DUGOTRAJNA MEMORIJA

Vežbe 4

Dugotrajna memorija

• Komponenta sistemaobrade informacijau kojoj je u obliku mentalnih reprezentacijatrajno uskladištenonaše celokupno znanje.

SelektivnapažnjaOpaženi

objekatČulo

Čulnamemorija

Operativnamemorija

Dugotrajna memorija

Selektivnapažnja Prep.

oblika

Šta čini “celokupno znanje”?

Šta čini “celokupno znanje”?• Talving, 1972

DM

Deklarativna memorija

Semantička memorija

Epizodičkamemorija

Proceduralnamemorija

Znanjeprocedure,

znanje“kako”

Činjenično znanje, znanje o pojmovima, razl. informacije,

znanje “o”

Znanje o pojmovima

Događaji vezani zalično iskustvo

Šta čini “celokupno znanje”?• Talving, 1972

DM

Semantičkamemorija

Epizodičkamemorija

Sadržaj apstraktan Sadržaj konkretan

Verbalni kod

simboličke predstave

Vizuelni, auditivni, taktilni…kod(deo iskustva – razl. čulni modaliteti)

analogne predstave

Sadržaj organizovan na osnovupovezanosti pojmova (značenjske, asocijativne, kategorijalne)

Sadržaj organizovan prema vremenskim iprostornim kriterijumima -- sadržajmoguće locirati u vremenu i prostoru

Memorijski sistemi u okviru DM

Dugotrajna memorija

Deklarativna

memorija

Nedeklarativna

memorija

Epizodička

memorija

(događaji)

Semantička

memorija

(činjenice)

Veštine

i

navike

Primovanje Uslovljavanje Neasocijativni

oblici učenja

(senzitizacija,

habituacija)

Medijalni temporalni režanj

DiencefalonStriatum Neokorteks Refleksni putevi

Emocionalni

odgovori

Skeletna

muskulatura

CerebelumAmigdala

Squire, 2004

Modeli semantičke memorije

• Model hijerarhijskih mreža

• Model šireće aktivacije

• Model preklapanja odlika

• Model prototipova

• Pristup zasnovan na egzemplarima

• Model zasnovan na propozicijama

• Šeme

DEMONSTRACIJA 1

Model hijerarhijskih mreža

• Hijerarhisjka organizacija pojmova

– Kao u TLC

• Princip šireće aktivacije

TLC

• Semantička mreža

– Čvorovi mreže

– Veze među čvorovima

TLC: čvorovi• Hijerarhijski tip organizacije

– Zasnovan na odnosu podređenih i nadređenih pojmova• Nadređeni pojam: kategorija

– Npr. ptica

• Podređeni pojmovi: pripadnici kategorije– Npr. golub, vrabac, slavuj, detlić…

ŽIVOTINJA

PTICA RIBA

SLAVUJ AJKULA SOMORAO

TLC: čvorovi• Svaki pojam definisan skupom distinktivnih odlika

– Važna odlika: ekonomičnost• Distinktivne odlike sa višeg nivoa propagiraju se na sve pripadnike

sa nižeg nivoa u hijerarhiji– Npr. ptica -> ima perje

» Automatski sledi da perje imajugolub, vrabac, slavuj, detlić

• Nije potrebnovišestruko kodiranjedistinktivnih odlika

ŽIVOTINJA

ima kožu

kreće se

diše

PTICA RIBA

SLAVUJ AJKULA SOMORAO

živi u recije pevačica ima oštre zubeje grabljivica

letiima krila

ima kljun ima perje

ima peraja

ima škrgepliva

TLC: veze• Dve vrste veza

– Između hijerarhijskih nivoa• Status kopule

– Slavuj je ptica.

– Između pojma i njegovih dist. odlika• Status predikata

– Ptica leti. ŽIVOTINJA

ima kožu

kreće se

diše

PTICA RIBA

SLAVUJ AJKULA SOMORAO

živi u recije pevačica ima oštre zubeje grabljivica

letiima krila

ima kljun ima perje

ima peraja

ima škrgepliva

je je

je je je je

• Smer veze– Od podređenog

ka nadređenom– Slavuj -> ptica

– Od subjektaka predikatu

– Ptica -> leti

TLC• Dolaženje do odgovora

– Praćenje pravca veze među pojmovima

• Istiniti iskaz

– Direktna veza

• Slavuj je životinja.

• Neistinit iskaz

– Nema direktne veze

• Slavuj je riba.

ŽIVOTINJA

ima kožu

kreće se

diše

PTICA RIBA

SLAVUJ AJKULA SOMORAO

živi u recije pevačica ima oštre zubeje grabljivica

letiima krila

ima kljun ima perje

ima peraja

ima škrgepliva

je je

je je je je

Princip šireće aktivacije

Pobuđivanje predstave u DM

Širenje aktivacije – pobuđivanjepredstava povezanih pojmova

semantička povezanost (pas – mačka)gramatička povezanost (ja – pevam)fonološka povezanost (svraka – traka)

Kad aktivacija pređe nivo praga pobuđivanja

Niži prag -> brže pobuđivanje

Stepen pobuđivanja proporcionalanjačini veze između pojmova

Sličniji (bliži) pojmovi -> veća aktivacija

Model hijerarhijskih mreža• Veća udaljenost u hijerarhiji

-> slabija veza između pojmova-> niža aktivacija-> duže vreme verifikacije

• Tokom verifikacije

– Ispitanik prvo obradi subjekat

• Pobudi se predstava subjekta

– Aktivacija se širi na ostalepojmove na putanji

• Udaljeni pojmovii distinktivne odlike-> niža aktivacija

vrabac golub slavuj

ptica

životinja

živo biće

peva

leti

kreće se

diše

je

je

je

Empirijska provera• Predikcija izvedena iz modela

– Vreme verifikacije obrnuto proporcionalno stepenuaktivacije

• Manji stepen aktivacije -> duže RT

– Stepen aktivacije obrnuto proporcionalan udaljenosti(broju hijerarhijskih nivoa) između subjekta i predikataiskaza

• Više hijerarhijskih nivoa između -> manji stepen aktivacije

Vreme verifikacije biće direktno proporcionalno brojuhijerarhijskih nivoa između subjekta i predikata iskaza

iskazi kod kojih postoji veći broj hijerarhijskih nivoaizmeđu subjekta i predikata biće sporije verifikovani

• Predikcija modela hijerarhijskih mreža:

Empirijska provera

950

1050

1150

1250

1350

1450

1550

0 1 2

Vre

me

veri

fika

cije

iska

za(m

s)

Broj hijerarhijskih nivoa između subjekta i predikata iskaza

Pojam i distinktivna odlika

Nadređeni i podređeni pojam

Slavuj je pevačica.

Slavuj leti.

Slavuj diše.

Slavuj je slavuj.

Slavuj je ptica.

Slavuj je životinja.

DEMONSTRACIJA 2

Model zasnovan na propozicijama

• Pojmovi su tretirani kao:

– zasebne jedinice,

– određene preko skupa disktinktivnih odlika,

– i njihovih fiksiranih veza sa ostalim pojmovima.

• Naše znanje je i:

– znanje o događajima,

– ad hoc odnosi među pojmovima,

– apstraktna znanja o različitim situacijama.

Model zasnovan na propozicijama• Propozicija

– Minimalna jedinica znanja koja može da stoji kaosamostalna tvrdnja i koju je moguće verifikovati

• U formi propozicije moguće izraziti bilo koji sadržaj kojiuključuje subjekat i predikat

– Ne samo veza između pojma i njegovih distinktivnih odlika

– Ne samo veza između podređenog i nadređenog pojma

– Ne samo semantičke i asocijativne veze među pojmovima

• Forma u kojoj može da se izrazi propozicija

– Iskaz (rečenica)

– Relacije između konstituenata propozicije

ACT*• Propozicija

– Najmanja jedinica znanja koja može da stoji kao samostalnatvrdnja koju je moguće verifikovati

• Veze među pojmovima kao propozicije

• Svaki konstituent dobija jasnu ulogu

• Moguća značenjska analiza nad ulogama konstituenata

devojčica klavirsvira

Sintaksički subjekat predikat

Značenjski agens(vršilac radnje)

relacija recipijent/objekat(ono nad čim je radnja izvršena)

Propozicije

Relacija + Argumenti

- Glagol- Pridev- Bilo koji relacioni

pojam

- Imenice- Vreme, mesta,

ljudi, objekti

Rečenice i propozicije

• Strahinja je jeo čokoladu za vreme časa.

• Čokolada je bila crna.

• Strahinja je smazao hamburger.

Strahinja, koji je za vreme časa jeo crnu čokoladu, smazao je hamburger.

Hamburger je smazao Strahinja, koji je za vreme časa jeo crnu čokoladu.

=

ACT*

Devojčica svira klavir.

Devojčica

agens

svira

relacija klavir

recipijent

ACT*

Devojčica je svirala klavir tokom razgovora.

Devojčica

agens

svira

relacija klavir

recipijent

tokomrazgovora

vremeprošlo vreme

ACT*

(1) Devojčica je svirala klavir tokom razgovora (2) te

Devojčica

agens

svira

relacija klavir

recipijent

tokomrazgovoravremeprošlo vreme

1

2

te

relacija

antecedens

ACT*

(1) Devojčica je svirala klavir tokom razgovora (2) te(3) je majka zatvorila vrata.

Devojčica

agens

svira

relacija klavir

recipijent

tokomrazgovoravremeprošlo

vreme

1

2

te

relacija

antecedens

majka

agens

zatvararelacija

vrata

recipijentprošlo

vreme

3

konsekvens

ACT*• Ovako izražene propozicije mogu da obuhvate

– bilo koji odnos među pojmovima i među propozicijama

– različite sintaksičke varijante iste rečenice

• npr. aktivni i pasivni oblik: različita struktura rečenice, istapropoziciona forma

• Mogućnost generisanja beskonačnog broja propozicija

Kognitivna relevantnost propozicija

• Da li kognitivni sistem zaista operiše propozicijama?

DMPropozicije

Pojmovi Složena znanja(distinktivne odlike) (kompleksni odnosi među pojmovima)

kontinuum

• Statička slika pretvara se u dinamičku sliku

– Obuhvaćena znanja na različitim nivoima opštosti

– Mogućnost generisanja novih sadržaja (propozicija)

– Mogućnost asimilovanja novih sadržaja (propozicija)

Postoji jedna interesantna priča o teleskopu. U Holandiji je živeooptičar po imenu Leprši. Jednog dana njegova deca su, igrajući sesočivima, primetila da stvari izgledaju kao da su veoma blizu ako seposmatraju kroz dva razmaknuta sočiva. Leprši je počeo daeksperimentiše, a naprava koju je napravio privukla je veliku pažnju.Posle izvesnog vremena Leprši je poslao pismo Galileju, velikomitalijanskom naučniku. Galilej je odmah shvatio značaj ovog otkrića ipočeo da pravi sopstveni instrument. Upotrebio je staru cev od orguljau koju je uglavio dva sočiva. Prvom prilikom, kada je noć bila vedra,usmerio je sočiva ka nebu. Bio je zapanjen kada je video da je do tadaprazno tamno nebo odjednom postalo prekriveno velikim brojemzvezda. Posle toga je Galilej svake noći odlazio na toranj i posmatraonebo svojim teleskopom. Jedne noći ugledao je Jupiter, i na svojeveliko iznenadjenje pored njega je primetio tri svetleće zvezde, dve saistočne i jednu sa zapadne strane. Sledeće noći, medjutim, sve zvezdesu bile na zapadnoj strani. Nekoliko noći kasnije ugledao je četiri malezvezde.

Da li je ova rečenica prikazana u okviru teksta?

Leprši je posle izvesnog vremena poslao pismo Galileju, velikomitalijanskom naučniku.

Kognitivna relevantnost propozicija• Saksova (1967)

• Ispitanicima emitovan kontinuirani tekst

– koherentna sadržina – celovita priča

– jedna rečenica u tekstu kritična

• Zvuk zvona uz iznenadno prekidanje pričei prikazivanje test rečenice

• neposredno nakon završetka kritične rečenice

• 80 slogova teksta nakon kritične rečenice

• 160 slogova teksta nakon kritične rečenice

• Zadatak:

– Da li je test rečenica bila prisutna u tekstu?

• ZV: % tačnih odgovora

Promena propozicije!

Kognitivna relevantnost propozicija• Ispitanicima ponuđena jedna od 4 varijante test rečenice:

– a. rečenica identična kritičnoj rečenici

– b. rečenica u kojoj je promenjen smisao kritične rečenice

– c. kritična rečenica data u pasivnom obliku

– d. kritična rečenica sa izmenjenim redom reči

Posle izvesnog vremena Leprši je poslao pismo Galileju, velikom italijanskom naučniku.

Posle izvesnog vremena, veliki italijanski naučnik Galilej, poslao je pismo Lepršiju.

Posle izvesnog vremena pismo je poslato od strane LepršijaGalileju, velikom italijanskom naučniku.

Leprši je posle izvesnog vremena poslao pismo Galileju, velikomitalijanskom naučniku.

Predikcije• Ako je propozicija kognitivno relevantna:

% tačnih odgovora

Odlaganje

1

0.5

Nema grešaka u prepoznavanju promenjene propozicije

Detektovanje svih ostalih promena je na nivou pogađanja

Pasivni oblikPromenjen red rečiIsta rečenica

Neposredno po izlaganju

Sa odlaganjem

Nema razlike u tačnosti

prepoznavanja

Kognitivna relevantnost propozicija

0.5

0.55

0.6

0.65

0.7

0.75

0.8

0.85

0.9

0.95

1

0 80 160Pro

can

atta

čnih

od

govo

ra

Dužina intervala između kritične rečenicei test rečenice (broj slogova)

b) Promenjen smisao

c) Pasivni oblikd) Promenjen red rečia) Ista rečenica

• Sa protokom vremena

– opada procenat tačnosti za sve osim za rečenicu sa promenjenimsmislom

– gubi se površinska struktura rečenice, ostaje zadržan smisaopropozicije

• Ispitanici se oslanjaju na smisao iskaza – strukturu propozicije