Društveno-Ekonomski Izveštaj

Romske, Aškalijske i Egipćanske žene

PROGRAM ANGAŽOVANJA ZA JEDNAKOST (E4E)

Projekat Romske, Aškalijske i Egipćanske žena u upravljanju i u privredi

1 | S t r a n a

2 | S t r a n a

Projekat Romskih, Aškalijskih i Egipćanskih žena u upravljanju i ekonomiji sprovodi

CREATE Fondacija u saradnji sa Romskim, Aškalijskim Dokumentacioni Centar

(RADC) i to je deo Programa Angažovanja za Jednakost (E4E), finansiran od strane

Američke Agencije za Međunarodni Razvoj (AAMR) i implementiran od strane Centra

za Obuku i Resurse u Zastupanju (CORZ)

Napomena:

Ova publikacija je omogućena kroz podršku obezbeđenu od strane Američke agencije

za međunarodni razvoj. Mišljenja iznesena u ovoj publikaciji su mišljenja autora i ne

odražavaju stavove Američke Agencije za Međunarodni Razvoj (AAMR) ili ona Centra

za Obuku i Resurse i Zastupanju (CORZ).

3 | S t r a n a

Sadržaj

1.0 Predgovor ....................................................................................................................................... 6

2.0 Kontekst ......................................................................................................................................... 7

3.0 Metodologija ................................................................................................................................ 11

3.1 Uvod ................................................................................................................................................ 11

3.2 Razvoj upitnika ............................................................................................................................. 12

3.3 Obuka istraživača na terenu ..................................................................................................... 13

3.4 Uzorkovanje .................................................................................................................................. 14

3.4.1. Metod uzorkovanja ................................................................................................................ 14

3.4.2. Slučajno uzorkovanje............................................................................................................ 14

3.4.3. Geografska oblast ................................................................................................................. 15

3.4.4. Ciljne grupe ............................................................................................................................ 15

3.4.5. Izbor ispitanica ....................................................................................................................... 15

3.5 Pilotiranje/Kratkoročno testiranje ........................................................................................... 16

3.6 Prikupljanje podataka ................................................................................................................. 16

3.7 Terenski rokovi ............................................................................................................................ 16

3.8 Trajanje intervjua ......................................................................................................................... 17

3.9 Stopa odgovora ........................................................................................................................... 17

3.10 Ponderisanje............................................................................................................................... 17

4.0 Glavni zaključci ........................................................................................................................... 17

4.1 Demografske karakteristike ................................................................................................ 18

4.1.1 Raspodela ............................................................................................................................... 18

4.1.2 Bračno stanje .......................................................................................................................... 18

4.1.3. Profil godina ........................................................................................................................... 19

4.1.4. Status obrazovanja ............................................................................................................... 19

4.2 Ekonomski profil ......................................................................................................................... 20

4.2.1 Zaposlenje ............................................................................................................................... 20

4.2.2 Izvori prihoda ........................................................................................................................... 20

4.2.3 Prosečni prihod ....................................................................................................................... 21

4 | S t r a n a

4.2.4 Generisanje prihoda ................................................................................................................ 22

4.2.6 Percepcija ekonomske situacije ............................................................................................. 23

4.3 Vlasnička prava ............................................................................................................................ 23

4.4 Zdravstveni uslovi ....................................................................................................................... 23

4.4.1 Percepcija o zdravstvenim institucijama ............................................................................. 24

4.5 Odnos zajednice ........................................................................................................................... 24

4.5.1 Interakcija zajednice .............................................................................................................. 25

4.6 Odlučivanje .................................................................................................................................... 25

4.7 Lični razvoj .................................................................................................................................... 26

4.7.1 Aktivno učešće ........................................................................................................................ 27

4.8 Procena potrebe za obukom .................................................................................................... 27

5.0 Zaključci ......................................................................................................................................... 30

Literatura .................................................................................................................................................. 31

5 | S t r a n a

LISTA AKRONIMA I SKRAĆENICA

RAE Romi, Aškalije i Egipćani

USAID Američka Agencija za Međunarodni Razvoj

ATRC Centra za Obuku i Resurse i Zastupanju

RADC Dokumentacioni Centar Roma i Aškalija

KFOD Kosovska Fondacija za Otvoreno Društvo

OEPS Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju

HRW Posmatraci Ljudskih Prava

NVO Nevladina Organizacija

URPK Ujedinjena Romska Partija Kosova

DAP Demokratska Partija Aškalija

NDIK Nova Demokratska Inicijativa Kosova

UNHCR Visoki Komesarijat UN za Izbeglice

OOZ Opstinski Odbor za Zajednice

KCGS Kosovski Centar za Rodnu Ravnopravnost

UNDP Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj

MONT Ministarstvo Obrazovanja Nauke i Tehnologije

SE Savet Evrope

KP Kancelarija Premijera

6 | S t r a n a

1.0 Predgovor

Romska, Aškalijska i Egipćanska zajednice na Kosovu doživljavaju posledice

duboko ukorenjene istorijske i sistemske nepravde generacijama. Oni su takođe morali

da žive kroz patnju izazvanu oružanim sukobom na Kosovu 1998-1999 i žrtvovanja koja

su se dogodila sa obe strane takođe proizilaze iz istorijskog rasizma. Trenutno, oni se

suočavaju sa mnogostrukim teškoćama u procesu tranzicije povezane sa Kosovskom

državnošću. Iako su ove zajednice u poslednje vreme postale aktivnija snaga u

demokratskom procesu reforme na Kosovu i njihov pravni položaj je poboljšan u

poslednjoj deceniji, tri zajednice su i dalje nedovoljno zastupljene u pogledu odlučivanja

i upravljanja u ekonomskoj sferi u smislu zapošljavanja i poslovnog vlasništva. Ovo je

naročito slučaj sa ženama.

Iako postoji opširni kvantitativni dokaz o isključenosti i marginalizaciji Romskih,

Aškalijskih i Egipćanskih žena iz političkih i ekonomskih sfera, nije bilo dovoljno analiza

osnovnih stavova i kulturnih faktora u okviru tih zajednica (posebno žene) i unutar

okolne većinske zajednice koja doprinosi i podstiče ovo isključenje i sprečava uspešnu

primenu nacionalnih politika. Stoga, opšti cilj ovog projekta je da se stvore uslovi u

kojima bi Romske, Aškalijske i Egipćanske žene bile predstavljene ravnopravno u

političkim i ekonomskim oblastima; od domaćinstva, zajednice i opštine, na

nacionalnom nivou. U cilju postizanja opšte namene projekta, neki ključni aspekti, kao

što su (a).povećanje razumevanja znanja, stavova i prakse unutar Roma, Aškalija,

Egipćana zajednica, i većinskih zajednica koje utiču na učešće manjinskih žena u vlasti

i ekonomskim aktivnostima, domaćinstvu i na nivou zajednice; (b). adresiranje i

smanjenje glavnih prepreka za učešće žena; i (c). ohrabrivanje žena iz ciljne grupe sa

odgovarajućim znanjem i veštinama potrebnim da učestvuju u donošenju odluka i

stvaranju prihoda / ekonomske aktivnosti su glavni prioritet.

Osim toga, osnovni cilj socio-ekonomske studije je da se postave smernice koje

će nam omogućiti da se odrede norme i stavovi u vezi sa učešćem Romskih, Aškalijskh

i Egipćanskih žena u rukovodstvu, odlučivanju, kao i ekonomskim aktivnostima. Prema

7 | S t r a n a

tome, kako bi se ovaj cilj realizovao potrebno je preduzeti dva osnovna koraka: (1)

procena istraživanja i priprema izveštaja koristeći mešovite metode prikupljanja

podataka koje se odnose na norme i stavove u vezi sa učešćem Romskih, Aškalijskih i

Egipćanskih žena u donošenju odluka, liderstva i ekonomskih aktivnosti i (2). upotreba

ovog izveštaja istraživanja kao referenca za identifikaciju najvažnije potrebne obuke za

Romske, Aškalijske i Egipćanske žene, koja će im pomoći u procesu njihove izrade

plana obuke. Na kraju, nadamo se da će podaci sadržani u ovom Izvršnom Izveštaju biti

korišćeni od strane svih korisnika podataka i drugih relevantnih aktera za različito

zvučno planiranje razvoja.

2.0 Kontekst

Pretpostavlja se da su Romska, Aškalijska i Egipćanska zajednica među

najugroženijim grupama koje trenutno žive na Kosovu. Pre oružanog sukoba 1999,

zajednica je procenjena da je veća od 150.000 ljudi. Međutim, ovaj broj je drastično

opao tokom oružanog sukoba kao rezultat njihovog raseljavanja sa Kosova. Nedavne

aproksimacije pokazuju da na Kosovu živi oko 35.000 do 40.000 pripadnika Roma,

Aškalija i Egipćana zajednica (OEBS, 2013). Pre oružanog sukoba ove tri manjinske

grupe su posebno priznate zbog njihovih razlika, ali nakon oružanog sukoba

dogovoreno je da oni treba da budu predstavljeni kao zajednička zajednica. Trenutno

postoji nekoliko političkih grupa, kao što su Ujedinjena Partija Roma Kosova;

Demokratska Partija Aškalija i Nova Demokratska Inicijativa Kosova koji predstavljaju

ovu zajednicu. Ipak, uprkos cilju ostvarenja zajedničkih ciljeva kao što su, imajući puna

prava kao priznata nacionalnost, obrazovanje na svom jeziku i pozitivne diskriminacije u

obrazovanju i zapošljavanju, oni nisu bili uspešni u postizanju zbog njihove nesloge i

spoljašnjih uticaja (Visoka, 2011).

Ekstremno siromaštvo, život u ruralnim područjima, zdravstveni problemi,

neobrazovanost, rani brakovi, i visoka stopa nezaposlenosti su neki od najčešćih

problema koje imaju Romske, Aškaljiske i Egipćanske zajednice jedni sa drugima

(Visoka, 2011). Kosovska vlada je usvojila Strategiju za integraciju Roma, Aškalija i

Egipćana zajednica, koja je procenjena da će biti realizovana u roku od 2009-2015.

Glavni ciljevi ovog projekta uključuju; (i) promociju i zaštitu prava Romske, Aškalijske i

8 | S t r a n a

Egipćanske zajednice i integracija u Kosovsko društvo, (ii) razvoj strategija i procedura

koje su u skladu sa međunarodnim sporazumima, (iii) osnaživanje demokratskih

institucija za implementaciju prava Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednice, i (iv)

podrška koja se nudi za razvoj nevladinih organizacija koje predstavljaju interese

Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednice (Kancelarija Premijera, 2008). Godinu dana

nakon što je sporazum postignut u 2009. godini, proces implementacije je počeo sa

konkretnim merama koje su trebale da budu uzete iz centralnih i lokalnih institucija.

Međutim, izveštaj OEBS-a godine (2013) je pokazao da su institucije nisko pale u prve

tri godine implementacije projekta i kako bi obaveze trebalo ispuniti pre roka, više

napora uz bolju saradnju između institucija, i da su potrebna povećanja ljudskih i

finansijskih resursa.

Human Rights Watch (2010) je sproveo istraživanje u nastojanju da baci malo

svetla na temu raseljavanja Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednica. U studiji je

identifikovano: ekstremno siromaštvo, socijalna izolacija, politička nestabilnost,

kontinuirana diskriminacija i nedostatak minimalne pomoći da se obezbedi udoban

povratak, kao ključni faktor koji je zadržao broj povratnika tako niskim. Prema UNDP

godine (2005) oko 50.000 pripadnika Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednice

raseljenih tokom rata trenutno živi u Srbiji, 35.000 živi u Nemačkoj, a drugih 10.000 žive

u susednim zemljama: Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Osim toga,

prema publikaciji UNHCR-a samo oko 7.000 pripadnika Romske, Aškaljiske i

Egipćanske zajednice se vratilo nakon rata. Međutim, prema izveštaju Kancelarije

Premijera godine (2008). Istovremeno je veliki broj izvestio da su napustili Kosovo zbog

ekonomskih teškoća.

Ipak, pregled izveštaja ovog projekta koji je sproveo OEBS u 2012. pokazuje da

je Strategija sprovedena u samo 3 od 34 opštinskih odbora za zajednice, koje su imale

mandat da obezbede sprovođenje ljudskih prava, da daju smernice i podršku za ovaj

projekat , i ponude korektivne mere ako se ne ispune. U izveštaju OEBS-a se zaključuje

da nisu ispunjeni ovi ciljevi i prava rodne jednakosti su prevideli pošto Romske,

Aškalijske i Egipćanske žene nastavljaju da budu proporcionalno nedovoljno

zastupljene.

9 | S t r a n a

Shodno tome, broj organizacija koje su pojačale svoje aktivnosti u poboljšanju

uslova za proces povratka Roma, Aškalija i Egipćana i integraciju je nastao tokom

proteklih godina. Studija KFOS (2009) definiše ulogu svake od institucija u sprovođenju

Strategije i Akcionog plana koji je usvojen od strane Vlade Kosova u 2009. godini.

Diskriminacija unutar Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednice primećena je

da bude endemski problem, međutim, stvari imaju tendenciju da se pogoršavaju kada je

u pitanju analiziranje situaciju Romskih, Aškalijskih i Egipćanskih žena. Žene ovih

zajednica su ometena ne samo zbog diskriminacije etničkog porekla, već i na polnoj

osnovi (KCGS, 2013). U zapošljavanju na primer, postoje velike razlike između dva

pola, pošto je samo 1,5% Romskih, Aškalijskih i Egipćanskih žena zaposleno u javnom

sektoru, dok 71% njih su domaćice. Osim toga, dok 45% muškaraca traži posao, samo

16% žena su toliko (KFOS, 2009).

Osim toga, obrazovanje je identifikovano kao jedan od najvećih problema sa

kojima se Romske, Aškaljiske i Egipćanske zajednice suočavaju u potpunosti (MONT,

2007; KFOS 2009; Visoka, 2011; KCGS, 2013). Teškoće u ovom kontekstu počinju od

procesa upisa, od prihvatanja većinske zajednice, i jezičke barijere između ostalog

(MONT, 2007). Prema istom izveštaju - "Nedovoljna mobilizacija i napori državnih

organa, ograničene vlasti i donatorskih sredstava, nedostatak dovoljnog broja kampanje

za podizanje svesti o značaju obrazovanja, i nedostatak inicijative za zagovaranje i

lobiranje na pitanja koja se tiču manjinskih prava" - glavni su razlozi zbog nedostatka

obrazovanja u Romskoj, Aškalijskoj i Egipćanskoj zajednica. U izveštaju Kancelarije

Premijera (2008) obrazovanje kod Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednica je

sumirano sa niskim nivoem obaveznog obrazovanja, nekoliko na nivou univerziteta, i

veoma mali broj nastavnika Romskog, Aškalijskog i Egipćanskog porekla. Studija KFOS

(2009) ističe rodne razlike u obrazovanju, kao i tvrdnjom da je nivo nepismenosti među

ženama mnogo veća u odnosu na muškarce; 11.2% muškaraca je potpuno nepismeno,

dok je procenat žena u tom pogledu neverovatnih 30,2%. Dok 17,2% muškaraca ima

završenu srednju školu, samo 5,8% žena je završilo. Prema KCGS (2013) "Među

uzrocima ove teške situacije u oblasti obrazovanja došlo je do vrhunca siromašnih

ekonomskih i socijalnih uslova, patrijarhalnog mentaliteta, ranih brakova, predrasuda na

osnovu rase i pola".

10 | S t r a n a

Stanovanje prepoznato kao još jedna osnovna briga za Romske, Aškalijske i

Egipćanske zajednica prema mnogim sprovedenim istraživanjima. Jedno od istraživanja

koje je sproveo Kosovski centar za rodne studije je pokazalo da je zbog poslednjeg

rata, zajednica Roma, Aškalija i Egipćana zajednica doživela mnoga preseljenja kroz

sela unutar teritorije Kosova u njihovoj potrazi za boljim uslovima (2013). Prema istom

istraživanju, 71% ove zajednice živi u urbanim sredinama u odnosu na 29% onih koji

žive u ruralnim zonama; Međutim, oni su obično koncentrisani u rubnim područjima gde

su uslovi života teži. Ovaj element govori da postoji značajan negativan uticaj na žene,

jer je veliki broj njih koje su intervjuisane prijavile zagađenja životne sredine u kojoj žive,

nedostatak vode za piće, i redovno snabdevanje električnom energijom, da su to

problemi koji im uzrokuju teškoće u svakodnevnom životu (KCGS, 2013). Savet Evrope

je već počeo da finansira projekte čiji je cilj da poboljša uslove stanovanja izgradnjom

naselja za 120 porodica u Đakovici koji imaju za cilj da ispune minimalne zahteve,

uključujući adekvatne sanitarne objekte, tehničku i društvenu infrastrukturu (Savet

Evrope, 2014).

Prema studiji Kosovskog Centra za Rodne Studije (2013) ispitane žene su

prijavile da pate od zdravstvenih problema i suočavanja sa visokim stepenom

nezaposlenosti, loše ishrane, loših stambenih uslova, i teškoćama pohađanja škole za

decu. Jedan od ciljeva izveštaja Strategije za integraciju Romske, Aškalijske i

Egipćanske zajednica vodi iz Kancelarije premijera (2008) navodeći da: "Vlada

Republike Kosovo će uzeti u obzir u svim merama i programima situaciju Romske,

Aškaljiske i Egipćanske zajednica, koji su često žrtve diskriminacije na osnovu etničke

tako i polne pripadnosti."

Drugi problem koji ometa potencijal mladih devojaka u Romskoj, Aškalijskoj i

Egipćanskoj zajednica je pitanje ranih brakova. Prema istraživanju koje je sprovela

KFOS (2009) većina stanovništva mlađeg od 18 godina je u braku, dok samo nekoliko

njih nije. U cilju sprečavanja pojave ranih brakova različiti NVO-i su povećali broj

radionica na mestima gde je prisutna ova zajednica u velikom broju, kako bi se dobilo

više uvida putem razgovora sa članovima ove zajednice i na kraju, kreiranje efikasnih

sistema kako bi se pozabavili ovim pitanjem (UNDP, 2014). Shodno tome, rani brakovi

izgleda da imaju negativan uticaj na obrazovanje žena takođe. Visoka stopa

11 | S t r a n a

nepismenosti i veoma neredovno pohađanje nastave za decu je primećeno u studiji

KCGS (2013). Ipak, žene su prijavile da pate više od ove zabrinutosti jer 38,3% žena

koje su učestvovale u studiji se izjasnilo kao nepismeno. Među mnogim drugim

problemima, oni takođe priznaju odsustvo nastavnika, udžbenika i obrazovnih objekata

kao glavne faktore za njihove trenutne okolnosti (KCGS, 2013).

Mnogi od navedenih problema bi bili rešeni ili svedeni na minimum ukoliko

Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednica ne bi morale da se nose sa problemima

malih primanja. Nivo primanja porodice je toliko mali da ne omogućava ovim

porodicama da žive pod minimalnim zahtevima za životnim uslovima (KFOS, 2009).

Prema KFOS studiji iz 2009. godine, 41% porodica ima prosečna primanja od € 50 do €

80, 30% ima primanja od € 120 do 300 €, dok samo oko 4% upravlja primanjima većim

od 300 €. Sadašnja stopa zaposlenosti žena (samo 1,5%) može biti značajan razlog

niskih primanja. Mejnstrim ideja je da su žene bolje ako ostanu kao domaćice i dobiju

socijalnu pomoć, kao što su brigu o deci i olakšice za nezaposlenost; međutim,

povećanje zaposlenosti žena može da doprinese višim primanjima nego kombinacija

svih socijalnih pomoći (KCGS, 2013).

3.0 Metodologija

3.1 Uvod

Ovo poglavlje predstavlja detaljan pregled istraživačkih metoda i instrumenata

koji se koriste u prikupljanju podataka za ovu studiju. Istraživanje je sprovedeno kao

odgovor na potrebu za izveštajem o društveno-ekonomskom položaju žena iz Romske,

Aškalijske i Egipćanske zajednica. Istraživanje je razvijeno kroz intenzivna istraživanja i

konsultacije zainteresovanih strana, zatim pilot studija, pre nego što je proces

prikupljanja podataka sproveden.

Ovo poglavlje pokriva metodološke postupke koji se koriste u razvoju i administraciji

istraživanja. Aneksi u prilogu ovog dokumenta obuhvataju dodatno objašnjenje sve do:

korišćeni kriterijumi za uključivanje; upitnik istraživanja; informacijska lista učesnika i

obrazac saglasnosti.

12 | S t r a n a

Istraživanje je naišlo na brojne metodološke izazove, uglavnom zbog nedostatka

validnih i pouzdanih statističkih podataka dostupnih na nacionalnom nivou o broju

stanovnika, odnosno oklevanju prisutnih ispitanica.

Istraživanjem je intervjuisano ukupno 375 žena iz Romske, Aškalijske i Egipćanske

zajednice, u svakoj od oblasti u kojima Romska, Aškalijska i Egipćanska zajednica živi.

Ispitanice su odabrane korišćenjem slučajne tehnike verovatnoće. Ovo je dalo jednake

mogućnosti za žene dobi od 18 do 65 godina da budu intervjuisane. Sve ispitanice su

intervjuisane licem u lice sa članovima ženskih anketara "Romske, Aškalijske i

Egipćanske zajednice, koji su prošli obuku za vođenje razgovora i bavljenjem tema.

Ovaj trening je uključivao informacije kako bi se osiguralo da su svi istraživači na terenu

opremljeni sa potrebnim informacijama o procesu prikupljanja i istraživačkim

instrumentima. Posebno je cilj da se trenira o osetljivosti i tajnost istraživanja.

20 terenskih istraživača je ugovoreno za upravljanje procesom prikupljanja podataka u

svojim geografskim područjima. Fondacija CREATE i Dokumentacioni Centar Roma i

Aškalija (RADC) je olakšao dizajn upitnika i obuku anketara. Isto tako kontaktima i

administrativnim procedurama sa terenskim istraživačima upravlja Fondacija CREATE i

Dokumentacioni Centar Roma i Aškalija (RADC).

Pripremne aktivnosti za studiju započele su odmah nakon potpisivanja ugovora. Pilot

studija je sprovedena u jednom od regiona, koja je identifikovala jedan broj pitanja koje

treba rešiti. Sve informacije o metodološkom i pristupu uzorkovanja su dokumentovane

na sveobuhvatan način u narednim poglavljima.

3.2 Razvoj upitnika

Istraživanje upitnika je razvijeno uzimajući u obzir komentare i sugestije od

zainteresovanih strana, metodologa i predstavnika iz Romske, Aškalijske i Egipćanske

zajednice. Upitnik, koji se odnosi na niz relevantnih istraživanja, kako iz studija

sprovedenih na Kosovu tako i u drugim evropskim zemljama. Nacrt upitnika je odobren

od strane naručioca. Sva pitanja su razvijena na način koji će podsticati puni angažman

od strane ispitanica.

13 | S t r a n a

U prilogu upitnika su smernice koje su omogućile istraživačima na terenu da primene

uputstva o procesu selekcije. Upitnik je kategorisan u devet sekcija. Opis svake

kategorije se može naći u nastavku:

Odeljak A uključuje demografska pitanja i informacije u vezi sa njihovim

porodicama, studijama i primanjima.

Odeljak B je strukturisan sa pitanjima koja su namenjena da daju detaljnije

informacije o njihovim izvorima primanja, prosečnim primanjima u porodici i od

samih učesnika, ako su imali bilo kakvu ušteđevinu, i kako oni vide svoje

trenutno stanje.

Odeljak C ispituje učesnike o imovinskim pravima; ako poseduju lično vlasništvo,

da li žene trebaju imati imovinska prava, kao i da li žene dobijaju dovoljno

podrške od sopstvene zajednice.

Odeljak D uključuje pitanja o zdravstvenim stvarima; ako su patili od ozbiljnih

pitanja i kako oni vide usluge zdravstvenih ustanova.

Odeljak E se bavi pitanjima o pravima žena; koji su kanali koji podržavaju žene,

odnos između žena, unutar i izvan zajednice.

Odeljak F, je ponovo trebao da istraži teškoće žena na preuzimanju vodećih

pozicija i odgovornosti. Njihov nivo obrazovanja, učešće u aktivnostima, kao i

sredstva koja im najviše nedostaju, bile su neke od tema sa kojima se ovaj

odeljak bavio.

Odeljci G, H, i I su bili ispunjeni pitanjima koji imaju za cilj da donese više detalja

iz prethodnih odeljaka. Ovo je učinjeno namerno kako bi proverili njihove ranije

izjave.

3.3 Obuka istraživača na terenu

Svi terenski istraživači regrutovani za ovaj projekat su žene istraživači iz

Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednice koje su imale obrazovni i iskustveni profil za

rad na ranijim istraživanjima. Od velikog značaja je odabir odgovarajućeg terenskog

istraživanja, ovo zbog direktnog uticaja koji su imali na dobijanja validnih i pouzdanih

podataka od ispitanica. Vredno je istaći ovde da je većina istraživača na terenu imala

14 | S t r a n a

ranija iskustva sa sprovođenjem istraživanja koja u velikoj meri olakšavaju proces

prikupljanja podataka.

Svi istraživači na terenu su bili obavezni da prisustvuju jednodnevnoj obuci brifinga u

kancelarijama Fondacije CREATE uz podršku Dokumentacioni Centar Roma i Aškalija

RADC kako bi se osiguralo da su dobro informisani i sposobni da sprovedu postupak

prikupljanja podataka. Obuku je održao konsultant projekta. Obuka u cilju dostavljanja

smernica o izboru učesnika, protokolu intervjua i dalja uputstva u vezi ispitanica.

Sproveden je detaljan uvod u istraživanje, i dostavljena je informacija o uzorkovanju. Svi

istraživači na terenu su bili ohrabreni da nađu bilo šta što im nije jasno, tokom i nakon

procesa prikupljanja.

3.4 Uzorkovanje

3.4.1. Metod uzorkovanja

Korišćenje opšteg pristupa uzorkovanja zasnovan je na slučajnom uzorku. Ovaj

podrazumevani pristup uzorkovanja pokazao se kao reprezentativan za stanovništvo i

dozvolio je da uhvati podatke relevantne za zajednicu. Pilotiranje je pokazalo da je

slučajni uzorak bio odgovarajući način da se obezbedi veći odziv i bilo je predstavnika

za celu populaciju.

3.4.2. Slučajno uzorkovanje

Istraživanje je koristilo nasumično uzorkovanje, koje je omogućilo prikupljanje

reprezentativnih podataka. Obezbeđeno uputstvo je dozvolilo istraživačima na terenu

da nasumično identifikuju učesnike koji su odgovarali kriterijumima za uključivanje.

Dostupnost informacija o ispitanicama u ciljnim područjima dozvoljava izbor slučajnom

metodom.

Uzorkovanje je zasnovano na slojevitom dizajnu sa jednakom verovatnoćom izbora za

sve. U prvoj fazi sekcije uzorka, sve informacije o stanovništvu su korišćene iz

dostupnih podataka iz Kosovske agencije za statistiku. Gde su podaci nedostajali,

prikupljene su informacije iz relevantnih opština. Ovo je obezbedilo dobro do danas

najnovije informacije o broju stanovnika iz ciljanih područja. Da biste osigurali

15 | S t r a n a

maksimalnu predstavljenost, uzorak je zatim izračunavan shodno za svaki od ciljanih

regiona, sa izračunatim uzorcima proporcionalnim veličini opštine.

3.4.3. Geografska oblast

Istraživanje je sprovedeno u 7 opština širom Kosova, sa naglaskom da uključe

žene iz urbanih i ruralnih područja. Kriterijum za uključivanje za ovu studiju naglašava

značaj razgovora sa obe oblasti ravnomerno. To bi više omogućilo uravnotežen pogled

na situaciju, bez obzira na njihov stambeni prostor. Odabrane opštine su izabrane od

strane Fondacije CREATE, i ugovoreno je tokom početne faze projekta. Izabrane

opštine su kao što sledi: Kosovo Polje; Đakovica; Prizren; Južna Mitrovica; Gračanica;

Peć; Uroševac.

3.4.4. Ciljne grupe

Ovaj izveštaj ima za cilj da proizvede podatke koje zauzimaju društveno-

ekonomski položaj žena iz zajednice. Istraživanje je ciljalo žene starosti 16 i više godina

koje se:

1. Izjašnjavaju kao pripadnice Romske, Aškalijske i Egipćanske zajednice;

2. Čije je prebivalište u uzorkovanim gradovima.

U svakom od domaćinstava koja su podobna za studiju, ne više od dve osobe je bilo

dozvoljeno da budu intervjuisane.

3.4.5. Izbor ispitanica

Okvir za uzorkovanje je obezbedio sve neophodne detalje poznate o izboru

uzorka prema istraživačima. Konsultant je osigurao da sve informacije za učesnike

budu uvek poznate i merljive. Korišćena je slučajna korenska tehnika za izbor adrese.

Razvijena je kontakt lista ispitanica kojom je određen proces selekcije. Sva domaćinstva

su jednako odabrana na osnovu njihovog broja. Na vratima, intervjuisti su tražili imena i

datum rođenja svih žena u domaćinstvu, a na osnovu najbližeg datuma rođenja do

datuma intervjuista, oni su izabrani. Ovaj izbor je primenjen u svim regionima, bez

obzira na veličinu uzorka.

16 | S t r a n a

3.5 Pilotiranje/Kratkoročno testiranje

Pre prikupljanja podataka, pilot je sproveden. Pre prikupljanja podataka,

konsultant na projektu sprovodi pilot intervjue koji su omogućili pristojne povratne

informacije od ispitanica. Pilotiranje je pomoglo da se izračuna cenjeno vreme za

intervjue, a izostavi bilo koje pitanje koje se smatralo da nije sveobuhvatno. Sve

povratne informacije dobijene od pilotiranja su registrovane u procesu obuke.

3.6 Prikupljanje podataka

Bilo je 20 terenskih istraživača. Svi oni su regrutovani iz opština u kojima je

izabran uzorak, ovo, kako bi se omogućila više prijateljska komunikacija sa učesnicima.

Pre odlaska na teren istraživanja, istraživači su morali da prođu studijsku obuku u kojoj

su uzeli sve potrebne informacije o tome šta su tražili. Na ovom treningu su bili

obavešteni o opštim ciljevima studije, kako da se ponašaju sa učesnicima, u kojima

prostorijama treba da se desi selekcija učesnika, kako im pristupiti, šta da rade u

slučaju da ne žele da učestvuju, itd.

Forma saglasnosti je dobijena usmeno. Osnovna ideja da se ide sa formom usmene

saglasnosti nego preko pisane je bila da se podstakne veće učešće. Bili smo svesni o

nivou nepismenosti među učesnicima. Oni su obavešteni 72 sata pre nego što su

obavljeni intervjui. Etička pitanja su predstavljala prepreku terenskim istraživačima jer

su morali da obezbede učesnicima očuvanje informacija, i na kraju uništavanje upitnike

nakon što će studija biti završena. Nakon što smo tražili njihove telefonske brojeve ovaj

proces postao je još složeniji.

Još jedna prepreka koju smo morali da prevaziđemo tokom prikupljanja podataka je

jezička barijera za neke od naših učesnika. Oni su imali problem sa razumevanjem

nekih od pitanja i takođe istraživači su morali da im pomognu, dok su popunjavali upitnik

zbog nemogućnosti da se izraze pravilno.

3.7 Terenski rokovi

U svim gradovima terenski rad je počeo sredinom decembra. Nije bilo značajnih

kašnjenja u procesu prikupljanja, uključujući isporuku upitnika u svim opštinama.

17 | S t r a n a

3.8 Trajanje intervjua

Dužina intervjua je zabeležena od početka prvog dela upitnika (uvod) do kraja

dela demografije. To ne uključuje vreme potrebno da se predstavi istraživanje i proces

selekcije pre nego što je intervju počeo ili vreme za dobijanje pristanka. Dužina intervjua

je bila pod uticajem brojnih faktora, kao što je spremnost ispitanica da sarađuju kao i

ometanja od strane drugih članova porodice. U principu, prosečan intervju je trajao 45

minuta po učesniku, kako se očekuje u pilotiranju.

3.9 Stopa odgovora

Stope odgovora su izračunate kao odnos završenih intervjua od ukupnog broja

ispitanica koji su imali pravo da učestvuju u istraživanju. Domaćinstva bez opravdanih

ispitanica nisu bila uključena u obračun. Ukupan odziv je iznosio 98%.

3.10 Ponderisanje

Podaci objavljeni u ovom izveštaju su ponderisani da uzmu u obzir starost i

područje učestvovanja u studiji. Ponderisanje za ovo konkretno istraživanje je korišćeno

u ograničenoj meri, zbog ne tako velikog uzorka. Ponderisanja su izračunata da

nadoknade neravnomernu verovatnoću izbora uzorka. Ponderisanja su dizajnirana da

isprave verovatnoću starosne distribucije među domaćinstvima i nad područjem života.

4.0 Glavni zaključci

Ovo poglavlje predstavlja glavne zaključke koje su okupljene u studiji. Prvo, ono

daje kratak pregled profila ispitanica, uključujući njihove regionalne raspodele, starost,

bračni status i obrazovanje. Onda nastavlja sa rezultatima ekonomskog profila, kao što

su izvori primanja, prosečna primanja, uštede i vlasnička prava. Nakon toga, predstavlja

nalaze u vezi socijalne integracije, uključujući podršku zajednice, kao i osnovni

zdravstveni profil. Konačno, ispituje učešće žena u rukovodstvu i donošenju odluka,

uključujući i njihove ključne aktivnosti.

18 | S t r a n a

4.1 Demografske karakteristike

4.1.1 Raspodela

41,1% ispitanica živi u urbanim sredinama, dok je 56,3% njih dolaze iz ruralnih

područja. 2.6% učesnika je odlučilo da ne pokaže svoju zonalnu raspodelu. Od 348

učesnika Đakovica ima najveći procenat ispitanica, 28% ukupno. Prizren se sastoji od

18,9%, Uroševac 15,4%, Peć 15%, Kosovo Polje 13%, Južna Mitrovica 5.3%, a

Gračanica je zastupljena sa svega 3,2%.

Slika 1. Region

4.1.2 Bračno stanje

65,2% ispitanica je bilo u braku, dok su 25,9% njih samci. Dok je oko 9% njih

razvedeno, odvojeno, ili udovci/udovice.

Slika 2. Bračni status

19 | S t r a n a

4.1.3. Profil godina

Od 348 učesnika, 43,3% su bili starosti između 16 i 30. 33.4% ispitanica se

kretalo između starosti 31 i 45. 20% ispitanica pripada starosnoj grupi od 46 do 65

godina, a samo 2,3% je bilo iznad 65 godina.

Slika 3. Raspodela godina

Tabela 1. Starosna raspodela

N Minimum Maksimum Značenje Devijacija

Godina 385 16.00 71.00 34.5509 13.80423

Validan B (prema

listi) 385

4.1.4. Status obrazovanja

50,5% od ukupnog broja ispitanica je završilo 9 ili manje godina obrazovanja.

10,1% njih je završilo srednju školu, dok samo 3,9% njih je završilo, ili su u procesu

dobijanja stepena u visokom obrazovanju. Upečatljiv procenat od 17,3 bio je

nepismenih. Osim toga, 41,7% tvrdi da može da govori dva ili više jezika, dok 58,3% ne

može da govori ili piše na bilo koji drugi jezik osim maternjeg jezika. Albanski, srpski i

engleski su među jezicima koji učesnici znaju u najvišim frekvencijama.

20 | S t r a n a

Slika 4. Status obrazovanja

4.2 Ekonomski profil

4.2.1 Zaposlenje

Od svih intervjuisanih žena 91% njih je nezaposleno, sa samo 12% onih koji su

ikada radili ranije. 9% je izjavilo da su trenutno zaposleni.

Slika 5. Žene koje su zaposlene

4.2.2 Izvori prihoda

Na pitanje o njihovim izvorima prihoda 34% je izjavilo da im je jedini izvor prihoda

bila plata. 17% učesnika navodi da su dobili pomoć od vlade, dok 8% pomaže njihova

porodica, uglavnom kroz doznake. 7% njih dobija penzije, dok samo 3% pomažu NVO-i.

10% dobija svoje prihode kroz trgovinske, poljoprivredne, ratarske, ili drvne proizvode,

dok je 21% izjavilo druga sredstva prihoda kao njihov izvor. Međutim, stopa

nezaposlenosti je alarmantna, jer je 90,5% samih izjavilo kako je trenutno nezaposleno,

dok je samo 9,5% izjavilo da trenutno radi.

21 | S t r a n a

Osim toga, 83,6% je izjavilo da nisu bili zaposleni na bilo kom poslu tokom

poslednjih 5 godina, dok je 17.4% priznalo suprotno.

Slika 6. Izvori prihoda

4.2.3 Prosečni prihod

Na pitanje o njihovom prosečnom prihodu, 58% ispitanica je izjavilo da ima

manje od 120 evra. 33% je odgovorilo da je njihov prihod u rasponu od 120 do 250

evra, dok samo 9% je imao prosečnu zaradu iznad 250 evra. 11% učesnika smatra da

su dobili jednake plate kao muškarci, a 10,9% njih smatra da je suprotno bio slučaj.

Međutim, oko 78% učesnika nije odgovorilo na ovo pitanje uopšte zbog činjenice da oni

ne rade. Oko 88% ispitanica je priznalo da će prihvatiti da rade za platu do 200 evra,

dok bi 12% počeli da rade samo za platu iznad 200 evra.

Slika 7. Prosečni prihod

22 | S t r a n a

4.2.4 Generisanje prihoda

U odnosu na to ko generiše prihode u porodici 50% je izjavilo da je njihov muž taj

koji radi, 15% njihovi roditelji, 8% njihova deca i samo 9% su rekli da su oni snadbevači

prihoda za svoja domaćinstva.

Slika 8. Učešće prihoda

4.2.5 Uštede

Upečatljivih 67% zaključilo je da ne mogu uštedeti ništa zbog niskog prosečnog prihoda.

Dok je 29.1% onih koje su mogle sačuvati ali ne više od € 100, dok je samo 3.9% onih

koje su mogle sačuvati više od 100 eura tokom cele godine.

Slika 9. Uštede

23 | S t r a n a

4.2.6 Percepcija ekonomske situacije

O tome kako vide svoju trenutnu ekonomsku situaciju samo 26% je izjavilo da je

bolje za razliku od prethodne godine, 42% je izjavilo da je situacija ista, i da je ostalih

26% ocenilo njihovu situaciju kao goru za razliku od prethodne godine.

Slika 10. Percepcija ekonomske situacije

4.3 Vlasnička prava

Zabrinutost vezano za vlasnička prava postoji jer samo 9% žena koje su

učestvovale u istraživanju priznalo je da imovina boravka gde trenutno žive na njihovo

ime. Dok je 91% izjavilo da su vlasnici kuća u kojima žive uglavnom muževi, očevi, ili

očuhi. Kada su upitane da li poseduju neku drugu imovinu nad kojom su one vlasnice,

23.4% kazalo je da poseduju nešto, dok je 76.6 % dalo negativan odgovor. Ipak 95.4%

učesnica složilo se sa izjavom da žene trebaju imati jednaka imovinska prava kao i

muškarci, dok se 4.6% učesnica nije složilo.

4.4 Zdravstveni uslovi

29.6% ispitanica priznalo je da pate od hroničnh bolesti dok 70.4% nije prijavilo

neke bitnije zdravstvene zabrinutosti. Kada su upitane da opišu svoje zdravstvene

probleme, učesnice su identifikovale glavne zdravstvene probleme kao što su

kardiovaskularni problemi, dijabetes, astma, tromboza, depresija i migrena. 27.5%

izjavilo je da je imalo najmanje jednu ozbiljnu bolest tokom zadnjih 12 meseci.

24 | S t r a n a

4.4.1 Percepcija o zdravstvenim institucijama

31% učesnica izrazilo je nezadovoljstvo vezano za zdravstvene institucije, 14%

je izrazilo umereno zadovoljstvo, dok je 45% izrazilo svoje zadovoljstvo. Osim toga,

identifikovale su nedostatak lekova kao glavnu zabrinutost zbog njihovih finansijskih

poteškoća. S druge strane, neke od ispitanica koje su izrazile nezadovoljstvo takođe su

kazale da su bile diskriminisane od strane osoblja zdravstvenih institucija dok su ostale

pirznale da su podmitile osoblje kako bi pacijentkinje bile dobro tretirane.

Slika 11. Percepcija o zdravstvenim institucijama

4.5 Odnos zajednice

Od ukupnog broja učesnica 45% je izjavilo da ne dobija dovoljno podrške iz

zajednice po pitanju njihovog razvoja i u pogledu ženskih prava, dok je 10% izjavilo

suprotno. Osim toga oko 16% smatra da je dobilo umerenu podršku dok 29% smatra da

je dobilo malu ili nikakvu podršku od zajednice. Među onima koje su smatrale da su

dobijale podršku većina njih je smatralo podršku u vidu treninga, seminara, hrane,

obrazovanja, itd.

25 | S t r a n a

Slike 12. Podrška zajednice

4.5.1 Interakcija zajednice

Izgleda da ne postoji neki problem ili pitanje vezano za odnose između žena u

zajednici pošto je ogroman procenat od 96.4% kazao da imaju dobre ili sjajne

interakcije sa ostalim članovima zajednice. Samo 3.6% kazao je da nisu imale posebnu

saradnju međusobno, međutim za neke ovo je bio slučaj zbog nedavnih doseljavanja u

ovim oblastima i nisu imale dovoljno vremena da se međusobno bolje upoznaju. Kada

su upitane da li su naišle na neke oružanog sukoba u prošlosti sa članovima unutar

zajednice, 95.6% je odgovorilo negativno dok je samo 4.4% odgovorilo da su imale

manjih nesporazuma.

4.6 Odlučivanje

Učesnice su upitane ko odlučuje u njihovim porodicama. U 73% slučajeva

muškarici su glavni autoritet, kao što su muž ili otac. Osim toga, 11% ispitanica izjavilo

je da su one glavni donosioci oduluka, dok je 13% izjavilo da se glavne odluke donose

uzajmano za bitna pitanja domaćinstva. U većini slučajeva žene odlučuju po pitanjima

održavanju domaćinstva. Osim toga, kada su upitane po pitanju odluke o rađanju dece,

73% je odgovorilo da supružnici zajedno donose odlujku po tom pitanju, 11.2% je

izjavilo da njihovi muževi donose takve odluke, dok samo 3% žena u istraživanju donosi

samo takvu odluku.

26 | S t r a n a

Slike 13. Autoritet odlučivanja u domaćinstvu

4.7 Lični razvoj

Kada su učesnice upitane vezano za lični ravoj i zalaganje u obrazovanju, obuci,

ili poslovnim veštinama, 45% njih je odgovorilo pozitivno, 30% je obratilo pažnju do

nekle, dok 25% nije obratilo pažnju uglavnom zbog ostalih “bitnijih pitanja u životu. 60%

njih je navelo da imaju dovoljno samopouzdanja da preduzmu bitnije inicijative ukoliko

su im iste ponuđene, 22.1% je bilo nesigurno, dok 19.9% bi bilo spremno za takvo

iskustvo.

Slike 14. Bitnost ličnog razvoja

27 | S t r a n a

4.7.1 Aktivno učešće

64% ispitanica bilo je u potpunosti neaktivno i nije učestvovalo u aktivnostima

organizovanim za Romsku, Aškalijsku i Egipćansku zajednicu od strane NVO-a.

Zdravstveni problemi, izostanak pozivnica, i ograničeno vreme bili su neki od uzoraka

koji su im onemogućili učešće. Međutim 30% ispitanica kazalo je da je učestvovalo u

raznim aktivnostima, dok 6% jeste ali retko. Skoro sve su navele da im je potrebna

finansijska podrška kako bi se ohrabrile ovakve aktivnosti. Osim toga, njihova želja je

bila da se održe obuke u obrazovanju, liderstvu, i raznim zanatima.

Slika 15. Aktivno učešće

4.8 Procena potrebe za obukom

Većina ispitanica, 86% izjavilo je da su veoma zainteresovane za započinjanje

novog sopstvenog biznisa, dok samo 11% oklevalo bi da preduzme takvu akciju.

Prosečna plata za koju bi ispitanice radile, je 164 Euro.

28 | S t r a n a

Slika 16. Započinjanje biznisa

Na pitanje o potrebama za obuku i vrstom obuke ispitanice su odgovorile za frizerke

32%, 25% za krojenje, 12% je izjavilo da im je potrebna obuka za osnivanje biznisa,

15% je izjavilo da bilo koja vrsta obuke bila bi dobrodošla , i 10% bilo bi zainteresovano

za obuku u nastavi.

Slike 17. Potrebe za obukom

Kada su upitane šta bi uradile drugačije, u prethodnom periodu, upečatljivih 97% izjavilo

je da bi definitivno investirale u njihovom obrazovanju.

29 | S t r a n a

Slika 18. Svest o ličnom razvoju

Ukoliko bi grant bio dodeljen većina žena se složilo da bi uložile u novom biznisu, 15%

je izjavilo da bi investiralo u manjim kućnim popravkama, dok ostalih 7% bi upotrebili

novac za porodične potrebe.

Slika 19. Investicije

Na kraju, dole prikazan grafikon predstavlja sažetak svih pitanja vezanih za potrebe

žena u zajednici. Kao što se može videti, 45% se slaže da obuka i finansijska podrška

bi puno olakšalo njihovo socioekonomsko stanje. Isto tako, od velike važnosti, kao što je

istaknuto, je porodična i institucionalna podrška.

30 | S t r a n a

Slika 20. Podrška ženama u zajednici

5.0 Zaključci

Rezultati istraživanja ukazuju na socioekonomski statut žena iz Romske, Aškalijske i

Egipćanske zajednica na Kosovu. Naglašavaju socioekonomske komponente koje su

izmerene radi boljeg razumevanja potencijalno potrebnih intervencija. Većina nalaza

navodi krhku socioekonomsku situaciju žena iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

Takođe se moramo složiti da postoji velika svest žena na pitanja koja su im postavljena,

ali je evidentno da je neophodna intervencija.

Opšta razmatranja za akcije mogu biti sažeta na sledeći način:

1. Postoji potreba za obukom, posebno veliki naglasak mora biti stavljena na

poboljšanje neophodne veštine za žene koje će biti aktivno uključene u

odlučivanju;

2. Intervencija u vidu obuke radi izgradnje nadležnosti i neophodnih stručnih

kvalifikacija kako bi žene bile u mogućnosti da stvaraju prihode;

3. Intervencija u vidu obuke liderstva za žene kako bi preduzimale aktivniju i

proaktivniju ulogu u zajednici;

4. Olakšava angažovanje žena u ekonomskim aktivnostima, obezbeđujući im

neophodne veštine i kvalifikacije da bi uspešno aplicirale za posao i započele

sopsttveni biznis.

31 | S t r a n a

Literatura

Council of Europe. (2014). Housing and Integration project of RAE (Roma, Ashkali and

Egyptian) communities in Kosovo. 1(3), p1-3.

Human Rights Watch. (2010). Rights Displaced. Forced Returns of Roma, Ashkali and

Egyptians from Western Europe to Kosovo. 1(3), p1-24.

KFOS. (2009). The Position of RAE Community in Kosovo. This Survey was conducted upon

the request and with funding from the Kosovo Foundation for Open Society (KFOS – SOROS).

1(3), p1-152.

KFOS. (2014). Governance of Roma, Ashkali and Egyptian Rights in Kosovo. An overview on

the present institutional structures and the legal arrangements for the facilitation of their

integration in Kosovo. 1(1), p1-58.

Kosovo Center for Gender Studies. (2014). Position of Roma, Ashkali and Egyptian Women in

Kosovo. RAE Community. 1(1), p1-35.

OSCE. (2011). Organization for Security and Co-operation in Europe .Implementation of the

Action Plan on the Strategy for the Integration of the Roma, Ashkali and Egyptian Communities

in Kosovo. 1(2), p1-12.

UNDP. (2014). Workshop on “Family Law- Early Marriages” for women from RAE

communities. Case of Roma, Ashkalia and Egyptians in Kosovo. 1 (1), p1-5.

Visoka, A. (2011). Political Parties and Minority Participation. Case of Roma, Ashkalia and

Egyptians in Kosovo. 1 (6), p153-177.

UNMIK. (2007). Ministry of Education Science and Technology. The Strategy for Integration of

Roma, Ashkali, and Egyptian Communities in Kosovo. 1(1), p1-66.

32 | S t r a n a

Prilog 1: Upitnik

UPITNIK SOCIOEKONOMSKOG ISTRAŽIVANJA

Kod

KRATAK UVOD:

DATUM RAZGOVORA:

REGION:

PODRUČJE: Ruralno Urbano

INSTRUKCIJE: ODABIR ISPITANICA 1.Nakon što ste izabrali kuću za intervju:

2. Trebate se predstaviti: ‘Dobro jutro/Dobar dan’. Ja sam_________________ i radim kao ispitivač za

projekat USAID ATRC/ CREATE. Mi smo nezavisna institucija i ne predstavljamoga došli smo do vas.

Želimo da razgovaramo sa ženama iz vaše porodice koje imaju uskoro rođendan i ovo je način na koji

obavljamo ovo istraživanje. Vaše odgovore niko neće znati osim nas kao institucije. Želim da vas uverim

da će ovi upitnici biti uništeni nakon obavljenog istraživanja.

3. Pitanja za imena, prezimena, godišta ženskih članova koja su preko 16 godina. Kad se ovo završi

upitajte za njihove rođendane:

Br. Inicijali Pol Godine Rođendan

1. ______ _____________ ________ __________ _______________

2. ______ _____________ ________ __________ _______________

3. ______ _____________ ________ __________ _______________

4. ______ _____________ ________ __________ _______________

5. ______ _____________ ________ __________ _______________

6. ______ _____________ ________ __________ _______________

7. ______ _____________ ________ __________ _______________

8. ______ _____________ ________ __________ _______________

4. Odaberite osobu koja u skorijem periodu ima rođendan sa datumom/mesecom sa kojom obavljate

intervju

33 | S t r a n a

5. Ukoliko izabrana nije kući, odbijte intervju ili nekog ko ometa intervju, treba se prekuniti pokušaj i

nastavite ispitivanje/ druga kuća.

6. Ukoliko ona nije kući, potrudite se da zakažete drugi termin kasnije.

A A: DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

A1: Bračno stanje

Sama Razvedena Odvojena

Udata Udovica Ostalo:

A2: Koja je trenutna/poslednja škola koju ste završili?

A3: Da li trenutno radite?

Da (Pojasniti)

Ne (Pojasniti)

A4: Da li ste radili na poslu gde ste prihodovali u zadnjih 5 godina?

Da (Pojasniti)

Ne (Pojasniti)

A5: Da li govorite, razumete i/ili pišete na nekom drugom jeziku, osim vašeg maternjeg jezika?

Da (navedite koji jezik)

Ne

A6. Koliko dugo živite ovde sa porodicom?

(……) godina

A7: Da li ste nekada živeli negde drugo, u nekom selu, gradu ili inostranstvu, više od tri meseca? Ukoliko jeste, gde ste živeli?

34 | S t r a n a

Da (navedite koji grad/oblast/selo)

Ne (Preći na sekciju B5)

A8: Zašto ste se doselili ovde? (Komentar)

B. PRIHOD, TROŠKOVI I UŠTEDE

B1. Koji su glavni izvori prihoda vaše porodice?

(pročitati sve opcije sagovorniku. 1 bitna, 2 manje bitna, 3 najmanje bitna, 0 uopšte)

Plata Farma Ratarstvo Drva i drveni proizvodi Trgovina Prihodi od zakupnine Pomoć od rođaka Penzije Fondovi za siromašne Ostala vladina pomoć (tj. naknada nezaposlenosti) Sredstva iz vlade (ugalj, itd.) Pomoć NVO Naknade za starije Ostalo (navesti)

B2. Ko obezbeđuje prihode u vašoj porodici?

B3. Koji je vaš prosečni mesečni prihod? (ukoliko je ispitanik/ica preći na sledeće pitanje)

B4. Da li ste plaćeni za isti posao kao i vaše kolege? (ukoliko radite?)

B5. Koja su mesečna prosečna primanja domaćinstva?

35 | S t r a n a

B6. Kakav je vaš statu prihodovanja, standarda života upoređujući od pre 5 godina?

Bolje Isto Gore

B7. Koji je razlog ovome?

B8. Koliko uštedite tokom godine za sebe? (Ukoliko sagovornik/ica nema uštede,

napišite nulu i pređite na sekciju C)

B9. Kako investirate vašu uštedu?

C. IMOVINSKA PRAVA

C1. Kakav je vaš vlasnički status za imovinu u kojoj živite?

Vlasnik/ca kuće Zakupac (ukoliko jeste, kolika je zakupnina?) Obezbeđena od strane poslodavca Korisnik ne plaća zakupninu Ostalo Ne znam

C2. Da li je ova imovina registrovana na vaše ime?

C3. Da li smatrate sebe vlasinicom neke nepokretnosti?

36 | S t r a n a

C4. Koju od sledećih nepokretnosti smatrate svojom?

Nasleđena imovina od vaših roditelja Imovina napravljena/zarađena Imovinu koju ste stekli u braku Neraspoređena imovina vaših roditelja/braće ili sestara Ostala

C5. Da li smatrate da žene i muškarci trebaju imati jednaka prava da poseduju imovinu?

C6. Po vašem mišljenu, da li žene trebaju da naslede imovinu od svoje porodice?

C7. Po vama, u vašoj zajednici koliko porodice podržavaju pravo nasledstva za svoje sestre i ćerke?

D. ZDRAVSTVO

D1. Da li imate neku stalnu/hroničnu bolest/zdravstveni problem?

Da (objasnite)

Ne

D2. Da li ste se suočili sa zdravstvenim problemom koji je zahtevao lečenje u periodu od

37 | S t r a n a

12 meseci?

Da (objasnite)

Ne

D3. Da li ste zadovoljni sa zdravstvenim ustanovama u regionu? Da li se suočavate

sa nekim problemima? Molimo objasnite.

E. DRUŠTVENA INTEGRACIJA

E1. Koliko dobro prema vašem mišljenju, vaša zajednica podržava prava žena?

E2. Na koji način zajednica pruža podršku ženama?

E3. Da li smatrate da imate dobre odnose sa ostalim ženskim zajednicama? Objasnite

E4. Da li ste kao žena ranije imali sporove za ostalim domaćinstvima? Ako "Da" šta je bio razlog, kako je rešeno? Navedite.

38 | S t r a n a

F. ŽENE U LIDERSTVU

H1. Koliko truda ulažete u ličnom razvoju? (obrazovanje, veštine, obuka)

H2. Da li samouvereno preduzimate inicijative u vaše ime?

H3. Da li se uključujete u aktivnostima zajednice? Ako da, na koji način i zašto?

H4. Koji su resursi neophodni za žene da bi vršile ulogu liderstva?

H5. Po vašem mišljenju, kako možemo pripremiti i podržati žene kako bi postale više nezavisnije?

H6. Da li vam posao ograničava obaveze u domaćinstvu? Ukoliko Da, zašto?

G. ODLUČIVANJE

G1. Ko je glavni autoritet u vašem domaćinstvu i donosi bitne odluke a koje uključuju vas i ostale članove porodice?

39 | S t r a n a

G2. Nad kojim aspektima u vašem domaćinstvu imate autoritet?

G3. Obično, ko na kraju odlučuje za dole navedena pitanja u vašoj porodici:

Određivanje vaše zdravstvene brige, Odlučivanju da li želite da počnete da radite; Nabavke u domaćinstvu, Nabavke za domaćinstvo za dnevne potrebe, Poseta porodici ili rođacima, odlučivanje da li deca trebaju da idu u školu ili u koju školu? Odlučivanje šta treba da se spremi za dnevne obroke?

G4. Koliko imate udela u odlučivanju o deci ili nemati decu (bebe)?

Ja odlučujem Moj suprug ili partner odlučuje Odlučujemo zajedno Ostalo (navesti)

H. PERCEPCIJE I OČEKIVANJA

H1. Prema vašoj percepciji, koji su najbitniji problemi sa kojima se suočavaju žene u

vašoj zajednici?

(1) (2)

(3) (4)

H2. Ukoliko bi imali priliku da li bi razmišljali o nekom biznisu?

H3. Koja obuka smatrate da bi vam pomogla da pronađete posao?

40 | S t r a n a

H4. Ukoliko bi ste mogli vreme da vratite (za žene koje su završile školu) koje

obrazovanje bi izabrale?

H5. Ukoliko bi vam bio dodeljen grant (objasnite šta je grant) gde bi ste investirali

novac?

H6. Da li bi radije radili za nekog ili bi ste započeli neki sopstveni biznis?

H7. Koja bi bila plata po vama za koju bi pristali da radite?

H8. Koji je vaš idealni posao koji ste uvek želeli?

I. DEMOGRAFSKI PODACI

I1. Godište

I2. Koliko godina školovanja

I3. Narodnost:

I4. Veroispovest

41 | S t r a n a

I5. Da li ste:

Zaposleni Domaćica Student Penzioner

Nezaposlena Bez odgovora

I6. Vaši lični prihodi:

< 120 EUR; 120 – 250 EUR preko 250 EUR

KRAJ UPITNIKA

KRAJ INTERVJUA

Movršite razgovor sa sledećom izjavom: ‘Hvala na učestvovanju u ovom istraživanju. Imate li neka pitanja za nas? Moj nadležni vas može kontaktirati radi provere da li sam

sproveo/la intervju sa vama. Možete li nam dati vaše kontakte?

BROJ TELEFONA

DA SE ISPUNI OD STRANE ISPITIVAČA:

Da li je neko pitanje bilo teško ili uvredljivo za ispitanika?

[Navedite broj ukoliko je bilo]

Da li je bilo žalbi na vremenski rok intervjua:

__________________________________________

‘Ja potvrđujem tačnost ovog intervjua’

Ime i prezime ________________________

Potpis ________________________

DA SE ISPUNI OD STRANE NADLEŽNOG

Da li je kontrolisana realizacija intervjua __________________________________________

Na koji način? 1. telefonom, 2.prisutnost tokom intervjua

Ime ________________________

Potpis ________________________