dubrovačka rep

8/2/2019 dubrovaka rep

1/12

UVOD

Dubrovaka Republika (lat. Respublica Ragusina) bila je patricijska dravica nastala izsrednjovjekovne dubrovake komune. Nalazila se na jugu dananje Hrvatske, na prostoruDubrovnika i njegove neposredne kopnene i otone okolice, obuhvaala je vei dio dananjeDubrovako-neretvanske upanije (povremeno i sjeverno od Neuma). Ukinuta je 31. sijenja

1808. godine.

Bila je drava vrlo jakogpomorstva i sauvala je svoju neovisnosttrgovinom sa velikim silama,poput Osmanskog Carstva. Dubrovnik, teritorijalno malen kao drava, morao je trgovati sasilama, davati im dio teritorija - i tako je uspio do ranog 18. stoljea. U 15. i 16. stoljeuDubrovnik je na vrhuncu gospodarske moi. Ubraja se meu najrazvijenije zemlje ondanjegsvijeta. Njegovi brodovi putuju po svim europskim i sredozemnim morima, te Atlantskom iIndijskom oceanu.

Temelj dubrovakog bogatstva bila je posrednika trgovina ipomorstvo. Dubrovnik je nabavljaosirovine i rude na Balkanu i izvozio ih na Zapad. Tehniku i luksuznu robu kupovao je na Zapadui izvozio je po balkanskim dravama.

Povijest Dubrovake Republike moe se podijeliti na tri povijesna razoblja.[1]Prvo (bizantinsko)razdoblje traje do 1205. To je razdoblje u kojem je Dubrovnik uglavnom pod vrhovnom vlauBizanta, povremeno mletakom i normanskom, a u jednom razdoblju i pod vlau hrvatskogvladara Tomislava.

[2][3] U 12. stoljeupoinje se oblikovati dubrovaka komuna s vlastitim

institucijama vlasti, koja je povremeno uspjevala ostvariti i znatniji stupanj unutarnje autonomije.

Drugo (mletako) razdoblje obuhvaa razdoblje od 1205. do 1358., kada Dubrovnik priznajevrhovnu vlast mletakog duda.

Tree razdoblje zapoinje 1358., nakon to Ludovik I. Anuvinac Zadarskim mirom stavlja podvlast cijelu mletaku Dalmaciju te Viegradskim ugovorom potvruje Dubrovakoj Republici sveatribute dravnosti. To razdoblje, u kojem je Dubrovaka Republika doivjela svoj vrhunac, trajesve do 1808., kad ju Napoleonove okupacijske snage slubeno ukidaju.

POETCI
http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dko-neretvanska_%C5%BEupanijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dko-neretvanska_%C5%BEupanijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dko-neretvanska_%C5%BEupanijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dko-neretvanska_%C5%BEupanijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Neumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/31._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/31._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1808.http://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trgovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trgovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sredozemno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Atlantski_oceanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Indijski_oceanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rudehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Balkanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/1205.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tomislavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/12._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/12._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/1358.http://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%BEdhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%BEdhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludovik_I._An%C5%BEuvinachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zadarski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1808.http://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1808.http://hr.wikipedia.org/wiki/Zadarski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ludovik_I._An%C5%BEuvinachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%BEdhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1358.http://hr.wikipedia.org/wiki/12._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Tomislavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/1205.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Balkanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rudehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Indijski_oceanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Atlantski_oceanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sredozemno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trgovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1808.http://hr.wikipedia.org/wiki/31._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Neumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dko-neretvanska_%C5%BEupanijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski


2/12

Grad je osnovan u 7. stoljeu[4] (oko 614.) nakon to su Avari i Slaveni unitili rimski gradEpidaurum (dananjiCavtat). Preivjeli su se pomakli na maleni otok udaljen 25km sjeverno odCavtata zvan Lausa. Pretpostavlja se da su Hrvati izveli drugi napad na grad Epidaurum i

potpuno ga unitili.[4]

Dubrovaki trgovac

Prema drugoj teoriji, Epidaurum je uniten oko 265. od strane Gota, po engleskom piscu JohnuGardneru Wilkinsonu, "Dubrovnik je, vjerojatno, osnovan daleko prije nego je Epidaurus

konano uniten, i da su razne barbarske smetnje, u treem i etvrtom stoljeu, dovele doosnivanja ovog mjesta kao zaklonita".[5]

Nova je lokacija nudila vie zatite, no Rimljani su ubrzo uspostavili trgovaku i politiku vezusa Slavenima na kopnu.

Izbjeglice iz rimskog Epidauruma sagradili su novo naselje na malom otoku (neki izvori kaupoluotoku) Lausa, dok su drugi narodi (preteito Hrvati) naselili obalu i svoje naselje nazvaliDubrovnik. U poetku su Rimljani i Hrvati bili skeptini prema jedni drugima. S vremenom su sezbliili, pa su tako dva naselja u 12. stoljeu postali jedno. Kanal koji je razdvajao dva naseljapopunjen je i danas je najpoznatija gradska ulica (Stradun), koja je ujedno postala i gradsko

sredite. Tako jeDubrovnikpostao slavenski naziv za ujedinjeni grad.

Nedavno se pojavila i nova teorija koja se temelji na arheolokom iskapanju. Novi pronalasci(ukljuujui kapelicu i dio gradskih zidova) datiraju iz 5. stoljea, to je u sukobu s prvomteorijom. Veliina starekapelice navodi da se u to vrijeme tu nalazi veliki broj ljudi. Pojavila se ijo jedna teorija, koja se, meu povjesniarima, sve vie i vie prihvaa, a govori da gradDubrovnik vue korijene jo iz grkog vremena. Grka teorija se pojavila s pronalascimanekoliko grkih artefakata u vrijeme iskapanja u dubrovakoj luci. Takoer, buenje kameneceste otkrilo je pijesak, to dovodi u pitanje je li Lausa bila otok.

Antun Nieti, u svojoj knjizi Povijest dubrovake luke objanjava teoriju u kojoj stoji da sugrki pomorci osnovali Dubrovnik. Kljuni dio teorije je objanjenje da su antiki brodovi morali
http://hr.wikipedia.org/wiki/7._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/7._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/7._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Avarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Epidaurum&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Paton-3http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Paton-3http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Paton-3http://hr.wikipedia.org/wiki/265.http://hr.wikipedia.org/wiki/Gotihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=John_Gardner_Wilkinson&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=John_Gardner_Wilkinson&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Wilkinson-4http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Wilkinson-4http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Wilkinson-4http://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapelicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapelicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Mercante_Raguseo.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kapelicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrvatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Wilkinson-4http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=John_Gardner_Wilkinson&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=John_Gardner_Wilkinson&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Gotihttp://hr.wikipedia.org/wiki/265.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Paton-3http://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Epidaurum&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Slavenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Avarihttp://hr.wikipedia.org/wiki/7._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/7._stolje%C4%87e


3/12

putovati od 45 do 50 milja dnevno, stoga im je trebala luka za odmor. Idealna kombinacija bi bila

i da je postojao izvor pitke vode. Dubrovnik je imao oboje, a nalazio se u sredini izmeu dvagrka naselja, Budve i Korule, koja su na razmaku od 95 nautikih milja.

RANO RAZDOBLJE

Dubrovnik je bio grad bizantinske Dalmacije, plaajui za svoje vinograde i maslinike godinjidanak od po 36 zlatnika susjednim knezovima zahumskom i travunjskom, na ijem su sezemljitu oni nalazili.

Izrijekom se Dubrovnik prvi put spominje 867. godine, kad su ga Saraceni od 866. do 867.

opsjedali. Opsada je nakon petnaest mjesecu zavrena zahvaljujui bizantskom caru Baziliju I.Makedoncu, koji je poslao flotu pod zapovjednitvom Niketasa Orifasa prema Dubrovniku.[6]Slabljenjem Bizanta,Mletaka Republikapoela je gledati na Dubrovnik suparniki, i smatrala jeda treba doi pod njezinu upravu, no pokuaj Mleana948. da zauzmu grad bio je bezuspjean.Dubrovani su zasluge pobjede pripisaliSvetom Vlahu koji je postao svetac zatitnik grada. Zaratova izmeu careva Vasilija II. i Samuila koncem10. i poetkom 11. stoljeabizantinski carprepustio je zatitu nad Dubrovnikom mletakom duduPetru II. Orseolu, koji primi poklonstvograda 1000. godine, ali ve za cara Romana III. (1028. - 1034.) opet su Dubrovani postalibizantinski podanici, te sa svojim laama pomau bizantinskoj mornarici u ratu s Arapima.[1]

1050., hrvatski kralj Stjepan I., vladar Bosne i Dalmacije, dao je Dubrovanima zemlju duobale, pa se Dubrovnik proirio doZatona, 16km od grada Dubrovnika, time je Dubrovnik uzeokontrolu nad izvorom pitke vode. Stjepan je takoer dao i luku Gru, koja je sada trgovaka lukaDubrovnika.

U 11. stoljeu, Dubrovnik i okolica opisani su u djelu slavnog arapskog zemljopisca MuhamedaAl-Idrisija. U svom djelu, za Dubrovnik je rekao da je najjuniji grad "zemlje Hrvatske iDalmacije".

[7][8]

Godine 1191., gradski trgovci su dobili slobodu trgovanja u Bizantu od strane cara Izaka II.

Anela. Sline povlastice imao je Dubrovnik ranije u Srbiji (1186.) i Bosni (1189.). Sporazum sbosanskim banom Kulinomje prvi slubeni dokument u kojem se grad nazivaDubrovnik.

MLETAKA VLAST 1205-1358

Osvajanja Carigrada od strane Mleana u etvrtom kriarskom ratu (1204.), sasvim jepromijenilo politike odnose na Istoku. Bizantinsko carstvo je osim neznatna dijela bilo uniteno,a Venecija je postala prva pomorska vlast na Sredozemnom moru. 1205. godine Dubrovnikpriznaje vrhovnu vlast mletakog duda.[9] Iako je i dalje ostao autonomna gradska komuna, uDubrovniku je stolovao mletaki comes(hrv. knez), poevi od1237. imenovan na dvije godine,no potknez i ostalo inovnitvo bila su domaa vlastela. Isto tako nije ni mletake vojske bilo ugradu.

[1] Tjenja veza s Venecijom za doba njezine najvee moi bila je po Dubrovnik od
http://hr.wikipedia.org/wiki/Zahumljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Travunijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Travunijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/867.http://hr.wikipedia.org/wiki/Saracenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/866.http://hr.wikipedia.org/wiki/867.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_I._Makedonachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_I._Makedonachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_I._Makedonachttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Niketas_Orifas&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-5http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-5http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-5http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dka_Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dka_Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dka_Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/948.http://hr.wikipedia.org/wiki/948.http://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Vlahohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Vlahohttp://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/11._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/11._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Petar_II._Orseolohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Petar_II._Orseolohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1000.http://hr.wikipedia.org/wiki/1028.http://hr.wikipedia.org/wiki/1028.http://hr.wikipedia.org/wiki/1034.http://hr.wikipedia.org/wiki/1034.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/1050.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_I.,_kralj_Hrvatskehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_I.,_kralj_Hrvatskehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zaton_%28Dubrovnik%29http://hr.wikipedia.org/wiki/Zaton_%28Dubrovnik%29http://hr.wikipedia.org/wiki/Al-Idrisihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Al-Idrisihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Al-Idrisihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Oman-6http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Oman-6http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Oman-6http://hr.wikipedia.org/wiki/1191.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izak_II._An%C4%91eo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izak_II._An%C4%91eo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Srednjovjekovna_Srbijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1186.http://hr.wikipedia.org/wiki/Banovina_Bosnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1189.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kulinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cetvrti_kri%C5%BEarski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cetvrti_kri%C5%BEarski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/1204.http://hr.wikipedia.org/wiki/Sredozemno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/1205.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Enciklopedija_JLZ-8http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Enciklopedija_JLZ-8http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Enciklopedija_JLZ-8http://hr.wikipedia.org/wiki/1237.http://hr.wikipedia.org/wiki/1237.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/1237.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Enciklopedija_JLZ-8http://hr.wikipedia.org/wiki/1205.http://hr.wikipedia.org/wiki/Sredozemno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/1204.http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cetvrti_kri%C5%BEarski_rathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kulinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1189.http://hr.wikipedia.org/wiki/Banovina_Bosnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1186.http://hr.wikipedia.org/wiki/Srednjovjekovna_Srbijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izak_II._An%C4%91eo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izak_II._An%C4%91eo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/1191.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Oman-6http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Oman-6http://hr.wikipedia.org/wiki/Al-Idrisihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Al-Idrisihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zaton_%28Dubrovnik%29http://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_I.,_kralj_Hrvatskehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Hrvatskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1050.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/1034.http://hr.wikipedia.org/wiki/1028.http://hr.wikipedia.org/wiki/1000.http://hr.wikipedia.org/wiki/Petar_II._Orseolohttp://hr.wikipedia.org/wiki/11._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/10._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Vlahohttp://hr.wikipedia.org/wiki/948.http://hr.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dka_Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-5http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Niketas_Orifas&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_I._Makedonachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_I._Makedonachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/867.http://hr.wikipedia.org/wiki/866.http://hr.wikipedia.org/wiki/Saracenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/867.http://hr.wikipedia.org/wiki/Travunijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zahumlje


4/12

znatnoga utjecaja, jer je on u to doba uredio svoju upravu, proirio zemljite i udario sigurneosnove svojoj istonoj trgovini.

Unutranja uprava ureena je posebnim statutom 1272. godine. Istodobno se Dubrovnikuprikljuio otok Lastovo, dok su Dubrovani grad Ston i stonski rat (poluotok Peljeac) 1333.kupili od bosanskog bana Stjepana Kotromania i srpskoga kralja Stjepana Duana. Svoju

pomorsku trgovinu su pak proirili do Tunisa, Egipta, Sirije i Crnog mora, a sklopili su iliobnovili trgovake ugovore s Bosnom, Srbijom, Bugarskom i Bizantom. I s talijanskimgradovima Dubrovnik je u to doba imao trgovake veze, naroito s Anconom, Firencom,Napuljem i Sicilijom. Najglavni dio dubrovake trgovine bilo je u jednu ruku prevoenje istonihsirovina na zapad, a uvoenje zapadnih industrijalnih proizvoda na istok.[1]

PRIZNAVANJE HRVATSKO UGARSKIH KRALJEVA

Zadarskim mirom 1358. Venecija je izgubila sve otoke i gradove na istonoj obali Jadranskogamora od Kvarnera do Draa. Dubrovnik je priznao vlast hrvatsko-ugarskog kralja Ludovika I.Anuvinca. Odnosi izmeu Dubrovnika i kralja regulirani su Viegradskim ugovorom od 27.svibnja 1358.. Kralj ugarsko-hrvatski primao je od Dubrovana godinji danak od pet stotinadukata, a za sluaj rata morali su ga pomagati na moru, dok se u njihove unutarnje poslove nijemijeao. U politikim poslovima opega dravnoga interesa bio je Dubrovnik dodue podreenhrvatsko-dalmatinskomu banu, ali samo prividno, jer zapravo bila sasvim slobodna republika.[1]

Grb Dubrovake republike i danas grada
http://hr.wikipedia.org/wiki/Lastovohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lastovohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pelje%C5%A1achttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pelje%C5%A1achttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stjepan_Kotromani%C4%87&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stjepan_Kotromani%C4%87&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Du%C5%A1anhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Du%C5%A1anhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anconahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Firencahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napuljhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sicilijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sicilijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Kvarnerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dra%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dra%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dra%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egradski_ugovorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egradski_ugovorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/27._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/27._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1358.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/1358.http://hr.wikipedia.org/wiki/27._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/27._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egradski_ugovorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dra%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvarnerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Sicilijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napuljhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Firencahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anconahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Du%C5%A1anhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stjepan_Kotromani%C4%87&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Pelje%C5%A1achttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lastovo


5/12

PLAANJE DANKA SULTANU

Karta Dubrovake Republike iz1678.

1458. Dubrovaka Republika napravila je ugovor s Otomanskim Carstvom o plaanju danka.Dubrovnik je slao 1. studenog svake godine poslanika u Carigrad da isplati odreenu koliinu

danka. Kada je 1481. grad pao pod osmansku zatitu, Dubrovnik je plaao 12 500 dukata. Usvemu drugome Dubrovnik je bio neovisan. Imali su pravo ui u odnose s bilo kojom dravom iisto tako raditi sporazume s drugim dravama, a brodovi Dubrovnika plovili su pod dubrovakomzastavom. Osmanlije Dubrovakoj Republici daju posebna prava u trgovanju, to dubrovakutrgovinu jo vie vee u Osmansko Carstvo. Dubrovnik je dio jadranske trgovine predao u vlastOsmanskog Carstva, a trgovci iz Dubrovnika plaali su odreeni porez u lukama. Dubrovakitrgovci su takoer opskrbljivali osmanske kolonije, to im je davalo posebne privilegije u carstvu.Dubrovaki trgovaki brodovi mogli su slobodno upoloviti uCrno more, to je bilo zabranjenosvim ne-osmanskim brodovima. Plaali su neke obveze manje od drugih trgovaca, a Dubrovnik jeistodobno uivao osmansku diplomatsku podrku u trgovini s Mleanima.

U doba dok je Beograd bio pod turskom vlau je u tom gradu djelovala dubrovaka trgovakakolonija. Zabiljeio ih jeisusovacBartol Kaikad je 1612. kao papin izaslanik obilazio katolikeu tom greadu

[10]. Ista kolonija je pomagala isusovaku gimnaziju u Beogradu, koja je djelovala donjihova odlaska 1632.

U korist Osmanlija bilo je to to su kontrolirali dubrovaku luku kao jednu od velikih vanosti.Nakon svega, glavnina prometa Firenca-Bursa (osmanska luka u sjverozapadnoj Anatoliji)

prolazila je kroz Dubrovnik. Roba iz Florence napustila bi talijansku luku Pesaro, Fano ili
http://hr.wikipedia.org/wiki/1678.http://hr.wikipedia.org/wiki/1678.http://hr.wikipedia.org/wiki/1458http://hr.wikipedia.org/wiki/1458http://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._studenoghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1481http://hr.wikipedia.org/wiki/1481http://hr.wikipedia.org/wiki/Crno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dka_Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dka_Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isusovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Isusovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bartol_Ka%C5%A1i%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Bartol_Ka%C5%A1i%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Bartol_Ka%C5%A1i%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/1612.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-9http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-9http://hr.wikipedia.org/wiki/Firencahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bursahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anatolijahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pesaro&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fano&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Map_of_Ragusa.jpghttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fano&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pesaro&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Anatolijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bursahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Firencahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-9http://hr.wikipedia.org/wiki/1612.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bartol_Ka%C5%A1i%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Isusovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dka_Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crno_morehttp://hr.wikipedia.org/wiki/1481http://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._studenoghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1458http://hr.wikipedia.org/wiki/1678.


6/12

Anconu te plovila prema Dubrovniku. Od Dubrovnika roba je nastavljala trgovakim putemBosnasaray(Sarajevo)Novi PazarSkopjePlovdivDrinopolje.

Uz Englesku,panjolskui Genou, Dubrovnik je bio najvea konkurencija Veneciji u 15. stoljeuna svim morima, ak i naJadranu.

KRAJ REPUBLIKE

Marmontov dekret o ukinuu Dubrovake Republike (iz postava muzeja Domovinskog rata naSru)

Nakon sloma Mletake Republike 1797. dalmatinski obalni pojas dolazi pod jurisdikcijuHabsburke Monarhije. Pounskim mirom 1805. svu Dalmaciju i Boku kotorsku dobivajuFrancuzi, a jedino je teritorij Dubrovake Republike prekidao kopnenu vezu meu njima.[1]Pojavom Napoleona s jedne, a slabou Turske s druge strane, Dubrovaka Republika vie nijebila sigurna u ustaljenom sustavu zatite.[11]U opasnosti od ruskog zauzea grad se 27. svibnja1806.bez otpora predao francuskim postrojbama. Naime, francuski odred od oko tisuu i dvjestovojnika pod zapovjednitvom generala Lauristona, obmanom je uao u grad.[12] Od ulaskafrancuske vojske u Dubrovnik poele su ratne operacije izmeu zdruenih ruskih vojnih icrnogorski paravojnih snaga, pomognutih i pravoslavnim stanovnitvom u zaleu Republike, uTurskoj. Poetkom mjeseca listopada 1806. uz pomo generalaMarmonta neprijateljska je vojskaistjerana s teritorija Dubrovake Republike. Francuzi su preuzeli civilnu vlast u gradu. Golemefrancuske kontribucije i nameti za izdravanje brojnih trupa potpuno su iscrpili Republiku.Dubrovako brodovlje bilo je uniteno ili uzapeno u sredozemnim lukama, a trgovina sazaleem prekinuta. Dana 31. sijenja 1808. Marmont je, mimo znanja Napoleona (dakako, uznjegovo naknadno odobrenje), dekretom raspustio Senat i dubrovaku Vladu i time ukinuodubrovaku nezavisnost.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Anconahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Novi_Pazarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skopjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plovdivhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drinopoljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drinopoljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Genoahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Genoahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jadranhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jadranhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Muzej_Domovinskog_rata_%28Dubrovnik%29http://hr.wikipedia.org/wiki/Sr%C4%91http://hr.wikipedia.org/wiki/Sr%C4%91http://hr.wikipedia.org/wiki/Sr%C4%91http://hr.wikipedia.org/wiki/1797.http://hr.wikipedia.org/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEunski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEunski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1805.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-10http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-10http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-10http://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/27._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1806.http://hr.wikipedia.org/wiki/Jacques_Lauristonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jacques_Lauristonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-11http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-11http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-11http://hr.wikipedia.org/wiki/August_Marmonthttp://hr.wikipedia.org/wiki/August_Marmonthttp://hr.wikipedia.org/wiki/31._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/31._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1808.http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Marmontov_dekret.JPGhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1808.http://hr.wikipedia.org/wiki/31._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/August_Marmonthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-11http://hr.wikipedia.org/wiki/Jacques_Lauristonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1806.http://hr.wikipedia.org/wiki/27._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-10http://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-.C5.A0i.C5.A1i.C4.87-0http://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1805.http://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEunski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1797.http://hr.wikipedia.org/wiki/Sr%C4%91http://hr.wikipedia.org/wiki/Muzej_Domovinskog_rata_%28Dubrovnik%29http://hr.wikipedia.org/wiki/Jadranhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Genoahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Drinopoljehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plovdivhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Skopjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Novi_Pazarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sarajevohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ancona


7/12

Novac kovanica iz 1733 godine

Nakon ukinua Republike 1808. Dubrovako je podruje s Bokom kotorskom podvrgnutoNapoleonovu Talijanskom Kraljevstvu, a od 1810. do 1814. ukljueno je u sastav francuskihIlirskih provincija. Odlukama Bekog kongresa 1815. podruje nekadanje Republike pripalo jeHabsburkoj Monarhiji u ijem se sastavu nalazi sve do 1918. godine.

Karta Dubrovake republike
http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevstvo_Italija_%281805.-1814.%29http://hr.wikipedia.org/wiki/1810.http://hr.wikipedia.org/wiki/1814.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirske_provincijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dki_kongreshttp://hr.wikipedia.org/wiki/1815.http://hr.wikipedia.org/wiki/1815.http://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dki_kongreshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirske_provincijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/1814.http://hr.wikipedia.org/wiki/1810.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevstvo_Italija_%281805.-1814.%29


8/12

Drutveno, dravno i pravno ureenje

Dubrovako drutvo inili su vlastela (koja se ponekad dijeli na staru (salamankeze) i novu(sorboneze) s obzirom na to da li su taj drutveni status stekli prije ili poslije potresa 1667.),graani i seljaci. Graani su bili bez politikih prava, a bavili su se trgovinom, obrtom,ribarenjem i brodarstvom, stoga su se radi zatite interesa udruivali u trgovinske i zanatske

bratovtine. Najbrojniji, ali takoer politiki bespravni sloj inili su seljaci, meu kojima su serazlikovali zakupnici zemlje, kmetovi, te oni koji su obraivali vlastitu zemlju.[13]

Kneev dvor

Dubrovaka Republika moe se odrediti kao aristokratska feudalna centralistika republika.[13]Naziv republike potvren je u izvorima iz 15. stoljea, ali on nije presudan za pitanje dravnog

statusa niti ve ranije postignute nezavisnosti Dubrovnika. Osnovne za ustrojstvo vlastipostavljene su u 13. i 14. stoljeu te e, uz neke izmjene, potrajati sve do propasti DubrovakeRepublike.[2]Na vlasti je bila vlastela. Na elu Republike nalazi se knez. Glavne institucijeRepublike bile suVeliko vijee,Malo vijeei Senat (Vijee umoljenih)[14]te knez.

Veliko vijee (lat. Consilium maius) spominje se od 1235. lanovima su postajali svi mukipripadnici patricijskih obitelji nakon navrene punoljetnosti. Vijee se formalno "zatvara" 1332.godine (postaje tijelo patricijata koje je od faktine politike elite postalo staleom na vlasti).[2]Novi su se lanovi sveano primali poetkom svake godine. Osnovna uloga Velikog vijea bio jeizbor dravnih slubenika, donoenje zakona, rjeavanje dravnopravna pitanja.[15]Do pojave u14. stoljeuSenata ili Vijea umoljenih uloga Velikog vijea bila je odluujua, da bi politika

mo postupno prelazi na Senat. Najvanija funkcija, koja je ostala sve do pada Republike, bila jeizbor kneza.[16]
http://hr.wikipedia.org/wiki/1667.http://hr.wikipedia.org/wiki/Trgovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obrthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ribarstvohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brodarstvo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Aristokracijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Feudalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Veliko_vije%C4%87e&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Veliko_vije%C4%87e&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Veliko_vije%C4%87e&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Malo_vije%C4%87e&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Malo_vije%C4%87e&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Malo_vije%C4%87e&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Senat_Dubrova%C4%8Dke_republike&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1235.http://hr.wikipedia.org/wiki/1332.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Povijest_Dubrovnika-14http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Povijest_Dubrovnika-14http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Povijest_Dubrovnika-14http://hr.wikipedia.org/wiki/14._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/14._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Berkovi.C4.87-15http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Berkovi.C4.87-15http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Berkovi.C4.87-15http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Sponza_palace.jpghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Berkovi.C4.87-15http://hr.wikipedia.org/wiki/14._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Povijest_Dubrovnika-14http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/1332.http://hr.wikipedia.org/wiki/1235.http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Senat_Dubrova%C4%8Dke_republike&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Malo_vije%C4%87e&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Veliko_vije%C4%87e&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Republikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Feudalizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aristokracijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brodarstvo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ribarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obrthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trgovinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1667.


9/12

Odredba velikog vijea

Malo vijee(lat. Consilium minus) bilo je izvrno tijelo, najprije Velikog vijea, a zatim Senata.U poetku su ga inili knez i 11 vijenika, a kasnije knezi est vijenika-senatora[16]Vlast Malogavijea isprva je bila velika, no s vremenom se ograniavala, da b i naposljetku preostala samobriga za komunalne poslove, poput organizacije slubenih sveanosti. Imalo je i ulogusavjetovanja kneza, pa je osiguravalo kontinuitet u uvjetima brze izmjene knezova.

[14]

Senat (lat. Consilium rogatorum) se u Dubrovniku izvorno nazivao Vijee umoljenih, tovjerojatno svjedoi da to isprva nije bilo stalno tijelo, nego su lanovi sazivani molbom. Nakon ustaljenja, to je vijee preuzimalo sve vie ovlasti, a djelovalo je kao operativno politiko tijelokoje je odreivalo smjernice i povlailo konkretne poteze u unutarnjoj i vanjskoj politici.[15]Unjemu su se izraivali nacrti zakona, a Veliko ih je vijee samo naknadno izglasavalo. Senat jetime postao svojevrsna vlada Republike. Takva kondenzacija vlasti uinila je dubrovaku politikukoherentnijom i efektivnijom, to je osobito bilo vano u doba jaanja osmanske vlasti. Mandatsenatora trajao je godinu dana, a vakancija dvije godine, no ona je ukinuta u 16. stoljeu, pa su seod tada svake godine birali gotovo isti ljudi.[14]

Knez (lat. rector) imao je mandat od samo mjesec dana. Takva metoda trebala je onemoguitipretjerano uvrenje vlasti i sprijeiti uvoenje samovlade. Do 1358. knez (comes) dolazio je izVenecije na dvije godine.[2]Poslije toga, kneza je biralo Veliko vijee. Dubrovani su knezovimapostupno sve vie oduzimali vlast, pa su ih na kraju sveli iskljuivo na slubenike sreprezentativnom funkcijom. Tijekom mandata, knez je morao stanovati uKneevu dvoru.[14]

Teritorijalnu upravu nad pojedinim dijelovima Republike potkraj srednjega vijeka dijelilo je estknezova (konavoski, stonski, slanski,ipanski, lastovski i knez Lopuda iKoloepa) i tri kapetana(trsteniki, janjinski i cavtatski). Oni su tek provodili odluke sredinje vlasti. Lastovo i Mljetimali su znatnu autonomiju i povlastice.

[14]
http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Berkovi.C4.87-15http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Berkovi.C4.87-15http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Berkovi.C4.87-15http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Povijest_Dubrovnika-14http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Povijest_Dubrovnika-14http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Povijest_Dubrovnika-14http://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Kne%C5%BEev_dvorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kne%C5%BEev_dvorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konavlehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slanohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ipanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ipanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ipanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lastovohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lopudhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kolo%C4%8Dephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kolo%C4%8Dephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kolo%C4%8Dephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trstenohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trstenohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trstenohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Cavtathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Trstenohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kolo%C4%8Dephttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lopudhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lastovohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0ipanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Slanohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konavlehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Srednji_vijekhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Kne%C5%BEev_dvorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pravni_leksikon-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/16._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Povijest_Dubrovnika-14http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Berkovi.C4.87-15http://hr.wikipedia.org/wiki/Latinski


10/12

Pravo Dubrovake Republike veim je dijelom pisano pravo, a obiajno pravoprimjenjivalo sesamo supsidijarno.

Dubrovaki statut(Liber statutorum) najstariji dubrovaki pravni zbornik, pravna je kodifikacijasastavljena od osam knjiga, koju je 1272. godine proveo tadanji dubrovaki knez MarkoJustiniani nakon borbe domae vlastele protiv mletakog patricijata. Prva knjiga sadri odredbe o

dravnim tijelima vlasti, utvruje prava i dunosti inovnika, te ureuje pravni poloaj Crkve.Druga knjiga navodi tekstove zakletava koje su polagali dravni inovnici prije preuzimanjadunosti. Propisi o organizaciji i nadlenosti sudova i sudskom postupku navode se u treojknjizi, dok se etvrta knjiga bavi nasljednim,branim i obiteljskim pravom. U petoj knjizireguliraju se agrarni odnosi, pitanja u vezi s nekretninama i javnim slunostima. esta knjigaodreuje kaznena djela i kazne za njih, a kao posebnu zadau navodi suzbijanje gusarstva ikrijumarenja. Pomorskom pravu i plovidbi posveena je sedma knjiga, a osma knjiga sadrinove propise i nadopune starih, posebno one o sudskom postupku.

[13]

Razvoj gospodarskih i drutvenih odnosa uvjetovao je donoenje novih zakonskih odredbi kojesu upisivane u posebne zakonske knjige, na primjer u Knjigu svih reformacija (Liber omnium

reformationium) koja navodi odredbe do 1410., te Zelenu knjigu (Liber viridis) i utu knjigu(Liber croceus) koje sadre odredbe od 1358. do 1460. Tu su jo i Statut carinarnice gradaDubrovnika iz 1277.,Novi carinski zakonik iz 1413.,Zakon o pomorskom osiguranju (Ordo

super assecuratoribus) iz 1568., te Propisi Dubrovake Republike o nacionalnoj plovidbi iz1745. godine.[13]

Povijesne zanimljivosti

Stari Dubrovani imali su odredbu da nisu nikad vijeali i donosili odluke kada je bilovrijeme od iloka i juine, juga!!!On je sam od sebe kazna, a misao je klonula, ivotna radost istjee kroz mutne oi i

pocrnjela lica. Ni sebe samog po iloini ne voli pa kako bi pomuenim razborom donioodluku o drugima! kako pie dubrovaka spisateljica Tereza Buconi Govi.

Dana27. sijenja 1416. godine Dubrovnikje prvi u Europi ukinuo ropstvo. To je iznimanin. Primjerice,Engleska je to uinila 1569., SAD 1865., a Brazilje trgovao ljudima svedo 1888.

Dubrovaka Republika napravila je 1296. jedan od prvih srednjevjekovnih sustavakanalizacije, koji je i danas u upotrebi, dok su gradovi u Europi kao to suLondon, Pariz,i sl. grcali u fekalijama koje su, izmeu ostalog i izbacivali na ulicu.

Godine 1301. godine uvedena je lijenika sluba. Od 1347. godine postoji u gradu staraki dom. Godine 1441. osnovano je Vrhovno zdravstveno vijee. Ljekarna Male Brae spada meu najstarije u Europi. Za godinu osnutka ljekarne uzimase godina izgradnje samostana: 1317. Meutim, zasigurno je najstarija u Europi po

kontinuitetu djelovanja.

U poetku je to bila samostanska ljekarnica za potrebe bolesne brae (franjevci), azametak joj je u odredbi franjevakog Pravila: neka se braa brinu za potrebe bolesnebrae (VI. poglavlje). Tijekom vremena, ponajvie iz humanitarno-karitativnih razloga,ljekarna je prela uski krug samostanskih zidina i postala javnom ljekarnom za potrebegraana, te je time ispunjavala i propis istog Pravila (poglavlje V), naime, da se braa
http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Pongrac-13http://hr.wikipedia.org/wiki/Obi%C4%8Dajno_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obi%C4%8Dajno_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1272.http://hr.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Dka_crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sudhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nasljedno_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bra%C4%8Dno_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bra%C4%8Dno_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obiteljsko_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nekretninahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazneno_djelohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaznahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gusarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorsko_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/1410.http://hr.wikipedia.org/wiki/1358.http://hr.wikipedia.org/wiki/1460.http://hr.wikipedia.org/wiki/1277.http://hr.wikipedia.org/wiki/1413.http://hr.wikipedia.org/wiki/1568.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0iloko&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0iloko&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Jugohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tereza_Buconi%C4%87_Govi%C4%87&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tereza_Buconi%C4%87_Govi%C4%87&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/27._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/27._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1416.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1569.http://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1865.http://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1888.http://hr.wikipedia.org/wiki/1296.http://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Londonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Londonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1301.http://hr.wikipedia.org/wiki/1347.http://hr.wikipedia.org/wiki/1441.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ljekarnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1317.http://hr.wikipedia.org/wiki/Franjevcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franjevcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Franjevcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1317.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ljekarnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1441.http://hr.wikipedia.org/wiki/1347.http://hr.wikipedia.org/wiki/1301.http://hr.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Londonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1296.http://hr.wikipedia.org/wiki/1888.http://hr.wikipedia.org/wiki/Brazilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1865.http://hr.wikipedia.org/wiki/SADhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1569.http://hr.wikipedia.org/wiki/Engleskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Europahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1416.http://hr.wikipedia.org/wiki/27._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tereza_Buconi%C4%87_Govi%C4%87&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Jugohttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0iloko&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/1568.http://hr.wikipedia.org/wiki/1413.http://hr.wikipedia.org/wiki/1277.http://hr.wikipedia.org/wiki/1460.http://hr.wikipedia.org/wiki/1358.http://hr.wikipedia.org/wiki/1410.http://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#cite_note-Krmpoti.C4.87-12http://hr.wikipedia.org/wiki/Pomorsko_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gusarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kaznahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kazneno_djelohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nekretninahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obiteljsko_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bra%C4%8Dno_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nasljedno_pravohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sudhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Katoli%C4%8Dka_crkvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1272.http://hr.wikipedia.org/wiki/Obi%C4%8Dajno_pravo


11/12

uzdravaju od svoga rada. Stoga su franjevci slali na studije pojedinu brau da seosposobe za ljekarniku slubu o emu svjedoe ljekarnike knjige, tzv. farmakopeje izraznih krajeva Europe, koje se uvaju do danas i neke od njih se mogu vidjeti umuzejusamostana Male brae.

Prvi do sada poznati spomeni organiziranog sprjeavanja i gaenja poara u Europi.Godine 1272. u Dubrovakom statutu, u knjizi VI, poglavlje 57, donesen je, izmeuostalih zakona, zakon o zabrani pravljenja kua od slame. Sve je kue trebalo praviti nanain kako bise sprijeio nastanak i irenje poara unutar gradskih zidina. U knjizi VI, poglavlje 55, niti jedan postolar nije smio loiti vatru ispod kotlova, prilikomtavljenja koe unutar gradskih zidina.Jedna zabrana i kazna nalazi se u poglavlju 27 i 37. a odnosi se na dio grada sa ranije

izgraenim kuama koje su obuhvaene novim zidom. Svi oni koji imaju drvene kue unjima ne smiju drati vina, a u kamenim kuama mogu koliko hoe. Cilj je bio, da moguiporok i nepanja nebi upalili kuu. Kuhinje su imale biti graene na vrhovima kua, jer jeu kuhinjama bila upotreba vatre, a tako i velik rizik od poara. Poto je kuhinja na vrhu ukoliko se dogodi poar velika je mogunost da se kua spasi od potpune propasti.Godine 1309., 6. sijenja, u Dubrovakom statutu u knjizi VIII, poglavlje 60, uvedene suprecizne odredbe o organizaciji gaenja poara. U sluaju poara, uz predvoenjeupuenih ljudi, svi stanovnici su imali urnu obvezu pristupiti gaenju sa svojimsjekirama ili punim vjedrima vode. U sluaju unitenja alata opina je bila dunanadoknaditi tetu. Ako bi trebalo zbog gaenja poara sruiti susjednu kuu, za to jeopina morala dati naknadu.

Karantena je izvoran dubrovaki izum i prvi put uvode je 1377.: za razliku od Mletakakoja je u doba kuge jednostavno zabranjivala ulaz svim brodovima u lagunu, ili

Milanskog vojvodstva koje je provodilo stroge i gotovo okrutne mjere kunog pritvora ipraktino zazidavanje oboljelih, dubrovake su vlasti odredile da posada i roba svihbrodova koji dolaze iz kunih krajeva (locis pestiferis) imaju provesti mjesec dana naotocima Supetar, Mrkan ili Bobara uupskom zaljevu. Karantena, koja je usporavala, aline i zaustavljala pomorsku trgovinu, zanimljiva je tim vie to je nastala kao racionalanizraz empirijskog iskustva dubrovakih vlastelina-trgovaca, a ne onodobne medicinskeprofesije, optereene galenskim humoralno-mijazmatikim teoretskim sustavom.Dubrovaka administracija do ideje o karanteni dola zahvaljujui iskustvu s izolacijomoboljelih od lepre (gube). Od prebivanja pod vedrim nebom na otoiima preddubrovakom lukom, karantena se u sljedeih stotinjak i vie godina razvila u institucijusa svim pripadnim odrednicama: regulativom, zgradama (prvi lazaret otvoren je 1397. na

otoku Mljetu) i osobljem, tzv. officiales cazzamortuorum (kaamorti), poslije officialisopra la sanita.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Muzejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Muzejhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1272.http://hr.wikipedia.org/wiki/1309.http://hr.wikipedia.org/wiki/1309.http://hr.wikipedia.org/wiki/Karantenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1377.http://hr.wikipedia.org/wiki/Mlecihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Doba_kugehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupa_dubrova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupa_dubrova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupa_dubrova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1397.http://hr.wikipedia.org/wiki/1397.http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDupa_dubrova%C4%8Dkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Doba_kugehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mlecihttp://hr.wikipedia.org/wiki/1377.http://hr.wikipedia.org/wiki/Karantenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1309.http://hr.wikipedia.org/wiki/1272.http://hr.wikipedia.org/wiki/Muzej


12/12

Crkva sv. Vlaha

Sedma knjiga Statuta Grada Dubrovnika iz 1272. g. sadri iskljuivo lanke kojireguliraju pomorsko pravo. To je najstari takav dokument na svijetu. Godine 1395. donesen je zakon o osiguranju koji je najstariji u Europi. Rije je o

pomorskom osiguranju. Ovaj zakon je tri stoljea stariji od Lloydova osiguranja kojidatira s kraja 17 st.

U Dubrovniku je najstariji arboretum u EuropiArboretum Trsteno. Osnovan je 1498.
http://hr.wikipedia.org/wiki/1272.http://hr.wikipedia.org/wiki/1395.http://hr.wikipedia.org/wiki/17._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arboretum_Trstenohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1498.http://hr.wikipedia.org/wiki/1498.http://hr.wikipedia.org/wiki/Arboretum_Trstenohttp://hr.wikipedia.org/wiki/17._stolje%C4%87ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/1395.http://hr.wikipedia.org/wiki/1272.

Documents

dubrovačka rep