DRU[TVO

ZA IV RAZRED

DEVETOGODI[WE OSNOVNO OBRAZOVAWE

BIQANA @IVKOVI]

Izdava~:

MINISTARSTVO ZA OBRAZOVAWE I NAUKU REPUBLIKE MAKEDONIJEUl. Mito Haxi-Vasilev Jasmin,bb - Skopje

Recenzenti:Suna RAIMI - predsednikDubravka GE[OVSKA - ~lanQiqana SPASEVA - ~lan

Re{ewem Ministra za obrazovawe i nauku Republike Makedonije broj 10-1596/1 od 19.06.2009 godine, odobrava se upotreba ovog uxbenika u osnovnoj {koli.

PREDGOVOR

Uxbenik iz Dru{tva za IV razred devetogodi{weg osnovnog obrazovawa je pisan prema novom nastavnom programu, po Koncepciji i Metodologiji o izradi uxbenika. Ovaj rukopis za uxbenik je ra|en po najsavremenijim metodsko-didakti~kim i pedago{ko-psiholo{kim zahtevima metoda aktivne nastave-interaktivno. To su svetski trendovi gde se od u~enika tra`i da nije pasivan posmatra~ u nastavi, ve} aktivan u~esnik koji radi, misli, posmatra i istra`uje. Zbog toga, uxbenik ima radni karakter i rukovodi se na~elom: - sve {to sam slu{ao zaboravio sam, - sve {to gledam se}am se, - a sve {to sam radio i sada mogu da uradim!

Uputstvo nastavniku: Ono {to je u uxbeniku dato da se dopuni i pisawe je MODEL kako treba da se uradi, a u~enici da pi{u u svoje radne sveske iz dru{tva. Uputstvo u~eniku: Ne pi{i i ne precrtavaj u uxbeniku, ve} u {kolsku svesku. Uxbenik vrati na kraju godine neo{te}en.

Autor Vam `eli Uspeh u poslu i u~ewu

Razvi}e{ sposobnost preko:

Komunicirawa - predstavqa na~in razmene misli i informacija. A to }e{ ostvariti preko: ~itawa, pisawa, slu{awa, izja{wavawa, upore|ewe misli, istra`ivawa i vrednovawa.

Istra`ivawa - predstavqa skupqawe i upotrebe podataka i informacija preko: posmatrawa i bele`ewa, prethodnog planirawa, upore|ivawa i ana-lizirawa.

Saradwa sa drugima - koja se ostvaruje preko aktivnog u~e{}a u: grupnom timskom radu, razumevawe i po{tovawe drugih, po{tovawe tradicije i kul-ture.

Legenda:

Zadatak

Odgovori na pitawa

Napi{i

Razgovaraj

Istra`uj

Podseti se

Re~nik

5

TIMSKI RAD

Saradwa se pojavquje onda kada qudi rade zajedno da bi postigli isti ciq. To se zove timski rad. Timskim radom je mnogo lak{e posti}i svoje ili zajedni~ke ciqeve. U svakoj grupi mo`e da do|e do konflikta koji mo`e dovesti do podeqenosti grupe, wenog uni{tewa ili zna~ajne promene u samoj grupi. Da bi se zadaci uspe{no izvr{avali, ~lanovi treba da po{tuju slede}a pravila:

- podjednako da po{tuju mi{qewe svakog ~lana tima, - da zajedno odlu~uju ko }e biti vo|a grupe, - u timu se du`nosti dele prema sposobnostima ~lanova, - du`nost svakog ~lana je navremeno izvr{avawe zadataka.

Uspe{no }e biti zavr{en jedan zadatak, ako se tim me|usobom usaglasi. Najboqe kada su timovi sastavqeni od 3 do 5 ~lanova.

6

7

PORODICA, DOMA]INSTVO I DRU[TVO

U ovoj temi upozna}e{ se sa pojmovima:

- Porodi~ni `ivot,- Vrste porodica,- Bra~ni `ivot i bra~ne uloge,- @ivot u doma}instvima,- Svojina,- Privatnost i- Na~ini informirawa.

8

PORODI^NI @IVOT

Porodi~ni `ivot se odvija u sklopu jedne porodice. Porodica kao zajednica roditeqa i dece, ima jake emotivne veze me|u ~lanovima. Da bi jedna porodica dobro funkcionirala, potrebno je da postoji: po{tovawe, qubav i razumevawe. Popuni tabelu i napi{i po jedan primer u ~emu se sla`e{ sa ~lano-vima tvoje porodice, a u ~emu se ne sla`e{ (pr. Slu{awe glasne muzike, ko da o~isti akvarium ...)

Ro|ewe nije uvek vezano za porodicu, ali ipak u najve}oj meri se odvija u woj. Svi mi smo ro|eni u porodici ili je porodica nastala na{im ro|ewem.

Postoji vi{e vrsta srodstva. Najva`niji oblik srodstva je krvno ili prirodno srodstvo koje se formira ro|ewem. Srodstvo mo`e biti po ocu ili majci. Pored krvnog srodstva, postoje i : - srodstvo sklapawem braka, - srodstvo koje nastaje posvajawem - du{evno srodstvo (kumstvo, pobratimstvo, srodstvo po mleku).

Da li si u du{evnom srodstvu sa nekim i u kakvom?

krvno srodstvo

^lanovi moje porodice

saglasan sam o nisam saglasan o

Moja majka

Moj otac

Moja sestra

Moj brat

9

Uradi prizmu na temu porodice.

PORODICA

10

Razgovarajte o karakteristikama svake od ovih porodica.

Razlikujemo u`u i {iru porodicu, u zavisnosti od broja ~lanova koji `ive zajedno u jednoj porodici.

U`a porodica se sastoji od dvoje roditeqa koji odrasta svoju decu.[ira porodica je nekoliko generacija iste porodice koje `ive zajedno, dele}i odgovornosti u woj.

U posledwe vreme je pove}an broj jednoroditeqskih porodica. To su porodice u kojima deca `ive sa jednim roditeqem zbog nesuglasica me|u roditeqima.

U kakvoj porodici `ivi{- u`oj ili {iroj?

VRSTE PORODICA

U@A I [IRA PORODICA

Na fotografiji je ________

Ro|en je______________

Sada ima ____________godina

Kada je napravqena fotografija

(Godine)______________

Postoje razne vrste zajedni~kog `ivqewa : sa dva roditeqa, jednim roditeqem, ro|acima, sa qudima - starateqima ili usvojiteqima, i dom-porodica.

Zalepi fotografiju jednog ~lana tvoje {ire porodice i dopuni:

11

Popuni rodovsko stablo.

Ja

MajkaOtac

Baba

Deda

Ujna

Ujak

Tetka

Te~a

bra}a od ujaka

bra}a od tetke

bra}a od stri~eva

bra}a od tetke

Baba

Deda

Tetka

Te~a

Stric

Strina

12

VREMENSKA LENTA

(Nastavni sadr`aj za u~enike koji u~e br`e, {ire i dubqe)

Vremenska lenta je linija na kojoj je mogu}e prikazati datume iz pro{losti po redosledu de{avawa.

Na vremenskoj lenti ozna~i godinu tvog ro|ewa i godine ro|ewa tvojih roditeqa, bra}e, sestara i najstarijeg ~lana tvoje {ire porodice od mla|ih ka najstarijem. Na praznim linijama napi{i ime li~nosti i godinu ro|ewa i pove`i odgovaraju}om godinom lente.

- Ko je nastariji na tvojoj vremenskoj lenti?

- Ko je najmla|i?

- Kolika je razlika u godinama me|u najmla|im i najstarijim ~lanom tvoje porodice?

13

PORODICE KROZ ISTORIJU I DANAS

Oduvek, porodice nisu bile iste. One su se mewale kroz istoriju. U praistoriskoj porodici je glavnu ulogu imala `ena. Takve porodice se

nazivaju matrijarhalne. To zna~i da se majka brinula o potomstvu i donosila va`ne odluke o porodici. Tokom vremena je uloga oca postajala zna~ajnija i tada porodica dobija patrijarhalni karakter.

Danas je osnovna podela porodice na:- tradicionalnu (patrijarhalnu)porodicu i- savremenu (demokratsku) porodicu.

U pro{losti je mnogo vi{e bila zastupqena patrijarhalna porodica. Danas, iako jo{ uvek postoji ovaj tip porodice, razvojem demokratije u dru{tvu i porodice dobijaju ovakav oblik u kojima je svaki ~lan porodice ravnopravan (jednak).

matrijarhat, patrijarhat, patrijarhalno, demokratsko

- ravnopravnost mu`a i `ene

- deca aktivno u~estvuju u porodi~nom `ivotu

- glavnu re~ ima otac

- pretpostavqen je otac i podre|en polo`aj `ene i dece

savremena porodica(demokratsko)

Tradicionalna porodica

(patrijarhalno)

14

Pro~itaj odlomak iz drame „^orbaxi Teodos“ od Vasila Iqoskog.Razgovarajte i preko tehnike Venovog dijagrama odredite karakteristike

Teodosa i Keve (mu`a i `ene).

[ta ti Venov dijagram govori? U kakvoj porodici `ive Teodos i Paraskeva (Keva)?

TEODOS: Pro|i fr~om jo{ jednom, Paraskevo!KEVA: Evo (Bri{e mu kaput) Teodose...htela sam...TEODOS: (prese~e je) Gledaj da {to pre stigne ru~ak, po hladu da donesete,

jer ako bude kasno, sunce }e da ispe~e zeqanik, bi}e kamen.KEVA: Dobro Teodose, nego ne{to sam htela..TEODOS: Znam {ta. Ali ne}u da znam.KEVA: Molim te Teodose! Devojka nema mane, nego o~i ti iz inata ne vide.TEODOS: Nema jedne mane, ve} trista. Kao prvo, Stojanka, seosko ime. Hajde

na|i ime u kalendaru Stojanka!KEVA: Ime je od kuma...Gleda se pamet.TEODOS: Posle, crna...KEVA: Malo je crna, ali lepa, a belilo na lice ne stavqa.TEODOS: A i kakva mo`e da bude devojka iz takve ku}e? Otac je samarxija. Sa

wim li da se posvatim? Radije samar na le|a da stavim. Ona da mi u|e u ku}u! Kakav red, koliko }e biti ~isto? Na zavla~i me vi{e, posao me ~eka, nije red!

KEVA: Teodose...TEODOS: Ni re~i o tome vi{e!KEVA: Drugo ni{ta...Do{la je Arsovica...TEODOS: Nemam ja nikakav posao sa wom...KEVA: O vinogradu...TEODOS: O vinogradu... To nije `enski posao. Koliko puta sam ti rekao da se

ne me{a{ u moje stvari. KEVA: Dobro, Teodose o tome, stvarno je tvoj...Ali o Tom~etu...Molim te kao

Boga...Majka sam... TEODOS: Opet! Ne! ako ste i ti i tvoj sin za samara, ja nisam! Ako se vama

jede hleb sa blatom ispod noktiju, meni se gadi! Da ne ~ujem vi{e! (izlazi). Ru~ak na vreme.

Karakteristike mu`a

Zajedni~ke karakteristike

Karakteristike `ene

15

ULOGA RODITEQA, STARATEQA I DECE

Porodica uti~e na celokupni razvoj li~nosti dece. Formirawe li~nosti u velikoj meri zavisi od na~ina na koji su ih roditeqi vaspitavali.

Pored toga, roditeqi i starateqi imaju obavezu da obezbede materijalnu egzistenciju svojim ~lanovima.

Svaki ~lan porodice ima svoja prava i obaveze u woj i izvan we. Wegov `ivot se odvija i u nasequ i u {koli.

Svi ~lanovi porodice imaju pravo da koriste sve stvari u svom domu, ali i obavezu da ih ~uvaju.

[ta si nau~io u porodici pre polaska u {kolu?

Nabroj sve aktivnosti u svom domu.

Koji je tvoj omiqeni kutak gde provodi{ najvi{e vremena?

starateq

16

Svako dete ima pravo da se igra u dobroj i zdravoj okolini, ali i odgovornost da je ~uva.

Svaki u~enik u {koli ima pravo da pita ono {to ne zna, da zatra`i od nastavnika da mu pomogne, da dobije odgovor na postavqeno pitawe i da ka`e ono {to zna.

U~enik ima i svoja zadu`ewa: da dolazi redovno u {kolu, da u~i i sti~e nova znawa i da se pona{a pristojno ka svima u {koli.

Popuni tabelu.

Prava dece Obaveze dece

U porodici

U nasequ

U {koli

17

PROJEKTNI NASTAVNI RAD

Izaberi jednu temu i napi{i kratak sastav. ^itajte na ~asu i diskutujte o wima.

1. „U ~emu se ne sla`em sa mojim roditeqima“2. „Jednom sam slagao moje roditeqe“3. „Nisam ispunio svoju odgovornost“

18

BRA^NI @IVOT I BRA^NE ULOGE

Brak je zajednica koja zakonom ure|uje `ivot mu`a i `ene. Kada stupaju u brak, mladenci se registruju u op{tini i dobijaju izvod ven~anih. Tekst o pravima bra~nih drugova ~ita mati~ar i time zvani~no ozna~ava brak.

Pored ostalog, brak podrazumeva i zajedni~ku brigu bra~nih drugova u odgajawu dece. Oni treba da se brinu o svakom ~lanu porodice.

Brak mo`e da se sklopi:- registracijom u mati~nu kwigu,- ven~awem u crkvi i sli~no.

Bra~ni drugovi se jo{ nazivaju i supru`nici. Brakovi se sklapaju iz qubavi me|u dva suprotna pola.

Istra`uj, doznaj i odgovori na pitawa!

Zalepi fotografiju tvojih rodi-teqa sa svadbe (ili nacrtaj).

Napi{i datum kada su tvoji rodi-teqi stupili u brak_________

Otac mi je tada imao _________ godina, a majka __________ godi-na.

Zaokru`i:Moji roditeqi su se ven~ali ua) mati~nom (op{tini)b) crkviv) ___________________

mati~ar

19

AKO @ELI[ DA ZNA[ VI[E

(Nastavni sadr`aj za u~enike koji br`e u~e, {ire i dubqe)

Evo nekoliko interesantnih informacija:

* Da li zna{ da postoji Me|unarodni dan porodice? Taj dan je 15 maj.

* Dan roditeqa je 22 jula.

* Dan baba i deda je 9 septembar.

* Me|unarodni dan dece je 20 novembar.

* Dan o~eva je 16 juni.

Da li zna{ kada je praznik Me|unarodni dan `ena?[ta radi{ toga dana?

20

Aktivnosti:1. Napravi svoj li~ni rad i pokloni nekom ~lanu svoje porodice za neki

od navedenih praznika!

Predlozi za rad:

1. ___________________2. ___________________3. ___________________4. ___________________

2. Napravi ~estitku kojom }e{ po`eleti ne{to lepo nekom ~lanu tvoje porodice, a na prazne linije napi{i sadr`aj ~estitke.

21

@IVOT U DOMA]INSTVU

Doma}instvo je grupa qudi koji `ive zajedno kao porodica. Wega sa~iwavaju roditeqi. Broj qudi koji `ive u jednom doma}instvu mo`e biti razli~it. Mesto gde oni `ive se zove dom.

U izvr{avawu svakodnevnih aktivnosti potrebno je da svako daje svoj doprinos u doma}instvu.

Tehnikom Venovog dijagrama, odredi tvoje svakodnevne aktivnosti i aktivnosti roditeqa. Izvedi aktivnosti koje su vam zajedni~ke.

[ta misli{, ko treba da ima vi{e aktivnosti, deca ili odrasli?

Postoje li „mu{ki“ i „`enski“ poslovi?

Da li po{tuje{ slobodno vreme ostalih ~lanova tvoje porodice?

Da li muziku slu{a{ glasno?

[ta radi{ u svoje slobodno vreme?

Da bi doma}instvo boqe funkcioniralo, treba da se po{tuje red u wemu.

Tvoje aktivnosti

Zajedni~ke aktivnosti

Aktivnosti roditeqa

22

PLANIRAWE DOMA]EG BUXETA

Svako doma}instvo ima svoje prihode kojima raspola`e, ali i odre|ene tro{kove. Vrlo je va`no da se novac pravilno rasporedi, umereno da se tro{i i da se {tedi.

Razgledaj sliku i odgovori na zadate zahteve.

Deca u porodici ne zara|uju. Ipak imaju svoje potrebe (u~ewe jezika, spor-tovawe, kwige, igra~ke...). o wihovim potrebama se brinu roditeqi. Napi{i de~ije tro{kove u tvojoj porodici i za {ta su nameweni!

Prihodi, buxet, tro{kovi

Ovog smo meseca u{tedeli

30.000 den. 32.000 den.

Vkupno: 62.000 den.

........Mese~ni ra~uni.............................................

....................Mese~ni tro{kovi za automobil..................

............Prehrambeni proizvodi............................

......................Ode}a............................................................

.............Sredstva za higijenu.................................

15.000 den.

den.

4.000 den.

8.000 den.

12.000 den.

3.000 den.

den.

den.

den.

.........................................................

.........................................................

.........................................................

Tro{kovi za decu...........ukupno:....

Ukupna potro{wa u porodici........................

den.

den.

23

SVOJINA

Svojina stvara obavezu da bude po{tovana. Vlasnik mo`e ne{to da upotrebqava, tro{i, prodaje, uni{tava ili da postupa sa wom onako kako `eli.

Svojina je kada ~ovek poseduje i prisvaja ne{to. Svojina mo`e biti li~na (individualna) i grupna (udru`ena).

^lan 17 Svaki ~ovek ima pravo na svojinu, samostalno i zajedno sa

drugima.

24

1. Mila pi{e dnevnik i ne `eli da se dozna o tome.

2. Marko u svojoj sobi sa drugom razgovara telefonom i ne `eli da ga sestra slu{a dok razgovara.

3. U Darkovom domu su gosti. Darko je zamolio roditeqe da ne govore o wegovoj slaboj oceni iz matematike.

4. U~iteqica deli testove. U~enici tra`e da ne govori glasno ocene.

5. Na vratima Nikoline sobe pi{e „MOLIM VAS KUCNITE PRE ULASKA“.

6. Majka moli decu da iza|u iz wene sobe dok se ona presvla~i.

PRIVATNOST

Privatnost postoji kada ne}emo da podelimo neku informaciju sa drugima. Informacije koje `elimo da podelimo, govorimo javno.

Svako dete ima pravo na svoju privatnost. Zbog toga niko nema pravo da ~ita wegova pisma ili dnevnike bez wegove dozvole.

Pro~itaj izjave i popuni tabelu po onom {to se tra`i.

[ta `ele da zadr`e u

privatnosti?

Od koga `ele da sa~uvaju

privatnost?

[ta rade da bi sa~uvali privatnost?

Ko `eli privatnost?

Mila

Marko

Darko

u~enici

Nikola

majka

25

NA^INI INFORMISAWA

U pro{losti su se vesti prenosile preko glasnika-qudi koji su jahali kowe. Razvojem saobra}aja ubrzava se preno{ewe informacija. Danas je na~in informisawa dosta brz i kre}e se preko satelita, radiovezom, telefonima, televizijom i dr.

Sateliti kru`e Zemqom. Oni su razli~ite veli~ine i oblika.

- Odakle naj~e{}e dobija{ informacije?

Savremeni na~ini komunikacije uti~u na na{e `ivote na razli~ite na~ine i pribli`avaju nas qudima koji su hiqadama kilometara udaqeni od nas.

26

Dnevne novine nas svakodnevno obave{tavaju {ta se oko nas de{ava.

Nabroj nekoliko naslova dnevnih novina

DNEVNE NOVINE

Prema vestima i informacijama, {tampa se deli na:- kvalitetnu {tampu-dnevne novine ozbiqnijih vesti, informacija i analiza, i- `uta {tampa- dnevne novine senzacionalnih vest i zabavnog karaktera za ~itaoce.

Pro~itaj tekst i odgovori na postavqena pitawa!

- [ta si doznao iz ovog odlomka?

- U kojoj se op{tini nalazi {kola?

- Kako ocewuje{ ovu aktivnost?

- [ta bi promenio u tvojoj {koli?

D

Premna:

kv

Glavni urednik je ~ovek koji ima punu kontrolu nad sadr`ajem novine.

Dnevne novine se svakodnevno {tampaju u odre|eni tira`. Tira` je broj od{tampanih primeraka novina.

O[ „Goce Del~ev“ je dobila novi krov i prozore

Op{tina Centar u sara-dwi sa USAID, postavqa nove termopan prozore u o.{. “Goce Del~ev”. [ef kabineta gradona~alnika Centra, Violete Ala-rove, Lidija Nedelkovs-ka, ka`e da su pro{log meseca zapo~eli sa prom-enom prozora i da je op{tina zavr{ila svoj deo, odnosno zamenila prozore u hodnicima sva tri sprata {kole, a ove nedeqe ekipe anga`ovane od USAID }e mewati pro-zore u u~ionicama. Re-konstrukcijom je zamewen i stari azbestni krov O[ “Goce Del~ev” novim kro-vom. Ove nedeqe }e op{tina zapo~eti zamenu dotrajale elektri~ne instalacije. Obnova {kole zavr{i}e po~etkom drugog polugo|a, odnosno do 20 januara.

27

RADIO, TELEVIZIJA I INTERNET

Pre pojave televizije koristio se radio. Preko wega se emituje program razli~itog karaktera.

Televizija se u odnosu na {tampu i radija javqa kasnije. Televizija omogu}uje direktan prenos doga|aja iz celog sveta.

Prvo radio je napravqeno 1920 godine.

Internet je najve}a svetska kompjuterska mre`a. Ona nam omogu}uje da komuniciramo sa qudima iz celog sveta.

Televizor je prona|en 1936 godine.

28

Uradi T-tabelu prvo u grupi, a zatim jednu za ceo razred na temu: Pozitivni i negativni uticaji medijuma na mlade!

Podelite se u tri grupe! Svaka grupa razli~ito istra`uje.

Istra`uju}e aktivnosti

Razlog protiv postojawa Razlog za postojawe

1. grupa: Najgledaniji TV kanal

Uradi anketu od 50 ispitanika (svih uzrasta i etni~kih grupa) o najgledanijem TV kanalu.

MTV A1 Sitel Telma Kanal 5 Alsat BTR drugi

29

Dobijene podatke predstavi na grafikonu.

- Koji TV kanal je po podacima najgledaniji?

2. grupa: Naj~itanije dnevne novine

Anketiraj 50 ispitanika za naj~itanije dnevne novine.

Ve~er Vest Vreme Utrinski Dnevnik Koha drugi

Zatim podatke unesi u grafikon.

5101520253035404550

MTV A1 Sitel Telma Kanal 5 Alsat BTR drugi

5101520253035404550

Ve~er Vest Vreme Utrinski Dnevnik Koha drugi

30

Kojim dnevnim novinama ispitanici najvi{e veruju, a kojim najmawe, po sprovedenoj anketi?

3. grupa: Najpose}enija internet stranica

Podatke unesi u grafikon.

Anketiraj 50 ispitanika o tome koja je najpose}enija internet stranica.

Yahoo Google Kajgana Idividi hi5 Facebook drugi

Koja je internet stranica najpose}enija?

5101520253035404550

Yahoo Google Kajgana Idividi hi5 Facebook drugi

31

PROVERI SVOJE ZNAWE

Porodica je zajednica ____________ i _____________.

Porodica se deli u zavisnosti od broja ~lanova na:_________________ i _________________.

Brak je __________________________________________________________________________________________________________________________.

[ta su supru`nici? ________________________________________________________________________________________________________________.

Doma}instvo sa~iwavaju ____________________________________________________________________________________________________________.

- pisawe dnevnika- telefon- NE UZNEMIRAVAJ - razgovor sa drugom- ode}a

Pove`i!

Svojina

Privatnost

Sredstva za informisawe

Nabroj!

32

33

BORAVI[TA I NASEQA

U ovoj temi upozna}e{ slede}e:

- vrste boravi{ta - susedstvo - naseqa i institucije - reqef - geografska karta - kartografski znakovi i - problemi u naseqima.

34

VRSTE BORAVI[TA I WIHOVO ODR@AVAWE

Svaka porodica treba da brine o svom bora-vi{tu. Da bi dobro funk-cionirali, vrlo je va`no da svaka porodica jed-nom mese~no (po potrebi i ~e{}e) odr`ava ku}ni savet. Na wemu se razgo-vara o problemima i wihovom re{avawu. Poku{aj i ti da aktiv-no u~estvuje{ na tim sas-tancima.

Ovakva vrsta sastana-ka se obavezno odr`ava u stambenim zgradama ili u mahalama za re{avawe teku}ih problema.

Na{ dom je deo na{e porodice.

StojanovskiStojanovski

Nikola `ivi u porodi~noj ku}i u nasequ Vlae, a Marko u stambenoj zgradi u nasequ Kapi{tec. To su wihovi domovi.

Kako da Nikola do|e do Marka?Marko `ivi u ulici Naroden front . Ovakvom tablom se ozna~ava ime

ulice. Kada na|emo ulicu, tra`imo i zgradu koja se nalazi na broju 28 . Ovakvom tablom se ozna~ava broj zgrade ili ku}e.

Svaka ulica ima levu i desnu stranu. Na levoj strani se ku}e (zgrade) obele`avaju neparnim brojevima, a sa desne strane su parni brojevi. Velike zgrade imaju vi{e spratova. Na svakom spratu ima po nekoliko stanova. Svaki stan je ozna~en odgovaraju}im brojem. Na svakom stanu stoji plo~ica sa prezimenom porodice koja tamo `ivi.

35

Od ukupno _______ u~enika na desnoj strani ulice `ive __________ u~enika, a na levoj ________ u~enika.

Napi{i ulice koje prelazi{ od tvog stana/ku}e do tvoje {kole!

Poku{aj sam

Nacrtaj ilustraciju svog boravi{ta (stan, ku}a, stambena zgrada).

U razredu zajedno popunite tabelu. Napravite malo istra-`ivawe. Da li ve}i deo u~enika `ive na desnoj ili levoj strani ulice.

Broj u dnevniku

Broj zgrade/ku}e

Levo

Desno

Uk.

Na kojoj ulici se nalazi tvoja {kola?

Na kojoj ulici se nalazi tvoje boravi{te?

U kom nasequ?

36

Poku{aj da nacrta{ put od tvog doma do tvoje {kole.

Koliko ulica prelazi{?

Napravite istra`ivawe, ko iz tvog razreda `ivi najdaqe, a ko `ivi najbli`e do {kole u kojoj u~ite!

Najdaqe `ivi____________, a najbli`e `ivi_______________.

Koliko je vremena potrebno da do|u od doma do {kole u~enik koji `ivi najdaqe i u~enik koji `ivi najbli`e?

37

Kada `ivimo u jednoj zajednici potrebno je da budemo solidarni, a to zna~i da smo nesebi~ni u davawu pomo}i drugima, odnosno da budemo svesni o potrebi za zajedni~ko delovawe.

- [ta ti se dopada u tvojoj mahali, a {ta bi promenio?

- Da li tvoja mahala ima prostora za igru?

- Za{to je bitno da imamo drugove u na{oj mahali?

SUSEDSTVO I SUSEDSKI ODNOSI

Niko ne `ivi sam. Svi mi `ivimo u zajednice sa ostalim stanovnicima naseqa. Qudi koji `ive najbli`e do nas su na{i susedi. Prema wima treba da se pona{amo pristojno, da gradimo dobre odnose i da im pru`imo pomo} kada im je potrebna.

Zgrade i ku}e koje se nalaze u blizini na{eg doma su na{e mahale. Gradovi su sastavqeni od naseqa i vi{e mahala. Jedna mahala predstavqa sve stanbene zgrade i ku}e koje se nalaze na odre|enoj teritoriji.

- U kojim situacijama qudi treba da poka`u solidarnost?

- Za{to grad Skopqe je grad solidarnosti?

Solidarnost

38

BON TONLepo pona{awe sa susedima

1. Kada sretnemo na{eg suseda, treba ga pozdraviti. Uz pozdrav uvek ide osmeh. Ina~e, kako da nekome verujemo da nam `eli dobar dan kada nas gleda „nam}orasto“.

2. Kada se vozimo liftom pozdravqamo sve-i poznate i nepoznate. Prvo pozdravqa onaj koji ulazi u lift, a ostali koji su ve} u wemu odpozdravqaju.

3. Kada organizujemo ro|endansku zabavu treba da po{tujemo susede time {to }emo izabrati neradan dan, a wih obavestiti.

4. Ako znate pravila ku}nog reda, onda sigurno znate da je odre|eno vreme u danu predvi|eno za odmor. To je period od 17 do 19 ~asova kada ne treba praviti buku, jer na{i susedi najverovatnije odmaraju.

5. Deca iz mahale se ~esto sakupqaju ispred zgrade da izgraju: fudbal, skrivawe ili neku drugu igru. Naro~ito u igri sa loptom se mo`e desiti da lopta odleti i udari u neki prozor i napravi {tetu. Da se to ne bi de-silo odaberite najbli`e igrali{te na kome slobodno mo`ete u`ivati u igri, a izbe}i }ete i ulicu.

39

NASEQA I WIHOVE INSTITUCIJE(institucije, mesne zajednice, javno mesto)

Svi qudi koji `ive u jednom nasequ su stanovnici tog naseqa, a wihovi domovi su wihova boravi{ta.

U jednom nasequ qudi mogu, a i ne moraju da se poznaju, ali svi treba da pridonose da se razvijaju dobri me|uqudski odnosi i za poboq{awe celok-upnog `ivota u nasequ.

U naseqima postoje i rade vi{e institucija iz raznih oblasti. Dru{tvene institucije zadovoqavaju potrebe gra|ana.

Ceo `ivot qudi se odvija kroz mnogo razli~ite institucije.Tako, qudi se ra|aju u porodili{tima. Le~e se u bolnici, obrazovawe

sti~u u {koli, sportuju po klubovima, zabavqaju se u dru{tvima, pozori{tu, rade u ustanovi i preduze}u...

I porodica je institucija.

Napi{i institucije koje postoje u tvom nasequ!

Napi{i kojoj instituciji ({koli, banci, po{ti, apoteci, bioskopu, polici-ji, bolnici) treba da se obrate slede}e li~nosti:

Prostor koji je namewen da ga qudi koriste se zove javno mesto. Na javnim mestima treba da se pona{amo pristojno i kulturno.

1. Marija `eli da po{aqe razglednicu svojim ro|acima u inostranstvo.2. Filip i Teo su se dogovorili da zajedno gledaju „Spajdermen“3. Teta Milica treba da podigne svoje pare.4. Darko je pao sa bicikla i povredio nogu.5. Jani je ukraden mobilni telefon.6. Roditeqi ho}e da upi{u Milu u I razred.7. Ogwena boli grlo. Wegov lekar mu je rekao da pije sirup.

{kola banka po{ta apoteka bioskop policija bolnica

1.

3.

2.

4.

5.

6.

7.

Institucija

40

MESNA ZAJEDNICA

U sklopu naseqa, qudi se organizuju u mesne zajednice. U mesnim zajed-nicama se formiraju: saveti gra|ana, izabrani od stanovnika tog podru~ja. Oni razmatraju probleme iz svakodnevnog ̀ ivota stanovnika. Savet gra|ana bira svog predsednika mesne zajednice sa mandatom od ~etiri godine.

Istra`ivaju}e aktivnosti:Posetite va{u mesnu zajednicu i doznajte koji su problemi razgledani na

posledwoj sednici Saveta.

Dnevni red datum______________

1.2. 3. 4.

mandat

MESNA ZAJEDNICA

NASEQE

41

PRIRODNI FAKTORI I @IVOT U NASEQU

Pro{le godine smo doznali da se ve}a naseqa zovu gradovi, a mawa sela.

Ravnica Brdo Planina

42

- Po ~emu se razlikuju naseqa?

Gde se nalaze naseqa sa slika, napi{i ispod na praznoj liniji!

- Po ~emu se razlikuju planine od brda?

1 2

3 4

nad

500

m

Planinsko naseqe

od 2

00-5

00m

Brdsko naseqe

do 200m

Ravni~arsko naseqe

43

Oboji odgovaraju}om bojom po visini zadati crte`. Napi{i visinu u metrima, a ispod napi{i naziv predela koji odgovara toj visini.

Spoqa{ni izgled zemqine povr{ine se naziva reqef.Reqef je sa~iwen od svih ravnica, brda i planina.

Najvi{i vrh u R. Makedoniji se nalazi na planini Korab i iznosi 2764 metara.

Osogovo je najvi{a planina u isto~noj Makedoniji.

43

44

Povardarje je kotlina i obuhvata dolinu reke Vardar. Ova je kotlina u pro{losti bila ispuwena vodom. To je bilo jezero koje je postepeno isteklo u Egejsko More.

Baba je najvi{a planina u ju`nom delu R. Makedonije.

Na geografskoj karti prona|i podvu~ene pojmove. (Korab, Osogovo, Baba, Povardarje, Pelagonija).

Pelagonija je najve}a kotlina u R. Makedoniji.

Kotlina je ravno zemqi{te okru`eno planinama i vrlo je plodno.

45

REQEF

Reqef Republike Makedonije je prete`no planinski. On je sastavqen od: ravnica, kotlina, brda, niskih, sredwih i visokih planina.

Do svakog grada napi{i u kakvom se predelu nalazi.Berovo__________ Tetovo________________ Negotino_________Skopqe__________ Kriva Palanka_________ Kru{evo__________

Na karti Republike Makedonije koje su najvi{e zastupqene boje?

Odredi glavne i sporedne strane u prazne kvadrati}e!

Ravni~arskiBrdskiPlaninski

46

Da bi se lak{e orijentisali u prostoru, odnosno u nasequ, slu`e nam:

Saobra}ajni znakovi i znakovi za obave{tewa

Prakti~ni zadatak: Podelite se u grupe i uradite reqef od testa na ~vrstoj podlozi. Neka svaka grupa izabere razli~iti predeo. Obojite ga po odgovaraju}oj visini!

Polo`aj Sunca

Plan grada

Geografska karta

47

PLAN GRADA

Planovi su karte krupnog razmera. To su najpreciznije karte, koje imaju ta~no une{ene ulice i sve zna~ajne objekte u gradu, kao: {kole, pozori{ta, muzeji, hoteli, bolnice i dr.

Strane sveta su tako raspore|ene da je gore uvek sever, dole jug, desno je istok, a levo je zapad.

Da bi se lak{e orijentisali, planovi su podeqeni na podjednake kva-drati}e gde su redovi ozna~eni slovima, a kolone brojevima.

U svaki plan je une{en spisak ulica koje su pore|ane po azbu~nom redu, kao i oznaku reda i kolone da bi lak{e prona{li tra`eni objekat.Pr. Hotel,,Aleksandar Palas,, (C3) na gorwoj slici.

Redovi se ozna~uju slovima

Kolone se ozna~uju brojevima

48

Uzmi plan grada Skopqa i u prazni kvadrati} upi{i oznaku mesta gde se nalazi dati objekat.

GTC______________________________

Skup{tina RM ____________________

TC Ramstor _______________________

Pozori{te narodnosti _____________

Univerzitet ”Sv. Kiril i Metodij” ___

Gradski stadion __________________

Skopski sajam _____________________

49

50

GEOGRAFSKA KARTA

Geografske karte su izra|ene u najmawem razmeru. Na ovim kartama su prikazani: planine, reke, jezera, gradovi, dr`ave, mora i dr.

Strane sveta su na geografskim kartama raspore|ene kao i na plano-vima.

Desno je _______________, levo je _________________,dole je ________________ i gore je ________________.

Da bi mogli da pro~itamo geografsku kartu, treba da znamo pre svega kartografske boje i kartografske znakove.

Kartografske boje

Kartografski znakovi

Nadmorska visina

Planine

Brda

RavniceVoda

AutoputAutoput u izgradwiMagistralni putRegionalni putLokalni putOstali putevi@elezni~ka prugaPrevojGrani~ni prelaz

Oznaka za put

RekaJezeroAerodromCrkva, manastirBawaStari gradKotaTermoelektranaHidroelektranaRudnik

51

Napi{i glavne i sporedne strane sveta.

Ja `ivim u

Koje se nalazi u

Delu Republike Makedonije

Visinska skala slu`i za odre|ivawe nadmorske visine.

visinska skala

Reqef je predstavqen kartografskim bojama

Legenda - opis kartograf-skih znakova

Ime dr`ave

Razmer - koliko puta je karta umawena

52

53

54

Napi{i na kojoj strani (glavnoj ili sporednoj) se nalazi dati objekat.

Ohridsko Jezero _________________Skopqe _________________Strumica _________________Dojransko Jezero _________________Belasica _________________Crna Reka _________________[ar Planina _________________

U prazna mesta upi{i zna~aj kartografskog znaka.

1.

2.

3.4.

5.

55

Pre nego {to su qudi imali karte, oni su crtali u stene samo deo koji su poznavali. Zato su slu`ile glinene plo~ice. Evo jedne takve.

Legende obja{wavaju zna~aj sim-bola. Simboli su mali znakovi i na malom prostoru mogu da se unesu mnogi podaci.

Kompas je sprava koja nam pokazuje strane sveta. Na kompasu je igla magnetna i uvek pokazuje severnu stranu. Na dnu kompasa su ispisane glavne i sporedne strane sveta.

56

PROBLEMI U MOJEM NASEQU

Svako od nas `ivi u nekom nasequ. Stanovnici naseqa su direktno vezani sa problemima koji nastaju u wemu. Zato, oni treba da su savesni gra|ani i da se zala`u za re{avawe problema. Da bi postigli neki ciq, oni treba da vole svoje naseqe, da po{tuju svoje sa`iteqe, da su svesni problema i da ih organi-zovano re{avaju.

Preko tehnike grozda, prika`ite probleme u va{em nasequ.

Problemi u mojem nasequ

57

Podelite se na ~etri grupe. Svaka grupa ima odre|enu aktivnost.

Va{ zadatak }e biti da izbrojite otpadke ba~ene na neodgovaraju}e mesto.

Svaki ~lan grupe treba da odredi mesto gde }e vr{iti istra`ivawe i da upi{e mesto u tabeli. Istra`ivawe da vr{i u du`ini od 50 koraka i sak-upqene podatke da unese u tabelu. (pr. 50 koraka od {kolskog dvori{ta, 50 koraka oko zgrade/ku}e, 50 koraka od ul. „Dame Gruev“...).

- Napi{ite izve{taj posle zavr{enog ispitivawa (na ovom mestu }e ostale grupe napisati {ta su doznale od izlagawa ove grupe).

- Koje je mesto najvi{e zaga|eno, koje ~isto?

1. grupa: zaga|ewe

- Koji se otpad najbr`e raspada?

- Da li u va{em nasequ ima kontejnera za razli~itu vrstu otpadaka i za kakve?

Mesto (50 koraka)

Papir Staklo Plastika UkupnoOrgansko |ubrivo

Najlon kese

58

2. grupa: buka

Va{ zadatak je da izmerite buku na odre|ena mesta, u odre|eno vreme i da upi{ete u tabelu prema legendi. Prvo svako sam, a zatim unesite i merewa ostalih ~lanova grupe. Saberite broj pluseva i uporedite dobijene podatke.

Legenda:+++ mnogo buke ++ sredwe + bez buke

[ta prime}uje{ kao rezultat ovog istra`ivawa? Koji periodi dana su najmirniji: u domu__________, od susedstva_________i na ulici_________.

- Gde postoji najvi{e buke i u koliko sati?

Napravite izve{taj od istra`ivawa (na ovom mestu ostale grupe napisa-}e {ta su doznale od izlagawa ove grupe).

U domu Od suseda Na ulici

59

- Koliko je ukupno motornih vozila pro{lo svim ulicama?

3. grupa: saobra}ajni problemi

Odredi tri ulice u tvom nasequ na kojima }e{ izmeriti broj prevoznih sredstava koji }e pro}i u roku od 15 minuta. Podatke stavi u tabelu, a zatim unesi ih u grafikon odgovaraju}om bojom.

Najvi{e motornih vozila je pre{lo ulicom „________“, a najmawe ulicom „___________“.

- Koliko prevoznih sredstava nije zagadilo vazduh?

- Napravite izve{taj o izvr{enom istra`ivawu (na ovom mestu ostale grupe }e napisati {ta su doznale iz izlagawa ove grupe).

5101520253035404550

Automobili Autobusi Kamioni Motori Bicikle

Prva ulica Druga ulica Tre}a ulica

Ulica Automobili Autobusi Kamioni Motori Bicikle

Ukupno

60

Va{ zadatak je da sami odaberete jedan aktuelni problem u va{em nasequ iz ranije izra|enog grozda i da napravite istra`ivawe o wemu. Sami izaberite metod rada.

- Napravite izve{taj posle zavr{etka istra`ivawa (na ovom mestu ostale grupe napisa}e {ta su doznale iz izlagawa ove grupe).

4. grupa:

61

PROVERI SVOJE ZNAWE

Napi{i najva`nije podatke o mestu u kome `ivi{:Mesto, ulica i broj: ________________________________________________Mesna zajednica: __________________________________________________

Nacrtaj mesto u koje `ivi{.

- Napi{i koji je po tebi najve}i problem u tvom nasequ?

Reqef: (okreni stranu 45, na|i svoje mesto i napi{i)- Koja kartografska boja je karakteristi~na za tvoje mesto?

- Na kojoj nadmorskoj visini se nalazi tvoje mesto boravka (okreni stranu 51 i odredi po visinskoj skali)

62

63

OP[TINA

U ovoj }e{ se temi upoznati sa slede}im pojmovima:

- lokalna zajednica, - lokalna samouprava, - gra|anin, - gradona~elnik, - savet op{tine, - firme/ preduze|a, - kulturni `ivot u op{tini, - demokratija, - vlast i upravqawe, - liderstvo i - socijalni problemi.

64

LOKALNA ZAJEDNICA I LOKALNA SAMOUPRAVA

Op{tine su organizovane kao lokalne zajednice, a u wima se sprovodi lokalna samouprava. To zna~i da sami gra|ani odlu~uju o svim zna~ajnim pitawima u svojoj lokalnoj zajednici. Wihovo u~e{}e mo`e biti neposredno i posredno (grupa gra|ana bira svog predstavnika).

Prema naseqenom mestu (grad ili selo), lokalna samouprava mo`e biti gradska ili seoska samouprava.

Jedinica lokalne samouprave je op{tina. Ona je zajednica stanovnika na odre|enom podru~ju.

Gra|ani koji imaju stalano boravi{te na podru~ju jedne op{tine su stanov-nici te op{tine.

Op{tina je du`na da obave{tava stanovnike o svom radu. Svaka op{tina ima svoje podru~je i ime, a treba da ima svoj grb i zastavu.

Sakupi podatke o svojoj op{tini: Kada je formirana tvoja op{tina i kako se zove?

- Koliko stanovnika ima u tvojoj op{tini?

- Koliko od wih su mu{karci, a koliko `ene?

Naseqeno mesto

Naseqeno mesto

Naseqeno mesto

Naseqeno mesto

Op{tina

Op{tina

Lokalni, lokalna vlast, gra|anin

65

OP[TINE U R. MAKEDONIJII U GRADU SKOPQU

Na karti na|i op{tinu u kojoj `ivi{. Weno ime napi{i u kvadrati}u, a kvadrati} pove`i sa op{tinom.

Berovo Bitoq Bogdanci Valandovo Veles Vinica \ev|elija GostivarDebar Del~evo Demir Kapija

Op{tine sa sedi{tem u selu: 41

OhridPeh~evoPrilepProbi{tipRadovi{ResenSveti NikoleStrugaStrumicaTetovo[tip

Op{tine u R.M. (sa sedi{tem u gradu): 33

Demir Hisar Kavadarci Ki~evo Ko~ani Kratovo Kriva PalankaKru{evo KumanovoMakedonska KamenicaMakedonski BrodNegotino

66

Op{tine u gradu Skopqu: 10

AerodromButel Gazi Baba\or~e PetrovKarpo{Kisela VodaSarajCentar^air[uto Orizari

ququ:: 1010

Saraj

\or~e Petrov

67

Kisela Voda

[utoOrizari

Karpo{

Butel

Gazi Baba

^air

Centar

Aerodrom

68

GRA\ANIN

Svaki gra|anin treba da bude aktivan u svojoj op{tini. Zato, treba da bude informisan. Samo na taj na~in mo`e aktivno da u~estvuje i da daje predloge i ideje za poboq{awe `ivota u op{tini.

Da bi uspe{no funkcionisali i da bi poboq{ali svoj `ivot, gra|ani oformquju udru`ewa gra|ana. Svoje predloge iznose preko:

- davawa predloga i ideja,- preko skupova gra|ana i - preko glasawa.

Svaki gra|anin ima pravo samostojno ili zajedno sa drugima (udru`eno) da dostavqa predloge u op{tinu.

Preko referenduma (glasawe), gra|ani odlu~uju o pitawima koja se odnose na wihova naseqa.

Svaki gra|anin kada napuni 18 godina, ima pravo na glas.

gra|anin, referendum

69

ORGANI OP[TINE

Savet se sastoji od predstavnika gra|ana koji su izabrani tajnim gla-sawem. Na ~elu Saveta je predsednik. Izbori se sprovode na svake 4 godine. Koliki }e biti broj ~lanova saveta, zavisi od broja stanovnika u op{tini. Predsednik poziva na sednice saveta. Sednice su javne i za svaku od wih se vodi zapisnik.

Gradona~elnik predstavqa i zastupa op{tinu. Bira se svake 4 godine na op{tim, neposrednim i slobodnim izborima, tajnim glasawem.

Savet donosi odluke koje se odnose na poboq{awe `ivota u op{tini, a gradona~elnik je du`an da odluke realizuje.

Gradona~elnik u odre|ene prijemne dane vr{i prijem gra|ana. Oni ga informi{u o svojim problemima i daju ideje za otstrawivawe problema.

Organi op{tine su:

- Savet op{tine- Gradona~elnik

Gradona~elnik, realizuje

70

Ideje (bura ideja)

- Koje su godine bili posledwi izbori u tvojoj op{tini?

Svi zajedno dajte ideje kako poboq{ati ̀ ivot u op{tini i zapi{ite ih!

Posetite va{u op{tinu i razgovarajte sa wenim pred-stavnicima. Obavezno najavite va{e prisustvo.

- Kako se zove gradona~elnik tvoje op{tine?

- Koliko ~lanova ima u Savetu tvoje op{tine?

- Kada su posledwi put odr`ali sastanak?

- Koliko je bilo prisutnih ~lanova?

- O kojim ta~kama se diskutovalo(napi{i dnevni red sa sednice Saveta)?

Informi{i se: - Da li neki nezadovoqan gra|anin mo`e da podnese tu`bu protiv op{tine?

71

EKONOMSKI @IVOT U OP[TINI

Koja je privredna grana najvi{e razvijena u tvojoj lokalnoj zajednici?

Koja privredna grana nije uop{te razvijena u tvojoj op{tini?

Doznaj, za koju od ovih delatnosti postoje uslovi za razvoj?

Razgledajte dati grozd. Najrazvijeniju privrednu delatnost u tvojoj op{tini razgranaj daqe u konkretnije pojmove.

Ekonomski `ivot op{tine direktno je uslovqen od privrednih i neprivrednih delatnosti u woj.

Industrija

Rudarstvo

Vinogradarstvo

Lov i ribolov

[umarstvo

Zemqoradwa

Sto~arstvo

Povrtarstvo

Vo}arstvo

Privredne delatnosti

ekonomija

72

Razgranajte samo one pojmove iz grozda koji su zastupqeni i odnose se na va{u op{tinu.

- Koja vrsta saobra}aja je najzastupqenija u tvojoj op{tini?

- Nabroj sve zdravstvene ustanove koje su zastupqene u tvojoj op{tini?

- Za koju neprivrednu delatnost postoje uslovi za razvoj u tvojoj op{tini?

- Koji ste pojam najvi{e razgranali?

Zdravstvo

Neprivredne delatnosti

Prosveta

Turizam

Ugostiteqstvo

Trgovina

Saobra}aj

73

FIRME, PREDUZE]A

Odrasli stanovnici u nasequ i op{tini idu na posao i bave se raznim delatnostima. Razli~ite delatnosti pre svega, zavise od izgleda mesta u kome `ive qudi i od wegovog bogatstva. Mnogo qudi rade u institucijama op{tine: u bolnice, {kole, vrti}e, po{te i dr.

U podru~jima gde je plodna zemqa, qudi se bave zemqoradwom: povrtarstvom, vo}arstvom, sto~arstvom. U tim podru~jima se nalaze fabrike za preradu zemqoradni~kih proizvoda. Tu se vr{i prerada vo}a i povr}a-konzervirawe, kao i prerada mesa i mleka.

U brdsko-planinskim predelima postoje i rudnici, odakle qudi kopaju rudu. U blizini rudnika se nalaze i fabrike za preradu rude.

U malim zanatskim radionicama, qudi se bave razli~itim zanatima: obu}ari, bravari, zlatari, frizeri, kroja~i i dr.

Veliki broj qudi radi u trgovini. On prodaju ve} gotove proizvode. Prodaja se vr{i(odvija) u velike prodavnice-supermarkete, robne ku}e ili u male prodavnice.

U krajevima bogatim prirodnim lepotama, qudi rade na wihovom prolep{avawu i prilago|avawu da bi ih qudi pose}ivali i rekreirali se. Ti qudi se bave turizmom.

Da bi se saobra}aj nesmetano odvijao, potrebno je da postoje bezbedni izgra|eni putevi. O wima se brinu qudi koji rade u saobra}aju.

Firma, preduze}e

74

POSAO, ZAPO[QAVAWEDENARI, TRGOVINA

Pare su bitan faktor u svakodnevnom `ivotu. One slu`e kao sred-stvo za pla}awe. U R. Makedoniji pare se nazivaju denari. Postoje kovane pare - monete i papirne pare - banknote.

Trgovina je neprivredna delatnost koja se sastoji u kupovawu i prodavawu robe.

Papirnate pare (banknote) su izmislili Kinezi u X veku.

Bankomati omogu}uju qudima da izvade svoje pare u gotovom 24 ~asa na dan.

U jednoj op{tini, qudi se bave raznim delatnostima-izvr{avaju razne poslove. Firme i preduze}a omogu}uju qudima da se zaposle. Za svoj posao, qudi dobijaju nadomest - platu.

75

KOMUNALNE DELATNOSTI

U pro{losti je svako doma}instvo vodilo brigu o svom sme}u. Jedni su ga gorili, drugi zakopavali u zemqu.

Danas, op{tine brinu o sme}u preko svoje posebne slu`be za komu-

nalne delatnosti. Ove slu`be svakodnevno sakupqaju sme}e iz kontejnera postavqenih

ispred stanbenih i javnih objekata sa specijalno opremqenim vozilima. Sme}e se nosi na odre|eno mesto koje se zove deponija.

Ova slu`ba se brine i o: - ~isto}i ulica, parkova, tr`i{ta - Odr`avawe re~nih korita, i - Ra{~i{}avawe snega sa ulica u zimskom periodu.

- Ko treba da ~isti tvoje dvori{te, sneg ispred tvoje ku}e, zgrade, ispred prodavnica?

Lepa i ~ista okolina je du`nost i obaveza svih nas.

- Da li samo slu`ba za komunalnu delatnost treba da ~isti tvoje naseqe?

deponija

76

KULTURNI @IVOT U OP[TINI

Pojam kultura podrazumeva na~in `ivota odre|enog naroda koji `ivi na odre|enoj teritoriji.

Kultura je u ~vrstoj vezi sa tradicijom i duhovnim svetom, a to se vidi iz: umetnosti, obi~aja, navika i religija.

Kultura je na~in `ivqewa.

Pod kulturu se podrazumeva i: - na~in odevawa qudi, - wihovi obi~aji kod sklapawa braka, - porodi~ni `ivot, - religiozna opredeqenost i - na~in pona{awa.

Zato, postoji razlika me|u qudima. Da bi se ove razlike prevazi{le, potrebna je ve}a komunikacija me|u qudima, ve}e po{tovawe i tolerancija. U povezivawu qudi veliku ulogu imaju lokalne zajednice organizirawem kulturnih manifestacija.

Nabroj kulturne institucije (domove kulture, bioskope, pozori{ta, KUD, verske objekte) u tvojoj op{tini!

Napi{i pismeni sastav o jednoj kulturnoj manifestaciji ili jednoj od tradicija u tvojoj lokalnoj zajednici.

Tradicija, duhovni sveta, religija

77

SIMBOLI LOKALNE ZAJEDNICE

I op{tine imaju svoje simbole. To su grb i zastava. Grb i zastava op{tine se razlikuju od grba i zastave R. Makedonije. Svaka op{tina ima svoj grb i svoju zastavu.

Nacrtaj grb i zastavu svoje op{tine.

Napi{i va`nije podatke o tvojoj op{tini:

Simbol je neki predmet, znak ili obele`je koje stoji umesto ne~eg drugog. Svaki simbol ima svoj jasni zna~aj.

Grb op{tine zastava op{tine

- Najdu`a ulica u mojoj op{tini je:

- Po ~emu se tvoja op{tina razlikuje od susedne?

- Va`niji istoriski spomenici su:

78

DEMOKRATSKI @IVOT U OP[TINIDEMOKRATIJA

Pojam demokratija poti~e iz gr~ke re~i demos - narod i kratien - vlada. To zna~i demokratija je vladavina naroda.

Osnovne vrednosti demokratije su sloboda i tolerancija.

Sloboda zna~i pona{awe ~oveka po sopstvenoj voqi i proceni, ali bez ugro`avawa slobode drugih.

Tolerancija podrazumeva po{tovawe slobode i privatnost svakog.

Ove vrednosti nam razvijaju ose}aj odgovornosti prema sebi i drugima, jer smo svi jednaki i imamo ista prava.

Mi `ivimo u demokratskom dru{tvu i `ivot u op{tini je demokrats-ki, odnosno u op{tinama vlada narod. Da bi boqe ostvarili svoju vlast demokratija se deli na:

- Neposrednu demokratiju - neposredno u~e{}e gra|ana u dono{ewu svih bitnih odluka u dru{tvu, i

- Predstavni~ku vlast - vladawe naroda preko izabranih predstav-nika. Oni se biraju na slobodnim i fer izborima.

Demokratija, ravnopravan

79

- Po ~emu se qudi razlikuju u tvojoj lokalnoj zajednici? (priseti se od pro{le godine „U na{em kraju `ive“)?

- Na kom jeziku govori{ u {koli?

- Kom narodu/nacionalnosti ti pripada{?

- Na kom jeziku kod ku}e govorite?

- [ta misli{, za{to je va`no da svi qudi u tvojoj lokalnoj zajednici budu ravnopravni?

- Kako stanovnici tvoje op{tine ostvaruju ravnopravnost?

Kada poraste{ i bude{ punoletan dobi}e{ mogu}nost da iza|e{ na izbore i glasa{. Treba }e{ da odabere{ qude koji }e rukovoditi, danas sa tvojim razredom, a sutra sa tvojom op{tinom i dr`avom.

[ta misli{, koje osobine treba da poseduje li~nost koju }e{ izabrati za lidera (vo|u)?

lider, liderstvo

- Da li prihvata{ i po{tuje{ razlike me|u qudima? Napi{i jedan primer za tvoje prihvatawe i po{tovawe.

80

JAVNA PITAWA I PROBLEMIU OP[TINI

Ve} smo rekli da je op{tina zajednica na odre|enom podru~ju. Ona se brine o re{avawu svakodnevnih problema wenih stanovnika. Re{avawe problema je od javnog interesa za sve stanovnike op{tine.

Podseti se i napi{i ko dostavqa predloge i probleme u op{tini i na koji na~in.

Svoje probleme _________________ iznosi{ preko:(vidi str.68)

- ____________________________________________________________

- __________________________________________________________ i

- ___________________________________________________________.

Da bi mogli da dostave svoje predloge i probleme do op{tina, gradona~elnik je du`an:

- da obezbedi odgovaraju}e mesto gde bi stanovnici ostavili svoje pred-loge. Otkada ih dostave gradona~elnik

- u roku od 60 dana odgovara na svaki zahtev postavqen od stanovnika op{tine

- ako op{tina nije nadle`na za postavqeni problem, on treba da ga dosta-vi do institucije koja je za to nadle`na.

Op{tine su du`ne da izvr{e slede}e poslove:- za{tita okoline u kojoj `ivimo- snabdevawe vodom i ~i{}ewe otpadnih voda,- osvetqewe ulica,- izgradwu i odr`avawe ulica i lokalnih puteva i- odr`avawe parkova i zelenila.

U pogledu kulture, op{tina se brine jo{ i o:- negovawu: folklora, obi~aja, starih zanata...

Op{tine se naro~ito brinu o mladim stanovnicima preko izgradwe: sportskih objekata, organizirawa sportskih priredbi i manifestacija.

81

U op{tinama se velika pa`wa posve}uje re{ewu problema u oblasti socijalne za{tite i za{tite dece i wihovo obrazovawe. Oni se re{avaju preko izgradwe i odr`avawa: de~ijih vrti}a, {kola, {kolskih domova i dr.

Uz pomo} bure ideja uo~ite probleme u va{oj op{tini!

1.__________________________________________________________

2.__________________________________________________________

3.__________________________________________________________

4.__________________________________________________________

5.__________________________________________________________

Izdvojte jedan problem i napi{ite predloge za re{avawe zadatog problema.

Predlozi za re{avawe datog problema:

1.___________________________________________________________

2.___________________________________________________________

3.___________________________________________________________

4.___________________________________________________________

5.___________________________________________________________

Izdvojite ~as na kojem }ete razgovarati o: nezaposlenosti, zavisnosti i nasiqu (u zavisnosti od va`nosti za va{u op{tinu) i svojim idejama dajte pridones za wihovo re{avawe ili ubla`avawe.

82

NEZAPOSLENOST, ZAVISNOSTII NASIQE

TEMA:__________________________________________________________

Predlozi za re{avawe problema:

_______________________________________________________________

_______________________________________________________________

_______________________________________________________________

_______________________________________________________________

_______________________________________________________________

Uradite projekt o va{em problemu.Postavite ga na vidno mesto u {koli ili u razredu.Uradite bro{uru i podelite je me|u stanovnicima u va{oj op{tini.

Ovo je va{ pridones za re{avawe jednog problema u va{oj op{tini.

83

PROVERI SVOJE ZNAWE

U kojoj op{tini `ivi{?

Na koji na~in qudi re{avaju probleme u nasequ?

Da li ti mo`e{ da glasa{? DA NE

Kada se sti~e pravo na glasawe?

Organi op{tine su:

Neprivredne delatnostiPrivredne delatnosti

84

Kako se u R. Makedoniji nazivaju pare?

[ta je kultura?

Simboli lokalne zajednice

Osnovne vrednosti demokratije su:

85

RE^NIKnepoznatih re~i

Buxet - su svi prihodi i tro{kovi jednog ~oveka, porodice, jedne op{tine,

jedne dr`ave

Vlada - najvi{e izvr{no telo koje sprovodi zakone koje donosi Skup{tina

Gradona~elnik -,,gradski otac,, odnosno lice na ~elu jedne op{tine

Gra|anin - pripadnik dr`ave

Demokratija - jednaka prava gra|ana u upravqawu

Demokratsko - dru{tvo ravnopravno za sve gra|ane

Deponija - posebno odre|eno mesto na kom se dostavqa i skladira otpad

Duhovni svet - qudi koji veruju duhovno u svet koji se ne vidi

Ekonomija - nauka, u{teda, ostvarivawe, radna organizacija

Institucija - ustanova, zavod

Intervju - razgovor koji ima ciq sakupqawe podataka i informacija

Krvno srodstvo - bliski ro|aci (brat, sestra) koji imaju iste roditeqe

Lider/liderstvo - vo|a,vo|e

Lokalni - odnosi se na odre|eno mesto

Lokalna vlast - politi~ka jedinica - koja slu`i potrebama naroda, op{tine

Mandat - vreme dato za ispuwavawe odre|enog zadatka

Mati~ar - ~ovek koji u mati~nu kwigu zavodi decu koja se ra|aju, mladi

koji sklapaju brak i drugo

Matrijarhat - vreme kada je `ena-majka bila glavna u porodici i donosila

odluke o svemu

Nadmorska visina - visina odre|enog mesta na kopnu u odnosu na more

Narod - grupa qudi koje povezuje jedna zajedni~ka teritorija, jezik,

kultura i pro{lost

Parlament - skup{tina jedne dr`ave i najvi{i organ koji donosi zakone

Patrijarhat - vreme kada je mu` bio stub porodice i odlu~ivao o svemu

Patrijarhalno - ~ovek koji se dr`i prema starim obi~ajima i shvatawima

Preduze}e - firma koja izvodi i proizvodi razne stvari ( gradi puteve,

proizvodi ode}u i drugo)

Prihodi - ostvarena pari~na sredstva od posla

86

Ravnopravan - koji ima ista prava kao drugi, isti sa ostalima

Realizuje - ostvaruje neki ciq u `ivotu i poslu, u~i dobro da bi postao

lekar ili nastavnik

Religija - vera

Referendum - izja{wavawe stanovnika (gra|ana) putem glasawa ZA ili

PROTIV datog pitawa

Skup{tina - najvi{e zakonodavno telo u dr`avi koje donosi zakone, a

sastavqeno od predstavnika naroda

Solidarnost - uzajamna odgovornost od zajedni~kog interesa

Starateq - lice koje se brine za druga lica, kao {to su majka, otac, stric

i drugi

Otaxbina (domovina) - je zemqa u kojoj se neko rodio, u kojoj `ivi ili

poti~e iz we, to je zemqa za koju se qudi vezuju sa ose}ajima

- qubav i po{tovawe

Tradicija - ono {to se prenosi iz generacije na generaciju

Tro{kovi - napravqeni izdaci za ode}u, hranu, struju, telefon i drugo

Firma - radna zajednica u kojoj radi vi{e qudi

SADR@AJ

Predgovor ........................................................................................................... 3Timski rad .......................................................................................................... 5PORODICA, DOMA]INSTVO I DRU[TVO .................................................... 7Porodi~ni `ivot ................................................................................................ 8Vrste porodica .................................................................................................. 10U`a i {ira porodica ......................................................................................... 10Vremenska lenta ............................................................................................... 12Porodice kroz istoriju i danas ...................................................................... 13Uloga roditeqa, starateqa i dece ............................................................... 15Projektna nastavni rad .................................................................................... 17Bra~ni `ivot i bra~ne uloge .......................................................................... 18Ako `eli{ da zna{ vi{e .................................................................................. 19@ivot u doma}instvu ....................................................................................... 21Planirawe doma}eg buxeta .............................................................................. 22Svojina ................................................................................................................ 23Privatnost .......................................................................................................... 24Na~ini informisawa ......................................................................................... 25Dnevne novine ..................................................................................................... 26Radio, televizija i internet ............................................................................ 27Proveri svoje znawe .......................................................................................... 31BORAVI[TA I NASEQA ................................................................................. 33Vrste boravi{ta i wihovo odr`avawe ........................................................... 34Susedstvo i susedski odnosi .......................................................................... 37Bon ton ................................................................................................................ 38Naseqa i institucije u wima ............................................................................ 39Mesna zajednica ................................................................................................. 40Prirodni faltori i ̀ ivot u nasequ .................................................................. 41Reqef .................................................................................................................. 45Plan grada ........................................................................................................... 47Geografska karta ............................................................................................... 50Problemi u mom nasequ ...................................................................................... 56Proveri svoje znawe ........................................................................................... 61OP[TINA ............................................................................................................ 63Lokalna zajednica i lokalna samouprava .......................................................... 64Op{tine u R.Makedoniji i u gradu Skopqu ....................................................... 65Gra|anin ............................................................................................................... 68Organi op{tine .................................................................................................. 69

Ekonomski ̀ ivot u op{tini ................................................................................ 71Firme, preduze}a ................................................................................................ 73Posao, zapo{qavawe, denari, trgovina ............................................................ 74Komunalne delatnosti ..................................................................................... 75Kulturni `ivot u op{tini ................................................................................ 76Simboli lokalne zajednice .............................................................................. 77Demokratski ̀ ivot u op{tini.demokratija .................................................... 78Javna pitawa i problemi u op{tini .................................................................. 80Nezaposlenost, zavisnosti i nasiqe .............................................................. 82Proveri svoje znawe ........................................................................................ 83Re~nik nepoznatih re~i ................................................................................... 85

Biqana @ivkovi}

DRU[TVO ZA IV RAZRED

DEVETOGODI[WEG OSNOVNOG OBRAZOVAWA

Urednik i stru~ni saradnikProf. d-r \or|i Pavlovski

PrevodilacSilvana Stankovi}

IlustratorAna Panova Cvetkovska

Priprema za {tampuPROSVETNO DELO AD

Ul. Dimitrija ^upovski 15 - Skopqe

CIP - Katologizacija vo publikacijaNacionalna i univerzitetska biblioteka „Sv. Kliment Ohridski“, Skopje373.3.016:316.3(075.2)=163.3

@IVKOVI], Biqana Zapoznavawe na op{testvoto za IV oddelenie : devetgodi{no osnovno obrazovanie / Biqana @ivkovi}. - Skopje : Ministerstvo za obrazovanie i nauka na Republika Makedonija, 2009. - 79 str. : ilustr. vo boja ; 29 smISBN 978-608-4575-64-1COBISS.MK-ID 79227402

Штампа: Графички центар дооел, Скопје