BANKE I BANKARSKO POSLOVANJEBANKE I BANKARSKO POSLOVANJE

Osnovni ciljevi ove lekcije su da objasni: 1)suštinu finansijskog posredovanja banaka;

2)„stvaranje" novca preko bankarskog mehanizma, i

3)osnovna načela bankarskog poslovanja.

Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka.

Banke obavljaju: mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i

multiplikaciju novca (prikupljanje depozita, pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca),

investiranje i alokaciju sredstava, odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i

posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa) .

Banke mobilišu i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate - tzv. pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu - tzv. aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju bi banka trebalo da plati deponentima, uvećanu za troškove i profit banke) - ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu nepohodna za finansiranje proizvodnih potreba ili potrošnje.

OSNOVE BANKARSKOG POSLOVANJAOSNOVE BANKARSKOG POSLOVANJA

Banke ostvaruju profit preuzimanjem obaveza sa određenim karakteristikama (određena kombinacija likvidnosti, rizika, veličine i prinosa), a potom ulaganjem dobijenih sredstava u kupovinu onih koja imaju drugačije karakteristike.

Taj proces se naziva: transformacija sredstava.

Na primer:

Štedni depozit jednog lica obezbeđuje sredstva banci da odobri hipotekarni kredit drugom licu. Banka, u stvari, transformiše štedni depozit (aktivu deponenta) u hipotekarni kredit (aktivu banke).Tu transformaciju sredstava možemo opisati i tako što ćemo reći da se banka „kratkoročno zadužuje, a dugoročno kreditira", jer odobrava dugoročne kredite, a finansira ih emitovanjem kratkoročnih depozita.

Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (pasivni bankarski i nedepozitnoj osnovi (pasivni bankarski poslovi).poslovi).

Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka);

Nedepozitna sredstva: krediti dobijeni od centralne banke ili drugih banaka ili sredstva prikupljena emisijom sopstvenih HoV(obveznice, bankarski zapisi, kao i akcije same banke) na finanijskom tržištu.

Sekundarna emisija novca na osnovu potencijala kojim banka raspolaže predstavlja specifičnost bankarskog mehanizma da umnožava svoj kreditni volumen metodama kreditno-monetarne multiplikacije novca i kredita. Osnovu ovakvog kreiranja novca čini monetarna baza, odnosno novac centralne banke (primarni novac).

Budući da je kreditno-monetarna multiplikacija limitirana nivoom izdvajanja sredstava u obaveznu rezervu kod centralne banke (i potrebom držanja određene rezereve za očuvanje likvidnosti tekućeg poslavanja banke), ona je ograničena mogućnostima banaka da u sekundarnoj formi kreiraju novac.

Nikad ne troši novac pre nego što ga imaš. Thomas

Jefferson, državnik

RRočnočnaa transformacij transformacijaa sredstavasredstava

Je sposobnost bankarskog mehanizma da menja „kvalitet" određenog dela sredstava u svom potencijalu, odnosno sposobnost banaka da određeni deo sredstava relativno manjeg „kvaliteta" (sredstva iz kratkoročnih izvora) usmerava u plasmane relativno većeg „kvaliteta" (dugoročne plasmane).

Potencijal ročne transformacije ograničen je potrebom održavanja likvidnosti banaka, što znači da uredno izmiruje svoje finansijske obaveze.

Ukupni plasmani banaka Ukupni plasmani banaka (tzv. aktivni bankarski (tzv. aktivni bankarski poslovi) poslovi) Mogu se podeliti na:

a) kreditne i b) nekreditne plasmane. Za banku kredit je posao kojim ona kao poverilac

(zajmodavac, kreditor) ustupa pravo raspolaganja određenog iznosa novčanih sredstava svom komitentu (dužniku, zajmoprimcu, korisniku kredita) na osnovu ugovora (po pravilu, u pisanoj formi), pod određenim uslovima (u pogledu roka korišćenja i vraćanja, kamatne stope, provizija i troškova).

Nekreditni plasmani banke su uglavnom plasmani u kupovinu hartija od vrednosti drugih emitenata (obveznice, akcije preduzeća) ili putem avaliranja i akceptiranja ovih hartija od vrednosti (pre svega menica).

NNeutralni ili uslužni bankarski eutralni ili uslužni bankarski posloviposlovi

Deo finansijskog poslovanja banaka odvija se kroz posredavanje na finansijskom tržištu, gde značajno mesto imaju poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom.

U ovu grupu poslova spadaju inkaso poslovi (naplata potraživanja na osnovu prezentacije dokumenata), depo poslovi (deponovanje određenih HoV komitenata, koje banka čuva i/ili vrši određene radnje u vezi sa njima), menjački (devizno-valutni) poslovi, garanacijski poslovi, poslovi sa kreditnim karticama itd.

SSpecifični (dopunski, pomoćni, sporedni ili pecifični (dopunski, pomoćni, sporedni ili supsidijarni) bankarski poslovisupsidijarni) bankarski posloviDeo poslova koje banke obavljaju, posebno u poslednje

vreme, nisu klasični bankarski poslovi mobilizacije i plasmana sredstava, kao i finansijskog posredovanja, ali predstavljaju rastući izvor prihoda.

To su: razni konsalting poslovi (u vezi sa investicijama i

prestrukturiranjem preduzeća), poslovi u vezi sa emisijom i plasmanom HoV,brokerski poslovi, forfetiranje, faktoring, lizing, poslovi osiguranja (tzv. bankarsko osiguranje) itd.

Iz Zakona o bankamaIz Zakona o bankama ((Sl. glasnik RS, br. 107/05, od 2.12.2005.Sl. glasnik RS, br. 107/05, od 2.12.2005.))

Banka u skladu sa Zakonom može obavljati sledeće poslove:1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita);2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita);3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove;4) poslove platnog prometa;5) izdavanje platnih kartica;6) poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi

kastodi banke i dr.);7) brokersko-dilerske poslove;8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao);9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.);10) poslove zastupanja u osiguranju (uz saglasnost NBS, a u skladu sa

podzakonskim aktom koji uređuje ovu oblast);11) druge poslove za koje je ovlašćena zakonom;12) druge poslove čija je priroda srodna ili povezana sa navedenim poslo-

vima (tačke 1. do 11.), u skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke.

Monetarni agregatiMonetarni agregatiA.Novčana masa M1 obuhvata gotov novac u

opticaju i sredstva na žiro, tekućim i drugim računima vlasnika novčanih sredstava u pasivi banaka, uključujući i novčana sredstva na računima lokalnih organa vlasti, tj. račune sa kojih se mogu vršiti plaćanja bez ikakvih ograničenja.

B.Novčana masa M2, pored M1 , uključuje ostale dinarske depozite, kratkoročne i dugoročne.

C.Novčana masa M3, pored M2, uključuje kratkoročne i dugoročne devizne depozite (bez stare devizne štednje)

FINANSIJSKA TRŽIŠTA I FINANSIJSKI FINANSIJSKA TRŽIŠTA I FINANSIJSKI POSREDNICIPOSREDNICIFunkcija finansijskih tržišta je relativno jednostavna. Ona povezuje suficitni i deficitni

sektor. To povezivanje se vrši procesom kupoprodaje finansijskih instrumenata.

A. Postoji neposredno finansiranje u kome pripadnici suficitnog sektora direktno kupuju finansijske instrumente deficitnog sektora. Investitori (građani i preduzeća) kupuju obveznice preduzeća (preduzeća šire svoju poslovnu aktivnost); obveznice države (kojima se pokriva dugoročni ili kratkoročni budžetski deficit); obveznice grada ili opštine (čijim parama će se izgraditi novi put, most ili gradski bazen). Ovaj proces neposrednog finansiranja izvodi se posredstvom HoV na berzama i vanberzanskom prometu i ovaj deo finansijskog tržišta nazivamo užim konceptom finansijskog tržišta (kao zbirom berzanskog i vanberzanskog prometa).

B. Drugi deo finansijskog tržišta odnosi se na indirektno, - posredno finansiranje, gde pripadnici suficitarnog sektora kupuju finansijske instrumente (depozite, učešća, polise osiguranja - koje imaju element štednje ili investicije, životno i penziono osiguranje, komercijalne papire) finansijskih posrednika (banaka, penzionih fondova, osiguravajućih zavoda, investicionih fondova, finansijskih kompanija), koji zatim ulažu tako prikupljena sredstva u deficitni sektor. Najčešći i najstariji primer ovakvog ulaganja je posredstvom banaka, u kome građani i preduzeća imaju svoje tekuće i štedne račune (i knjižice) kod banaka, a banke iz tako prikupljenih sredstava odobravaju kredite.

.

FINANSIJSKO POSREDOVANJE I „STVARANJE" NOVCAFINANSIJSKO POSREDOVANJE I „STVARANJE" NOVCA

Ceo proces finansijskog posredovanja banaka i njihove uloge u „stvaranja" (kreiranja) novca može se objasniti na sledeći način: CB emituje gotovi novac (novčanice i kovani novac). Početna masa novca koju emituje centralna banka naziva se „primarni novac" (PN) i on predstavlja monetarnu osnovu na kojoj se gradi celokupna novčana masa jedne zemlje.

Primarni novac pokreće ceo proces umnožavanja ili multiplikacije novčane mase koja se odvija kroz depozitno-kreditne operacije poslovnih banaka.

Proces stvaranja novca zasniva se na umnožavanju ili multiplikaciji primarnog novca kao monetarne osnove novčanog sistema. Ovaj novčani multiplikator (NM) pokazuje koliko se povećava novčana masa u odnosu na polaznu novčanu masu, a on zavisi, od dva ključna parametra i to:

1)odnos rezervi banka (obavezne rezerve kod centralne banke i rezervi likvidnosti koje same banke određuju u zavisnosti od svoje poslovne politike i strukture depozita) prema njihovim depozitima i

2)odnos gotovine koju drže privredni subjekti prema depozitima banaka.

PRIMARNI NOVACPRIMARNI NOVAC

Dinarski primarni novac, tj. primarni novac po užoj definiciji, obuhvata:

a)gotov novac u opticaju,

b)bankarske dinarske rezerve i

c)dinarske rezerve drugih sektora ukoliko postoje kod NBS.

Primarni novac po široj definiciji uključuje još i devizne depozite banaka i drugih sektora kod NBS.

Ukupna ponuda novca ili ukupna masa novca (MN) u opticaju se dobija kao proizvod novčanog multiplikatora i primarnog novca (MN = NM x PN). Rezerve (R) bitno utiču na veličinu multiplikacije primarnog novca. Što je iznos rezervi u odnosu na depozite banake manji, to će više novca biti u bankarskim kanalima i banke će moći da stvore veću ukupnu masu novca, i obrnuto.

Poslujući sa većom masom (iznosom) novca, banke mogu da ostvare veći profit, tako da su zainteresovane da rezerve (pre svega rezerve kod centralne banke) budu što manje.

Sa niskim rezervama gotovog novca pojedine banke mogu lako da dođu u situaciju nelikvidnosti i da ugroze ceo bankarski sistem. Zbog toga centralna banka propisuje da sve poslovne banke moraju imati određene minimalne rezerve gotovog novca tzv. obavezna rezerva (kroz utvrđivanje stope obavezne rezerve), koja se određuje prema visini (i strukturi) depozita banaka.

Preko visine obavezne rezerve centralna banka neposredno utiče na proces multiplikacije novčane mase, pa se tako podizanjem nivoa obavezne rezerve usporava kreiranje novčane mase, a smanjenjem nivoa obavezne rezerve podstiče proces kreiranja novčane mase.

Međutim, banke, u zavisnosti od svoje poslovne politike i prirode poslovanja, drže i veće rezerve (rezerve likvidnosti) nego što su rezerve koje propisije centralna banka, pa se tako i za ovaj iznos rezervi (preko obavezne rezerve) dodatno umanjuje raspoloživi potencijal za kreiranje novčane mase.

S druge strane, novčani multiplikator zavisi od odnosa gotovog novca prema depozitima bankarskog sektora (tzv. koeficijent gotovine). Što je veći stepen poverenja privrednih subjekata (stanovništva i preduzeća) u bankarski sistem, to će više novca biti u depozitima banaka, a manje u gotovini kod privrednih subjekata van bankarskih tokova.

Jasno je da svako držanje novca van depozita banaka, istovremeno znači i odricanje od kamatnih prihoda i predstavlja oportunitetni trošak.

Držanje određenog iznosa gotovog novca kod privrednih subjekata istovremeno je i nužno radi obavljanja svakodnevnih transakcija plaćanja privrednih subjekata u vezi sa kupovinom roba i usluga. Na to utiču i neki drugi faktori kao što su: atraktivnost kamatnih stopa koje banke nude deponentima i stopa inflacije.

KREIRANJE NOVCA OD STRANE KREIRANJE NOVCA OD STRANE BANKARSKOG SISTEMABANKARSKOG SISTEMA

Sa gledišta celog sistema monetarnih institucija, banke kreiraju novac na nekoliko načina.

Najvažniji kanal je kreditna aktivnost banaka, kada banka odobrava kredit nekom od svojih komitenata: bankarska aktiva se povećava za iznos odobrenog kredita i novčana sredstva se doznačavaju na račun komitenta, što znači da se kod iste banke povećava i pasiva, za iznos depozitnog novca koji je stvoren putem kredita.

Slično je i kada banka otkupi pre roka dospeća (eskontuje) menicu ili neku drugu HoV, gde se bankarska aktiva povećava za iznos vrednosti menice ili druge HoV, dok se njena pasiva povećava za iznos depozitnog novca koji je komitent dobio eskontom menice ili prodajom druge HoV i taj iznos stavio na račun.

Znači, banka svojom kreditnom funkcijom kreira depozitni novac - realizuje se na relaciji: povećanje bankarske aktive = povećanje depozitnog novca.

Kod ovog načina sagledavanja (preko sistema monetarnih institucija) ne uzimaju se u obzir međubankarski krediti i krediti koje centralna banka odobrava poslovnim banakama, pošto ovo kreditiranje ne utiče neposredno na visinu depozitnog novca, odnosno novčane mase, jer se u novčanu masu ne uključuju novčana sredstva poslovnih banaka na njihovim (žiro) računima, nego samo novčana sredstva nebankarskih privrednih subjekata (transaktora) kod sektora banaka.

Do kreiranja novca dolazi i kada banka kupuje devize u deviznim transkacijama od privrednih subjekata (pravnih i fizičkih lica), pošto na taj način banka povećava svoju aktivu za iznos kupljenih deviza, uz istovremeno stvaranje novih sredstava plaćanja, tj. depozitnog novca (na računima privrednih subjekata koji su prodali devize), čime banka povećava i svoju pasivu. Znači, porast devizne aktive banka, ili u celini porast neto potraživanja banaka prema inostranstvu, javlja se kao kreiranje dodatne količine novca.

PROCES PONIŠTAVANJA NOVCAPROCES PONIŠTAVANJA NOVCA,,Posmatran na izneti način, proces

poništavanja novca, realizuje se suprotnim transakcijama i to:

a)otplatom kredita od strane zajmoprimaca, b)iskupom menica i HoV od strane meničnih

dužnika i emitenata, c)kupovinom deviza od banke. Na taj način praktično se „poništava"

depozitni novac, uz istovremeno smanjenje bankarske aktive i pasive.

Šta se ovde događa?Inicijalno odobreni kredit CB poslovnim banakama postaje primarni

novac na računima poslovnih banaka (PN) koji će one upotrebiti za davanje kredita svojim komitentima na koji način se stvara depozitni novac (DN) na računima poslovnih banaka, s tim da se on jednim delom odliva, kako po osnovu izdvajanja za obaveznu rezervu (OR) na račune kod CB, drugi deo u gotov novac u opticaju (GN), a treći deo se odliva u druge depozite i sredstva van sistema poslovnih banaka (DD).

Iz preostalog iznosa se izdvaja rezerva lividnosti (RL), a razlika predstavlja slobodan kreditni potencijal (SP) za ponovni plasman u novi ciklus kreditiranja. Posle više kreditnih ciklusa, celokupni inicijalni priliv primarnog novca se „odlio" u obaveznu rezervu, gotov novac u opticaju, druge depozite i sredstva van sistema poslovnih banaka i rezervu likvidnosti:

(PN = OR + GN + DD + RL). Na osnovu ovih kreditnih ciklusa odobreno je više iznosa kredita i

kreiran je veći iznos depozita, nego što je iznosio prvobitno kreirani iznos primarnog novca, a globalni mehanizam multiplikacije može se prikazati na sledeći način:

KREDITNO-MONENTARNA MULTIPLIKACIJAKREDITNO-MONENTARNA MULTIPLIKACIJASposobnost sistema poslovnih banka da uvećava količinu novca

koju je prvobitno primio, pre svega putem primarne emisije od centralne banke, naziva se kreditno-monetarna multiplikacija.

Kreditni multiplikator pokazuje globalni odnos iznosa primarne emisije centralne banke i ukupnog iznosa kredita, a monetarni multiplikator odnos te emisije i količine novca u opticaju.

Bankarski sistem može od jedne novčane jedinice primljene od CB da „napravi" više novčanih jedinica depozitnog novca, odnosno može da poveća svoje depozite više puta u odnosu na inicijalni priliv novca centralne banke.

Multiplikacija se obično povezuje sa kreditnim multiplikatorom poslovnih banaka, pošto sistem poslovnih banaka odobrava više kredita nego što je iznos priliva primarnog novca CB, tako da se kreditni multiplikator može odrediti iz odnosa između iznosa odobrenih kredita i početnog iznosa odobrene primarne emisije centralne banke.

Proces kreditne multiplikacije zavisi od više faktora, a najvažniji su: 1) stopa obavezne rezerve, 2) stopa rezerve likvidnosti; 3) „ispadanja" sredstava iz procesa multiplikacije po osnovu depozita kod centralne banke ili konverzije u gotov novac kod sektora stanovništva ili po nekim drugim osnovama.

NAČELA BANKARSKOG POSLOVANJANAČELA BANKARSKOG POSLOVANJA

1) načelo likvidnosti,

2) načelo solventnosti i sigurnosti plasmana,

3) načelo rentabilnosti (profitabilnosti) poslovanja, odnosno efikasnosti ulaganja;

koja su međusobno uslovljena i povezana (ali u određenoj meri i u konfliktu).

Likvidnost banke se definiše kao njena sposobnost da u roku izmiri sve dospele obaveze . Za banku se kaže da je likvidna ako je u stanju da neometano obavlja kreditne aktivnosti i da izmiruje dospele obaveze o roku plaćanja, uz zadržavanje potrebne rezerve likvidnosti. Praktični primeri ukazuju da se optimalna likvidnost postiže u uslovima kada su rokovi izmedu izvora sredstava i plasmana banke sinhronizovani.

Stepen likvidnosti je jedan od najznačajnijih parametara pri analizi i merenju finansijske snage, stanja i uspešnosti poslovanja banke. Indikatori likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima, tj. odnos pojedinih podbilansa i bilansa stanja, a među najznačajnije indikatore ovoga profila ubrajamo: odnos kredita i depozita, odnos likvidne aktive i ukupnih depozita, odnos likvidne aktive prema ukupnoj aktivi, odnos likvidne aktive prema kratkoročnim izvorima sredstava itd.

Likvidnost banke se, osim poštovanja određenih načela i vođenja odgovarajuće politike, bazira na rezervama likvidnosti. To su: (a) primarne rezerve likvidnosti (gotovina, depozitne rezerve kod centralne banke u formi obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti banaka i depozita po viđenju kod korespondentnih banaka); (b) sekundarne rezerve likvidnosti (kratkoročni lako unovčivi kamatonosni plasmani u državne HoV i HoV koje emituje CB, kao i komercijalni papiri većih preduzeća); (c) tercijarne rezerve likvidnosti (sredstva koja se tek po proteku određenog roka mogu koristiti, kao što su kreditni plasmani), kao i krediti za likvidnost od CB i drugih banaka (koji se koriste kada su nedovoljne rezerve primarne i sekundarne likvidnosti).

Načelo likvidnosti banke odnosi se na kratkoročnu vremensku dimenziju, i treba ga razlikovati od načela ili principa solventnosti (i sigurnosti) u poslovanju koji se odnosi na dugoročnu vremensku uskladenost strukture pasive i aktive, a koja omogućava banci da u kontinuitetu odgovara svojim obavezama (i da sve svoje obaveze izmiri u celini), bez problema po tekuće poslovanje.

Načelo sloventnosti (i sigurnosti) u poslovanju banke se odnosi na mogućnost plaćanja obaveza ili naplatu potraži-vanja, o roku i na način utvrđen izmedu banke i komitenta. Banka mora da vodi računa o stepenu sigurnosti svojih plasmana pri odobravanju kredita komitentima.

Načelo efikasnosti ulaganja odnosi se na to da plasmani daju optimalne finansijske efekte.

Iako banka prilikom plasiranja sredstava vrši ocenu finansijskog položaja komitenta i njegove kreditne sposobnosti, ona se često ne zadovoljava samo time, nego traži i određene instrumente obezbeđenja (hipoteka, menica i sl.). Međutim, određeni stepen rizika postoji u svakom bankarskom plasmanu koji se ne može isključiti nikakvom ocenom boniteta komitenta ili uzimanjem obezbedenja.

Ukoliko svoj novac možeš da prebrojiš, nisi bogat čovek! Pol Geti, biznismen

Bankarsko načelo rentabilnosti (profitabilnosti) počiva na principu da se ostvari što veća dobit kao razlika između prihoda i rashoda banke, pre svega na razlici imeđu aktivne I pasivne kamate, odnosno po osnovu provizije za pružanje bankarskih usluga i troškova poslovanja banke. Konkurencija između banaka (i očekivanja akcionara) primorava banke da nastoje da ostvare što veće profite (dividende) povećanjem prinosa na plasmane, ali i smanjenjem troškova poslovanja.

Načelo rentabilnosti mora biti usklađeno sa načelom likvidnosti, pri čemu načelo likvidnosti nalaže da banka mora imati dovoljno sredstava, kako bi izmirila sve obaveze o roku, ali i da bi slobodna sredstva banke trebalo što rentabilnije plasirati, pošto se na njih plaća pasivna kamata (na depozite i štedne uloge).

Prekomerena likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Zbog toga menadžment banke mora da vodi računa da se dinamički bilansiraju priliv i odliv sredstava, kao i da se vodi računa o tome da banka rentabilno i sigurno posluje.

PROFITPROFITPostoji jedna stara priča o dva prijatelja koji su

se sreli na ulici, prvi put nakon 25 godina. Jedan od njih je diplomirao kao najbolji u svojoj klasi i bio je pomoćnik upravnika u lokalnoj banci. Drugi, koji nikad nikog nije zapanjio svojim intelektom, imao je svoju kompaniju i postao milioner. Kada ga je njegov prijatelj bankar upitao u čemu je tajna njegovog uspeha, ovaj mu je odgovorio da je to izuzetno jednostavno: „Imam jedan proizvod koji kupujem za dva dolara, a prodajem za pet. Prosto je neverovatno koliko se zaradi sa 60 odsto profita"

PITANJA:PITANJA:

Kako se ostvaruje finansijsko posredovanje banaka?

Objasni mehanizam kreditno-monentarne multiplikacije?

Kako se ostvaruje bankarsko poslovanje?

Koja su osnovna načela bankarskog poslovanja?

SUMRAK BEOGRADSKE BERZESUMRAK BEOGRADSKE BERZEPoslednjih dana svedoci smo velike globalne finansijske krize

inicirane velikim potresima na američkim berzama sa izvesnim domino efektom i na ostale svetske berze.

Uočavamo da je šampion u negativnim trendovima ipak Beogradska berza. Da li slučajno ili pak pored globalne finansijske krize ima i nešto što je rezultat unutrašnjih poremedaja?

Kada se pogledaju uporedna kretanja odabranih indeksa svetksih berzi i to razvijene berze (Tokijska i Frankfurtska ) kao i neke regionalne berze (Varšava, Zagreb, Ljubljana) može se uočiti sledeće:

Kretanje u proteklih osam dana: samo je Beogradksa berza zabeležila izraziti negativan trend i to pad od 4,38%, dok su ostale berze zabeležile rast indeksa izmedju tri i osam %.

U proteklih devedeset dana svi posmatrani indeksi su zabeležili silazna kretanja, šampion ponovo Belex15, indeks najlikvidnijih akcija BB sa padom od 42%. Ostali indkesi su zabeležili pad u proseku od 9-15%.

Z a godinu dana Belex15 je izgubio na vrednosti od preko 50% (duplo), dok su ostali indeksi zabeležili pad od 15 do 25%.

Postavlja se pitanje zašto. Možda je naredno razmatranje ispravno.

Srpska ekonomska i politička vlast smatra da državu i ne treba da zanima razvoj finansijskih tržišta, iako je opštepoznato da nema razvoja finansijskog tržišta bez aktivne uloge države, pre svega zbog činjenice da se na taj način podiže likvidnost ponude kroz uključivanja na berzu akcija javnih preduzeda koja su u većinskom državnom vlasništvu (elektroprivreda, telefonija i sl.).

Jedino nama nije važno da što pre uključimo na berzu Telekom (ovih dana je vlada imenovala konsultanta koji bi radio na tome da se određeni paket akcija uključi u trgovanje).

Velike kompanije doprinose da se trguje kvalitetnim i bonitetnim HoV, kompanije u javnom vlasništvu su praktično ili monopolisti ili pak oligopolisti (Telekom u delu mobilne telefonije), tražnja za njihovim proizvodima i uslugama je vrlo malo ili nimalo elastična, što znači da je predvidivost ostvarenja poslovnih rezulata veoma izvesna.

Oskudna ponuda kao i vlasnička struktura preduzeda čije su akcije među najlikvidnijima takođe je predmet posebnih analiza. Dominanti paket akcija drži jedan ili grupa ljudi ili preduzeda, tako da je mogućnost zaštite od špekulativnih udara svedena na minimum. Ove kompanije beleže značajne poslovne rezultate, ali je nedovoljna transparentnost vlansičke sturkture izuzetno veliki ograničavajudi faktor.

Tako na primer, vlasnička sturktura Soje proteina, Vitala, Dijamanta, Zorka Pharme i dr. veoma dobro odslikava navedene konstatacije.

S druge strane veliki broj kompanija ima jako nelikvidne akcije, odnosno, ako se jednom kupe veoma ih je teško prodati, što je veliki ograničavajudi faktor. Plitko tržište, izaženi špekulativni udari i tajkunska organizacija privrede i vlansištva ni jednog ozbiljnog investitora ne može značajnije privući u oblast portfolio investicija u Srbiji.

Ne treba posebno isticati da je i dnevna trgovina na Beogradksoj berzi najmanja u regionu u odnosu na veličinu i broj kompanija koje se nalaze na listingu.

Činjenica je da je srpsko društvo u velikoj meri kontaminirano svim negativnim tendencijama. Poslednji izveštaji o stanju korupcije u Srbiji nas kvlaifikuju ne u Evropske nego u afričke zemlje (za utehu od nas ima i gorih u tom delu sveta kao što je Nigerija na primer).

Srpska ekonomija sve više tone na globalnoj listi konkurentnosti (iako je bila u suterenu od 84-90 mesta od posmantranih nešto preko 130 zemalja. Spadamo među zemlje sa najvećim spoljnotrgovinskim deficitom od 160 posmatranih zemalja, izneo je činovnik iz MMF da je postojedi deficit na duži rok neodrživ, da javnu potrošnju ovaj kapacitet privrede ne može izdržati.Postoji velika verovnatnoća da će u odsustvu radiklanih reformi srpske privrede oporavak berze (koji se prirodno očekuje bar po osnovu domino efekta) biti veoma dug i težak i daleko od stanja berzi u okruženju. Postavlja se pitanje šta bi veliki inostrani investori uradili kada bi mogli na kratak rok da izađu iz postojećih pozicija, odnosno da imaju nekom prodati svoje velike pakete likvidnih akcija,odnosno akcija dobrih kompanija.