Đurić Gordana i dr. Integralna Proizvodnja Voća i Grožđa

. , , . , . , , ,

, , , , . .

- -

, 2011

:

. .

: .

:

:

: LAKTA[I

:

: 500

3

EC 128/2009 21. 2009. , 14. 2011. , . - , , . 1. 2014. . - , , , . - suistanable agriculture, : (, -) . (). , , (IP - Integrated Pro-duction), IOBC/WPRS (IOBC - www.iobc.ch).

" - ", - - , ,

4

, , 128/2009.

, , , - , IOBC/wprc. . -, , - , .

. : : , -

, (2007 - 2009) " .

5

1. .................................................................................................... 7 1.1. ............... 7 1.2. ...................................... 11

1.2.1. ...........................................................................13 1.2.2. /, .......................................................13

1.2.3. ..................................................13 1.2.4. (, ).....................14 1.2.5. ................................................................................................14 1.2.6. .....................................................................14 1.2.7. - ..................................................15 1.2.8. .....................................................................................15 1.2.9. ..... 16 1.2.10. ..........................................................................16

1.3. ....................... 17 2. ........................................................ 27

2.1. , ............................................................ 27

2.1.1. ...............................................................29 2.1.2. ..................30 2.1.3. .....................................................31

2.2. ............................................................. 34 2.3. ..................................................................... 41 2.4. ..................................................................... 45 2.5. ......47

2.5.1. - ........................................................................................47 2.5.2. ..........................................50 2.5.3. .......................................51

2.6. .....53 2.6.1. .........................................54 2.6.2. ...............................................................................57

6

2.7. ......................................................................... 58

2.7.1. ......................................................................................60 2.7.2. .................................61 2.7.3. ................................................................................62 2.7.4. .......................................................................................63 2.7.5. .............................................................................64

2.8. ..................................................................... 65 2.8.1. .................................................................68 2.8.2. .....................................................................................72 2.8.3. ............................................74

2.9. , ................................................ 75

2.9.1. ............................................................................................76

2.10. ....................................................................... 81 3. ........................... 83 ............................................................................................. 87 ................................................................................................... 93

7

1.

1.1.

, , . , . - , - , . , , , . (, , ), , (pest = ; cedero = ; = ). , , ( 1845; 1917/18). , , , . , , , -. , , "" , - . .

8

, , .

, - , - , . - . - , :

- () ; - -

; - ; - ; - ; - ; - ; - ; -

.

: , ; ; .

, , -

9

. - .

, , , , , - , .

, , , . 70- e IOBC (International Organization of Biological Control). , 30- 4 (IPP Integrated Plant Protection) - . 4 ( 1) (IP - Integrated production = - ) . , / (Boller et al., 1988, 1995). , ().

. -, , . , .

10

, , - . , , . - .

1. (IOBC, 1977, Boller et at. 1988)

1.

, (

) 2.

3.

( )

" ";

;

4.

( )

, :

;

5. *

( ;

)

, :

, -

* 4 5 . Boller et al. (1998), ().

11

. . , , . -; , , ; - , , . , . - .

, - - . , - . , . , . , - , , -.

1.2.

(IOBC) , - -

12

( , 1998). , - , . , :

- ; - , ; - ; - , , , .

,

, - , .

, - ( . 1998):

;

/, -, ;

; (, -);

; ; - ; ; - ;

.

13

1.2.1. -

. ( , , - , , .).

1.2.2. /, , /

. . / - ( , .). (" ") " " . / .

1.2.3. -

- ( ), , . , , - . - . -

14

, . - pH . , , . - .

1.2.4. (, )

. ( ). . ( ). . - ( ).

1.2.5.

. , . . .

1.2.6.

, - , - , - .

15

, , , - , .

1.2.7. -

. . -, - ( ). , (, ). , - je o.

1.2.8.

, , - . - . -. (- ), ( - ) ( ) .

16

1.2.9. -

. : (- , , ) , , , , . , . -. . , -, , , , . . : , , - (ULO).

1.2.10. -

, , . , . - ( ) . . . - 90 . ,

17

. , .

1.3. -

. . ( ., 1993):

- /;

;

, - , - ;

;

, ;

- , ;

.

. - , .

18

- , . , - . .

, , , - IOBC ( - ). , (ISHS - International Society for Hortiultural Science) (Sustainability through Integrated and Organic Horticulture).

1. 1995. , , , - . - . , . - , , -, , . -. , , - , . - .

19

, .

-, -: - ;

- ;

- , "" ;

- ;

- . ,

, 2014. .

( ) , . ("safe and healthy food"), - , " " ( ) - , , ; , (baby food), - , BSE ( ), . "safe for human health and enviroment", . " ". ,

20

- . , , , - -. , 50% - .

- , () 2092/91 . () , , ( ).

2078/92, - -, - , . - (= ). - 1200 DM/h ( ) 300 DM/h . - 1993. 1997. , 75% , 2000. 95% . , 2078/92 , . -

21

, . , IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements) 2092/91 (- ) 2078/92.

, , , 2200/96. - . 2078/92, . , - .

2009/128, , , , . 2009/128 . , (. 2006/42 17. 2006. , , - , ). - 2009/128

22

. , , , , - ; - , , 2006/12 5. 2006. 91/689 12. 1991. . - .

2009/128 : - " ( , , , - , );

- ( , , , );

- ( - - , - , , );

- ( , , , , , );

23

- ( - );

- ( , - );

- ( / );

- ( 1 III , );

- - 2000/60;

- : ) 1107/2009; ) - 1998/8 16. 1998. .

, , -

24

. , , , , - . 14.12.2011. . 14. 2012. , - . - - - . 14. 2014. , - . 14. 2018. -, . 1. 2014. .

-

Global GP. . - , . . - , . 2009. , 2009/128 - ()

25

. 2014. , 2016. - . . - - . , , .

2009/128, -.

27

2.

2.1. ,

, , . - , , , - . , , . , - .

50 : , (Deli et al., 2007, . 2007; . 2007; Mati et al. 2005, 2008).

: 1.) - 2.) - , . .

20-30 , . ., (apple chlorotic leafspot virus) ( , , )

28

, - . . (tomato ring spot virus) ( , , ). Xiphinema americanum, . . , .

( Prunus-a - prunus necrotic ring spot virus - prune dwarf virus) , , , . . -, 2 - 6. . - , (Bernhard et al., 1975). : - , (Prunus persica) (Prunus avium). , . - - - .

29

2.1.1. , -

, , - . - , .

( ) , , , , , . , , . : , , - , , . . : . , - 50 . , - : EPPO - European and Mediterranean Plant Protection organization ( , 1999).

30

- ( ) j (Waterworth, 1998):

1. , - , ;

2. " " ;

3. ;

4. ;

5. ;

6. , - ;

7. ;

8.

9. .

2.1.2. -

, . , :

1. ; 2. -

;

31

3. - ;

4. ; 5.

: ) ; ) -

, .; 6. -

;

7. -

8. , - - .

(

) , , - , - . : 3 - , 3 , 2 - , 2 -, 1 .

2.1.3. : -.

32

( ). - .

. - (). .

. ( ) . - .

- .

. - , - . , - . y 0.

, . . . - , . .

. . 2 km . .

33

, -. . - . - , . - .

,

:

1. - ;

2. ; 3. , - . ;

4. ;

5. ( , - ) - ();

6. - (). -. , - , 5 8 ;

7. ;

8. ;

34

9. ; - ( ) - .

2.2. , -

, , - () , - ., - .

15 () 30 , , . .

, , :

1. (, ) - , ;

2. - ( /, , );

3. ; 4. .

35

. 1. () () (. , .)

, . - - ( , , , , .), , , .

T - - ( - , ).

() , , (pH ). - - - .

36

. 2. - (. , .)

( ),

. - , 10%, , , .

. 3. j (. , .)

37

-

, , : - : /, , ( . 1998).

, . , , . " ".

. 4. , (. , .) -

, . , .

38

. , - -, - . , , ( . 1996).

. , , , , - . , - , , - , .

, pH , , - .

. , - " - ", , ( ).

, . : ( )

39

( ). . , ( ), (35 - 40 cm).

- . /, - . , . . , , , , . , () , - . "" . .

. 5. () () (. , .)

40

20 30 cm, /. , . , . , . 10 20 cm ( ) . , , , - . .

. . - , , , .

. 6. () () (. , .)

, -

( ) ,

41

. -, , . , . . , . . / - , . , - , . , , ( , ).

-. - - , .

2.

2.3.

, , -

, . , ,

42

, () . . , , , - , - . -3,8C , -2,2C, -1,1C ( ., 1996).

. 7. (. , .)

-

, .

- , -

43

. ( ), , - . - . , . - - ( .) - , .

( , ) -. () . 0C, , , , , (80 1 ) . , . , , . , , , , , .

44

. 8. .

.9. - -

-

. - , - . (). (frostbuster, frostguard).

45

. 10.

- frostguard- ) -

frostbuster - (. , .) ,

, ( ). - (" "), , .

. , -, - .

2.4.

. (, , , -

46

), , . . . - . , . - () ( 25) . ( ) .

. 11. - - (. , .)

47

2.5.

, . . , - - , , - , . - - , .

( . 2004): 1. ,

() , ;

2. - , , , - .

3. - , : -, .

4. , , --.

2.5.1. - , -

, - ,

48

, - . , , - - , . 60-120 cm () . - , , . 1/3 .

, , , (-). , 10-15 cm. , . .

- () , . ( . 2002, 2004, 2005). - : Lolium perenne L.- , Poa pratensis L.- , Festuca rubra ssp. rubra L.- p , Festuca rubra ssp. commutata L.- , Festuca ovina L.- , Festuca arundinacea Schreb.- . - : Lolium perenne L.- - 15%; Poa pratensis L.- - 35% Festuca rubra ssp. rubra L.- p - 50%.

49

1. ,

(Bernd-Ziegler, 1983, . Montemurr et al., 2001).

-

, , . - , , . , , . 80-100 , 8-10 g/m2. . 3-4 , , 50-150 kg/ha . , -, , , , .

10-15 cm, 4-5 cm. , . , , 6-8 . 5 cm.

50

2.5.2.

, , , . , , . : . () . , , : , , , - - .

, , - , -. , 25 kNJ 4-6 l/ha ( , 1996).

. 12. - (. , .)

51

2.5.3.

, , , . 60 cm . , . , - .

. 13. - (. , .)

-

. , . 2. . . 1-2 , , . , . .

52

2.

. . (l/ha)

Glifogal 480 g/l 2-8-10 Boom efekt 480 g/l 2-8-10 Roundap 480 g/l 2-8-10

Clinic 480- SL 480 g/l 2-8-10 - Basta-15 150 g/l 4,5-7,5

3. . (480 g/l )

1,5-3,0 l/ha 2,0-4,0 l/ha 4,0-8,0 l/ha

5,0-8,0 l/ha

, 500-1000 l/ha , , 200 l/ha.

, , - (Controlled Droplet Application- CDA) . 10-50 l/ha. , , . , , - , .

-4, 4 ,

53

1,2 m, 10-50 l/ha, 5 . , , "", . - . . - o - 0,4-0,5 480 g/l 4,6-4,5 . -4 (----), (0,5-1,0 ). - , , ( x - 1,2 m).

2.6.

,

, . , : , , , , , . , , , , , .

, -, , . , () , ,

54

. , , - .

2.6.1.

, , , , - . , , .

( Baggiolini-) 100 (, -, , , ) , , 50. , (, 1998). , - , , . - , -, .

( Vogel, Wildbolz) , 10 ( 25 /1m). jaja (Operophtera brumata L.) , 2-5 /100 2 /1m . - (Cacopsylla sp.),

55

5-10% . (Panonychus ulmi K.) , . , 100 /2 m ( , 1983).

( Steiner-) , . 100 , , , . (Anthonomus pomorum L. A. cinctus K.), 10-40 ( , 1983). , .

, -, - . . , (Eriosoma lanigerum H.), 10-12 / 100 ( , 1983). ( 15. 15. ) (Panonychus ulmi K.) 50% (OILB, SROP, 1977, . , 2004). - 10-15% a (Aphis pomi G.) 5 100 - (Myzus cerasi F.) ( , 1983).

(. Codlemone - Cydia pomonella L.), , (, 2002). , - : , (

56

- Ceratitis capitata W.), ( - Rhagoletis cerasi L.), , ( , ); -; - Hoplocampa minuta C. i H. flava L.), ( , , - , ...), .

. 14. (. , .)

. 14. (. , .)

, . , . ,

57

. , .

2.6.2.

. , , , , , , , .

, , - : -, , - , . - , , -, .

. , , .

, , , : ( ), ( , ) ( ).

58

2.7.

, , . - . - , - . (, , , ), . , . , , . , - , .

- :

1. 2. / 3. ( ,

, , - , .)

4. . -

, -.

59

. 16. (. , .)

,

, , . , - , .

. 17. aphrina deformans .

(. , .)

, -

60

, . - .

2.7.1.

, . , . - , , .

() - , . , / . , - . , :

- , - , - ,

- .

- .

61

2.7.2. -

, - . Sclerotinia sp. - , . Trichoderma sp.

, Athelia bombasina Chaetomium globosum, Venturia inaequalis, - , , - .

Botryotinia fuckeliana , , Trichoderma viridae T. harzianum.

Stereum purpureum, - ( 150 ), . . - Trichoderma viridae, , Stereum purpureum. T. viridae , T. viridae .

Nectria galigena Cytospora sp. ,

62

a e e (Cladosporium sp., Epicoccum sp.) (Trichoderma sp.).

, Uncinula necator. Ampelomyces quisqualis . , - , .

- . . Bacillus subtilis Monilinia fructicola, .

2.7.3.

, ( ) - . , (virus-free) . - , , .

- , , - . . - , , . - , , ,

63

, (, -).

- (X , - ). - , .

2.7.4.

, , . , . , . . . , - , . " " . , . - , , , .

, - - .

64

, .

2.7.5.

, - , . , . , , . , - , , - 80%.

(, , , , , , , , ):

1 - ,

2 - , - .

.

65

2.8. j

, (C.B.Huffaker).

: , , / . - (Integrated Pest Management).

- . , - . , , . - (Altieri 1994; Landis et al. 2000). - . . , , - . ,

66

(Jervis et al. 2004).

, - , - -/ (Landis et al. 2000).

, - . , , . , . , , , .

67

2.

: Robert Mac Arthur and E.O. Wilson (1967).

. , . -. - . .

Robert MacArthur- E.O.Wilson- .

68

- - . . . . . ( 2). - , , . - "" , , , , . - .

T o - a , .

2.8.1.

. Eilenberg et al., (2001), - :

1. - , -

2. -.

69

. . - . , - , , , . . "", "" . , , . .

("three sets of three"): , .

( ) . : , . : , , , - . , . - () . - .

70

( ) ( ), - , " ". , . ( ) ( " "). , , , , . Bacillus thuringiensis ( ) . 1% 90% Bacillus thuringiensis.

: , . - . ( -) . . - .

. , , .

71

- . , - , .

- , . - . : , - .

. . -. : () - , () - .

- . - Rodalia cardialis - Iberie purchasi .

- : , , - ,

72

, .

- . (. ) - (Altieri 1999).

2.8.2.

. - 30-40 (Nicholls et al. 2001). (Landis et al. 2000). , , -. - - (Gurr et a1. 1998)

- (Marino and Landis 1996).

-

73

- .

, - , , , (Nic-holls et al. 2000). 3-10 . 3000 - .

, . Phacelia tanacetifolia (Altieri 1994). (Nicholls et al. 2001). .

. , , . ( ) (Swift and Anderson, 1993). , .

74

, - -. .

2.8.3.

, , (, , , , ), .

- . - , , , () , , . - - (Andow 1991; Altieri 1994). - ( , , ), .

75

. 18. (Coccinella septempunctata) (. , .)

, -

, - , , - . (. ) (. -) - , - (Altieri 1999; Boller at al. 2004).

2.9. ,

,

, . , .

76

, , , , .

- -. , .

- - - -. -.

- .

2.9.1.

, , , - . - ().

60 . , :

, , () . , ,

, ...

77

, -. -, . 5 10 % .

. . , l/min. , , . - . , . - ( , ). - - .

. 19. (. , .)

78

(. 19) - , min/l . , . -, . - 10% , , (, ).

(. 20) - , -. 2,5 %. , , . , . (. 20) , . , . (. 20) -, : , , - .

. 20. : (20) (20) (. , .)

79

,,,, , . , .

(CDA - Controlled Droplet Application). , , (), . , - -, .

, , . - :

, , . -

( ). -

, . . , , , .

- , , . , .

80

. -.

, - . , - (. 21) , .

. 21. (. , .)

, . , , - .

: , , , . ,

, - , -

81

. - , . . "3 ", , . .

2.10.

, . . : ( , ) , , , , . , . . . , - , , , , . , , (1990) 3 4, 2, , 2 3 3 . . - .

82

- . , , . . , .

- . (, 2006).

: , , . () : , , . : - , , , .

- -

- (- ). - -, .

83

3.

1 230 km, 53% . 220 000 , 75 % .

, , , , . 163 m 163 m 1 623 m .

- . 10,5C, 0,6 20,4.

988 mm . , -. , , , .

. , . - , , : , , , , , , - . ,

84

, , .

- , . , . , - , . 1/3 . . (Plum pox virus) . , , , - .

, () , 1999. . - , , . - . . 2001. . , .

- , , 2000. DEZA,

85

(GTZ), - . 90 , 2008. . - . 53 , 42. , , , , " ", . , - .

, - " " - . - 5 ( . 2005). , . , , , .

. - , . , , - 2000 , 500 , 700 , 100 , 200 , 20 ( . 2009a, 2009, , 2007). - .

86

( 1 3 ) -.

(" " . 71/09), - , . (" " 37/09,) , . , , , (- , , / ) .

***

87

, , , ., , ., , .

2004. , , " ", 168 .

, ., , . 1996. . ( ), 1: 40-46.

, ; , . 1990. . , .

, - , . 2007. Grapevine leafroll-associated virus 1 3 . , . 22, . 1: 45-50.

, . 1999. . . .

, ., ., . 2009. . , . 15, . 5: 137-144.

, ., ., ., . 2009. . , . 15: 13-23

. 1983: , , .

, ., , ., . 2005. . .

., , ., . 2002. , . , . 2: 114 129.

88

, , , . 2004. -. Acta biologica iugoslavica - : Acta herbologica, . 13, . 2, . 569-578.

, ., , , . 1996. I. "", .

, . 2002. , II , .. .

, ., . 1998. . . , 2, 2: 85-91.

, . 2007. - . - I " ", , 8-9. . : 22-32.

, N., , , . 1998. 2. . .

., ., , . 2004. . Acta biologica iugoslavica - : Acta Herbologica, . 13. . 2: 407-416.

, . 2006. . .

., 1993. . : , - : 45-46. : . . -, .

. 2005. , . : "Improvement of fruit and vegetable yields through the diffusion of suistanable production systems in 5 Balkan countries" (Law 84/2011).

, . 1998. I , .. .

89

-------------------- Altieri, M.A. 1994. Biodiversity and Pest Management in Agroeco-

systems. Harworth Press, New York. Altieri, M.A. 1999. The ecological role of biodiversity in agroeco-

systems. Agriculture, Ecosystem and Environment 74: 19-31 Andow, D.A. 1991. Vegetational diversity and arthropod population

response. Annual Review of Entomology 36: 561-586. Bernhard, R., Saunierr, R., Marenau, C. 1975. Evolution et performance

d'un clone sanitaire de pcher issu de thermothrapie aprs huit annes d'observation. Acta Horticulturae, 44: 69-79.

Boller, E.F., Graf, B., Gut, D.,Ammon, H.U., Bigler, F., Forrer, HR., Fried, P.M. & Derron,J. 1995. Pflanzenschutz als Teil einer nachhaltigen Produktion. AgrarForschung 2: 504-507.

Boller, E.F., Avilla, J., Gendrier, J.P., Jrg, E., Malavolta, C. 1998. Integrated plant protection in the context of a sustainable agriculture. In: Integrated Production in Europe: 20 years after the declaration of Ovronnaz Edited by E.F. Boller, J.Avilla, J.P. Gendrier, E.Jrg & C. Malavolta. IOBC wprs Bulletin Vol. 21 (1) 1998.

Boller, E.F., Hni, F. & Poehling, H.-M. 2004. Ecological Infrastruc-tures: Ideabook on Functional Biodiversity at the Farm Level Temperate Zones of Europe. English-German, 1st Edition. IOBCwprs Commission on Integrated Production Guidelines and Endorsement (www.iobc.ch).

Deli Duka, Martini Marta, Ermacora Paolo, Carraro Luigi, Myrta Arben, uri Gordana. 2007. Surveys for grapevine yellows phytoplasmas in Bosnia and Herzegovina. Bulletin of Insectology, 60 (2): 369-370.

Eilenberg, J., Hajek, A., Lomer, C. 2001. Suggestions for unifying the terminology in biological control. BioControl 46, 387-400.

Gurr, G.M., Wratten, S.D., Irvin, N.A., Hossain, Z., Baggen, L.R. et al. 1998. Habitat manipulation in Australasia: recent biological control progress and prospects for adoption. In Pest Mana-gement Future Challanges: Proc. 6th Aust. App. Entomol Res. Conv. 29 Sept.2 Oct. Vol 2 (M.R Zaluki, R.A.I. Drew and G.G. White, eds), pp. 225-235. University of Queensland, Brisbane.

90

Jervis, M. A., Lee, J. C., Heimpel G. E. 2004. Use of behevaioural and life-history studies to understand the effects of habitat manipulation. In Ecological Engineering for Pest Management. pp: 65-101.

Landis, D. A., Wratten, S.D. and Gurr, G.M. 2000. Habitat mana-gement to conserve natural enemies of arthropod pests in agriculture. Annual Review of Entomology 45: 175-201.

Loli Biljana, Myrta Arben, uri Gordana, Krsti Branka. 2007. Virusi jabuastih voaka u Bosni i Hercegovini. Pesticidi i fitomedicina, Vol. 22, br. 2: 165-172.

Marino, P.C. and Landis, D.A. 1996. Effests of landscape structure on parasitoid diversity and parasitism in agroecosystems. Ecological Applications 6: 276-284.

MacArthur, R. H. and Wilson, E. O. 1967. The Theory of Island Biogeography. Princeton, N.J.: Princeton University Press.

Mati Slavica, Al Rwahnih, Mirta Arben, Gordana uri. 2008. Viruses of stone fruits in Bosnia and Herzegovina. Acta Hort. No. 781: 71-74.

Matic S., Al-Rwahnih, M., Djuric, G., Myrta, A. 2005. Distribution of Plum pox virus in Bosnia and Herzegovina. Phytopathologia Polonica, 36: 9-15.

Montemurro, P., Sgattoni, P., Sicher, L. 2001. Il diserbo delle colture arboree. Malerbologia (Coordinatori Catizone, P., Zanin, G.), Patron Editore, 749-775, Bologna.

Nicholls, C.I, Parrella, M.P. and Altieri, M.A. 2000. Reducing the abundance of leafhoppers and thrips in a northern CaHfornia organic vineyard through maintenance of full season floral diversity with summer cover crops. Agricultural and Forest Entomology 2: 107-113.

Nicholls, C.I, Parrella, M.P. and Altieri, M.A. 2001. The effects of a vegetational corridor on the abundance and dispersal of insect biodiversity within a northern California organic vineyard. Landscape Ecology 16: 133-146.

Swift, M.J, Anderson, J.M., 1993. Biodiversity and ecosystem function in agroecosystems. In: Schultze, E., Mooney, H.A. (Eds.), Biodiversity and Ecosystem Function. Spinger, New York, pp. 5783.

91

Waterworth, H.E. 1998. Certification of plant viruses: an overview. U: Hadidi, A., Khetarpal, R.K., Koganezawa, h. Eds. "Plant virus disease control". APS Press, St. Paul, Minnesota, str.325-331.

5. PRILOG

DIREKTIVA 2009/128/EC EVROPSKOG PARLAMENTA I VIJEA 21. oktobar 2009. godine

Kojom se uspostavlja okvir za aktivnosti Zajednice za ostvarivanje

odrive upotrebe pesticida (Tekst od vanosti za EEA)

Naslov originala: DIRECTIVES DIRECTIVE 2009/128/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 21 October 2009 establishing a framework for Community action to achieve the sustainable use of pesticides (Text with EEA relevance)

Prevod sa engleskog jezika: prof. dr Gordana uri. Lektor: Sanja Maglov, profesor engleskog jezika i knjievnosti.

24. nov. 2009. god. Slubeni glasnik Evropske unije I. 309/1

EVROPSKI PARLAMENT I VIJEE EVROPSKE ZAJEDNICE, Uzimajui u obzir Sporazum o uspostavljanju Evropske zajed-nice, naroito njegov lan 175(1), Uzimajui u obzir prijedlog Ko-misije, Uzimajui u obzir miljenje Ev-ropskog ekonomskog i socijalnog odbora1, Uzimajui u obzir miljenje Odbo-ra za regione2 Postupajui u skladu sa procedu-rama iznesenim u lanu 251 Spo-razuma3 Gdje se: (1) U skladu sa lanovima 2 i 7

Odluke br. 1600/2002/EC Evropskog parlamenta i Vije-a od 22. jula 2002. godine, kojim se donosi esti akcioni program zajednice o ivotnoj

1 OJ C 161, 13.7.2007, str. 48. 2 OJ C 146, 30.6.2007, str. 48. 3 Miljenje Evropskog parlamenta od 23. oktobra 2007. god. (OJ C 263 E, 16.10.2008, str. 158), Zajednika pozicija vijea od 19. maja 2008. god. (OJ C 254 E, 7.10.2008, str. 1) i Pozicija Evropskog parlamenta od 13. januara 2009. god. (nije jo objavljena u Slubenom glasniku). Odluka vijea od 24. sept. 2009. god.

sredini4, treba da se uspo-stavi zajedniki pravni okvir za postizanje odrive upotre-be pesticida, uzimajui u obzir pristupe predostrono-sti i prevencije.

(2) Trenutno se ova Direktiva treba odnositi na pesticide koji predstavljaju sredstva za zatitu bilja. Meutim, oe-kuje se da e domet ove Di-rektive biti proiren tako da pokrije biocidna sredstva.

(3) Mjere date u ovoj Direktivi treba da su komplementarne i da ne utiu na mjere koje su donesene u drugoj slinoj legislativi Zajednice, naroito Direktivi vijea 79/409/EEC od 2. aprila 1979. godine, o ouvanju divljih ptica5, Di-rektivi vijea 92/43/EEC od 21. maja 1992. godine, o ou-vanju prirodnih stanita, divlje faune i flore6, Direktivi 2000/60/EC Evropskog par-lamenta i Vijea od 23. okto-bra 2000. godine, kojima se uspostavlja okvir za aktivno-sti zajednice u oblasti politike vezane za vodne resurse7, Regulativi (EC) br. 396/2005 Evropskog parlamenta i Vije-a od 23. februara 2005. godine, o maksimalnim nivo-

4 OJ L 242, 10.9.2002, str. 1. 5 OJ L 103, 25.4.1979, str. 1. 6 OJ L 206, 22.7.1992, str. 7. 7OJ L, 327, 22.12.2000, str.1.


ima ostataka pesticida u ili na hrani i prehrani biljnog i ivotinjskog porijekla1 i Re-gulativi (EC) br. 1107/2009/ Evropskog parlamenta i Vije-a od 21. oktobra 2009. go-dine, o stavljanju u promet sredstava za zatitu biljaka2. Ove mjere ne treba da su u suprotnosti sa dobrovoljnim mjerama u kontekstu Propisa za strukturalne fondove ili Regulativom Vijea (EC) br. 1698/2005 od 2. septembra 2005. godine, o podrci rural-nom razvoju od strane Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD)3

(4) Ekonomski instrumenti mo-gu imati kljunu ulogu u ostvarivanju ciljeva u vezi sa odrivom upotrebom pesti-cida. Upotreba takvih instru-menata na odgovarajuem ni-vou treba stoga da se podri dok se treba naglasiti da pojedine zemlje lanice mogu odluiti o svojoj upotrebi ne dovodei u pitanje primjenji-vost dravnih pravila pomo-i.

(5) Zemlje lanice treba da ko-riste Nacionalne akcione pla-nove koji za cilj imaju posta-

1 OJ L 70, 16.3.2005, str. 1. 2 Pogledati stranu 1 ovog Slubenog glasnika. 3 OJ L 277, 21.10.2005, str. 1.

vljanje kvantitativnih ciljeva, ciljanih podruja djelovanja, mjera, rasporeda i indikatora za smanjenje rizika i uticaja upotrebe pesticida na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, podsticanje razvoja i uvoe-nje integralne kontrole te-toina, alternativnih pristupa i tehnika da bi se smanjila zavisnost o upotrebi pestici-da kao i da bi se olakalo sprovoenje ove Direktive. Zemlje lanice treba da prate upotrebu sredstava za zatitu bilja koja sadre aktivne sa-stojke od naroite vanosti i uspostave vremenske okvire i ciljana podruja djelovanja za smanjenje njihove upo-trebe, naroito kada je to odgovarajue sredstvo da se ostvare ciljevi vezani za sma-njenje rizika. Nacionalni ak-cioni planovi treba da budu koordinisani sa planovima za sprovoenje u okviru druge relevantne legislative Zajed-nice i mogu se koristiti za grupisanje ciljeva koje treba ostvariti u okviru legislative Zajednice u vezi sa pesti-cidima.

(6) Razmjena informacija o cilje-vima i aktivnostima zemalja lanica koje su postavljene u njihovim Nacionalnim akcio-nim planovima predstavlja veoma vaan element za


ostvarivanje ciljeva ove Di-rektive. Stoga je ispravno da se od zemalja lanica trai da redovno izvjetavaju Komi-siju i druge zemlje lanice, naroito o sprovoenju i rezultatima svojih Nacio-nalnih akcionih planova i svom iskustvu. Na osnovu informacija koje prenesu zemlje lanice, Komisija treba da podnese relevantne izvje-taje Evropskom parlamentu i Vijeu, zajedno sa, ako je neophodno, odgovarajuim prijedlozima zakona.

(7) Za pripremu i modifikaciju Nacionalnih akcionih plano-va treba da se predvidi pri-mjena Direktive 2003/35/EC Evropskog parlamenta i Vijea od 26. maja 2003. godine, kojom se obezbjeuje javno uee u vezi sa nacrtima odreenih planova i programa o ivotnoj sredini1.

(8) Bitno je da zemlje lanice uspostave sisteme kako za poetnu tako i dodatnu obu-ku za distributere, savjetnike i struno osposobljene koris-nike pesticida, zatim sisteme za sertifikaciju da bi se vodila evidencija takvih obuka tako da su oni koji koriste ili e koristiti pesticide u potpu-nosti svjesni potencijalnih

1 OJ L 156, 25.6.2003, str. 17.

rizika po ljudsko zdravlje i sredinu te odgovarajuih mjera za smanjenje rizika koliko god je mogue. Aktiv-nosti obuke za struno ospo-sobljene korisnike mogu da se koordiniu sa onima koje se organizuju u okviru Regu-lative (EC) br. 1698/2005.

(9) Prodaja pesticida, ukljuujui prodaju preko interneta, je vaan element u lancu distri-bucije, gdje se posebni savjeti o sigurnosnim uputstvima za zdravlje ljudi i zatitu ivotne sredine treba da daju kraj-njem korisniku u vrijeme prodaje, naroito struno osposobljenim korisnicima. Neprofesionalnim korisnici-ma, koji generalno gledano nemaju isti nivo obrazovanja i obuke, preporuke treba da se daju naroito u vezi sa sigurnim rukovanjem i skla-ditenjem pesticida kao i o odlaganju pakovanja.

(10) Uzimajui u obzir mogue rizike od upotrebe pesticida, ira javnost treba da se bolje informie o sveukupnom uti-caju upotrebe pesticida pu-tem kampanja o podizanju javne svijesti, informacija ko-je daju prodavai te drugih odgovarajuih mjera.

(11) Istraivaki programi koji za cilj imaju odreivanje uticaja pesticida na zdravlje ljudi i


sredinu, ukljuujui studije o visoko rizinim grupama tre-ba da se promoviu na evrop-skom i nacionalnom nivou.

(12) Do one mjere u kojoj ruko-vanje i primjena pesticida zahtijevaju postavljanje mini-malnih zdravstvenih i sigur-nosnih uslova na radnom mjestu, pokrivajui rizike koji proizlaze iz izlaganja radnika ovakvim sredstvima, kao i opte i posebne preventivne mjere kojima se smanjuju ti rizici, te mjere su pokrivene Direktivom Vijea 98/24/EC od 7. aprila 1998. godine, o zatiti zdravlja i sigurnosti radnika od rizika u vezi sa hemijskim agensima na radu1 i Direktivom 2004/37/EC Evropskog parlamenta i Vijea od 29. aprila 2004. godine, o zatiti radnika od rizika vezanih za njihovo izlaganje karcinogenima i mutagenima

na radu2.

(13) Poto e Direktiva 2006/42/EC Evropskog parlamenta i Vi-jea od 17. maja 2006. godine, o mainama3 obezbijediti pravila za stavljanje na trite opreme za primjenu pesti-cida, osiguravajui da se ispune ekoloki zahtjevi, pra-

ti

e smanjio na-

1 OJ L 131, 5.5.1998, str. 11. 2 OJ L 158, 30.4.2004, str. 50. 3 OJ L 157, 9.6.2006, str. 24.

vilno je da se predvide siste-mi za redovnu tehniku in-spekciju opreme za primjenu pesticida koja je ve u upo-trebi da bi se na minimum sveli negativni uticaji pesti-cida na ljudsko zdravlje i sre-dinu a koji su uzrokovani ovom opremom. Zemlje la-nice treba da u svojim Nacio-nalnim akcionim planovima objasne kako e osigurasprovoenje ovih zahtjeva.

(14) Prskanje pesticida iz vazduha ima potencijal da uzrokuje znatne negativne efekte na ljudsko zdravlje i sredinu, naroito zbog nastanka drif-ta. Zato generalno gledano prskanje iz vazduha treba da bude zabranjeno sa moguim odstupanjima gdje predsta-vlja jasnu prednost u smislu smanjenog uticaja na ljudsko zdravlje i sredinu u pore-enju sa drugim metodama prskanja, ili gdje nema dru-gih izvodljivih alternativa, pod uslovom da se koristi najbolja raspoloiva tehno-logija da bi sstanak drifta.

(15) Vodena sredina je naroito osjetljiva na pesticide. Zato je neophodno da se naroita pa-nja obrati na izbjegavanje zagaivanja povrinskih i podzemnih voda preduzi-manjem odgovarajuih mje-


ra, kao to su uspostavljanje pufernih i sigurnosnih zona ili saenje ive ograde du povrinskih voda da se sma-nji izlaganje vodenih po-vrina driftu od prskanja, odlijevanju i oticanju. Dimen-zije pufernih zona treba da naroito zavise od karakte-ristika zemljita i osobina pesticida kao i poljoprivred-nih karakteristika dotinih podruja. Upotreba pesticida u podrujima gdje se crpi voda za pie, na ili u blizini saobraajnih puteva, kao to su pruge ili na betonskim povrinama ili veoma pro-pusnim povrinama moe da dovede do poveanog rizika od zagaenja vodenih po-vrina. U takvim podrujima, upotreba pesticida treba da bude to je vie smanjena il

-

bog nedovoljne

i

zmo

ako je mogue eliminisana. (16) Upotreba pesticida moe biti

naroito opasna u veoma osjetljivim podrujima, kao to su Natura 2000 lokacije koje su zatiene u skladu sa Direktivama 79/409/EEC i 92/43/EEC. Na drugim mje-stima poput javnih parkova i vrtova, sportskih i rekrea-tivnih terena, kolskih i dje-ijih igralita te u blizini me-dicinskih ustanova, rizik od izlaganja pesticidima je vi-sok. Na ovim lokacijama

upotreba pesticida treba da se svede na minimum ili zabrani. Kada se koriste pe-sticidi, odgovarajue mjere za kontrolu rizika treba da budu uspostavljene a nisko rizini pesticidi kao i bioloke mjere kontrole treba da budu ra

trene na prvom mjestu. (17) Rukovanje pesticidima, uklju-

ujui skladitenje, rastvaranje i mijeanje pesticida, te i-enje opreme za primjenu pesticida nakon upotrebe, preuzimanje i odlaganje mje-avina iz spremnika, prazna ambalaa i ostaci pesticida naroito dovode do nee-ljenog izlaganja ljudi i ivo-tne sredine. Stoga, treba da se predvide odgovarajue mjere koje e se baviti ovim aktiv-nostima kao dodatak mje-rama koje su date u Direktivi 2006/12/EC Evropskog par-lamenta i vijea od 5. aprila 2006. godine, o otpadu1 i Direktivi Vijea 91/689/EEC od 12. decembra 1991. godine o opasnom otpadu2. Mjere takoe treba da ukljue ne-profesionalne korisnike poto nepravilno rukovanje moe da se javi kod ove grupe korisnika zobuenosti.

1 OJ L 114, 27.4.2006, str. 9. 2 OJ L 377, 31.12.1991, str. 20.


(18) Primjena optih principa te smjernica za specifine kul-ture i sektore u vezi sa inte-gralnom kontrolom tetoina od strane svih poljoprivred-nih proizvoaa za rezultat e imati bolju ciljanu upo-trebu svih raspoloivih mjera za kontrolu tetoina, uklju-ujui pesticide. Zbog toga bi to doprinijelo daljem sma-njenju rizika za zdravlje ljudi i ivotnu sredinu te zavisnost o upotrebi pesticida. Zemlje lanice treba da promoviu nizak unos pesticida prilikom kontrole tetoina, prije svega integralne kontrole tetoina, i da uspostave neophodne

ke me

oriste, pored za-

tode

uslove i mjere za njeno pro-voenje.

(19) Na osnovu Regulative (EC) br. 1107/2009 i ove Direktive, sprovoenje principa inte-gralne kontrole tetoina je obavezno a princip supsidi-jarnosti se odnosi na nain na koji se sprovode principi integralne kontrole tetoina. Zemlje lanice treba da opiu u svom Nacionalnom akcio-nom planu kako e osigurati sprovoenje principa inte-gralne kontrole tetoina uzi-majui za prioritet gdje je to god mogue nehemijs -

hov

zatite bilja, kontrole tetoina i zasada.

(20) Neophodno je mjeriti posti-gnuti napredak u smanjenju rizika i negativnih uticaja upotrebe pesticida na zdra-vlje ljudi i ivotnu sredinu. Odgovarajue sredstvo pred-stavljaju harmonizovani indi-katori rizika koji e se usvojiti na nivou Zajednice. Zemlje lanice treba da koriste te indikatore za upravljanje ri-zikom na nacionalnom nivou i u svrhu izvjetavanja dok Komisija treba da izrauna indikatore za evaluaciju pro-gresa na nivou Zajednice. Treba da se koriste statistiki podaci sakupljeni u skladu sa legislativom Zajednice u vezi sa statistikom o sredstvima za zatitu bilja. Zemlje lanice treba da kjednikih harmonizovanih indikatora, i svoje nacionalne indikatore.

(21) Zemlje lanice treba da odre-de kazne koje su primjenljive na prekraje nacionalnih od-redbi koje su usvojene prema ovoj Direktivi i osiguraju nji-

o sprovoenje. Kazne tre-ba da budu efektivne, pro-porcionalne i odgovarajue.

(22) Poto zemlje lanice ne mogu u dovoljnoj mjeri ostvariti cilj ove Direktive, naime, da se zatiti zdravlje ljudi i ivotna sredina od moguih rizika vezanih za upotrebu pesti-


cida, a koji se moe bolje ostvariti na nivou Zajednice, Zajednica moe da usvoji mjere, u skladu sa principom o supsidijarnosti kako je na-vedeno u lanu 5 Sporazuma. U skladu sa principom pro-porcionalnosti, kako je na-vedeno u ovom lanu, ova

ladu sa

ure za izvra-

Direktiva ne ide izvan onog to je neophodno da se po-stigne taj cilj.

(23) Ova Direktiva potuje osnov-na prava i pridrava se prin-cipa posebno prepoznatih u Povelji osnovnih prava Ev-ropske unije. Ovom Direkti-vom se naroito eli promo-visati integracija visokog ni-voa ekoloke zatite u poli-tike Zajednice u sk principom o odrivom ra-zvoju kako je izneseno u lanu 37 te Povelje.

(24) Mjere koje su neophodne za sprovoenje ove Direktive treba da budu usvojene u skladu sa Odlukom Vijea 1999/468/EC od 28. juna 1999. godine, kojom se do-nose procedvanje ovlatenja za spro-voenje koja su dodijeljena Komisiji1.

(25) Komisija naroito treba da bude ovlatena da uspostavi i aurira Anekse ove Direk-

procedurama

ue, korelaciju izmeu ove Direk-tive i mjera trasnponiranja i

USVOJ IVU:

POG E 1

OPTE ODREDBE

1 OJ L184, 17.7.1999, str. 23.

tive. Poto su ovo mjere op-teg okvira djelovanja i osmi-ljene su da izmijene ele-mente koji nisu fundamen-talni u ovoj Direktivi, izmeu ostalog, zamjenjujui ih dru-gim elementima koji nisu fundamentalni, one moraju biti usvojene u skladu sa regulatornim sa temeljnim ispitivanjem da-tim u lanu 5a Odluke 1999/468/EC.

(26) U skladu sa takom 34 Me-uinstitucionalnog sporazu-ma o boljem donoenju pro-pisa i zakona2, zemlje lanice se podstiu da izrauju, za sebe a u interesu Zajednice, svoje sopstvene tabele koje prikazuju, to je vie mog

stave ih na uvid javnosti.

ILI SU OVU DIREKT

LAVLJ

lan 1 Predmet

Ovom Direktivom se uspostavlja okvir za postizanje odrive upo-trebe pesticida putem smanjenja rizika i uticaja upotrebe pesticida

2 OJ C 321, 31.12.2003, str. 1.


na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i promovisanja upotrebe inte-gralne kontrole tetoina i alter-

ativnih pristupa ili tehnika kao to su nehemijske alternative pe-sticidima.

a pesticide koji pred-tavljaju sredstva za zatitu bilja

. Ova Direktiva e se primje-

osti u graniavanju ili zabrani upo-

trebe pesticida u specifinim okolnostim

njiva 1. s

re, poslodavce i samostalno za-

2. d

promet na trite, ukljuujui

3.

trgovake agente, proizvoae hrane i proda-

4.

u prska-lice, manometri, filteri, odva-

. prskanje iz vazduha je pri-

6. i

n

lan 2 Obim

1. Ova Direktiva e se primje-njivati nskako je definisano u taki 10(a) lana 3. 2njivati ne dovodei u pitanje dru-ge relevantne propise Zajednice. 3. Odredbe ove Direktive nee sprijeiti zemlje lanice da pri-mijene principe predostrono

a ili podrujima.

lan 3 Definicije

Sljedee definicije e se primje-

ti za svrhe ove Direktive:

truno osposobljeni korisnik je bilo koja osoba koja koristi pesticide u okviru svojih pro-fesionalnih aktivnosti, uklju-ujui rukovaoce, tehnia

poslene, bilo u poljoprivred-nom ili drugim sektorima;

istributer je fiziko ili prav-no lice koje stavlja pesticid u

prodavae na veliko, na ma-lo, trgovce i dobavljae; savjetnik je bilo koja osoba koja je stekla adekvatno zna-nje i savjetuje o kontroli te-toina i sigurnoj upotrebi pesticida u okviru strunog kapaciteta ili trgovake uslu-ge, ukljuujui privatne sa-mostalne ili javne savjetoda-vne slube,

vae na malo gdje se to moe primijeniti;

oprema za primjenu pesti-cida je bilo kakav aparat po-sebno namijenjen za primje-nu pesticida, ukljuujui pra-tee dijelove koji su kljuni za efikasno rukovanje ovakvom opremom, kao to s

jai neistoe i ureaji za ienje spremnika;

5mjena pesticida iz letjelice (aviona ili helikoptera);

ntegralna kontrola tetoina je paljivo razmatranje svih


raspoloivh metoda za za-titu bilja i naknadna inte-gracija odgovarajuih mjera kojima se spreava razvoj populacija tetnih organiza-ma i koritenje sredstava za zatitu bilja i drugih oblika intervencije na nivoima koji su ekonomski i ekoloki opravdani a smanjuju ili na minimum svode rizike za zdravlje ljudi i ivotnu sre-dinu. Integralna kontrola tetoina istie rast zdravih kultura sa najmanjim mogu-im ometanjem agro-ekosi-stema i podrava prirodne

7.

oji se koristi u evaluaciji rizika od

8.

taki 1 Aneksa III ili fizike, meha-

9. t inske vode i

podzemne vode imaju isto

Direktivi 2000/60/EC;

10.

) sredstvo za zatitu bilja kako je

(b) b

a od 16. februara 1998. go-dine, u vezi sa stavljanjem u

1.

adnika, zatitu ivotne sredine, ostatke, upotrebu

mehanizme kontrole teto-ina; indikator rizika je rezultat metoda raunanja kpesticida za zdravlje ljudi i/ili ivotnu sredinu;

nehemijske metode su alter-nativne metode hemijskim pesticidima za zatitu bilja i kontrolu tetoina koje su zasnovane na agronomskim tehnikama kao to su one na koje se upuuje unike ili bioloke metode kontrole tetoina; ermini povr

znaenje kao u

pesticid oznaava (a

definisano u Regulativi (EC) br. 1107/2009;

iocidno sredstvo kako je de-finisano u Direktivi 98/8/EC Evropskog parlamenta i Vije-

promet biocidnih proizvoda

lan 4 Nacionalni akcioni planovi

1. Zemlje lanice e usvojiti Na-cionalne akcione planove za uspostavljanje svojih kvantitativ-nih ciljeva, ciljanih podruja dje-lovanja, mjera i rasporeda za sma-njenje rizika i uticaja upotrebe pe-sticida na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu te podsticanje razvoja i uvoenja integralne kontrole te-toina i alternativnih pristupa ili tehnika da se smanji zavisnost od upotrebe pesticida. Ova ciljana podruja djelovanja mogu pokri-vati razliita podruja od znaaja, na primjer zatitu rspecifinih tehnika ili upotrebu specifine kulture.

1 OJ L 123, 24.4.1998, str. 1.


Nacionalni akcioni planovi e ta-koe ukljuiti indikatore za pra-enje upotrebe sredstava za za-titu bilja koja sadre aktivne materije od naroitog znaaja, po-sebno ako su na raspolaganju alternative. Zemlje lanice e obratiti posebnu panju i na sredstva za zatitu bilja koja sadre aktivne materije koja su odobrena u skladu sa Direktivom Vijea 91/414/EEC od 15. jula 1991. godine, u vezi sa stavlja-njem u promet biljnih sredstava1 koja u procesu obnove odobrenja u okviru Regulative (EC) br. 1107/2009 nee ispuniti kriteri-

me vane za dobijanje odobre-

lovanja mogu biti srednja ili ko-

junja kako je navedeno u Aneksu II, take 3.6 do 3.8 te Regulative. Na osnovu ovakvih indikatora i uzimajui u obzir, gdje je primje-nljivo, ciljana podruja za sma-njenje rizika ili upotrebe koji su ve postignuti prije primjene ove Direktive, vremenski okviri i cilja-na podruja djelovanja za sma-njenje upotrebe bie takoe uspo-stavljeni, naroito ako smanjenje upotrebe ini odgovarajue sred-stvo za postizanje smanjenja rizi-ka u vezi sa prioritetnim takama identifikovanim pod lanom 15(2)(c). Ova ciljana podruja dje-

dna sredstva za po-tizanje ovih ciljanih podruja

ostigle ciljeve na koje se odnosi

to su planirane jere u okviru Direktive

cioni plan predstaviti omisiji i drugim zemljama la-

-im planovima bie saoptene

Komisiji bez ikakvog odlaganja. 1 OJ L 230, 19.8.1991, str. 1.

nana. Zemlje lanice e koristiti sva neophosdjelovanja. Kada se vri izrada i revizija Naci-onalnih akcionih planova, zemlje lanice e uzimati u obzir zdrav-lje, socijalne, ekonomske i eko-loke uticaje zamiljenih mjera, specifinih nacionalnih, regio-nalnih i lokalnih uslova i svih relevantnih grupa uesnika. Ze-mlje lanice e u svojim Nacio-nalnim akcionim planovima opi-sati kako e sprovesti mjere u skladu sa lanovima 5 do 15 da bi pprvi podparagraf ovog paragrafa. Nacionalni akcioni planovi e ra-zmotriti planove u okviru druge legislative Zajednice o upotrebi pesticida, kaom2000/60/EC. 2. Do 14. decembra 2012. godi-ne, zemlje lanice e svoj Nacio-nalni akKnicama. Revizija Nacionalnih akcionih planova vrie se najmanje svakih pet godina i bilo kakve vee promjene u Nacionalnim akcion


3. Do 14. decembra 2014. godine, Komisija e Evropskom parla-mentu i Vijeu podnijeti izvjetaj o informacijama koje su saoptile zemlje lanice u vezi sa Naci-onalnim akcionim planovima. Izvjetaj e sadravati metode koje su koritene i implikacije ve-zane za uspostavljanje razliitih ciljanih podruja djelovanja za smanjenje rizika i upotrebe

esticida.

im prijedlozima za pro-ise.

stranici skladu sa paragrafom 2.

Nacio-alnih akcionih planova.

OBUK

PODIZANJE JAVNE SVIJESTI

Obuka

znanje mo gdje je neophodno.

razliite uloge i dgovornosti.

p Do 14. decembra 2018. godine, Komisija e Evropskom parla-mentu i Vijeu podnijeti izvjetaj o iskustvu koje su zemlje lanice stekle u sprovoenju nacionalnih ciljanih podruja djelovanja koja su uspostavljena u skladu sa paragrafom 1 da bi se postigli ciljevi ove Direktive. On moe biti praen ako je neophodno i odgo-varajup 4. Komisija e saoptene infor-macije objaviti na internet u 5. Odredbe o javnom uestvova-nju koje su navedene u lanu 2 Direktive 2003/35/EC odnosie se na pripremu i izmjenun

POGLAVLJE II A, PRODAJA

PESTICIDA, INFORMISANJE I

lan 5

1. Zemlje lanice e se pobrinuti da svi struno osposobljeni koris-nici, distributeri i savjetnici imaju pristup odgovarajuim kursevima obuke koje vode tijela odreena za tu namjenu od strane kompe-tentnih organa. Oni e se sastojati od uvodne i dodatne obuke da bi se usvojilo i nadogradilota Obuka e biti osmiljena tako da osigura da korisnici, distributeri i savjetodavci steknu dovoljno zna-nja u vezi sa predmetima pobro-janim u Aneksu I, uzimajui u obzir njihove o 2. Do 14. decembra 2013. godine, zemlje lanice e uspostaviti siste-me sertifikacije i odrediti kompe-tentne organe odgovorne za nji-hovo sprovoenje. Ovi sertifikati e, kao minimum, pruati dokaz da struno osposobljeni korisnici, distributeri i savjetodavci posje-duju dovoljno znanja o pred-


metima pobrojanim u Aneksu I bilo da su proli obuku ili na

rugi nain.

je, bnovu i povlaenje sertifikata.

koje se upuuje u lanu 21(2).

Uslovi za prodaju pesticida

etiketiranjem opasnih reparata1.

e na oje se upuuje u lanu 5(2).

obezbijede ove infor-acije.

d Sistem sertifikacije e ukljuivati zahtjeve i procedure za dobijano 3. Mjere osmiljene za izmjenu elemenata koji nisu kljuni u ovoj Direktivi, a u vezi su sa izmjenom Aneksa I, da bi se razmotrio nauni i tehniki napredak bie usvojene u skladu sa regulator-nim procedurama sa temeljnim ispitivanjem na

lan 6

1. Zemlje lanice e osigurati da distributeri imaju dovoljan broj zaposlenih radnika koji imaju sertfikate na koje se upuuje u lanu 5(2). Takve osobe bie u svako vrijeme prodaje na raspo-laganju da prue adekvatne infor-macije korisnicima u vezi sa upo-trebom pesticida, zdravljem i eko-lokim rizicima kao i sigurnosnim uputstvima da bi se kontrolisali rizici od dotinih sredstava. Mali distributeri koji prodaju samo proizvode za neprofesionalnu upotrebu mogu biti izuzeti ako u prodaji ne nude formulacije pe-sticida koje su klasifikovane kao toksine, veoma toksine, karci-

nogene, mutagene ili toksine za reprodukciju u skladu sa Direk-tivom 1999/45/EC Evropskog parlamenta i Vijea od 31. maja 1999. godine, u vezi sa priblia-vanjem zakona, propisa i admi-nistrativnih odredbi zemalja la-nica u vezi sa klasifikacijom, pa-kovanjem i p 2. Zemlje lanice e preduzeti neophodne mjere da ogranie prodaju pesticida namijenjenih za profesionalnu upotrebu od strane lica koja posjeduju sertifikatk 3. Zemlje lanice e zahtijevati od distributera koji prodaju pesti-cide neprofesionalnim korisni-cima da obezbijede opte infor-macije u vezi sa rizicima upotrebe pesticida za zdravlje ljudi i ivo-tnu sredinu, naroito opasno-stima, izlaganju, pravilnom skla-ditenju, rukovanju, primjeni i sigurnom odlaganju u skladu sa legislativom Zajednice o otpadu, kao i u vezi sa nisko rizinim alternativama. Zemlje lanice mo-gu traiti od proizvoaa pesti-cida dam

1 OJ L 200, 30.7.1999, str. 1.


4. Mjere p ne u para-g do 14. decem godine.

lan 7 f

me i ivotnu sredinu koji proi-

ovaoci, radnici u oljoprivredi ili osobe koje ive u

anju u praenje i ispi-

tivanje u esticida na zdravlje ljudi i ivotnu sre-din

P I

OPREMA IMJENU

-pekcija nee biti dui od pet

opre-a za primjenu pesticida koja je

rema e podlijegati in-pekciji najmanje jednom u pe-

ravlje ljudi i ivotnu sredinu kljuujui procjenu nivoa upo-

redvierafima 1 i 2 bie uspostavljene

bra 2015.

In ormisanje i podizanje javne svijesti

1. Zemlje lanice e poduzeti mjere da informiu iru javnost, promoviu i omogue programe informisanja i podizanja javne svijesti te iroj javnosti pruiti tane i balansirane informacije u vezi sa pesticidima, posebno u vezi sa rizicima i potencijalnim akutnim i hroninim efektima na zdravlje ljudi, neciljane organi-zzlaze iz njihove upotrebe, te o upotrebi nehemijskih alternativa. 2. Zemlje lanice e uspostaviti sisteme za prikupljanje infor-macija o pojavama akutnog tro-vanja pesticidima, kao i o razvoju hroninog trovanja gdje je to mo-gue, meu grupama koje redov-no mogu biti izloene pesticidima kao to su rukpblizini podruja gdje se primje-njuju pesticidi. 3. Da bi se unaprijedila pore-divost informacija, Komisija e u saradnji sa zemljama lanicama do 14. decembra 2012. godine razviti strateki dokument o upuiv

ticaja upotrebe p

u. OGLAVLJE II

ZA PR

PESTICIDA

lan 8 Inspekcija opreme u upotrebi

1. Zemlje lanice e osigurati da oprema za primjenu pesticida u profesionalnoj upotrebi bude predmet inspekcije u redovnim intervalima. Interval izmeu insgodina do 2020. godine i nakon toga nee biti dui od tri godine. 2. Do 14. decembra 2016. godi-ne, zemlje lanice e osigurati da je inspekcija opreme za primjenu pesticida izvrena bar jednom. Nakon ovog datuma samomuspjeno prola inspekciju e biti u profesionalnoj upotrebi. Nova opsriodu od pet godina nakon ku-povine. 3. Izuzimajui odredbe iz para-grafa 1 i 2 i pratei procjenu rizika za zdu


trebe opreme, zemlje lanice mo-

primijeniti razliite rasporede i intervale inspekcije opreme za primjenu pesticida koja se ne koristi za prskanje pesticida, za runu opremu za primjenu pesticida ili lene prskalice te za dodatnu opremu za pri-mjenu pesticida koja se koristi za veoma nizak obim upo-trebe, koj

gu: (a)

a e biti navedena u Nacionalnim akcionim pla-

esticida nee nika-da biti uzeta u obzir kao ona

upo

(ii) ratarske prskalice vee od

(b

a korisnici budu obueni za pravilnu upo-

e oji su dati u Aneksu II da bi se

u sa lanom 0(1) usklaena sa osnovnim

re opreme za pri-jenu pesticida u skladu sa odgo-

odrediti tijela dgovorna za sprovoenje in-

cije sprovedene u drugoj zemlji

novima koji se predviaju u lanu 4. Sljedea dodatna oprema za primjenu p

koja ini veoma nizak obim trebe:

(i) oprema za prskanje koja se montira na vozove ili letje-lice;

3 m ukljuujui one monti-rane na opremu za sijanje;

) izuzeti iz inspekcije runu opremu za primjenu pesticida ili lene prskalice. U ovom slu-aju, zemlje lanice e osigurati da korisnici budu informisani o potrebi redovne promjene dije-lova, o specifinim rizicima ve-zanim za opremu i d

trebu opreme za primjenu u skladu sa lanom 5.

4. Inspekcije e potvrditi da li oprema za primjenu pesticida zadovoljava relevantne zahtjevkpostigao maksimalan nivo zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine. Smatrae se da je oprema za pri-mjenu pesticida koja je usklaena sa harmonizovanim standardima razvijenim u sklad2zdravstvenim, sigurnosnim i eko-lokim zahtjevima. 5. Struno osposobljeni koris-nici e vriti redovne kalibracije i tehnike provjemvarajuom obukom kako se pred-via lanom 5. 6. Zemlje lanice e ospekcijskih sistema i o tome e izvijestiti Komisiju. Svaka zemlja lanica e uspo-staviti sisteme za sertifikaciju ko-jima se omoguava verifikacija inspekcije i priznaju dodijeljeni sertifikati u drugim zemljama lanicama prema zahtjevima na koje se upuuje u paragrafu 4 i gdje je period od zadnje inspek-


lanici jednak ili manji od perioda inspekcijskog intervala koji se

rimjenjuje na njenoj sopstvenoj

laeni inspekcijski inter-ali na koje se upuuje u para-

lanu 21(2) da bi se raz-otrio nauni i tehniki na-

predak.

SPECIFINA PRAKSA I UPOTREBA

lan 9

je lanice e se pobrinuti a se zabrani prskanje iz va-

im

bu (a

g uticaja na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu

(b

lji lanici zajedno sa specifinom pro-

(c

u primjeni, zemlje lanice mogu prihvatiti

(d

zda-vanje dozvola za opremu i le-

(e

pteritoriji. Zemlje lanice e nastojati da pri-znaju sertifikate izdate u drugim zemljama lanicama pod uslovom da su uskvgrafu 1. 7. Mjere osmiljene za izmjenu elemenata koji nisu kljuni u ovoj Direktivi a u vezi su sa izmjenom Aneksa II bie usvojene u skladu sa regulatornim procedurama sa temeljnim ispitivanjem na koje se upuuje u m

POGLAVLJE IV

Prskanje iz vazduha

1. Zemldzduha. 2. Izuzimajui odredbe iz para-grafa 1, prskanje iz vazduha se moe samo dozvoliti u posebn

sluajevima pod uslovom da du ispunjeni sljedei uslovi:

) ne smije postojati nijedna dru-ga odriva alternativa ili mo-raju postojati jasne prednosti u smislu smanjeno

u poreenju sa primjenom pe-sticida na zemlji;

) koriteni pesticidi moraju biti iskljuivo odobreni za prskanje iz vazduha u zem

cjenom koja se bavi rizicima od prskanja iz vazduha;

) rukovalac koji izvodi prskanje iz vazduha mora posjedovati sertifikat na koji se upuuje u lanu 5(2). Tokom prelaznog perioda kada sistemi za serti-fikaciju nisu jo

drugi dokaz o zadovoljavaju-em nivou znanja; ) preduzee odgovorno za pru-anje usluga prskanja iz vaz-duha bie sertifikovano od stra-ne kompetentnog tijela za i

tjelice za primjenu pesticida prskanjem iz vazduha;

) ako je podruje koje se treba prskati u neposrednoj blizini podruja koja su otvorena za


javnost, posebne mjere za kon-trolu rizika koje treba da osi-guraju da nema negativnih efekata po zdravlje ljudi u oko-lini bie ukljuene u odobrenje. Podruje koje treba prskati ne

(f)

ijelovima opreme koju ini najbolja raspoloiva

jevima za primjenu kljuujui vremenske uslove

orenja za stanovnike i prolaznike

dravae infor-acije o okvirnom vremenu prs-

i okviru vremenskog roka odre-

o da su uslovi na oje se upuuje u paragrafima 2 i

ovi na koje se upuuje u aragrafima 2 i 3 ispunjeni prije

smije biti u neposrednoj blizini stambenih podruja; od 2013. godine, letjelice e biti opremljene d

tehnologija za smanjenje drifta od prskanja.

3. Zemlje lanice e odrediti tijela kompetentna da uspostave spe-cifine uslove u kojima e prska-nje iz vazduha moi biti vreno, za provjeru zahtjeva u skladu sa paragrafom 4 i za davanje infor-macija javnosti o kulturama, po-drujima, okolno-stima i odree-nim zahtugdje se prskanje iz vazduha moe dozvoliti. U odobrenju e kompetentna tije-la navesti neophodne mjere upo-zu pravo vrijeme i za zatitu sre-dine u blizini prskanog podruja. 4. Struno osposobljeni korisnik koji eli primijeniti pesticide po-mou prskanja iz vazduha po-dnijee zahtjev za odobrenje pla-na primjene kompetentnom tijelu

zajedno sa dokazima koji poka-zuju da su uslovi na koje se upuuje u paragrafima 2 i 3 ispunjeni. Zahtjev za primjenu prskanja iz vazduha u skladu sa odobrenim planom primjene bie pravovremeno podnesen kompe-tentnom tijelu. Samkanja te koliini i tipu primje-njenog pesticida. Zemlje lanice mogu predvidjeti da zahtjevi za primjenu prskanja iz vazduha koji su u skladu sa odobrenim planom primjene a za koje nije dobijen odgovor o odlucuenog od strane kompetentnog tijela budu smatrani odobrenim. U posebnim uslovima kao to su hitne situacije ili naroito teke situacije, pojedinani zahtjevi za primjenu prskanja iz vazduha mogu biti podneseni za odobra-vanje. Gdje je to opravdano, kompe-tentna tijela e imati mo-gunost da ubrzaju proceduru da bi se verifikovalk3 ispunjeni prije primjene prska-nja iz vazduha. 5. Zemlje lanice e osigurati da su uslpsprovoenja odgovarajueg pra-enja.


6. Kompetentna tijela e voditi evidenciju zahtjeva i odobrenja na koja se upuuje u paragrafu 4 i javnosti e staviti na raspolaganje relevantne informacije u njima sa-drane kao to su podruje koje e se prskati, okvirni dan, vrijeme

rskanja i tip pesticida u skladu sa primjenjivkonom .

kcione planove ukljuiti dredbe o informisanju lica koja

bi mogla bit a driftu od prs

lan 11 S

iti ompatibilne sa relevantnim od-

) br. 1107/2009.

e (a)

prioritetne tetne materije kako je navedeno u

(b)

aroito kod ver-tikalnih zasada kao to su

(c)

oje se koriste kao izvori vode za pie, gdje pesticidi ne

(d)

vrinama svih vrsta

pim nacionalnim za-

ili zakonom Zajednice

lan 10 Informisanje javnosti

Zemlje lanice mogu u svoje Na-cionalne ao

i izloenkanja.

pecifine mjere za zatitu vodenih povrina i vode za pie

1. Zemlje lanice e se pobrinuti da se usvoje odgovarajue mjere za zatitu vodenih povrina i zaliha vode za pie od uticaja pe-sticida. Te mjere e podrati i bkredbama Direktive 2000/60/EC i Regulative (EC 2. Mjere predviene u paragrafu 1

ukljuivati: davanje prednosti pesticidima koji nisu klasifikovani kao opa-

sni za vodene povrine u skla-du sa Direktivom 1999/45/EC niti da sadre

lanu 16(3) Direktive 2000/60/EC;

davanje prednosti najefikas-nijim tehnika-ma primjene kao to su upotreba opreme za pri-mjenu pesticida sa niskim ni-voom drifta n

hmelj te onih u vonjacima i vinogradima;

upotreba mjera za ublaavanje kojima se minimizira rizik od zagaenja van gazdinstva a koje je uzrokovano driftom, odlijevanjem i oticanjem. One e ukljuiti uspostavljanje pu-fernih zona adekvatne veliine za zatitu neciljanih vodenih organizama i sigurnosnih zo-na za povrinske i podzemne vode k

smiju da se koriste niti skla-dite;

smanjenje to je vie mogue ili eliminisanje primjene na ili pokraj puteva, eljeznikih pruga, veoma propusnih po-vrina ili druge infrastrukture u blizini povrinskih ili pod-zemnih voda ili na betoni-ranim po


sa velikim rizikom oticanja u povrinske vode ili odvodne

a prvom mjestu bie razmotrene

fi (a)

ativnih terena, kolskih i djeijih igralita te u neposred-

(b)

tifikovana u svrhu usposta-

skladu sa odred-bama Direktiva 79/409/EEC i

(c)

koja koriste ili kojima pristup imaju radn joprivredi.

pesticida, p

ivo distributeri, ee ugroziti zdravlje ljudi i

(a) je, rukovanje, rastva-

ranje i mijeanje pesticida prije

) rukovanje pakovanjem i osta-

) odlaganje ostatka mjeavine iz

) ienje koritene opreme na-

(e)

vog pakovanja u skladu sa le-gislativom Zajednice o otpadu.

sisteme. lan 12

Smanjenje upotrebe pesticida ili rizici u specifinim podrujima

Zemlje lanice e se pobrinuti, na-roito uzimajui u obzir neop-hodnu higijenu i zahtjeve javnog zdravlja i biodiverziteta ili rezul-tate o procjenama relevantnih ri-zika, da se upotreba pesticida sve-de na minimum ili zabrani u odreenim specifinim podruji-ma. Mjere za odgovarajuu kon-trolu rizika treba da se preduzmu i upotrijebe sredstva za zatitu sa niskim rizikom kako je definisano u Regulativi (EC) br. 1107/2009, anmjere bioloke kontrole. Speci-

na podruja podrazumijevaju: podruja koja koristi ira jav-nost i osjetljive grupe kako je definisano u lanu 3 Regulative (EC) br. 1107/2009, poput jav-nih parkova i vrtova, sportskih i rekre

noj blizini medicinskih usta-nova;

zatiena podruja kako je defi-nisano Direktivom 2000/60/EC ili druga podruja koja su iden-

vljanja neophodnih mjera za ouvanje u 92/43/EEC,

nedavno tretirana podrujaici u pol

lan 13 Rukovanje i skladitenje

ostupanje sa njihovim pakovanjem i ostacima

1. Zemlje lanice e usvojiti neop-hodne mjere da osiguraju da slje-dee radnje, kojima e pristupiti struno osposobljeni korisnici i kada je primjenjnivotnu sredinu:

skladiten

primjene;

(bcima pesticida;

(cspremnika nakon primjene;

(dkon primjene;

ponovno koritenje ili odlaga-nje ostataka pesticida i njiho-


2. Zemlje lanice e preduzeti sve potrebne mjere u vezi sa pesti-cidima koje mogu koristiti nepro-fesionalni korisnici da se izbjegnu opasne radnje u toku rukovanja. Ove mjere mogu ukljuivati upo-trebu pesticida sa niskom toksi-nou, formulacijama spremnim za upotrebu i ogranienim velii-

ama ambalae i pakovanja.

veliine i mate-rijala za radnju.

Integralna kontrola tetoina

aavanju organ-kih proizvoda1.

a integralnu kontrolu tetoina.

je inte-ralne kontrole tetoina.

III, do 1. ja-uara 2014. godine.

n 3. Zemlje lanice e se pobrinuti da su objekti za skladitenje pesti-cida za struno osposobljene ko-risnike izgraeni i priprem-ljeni tako da sprijee neeljeni prodor u vanjsku sredinu. Naroita pa-nja e se obratiti po pitanju lokacije, g

lan 14

1. Zemlje lanice e preduzeti sve potrebne mjere da se pro-movie kontrola tetoina pomo-u niskog unosa pesticida dajui prednost nehemijskim metodama gdje god je mogue, tako da struno osposobljeni korisnici pe-sticida preu na prakse i sredstva sa najmanjim rizikom po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu meu onima koji su na raspolaganju za istog tetoinu. Kontrola tetoina pomou niskog unosa pesticida ukljuuje integralnu kontrolu

tetoina kao i organsku poljo-privredu u skladu sa Regulativom Vijea (EC) br. 834/2007 od 28. juna 2007. godine o organskoj proizvodnji i ozns 2. Zemlje lanice e uspostaviti ili podrati uspostavljanje neophod-nih uslova za sprovoenje inte-gralne kontrole tetoina. One e naroito osigurati da struno osposobljeni korisnici imaju na raspolaganju informacije i alate za praenje tetoina i donoenje odluka kao i savjetodavnu slubuz 3. Do 3. juna 2013. godine, zemlje lanice e izvjetavati Komisiju o sprovoenju para-grafa 1 i 2 a naroito o tome da li postoje po-trebni uslovi za sprovoeng 4. Zemlje lanice e u svojim Na-cionalnim akcionim planovima opisati kako e osigurati da stru-no osposobljeni korisnici spro-vode opte principe integralne kontrole tetoina, kako je na-vedeno u Aneksu n Mjere osmiljene za izmjenu ele-menata koji nisu kljuni u ovoj Direktivi a u vezi su sa izmjenom

1 OJ L 189, 20.7.2007, str. 1.


Aneksa III bie usvojene u skladu sa regulatornim procedurama sa temeljnim ispitivanjem na koje se upuuje u lanu 21(2) da bi se razmotrio nauni i tehniki na-

redak.

acionalnim kcionim planovima.

IZVJET JENA INFORMACIJA

Indikatori

u lanu 21(2) da bi se zmotrio nauni i tehniki na-

(a

zatitu bilja zajedno sa drugim

(b ikovati trendove upo-

trebe pojedinih aktivnih sa-

(c

gralne kontrole tetoina te al-

p 5. Zemlje lanice e uspostaviti odgo-varajue podsticaje da se podre struno osposobljeni ko-risnici u sprovoenju smjernica integralne kontrole tetoina za specifine kulture ili sektore na dobrovoljnoj osnovi. Tijela i/ili organizacije koje predstavljaju odreene struno osposobljene korisnike mogu pripremiti ove smjernice. Zemlje lanice e se pozivati na one smjernice koje smatraju relevantnim i odgova-rajuim u svojim N

a

POGLAVLJE V INDIKATORI, AVANJE I RAZM

lan 15

1. Bie uspostavljeni usaglaeni indikatori rizika na koje se upuuje u Aneksu IV. Meutim, zemlje lanice mogu nastaviti da koriste postojee nacionalne indi-katore ili usvojiti druge odgova-

rajue indikatore pored onih koji su usaglaeni. Mjere osmiljene za izmjenu ele-menata koji nisu kljuni u ovoj Direktivi a u vezi su sa izmjenom Aneksa IV bie usvojene u skladu sa regulatornim procedurama sa temeljnim ispitivanjem na koje se upuuje rapredak. 2. Zemlje lanice e:

) izraunati usaglaene indika-tore rizika na koje se upuuje u paragrafu 1 koristei statistike podatke prikupljene u skladu sa legislativom Zajednice u vezi sa statistikom o sredstvima za

relevantnim podacima;

) identif

stojaka;

) identifikovati prioritetne stav-ke, kao to su aktivni sastojci, kulture, regioni i prakse koje zahtijevaju naroitu panju ili dobre prakse koje mogu sluiti kao primjeri pomou kojih se ostvaruju ciljevi ove Direktive da bi se smanjili rizici i uticaji upotrebe pesticida na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i da bi se podrao razvoj i uvoenje inte-


ternativnih pristupa ili tehnika da bi se smanjila zavisnost od upotrebe pesticida.

taviti na raspo-ganje javnosti.

izicima od upo-ebe pesticida.

zdravlje ljudi i ivotnu redinu.

i na oju se upuuje u lanu 4(4).

Izvjet vanje

mjene gdje to ude odgovaralo.

KONANE DREDBE

Kazne

proporcionalne i odgo-arajue.

ji-ovim naknadnim izmjenama.

Razmjena in ja i najbolja praksa

da i integralne kontrole tetoina.

3. Zemlje lanice e Komisiji i dru-gim zemljama lanicama saoptiti rezultate sprovedenih evaluacija u skladu sa paragrafom 2 i takve informacije e sla 4. Komisija e izraunati indi-katore rizika na nivou Zajednice koristei statistike podatke pri-kupljene u skladu sa legislativom Zajednice u vezi sa statistikom o sredstvima za zatitu bilja za-jedno sa drugim relevantnim po-dacima da bi se procijenili tren-dovi u vezi sa rtr Komisija e takoe koristiti ove podatke i informacije da procijeni napredak u ostvarivanju ciljeva drugih politika Zajednice koje za cilj imaju smanjenje uticaja pe-sticida nas Rezultati e biti na raspolaganju javnosti na internet stranick

lan 16 a

Komisija e redovno podnositi Evropskom parlamentu i Vijeu

izvjetaj o napretku u spro-voenju ove Direktive zajedno sa prijedlozima za izb

POGLAVLJE VI O

lan 17

Zemlje lanice e odrediti kazne koje e se primjenjivati za pre-kraje nacionalnih odredbi usvo-jenih u skladu sa ovom Direk-tivom i preduzee sve potrebne mjere da osiguraju njihovo spro-voenje. Predviene kazne bie efektivne,v Zemlje lanice e o ovim odred-bama obavijestiti Komisiju do 14. decembra 2012. godine a bez odlaganja e obavijestiti i o nh

lan 18 formaci

Komisija e kao prioritet za ra-spravu u strunoj grupi o temat-skoj strategiji o odrivoj upotrebi pesticida istaknuti razmjenu in-formacija i najboljih praksi u oblasti odrive upotrebe pestici


lan 19

sa obavezama u okviru ve Direktive putem naknada i

entan ain i da odgovaraju stvarnim

trokovima z n rad.

lan 20

ndarda i ropisa te pravila o uslugama

kroz konsulta-ije sa Odborom na koji se upu-uje u lanu 21(1).

Naknade i provizije

1. Zemlje lanice mogu povra-titi trokove vezane za bilo kakav rad u vezi oprovizija. 2. Zemlje lanice e osigurati da naknade i provizije na koje se upuuje u paragrafu 1 budu uspostavljene na transparn

a obavlje

Standardizacija

1. Standardi na koje se upuuje u lanu 8(4) ove Direktive bie uspostavljeni u skladu sa pro-cedurom predvienom u lanu 6(3) Direktive 98/34/EC Evrop-skog parlamenta i Vijea od 22. juna 1998. godine, kojim se donosi procedura za pruanje informa-cija u oblasti tehnikih stapInformacionog drutva1. Zahtjev za razvoj ovih standarda bie uspostavljen c

1 OJ L 204, 21.7.1998, str. 37

2. Komisija e objaviti reference standarda u Slubeom glasniku Evropske unije. 3. Kada zemlja lanica ili Komi-sija ustanovi da usaglaeni stan-dard u potpunosti ne zadovoljava zahtjeve koje pokriva i koji su dati u Aneksu II, Komisija ili dotina zemlja lanica e to pitanje iznijeti pred Odbor koji se uspostavlja lanom 5 Direktive 98/34/EC dajui svoje argumente. Odbor e, nakon konsultovanja sa relevant-nim evropskim tijelima za stan-dardizaciju, bez odlaganja do-staviti svoje miljenje. U svijetlu miljenja Odbora, Ko-misija e odluiti da objavi, ne objavi, objavi sa ogranienjima, da zadri, zadri sa ogranie-njima i da povue reference na usaglaeni standard koji se po-minje u Slubenom glasniku Evrop-ske unije. Komisija e obavijestiti dotino evropsko tijelo za standardizaciju i ako je potrebno zahtijevati re-viziju odgovarajueg usaglaenog standarda.

lan 21 Procedure odbora

1. Komisija e biti potpomognuta Stalnim odborom za lanac ishrane i zdravlje ivotinja koji je uspo-


stavljen lanom 58 Regulative (EC) br. 178/2002 Evropskog parlamenta i Vijea od 28. januara 2002. godine donosei opte prin-cipe i zahtjeve zakona o hrani, uspostavljajui Evropsku agenciju za sigurnost prehrambenih proi-zvoda i donosei procedure ve-zane za sigurnost hrane1. 2. Kada se upuuje na ovaj pa-ragraf, lan 5a(1) do (4) i lan 7 Odluke 1999/468/EC e se pri-mjenjivati uzimajui u obzir od-redbe lana 8 iste.

lan 22 Trokovi

Da bi se podralo uspostavljanje usaglaene politike i sistema u oblasti odrive upotrebe pesti-cida, Komisija moe finansirati: (a) razvoj usaglaenog sistema

ukljuujui odgovarajuu bazu podataka da se sakupe i sau-vaju sve informacije u vezi sa indikatorima rizika od pesti-cida i da se takve informacije stave na raspolaganje kompe-tentnim tijelima, drugim zain-teresovanim stranama i iroj javnosti;

(b) izvoenje studija potrebnih za

pr

Documents

Đurić Gordana i dr. Integralna Proizvodnja Voća i Grožđa