DRŽAVNI DUG - cb-cg. · PDF fileju potencijalni javni dug, na šta je CBCG do sada više puta ukazivala u svojim izvještajima (i prije aktiviranja pojedinih garancija). Grafik 5.6

5 DRŽAVNI DUG

111Državni dug

Prema podacima Ministarstva finansija, državni dug Crne Gore na kraju 2011. godine iznosio je 1.483,5 miliona eura ili 45,3% procijenjenog BDP-a za 2011. godinu. U odnosu na kraj 2010. godine državni dug je uvećan za 16,7%, što je tendencija koja unosi priličnu dozu zabrinutosti.

Tabela 5.1 Struktura javnog duga, u 000.000 eura

Ukupan državni dug1.483,5

45,3% BDP

Unutrašnji dug419,8

12,8% BDP

Spoljni dug1.063,7

32,5% BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Garancije Crne Gore iznose oko 380,8 miliona eura ili 11,6% BDP-a, odnosno 25,7% državnog duga. Uključivanjem garancija, državni dug Crne Gore je iznosio 57% BDP-a, što je veoma blizu Mastrihtskom kriteriju za državni dug i jasno su-geriše da se tendencija daljeg rasta javnog duga mora zaustaviti.

Državni dug je iznosio 132,6% ukupno realizova-nih budžetskih prihoda42 u 2011. godini.

Valutna struktura državnog duga je povoljna. Cjelokupan unutrašnji dug je u eurima, dok je od ukupnog spoljnjeg duga oko 88,5% u eurima, a dio obaveza prema Pariskom klubu povjerilaca, obaveze po osnovu IDA kredita i dug prema EU-ROFIMA u drugim valutama.

42 Bez prihoda od privatizacije, kredita i donacija.

Grafik 5.1Državni dug, % BDP-a

Grafik 5.2Valutna struktura spoljnjeg duga, na dan 31.12.2011. godine

Izvor: Ministarstvo finansija Crne Gore

112 Godišnji izvještaj glavnog ekonomiste • 2011

Depoziti Ministarstva finansija na dan 31.12.2011. godine iznosili su 67,0 miliona eura uključujući i 38.477 unci zlata, tako da je neto iznos državnog duga iznosio 43,3% BDP-a.

5.1. Unutrašnji dug

Unutrašnji dug je u posljednja tri kvartala 2011. godine konstantno bilježio rast, te je na kraju go-dine bio veći za 61,5 miliona eura (17,2%) u od-nosu na kraj 2010. godine. Rast unutrašnjeg duga uzrokovan je rastom duga lokalnih samouprava za 37,6 miliona eura, zatim duga po osnovu ko-mercijalnih kredita za 36,8 miliona eura (od čega 20 miliona eura po osnovu preuzimanje duga, odnosno aktiviranja datih garancija) i po osno-vu državnih zapisa za 15 miliona eura. S druge

strane, smanjene su obaveze po osnovu zaostalih penzija za 15,4 miliona eura, stare devizne štednje za 10,2 miliona eura, restitucije za 1,2 miliona eura i po osnovu kredita nefinansijskih institucija za 1,1 miliona eura.

U strukturi unutrašnjeg duga najveće učešće bilježi dug po osnovu stare devizne štednje - 21,2%, zatim dug lokalnih samouprava - 20,0%, obaveze po osnovu obeštećenja - 18,4% i dug po osnovu državnih zapisa - 15,4% (tabela br. 5.2, grafik br. 5.4).

Tabela 5.2Struktura unutrašnjeg duga, 31. decembar 2011. godine

Kreditor Stanje dugamilioni eura

Učešće uprocijenjenom BDP-u

Učešće u unutrašnjem

dugu

Učešće u javnom

duguStara devizna štednja 89,0 2,7% 21,2% 6,1%

Dug lokalnih samouprava 83,8 2,6% 20,0% 5,7%

Obaveze po osnovu obeštećenja 77,3 2,4% 18,4% 5,3%

Krediti kod poslovnih banaka 54,4 1,7% 13,0% 3,7%

Krediti nefinansijskih institucija 48,9 1,5% 11,6% 3,3%

Zaostale penzije* 1,8 0,1% 0,4% 0,1%

Državni zapisi 64,6 2,0% 15,4% 4,4%

UKUPNO 419,8 12,8% 100,0% 28,8%

* Emisija obveznica stečenih po osnovu Zakona o obeštećenju korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja izvršena je 15.09.2008. godine u ukupnom iznosu od 105,0 miliona eura.


Ukupna obaveza po osnovu restitucije iznosi oko 77,3 miliona eura, što je za 1,2 miliona eura manje nego na kraju 2010. godine (redovna otplata rate).

Grafik 5.3Bruto i neto državni dug Crne Gore, % BDP-a


113Državni dug

Grafik 5.4Struktura unutrašnjeg duga, u 000.000 eura

Konsolidovani dug opština iznosi 109,8 miliona eura i obuhvata:

• Spoljni dug po ugovorima koje je potpisala Vlada Crne Gore sa stranim kreditorima, a sa opštinama potkreditne sporazume, u iznosu od 26,0 miliona eura (iznos povuče-nih sredstava),

• Domaći dug lokalnih samouprava prema bankama u iznosu od 83,8 miliona eura.

Dug po osnovu državnih zapisa iznosi 64,6 mi-liona eura i rezultat je emisije državnih zapisa u toku 2011. godine godine realizovanih kroz osam aukcija.

5.2. Spoljni dug

Spoljni dug je iznosio 1.063,7 miliona eura ili 32,5% BDP-a. U odnosu na kraj 2010. godine veći je za 151,3 miliona eura ili 16,6%, dok je u odnosu na kraj 2009. godine veći za 52%, što je tendencija koja unosi značajnu dozu zabrinutosti.

Rast spoljneg duga u odnosu na kraj 2010. godine rezultat je:

• Emisije Euroobveznica - 180 miliona eura,• Kredita IBRD u ukupnom iznosu od 3,9 miliona eura, • Kredita Banke za razvoj Savjeta Evrope za projekat „1000+ stanova“ - 10 miliona eura, • Kredita EIB u ukupnom iznosu od 6,0 miliona eura za unaprijeđenje infrastrukture, • i ostalih kredita uzetih od EBRD, IDA, KfW, Vlade Španije i Exim banke u ukupnom iznosu od 13,3

miliona eura

Pored toga, na uvećanje ino duga uticao je i porast vrijednosti dolara i švajcarskog franka u odnosu na euro, što je uslovilo porast eurske vrijednosti dolarskih i kredita u švajcarskim francima.

Tokom 2011. godine postali su aktivni i potpisani novi kreditni aranžmani u ukupnom iznosu od 101,7 mi-liona eura. Potpisani su novi zajmovi od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za projekat ,,Hot-Spot’’ (0,9 miliona USD) i ,,Prvi programski zajam za razvojnu politiku - DPL I’’ (59,1 milion eura).

U iznos spoljnjeg duga nijesu uključene obaveze po osnovu neriješenih dužničkih pitanja prema Libiji, Kuvaj-tu, Češkoj i Slovačkoj i UBS banci po osnovu obveznica izdatih u okviru Londonskog kluba (API obveznice). Dug prema vladama ove četiri zemlje Crnoj Gori je pripao po osnovu raspodjele nealociranog duga, a rješava se na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije43. Što se tiče API obveznica, dana 29.08.2011. godine potpisan

43 U pitanju je raspodjela nealociranog duga (5,88% od 38% za Srbiju i Crnu Goru). Shodno Sporazumu o pitanjima sukcesije iz Beča 29. juna 2001. godine rješava se usaglašenim stavovima u okviru Komiteta za podjelu finansijske aktive i pasive bivše SFRJ.


je Sporazum između Vlade Crne Gore i UBS banke kojim su definisani iznos duga, kao i modaliteti otplate, čime je riješeno jedno od preostalih dužničkih pitanja. Obaveza prema UBS banci se izmiruje u dvije tranše od kojih je prva uplaćena, dok će se preostali dio duga uplatiti u prvom kvartalu 2012. godine.

Tabela 5.3 Struktura spoljnjeg duga, 31.12.2011. godine

Kreditor

Stanje duga

milioni eura

Spoljni dug BDP

Učešće u spoljnjem dugu

Učešće u državnom

dugu%

Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) 172,4 5,3 16,2 11,6

Međunarodna finansijska organizacija (IFC) 4,2 0,1 0,4 0,3

Zemlje članice Pariskog kluba kreditora 109,5 3,3 10,3 7,4

Međunarodna organizacija za razvoj (IDA) 64,4 2,0 6,1 4,3

Evropska investiciona banka (EIB)1 75,5 2,3 7,1 5,1

EBRD 22,9 0,7 2,2 1,5

Razvojna banka Savjeta Evrope 10,0 0,3 0,9 0,7

Evropska Zajednica 5,5 0,2 0,5 0,4

Kreditna banka za obnovu - Njemačka (KFW)2 11,2 0,3 1,1 0,8

Mađarski kredit 13,1 0,4 1,2 0,9

Poljski kredit 10,4 0,3 1,0 0,7

Societe General - Education IT 0,5 0,0 0,0 0,0

Francuski kredit - Natixis3 8,5 0,3 0,8 0,6

EUROFIMA - dug ,,Željeznice” 27,1 0,8 2,6 1,8

Češki EXIM - dug ,,Željeznice” 30,0 0,9 2,8 2,0

Steiermarkische Bank und Sparkassen AG4 20,9 0,6 2,0 1,4

Erste Bank 18,8 0,6 1,8 1,3

Credit Suisse Bank 60,0 1,8 5,6 4,0

Exim Bank Mađarska 3,9 0,1 0,4 0,3

Španski kredit za izgradnju deponije 5,0 0,2 0,5 0,3

Austrijski kredit 10,1 0,3 1,0 0,7

EUROBOND 380,0 11,6 35,7 25,6

UKUPNO 1063,7 32,50 100,0 71,7

1 Krediti EIB-a u ukupnom iznosu od 47 miliona eura koje servisiraju javna preduzeća (,,Monteput’’, ,,Aerodromi CG’’ i ,,Elektroprivreda CG’’) ne ulaze u iznos spoljnog duga, već se tretiraju kao garancije.

2 Kredite od njemačke KfW banke za potrebe vodosnabdijevanja koriste opštine, ali čine dio ino-duga.3 Robni kredit - EPCG4 Kredit za finansiranje nabavke vatrogasnih vozila za Ministarstvo unutrašnjih poslova.


115Državni dug

Dosadašnja analiza spoljnog duga se odnosila na iznose povučenih sred-stava po pojedinim kreditnim lini-jama. Treba imati u vidu da po po-jedinim kreditnim linijama postoje sredstva koja su odobrena, a nisu po-vučena. Ukupan iznos raspoloživih, a nepovučenih sredstava iznosi 221,7 miliona eura (tabela br. 5.4).

Tabela 5.4 Spoljnji dug i iznos nepovučenih sredstava kredita, milioni eura

Kreditor Stanje duga Nepovučena sredstva

Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) 172,4 88,8

Međunarodna finansijska organizacija (IFC) 4,2

Zemlje članice Pariskog kluba kreditora 109,5

Međunarodna organizacija za razvoj (IDA) 64,4 4,1

Evropska investiciona banka (EIB) 75,5 45,5

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 22,9 9,8

Razvojna banka Savjeta Evrope 10,0 15,0Evropska Zajednica 5,5

Kreditna banka za obnovu - Njemačka (KFW) 11,2 58,5

Mađarski kredit 13,1

Poljski kredit 10,4

Societe General - Education IT 0,5

Francuski kredit - Natixis 8,5

EUROFIMA - dug ,,Željeznice” 27,1

Češki EXIM - dug ,,Željeznice” 30,0

Steiermarkische Bank und Sparkassen AG 20,9

Erste Bank 18,8

Credit Suisse Bank 59,9

Exim Bank Mađarska 3,9

Španski kredit za izgradnju deponije 4,9

Austrijski kredit 10,1

EUROBOND 380,0

UKUPNO 1063,7 221,7


Grafik 5.5Spoljnji dug, 2007 – 2011, milioni eura


5.3. Državni dug i izdate garancije

Garancije Crne Gore na dan 31.12.2011. godine iznosile su 380,8 miliona eura ili 11,6% procijenjenog BDP-a, odnosno 25,7% državnog duga.

Strane garancije Crne Gore iznosile su 350,7 mili-ona eura ili 10,7% BDP-a, odnosno 23,6% držav-nog duga na kraju 2011. godine. Ako uključimo strane garancije u iznos spoljnjeg duga, onda bi spoljni dug Crne Gore iznosio 43,2% BDP-a. U pi-tanju je i dalje prihvatljiv iznos, ali zabrinjava ten-dencija njegovog rasta posljednjih nekoliko godi-na. Važno je istaći da se pomenuti iznos stranih garancija odnosi na povučena kreditna sredstva. Kada se uzme u obzir cijeli potpisani iznos, stra-ne garancije dostižu iznos od 514,3 miliona eura.

Tokom drugog kvartala 2011. godine došlo do aktiviranja garancije za ugovor zaključen između ,,Željezare Nikšić’’ i Credit Suisse banke iz Londo-na, u visini od 26,3 miliona eura. Aktiviranjem garancije, Vlada Crne Gore je platita iznos od 32,9 miliona eura, od čega 26,3 miliona glavni-ce i 6,6 miliona eura prispjelih kamata i drugih obaveza.

Ukupan iznos domaćih garancija na kraju 2011. godine je iznosio 30,1 miliona eura. Domaći dug sa garancijama iznosi 13,7% BDP-a.

U narednom periodu treba biti vrlo restriktivan prilikom izdavanja garancija, jer one predstavlja-ju potencijalni javni dug, na šta je CBCG do sada više puta ukazivala u svojim izvještajima (i prije aktiviranja pojedinih garancija).

Grafik 5.6Državni dug Crne Gore sa i bez garancija, u % BDP-a

Grafik 5.7Izdate strane garancije

Izvor: Kalkulacije CBCG


117Državni dug

5.4. Otplata duga

Prema podacima Ministarstva finansija, u 2011. godini otplata duga iznosila je 272,1 milion eura. Otplata ka-mata, koje spadaju u tekuće izdatke (odakle se i finansiraju), iznosila je 48,0 miliona eura ili 6,9% ostvarenih tekućih izdataka44 u 2011. godine. Preostalih 224,1 milion eura odnosi se na otplatu glavnice rezidentima, nerezidentima (59,5 miliona eura) i obaveza iz prethodnog perioda koje se finansiraju iz inostranih i domaćih pozajmica, donacija, prihoda od privatizacije i korišćenjem državnih depozita.

Tabela 5.5 Otplata duga45, u milionima eura

Otplata duga 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. procjena

Otplata dugova rezidentima 29,7 52,8 76,7 62,1 37,3

Otplata dugova nerezidentima 84,2 19,9 25,4 45,3 62,5

Otplata obaveza iz prethodnog perioda 59,0 72,9 29,1 89,4 97,3

Otplata garancija 0,1 0,1 1,8 0,0 27,0

Kamate 27,9 23,8 25,5 31,4 48,0

Ukupno 201,0 169,5 158,5 228,3 272,1

Iznos otplate duga je u porastu u proteklih par godina, što je i očekivano s obzirom na česta zaduženja u bli-skoj prošlosti, prije svega preko dvije emisije euroobveznica, kao i zaduživanja kod inostranih finansijskih institucija. Takođe, i u narednom periodu očekuje se rastući trend otplate duga.

44 Tekući izdaci budžeta, fondova i lokalnih samouprava.45 Otplata duga uključuje otplatu duga države, fondova i opština.

Grafik 5.8Izdate domaće garancije, u milionima eura



5.5. Projekcija i održivost državnog duga

U skladu sa projektovanim kretanjem BDP-a u narednom periodu, predviđen je blagi rast ukupnog državnog duga, prije svega usljed rasta spoljnog duga.

Tabela 5.6 Projekcija visine i strukture državnog duga Crne Gore, 2012-2014. god.

2012. 2013. 2014.

BDP u mil € 3405 3595 3814

Inostrani dug u mil € 1.259,12 1.324,82 1.360,49

Inostrani dug u % BDP-a 39,68 36,85 35,67

Domaći dug u mil € 339 306,2 276,9

Domaći dug u % BDP-a 9,96 8,52 7,26

Državni dug u mil € 1.598,12 1.631,02 1.637,39

Državni dug u % BDP-a 46,93 45,37 42,93

Izvor: Ministarstvo finansija, „Pretpristupni ekonomski program za Crnu Goru 2011-2014.“

Analiza održivosti duga ukazuje da je postojeći državni dug Crne Gore održiv, a da bi se teškoće mogle javiti u slučaju negativnog kretanja BDP-a, budžetskog deficita u dužem roku, kao i u slučaju nastavka tendencije daljeg rasta javnog duga. Ipak, iako je javni dug i dalje u granicama propisanim Mastrihtskim kriterijumima, određenu dozu zabrinutosti daje tendencija njegovog prebrzog rasta (grafik br. 5.10). Stoga se u narednom periodu ne bi smjelo dozvoliti odstupanje od projekcija kretanja javnog duga. Pozitivna karakteristika je da je do sada javni dug uredno servisiran, dok izvjesnu dozu zabrinutosti daje sve veća vjerovatnoća aktiviranja pojedinih garancija.

Grafik 5.9Otplata duga u periodu 2007-2011, u milionima eura


119Državni dug

Boks 5.1 – Komparacija pokazatelja zaduženosti

U odnosu na bruto domaći proizvod procijenjen za 2011. godinu javni dug Crne Gore, na kraju 2011. go-dine, iznosi 45,3%. Ovo je značajno niže od definisanog fiskalnog kriterijuma, maksimalno dozvoljenog javnog duga Evropske unije, čime Crna Gora ispunjava jedan od Mastrihtskih kriterijuma (ukupan dug ne smije preći 60% BDP-a). Ovaj indikator se smatra najvažnijim indikatorom održivosti duga.

Na osnovu metodologije Svje-tske banke46 zaključuje se da Crna Gora, na osnovu podata-ka na dana 31.12.2011. godine, spada u grupu srednje zaduže-nih zemalja (tabela br. 1):

• odnos spoljnjeg duga i BDP-a iznosi 32,5%,

• odnos javnog duga i BDP-a iznosi 57,0% (po metodolo-giji SB u javni dug se uklju-čuju i izdate garancije),

• odnos javnog duga i izvoza roba i usluga iznosi 140,8%

• odnos spoljnjeg duga i izvoza roba i usluga iznosi 80,4%.

U poređenju sa zemljama regi-ona (grafik br. 1), Crna Gora je imala niže učešće javnog duga u BDP-u jedino od Albanije i Hrvatske.

46 Debt Reporting System.

Grafik 5.10Državni dug, 2006 – 2011. godina, u milionima eura

Grafik 1Javni dug zemalja regiona*, % BDP-a

* Procjena za 2011. godinu, osim za Crnu GoruIzvor: IMF, World Economic Outlook Database, September 2011


Tabela 1Kriterijum zaduženosti i pozicija Crne Gore

Pokazatelj Visoko zadužene Srednje zadužene Nisko zadužene Crna Gora

2011.Javni dug*/BDP Racio>80% 48%<Racio≤80% 48%≥Racio 57,0%

Spoljni dug/BDP Racio>50% 30%<Racio≤50% 30%≥Racio 32,5%

Javni dug*/Izvoz** Racio>220% 132%<Racio≤220% 132%≥Racio 140,8%

Spoljni dug/Izvoz** Racio>275% 165%<Racio≤275% 165%≥Racio 80,4%

* Po metodologiji Svjetske banke. **Izvoz roba i usluga.

Grafik 2Javni dug izabranih zemalja članica eurozone i Crne Gore*, % BDP

* Procjena za 2011. godinu, osim za Crnu Goru Izvor: IMF, World Economic Outlook Database, September 2011

Documents

DRŽAVNI DUG - cb-cg. · PDF fileju potencijalni javni dug, na šta je CBCG do sada više puta ukazivala u svojim izvještajima (i prije aktiviranja pojedinih garancija). Grafik 5.6