka sa &anom ~kosom i Mjatam bradam. Sliean je pr- v a n Hermoniju, dakle tpordklam iz stare kome- dije, a mastao je kao varijmta njena dva tipa.

Drulgu grupu ma& (Eine po ~Polulksu lmaske mla- df%a lkoje se razlikuju od o d r d i h anukkaraca ipo tome Sto nemaju bradu. W p n o ih imna 11, a prvi jc sasvim izvanredan mladif isa menkas- tom kwam, &nmasltiLSki abrazovan, potamnele boje lica cod (sunca. Na Eelu ima ma10 b r a , ve- nac ad kose a a l awi i m t e abrve. On pred- stavlja Atraivw 1 ohilinm? stariieg li~ubavnika. ~ o i g m o ga divesti u- vezu sa- Fleiidipom iz Plautovcze: Konom i Filolahm iz Mostelariie. Njegovu-ma&u,-Lao aajmdajnijeg bipa iz i o - m m j e , dfji MenaNdar u mi na iruvenom re- ljefu u Latermu. Maska crnog mladida pred- stavlja anladag tipa od prethodmog, gpuktenih ubma. Na njemu se zapaZa ddbro vaqpitanlje i ljubav (prema gi.m&ici. Radi se, dad&, o lepo obrazy3vamam mladom Ew&u, kao Sto je Me- na&w Kanisijc iz ParniEara. Tr& hip je mla- dif kovrdlave kose. 3& rnlad, cmenkaste ~baje lica, h j e n e li kwrdhwe $me. Qbrve su mu po- digrmte, a na M u mu se vidi jedna bora kao izraz iumne ozbiljnosti. WEan je tr@Enoj ma- ki d a d i t a sa kovrdiavom kasam. Mogao bi b~itii Tindar is Plautovih Sulnjeva. Maska nelnog mladifa +ma llcm kao maska sasvim l iavmrdmg mladik. Najmladi je od svih, belag je tena i nehog vaspitaaja. &Q se ma njemu C vidi. 'Re- ba ga zanbliti ka0 matenhu unazu sa metlom bojom koh, skoro kao u devojace. Njegovu ma-

Page 13: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

Sku je verovaho m,mio FMUe u Menandrovm Ulizici. Maska s e l j a h je t a m e iboje sa Biralcim usnama, tubwtim msom d vmcern $me na gla- d. U ipiitanjru je brapaw li neatesan Eovek, kakvog srdeano u Terencijevm Evnuhu. Sledda ma- ska (predstaulja mladifa sa dmgaEkom talasas- tom kosom. oficlra - razmetliivca. tamne boje lica i dugabke c r w Irose. O V ~ ma&a odgovaia P i r g d i n i k u iz Plautove bomedile Hvaliscoi vojnik i Trasu u TerenOljevm Evnuhu. Maska dmgog mladifa sa dugafkonz talasastom kosom radikuje se cid w e nehijim ingledom i pla- vom %asom. Qna dotaralva veselog i nemannag m1adii.a kojd mdo pije i zavodi dwojke k a ~ h i h irna u Menandrovbn kamedijma. M d a uli- zice i m a s h parazita su tamne boje, ali svedo- Ee o obramvaqju u ~palestri. Imajru ulegnute i izvijene moseve, debelih m subraza lkao i likovi koje predstavljajru. Razlika meau njima je u tome Sto parant ima nagrdene uSi i veseliji iz- ded, d& ulizica ama pdiignute obme Adesbog izraza. KdaRos je mbirljniji i predinjenijd, para- zit je abiean uMca kaga vuiku za d i . Dobar ulbica je Terencijev Formio i Artotmgm u Pla- u t o v m Hvalisavom vojniku. Sledeta maska predstavlja mladiCa statuu, dc~bro odevenog stranca iz bogate kuCe. a r i j a o je bradu, a na glaivi mu se vidi iSafrena kosa. Cmto je irtva ne- kag parafita. Sicilijanac je sled& tip maslse ka- ja preclstavlja t d e g ganazita. Maska mu je gro- tedkna b verwatno vodi poreklo iz sioilijaawko- -j&noitalske Saljive @re u kojoj se pojadjivao

narofito grub i glup tip parazita.

Sedam ma& slugu u novoj komedkii u s v & m pogledu prevazilaze isli~tne tipcave u t ragd j i . Prvi je papus, jedini sluga sa s d o m &om. Na maski se w a j e da je doboden rqptva. Ve- rovatno da se raaLiluwje od prvag ta'ko naz- venm bta~ca samo DO m&im Edj,anja kase. Ldk se Gjavljuje u ~ e n a d r a , ~ l a u t a 3 Terencija. Verovatno da vodi poreklo j& ,iz stare koanedi- je. M a s h glavnog siuge (ima wnac lkase ma gla- vi c r m e boje. Olbrve su joj pmiignute, a na EeZu irna bora. Oval lik je po funkciji najvai- niji mdu dugauna. Njegova uloga u kmedi j i je jedma od majistakmutijih, a poznat je kao hi- aijatm v e l i m intniga. S a m dole dlakavi sluga je i.elav, ali sa strane ima crvenu kosu. O b ~ e su mu lpadignute. Sluga kovrdlave kose irna cr- veni ten i kosu. b l a v je i ram&. Predstavlja prave Sen&titne. Ponekad skriva svojru Celu de- belim vencom. Doma& kuvar je sledda maska koja (pr&tavlja ~brbljivcng i p r d r l j i v a g sluigu kojb rado k p k a a a m i d c e namenjene xa sprav- ljanje abeda. Glava mu je kelawa, d a k e crvene boje. Ma&a Tetiha je t&&e Mava, samo Bto h a dva do tri c m uvojka na gland i a a bradi. Pogled mu je razrak. On je za raaliku od g e t -

Page 14: DUSAN RNJAK

hahog kuvar gtranac i veoma hkdjinr. Glavni sluga sa dugom i talusastom kosom LC% na yo- d&ag dugu saano 6bo ima dmgu kosu. On je sigunno dosta d a & i od prethuhog. Nalal%i se

u prahj i veselih anladiih gaspodara.

Pol- maraja 17 lemkih maski iz n w e ko- medije i me deli ih stale&& ve6 iih mabraja re- dom po gdinama Evota i p&Cmje sa najstari- jim likom. Prve rtri anadke prdstavljaju sta- rice, s'lede pet maski amlam iena, zatirn d a m ma& hetera d na k a j u dve ma&e s a w h d a -

dih sLuZadki.

Fbi hip predshvlja mrSavu, vukoliku staru Ze- nu, izduZmog lica sa &im i g u s t h borama, sede iwe , svetlo &tog tena I rmrakih di ju. Debela stara Zena je sled&a rnaska sa debdim borama na liicu. U k m joj je urpletena tanka Wca. Verovatmo je to Lilk svachice koji sreCe- mo u Plautwim tomedijama, a mogla Iri biti i ,,anaj&ca" hdtera i siiho. Sledeba maska se Pesto ~ j a v l j u j e a delima n w e kcxmedije a pr&- stavlja domar% staru Zenicu sa Cubastiun mm>scun i sa po dva mba u svakoj vilici. Narav joj je pngava, &tra i kisela. To bi m@a biti ostarela dadilja koja prepoznaje lsvoje d u t a l o dete. Lik se pojavljuje u Plautwoj i Termcijevoj Bane- G i nekoliko puta. Brbljivica je naijlstariji Pk medu m l a h graddarna. Na masl& se vidi u- naokolo kasa koja je &tko mazad zaEeSljana. Ten joj lie beo a ebrve prave. Po naravi je ra- domala ti svaddica. Mogla W to &ti rsupmga jednog Menehma u R laako j isbimenoj home- diji. &nu sa kovrdZavom kosom je sliEan tip prethodnoj, a razlikuje se po n&hu ~EeSljanja kose. (Ona je p ~ j a t n a supruga kao 'Sbo je dab- rdudna Sostrata u Termcijwoj Svekrvi. Kcsa joj je smeda, a rten svetoo. Devica je sledda ma&a sa razdeljenorn bosoan ~&jmoan na abe strme. Obwe joj cme ti pnave, a ten joj je beo d blago h t o tcmirm. Oma odgwara 1trag6E- naj maski sasvim mlode devojke. Po parejlclu je gradamka, ali je zalutala i odrasla keo slu- iavka M h e e a . To bi mhgla biti Plautova Te- stilija iz ~$d ika (Gi Rdestra i Ampelilcsa iz KO- nopa. LaZna devica je baljeg ttena od prethodne, iste kose koja je uvaana na temenu, sliPna je n h j unladoj nevesti ioja je M a zavedena pre br&, kao &to je P-a u Mlenandrwim Par- niEarima, Njena rnaska se nalazi na stolu ispred Meaarudra na velikorn Lateramkcun reljeh. Dm- ffa Wna devica radi!kuje se @ prve sanno PO tame gto a e n a kasa aije razdeljena. I m a je zawedena, ali j d neudata i mlada je 'od @- hadne. Kao primer magla M dsa posZvZi P l a u b va Fedra u Aululariji. Proseda brbljivica je najlstanija mdu hetaraana, & se v%e ne bavi svojian zanaban. m a Be pnilklanja d e nnladirn

Page 15: DUSAN RNJAK
Page 16: DUSAN RNJAK

- - -

DUSAN RNJAK

heterama kao ,savetodavac ili kao njihova slu- iavka kao -30 je bila 6kafa u Plautwoj Moste- lariji ili Sira u Tmencijwoj Svekrvi. SuloZnica je s l i ha prethadnoj, s m o Ito joj celu glavu okmkje kosa. Za rnju se kaZe Ida je stanija he- tera, kojoj je pa310 aa ~ d c u n da iivi u Irmku- bimnatu. Savr8en.a heterica je crvenkastija ad la?- ne device i ima ,uvojke iznad a i j u . To bi mo- gla biti Bahida u Terencijevom SamomuEitelju.

s ma &a- Mala lepa heterica nije nahinlkana i i mo jadnu m d u vrlpcu ciko giave. Ona kao da je zadovaljaa s o j h rnladala&im iugledom. SE- na joj je Terencijeva Antifjla iz SamomuEite- lja. Zlatna hetera ima p m u g law nakita. Nje- nu mash nose ibogate hehere. Hetera sa mit- Tom okitila je glavu sa hmnim povemm. Bcvk- ljica se naziva maslka hetere sa uudigmtom lko- som u Siljak rpaput 'bawe. ~GLdkom je veoma rnlada, pa je Poluks padednju i nabraja. Za- tim slede m&e s h S a d . Nefna robinja sa pod- rezanom kosom je maila lslzziavka sa kratkam k m i jedman beloan vrrpccnn ma glavi. Nju su dobro vaspitalli i ofuvaii u gradanakoj goro- dici. SliEna j'oj je Paradaliuka u Plawtwoj Ka- sini. Mala sluZavka sa unazad zaEeSljanom ko- som koju deli u razddjak ima tubas~t nos i slu- i i ostale hetere. Nosi jaiko cmeno odelo. VeC se time W a z u j e da je jednastam~ija od sluiavke

iz gxadanske ku&, koja nos5 belu haljinu.

Chd Poliuiksovi cpki mashi preuzeti su iz ne- ma&e ancihlopedije (RE, P. W. m2-2104. &%no- gi inauEnici su pdkuSali & wSe idantiftacau ma&i wema Polulkswim @&a, ali su ipri to- me madlazili na ~lliz t e W a . Slobodno se m d e reCi da je na osnovu njagovih a p h vecuna teS- ko vrSiti identidirkacijru Jikowa. Nardito je to nezahvalan pxao tanno gde se m e d i boja hi- m ili kose, koja u ajegovirn apisima igra velli- Iru ulagu. Boja tena m&e biti bela, bledo iuta, Zuta, smeda i crvena. Eem ovih an0vn.h I-a p t o j e medu n j h a mijanse d kodbinaaije koje

su lsvojstvene samo odredenim likovha.

VeC je pomenuto da je Polullosov t&t prapis jednog helenCt3kag teksta. Da lrismo doSLi do m s k i koje su nadene u mas, potrebno je pra- ti'ti dalji razv'oj anMke paorijne maske u nh - sko republikamb i camko vreme, kada su one

i nastale.

Kada je Lit-Qe Aindmmik 240. gdine pre n.e. prvi put u Rimu pikazao ddlmhi iprevod grE- ke tragediije i kcunedije, glrumci &u aosili ma- ske, vet gerike ~aaleri, galaeria), sede za dame,

erne za sredoveEne i crvene za mladi svet.

Glumcima je dug0 vremena lbilo zabranjeno da nose maske u tragedhjama. To pravo je imala omladina iz otmenih rimskih pomdica koja se

Page 17: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

zabavljlala igrajuki u atelanskim pr idbama. PoEetikom I vaka pre m.e. bven i glurnac R&- je (Xoscius), koji je igrao k a b u tragedijama Wko i ~1 k o m d j m a , pNi stavlja tagitmu l komifnu masku na svoje lice. Rimdm pozorSna rnaska je nastala u tiin trenucima, radena je po ugladu na gr&u, aEi su joj m i imaz i ve- liEiola pretcrani o dnosu na ozar. Na nj'oj. je kosa stilizovana kao (pnbka sa krubiln uvojcl- ma i visokim arkasom 4superfiaies), dbrve su matno is~taiknute, a otvori ma aEi d usta su ve- o4laa protitreni. Rhdko pcaori2te je p z n a v a l ~ , s m maski za tni osnovne vrste, jo%, i maske pantmimwsa, atelanske d f l i jdke ialjirve igre.

Flija6ku oporu narcdnu korndmiju negovali su mi sta~novnici na Biciliji li ju?noj ItaL$ji. Nju je preuzelo i modifikovalo domaCe mkiPko sta- navni8tvo. Na mnagdbrojnim vazama iz 1V i I11 veka pre n.e. nasliiani su mobilvi iz ovih ia- ljivih predstava. U flija&kim parodijama mitto- l&ih pries nastupaju bogovii, heroiji j. Jjudi u grotesknim maskama, unakaienog i ruinog li- ca. Njlhova mdka je gorjkosmdna mebavina od- vratnog i komiPnog. Zevs se pojavljuje sa kru- nicorn na glavi ispcd ko~je se vidi n&ad bela, nekad cnna kma, velikim orlovskim nosom i de- belim orvenim usnama. Hefestcrvo Eel'o je namr- Slteno i naboramo, nos filjat i wsta $&a. Apo- lon je izrazito d n a g naboranolg lica sa lo- vorwim vencem na glalvi isphd koga se vide uvojci. Od heroja je najPe5C.e prikazivan Heraklo kao olrenje nesita koji tjuni za suknjama. Nje- m a usta su zbog taga wema pr&irena 3 vdi- ka. nos bahrast. &i okrwle i ~Osrudne. kasa ne'uredna i hatka . INeoptoiem - j i tprik& sa ~rebijenian nosm i Wjunastim bustima. Ajant & i l e m m u dbLiku f&j&e kape, nejedu;ah h i j s n i m abrvama, orlodkim awom i Biroikh m a m a , zatim Kremt sa &&nh nosam d a d maliih wWca, sa lhmicoan na glavi. ObiM Gu- di se pojwijuju gotovo u w,iun idcwbima starmti, od sedog i nabbolranog Aarca sa bahrasti~m no- scan i lSiljatoan lbradom, do mlaxli6a monnalnog a e d a , zalbim amdnih .Calav& rabova sa nose- vima eiji je koren mardito jako ;utknot, a vnh k i j e n u aWku kljuna. Na ~ p o j d n h maskama rdbova vide se dabeli nasmi d Sirom otvorena U a ~g~rotesknih b e n z i j a . Naki 2- likovi podsdaju na stare veStice sa isturenim usnama, a m& su k d h j a v i sa pana im zuRMim u ot-

vormim usbima.

M d d a rnaska nastala je po ugledu na ;masice flijafiure &re. U mjuj se pojavijuju ngprestano Eetiri tipa h e t n e w h & e i ikomkhm Weda. Mak (Mac-) je glupavi Mmoqja. Buk (Bucco) panrorazredni glzqpan. %e&i kip atdanske igre predstavlja starca i a& ime Pap IQappus).

Page 18: DUSAN RNJAK

Dawn '(Dossenws) je od ~ v i h najiateresamkiiji, a predstavlja karikaturu uobraienog filozofa.

Maka pantomimKara je sa z a t v m d m u.stbima 1 Uepilh shebr ih ih ablika. Kratak ~sadrh j mo- ga Ito pantolllimiEar saopStava svojim telom, re- iiiima sa-ava hor, zato ~su wta ma njegovoj

maski mtvomna. Sasvirn je sigumco da lsru maske memenom me d a l e isvoj izded bilo labag &og toga rSto se me- aqiao &us publike iLi zbag medeljenja mnetni- ka koji 'su joj davali izgled. Otuda veliki broj ra- znih varijanti koje su manje ili viSe bliske opi-

sima (prma amti&im iavorinna.

Na m&im ilustracijama m (prikazme tri osnw- me mte antiBhih pozarihih masiki: tragiene, komiEne i maske satirskih igara, kao i jedna tro- lika i jedna dvollka gema kao (primer hdesnih simbolika i verovanja ljudi onaga vremena. M&a bnoj jedan je tragiha i predstavlja lik devojke koji je ta% rdov& u vezu sa nekim Pduhsovim tipom ienske tmgihe malske. Ma- &a ibroj 2 je k d k a i d g w a r a nekom od li- pova slug& najverovatnije je to glavni sluga Eija se r n d a ineEe lEesto pdkamje. Masku pod bro jm B m & m o po @em izram lica rsmstati u tr@lhu, ali E:e ni 'om ne m&e d o v e u ve- zu sa ~PoLwkswim biponrima. IMaska broj 4 je komiema d predtstavlja hatem i bliska je tipu

male Zepe hetwice.,

M d a bnoj 5 je satirska i m & m o je dovesti u d a k h wezu rsa Pduksoviun (bradatim satirm. Maska broj 6 je kmiena sa negroidnim tipom kome se na Eelu vidi velika bradavica. Ovako obeleien komiEni lik morao je izazvati smeh u g l e d a h . Interesantno je napomenuti da se kmgma bradavica ma Eelu lili liau zadr2ah veo- ma dug0 ma pozonihim maskama. Na mju na- il-o u anartno kasnijm p o z m h komedije del arte, m a @umaskama od h ? e , abojenu cr- venom b o j m i mdtenu ma delu Eela, d h o kao na ovoj u?imskoj ma&. Medutim, makav tip maske Ise me pojavljuje u PoLulosonrm talmtu gto majvenovatmije zn&i Ida je rei. o tipu koji je kasnije nastao. Ma* broj sedam je bomiE- na i sarsrviun Mkka i@u ulizice iz Pohksovog m a . TragZna ma&a Obroj sedam) sa mom d d f a duge hose ti ande se doveti u vezu sa nekim ad l f ova &z gmpe d a d f i d k i h maski.

Dm&, dleseta i jedamaesta anaska su k~&e. Deveta pr&tavJja zlatnu heteru, ponatu po mkitu ~1 kosi & a h lie Pol& qpkuje. Deseta unas!ka predstavaa Qulgu, a ijedmassta sfi6an tip sluge, ahi sa dugom zai%.ljaolrrm kcson& -;or vara dmekle sedmom tipu pol^ cpisa. Dva,n,aesta anaska ma avoj tabli predsbvlja Pa-

Page 19: DUSAN RNJAK

posilenu, m ~ k c u i~ satimhih igara, mada su se ov&vi @wi mli wjavitd i u tragedijama. Po- Iuksov Papoden ima Celam davu, ali okm&e kFupa~ oEi i gu8tu I t ~ ~ s t u belu bra&. Ovaj tiip ne adgmara njegovaan cipisu u celhi, v& s m o d d i d h o . Chinaesta m d a wikamje j&og bahanta mmimljivog bgleda, Goji ne-&ara sasvim Poluksovh or>irsiana. P h a e s t a priikam- je bradatog satira koga Poluks pominje, SledeCe su tmliUce i dvdike ma&e urezane rn gemama sa ~~a iz ,tragedije i wtimk.ih igara 'kao da se htelo i lwim putem potvrditii mjqjjlhwa Ipoveza- nost koja traje iz pmih dana nastajanja antie-

kog pozorigta.

Prikazane maske nadene su u sleddim mestima n&e zemdje: Zgnrnjoj Hajdini, Dnmu pm M- kem, Celju, V a r a % k & k Tophicma, Siuku, So- Ihu, Potgmdu Qod B d w c a , Karinu, D m j h Petrwcima u Sremu i rSr&oj Mirtrovki. U kmjizi AntiZki teatar TI.U tlu Jugoslavije je sa- kupljeno i poddjeno u o s n m e gmpe 3e2 ma- ske & w & & ~ govari o njdhovom zn&ajmom mash u paorfilom eivoh hao i o ojihovoj o- w e n a s t i kod publike i wmatnika onoga we-

mana.

Literatura

0 antiEkim pozoriinim maskama uopite, zatim o njihovoj primeni u pozor2t.u merkad d sad ~posto- ji a b b a literatura iz koje se o d e daje jedan

pegled najznaeajnijih dela:

R. Balque, Die Maske des Scharspielers, Leip- zilg 1M;

M. 'Biehr, Die Herkrunft d. tmg. Kostums; Jah- nbuch, XXXIX, 1017;

Die Dakmiiler zum Theaterwesen im Altertum, Berlin, Leiipdg 1820;

The History of the Greek and Roman Theatre, Princeton 1Wl;

0. Bihalji-Menin, Maske svetu, Beograd, 1971;

A. Briidkner, Musken aus d m Kerameikos, Ske- aillca, Berm 1915;

K. v. Fritz, Antike und moderne Tmgodie, Ber- dim 1962;

L. Fouaher, La maison des masques a Souse, Tunis 1865;

F. Gregoni, Maskenkunste, Miinc%en 1913;

Page 20: DUSAN RNJAK

0. Heme, Die Modifizierung d. Maske i n d. gr. Tragodie, Freiibmg 1905;

L HoeQlag&, Hanclbuch d. Maskenspiels, Mun- chen 1932;

J. Hidmiller, Die ersten sechs Masken Ben Jo- nson's i n ihrem Varhaltnls zur antiken Lite-

ratur, 1901;

J.J.C. Horn-Gmnemann, Rom. Maskenfragmen- te, Bull. Ant. Beschaving, XXXV, 1960;

K. Kacbler, Theater rlLNd M d e ; Atlantisbuch d. Theaters, Zurich/Freihrg 1M6;

H. K m w . Weinen und Laahen in der griefis- &en ~ u & t , Sitzungsber. d. ost. Akad. h. Wiss,

Phil.-hist. Wasse, CCXXXIV, 1960;

S. iK&er, Die Wiederentdedamg der Masken, Theater h a t e , 2, 1961;

G. G. Krien, Der ,Ausdruck d. ant. Theatermas- ken nach Amgaben im Poluzkatalog u. d. pse- udoaristotelischen Phisiognomik, St. JaIh~eshef-

te, XLII, 1955;

Die Angleichung d. trag. u. kom Theatermasken in d. spatromischen Zeit, Maske und Kothurn,

F. Kuhnl, Danstellung u. Maskenverwendung in1 altgr. Trauerspiel, 38 Jahresber. d.k.k. Staats-

gym. i n Reichenberg, Reichenberg 1910;

F. Lange, Die Sprache des menschlichen Antlit- zes, 4, Msinchen 1952;

R. Lohrer, Mienenspiel und Maske in der grie- chischen Tragodie, Paderborn 1927. Pauly -

Wissowa, RE, 2072-2104;

E. Pirchan, Das Maskenmachen und Schminken, Ravensburg 1951 ;

A. Pickard-Cambridge, The Dramatic Festivals o f Athens, Oxford 1968;

C. Robert, Die Masken der neueren attischen Komodie, Halle 19,ll;

A. Rumpf, Einige kom. Masken, lVLimus und Lo- gos, h d e t t e n 1952;

W. Schadewaldt, Das Drama der Antike in heutiger Sichf Antike und Gegenwart uber die

Tragadie, Miinchen 191;

Antike Tragodie uuf der modernen Biihne, Sit- zungsber. d. Heid. Akad. d. W. Jahresheftl955156,

Heidelberg 1957 ;

Page 21: DUSAN RNJAK

DUSAN RNJAK

I. Schneider - Lengyel, Die Welt der Maske, Miinchen 1934;

A. K. H. Bimon, Comicae Tabellae, Schaubiine, T. 25, Emsdetten 1939;

R. Stumpfl, Schauspielmasken des Mittelalters und der Renaissancezeit, Berlin, 1930;

T. B. L. Webster, Maslos on Gnathia, Journ. Hell. St, LXXI, 1951;

Greek Theater Production, London 1956; Greek Dramatic (Monuments from the Athenian Agora

and Pnyx, Hesperia, XXIX, 1960;

More Dramatic Masks on Gnathia Vases, Antike Kunst, I, 1960;

Monuments Illustrating Old and Middle Comedy, Inst. of Class. Stud. Bull, Suppl. IX, 1960.