drevne kulture - Matica crnogorska marko visic.pdfEgipat čak i substancijalizirao u liku dvojne boginje Ma ’at. Budući da je po dubokom uvjerenju starih Egipćana kosmos ispunjen

419MATICA, br. 62, ljeto 2015.www. maticacrnogorska.me

I Misaoni život starog Egipta

1. Mit ska i sim bo lič ka bît egi pat skog mi šlje njaPo zna va o ci egi pat skog du hov nog ži vo ta po o dav no su uoči li

da su sta ro e gi pat sko mi šlje nje i sáma mi sao u bit no sti mit ski isli ko vi ti, ma da se, što je neo spor no, i tim pu tem sti glo do sa meap strak ci je, do prin ci pa Lo go sa kao tvor ne Ri je či i Mi sli.

drevne kulture

DUHOVNI I VJERSKI ŽIVOTDREVNIH EGIPĆANA

Marko Višić

The author of the study The Spiritual and Religious Life ofAncient Egyptians written from the angle of natural philosophy,comprehensively discusses the spiritual and religious life of theinhabitants of banks of the Nile which most clearly reflects intheir theogonic/cosmogonic texts on the metaphysical, cosmicand natural Principles, such as Atum, Ptah, Amon-Mut-Khonsu,as well as in the Heliopolis, Hermopolic and Theban mystery asthe highest range of metaphysical thought, not only of theancient Egyptians, but also the ancient Sumerians, Acadians,Babylonians and Hebrews.

After presenting the theogony and cosmogony of the ancientEgyptians in the spirit of natural philosophy and deepest meta-physical thought, the author explains the ancient Egyptian pan-theon in the spirit of genesis and traditional beliefs, along witha meticulous presentation of the main categories of spiritual life,such as Ib, H’at, Akh, Ba and Ka, which is followed by theexplanation of the life principles of the ancient Egyptians.

420 MATICA, br. 62, ljeto 2015. www. maticacrnogorska.me

U mit skom i sim bo lič kom na či nu mi šlje nja, ko jim se od li ko -va hu ci vi li za ci je Bli skog is to ka1, do mi ni ra la je i neo me ta no seraz vi ja la spe ku la tiv na mi sao, što će re ći in tu i ti van na čin po i -ma nja i ra zu mi je va nja svi je ta i po ja va u nje mu iz ra ža va nih mi -tom u ko je mu su se kod drev nih Egip ća na i sta nov ni ka oba laTi gri sa i Eufra ta na sli ko vit na čin iz no si le mi sli o po sta nju ipo seb no o biv stvo va nju uni ver su ma i tran sfor ma ci ja ma ži vo ta.To će re ći da je mit bio funk ci o na lan i ži vo tvo ran; da je sli ko -vi tim, od no sno sim bo lič kim pu tem ja sno iz ra ža vao ne sa mofunk ci je i po če la u ci je lom uni ver su mu, što se ri ječ ju ne bi mo -glo u pot pu no sti iz ra zi ti, već i sva ki, za čo vje ka u pri ro di, zna -ča jan do ga đaj.

Spe ku la tiv na mi sao na ve de nih ci vi li za ci ja ko ja je u obla sti is -ku stve nog te ži la da od ha o sa stvo ri ko smos, ure đen svi jet, či meje do ne kle slič na na uč noj i eg zakt noj mi sli, ni je čo vje ka kaokraj nji do met raz vo ja u Ko smo su, iz dva ja la iz Ko smo sa. Čo vjekje, ma da naj sa vr še ni je dje lo Pri ro de, bio svag da ovi san i pod lo -žan ko smič kim si la ma što su se u nje mu u naj sa vr še ni jem vi duotje lo vi le. Ovo du gu je vje ro va nju da ne ma bit ni je raz li ke u bit -no sti sve ga po sto je ćeg u uni ver su mu, bi le to zvi je zde, me ta li uru da či, ra sti nje, lju di ili bo žan stva, jer su plod ko smič ke ener gi -je i svi je sti ko ja ih tje ra u ži vot, u po sta ja nje i u nje mu ih ob dr -ža va, o če mu će bi ti vi še go vo ra ka sni je.

Ta ko gle da ju ći na sve mir, isti pred sta vlja la nac ži vo ta bez ve -će po dvo je no sti iz me đu ra znih aspe ka ta ži vo ta, što je ima lo zapo slje di cu da se u oči ma Egip ća na do kla sič nog i kla sič nog pe ri -o da je dan aspekt ži vo ta mo gao pre o bli či ti u dru gi, pri tom za dr -ža va ju ći i pr vi ob lik. Ta ko je bog mo gao bi ti u svo jem li ku i uli ku čo vje ka sa gla vom so ko la; prav da je mo gla bi ti ap strak tan,ali i ma te ri ja li zi ran po jam.

Marko Višić

1 O tome usp. H. i H. A. Frankfort i dr, Od mita do filozofije, „Minerva“,

Subotica-Beograd 1967, str. 9, i d. (Preveo s engleskog dr Ljuba Popović).


Da lje, bu du ći da je Egip ća nin čo vje ka sma trao naj sa vr še ni jomru ko tvo ri nom Ko smo sa, od no sno Pri ro de ko ja u se bi sa dr ži sveima nent ne joj ob li ke ži vo ta, on je u njoj uoče na zbi va nja i po ja -ve mje rio vla sti tim mje ri li ma i osob nim vi đe njem, a svo je do ži -vlja je sma trao po slje di com do ga đa nja, zbi va nja u Ko smo su ko jije, vi ce ver sa, nji hov uzroč nik. To je, pak, ima lo za po slje di cu damu po jav ni svi jet i do ga đa ji u nje mu na ko je je pre no sio svo jeoso bi ne, ni je bio ne što što je iz van nje ga, objekat ko ji bi rav no -du šno po sma trao, što je slu čaj sa na uč nom mi šlju. Za nje ga je,na pro tiv, ci je li ko smos ži vi or ga ni zam, su bjekat i part ner, ni po štoi ni ka da objekat, ne što što ga se to li ko ne do i ma. Sve uoče ne po -ja ve u Pri ro di za nje ga su bi le ak tiv ni su di o nik u toj ka te ni ži vo -ta Pri ro de, to jest ti, ni ka ko on, ono, pa se sva kom do ga đa ju iobra ćao kao od re đe nom aspek tu i ma ni fe sta ci ji ko smič kog ži vo -ta. Sva zbi va nja u uni ver su mu bi la su ak tiv no ti, jer su po slje di -ca od re đe ne vo lje, jed no ga ti s ko jim se tre ba su o či ti, a ak ci ju po -te klu od nje ga tre ba do ži vlju ju ći ra zu mje ti.2 Do sljed no to me,Egip ća nin se, po sma tra ju ći ne ki do ga đaj, ni je pi tao za što se to ta -ko do go di lo, što bi tre ba lo da je to me uzrok, već ko je to uči nio,po či jem se hti je nju i vo lji to do go di lo, šta to tre ba da zna či, ko -jom mu ak ci jom va lja na to od go vo ri ti. To uka zu je da je Egip ća -nin ci je lim ži vo tom do ži vlja vao pri ro du, u nju se uno sio du šom iti je lom, pa siv no se ve zu ju ći s pro ce si ma u njoj, dok je čo vjek upro ce su na uč nog sa zna nja u ko je mu ima mo po sla s či sto um nim,lo gič kim ope ra ci ja ma, pre ma pri ro di rav no du šan, od no sno ak ti -van, jer mu je objekt spo zna je. Ta ko se kod in tu i tiv nog pro ce sapo i ma nja svi je ta spo zna ja što je su bjekt, to jest ja ima o ti na la zine gdje na po lo vi ni pu ta iz me đu ak tiv nog i svje snog su če lja va nja

Duhovni i vjerski život drevnih Egipćana

2 U tom smislu patnja i stradanje gromom ošinutog stabla postaje patnja i

stradanje čovjeka koji ga gleda i razumije njegovo stradanje i s njim saosjeća,

o čemu detaljnije poštovani čitalac može konsultovati i naš članak Kult stabla

kroz ljudsku civilizaciju. Novy život. Novi Sad 1976, br. 5 (na slovačkom).


s ti i pa siv nog, emo ci o nal nog do ži vlja va nja to ga isto ga ti, u če -mu se za pra vo i kri je bît iz me đu lo gič kog i emo ci o nal nog na či naspo zna je, sa zna nja i do ži vlja va nja pri ro de.

Vanj ski svi jet, to ži vo ti, po se bi je spo zna tljiv, jer se ti, na pro -sto, uvi jek i po svu da osje ća, jer ti, ri ječ ju, ži vi na po re do s ja. Ti,bio to, u na šem smi slu, pred met ili bi će, ži vi osob nim ži vo tomsu klad no ži vo tu va si o ne i ne mo že se sve sti pod ge nus i spe ci esšto da nas či ni lo gič ko mi šlje nje ko je ba ra ta s ap strakt nim poj mo -vi ma po mo ću ko jih svo di pred me te po nji ho vim oso bi na ma podop šte za ko ne, od no sno poj mo ve lo gič ke ap strak ci je ko ji se mi sa -o no kon kre ti zu ju u po je di nač nim pred me ti ma. Ni šta od ovo ga umi šlje nju Egip ća na do kla sič nog i kla sič nog pe ri o da ko ji u ci je -lom uni ver su mu vi de ži vot i ak ci ju na ko je va lja od go vo ri ti ži vo -tom i ak ci jom3 po če mu se bit no raz li ku ju od Egip ća na iz pr vo -ga mi le ni ja pri je na še ga ra ču na nja vre me na ko ji su vi še okre nu tine ovo ze malj skom, već ži vo tu u dru go me svi je tu i bla žen stvuko je ih če ka na Sek het-he te pu, tač ni je Skht-htpu, Po lji ma pre o -bra že nja, Po lji ma mi ra na ko ji ma će ži vje ti, na gla si mo, is klju či -vo du hov nim, a ne ovo ze malj skim ži vo tom. To me je raz log štosu Egip ća ni iz pr ve dvi je epo he u sve mu gle da li ži vot oli čen udnev nom ra đa nju sun ca na is to ku i go di šnjem pla vlje nju ri je keNi la što ni su bi li sa mo naj zna čaj ni ji do ga đa ji u nji ho vu ži vo tuveć i sim bo li po bje de ži vo ta nad smr ću,4 svi je tla nad ta mom.

Marko Višić

3 U tom se sučeljavanju ja nasuprot ti krije razlog zašto se prilikom prevo-

đenja egipatskih tekstova, gdje god se osjeti to sučeljavanje, treba koristiti lič-

nim zamjenicama ja i ti, bez obzira što su u našem jeziku vidljive iz glagolskih

oblika, odnosno ličnih završetaka.4 Fenomen smrti, pod čime se misli na gašenje vitalnih funkcija organizma,

kad je riječ o čovjeku, drevni Egipćani nisu poznavali, odnosno nije im bila

poznata prirodna ili prva smrt. Pod prirodnom smrću oni su, naime, podrazu-

mijevali prelazak čovjeka i njegova duha zvanog Ba, u višu, duhovniju razinu

života, prelazak u višu sferu svijesti oličenu vječnim životom na Poljanama

mira, u egipatskom raju zvanom Sekhet-hetepu ili Sekhet-Aaru, do čega bi


Egip ća ni tih dav no pro hu ja lih vre me na po zna ju Ap so lut no bi će,to jest Amo na ko ga zva hu Ne ter-Ne te ru, Po če lo-Počelâ, in kar na -ci ja ko smo tvor ne ener gi je i svi je sti, Pra i zvor sve op šteg ži vo tako ji sva ko mu Ti u sve mi ru da je spe ci fič nu sna gu, funk ci ju i ob -lik, što je sa dr ža no u kli ci ži vo ta. Ta ko su sva ko ti, sve ono što uci je lo me ko smo su ima od li ke ži vo ta, ho ću re ći sve po ja ve, po -seb no ži va bi ća i pred me ti, otje lo vlje nje spe ci fič ne funk ci je ži vo -ta pro is te kle iz to ga iz vo ra sve op šteg ži vo ta, oda kle pro is ti ču isa mi Ne te ri, od no sno Prin ci pi, Ide je (ko je egip to lo zi na ža lost kr -ste ime ni ma po seb nih bo go va, pa otu da i po li te i zam kod drev nih


dolazilo ako bi se umrli opravdao na Ozirisovom zagrobnom sudu. Ukoliko se

pak ne bi opravdao, dolazilo bi do druge, istinske smrti, do uništenja umrlog

od strane čudovišta podzemnog svijeta zvanog Ammamat.

Kad je pak riječ o neprirodnoj smrti, o samoubistvu, ono se u egipatskoj pro-

fanoj i hermetičkoj, odnosno inicijacijskoj literaturi pojavljuje: a) kao poslje-

dica afekta ili ludila, što je neodgovorno samoubistvo i svrstava se u prirodnu

smrt. Ono je tema profane, sekularne literature u kojoj su moralne pouke o

životu i smrti upućene običnim smrtnicima jasno i razgovjetno iznesene; b)

kao posljedica promišljenog, svjesnog izbora i čina, što je prâvo, odgovorno

samoubistvo; c) kao posljedica višeg stupnja svijesti, suočavanja sa samim

sobom, samoubistvo okarakterisano pobunom individue i njene svijesti, što je

filosofsko ubistvo koje je, kao i prethodno, tema hermetičke, inicijacijske lite-

rature razmatrane u uskom krugu odabranih sa višim obrazovanjem. Kad je,

pak, riječ o svjesnom i filosofskom ubistvu tu treba primijetiti sljedeće: svje-

stan izbor, ravan htijenju, volji, jeste, kao i volja, moć, sila čiji je izvor Duh,

Ba. Ako se ta sila okreće protiv svoga istočnika, protiv Duha, Ba, dolazi do

podvajanju onoga što Duh (Ba) drži u svojoj moći, to jest dolazi do odvajanja

Ka, tjelesne duše, tijela od Ba (Duha).

Riječju Ka, kao posljedica svjesnog izbora i volje, time kao blizanac Ba

(Duha) voljnim samoubistvom odvaja se od Ba koji, simbolizovan zmajem,

što će reći emancipiranom sviješću, odlazi za svagda združujući se s kosmi-

čkom sviješću kao svojim Istočnikom.


Egip ća na, prem da su oni funk ci o nal ni prin ci pi u ži vo tu pri ro de,od no sno ži vo tvor ni aspek ti Ne ter-Ne te ru) po mo ću ko jih upra vljasvim tim, pri je po jav nog ži vo ta da tim funk ci ja ma i ob li ci ma, štose u ob li ku ži vo ta po mo ću Neterâ u ci je lom uni ver su mu ma ni fe -stu ju i tran sfor mi ra ju (ni ka da ne iš če za va ju ći) kao utje lo vlje neema na ci je to ga ne po sta log Pra po če la, vi šnjeg ko smič kog po ret -ka, vr hu na rav ne tvor ne har mo ni je5 što ju je do kla sič ni i kla sič niEgi pat čak i sub stan ci ja li zi rao u li ku dvoj ne bo gi nje Ma ’at.

Bu du ći da je po du bo kom uvje re nju sta rih Egip ća na ko smosis pu njen tim ži vot nim, funk ci o nal nim po če li ma, u sva kom do -ga đa ju vi de ći uzrok i po slje di cu pro is te klu iz od re đe nog, vo ljomob da re nog ti, po se bi se ra zu mi je da je, ako je že lio da pred sta -vi i lič no do ži vi to ti, mo rao pri bje ći ak ci ji ko ja se po svo joj na -ra vi za o di je va u na ra ti van ob lik, od no sno u mit. U nje mu pakdo ga đaj i rad nju iz la ga nu dra mat ski va lja istin ski do ži vje ti, jerse sa mo ta ko do la zi do spo zna nje, do ot kro ve nja uzro ka to ga do -ga đa ja i to ga ti. To je baš ono zbog če ga je mit kod drev nih ci -vi li za ci ja slu žio umje sto lo gič ke ana li ze i za klju ča ka, mit ko jite ži da u po et skom ru hu ko je je kod Egip ća na i Su me ra na uvi -jek pro že to ne kom mi šlju, poj mi od re đe ni do ga đaj i ob ja vi isti -nu o nje mu i o ono me skri ve nom ti. Ta kav ob lik mi ta ne su sre -će se sa mo kod drev nih Su me ra na, Va vi lo nja na i Egip ća na već ikod osta lih na ro da kao, na pri mjer, kod He le na, što je slu čaj smi tom o Da na ji (ze mlji) ko ju oplo đu je Zèus u vi du obla ka (ki -ša) ili slo ven ski mit o Do do la ma u ko je mu ima mo po sla s kult -nom rad njom, to jest ob re dom ve za nim za akt pri zi va nja ki še dana to pi ze mlju i dâ ži vot. Sljed stve no to me, mit se kod sta rih na -ro da ne smi je shva ti ti kao ne ka baj ka, ba sna, sa ga ili he roj ska

Marko Višić

5 Usp, R. A. Sclwaller de Lubicz, Le Roi de la Theocratie pharaonique,

Flammarion, Paris 1961, poglavlje o mitu i simbolici. Napominjemo da je ovo,

kao i djelo Le Temple de l’Homme, Caracteres, Paris 1957, od istog autora,

temelj i smjernica naše studije koja se bitno oslanja na njih.


pri ča, već kao sli ko vit na čin pred sta vlja nja do ga đa ja i is ka zi va -nja mîsli o po ja va ma u va si o ni ve za nim za ljud ski ži vot.

2. Pi sa na ma gi ja sta ro ga Egip ta: sli ka, sim bol, hi je ro gli fi i krip to gra mi

Što se ti če sim bo li ke mi ta, ona po uvje re nju sta rih na ro da ni jesa mo sli ko vit na čin po i ma nja i pri ka zi va nja do ga đa ja i mîsli,već istin sko sje di nje nje i sim bi o za sim bo la i ono ga što on pred -sta vlja. Bu du ći da su mi tom is ka zi va ni naj vi tal ni ji i naj zna čaj ni -ji do ga đa ji u ko smo su, kao i mîsli o po sta ja nju, ni ka ko po sto ja -nju, i biv stvo va nju ci je le va si o ne, ja sno je da se mit sim bo li kom,od no sno sim bo lom kao zgu snu tim sa dr ža jem ide je, slu žio pr -ven stve no ta mo gdje je zik, go vor, ni je u mo guć no sti da is ka žedu bo ki smi sao ono ga što je sim bo lom pred sta vlje no, gdje se pri -mar no mi sli na sim bo lič ko pred sta vlja nje me ta fi zič kih isti na itaj ni ži vo ta.

Re če no se li je po od ra zi lo u egi pat skom hi je ro glif skom pi smu,jer se baš ono sa sto ji od sim bo la ko ji iz ra ža va ju uni ver sal ne, odTvor ca da ne funk ci je i funk ci o nal na bo žan ska po če la, ar hai, kaoi eg zo te rič ne, ri ječ ju neo pi si ve, ko smič ke taj ne. Na ve de no jedo pri ni je lo da ga bo gom na dah nu ti lju di na zo vu hi je ro glif skim,to jest sve tim pi smom, ti me na sto je ći da od zlih si la sa ču va juspo zna te taj ne ko smo sa i pre ne su ih čo vje ku u ko je mu se, kaošto je već re če no, kao u naj sa vr še ni jem dje lu Pri ro de od vi ja jusvi mo gu ći stup nje vi i aspek ti sve op šteg ko smič kog raz vo ja.

S te tač ke gle da no, u egi pat skom se pi smu kao sim bol bi ra laona ži vo ti nja (bilj ka ili pak ne ki dru gi pred met) ko ja će po svo -jim uro đe nim svoj stvi ma naj bo lje re pre zen to va ti od re đe nu pri -rod nu funk ci ju. To va lja is ta ći tim pri je što se sma tra lo, a imaih ko ji još i da nas sma tra ju, da je u drev nom Egip tu vla da loido lo po klon stvo i zo o la tri ja, za bo ra vlja ju ći da je po nji ho vomvje ro va nju zo o morf no ili an tro po morf no bo žan stvo bi lo otje -



lo vlje nje od re đe ne ko smič ke funk ci je ko ju je tre ba lo uva ža va -ti i pri zi va ti je. U to me se ne dvoj be no kri je raz log za što je go -vor sim bo li ke i sim bo la naj sta ri ji vid is ka zi va nja i pre no še njamîsli, na stao u vri je me dok sta ro drev ni Egip ća nin ni je znao zagra fič ko pre no še nje mi sli. U to me je vre me nu pri je pi sa ne hi -sto ri je, da kle, oko 3100, pri je no ve ere. sim bo li ka sli ka (i re -lje fa) ko ja pret ho di hi je ro gli fi ma naj bo ga ti ja, što se uoča va izumjet ni na na sta lih u pre di na stij skom pe ri o du, kao što je gla vabu zdo va na fa ra o na Škor pi o na, vje ro vat no Nar me ro vog pret -hod ni ka, po tom slav na Nar me ro va pa le ta i dr. To je vri je me ka -da Egip ća ni po sta ju svje sni ji se be i za jed nič kog ži vo ta neo p -hod nog za op sta nak, na sto je ći da sve bit ni je do ga đa je dru štve -nog i vjer skog ka rak te ra otrg nu od ta me i za bo ra va i, ma kar vi -zu el no, kad već ni su umje li gra fič ki, sa op šte bu du ćim po ko lje -nji ma za po u ku i uzor. Za to se sli ka sa svo jom bo ga tom sim -bo li kom ko jom su iz ra ža va ni naj zna čaj ni ji mo men ti ži vo ta uza jed ni ci s na mje rom da se uti če na po tom stvo, sta la sma tra tine čim vr lo bit nim i zna čaj nim.

Ka ko, da lje, sli ka, od no sno sim bol i iz ra že ne ma te ri ja li zo va -ne ide je ži ve istim ži vo tom, ona je u Egip tu sko ro sve do nje -go va si la ska sa svjet ske po zor ni ce pra vi i istin ski dvoj nik. Toće re ći da je ma gij ski iz ra ža va la i u se bi sa dr ža va la su šti nu, bît,to jest ži vot pri ka za nog, te po sje do va ti ili ra zu mje ti sli ku zna -či isto što i ima ti ono što ona pred sta vlja. Kad je pak ri ječ okul tu mr tvih, sli ka u ma gij skom po gle du zna či i vi še od to ga,jer je, kao i kult na sta tua, u sta nju da pri mi tje le snu du šu, od -no sno ži vo tvor nu sna gu na njoj pred sta vlje nog po koj ni ka, štoće re či Ka ko ji se, za raz li ku od Ba, du hov ne du še, uko li ko do -đe do uni šte nja ti je la, mo že u nju pre se li ti, na sta vlja ju ći da ži -vi, do du še ne vi še ovo ze malj skim već tran scen den tal nim, me -ta fi zič kim, nad na rav nim ži vo tom.

Iz re če nog sli je di da je s ko mu ni ka cij skim i ma gij skim raz lo -gom po sta nja i op stoj no sti sli ke, o če mu ve o ma li je po i uvjer lji -

Marko Višić


vo ras pra vlja René Huyghe6, po ve zan i tran scen dent ni, za umr -log po ru ku i ži vot no se ći, smi sao sli ke, što se ra za bi re iz vi nje -ta Knji ge mr tvih i slikâ kra ljev skih grob ni ca gdje umr li pred sta -vlje ne rad nje tre ba da sim bo lič no oba vlja u za grob nom ži vo tuko ji pre ma ovo ze malj skom pred sta vlja du hov ni ji ob lik ži vo ta. Utom smi slu pri ka zba po bje de nad kro ko di lom ili nil skim ko -njem, sim bo li ma zlih si la, zna či da će umr li jed na ko i u me đu -sta nju sa vla da va ti de mon ske si le ko je na nje ga vre ba ju, na konče ga će ga, ako mu po đe za ru kom da se oprav da, če ka ti Po lja -ne mi ra, po lja ne bla že nih. Pre ma to me, te sli ke ni su na mi je nje -ne raj skom ži vo tu za što po sto je sli ke dru ge sa dr ži ne, jer ta mora de du še B’au.

Vra ti mo se sim bo li ci hi je ro glif skog pi sma či ji se pr vi za met cisu sre ću na go re po me nu toj Nar me ro voj pa le ti s kra ja če tvr to ga hi -lja du go di šta pri je Hri sta. U ta vre me na sim bo li ka to ga pi sma pod -jed na ko ži vi i sprem na je da se, ma gij ski, ob na vlja kao i sva kadru ga sli ka. Bu du ći da su sli ka, zna ci, od no sno sim bo li ži vi, iz to -ga pro izi la zi da mo gu i da im se mo že na ško di ti, sve u za vi sno stiod to ga ko li ko je na nji ma pri ka za no po svo joj na ra vi do bro ilirđa vo. To je i raz log za što se u ra nom di na stij skom pe ri o du Egip -ta opa sni zna ci, kao što je hi je ro glif za kr vo loč ne zvi je ri, za oru -ža nu voj sku itd. ne sta vlja ju uz umr log. Ako se pak uz nje ga na -la ze, ali pre cr ta ni, to je bio znak da su, kao i pre cr ta no ime, uni -šte ni, da ne mo gu vi še na ško di ti, jer se ti me uga si la ži vot na sna -ga ono ga što pred sta vlja ju. Zbog to ga se u ra nom di na stij skom pe -ri o du ka da je ma gi ja bi la ne iz re ci vo dje lo tvor na, či ja se moć uve -li ko osje ća la i u kla sič nom i ne što ma nje po kla sič nom pe ri o duegi pat ske po vi je sti, hi je ro gli fi su sre ću u grob nim ko mo ra ma pi ra -mi da – tih sim bo la svje tlo sne me ta fi zi ke i emo ci o nal nog mi šlje -nja – dok ih ne ma na za pad noj stra ni sar ko fa ga, na stra ni za la skasun ca, ti me i za grob nog ži vo ta i kra ljev stva umr lih, po če mu je


6 Usp. René Huyghe, Sens et destin de l’art. Paris 1957, t. I.


za pad bio sim bol smr ti (ali kao iz vo ra no vo ga ži vo ta) i ono stra -nog svi je ta. Na toj stra ni su sre će mo sa mo vra ta kao sim bol ta jan -stve nog i ne po zna tog zbog če ga i je su sa mo ras kr sni ca i me đa iz -me đu ono stra nog i ovo stra nog ži vo ta. Na ve de no po i ma nje za pa -da uslo vi lo je da su Egip ća ni svo ja gro blja gra di li sa za pad ne stra -ne na se lja i, ka ko re ko smo, u ra nom pe ri o du, osta vlja li ne is pi sa -nu tu stra nu sar ko fa ga, ka ko ti zna ci ne bi na ško di li umr lom iobrat no, da leš po koj ni ka ne bi na ško dio tim sve tim i ži vu ćimzna ci ma, od no sno na nji ma pred sta vlje nim sim bo li ma, uz opa sku,da hi je ro glif sko pi smo ni je či sto ide o gram sko, već kom bi na ci jafo net skog i ide o gram skog pi sma na sta log iz pik to gra ma.

Kad je ri ječ o za pa du, na su prot re če nom, va lja is ta ći da za pad,kao stra na za la ska sun ca sim bo li zi ra ne sa mo od la zak iz ovo gaži vo ta (ali ne i smrt) već i vi še od to ga. On je, na i me, po če takno vo ga, du hov nog ži vo ta do ko ga će umr li, idu ći od za pa da, ta -me do is to ka, svi je tla, kao što to sva ko dnev no či ni i sun ce, do ćiako sa vla da sve pre pre ke ko je mu sto je na to me pu tu. Po to meje za pad, od no sno smrt pro ces ro đe nja du hov nog čo vje ka, ro đe -nje u no vi, vr hu na rav ni, du hov ni ži vot, u vi ši stu panj svi je sti.

Na ne iz mjer nu sna gu ma gi je u ra nom raz do blju Egip ta uka zu jei sta vlja nje fa ra o no va svje tov nog ime na u za štit ni krug, jer ga, zaraz li ku od bo žan skog mu ime na, ne šti ti ni ka kav bo žan ski znak.Ime pak, kao što je po zna to, po vje ro va nju drev nih Egip ća na, kaoi nje go va sjen ka, kha i bit, od no sno pra men ko se, po prin ci pu parspro to to, u se bi sa dr ži dio bo žan skog ili ljud skog bi ća i pred me tauop šte, ta ko da je ime po svo joj bîti rav no ime no va nom bi ću. Do -sljed no to me, zna ti ne či je ime zna či lo je isto što i po zna va ti nje -go vu bît i na rav, a to pak da se do tič ni na la zi u vla sti ono ga ko muzna ime; da s njim mo že zbo ri ti na rav noj no zi, da mu mo že po -mo ći i od ne mo ći. Ovo u Knji zi mr tvih do bro ilu stri ra ju gla ve 99,i 125-Svr še tak, u ko ji ma po koj nik mo ra ka za ti ime na hi po sta zi ra -nih di je lo va bar ke i vra ta. To je i raz log za što je uni šte nje ne či jegime na na sta tui, grob ni ci, hra mu ili va zi zna či lo i uni šte nje du še

Marko Višić


umr log u za grob nom ži vo tu, bar kad je ri ječ o vjer skom na zo rudrev nih Su me ra na i Va vi lo nja na. Ako, su prot no re če nom, ime iz -go va ra bog-tvo rac, on da je to akt stva ra nja, jer je sva ko no vo imeiz go vo re no od Tvor ca isto što i no vo bi će.

Na ve li ku sna gu pi sa ne ma gi je u ra nom raz do blju Sta ro ga kra -ljev stva upu ću ju i krip to gra mi ko ji idu za tim da zlim de mon -skim si la ma one mo gu će ra zu mi je va nje sa dr ži ne tek sta, ma daoni u se bi kri ju i ri je či ko je se ni su smje le iz go va ra ti.

S po ja vom Tek sto va pi ra mi da (oko 2400−2200) hi je ro glif skise zna ci po či nju su sre ta ti i uz ti je lo umr log što je još iz ra že ni jeu Sred njem kra ljev stvu (Tek sto vi sar ko fa ga). Ta nam po ja vauka zu je da je ma gi ja ra no ga pe ri o da sta la sla bi ti. Ra zu mlji vo jeda se pi sa na ma gi ja su sre će u cje lo kup noj re li gij skoj li te ra tu ri,ti me i u Knji zi mr tvih u ko joj se su sre će i je zič na ma gi ja, od no -sno ma gi ja ri je či, ime na i pri zi va nje hi po sta zi ra nih pred me ta.

II Teogonija i kosmogonija starog Egipta

1. Ne ter-Ne te ru i me ta fi zič ki, ko smič ki i pri rod ni Ne te ri

Iako su sta ri Egip ća ni po zna va li ve li ki broj na o či gled sa mo -stal nih, an tro po morf nih i zo o morf nih bo žan sta va, oni su u bit no -sti bi li mo no te i sti, jer su, kao što smo vi djeli, po zna va li Ap so lut -no bo žan stvo, dok su osta li bo go vi po nji ma bi li ema na ci je i ma -ni fe sta ci je mo ći i vi tal nih po če la to ga Ap so lut nog bi ća.

Taj osnov ni po jam vjer ske i fi lo so fij ske mi sli Egip ća ni su, kaošto smo re kli, na zi va li Ne ter-Ne te ru, to jest Po če lo-Počelâ, Pra -po če lo, tač ni je ko smo tvor na har mo nič na ener gi ja. Ne ko će tajis toč nik i utoč nik sve ga po sta ju će ga u vječ nom po sta ja nju i mi -je ni na zva ti Biv stvu ju ći, ne ko ko smič kom Lju ba vlju ko ja svo -jom sna gom pri vla či i dr ži u har mo nij skom je din stvu sve ele -men te; ne ko Vo ljom ili stva ra lač kom Ri ječ ju što za mi šlje no i



volj no pri zi va u po sta nje; ne ko, opet, Re dom, pra vič nim Po ret -kom i Har mo ni jom, ili pak, iskon skom, sa mom bož jem Si nu ne -pro nic lji vom Isti nom, dok će ga ve ći na na zva ti ne stvo re nimTvor cem ko ji je bez pro šlo sti i bu duć no sti, jer je po svo je mu bi -ću uvi jek pra e sens. On je onaj ko ji je ste, ni ka da po sto je ći, većvječ no bi vstvu ju ći, sve svo jim bi ćem pro ži ma ju ći i ži vot nefunk ci je sve mu po sto je ćem da ju ći. To su, me đu tim, sa mo atri bu -ti te, ri ječ ju ne is ka zi ve i neo pi si ve ko smič ke Si le pod ko ju suEgip ća ni pod vo di li, ka ko po sta nak ci je le va si o ne i sve ga u njojži vu ćeg (a po nji ma je, vi dje li smo, sve ži vo, u po kre tu i mi je ni)ta ko i odr ža va nje ko smo sa, sve ga biv stvu ju ćeg, po seb no lju di,ži vih i umr lih. Ka ko pak Egip ća nin u sve mu vi di dvoj nost, to iap strakt ne, du hov ne poj mo ve pod va ja i je dan dru go me su če lja -va, kao, re ci mo, Hu na spram Sia, to jest tvor nu Ri ječ na spramSpo zna ji i iste sub stan ci ja li zi ra, to je uči nio i s ovim vr hu na rav -nim Prin ci pom, oli ča va ju ći ga u bo gi nji s pe rom sim bo lom svje -tlo sti, du ha – zva noj Ma ‘at.

Ovo me Po če lu bez po če la, u ko je mu se har mo nij ski sje di nju -ju duh i ma te ri ja, če mu naj vi še te ži ja hu sta ri Egip ća ni, uni ver -sal no šću zna če nja naj vi še od go va ra osnov ni po jam Lao-Tse-ovefi lo so fi je, po jam tao, od no sno dao, dok mu iz in dij ske fi lo so fi jenaj vi še od go va ra po jam Brah man.

Ka ko se u toj vr hu na rav noj, ko smo tvor noj Har mo ni ji bla go -tvor no otje lo vlju ju ma te ri jal no i du hov no, ka sni je su je te o lo škana u ča va nja po di je li la na dva aspek ta, ta ko iz ra ža va ju ći eg zo ter -sku i eso ter sku isti nu što se u Knji zi mr tvih opi su je kao dvo ra naobi ju Ma ’at.

O bo gi nji Ma ’at ovom pri li kom re ci mo i sli je de će. Ako je tač -no da je te melj egi pat skih dje la mu drost, on da je tač no da se i je -din stvo egi pat ske mi sli što je uoča va mo u tim dje li ma sa sto ji unje zi noj ob je di nju ju ćoj sna zi. Sto žer te sna ge su smrt i ži vot uje -di nje ni obla go ro đu ju ćom sna gom har mo ni je ko ju oli ča va va gako jom upra vlja ju isti na i mu drost oli če ne u dvoj noj bo gi nji

Marko Višić


Ma ’at. To je raz log za što je dvoj na bo gi nja Ma ’at sim bo li zi ra -na sr pom, to jest si lom du ha=isti nom, i pe rom, sna gom du -ha=mu dro šću kao sje či vom sr pa, isti ne.

Bu du ći da je dvoj na bo gi nja Ma ’at bi la isti na po se bi i za se -be, a us po sta vlja nje har mo ni je iz me đu čo vje ka, nje go ve svi je stii ko smo sa, ko smič ke svi je sti, bi la te melj na te žnja sva kog kre po -šću ob da re nog Egip ća ni na, to je te žnja za be smrt no šću bi la što ite žnja da se do spi je do sta nja Ma ’at, mu dro sti i isti ne, do ko -smič ke svi je sti, zbog če ga je Ma ’at, kao mo ral ni prin cip, bioosnov ni prin cip drev nih Egip ća na. Vra ti mo se vr hu na rav nom bi -ću drev nih Egip ća na!

To se nad na rav no bi će otje lo vlju je po mo ću Ne te ra, Prin ci pa,Idejâ, tvor nih po če la ko ji, bez osob ne mo ći od lu či va nja, so bomiz ra ža va ju ći una pri jed dat pra vac dje lo va nja, do vo de u po sta njei sub stan ci ja lan ži vot, pri je po jav nog ži vo ta biv stvu ju će funk ci -je i ži vo tom ob da re ne ob li ke sa dr ža ne u Ap so lu tu.

Iz to ga sli je di da su Ne te ri ko je će mo, dr že ći se tra di ci je, sa -mo uslov no zva ti bo go vi ma, sa mo vi še stru ki aspek ti Ne ter-Ne -te ru ko je im, kao u hri šćan stvu Bog an đe li ma i sve ci ma, udje -lju je nad pri rod nu moć što je na raz ne na či ne oči tu ju. Oni su,ri ječ ju, funk ci je ko je, bez vla sti te mo ći mi je nja nja ovih, oči tu -ju mno go stru ke aspek te to ga je din stve no ga Bi ća. Taj se ne -stvo re ni Ap so lut oči tu je pre ko me ta fi zič kih, ko smič kih i pri -rod nih Ne te ra od ko jih su naj zna čaj ni ji me ta fi zič ki – pred sta -vlja ju ći ne stvo re ne, vo ljom neo b da re ne tvor ne si le i funk ci o -nal ne iz vo re ži vo ta od ko ji se sa sto ji bi će pri mor di jal ne ko -smo tvor ne ener gi je.

To je raz log za što se bog Thoth, kao Đe hu ti, što će re ći kaosim bol mo ći ra su đi va nja i mi sa o ne sin te ze što se har mo nič nootje lo vlju ju u vre me nu, ras po zna ju ći ne vi dlji vu har mo ni ju me -đu Po če li ma li še nim ra su đi va nja i mi sa o ne sin te ze, na zi va No si -lac mi ra me đu Po če li ma.



2. Me ta fi zič ki Ne te ri: Atum, Ptah, Amon-Mut-Khon su i he li o polj ski, mem fij ski, her mo polj ski i te ban ski mi ste rij

Me đu me ta fi zič ke Ne te re idu: Atum, Amon, Ra, Thoth, Mut,Khon su i Hat hor-Tef nut-Sok hmet. Od njih su naj zna čaj ni jiAmon, Ptah i Ra. Me đu sob ni od nos ove Tri ja de ko ji je uslo viopo sta nje he li o polj skog, mem fij skog, her mo polj skog i te ban skogmi ste ri ja, od no sno pre da nja o po sta nju ko smo sa ve o ma upe ča -tlji vo ilu stru je sli je de ći od lo mak na pa pi ru su iz Le i de na: Tri bo -ga u se bi sa dr že sve bo go ve. To su Amon, Ra, Ptah i ne ma imslič nih. Bog či ja je na rav (i ime) skro vi ta je ste Amon. Ra je gla -va, a Ptah ti je lo. Nji ho vi ovo ze malj ski gra do vi na vi je ke osno -va ni je su Te ba, He li o polj, Mem fis za u vi jek (ne pro mi je nje ni).Ka da ne be ska po ru ka na sta ne ogla ša va se u He li o po lju, u Mem -fi su se po no vi Pta hu. Od nje se za Amo nov grad (=Te bu) na či nizna me nje na pi sa no u zna ku Thot ha kao i ono što so bom no si.Od go vor i od lu ka da ni su u Te bi, a ono što oda tle pro is tek neupu ću je se bo žan skoj De vet ki; sve što je iz nje nih usta to je izusta Amo no vih. Bo go vi (=prin ci pi, po če la) su po ra di nje ga, ponje go voj na red bi da ti. Po ru ka, to je smrt ili biv stvo va nje. Od njeovi se ži vot ili smrt ži vih bi ća osim je di no ga Amo na, Ra-a (i Pta -ha) je din stvo u Troj stvu.

Ne ki su is tra ži va či sta ro e gi pat ske re li gi je, vje ro vat no se po vo -de ći za re če ni com: Bo go vi su po ra di nje ga, po nje go voj na red bida ti, u či ta vom tek stu htje li vi dje ti obič nu glo ri fi ka ci ju Amo na7,jer se ti isti bo go vi sla ve u po seb nim vjer skim cen tri ma. Ne že le -ći ula zi ti u po le mi ku s ta kvim mi šlje nji ma i na zo ri ma, sma tra moda je du bi na i uni ver sal nost sva ko ga go re spo me nu tog mi ste ri ja

Marko Višić

7 Tako, na primjer, misli Dž. A. Vilson, što se može zaključiti iz ranije citi-

ranog djela Od mita do filozofije str. 81, tvrdeći da su Egipćani bili monofizi-

ti, ali ne i monoteisti.


uve li ko uti ca la da su se te o lo gij ska na u ča va nja He li o po lja, Mem -fi sa, Her mo po lja i Te be sma tra la za o kru že nom cje li nom pa je iz -gle da lo kao da su jed no dru go mu kon fron ti ra na, dok su, ako ho -će mo pra vo, me đu sob no ovi sna i is pre ple te na, što će nam po ka -za ti nji ho va ana li za.

3. Ko smič ki Ne te ri

Za raz li ku od me ta fi zič kih Ne te ra u ko ji ma se Ap so lut no bi će,gu be ći ra ni ju Jed nost, Je din stvo, ma ni fe sti ra, ko smič ki Ne te ri sudje lo i dalj nje pro du že nje tvor ne mi sli i vo lje to ga Bi ća. Oni is -pu nju ju što od njih zah ti je va ju me ta fi zič ki Ne te ri, pa bi se mo -glo us tvr di ti da su ko smič ki Ne te ri kli ce sve ga od Ap so lut nogbi ća u me ta fi zič ke Ne te re mi sa o no pro i ci ra nog. Me đu ko smičkcNe te re spa da ju Šu i Tef nut, tvor ci ži vo tvor ne vo de i og nja ko jise zgu šnju je u car stvu Geb-a (u cr noj ze mlji) či me se omo gu ću -je rast sve ga ži vo ga u či jem na sta ja nju uče stvu je i Nut, bo gi njane ba, ko ja po le gen di ne ra đa sa mo bo go ve ne go i zvi je zde isun ce. Nji ma se pri dru žu ju i ne ka zo o morf na bo žan stva, kao iSeth, Nef ti da, Ozi ris i Izi da ko ji oli ča va hu če ti ri osnov na ele -men ta: ze mlju, oganj, vo du i zrak. Nji ma se pri dru žu je Ho rus-Di je te kao ob je di ni telj.

Seth je u ži vo tu pri ro de prin cip usah nu ća, uni šte nja i ra za ra njasta ro ga ži vo ta kao pod lo ge za no vi što se za me će u nje go vu kra -ljev stvu, u cr noj ze mlji, zbog če ga i je ste sim bol zla i do bra. Toće re ći da je Seth u ži vo tu pri ro de prin cip tran smu ta ci je – de kom -po zi ci je i re ge ne ra ci je, ras ta ka nja sta rog i iz nje ga stva ra nja no -vog ži vo ta – kao naj ve će taj ne ži vo ta, po če mu je Seth sli čan bo -go vi ma Khon su i Sek he ru, od no sno So ka ru, o ko ji ma ka sni je.

Ras tva ra nje do zre log, sta rog ži vo ta ini ci ra Seth-ova maj kaNef ti da, prin cip ne vi dlji vog ci je pa nja i uni šte nja po sto je ćeg ži -vo ta sprem nog da po da ri no vi ži vot ko ji će Izi da, sim bol to pli nei svje tlo sti, to jest kao sim bol unu tar nje ži vo tvor ne sna ge, zva ne



Spd. otje lo vlje ne u svje tlo sti, uz po moć si na Ho ru sa, ži vo tvor -nog og nja, do ve sti u po sta nje i po sto ja nje. Dru gim ri je či ma,Seth je kao ne ga ci ja i uni šti telj sta ro ga ži vo ta (bra ta Ozi ri sa)sim bol ne pro kli ja log sje me na u ze mlji ko je uz po moć Nef ti de(ras puk nu ća) su bli ma ci je, Izi đe i Tef nut (svje tlo sti i vla ge) teHo ru sa (ži vo tvor nog og nja, ži vot ne sna ge što se na la zi u sr cusje me na) sa mo ne sta ju ći, da je no vi ži vot (to jest us kr slog, na no -vo oži vje log Ozi ri sa).

Pre ma ova kvom tu ma če nju, mit o Ozi ri su ko ga ubi ja nje govbrat, bog mrač nih si la, Seth, a us kr ša va nje go va su pru ga Izi dauz po moć se stre Nef ti de i si na Ho ru sa ko ji se u me đu vre me nura đa iz umr log Ozi ri sa (u ze mlju ba če nog sje me na) po mo ćuNef ti de (ras puk nu ća i su bli ma ci je) Izi đe i Tef nut (svje tlo sti ivla ge ko ji ži vo tvor ni oganj po ti ču da iz se be da ži vot) sim bo li -zu je sli ku vječ nog umi ra nja i ra đa nja sve ga ži vo ta u pri ro di. Toi je ste raz log za što je Ozi ris oli če nje ži vo ta u vječ noj mi je ni ipo sta ja nju, zbog če ga je i pred sta vljan kao Nil u na do la že nju ipo vla če nju, ži to u pe ri o du kli ja nja i do zri je va nja itd., po če mu jean ti pod bo gu-sun cu Ra ko ji na spram Ozi ri su, sim bo lu sub stan -ci jal nog ži vo ta u fa zi na stan ka i pre stan ka, to jest do zre lo sti,sim bo li zi ra duh, kraj nje otje lo vlje nje Amo na, Skri ve nog, što jei shva tlji vo, jer Ra spa da me đu me ta fi zič ka, od no sno du hov na,a Ozi ris me du ko smič ka, od no sno sub stan ci jal na Po če la.

4. Pri rod ni Ne te ri

Po svo joj su funk ci ji na naj ni žoj lje stvi ci pri rod ni ili hton skiNe te ri ko ji ma je Ap so lut no bi će po vje ri lo od re đe ne funk ci jekao, na pri mjer, bo gi nji Ta urt, toj ko smič koj dje vi ci, kao što je ibo gi nja Nejth, na vod nja va nje, pri če mu joj po ma že i bog Ha pi;bo gi nji So tis na do la zak nil skih vo da; Ne heb-kau plod nost, Be subri gu o sreć nom po ro du itd.

Marko Višić


III Misteriji i učenje o postanju kosmosa i života u njemu

1. He li o polj ski mi ste rij: Nu i Atum

Vra ti mo se mi ste ri ji ma i raz mo tri mo što nam ka žu o po sta njuko smo sa i ži vo ta u nje mu.

Naj sta ri ji i ujed no naj ču ve ni ji je ste he li o polj ski mi ste rij, od no -sno pre da nje na sta lo u He li o po lju, cen tru bo ga-sun ca Ra (ko gaHe le ni na zi va hu Héli os, oda kle i na ziv Heliópolis, Grad sun ca)od no sno Atum-Ra-a, bo ga-tvor ca. Gor nji mi ste rij u pr vi plan sta -vlja mi sa o nu, me ta fi zič ku stra nu Ne ter-Ne te ru u ko je mu se ra đaza mi sao, to jest du hov no po sta nje (ti me i isto vre me no ci je pa njeNe ter-Ne te ru) sva kog ob li ka ži vo ta, u tom Po če lu neo gra ni če -nom pro sto rom i vre me nom u na šem ra zu mi je va nju tih poj mo va.

Ne ter-Ne te ru, raz dvo jiv ši se, na pr vom mje stu stva ra ži vo tvor -ne vo de zva ne Nu, iz vor no Nn, ko je u se bi sa dr že ži vo tvor nioganj. Raz dva ja nje pr vo bit nog, ne stvo re nog Prin ci pa, od no snoMonade, oba vi lo se, da kle, u toj ži vo tom za si će noj vo di, u Nu(ko ji va lja lu či ti od Nun-a, Pra o ke a na, znače njem isto vjet nog he -len skom Oke a nu, sim bo li zi ra ju ći kraj, od no sno vo de ko je okru -žu ju svi jet) u liku Atu ma, za si će ne pra zni ne, či je ime sve-ni šta li -je po osvje tlja va taj pr vi mo me nat stva ra nja, jer se u Atu mu kaou oli če nju Amo na, na la ze sve po ten ci je bu du ćeg ži vo ta, to jest ži -vot ne funk ci je pri je kojih ni je sub stan ci jal no po sto ja lo ni šta.

Iz Nu se, spa ja njem ži vo tvor ne vo de i og nja, ra đa Atum ko jisvo jom po ja vom ne gi ra jedinstve nu pri ro du Ap so lut nog bi ća, snji me či ne ći har mo nič no dvoj stvo. Atum je ta ko pr va ka ri ka uide ji po stup nog otje lo vlje nja ma te ri jal nog ži vo ta kri sta li zi ra nogu go re na ve de nim ele men ti ma poten ci jal no sa dr ža nim u nje go -vu bi ću, ko je go nje no ži vo tvor nim og njem što se zgu šnja va u tojživu ćoj vo di, te ži vi dlji voj op stoj no sti zbog če ga se i po ja vlju je



u vi du oto či ća, o če mu nam go vo re i Tek sto vi pi ra mi da. Ta ko ugrob ni ci fa ra o na Pe pi ja Dru gog či ta mo:

On što se ro di u Nu(nu),Kad još ne po sta ne bo,Kad još ne po sta ze mlja8.

Slič no pre da nje o po sta nju Atum-Ra i o mi sa o nom i tje le snomna stan ku bu du ćeg ži vo ta do no si i pa pi rus na zvan Brem ner-Rhind I či ji pu ni na slov gla si: Po zna va nje Ra-ovih stva ra nja ioba ra nje Apo fi sa ko ji, iako da ti ra s go di nom 312, pri je no ve ere,po ti če iz ve o ma ra nog raz do blja egi pat ske po vi je sti:

... Još ne bje še ne ba i ne bje še ze mlje. I ne bje še još ni tla nizmi je na tom mje stu ... Ne na đoh se bi mje sta na ko je bih se ta -mo mo gao di ći. Ja raz mi slih u svom sr cu, ja za mi sli li pred svo -jim li cem. I ja sa zdah sve li ko ve bu du ći sam, jer ja ne bjeh is -plju nuo Šua, ja (još) ne bjeh po vra tio Tef nut, i ne bje še ni ko gako bi stva rao sa mnom. Ja za mi slih u svom sop stve nom sr cu, ipo sta do še mno go broj na bi ća od bićâ u li ko vi ma ro đe nih i u li -ko vi ma onih ko je oni ro di še.

Ja se sje di nih sa svo jom pe sni com, ja se spa rih sa svo jom ru -kom i pa de sje me u mo ja sop stve na usta.

I ja is plju nuh Šua, ja po vra tih Tef nut. I moj otac Nun re če:„Ne ka po ra stu oni!“9

Na ve de ni ci ta ti ve o ma uvjer lji vo ilu stri ra ju na pri jed re če no oAtu mu, hri šćan skom Ada mu. Iz po sljed njeg ci ta ta sa zna je mo daon sna gom svo je ga sr ca (Ja za mi slih u svom sop stve nom sr cu, i

Marko Višić

8 Usp. Kurt Sethe, Pyramidentexte, Leipzig 1900−1922. IV. 1040−1041.9 Citirano prema M. J. Malje. Staroegipatski mitovi. „Veselin Masleša”.

Sarajevo 1963, str. 121. (Preveo s ruskog Nazif Kusturica).


po sta do še mno go broj na bi ća) stva ra svo ju prat nju, od no sno De -vet ku bo go va, prin ci pa. Na su prot to me, on po ovo me pre da njustva ra fi zič kim, a ne du hov nim pu tem. Kao pr vo stvo rio je bo gaŠu, zrač ni i svje tlo sni pro stor, prin cip in te li gen ci je ko ji raz dva -ja ne bo od ze mlje, po če mu je i op šti prin cip raz dva ja nja i sje di -nje nja sim bo li zi ran pe rom, i Tef nut, ži vo tvor nu vo du. Šu i Tef -nut ra đa ju prin ci pe, bo go ve Geb i Nut, bo ga-ze mlju i bo gi nju-ne bo iz ko jih na sta je pet tvor nih, epa go men skih Po če la: Ozi ris iIzi da, kao afir ma ci ja ži vo ta, Seth i Nef ti da, kao ne ga ci ja vi dlji -vog ži vo ta i afir ma ci ja smr ti, i Ho rus, kao kvin te sen ci ja, oli ča -va ju ći us kr snu će. Ta ko Šu i Tef nut, Geb i Nut, te Ozi ris i Izi da,Seth i Nef ti da sa Ho ru som. kao de vet tvor nih prin ci pa či ne pr vufa zu, kao osno vu dru ge fa ze ko smič kog stva ra nja. Ova se re a li -zu ju po mo ću me ta fi zič kih Ne te ra kao dalj njeg pro du že nja tvor -ne na mi sli Ap so lu ta, me đu ko ji ma jed nu od glav nih ulo ga imame ta fi zič ki Ne ter Ptah.

Tekst nam go vo ri da se ro đe nje pr vo ga pa ra bo go va oba vi lo fi -zič kim pu tem, što će re ći da u ovo me pre da nju ima mo po sla s an -tro po morf nom pred sta vom o ro đe nju svi je ta, ko ja je do ne kle slič -na teh no morf noj pred sta vi, od no sno pre da nju iz Ele fan ti ne po ko -me je bog-tvo rac Khnum, bu du ći aspekt Amo na kao po čet ka i um -nog tvor ca svi je ta, na ke ra mič kom vi tlu stvo rio i ob li ko vao svi jet.

2. Mem fij ski mi ste rij: Ptah i uče nje o Lo go su

Dru gu fa zu stva ra nja opi su ju nam mi ste ri ji, me đu ko ji ma jenaj zna čaj ni ji me fij ski u ko je mu se kao me ta fi zič ki Ne ter po ja v -lju je Ptah. Ovaj me ta fi zič ki Ne ter pod aspek tom Ta te nen, to jestpod aspek tom afir ma ci je ži vo ta kroz ma te ri ju, sim bo li zi ra ju ćidvi je osnov ne tvor ne si le Maj ke Ze mlje – ži vo tvor ni oganj i vo -du – na sta vlja tvor ni na um Ap so lu ta pro i ci ran u Atu ma, na sta -vlja stva ra nje tvor nih prin ci pa ko ji pri zi va ju rast i ob li ko va njepo jav nog svi je ta.



Ptah – ko ji kao me ta fi zič ki Ne ter u ge ne zi sim bo li zi ra unu tar -nju bît ma te ri je, ener gi ju kao sna gu uni šte nja i po nov nog ob li -ko va nja ma te ri je ko ju, kao te melj na sna ga ma te ri ja li za ci je teener gi je, pre tva ra u ob li kom i svi je šću ob da re na stvo re nja – uovom mi ste ri ju svoj tvor ni na um iz vo di sr cem (=sim bol za če ćami sli) i je zi kom (=go vor ko ji re a li zi ra mi sao) što se ja sno ra za -bi re iz sli je de ćeg pa su sa:

Po nik nu u sr cu (mi sao) u li ku Atu ma, po nik nu na je zi ku (mi -sao) u li ku Atu ma. Ve lik je i ogro man Ptah (ko ji je na sli je diosvo ju sna gu od svih bo go va) i nji ho vih du ho va pre ko ovo ga sr -ca.., u ko me se Ho rus pre tvo ri u Pla ha po mo ću ovo ga je zi ka.., uko me se Tot pre tvo ri u Pta ha.

Do go di se da sr ce i je zik do bi še vlast nad (svim) udo vi ma, jeroni sa zna še da je on (Ptah) u sva kom ti je lu, u svim usti ma svihbo go va, svih lju di, svih zvi je ri, svih cr va i sve ga što ži vi, jer onraz mi šlja i za po vi je da svim stva ri ma ko ji ma on že li. Nje go vaDe vet ka bo go va je uz nje ga kao zu bi i usne. To je sje me i ru keAtu ma, jer je Atu mo va De vet ka bo go va po ni kla po mo ću nje go -vog sje me na i nje go vih pr sti ju, (Pta ho va), pak, De vet ka bo go va– to su zu bi i usne u ovim usti ma, ko ja da do še ime na svim stva -ri ma i iz ko jih iza đo še Šu i Tef nut. De vet ka stvo ri vid oči ju, sluhuši ju i di sa nje no sa da oni oba vje šta va ju sr ce. Jer upra vo onora đa sva ko zna nje, a je zik po na vlja sve što je sr ce za mi sli lo.(Pot cr tao M. Vi šić).

I bi Ptah za do vo ljan kad stvo ri sve stva ri i sve bo ži je ri je či. Ion ro di bo go ve, on stvo ri gra do ve, on osno va no me, on sta vi bo -go ve u nji ho va sve ti li šta...10

Na ve de ni tekst go vo ri da je ri ječ o iz gra đe nom fi lo sof skom po -gle du na po sta nje ko smo sa. Ovo uče nje na sta lo kra jem če tvr to gami le ni ja pri je Hri sta sa dr ži lo go morf nu pred sta vu o po sta nju

Marko Višić

10 Citirano prema Matje, op. cit, str. 122/123.


svi je ta. Ptah ne ra đa svi jet fi zič kim pu tem, što bi sta ja lo u ve zi sbi o morf nom pred sta vom, već uni ver sum na sta je in ter ak ci jom sr -ca i je zi ka, što će re ći da stva ra mi šlju i ri ječ ju. Ov dje, da kle, ima -mo po sla s in ven tiv nom mi šlju i či nom stva ra nja ko jim se na sta -la, za če ta ide ja ri ječ ju pri zi va u po sta nje. Ukrat ko, svi jet po bo -žan skoj, Pta ho voj ri je či na sta je i da lje op sto ji, što uka zu je da jeov dje ri ječ o ak tu stva ra nja ne pu tem fi zič kog ro đe nja po ko jemse po sta nje uni ver su ma tu ma či or gan skim pu tem, već o či nu stva -ra nja pu tem Lo go sa gdje svi jet na sta je ta ko re ći na bo žan sku za -po vi jest. Ov dje Hu, tvor na Ri ječ pri zi va u po sta nje tvor nu Mi sao,Sia, ide ju, ro đe nu u Pta ho vu sr cu, od no sno du ši.

Ovo je ne dvoj be no je dan od bit nih do ka za da su drev ni Egip -ća ni još pri je ne kih pe de se tak sto lje ća po zna va li i svi jet či ste spe -ku la ci je i ap strak ci je, a ne je di no an tro po morf ne i ma te ri jal nepre dodž be i sli ke po ko ji ma se svi jet po ja vlju je sad iz ži vo ti nje,sad iz pti ce, sad su nje go vi tvor ci pti ce, sad opet, bo go vi. Ta ko,re ci mo, sun ce ra đa ne be ska kra va, sad, opet, iz la zi iz lo to sa, ilipak iz gu šči jeg ja je ta što ga je snio Ve li ki ga kač, od no sno Geb.

Da su drev ni Egip ća ni uisti nu po zna va li sfe re du hov nog, me ta -fi zič kog i ap strakt nog, što im se če sto od ri ca lo i od ri če, osim ovo -ga naj mo nu men tal ni jeg spo me ni ka nji ho ve du hov ne kul tu re, ko jise ču va u Bri tan skom mu ze ju, po svje do ču je nam, osim Tek sto vapi ra mi da i sar ko fa ga i Knji ga mr tvih. Zar, pi ta mo se, nji hov ge -ni je ni je iz nje drio jed no od naj ve ćih ču de sa sta ro ga svi je ta, ge nijko ji je od u vi jek mîsli i go vo ru pri da vao ve li ku moć, po nji ho vojmak si mi da Ri ječ stva ra sva dje la pri je dje la ru ku. Oni su, šta vi -še, od mîsli i ri je či na či ni li atri bu te bo go va-tvo ra ca i otje lo vi li ihkao ni ža bo žan stva neo p hod na za odr ža va nje vla sti. Ta ko je go rena ve de na Sia bi la za mi sao, mi sao, spo zna ja, ide ja, od no sno du -hov no ro đe nje ob li ka ne ko ga pred me ta i bi ća, a Hu, tvor na Ri ječi per so ni fi ka ci ja iz re če ne na red be ko jom se Sia pri zi va u po sta njei ži vot, što umno go me li či na akt stva ra nja u hri šćan skoj te o lo gi -ji. Kad, na i me, Bog ka že, osim ono ga ne ka po sta ne..., Ja sam onaj



ko ji je sam, to je tvor na. stva ra lač ka Ri ječ, sam pro ces stva ra nja,ali i pod va ja nja Bo ga kao ne ma te ri jal nog bi ća od svi je ta kao ema -na ci je mo ći to ga Tvor ca – da kle, pod va ja nje su bjek ta i objek ta.

Kao što u he li o polj skoj te o lo gi ji iz Atum-Ra-a, ta ko u mem fi -skoj iz Pta ha, ema ni ra De vet ka Ne te ra po mo ću ko je je Ptahstvo rio sve po sto je će na ze mlji. I u mem fij skoj je te o lo gi ji osno -va i ko li jev ka sve ga Nu ko ja pri ma i oži vo tvo ru je kli cu po te kluiz Pta ha što je Izi da (svje tlost) iz ne ga ci je ži vo ta, to jest ci je pa -nja sje me na što se vr ši u Seth-ovoj ze mlji, do vo di u ži vot.

Po ovo me se mi ste ri ju iz Nu ra đa i Tef nut, ov dje ži vo tvor navo da ko ja će iz ro di ti onih osam ha o tič nih stvo re nja u Her mo po -lju, dok je Hat hor, prin cip su bli ma ci je i ži vo tvor ne vo de što jumi ste rij na zi va Khe mun nu, me di ja tor iz me đu za če tih mi sli i ži -vo to dav nih funk ci ja u He li o po lju i nji ho vih ko smič kih re a li za -ci ja, što će na kon opi si va nja to ga stva ra nja svo je ko nač no ob li -ko va nje po sti ći u te ban skom mi ste ri ju pu tem Amo na. Iz Pta ha uovo me mi ste ri ju ema ni ra i Ne fer tum, dru ga mo sim bol svje tlo stii lo to sa iz ko ga se na iskon skom bre žulj ku u Her mo po lju po ja -vi lo sun če vo di je te. On, kao svje tlost, u ovo me mi ste ri ju sim bo -li zu je ži vot ni oganj i vo du, od no sno su bli ma ci ju se be so bom.

3. Her mo polj ski mi ste rij: ha o tič na bo žan sta va, sun če vo di je te i Thoth

Gor nji se mi ste rij u bîti ba vi ro đe njem pr vo bit ne vo de iz ko je sera đa ži vo tvor na vo da Khe mun nu. Po to me su mi ste ri ju pri je po ja -ve Atu ma po sto ja la če ti ri pa ra iskon skih bo žan sti va u li ku ža ba izmi ja ko ji oli ča va hu ele men tar ne si le, kao što su Nun, bez o blič navo da, Kuk, mrak, itd. Te si le, me đu tim, ni Atum ni je uni štio, već,im je sa mo, kao u Bi bli ji vr hov ni Bog He bre ja, od re dio mje sto, štoće re ći sveo ih u po re dak i har mo ni ju. S te tač ke gle da no, he li o -polj ska, od no sno mem fij ska De vet ka ve li kih bo go va, oli ča va ju ćiko smič ki po re dak stva ra nja u od no su na her mo polj sku Og do a du

Marko Višić


pred sta vlja zna tan na pre dak u oli ča va nju ko smo sa. Iako her mo -polj sko na u ča va nje sta vlja na gla sak na ro đe nje pr vo bit ne vo de ipra i skon skih, ipak, po lu ha o tič nih bi ća, ono po zna je i na u ča va njeo ro đe nju dje te ta-sun ca či ju po ja vu po zdra vlja ju ta bi ća11 što ćebi ti pred met svih ka sni jih te o go ni ja.

U ovo me se mi ste ri ju kao me ta fi zič ki Ne ter po ja vlju je Thothšto se vi di iz opi sa u Den de ri: Dva put Ve li ki, tvo rac do ba ra, sr -ce Ra-a, je zik Atu ma, gr lo Ne te ra či je je ime skri ve no, go spo darvre me na, kralj godinâ... ot kri će Bo ga svje tlo sti – Ra-a ono ga štobiv stvu je bez po čet ka, Thot ha, ono ga što ži vi od isti ne. Što na -sta je u nje go vu sr cu od mah oži vi, što on iz go vo ri vječ no tra je.12

Iz gor njeg opi sa vi di se da je Thoth me di ja tor i ko or di na tor iz -me đu He li o po lja (sr ce Ra-a, je zik Atu ma) Mem fi sa i Te be (gr loNe te ra či je je ime skri ve no) to jest Amo na.

4. Te ban ski mi ste rij: Amon-Mut-Khon su

Iz po sljed nje re če ni ce uvi đa se da Thoth kao me ta fi zič ki Ne -ter u sr cu stva ra i ob li ku je ide je i funk ci o nal na po če la. Ta ko onod Nut kao maj ke Ozi ri sa, sun ca, zvi je zda i lju di, i Sok hmet,kao sim bo la uni šte nja, stva ra Mut, to jest ma te ri jal nu osno vupo te klu od Pta ha. U njoj će se iz Amo no va sje me na Atum-Ne -fer-tum, to jest Atum kao svi je tlo pre o bra zi ti u Khon su (ko ji poto me od go va ra Ozi ri su u pe ri o du us kr snu ća) to jest u odu ho vlje -nog Atu ma ko ji istom na ovo me stup nju mo že da iz ubi je nogOzi ri sa (ba če nog sje me na u cr nu, Seth-ovu ze mlju) uz po moćIzi de i Tef nut (svje tlo sti i vo de) iz ve de ro đe nje Ho ru sa (= ži vo -to dav ni oganj po bu đen vo dom i svje tlo šću) ko ji te ži da se oslo -bo di sta ro ga ži vo ta, od no sno zla u ko je je nje go va oca do veo


11 Usp. Kurt Sethe, Amun und Acht Urgötter von Hermopolis, Berlin 1929.12 Citirano prema P. Festugière, La Révésation d’Hermès Trismégiste, Paris

1944, p. 69.


bog Seth. Sljed stve no to me, Ho rus, sin Ozi ri sa i Izi de je kraj njicilj, to jest oslo bo đe nje du ha od ma te ri je ko ju je Duh stvo rio ipo vra tak, oči stiv ši se od nje, nad na rav noj har mo ni ji i svi je sti,Ap so lut nom bi ću.

To je raz log za što je Khon su u ovo me mi ste ri ju, kao po slje di -ca in ter ak ci je Amo na i Mut, to jest kao nji hov sin, prin cip ljud -ske svi je sti, od no sno pr vi kva li tet sa mo stva ra la štva i otje lo vlje -nja svi je sti.

Ova ko gle da ju ći na stva ri po sta je nam ja sno što smo ra ni jere kli da su bo go vi sa mo od re đe ni aspek ti u či jim su li ko vi mau ra znim vjer skim sre di šti ma obo ža va ne od re đe ne oso bi ne Ap -so lut nog bi ća. Oni su, da kle, nje go ve mo gu će in kar na ci je, po -čev ši od pri mor di jal nih ide ja, funk ci o nal nih po če la za če tih ume ta fi zič kim Ne te ri ma (pred met mi ste ri ja u He li o po lju) ko jese otje lo vlju ju pre ko ko smič kih Ne te ra (pred met mem fij ske te -o lo gi je) da bi po sta li vi dlji vi (her mo polj ski mi ste rij opi su jeaspek te to ga, sa da, sub stan ci jal nog ži vo ta) na kon če ga, ži ve ćiovo ze malj skim ži vo tom, po sti gav ši pu no ostva re nje i zre lost,te že oslo ba đa nju od ma te ri je ko ja gu ši iskon sku tvor nu Mi saoi Ri ječ (Sia i Hu) i sje di nje nju sa svo jim iskon skim is toč ni -kom, s ko smo tvor nom ener gi jom i svi je šću otje lo vlje nim uAp so lut nom bi ću (što je bio pred met mi ste ri ja u Te bi ve za nihza Tri ja du Amon-Mut-Khon su).

Ta ko svi bo go vi, prin ci pi, uče stvu ju u tom pro ce su du hov -nog po sta nja, ma te ri jal nog otje lo vlje nja, pro či šće nja i po vrat -ka otje lo vlje ne bo ži je tvor ne Ri je či svo je mu Is toč ni ku, što je ismi sao ri je či Jo va na Evan đe li ste: U po čet ku bi ja še Ri ječ... iRi ječ bi ja še Bog... Sve je po njoj po sta lo... U njoj bi ja še ži voti ži vot bi ja še svi je tlo lju di ma. I Svi je tlo svi je tli u ta mi, i ta maga ne ob u ze.

Marko Višić


IV Egipatski panteon u duhu geneze i narodnogvjerovanja

1. Me ta fi zič ki Ne te ri: Ra, Amon-Mut-Khon su, Thoth, Hat hor-Tef nut-Sok hmet, Nejth

Ta ko gle da ju ći na stva ri vri jed no je tru da egi pat ski pan teon pri -ka za ti u du hu ge ne ze, po sta nja, i na rod nog vje ro va nja, pri če muće mo, sli je de ći go re na ve de ni po re dak Ne te ra, na bo go ve gle da -ti kao na is klju či vo ostva re nje, otje lo vlje nje Ap so lut nog bi ća, jerta ko na njih gle da hu i drev ni Egip ća ni. Pri to me će mo se po seb -no osvr nu ti na ovo ze malj ske im funk ci je, mje sto što va nja, in sig -ni je i na nji ho vu ulo gu u po sta nju ko smič kih si la. Kon sta to vatnam je da sko ro svi ar he o lo zi i ve ći na dru gih is tra ži va ča re li gij -skih si ste ma drev nih ci vi li za ci ja, bo žan stva drev nih re li gi ja po -sma tra u mi to lo škom, otr ca nom ru hu, od no sno u du hu Ate nja ni -na Ari sto fa na, ne u spje log po bor ni ka ko lek tiv ne mi sli drev ne He -la de, od bi ja ju ći da u nji ma vi di in kar na ci ju ko smič kih si la.13

Od ma ta fi zič kih Ne te ra, naj vi še je po što va nje uži vao bog-sun ce Ra. On se po ja vlju je u vi du Khe pri-ja, Sun ca na iz la sku,tvor nog aspek ta Ra, sje me na ko je da je po ti caj pri rod nim mu -ta ci ja ma. Kao Amon-Ra, bog-tvo rac (da nji vid Sun ca) Ra je,iz ra ža va ju ći mu dro šću i svr hom pro že to otje lo vlje nje ko smo -tvor nih si la, sim bol sa me mu dro sti. Ra što van pod aspek tomAtum-Ra je ste sim bol sa mo tvor ne si le u pri ro di, oli ča va ju ći isun ce na za la sku.


13 Tome je dobar primjer interpretacija glavnih mitova, odnosno bogova

svijeta što je daju H. S. Robinson i K. Wilson u djelu Mitovi i legende svih

naroda, „Rad“, Beograd 1976. Bilo bi, međutim, daleko pametnije da se ovo,

po svojem pristupu, nakaradno djelo nije nikada pojavilo na našem jeziku.


Na nje go vu tvor nu funk ci ju, ulo gu da va o ca ži vo ta uka zu ju isli je de ći mu atri bu ti, od no sno tvor ni aspek ti: Ra-Hor-Ak hte, Ra-Ho rus-Ob zor ja, to jest Ho rus kao Po sla nik i go spo dar is toč nogob zor ja na ko je mu se Ra ra đa kao oli če nje ži vo ta; Mon tu-Ra,bog-so ko, sim bol sun ca i transmutacijâ; Khnum-Ra, bog-tvo raciz Ele fan ti ne, po što van u li ku ov na. sim bo la oplod nih si la bo gaRa, sje me na, da va o ca ži vo ta.

Ra je, osim to ga, u ge ne zi ono što u raz voj nom pu tu od anor -gan ske ma te ri je do ljud ske svi je sti ne pro pa da, što će re ći tvor -na ener gi ja, ču li ma ne za mje tlji va um na si la ko ja po ve zu je stup -nje ve raz vo ja u pri ro di. To će re ći da je Ra u toj ulo zi tvor niaspekt ko smič ke ener gi je iz jed na če ne s ko smič kom svi je šću ko -ja svoj akmé do se že u ljud skoj svi je sti.

Glav no mje sto što va nja bo ga Ra-a bio je grad An nu, He li o polj,dok su ga u Te bi, u li ku Amon-Ra-a što va li kao bo žan stvo svje tlo -sti ko ja se u Egip tu od u vi jek iz jed na ča va la sa ži vo tom, što je slu -čaj i sa osta lim drev nim ci vi li za ci ja ma gdje je sun ce bi lo od zna -ča ja u odr ža va nju ži vo ta. Ra je. osim to ga, u Te bi po što van kaokralj bo go va i du hov ni otac egi pat skih fa ra o na (ko ji bi ja hu sim bolan tro po ko smo sa, sje me du hov nog i tje le snog raz vo ja i pro mje nečo vje čan stva) u ko me su gle da li svo ga za štit ni ka i po kro vi te lja i snji me se, kao sa svo jim is toč ni kom, po is to vje ći va li ko ri ste ći nje -go vo ime kao atri but svo jem ime nu u kra ljev skoj ti tu li.

Ra je pred sta vljan u li ku čo vje ka ko me na gla vi sto ji ure us,sve ta ko bra ko ja iz usta iz ba cu je pla men što šti ti bo go ve i fa ra -o ne, po če mu je bi la sim bol vr hov ne vla sti, ali i eman ci pi ra nesvi je sti. Ra je pri ka zi van i u li ku so ko la ili čo vje ka sa so ko lo -vom gla vom na ko joj je sun ča ni disk, ti me sim bo li zu ju ći ži vot ioči tu ju ći ono što po mo ću nje ga kao tvor nog Prin ci pa že li iz ra zi -ti Ap so lut no bi će. Ri ječ ju, Ra je otje lo vlje nje i afir ma ci ja sa mo -tvor ne ko smič ke ener gi je oli če ne u Amo nu.

Kad je ri ječ o Amo nu ili Ta jan stve nom, Skri ve nom, on je oli -če nje sa mo tvor ne ener gi je u uni ver su mu što sve iz nje uz po moć

Marko Višić


Ne te ra po sta lo do vo di u fa zu do zri je va nja, što u ge ne zi drev nogEgip ta od go va ra cr ve nom, od no sno cr ve noj ili zre loj fa zi, kaopred u slo vu za cr nu, Seth-ovu fa zu (= sje me ba če no u ze mlju) izko je će ne ga ci jom cr ne fa ze (= ras pa da njem sje me na u ze mlji)na sta ti bi je lo, bi je la fa za (= kli ja nje bi je le kli ce ko ja ži vi na ra -čun sje me na što ju, ras pa da ju ći se, hra ni) da bi se do zri je va njemplo da do šlo do cr ve nog, cr ve ne fa ze, od no sno do plo da spo sob -nog za no vi ži vot, i ta ko ukrug.

Amon je, da kle, u ge ne zi, ka ko sto ji na jed nom nat pi su u hra -mu u Luk so ru sje me i ma te ri ca sve ga po sto je ćeg, što će re ći ne -shva tlji vo Je din stvo is pu nje no mno štvom vi tal nih po če la, Je din -stvo ko je u u se bi sa dr ži sje me sve ga biv stvu ju ćeg u uni ver su mui van ko je ga ne ma ni če ga, Je din stvo ko je se ostva ru je po mo ćubo go va, to jest funk ci o nal nih prin ci pa, pri rod nih sna ga ko ji maon od re đu je pra vac dje lo va nja. Amon je, da kle, ne sa mo ko smič -ka ener gi ja već i svi jest, in te li gen ci ja, bi će i ne bi će, ukrat ko, Ne -ter-Ne te ru, Po če lo-Počelâ, Ap so lut no bi će drev nih Egip ća na.

Pri ka zi va hu ga dvo ja ko. Amon pri ka zi van u li ku ov na sa ljud -skom fi gu rom, sim bo lom Ra, je ste po če lo sve ga, sje me, da va lacži vo ta, tvor na si la či je ostva re nje iz ra ža va Ra kao um na si la ko -ja po ve zu je raz voj ne fa ze u ži vo tu pri ro de.

Amon pri ka zi van sa dva pe ra na gla vi sim bol je ko smič ketvor ne ener gi je i um ne si le ko ja tu ener gi ju tran sfor mi ra, mu ti rau broj ne vi tal ne funk ci je, mu dro ih vo de ći ka vi dlji vom ostva re -nju, op stoj no sti na da nu.

Amon je, po i ma ju ći ga an tro po pat ski, u Te bi imao za že nu bo -gi nju Mut. Mut – svo jom pri ro dom sim bo li zi ra ju ći ma te rin stvo,ro đe nje, ti me i raz dva ja nje je din stva, kao že na Amo na, u ge ne zize mlja u ko ju Amon po la že sje me, ne gi ra ju ći nje go vu je din stve -nu pri ro du u ko joj se na la ze sve ži vot ne po ten ci je, van nje ni šta– ra đa s Amo nom si na Khon su. To je raz log za što su bo gi njuMut zva li Maj kom bo go va, principâ, i go spo da ri com ne ba kaosi je la svje tlo sti, to pli ne i ki še što iz utro be Maj ke Ze mlje, iz



Mut, iz vo de u po sta nje vi tal ne po ten ci je što ih je u Mut u vi dusje me na sta vio bog Amon.

Bo gi nju Mut pri ka zi va hu u li ku kra ve, sim bo la rod no sti, ko -bre, sim bo la vla sti i eman ci pi ra ne svi je sti, ili ja stre ba, sim bo lasun ca, sun ča ne svje tlo sti, od no sno svi je sti.

Kao Maj ka bo go va pri ka zi va na je u sje de ćem sta vu s is pru že -nom li je vom ru kom u ko joj dr ži du gač ki štap zvan uas, u de snojznak ži vo ta ankh. Mut, kao že na vla da ra bo go va Amon-Ra-a, nagla vi no si dvo stru ku kru nu uje di nje nog Egip ta ko ja sim bo li zi ra -še na če lo u pi ta nju.

Bog Khon su s ocem Amo nom i maj kom Mut sa či nja va še je din -stvo u troj stvu. Ova je Tri ja da, slič no dru gim bo žan skim tri ja da ma,bi la oli če nje egi pat ske po ro di ce. Khon su je pri ka zi van dvo ja ko: uli ku na gog dje te ta ko je ho da s ka ži pr stom de sne ru ke u usna ma iuvoj kom ko ji mu pa da niz de snu slje po oč ni cu (sim bo li bo go va-dje ce) dok na gla vi ima ure us i disk s po lu mje se com na ko je mu jeper ja na mi tra.14 Kao ta kav aspekt je svi je sti i če sto po is to vje ći vans Ho ru som Har po kar tom, kao sim bo lom sna ge u ras te nju, po tom sOzi ri som, kao oli če njem mla dog Mje se ca i s Thot hom, kao bo gommje se ca i nje go ve ma gij ske sna ge. Po to me je Khnon su ne sa mosim bol ci klič nog ra sta i opa da nja Mje se ca već i sve op šte na če loraz vo ja, što je uti ca lo da ga po štu ju kao bo žan stvo mje se ca.

Osim to ga, Khon su je pod tim aspek tom i otje lo vlje nje ko -smič ke svje tlo sti, du ha, svi je sti, kao i Ben nu, Fe niks, zbog če gaje i na zi van: Du ša vječ no sti, Onaj ko osvje tlja va va si o nu, Uni -šti telj ne pri ja te lja svje tlo sti, Go spo dar i svje dok isti ne, Uni šti -telj zla, funk ci je ko je su uti ca le da ga He le ni po is to vje te s He ra -klom, uni šti te ljem broj nih za la.

Marko Višić

14 U Egiptu je postojala dešret, crvena tijara, kruna gradova Buto i Sais u

Delti Nila, znamenje faraona kao vladara Donjeg Egipta i hedžet, bijela kruna

(koju vidimo već na Narmeru) grada Afroditopolja, znamenje faraonâ kao vla-

darâ Gornjeg Egipta.


Osim to ga Khon su je i Ne fer-ho tep, Dru gi do Ra, Khon su-Thoth itd. Khon su pri ka zi van u li ku mu mi je sa gla vom so ko lana ko joj je po lu mje sec s ro go vi ma, po ve zan je s bo gom smr tiSek he rom (to li ko na vo đe nim u Knji zi mr tvih pi sa ra Ani ja) kaoprin ci pom naj ve će taj ne ži vo ta, prin ci pom tran smu ta ci je či ji ječu var smrt ko ja ra za ra sta ri da bi iz nje ga na stao no vi ži vot, od -no sno po ve zan s Ptah-Sek he rom, jer Ptah, bu du ći otje lo vlje nama te ri ja, ze mlja, za ro blja va sje me iz ko ga će dje lo va njem Sek -he ra, smr ti, to jest ras ta ka njem sje me na u ze mlji na sta ti no vakli ca, kao što će iz umr log, sa hra nje nog na za pa du, ho ću re ći uta mi, ze mlji, na is to ku, na svi je tlu, nik nu ti pro du ho vlje no bi će.

Si la ko ja iz sje me na tje ra no vi ži vot iz ra že na je gla vom so ko -la ko ja u slu ča ju Khon su u li ku mu mi je uka zu je da će on us kr -snu ti iz mu mi je, ki da ju ći nje ne po vo je, kao što kli ca ki da lju skesje me na u cr noj ze mlji, stre me ći ka svi je tlu. To je raz log za štose Khon su u li ku mu mi je po ve zu je i sa Ho ru som Har po kar tom,jer i on na sta je iz Ozi ri so va ras ko ma da nog ti je la. Khon su je uka sni ja vre me na bio po ve zan s ra ču na njem vre me na zbog če gaje i na zi van Go spo da rom vre me na15.

Što se ti če bo ga Thoth-a, o nje mu osim ra ni je pri go di ce re če -nog, uka ži mo da je što van u gra du Šmu nu, pri je stol ni ci še sna e -stog do njo e gi pat skog no ma, ko ji su He le ni, iz jed na čiv ši Thot has Her me som, na zva li Her mo polj, dok Šmu nu na sta ro e gi pat skomzna či Osam, što sto ji u ve zi obo ža va nja osam spo me nu tih bo žan -sta va, pra i skon skih ele men tar nih si la, u ovo me gra du. Na če lu teOg do a de sta jao je Ne ter Thoth i po mo ću nje stvo rio ci je li svi jet.U nje go vu se kul tu sto pi lo ne ko li ko pra sta rih kul to va te po sta jepi sar bo ga Ra, bog Mje se ca, ma gi je i mu dro sti, pi sme no sti i pi -sma; sim bol je Lo go sa, jer je sam Lo gos, tvor na Ri ječ, po tomma gi je i li ječ ni štva; gla snik bo go va ko ji is cje lju je da hom ži vo ta,


15 O Khonsu ups. i H. Bonnet, Reallexicon der ägyptischen

Religionsgeschichte, Berlin 1952, S. 140−144.


sam bu du ći Odem, ži vo tvor ni zrak ko ji spa ja ne bo i ze mlju, zaraz li ku od bo ga Šu, sim bo la in te li gen ci je ko ja di je li ne bo od ze -mlje, po če mu je Šu ne sa mo iz raz Atu ma kao tvor nog Po če la,već je i funk ci ja, iz vor uni ver sal ne isti ne Ma ’at i in te li gen ci jekao sin te ze ko ju oli ča va Thoth. Kao ta kav Thoth je i prin cip raz -dva ja nja i sje di nje nja, što će re ći i prin cip spo zna je ono ga što jena ne bu i na ze mlji. Za to je on i za štit nik zna no sti, isti ne i sud -stva, zbog če ga se na Ozi ri so vu su du po ja vlju je kao za pi sni čar nako je mu za pi su je te ži nu sva ke du še, što će re ći da Thoth, kao te -melj na si la rav no te že i sr ca do no si pre su du ko jom za pe ča ću jesud bi nu čo vje ka. Ri ječ ju, Thoth je kao sna ga oda bi ra nja, in te li -gen ci je, ra za zna va nja kao sto žer nog po ti ca ja oda bi ra nja ko ji vo -di ljud skoj, čo vje ko voj svi je sti, sa mo svi je sti, po sred nik iz me đučo vje ka, nje go ve svi je sti i ko smič ke svi je sti, ujed no bi va ju ći i re -gu la tor mo ći ne ga ci je kao pr ve si le stva ra la štva i sred stva uve -ća va nja svi je sti. To je raz log za što se u toj ulo zi sje di nju je s po -tvrd nim aspek tom Atu ma, s Ne fer-tum-om, lo to som svi je sti.

Thoth je na zi van go spo da rom isti ne i ma gi je, a epi te ti su mu:Go spo dar Isti ne na ne bu i na ze mlji, Dva put Ve li ki i Tri put Naj -ve ći – Tri sme gi stos, epi tet pri dje van Her me su.

Pred sta vljan je an tro po morf no i zo o morf no, to jest u li ku čo -vje ka s gla vom ibi sa ili kao bog-maj mun. On je, me đu tim, pred -sta vljan i u li ku no ža ko ji sim bo li zi ra raz dva ja nje i spo zna ju.Atri bu ti su mu ibis i ki no ke fal. Za že nu je imao bo gi nju Ma ’at.prin cip ko smič kog po ret ka i isti ne, ili pak bo gi nju Sef he ta bui,za štit ni cu bibliotekâ i naukâ16.

Me đu ve o ma sta ra bo žan stva so lar nog ci klu sa ubra ja se troj nobo žan stvo zva no Sun če vo Oko, na zi va no ime ni ma Hat hor-Tef -

Marko Višić

16 O Thothu, osim citirane rasprave K. Sethe-a, Amun und die Acht

Urgötter, mogu se konsultovati i slijedeći radovi: Et. Drioton, Le roi defunt

Thoth et la creue du Nil, Paris 1933; G. Roeder, Die Kosmogonie von

Hermopolis, Egyptian Religion. t, I, New York 1933, p. 1−27.


nut-Sok hmet, pri ka zi va no kao zmi ja, la vi ca ili kao že na s la -vljom gla vom. U ovo me je hi brid nom bo žan stvu obi čan sta nov -nik oba la Ni la gle dao mi je ne go di šnjih do ba ko ja – po put Hat -hor-Tef nut što, po sva div ši se s ocem Ra-om, od la zi u pu stu Nu -bi ju i po tom se vra ća – od ra ža va ju naj sta ri je raz do blje egi pat skere li gij ske po vi je sti, raz do blje ko je po zna je bo go ve pri ro de štoumi ru i us kr sa va ju, što je slu čaj i s dru gim re li gi ja ma Bli skog is -to ka. Ta ko u Su me ru su sre će mo mit o Du mu zi i bo gi nji Inan ni;u Va vi lo ni ji mit o bo gu Tam mu zu i bo gi nji Ištar; u Uga ri tu i Ka -na a nu, u dru gom mi le ni ju pri je Hri sta, mit o Baal-Ali ja nu i bo -gi nji Anat; kod He ti ta mit o bo gu Te le pi nu i bo gi nji Ki be li; u Si -ri ji mit o bo gu Ado ni su, od no sno Ado na ju i bo gi nji Aštar ti ko jije naj vje ro vat ni je uti cao na stva ra nje Ato no va kul ta u če tr nae -stom vi je ku u Egip tu što ga je ute me ljio fa raon Amen ho tep Če -tvr ti. U tom se kul tu, kao što je po zna to, obo ža va la to pli na štoju zra či sun čev disk, iz vor sve ko li kog ži vo ta na ze mlji, što je li -je po opi sa no u Him ni Ato nu.

Hat hor-Tef nut ujed no sim bo li zu je i duh plod no sti ko ji na pu štapri ro du, za so bom osta vlja ju ći mr tvi lo (je se nji i zim ski pe riod) ivra ća se u pro lje će, so bom do no se ći ži vot, upra vo ona ko kao štoje či ni la Hat hor-Tef nut za či ji se pra znik, od no sno dan po vrat kaka že da je dan vi no ve lo ze i Obi lje Ni la ko ji s njo me na do la zi.17

Bo gi nja Hat hor, kći i maj ka bo ga-sun ca Ra, bi ja še bo gi nja ne -ba i sun ca na iz la sku na što uka zu ju nje zi na egi pat ska ime na Het-t-Her, Go spo da ri ca ku će Ho ru sa (= Sun ca) i Hat-Hor, Sta ni šteHo ru sa. Kao bo gi nja sun ca oli če nje je ži vo ta u ime če ga se uKnji zi mr tvih apo stro fi ra kao sim bol plod no sti (=rod ni ca Hat hor-e) dok iz gla ve 186, Pa pi rus Ani, sa zna je mo da u dru štvu sa Sek -her-Ozi ri som i bo gi njom Ta urt, na gro blju oče ku je du šu umr logAni ja sa Ozi ri so va su da, da ru ju ći mu, ra zu mi je se sim bo lič no, sve


17 Opširnije o Hathor-Tefnut vidjeti kod H. Junkera, Auszug der Hathor-

Tefnut aus Nubien. Berlin 1911; Matje, op. cit. 64−73.


što će joj kao oli če nju po koj nog Ani ja, bi ti po treb no za ži vot naPo lji ma pre o bra že nja, Po lji ma mi ra.

Ona je, me đu tim, i bo gi nja smr ti, cr na ze mlja, kao osnov no -vo ga ži vo ta, i kao ta kva go spo da ri ca si ko mo re, to ga egi pat skogdr ve ta do bra i zla što ra ste u Du a tu, egi pat skom Do njem svi je -tu, u ko je mu bo ra vi ona ili bo gi nja Nut. U ime re če nog je po is -to vje ći va na s Izi dom i asir skom Aštar tom. Što va na je u Den de -ri, od no sno Ten te ris-u u ko je mu je za mu ža ima la Ho ru sa Beh -det skog; po tom, na oto ku Fi leu, kod pr vog nil skog br za ka.

Pri ka zi va na je u li ku kra ve ili že ne s kra vljim uši ma i ro go vi -ma u ob li ku li re me đu ko ji ma sto ji sun čev disk, što se li je po vi -di na pa le ti kra lja Nar me ra iz pr ve di na sti je, oko 3100, pri je no -ve ere. Atri bu ti su joj kra va i si strum, epi te ti Ne fe rit, Li je pa, Ima -it, Lje po ti ca iz gra da Imau ko ga su He le ni, po is to vje tiv ši Hat hors Afro di tom, na zi va li Afroditópolis; za tim, Vo lje na i Mi lo sti va.

Bu du ći da je Hat hor u naj ra ni jem pe ri o du svo ga kul ta po što -va na u ob li ku stu ba, po tom u li ku kra ve s ko jom je po is to vje ći -va hu i, na po sljet ku, kao bo gi nja ne ba i dr ve ta, u nje zi nom se li -ku oči tu ju tri fa ze de i fi ka ci je. Pre dodž ba o bo gi nji ne ba ko jepru ža plod nost uti ca la je na stva ra nje pre dodž be o bo gi nji dr ve -ta, vla da ri ci ur me i go spo da ri ci si ko mo re, što du gu je nje zi nomšto va nju kao bo gi nje ve ge ta ci je18.

Kad smo kod što va nja dr ve ća, us put re ci mo da je u Egip tu po -što va no kao sim bol us kr snu ća. Kao što se si ko mo ra ve zi va la zaHat hor, što naj vje ro vat ni je po ti če iz pra sta rog mi ta o Hat hor-Tef nut, ta ko se za Ozi ri sa ve zi va la ima-ur ma i še nedž, ba gremko ji je, po pre da nju, ra stao uz Ozi ri so vu grob ni cu19.

Bu du ći da Hat hor sto ji u ti je snoj ve zi s bo gi njom Sok hmet, timne be skim tam ni ča rom što za ro blja va Ho ru so vu du šu, bu du ći uge ne zi pod lo ga Hat hor-i kao ži vo to dav nom og nju i vo di, da kle,

Marko Višić

18 Više o boginji Hathor kod Bonnet, op. cit. S. 277−282.19 O kultu drveta u starom Egiptu usp. Bonnet, op. cit. 82−87.


ze mlja, re ci mo dvi je-tri i o tom bo žan stvu. Ona je u mi tu, kaomoć na i sil na, bo gi nja ra ta i sun ca ko je sve pr ži i uni šta va.

Nje zin se kult za čeo u Re he zu; u Mem fi su je po što va na kaosu pru ga bo ga Pta ha, to jest tlo ko je će uz po moć bo gi nje Hat horiz ro di ti sve što Ptah u svo je mu sr cu za mi sli.

Vje ro vat no se iz nje zi ne pred sta ve kao moć ne Ra-ove kćer ke,Ra-ova vo lje nog Oka i nje go ve za štit ni ce ko ja sim bo li zi ra šežed nu ze mlju i že gu, i iz kul ta bo gi nje Hat hor što da je to pli nu ina ta pa žed nu ze mlju či me pro u zro ku je bu ja nje ve ge ta ci je, raz -vi lo pre da nje o po vrat ku Hat hor-Tef nut-Sok hmet.

Sok hmet, kao moć nu bo gi nju, pri ka zi va hu u li ku že ne s gla -vom la vi ce. Če sto je br ka ju s dru gim bo gi nja ma la vi ca ma, kaošto su Tef nut i Me hurt, od no sno Me hit, bo gi nja s gla vom la vi ce,po što va na u gra du Le pi do to po lju u ko jem joj je bi la po sve će nari ba le pi do tot.

Me đu me ta fi zič ka bo žan stva spa da i bo gi nja Nejth či ji je kultcvje tao u Sa i su. Sma tra na je sa mo ro đe nom, ko smič kom dje vi -com, sim bo lom mre že, što će re ći una kr snog ko smič kog tka nja,vječ nog ra đa nja ži vo ta u uni ver su mu, sa ma bi va ju ći oli če nje ko -smič ke sa mo tvor ne ener gi je20. Zbog to ga je na zi va na bo gom ibo gi njom, tvor cem uni ver su ma, pra maj kom, otac oče va i maj ka


20 Mislimo da je to glavni razlog zašto se mreža, kao simbol izukrštanog,

ali proporcionalnog i vječnog rađanja života u kosmosu, nalazi na omfalosu u

svim civilizacijama mediteranskog basena, omfalosu, kao mjestu gdje se ogla-

silo božansko, božanski svijet, to jest mjesto boljeg i ljepšeg života. To što u

toj mreži na omfalosu Robert Temple u djelu, Tajna zvijezde Sirius, Zagreb

1978, str. 134 (preveo s engleskog T. Odlešić) povodeći se za Peterom

Tompkinsom i Livijem Stecchinijem, vidi paralele i meridijane, blago rečeno,

više je no simplifikacija i nepoznavanje staroegipatske, kao i sumerske duho-

vne kulture, (koje autor ovih redaka, kao univerzitetski profesor, studentima

predaje dugi niz godina) čime se njegovo citirano djelo posebno odlikuje. O

omfalosu više vidjeti nap. 19, uz gl. 125 – Svršetak, Papyrus Reinisch!


maj ki, pred vod nik voj ski, za štit nik umr lih pa je, slič no Nef ti di iIzi di, s ko jom je po is to vje ći va hu, i Serk het, bo gi nji Škor pi o nu,bi la u ti je snoj ve zi s kul tom mr tvih.

Kao me ta fi zič ko tvor no bo žan stvo bi la je par njak Khnu ma izEsnea kao bo ga-tvor ca, bo ga ro đe nja i ob na vlja nja ko ga po is to -vje ći va hu s bo gom vr to va Rau. In te re sant no je uz gred pri mi je ti -ti da je Khnum kao udje li telj plod no sti i za štit nik po ljo djel stvapri ka zi van u li ku mu mi je, sim bo la ko smič kog ži vo ta.

Nejth, po pre da nju, u vri je me raz li va nja Ni la ra đa bo ga-kro ko -di la, Se be ka, kao oli če nje uni šte nja ži vo ta, ti me i sti hi je.

Sim bol bo gi nje Nejth je krst (po ti ču ći od egi pat skog ape la ti vake rest) ko ji ozna ča va uni šte nje i re ge ne ra ci ju pa je sa mim ti meoli če nje tka nja ko smič kog ži vo ta. Per so ni fi ka ci ja pak kr sta je steankh, znak ži vo ta drev nih Egip ća na21.

Nejth, kao me ta fi zič ko tvor no bo žan stvo, kao Maj ku Ze mlju,Maj ku bo go va, pri ka zi va hu sa ze le nim ru ka ma i li cem, dok je,na kom po is to vje će nja sa Izi dom, pri ka zi va hu u li ku kra ve ko -ja joj je, kao sim bol plod no sti i rod no sti, bi la po sve će na. Kaorat ni cu pred sta vlja hu je s lûkom i stri je lom. Bu du ći da je bi laglav no bo žan stvo gra da Sa i sa ko ji je jed no vri je me bio pri je -stol ni ca Do njeg Egip ta, pred sta vlja hu je i u sto je ćem sta vu skru nom Do njeg Egip ta na gla vi, sa že zlom, lûkom i ankh-om.He le ni je po is to vje ći va hu s bo gi njom Ate nom, ta ko đer ro đe nana bez gre šan na čin iz Ze u so ve gla ve22. Bi lo bi do bro kad binam hri šćan stvo ar gu men to va no ob ja sni lo za što je pri rod noza če će gre šno.

Marko Višić

21 O postanju i simbolici znaka života više vidjeti nap. 1, uz Himnu Ozirisu,

gl. 15, table 2, Knjige mrtvih, Papyrus Ani.22 O njoj usp. Bonnet, op. cit. S. 512−517.


2. Ko smič ki Ne te ri: Ozi ris, Izi da, Ho rus Beh det ski, Ho rus-Di je te, Seth, Nef ti da, Anu bis, Har še feš

Od ko smič kih bo žan sta va, či ju smo na rav pret hod no upo zna li,na pr vo me mje stu reć nam je još ko ju o Ozi ri su ko ga Egip ća nizva hu As-Ar i Uas-Ar. U li ku Ozi ri sa, u po čet ku mje snog bo žan -stva u Tat tu, he len skom Bu si ri du, po sma tra no u du hu ge ne ze, su -sre će se duh plod no sti i rod no sti, zbog če ga je Ozi ris bo žan stvosun ca, bik i Nil u na do la sku. On je i mrač ni bog, go spo dar u pot -pu noj ta mi, u ta jan stve nom mra ku, epi te ti ko ji smje ra ju na nje go -vu ulo gu u ži vo tu pri ro de i u ži vo tu umr lih. To je raz log za što jepo sred stvom si na Ho ru sa bio iz vor ob no vlje nih ži vot nih sna ga. Uime to ga je s njim us po re đi van umr li fa raon, dok je no vi po sta jaonje gov sin Ho rus ko ji cr pi sna gu iz umr log fa ra o na kao no si o caži vot ne sna ge pre da ka, oli če ne u Ka, i či ta vog čo vje čan stva.

Ozi ris je, kao oli če nje Sun ca, imao Še nit, bo žan ski krug, sto -lu ju ći u Sen-Ur, Ve li kom kru gu, od no sno u nje go vu bo žan skomdvo ru u Do njem svi je tu. On je, kao Do bri duh, ka ko ga na zi vatri sme gi stič ka, her me tič ka ras pra va Svjet ska dje vi ca, su di ja naono me svi je tu. Ozi ris, kao bog i su di ja umr lih, u Ab tu, Abi do su,vre me nom is ti sku je Hen ti men ti, bo ga umr lih s gla vom kro ko di -la, pre u zi ma ju ći nje go vo ime Hen ti ko je ozna ča va gra ni cu iz me -đu ne ba i ze mlje, okon ča nje ci klu sa čo vje ko va ži vo ta.

Od sred njeg se kra ljev stva po či nju dram ski iz vo di ti pri ka za njanje go ve smr ti i us kr snu ća. Ozi ri so va je re li gi ja ne sum nji vo bi lapo la zna tač ka i upo ri šte svim re li gij skim si ste mi ma u Egip tu, anje gov kult pro ži mao sve vjer ske pred sta ve. Ovo je i ra zu mlji -vo, jer on ni je bio je di no iz vor ži vo ta već i do bri su di ja na ono -me svi je tu23.


23 O njegovoj religiji i njezinom uticaju na mase argumentovano raspravlja

Arnold Tojnbi u djelu Istraživanje Istorije, „Prosveta”, Beograd 1970. t. I, str.

77−85. (Preveo s engleskog dr M. Lukić).


Ozi ri sov sim bol bi ja še oko, oli če nje mo ći i vla sti. Epi te ti sumu: An, Bog od mi lion go di na, Her ma nu bis (He ru-em-An pu)po tom, Om fis, glas bo ga, ka ko su ga po Plu tar hu, na zi va li He le -ni te Un-ne fer, Do bro bi će i Cr ve ni.

Što se ti če Izi de, či je iz vor no ime gla si Ast, bi la je Ozi ri so vase stra i že na, kćer ka Ge ba i Nut, po što va na na oto ku Fi leu i Ise -um-u. Po na rod nom je vje ro va nju sma tra na vla dar kom ci je lo gako smo sa, naj mu dri jom bo gi njom, za štit ni com maj ki i dje ce, Ve -li kom go spo da ri com ma gi je. Ona da je plod nost, zdra vlje i ži vot,pa je po to me i prin cip ro đe nja i stva ra nja u pri ro di, zbog če gaje i po ve za na s kra vom ko ja je nje zin sim bol pa je i pri ka zi va hukao že nu s ro go vi ma u ob li ku li re sa sun ča nim di skom. Ona uDu a tu di je li na gra de i ka zne či me od lu ču je o sud bi ni mr tvih do -su đu ju ći im ži vot ili smrt.

Atri bu ti su joj rog iz o bi lja, ku ku ru zna svi la, lo to sov cvi jet,zmi ja i ro go vi. Nje zin je lik, u ko jem je, mo že se us tvr di ti, ide -ja ma te rin stva po pr vi put na šla svo je otje lo vlje nje, u mno go -me uti cao na stva ra nje li ka Dje vi ce Ma ri je, hri šćan ske bo go -maj ke ko ja kao i Izi da za či nje bez gre šnim pu tem. Va lja do du -še pri mi je ti ti da je na stva ra nje li ka Maj ke bož je mo žda vi še noIzi da uti cao lik bo gi nje Nejth, zbog če ga se baš ona na zi vaMaj ka bo go va.

Kad je ri ječ o ge ne zi, bo gi nja Izi da je po svo jem egi pat skomna zi vu Ast ne sa mo žen ski pan dan bo gu Ozi ri su, As-Ar-u, već jeona, s ob zi rom na svo je dru go ime Spd-t, ima lac Spd, to jest ži -vo tvor ne ener gi je. To je raz log za što se Izi da sma tra ne sa morav nom zvi je zdi Si ri us, na egiptskom zva noj Spd, od no sno Spdt,već i nje zi nom go spo da ri com.

Izi da, kao go spo da ri ca zvi je zde Si ri us, to jest kao Spd-t po sje -du je Spd, ži vo tvor nu sna gu otje lo vlje nu u zvje zda nom, sun če -vom svi je tlu ko jom hra ni du še umr lih, kao što du ša hra ni ljud -sko ti je lo, zbog če ga i je ste po ve za na s kul tom mr tvih, o če musmo ne tom go vo ri li.

Marko Višić


Zbog istog raz lo ga je po ve za na i sa Ozi ri so vim us kr snu ćem.Ona, na i me, kao Spd-t, ima Spd, ži vo to daj nu sna gu ko jom hra niumr log Ozi ri sa, sim bol zim skog sun ca iz ko ga će se ro di ti Har po -kart, Ho rus-Di je te, to jest mla do pro ljeć no sun ce, u ži vo tu pri ro deiz sje me na mla da kli ca. Jed no stav ni je re če no, Izi da iz umr log Ozi -ri sa, u li ku bo gi nje Ta it, ko smič ke dje vi ce, iz vla či srž ob na vlja njaiz ko je će se ro di ti mla di Ho rus. To će re ći da je Izi da u ge ne zi sim -bol re ge ne ra tiv ne ener gi je u pri ro di rav ne to pli ni i vla zi u ze mljiko je uti ču da iz sta rog sje me na nik ne no va kli ca, ži vot. Za to se Izi -da i na zi va Ve li kom hra ni te lji com sun ca, da bo me pro ljet nog.

U Egip tu su po što va na dva bo žan stva ime nom Ho rus, iz vor noHe ru (drev ni na ziv bo ga-Sun ca): Ho rus Beh det ski, zvan Ha ro e -ris, to jest Ve li ki Ho rus i Ho rus, sin Izi de i Ozi ri sa, zvan He ru-pa-he rod, Har po kart, Ho rus-Di je te. Ho rus Beh det ski po što van jeu Ed fu, na zi va nim i Beh det (ko ji se na la zio u is toč noj Del ti) kaoso lar no bo žan stvo i po kro vi telj faraonâ, pa mu je i kult sta jao uti je snoj ve zi s fa ra o no vim kul tom. Na to uka zu ju nje go vi na zi viHo rak hte, Ho rus ob zor ja i Har mak his, Ho rus na ob zor ju. Ka koje bio za štit nik i oli če nje kra lje vog pri je sto lja to ga pri ka zi va hu uli ku so ko la (to ga pra sta rog sim bo la sun ca i sun če ve mo ći) ko ji jebio nje go vo otje lo vlje nje. To je raz log za što je Ho ru sov so kosim bo li zi rao Ho ru sa i us kr snu će. Ho rus Beh det ski se, osim to ga,pri ka zi vao i u li ku čo vje ka sa so ko lo vom gla vom, sun ča nim di -skom, ure u som i dvo stru kom kru nom Gor njeg i Do njeg Egip ta.

On je oli če nje Sje ver nog, a nje gov smrt ni ne pri ja telj Seth, Ju -žnog Egip ta. Po jed noj je le gen di učvr stio ne bo na če ti ri stu ba pase i nje go vi si no vi Am set, Du a mu tef, Ke beh se nuf i Ha pi na zi va -ju stu bo vi ma ne ba, oli ča va ju ći če ti ri stra ne svi je ta. Ho ru sa Beh -det skog če sto br ka ju sa Izi di nim si nom Har po kar tom ko ji osve ću -je svo ga oca Ozi ri sa i od svo ga stri ca Set ha pre u zi ma pri je sto lje.Ho ru sa-Di je te pred sta vlja hu s uvoj kom i ka ži pr stom u usti ma.24


24 O Horusu Behdetskom usp. A. Gardiner, Horus the Behdetite, JEA, v.

30. 1944, p. 23−60; Onomastica. Text, v. II p. 181. O Horusu Izidinom sinu


Ozi ri so vu ci klu su pri pa da i bog Seth, po što van u An te o po lju iMe re tu, pri je stol ni ci de vet na e stog gor njo e gi pat skog no ma Me -ru (Ok si rinh). Seth kao ubi ca bra ta Ozi ri sa – ko ji u ge ne zi sim -bo li zi ra sje me i ži vot, dok Seth oli ča va sna gu uni šte nja, od no -sno smrt, ali kao pod lo gu za no vi ži vot, po če mu je on i sna gakli ja nja ko ja će iz sta rog sje me na iz ve sti no vu kli cu, no vi ži votoli čen u Ho ru su-Dje te tu – bi ja še na če lo zla, ali i prin cip su bli -ma ci je, po zi tiv nih sna ga u ime če ga se po ja vlju je kao za štit nikbar ke bo ga Ra.

Bio je po što van kao bog pu sti nje, bog rat nik i bo žan stvo na si -lja. Seth je, kao što je go re is tak nu to, bio oli če nje Ju žnog Egip -ta zbog če ga mu je kult od dav ni na bio u gra du Ne be tu, na su protKop to su. Pred sta vlja hu ga s ma ga re ćim ti je lom i uši ma, nju -škom ša ka la i re pom la va. ne što na lik oka pi ju.25

Kad je ri ječ o Nef ti di, se stri Ozi ri sa, Set ha i Izi de, nje zi no iz vor -no ime Nebt-t-Het, Go spo da ri ca ku će, to jest Go spo da ri ca ku ćeHo ru sa-Dje te ta, re spec ti ve Ozi ri so va umr log ti je la u fa zi ras pa da -nja iz ko jeg će se ro di ti Ho rus-Di je te, uka zu je na nje zi nu ulo gubo gi nje su bli ma ci je. To je raz log za što je Nef ti da, kao prin cip ci -je pa nja, ras ta ka nja i tru nu ća bi la bo gi nja mr tvih i kao ta kva se striIzi di po ma ga la pri oži vlja va nju bra ta im Ozi ri sa, što se vi di iz ču -ve nog Pla ča Izi de i Nef ti de s po čet ka Hi je rat skog pa pi ru sa.

Po što va na je u Ab tu, Ten te ri i Ed fu. Pri ka zi va hu je u li ku že ne sro go vi ma i sun če vim di skom. Nef ti da s bra tom Set hom po ra đaAnu bi sa, po pre da nju sa mo stal no i moć no bo žan stvo mr tvih. Rod -ni mu grad bi ja še Ki no polj, dok mu se u Ab tu kult zdru žio s kul -tom mje snog i po funk ci ji isto vjet nog bo žan stva Hen ti men ti,

Marko Višić

usp. P. Lacau. Textes religieux égyptiens, Paris 1910, ch. XVII−XVIII, p.

37−43; A. de Buck, The Egyptian Coffin texts, Chicago 1938. p. 209−226.25 O Sethu i Sethovoj eri konfrontiranoj Raovoj eri usp. P. Newberry, The

Set Rebellion on the II-nd Dynasty, Ancient Egypt. London 1922, t. II, p. 40, i

46, i već citirani Gardinerov rad Horus the Behdetite. p. 46.


po gla va ra mr tvih, ko je ka sni je po sta je Ozi ri sov, od no sno Anu bi -sov epi tet. Ma da je Anu bi sov kult kao bo ga mr tvih sta ri ji od Ozi -ri so va i prem da je u po smrt nim ob re di ma sve do kra ja egi pat skogkra ljev stva sa ču vao vid nu ulo gu, nje ga kao glav no bo žan stvo mr -tvih od kra ja Sta rog kra ljev stva po ti sku je Ozi ris.26 On u pod ze mljuzva nom Amen tet, ili Amen ti, na Ozi ri so vom za grob nom su du, sHo ru som, nad gle da va ga nje, od no sno mje re nje du še. Anu bi sapred sta vlja hu u li ku čo vje ka sa ša ka lo vom ili pse ćom gla vom, aupra vo se li ce umr log po is to vje ći va lo sa ša ka lom, od no sno sapsom. Po is to vje ći va nje Anu bi sa sa psom alu di ra na vri je me iz ko -ga sve iz vi re i uvi re. Tu naj vje ro vat ni je tre ba tra ži ti raz log za što jeAnu bis kao An ti (oda kle An te o polj) dvo glav, pred sta vlja ju ći Set hai Ho ru sa, sim bo le uni šte nja i svi je tla, ži vo ta. Anu bis je, da kle, kaoAn ti, u ge ne zi, prin cip su bli ma ci je, od no sno prin cip uni šte nja sta -rog iz ko jeg će se ro di ti no vi ži vot. Po to me je Anu bis pra vi sinNef ti de, ras ta ka nja, i Set ha, sim bo la raz dva ja nja i uni šte nja sta rogkao sub stra ta za no vo. Ukrat ko, Anu bis je sim bol ci klič nog ra đa -nja i umi ra nja ži vo ta u pri ro di, te za to na broj nim pred sta va ma ude snoj ru ci dr ži bič, a u li je voj znak ži vo ta. Do daj mo da po svo jojfunk ci ji umno go me na li ku je su mer skom vr hov nom bo gu Anu ista ro he len skom Kro nu.

Me đu ko smič ka bo žan stva idu ovan Har še feš i sve ti bik Apis.O Har še fe šu re ci mo to li ko da je bio glav no bo žan stvo Ne ni-ni -su ta. Pred sta vlja hu ga u li ku čo vje ka s gla vom ov na na ko joj jema ra ma i atef s di skom. O Api su će bi ti ri je či kad bu de mo ras -pra vlja li o ani mal nim bo žan stvi ma ni že ga re da.

3. Pri rod ni ili hton ski Ne te ri: Sa tit, Anu ket, Ta urt, Ba stet, Nil,Ne fer-tum, Ne heb-kau, Upu a u tu, Bes, Se bek

Po sma tra ju ći ve zu me đu Ne te ri ma uvi đa se da vla da bli zakod nos iz me đu an tro po morf nih me ta fi zič kih i pri rod nih Ne te ra


26 O tome usp. Bonnet, op. cit. S. 40−45.


što se naj bo lje oči tu je u bo žan skim pa ro vi ma. Ta ko je, na pri -mjer, me ta fi zič ki Ne ter Khnum imao za že nu, osim go re na ve -de ne Nejth, bo gi nju Sa tit, Ra-ovu kćer ku, za štit ni cu svo ga oca ifa ra o na, u ime če ga je i pri ka zi va hu s kru nom i sun ča nim di -skom na gla vi. Ona je, me đu tim, pri ka zi va na i s ro go vi ma ga ze -le, što ne dvoj be no uka zu je da u nje zi nom li ku obo ža va hu br zi -nu kao oli če nje mîsli i br zi nu uop šte, jer je ona bi la i vla dar kanil skih br za ka. Za to je upo re đi va hu sa zvi je zdom So tis, Si ri us,na Egi pat skom zva nu Spd ili Sept, či ja je po ja va na go vje šta va lana do la zak nil skih vo da ko je je, po vje ro va nju drev nih Egip ća na,osi gu ra va la ta zvi je zda ko ju Knji ga mr tvih na zi va Izi di nom zvi -je zdom i s njom je, kao sim bo lom ži vo ta, iden ti fi ku je.

Khnum i Sa tit su iz ro di li kćer ku Anu ket, u po čet ku bo gi njunil skog br za ka, ko ja ka sni je po sta je pra va bo gi nja ra ta. Sva jepri li ka da su obje bo gi nje pre u ze te od su sjed nih afrič kih na ro da,Nu bi ja ca27. Me đu pri rod ne Ne te re ide i muž bo gi nje Me hit, bogAn hur, he le ni zi ra no Onu ris, bog ra ta i lo va po is to vje ći van sabo gom Šu i sma tran mu žom bo gi nje Tef nut ko joj uz po moć bo -ga Šu vra ća Oko bo ga Ra-a. Onu ris je u ovoj funk ci ji ne sum nji -vo bo žan stvo ne ba i Sun ca pa se u le gen da ma ve o ma če sto ja -vlja kao sun ča ni bo rac pro tiv ra znih zmi ja ko je ho će da na ne sušte tu Sun cu. Do daj mo i to da je Onu ris u gra du Ti ni su sma trantvor cem uni ver su ma28.

U neo bič no sta ra pri rod na bo žan stva an tro po morf nog i zo o -morf nog ka rak te ra spa da i bo gi nja Ta urt ili Ve li ka. Ta urt pred -sta vlje na u li ku žen ke nil skog ko nja sa kro ko di lom na le đi ma,sim bol je sa mo stva ra la štva što po sti že ci je pa njem se be kao Je -

Marko Višić

27 O gornjoj Trijadi kao o jednom od simbola egipatske porodice usp. G.

Roeder, Satis und Sotis, AZ, Bd. XLV, 1908−1909. S. 22; Bonnet, op. cit. S.

670−671.28 Usp. H. Junker, Die Onuris-legende, Denkschr. der Akad. der Wissensch.

in Wien, Bd. 59, Wien 1917.


din stva, jed ni ne u mno ži nu, zbog če ga se i na zi va ko smič ka dje -vi ca. Dok nje zi na ve li ka utro ba sim bo li zu je sje me ko je te ži vid -noj op stoj no sti, do tle je kro ko dil sim bol po ti caj ne sa mo tvor neener gi je ko ja će sje me po kre nu ti da iz se be dâ no vi ži vot. Bo gi -nju Ta urt u gra du Sil si le hu po što va hu kao bo gi nju na vod nja va -nja, ti me i oplo đe nja, oda kle je pro i za šlo da su je po što va li kaoonu ko ja po spje šu je trud no ću, šti ti dje cu i maj ke. To je raz logza što je nje zin lik trud ne žen ke nil skog ko nja s ru ka ma i doj ka -ma že ne, no ga ma i gla vom la vi ce, no šen kao amu let pro tiv zlihsi la, pa kao ta kva do spi je va i u pod zem ni svi jet. Ona, na i me, kaošto je re če no, s kra vo li kom bo gi njom Hat hor i Sek her-Ozi ri somna gro blju do če ku je du šu po koj ni ka is pred ko je ga pa li va tru itje ra ne ča sti ve29.

U hi brid na bo žan stva spa da i bo gi nja Ba stet po što va na u gra duBu ba sti su, pri je stol ni ci dva de se tog do njo e gi pat skog no ma. Zaraz li ku od se stre joj Sok hmet ko ja s gla vom la vi ce oli ča va še ne -sno snu že gu, Ba stet s ma či jom gla vom bi ja še sim bol bla go rod nihsun ča nih zra ka, ti me ve se lja i lju ba vi. Za to je i pri ka zi va hu ka kou li je voj ru ci dr ži štit s gla vom mač ke ko ja joj je kao sve ta ži vo -ti nja bi la po sve će na, a u de snoj si strum. Nje zin se lik, me đu tim,još u vri je me Sta ro ga kra lje stva stao is pre pli ta ti s li kom se streSok hmet-Tef nut, pa su je po ne gdje pri ka zi va li s gla vom la vi ce30.

Na ve de nim pri rod nim bo žan stvi ma pri dru ži mo i ova če ti rihton ska bo žan stva: Nil, Ne fer-tum, Ne heb-kau i Upu a u tu poKo ro stov ce vu, ili Vep va vet po G. Tha u sing, sve za vi sno od mo -der ne tran skrip ci je egi pat skog avo kal nog sub stan ti va.

Nil, egi pat ski Ha pi, slič no he len skom Oke a nu, što van je kaoiz vor ži vo ta, vla ge i plod no sti poljâ što je osi gu ra vao svo jimraz li va njem. Ko li ko je po što va nje uži vao naj bo lje se vi di izHim ne Ni lu či ji po čet ni sti ho vi gla se:


29 O njoj usp. Bonnet, op. cit. S. 530−535.30 O boginji Bastet usp. Bonnet, op. cit. S. 80−82.


Ne ka je živ do bri Bog, mi lje nik Nu na,Ha pi, oče Bo go va i Ene a de...

On je mi lje nik Nu(na) jer iz nje ga iz vi re. Pred sta vljen je nagsa šen di tom; na gla vi mu je ukras od bi lja što ra ste uz Nil, na če -lu ure us31.

Ne fer-tum, o ko me je ra ni je bi lo ri je či, slič no Ni lu, spa dao jeu pri rod na bo žan stva, sim bo li zi ra ju ći pri rod ne sna ge i si le ras te -nja, ka sni je pred sta vljan kao lo tos iz ko jeg se ra đa svi je tlo, od -no sno Sun ce. Ova mo spa da i jed no zmi jo li ko bo žan stvo ime -nom Ne heb-kau u či jem se kul tu oči tu je obo ža va nje zmi je kaoču va ri ce umr lih. Osim to ga, Ne heb-kau kao zmi ja ob na vlja njaosi gu ra va plod nost. Pri ka zi van je u li ku čo vje ka s gla vom zmi -je na ko joj je ma ra ma i atef sa sun ča nim ko lu tom. U li je voj ru -ci dr ži štap, u de snoj ankh32.

Kad je ri ječ o zmi jo li kim bo žan stvi ma na po me ni mo da suzmi je u sko ro svim mi to lo škim pred sta va ma drev nih na ro dasim bo li do bra i zla. One su, u osno vi, hton ska bo žan stva ko japo spje šu ju plod nost ze mlje, ali, s dru ge stra ne, is pi ja ju ći iz vo re,pro u zro ku ju su šu. U egi pat skoj vjer skoj mi sli, i ina če, one suču va ri bo go va i umr lih, me đu ko ji ma se po seb no is ti če sve ta,kri la ta ko bra ko ja oba vi ja gla vu fa ra o na i šti ti ga pla me nom ko -ji iz ba cu je iz usta, o če mu smo ra ni je go vo ri li. Do daj mo us putda je zmi ja sim bol eman ci pi ra ne svi je sti.

Što se ti če zma ja, on je per so ni fi ka ci ja Izi de kao bo gi nje ži -vo ta ili Nef ti de. kao bo gi nje, maj ke smr ti iz ko je na sta je us kr -snu će. Zmaj Apo fis, sa broj nim vi ju ga ma ni je sa mo sim bol

Marko Višić

31 Usp. A. de Buck, On the meaning of the name Hepi. Orient. Neerlandica,

Leiden 1948, p. 1−22.32 Usp. Bonnet, op. cit. S. 510−511; A. Shorter, The God Nehebkaw. JEA,

v. 21. 1935, p. 41−48.


po bu nje ne svi je sti, već i re ak tiv ne si le ko ja se okre će pro tivstva ra la štva, što je oli če no u nje go voj bor bi pro tiv bo ga-sun caRa u pod zem nom svi je tu. Bor ba Apo fi sa pro tiv Ra ujed no je isim bol po bu đe ne ze mlji ne sna ge oli če ne u ova plo će nju vi tal -nih po ten ci ja, zbog če ga je u fa zi ni ca nja po zi tiv na, a u fa zido zre lo sti ne ga tiv na. Za to se ta sna ga i na zi va Rog Set ha, a onsma tra po zi tiv nim i ne ga tiv nim prin ci pom. Ta agre siv na, po -bu đe na sna ga ze mlje oli če na u bor bi Apo fi sa pro tiv bo ga-sun -ca Ra u osno vi je sred stvo, a ne cilj. Bor ba pak bo ga Ra pro -tiv Apo fi sa je ste na čin ka ko da mu se odu zme ta re ak tiv na si -la, tvor ni oganj što ga že li pri svo ji ti i pri sva ja od bo ga-Sun cada bi nad njim za do bio vlast.

Ri ječ ju, bor ba bo ga-sun ca Ra sa Apo fi som ili Apep-om u stva -ri je bor ba svi je tla pro tiv ta me, ži vo ta po tiv smr ti, po če mu suRa i Apo fis isto vjet ni Ahu ra Ma zdi (svi je tlu) i Ahri man nu (ta mi)u ma zda i zmu.

Upu a u tu je pra sta ro rat nič ko bo žan stvo gra da Li ko po lja u no -mu Bu si ri du u Del ti Ni la, pri je stol ni ci tri na e stog gor njo e gi pat -skog no ma. Ko što se mo že uoči ti iz gre ci zi ra nog ime na egi pat -skog gra da Si ut, da nas Asi ut, ri ječ je o bo gu-vu ku, pa mu kao ta -kvom vr lo do bro od go va ra epi tet ko ji mu je za mi je nio ime, jerupu a u tu na sta ro e gi pat skom zna či onaj ko ji kr či, ot kri va pu te ve,U tom ga svoj stvu su sre će mo u Knji zi mr tvih i u Ozi ri so vim mi -ste ri ji ma u ko ji ma se nje go va sta tua no si la is pred Ozi ri so ve po -vor ke – u dra ma ti zi ra nom pri ka zu mi ta o Ozi ri su. Sta tua Upu a -u tu-a no še na je sku pa sa fa ra on skom za sta vom u vri je me fa ra o -no vih sve ča nih iz la za ka u svr hu vr še nja od re đe nog jav nog ob re -da. Pred sta vljan je u li ku vu ka ili ša ka la, sve te ži vo ti nje bo gaumr lih Anu bi sa.

U pri rod na bo žan stva spa da ju Bes i Se bek. Bes, ko ga pred sta -vlja hu s bra dom, gri vom, ate fom i no že vi ma u ru ci, u bit no sti jepo zi tiv no bo žan stvo ko je pro go ni si le mra ka, zle du ho ve i nji ho -va oli če nja – skor pi o ne i zmi je. Za to je po što van kao za štit nik



plod no sti i po ro đa ja, mu zi ke i iga ra, a ra di broj nih mu funk ci jače sto je br kan s de mo ni ma Hi tom i Ahom33.

U hi brid no, an tro po morf no i zo o morf no bo žan stvo, spa da i, sbo gi njom Nejth spo me nu ti bog-kro ko dil, Se bek (po dru gi ma So -bek) pri ka zi van u li ku čo vje ka s gla vom kro ko di la. Na nje govhton ski ka rak ter uka zu je Knji ga mr tvih u ko joj se pri ka zu je kaooli če nje mrač nih si la pro tiv ko jih se bo ri umr li na pu tu do za -grob nog su da. Ova mu je ap strakt ni ja i spi ri tu al ni ja funk ci ja ne -dvoj be no ka sni je do di je lje na, dok je u po čet ku, ap stra hu ju ći nje -go vo ge net sko zna če nje, oli ča vao vod nu sti hi ju, po put nil skogko nja, jer ga Nejth ra đa u vri je me raz li va nja ri je ke Ni la. Za tokro ko dil u li ku Se be ka i nil ski konj u li ku Set ha bi ja hu oli če njene pri ja telj skih si la i pri rod ne sti hi je.

Se bek u ge ne zi – na su prot Sek he ru ko ji oli ča va smrt kao po -lu gu tran smu ta ci je ko ja iz sje me na u ze mlji tje ra kli cu pre ma ne -bu, pre ma svje tlo sti, po če mu je sli čan Set hu – oli ča va smrt ko -ja ne gi ra ži vot po se bi. Ri ječ ju, on je vid smr ti ko ja za tva ra ze -mlju. To uka zu je da su Sek her i Se bek dva su prot na kra ka istesi le ko ju uslov no na zi va mo smrt. Se bek je po što van u Ju žnomEgip tu, u gra du ko ji se po nje mu zvao Še det, he len skiKrokodilópolis.

4. Ani mal na bo žan stva: ibis, so ko, ih ne u mon, bo gi nja-ko bra Uadžit, bo gi nja-ja streb Neh bet, pa vi jan, Amon-ovan, Apis

Ra ni je je vi še stru ko is tak nu to da Egip ća ni ni su obo ža va li ži -vo ti nje i pti ce zbog njih sa mih, što je svoj stve no ani mi zmu, većsto ga što su u nji ma gle da li oli če nje pri rod nih si la i ose buj nih,nji ma sla bo ra zu mlji vih pri rod nih oso bi na. To je raz log za što su

Marko Višić

33 O njemu usp. B. Bruyére, Le culte de Bès, de Taourt et d’Hathor:

Rapport sur les fouilles de Deil el Mëdineh (1934/5) Le Caire 1939, p. 93−108;

Bonnet, op. cit. S. 685−689.


u skla du s funk ci ja ma i oso bi na ma od re đe nih bo žan sta va ovi mapo sve ći va li od go va ra ju će ži vo ti nje. Ta ko je bo gu mu dro sti i pi -sme no sti. Thot hu, ra di nje go ve ta jan stve no sti i ana li tič ke svi je -sti bi la po sve će na pti ca ibis i pa vi jan; so lar nim bo žan stvi ma,kao što su Mon tu, Ra, Ho rus, so ko kao sim bol sun ca i su bli mi -ra ne svi je sti, zbog če ga je i za štit nik fa ra o na što se vi di na broj -nim fa ra o no vim ste la ma ko je nat kri lju je so ko kao što je, re ci mo,ste la Ke fre na, fa ra o na iz če tvr te di na sti je.

Ih ne u mon, la si ca, obo ža van je zbog mi ta po ko je mu je Ra u li -ku te ži vo ti nji ce što uni šta va zmi je, sa vla dao go le mog zma jaApep-a s ko jim se sva ke no ći bo ri dok plo vi pod zem nim Ni lom,o če mu smo ne tom go vo ri li. Usljed to ga je ih ne u mon sma transve tom ži vo ti njom i dru gih, go re spo me nu tih so lar nih bo žan sta -va. Če sto ga upo re đi va hu s bo gi njom-ko brom Uadžit, za štit ni -com bo go va i fa ra o na, ko ja je s bo gi njom Neh bet sma tra na za -štit ni com Gor njeg i Do njeg Egip ta, te se za to i po ja vlju ju u ti tu -li fa ra o na Obi ju ze ma lja, to jest uje di nje nog Egip ta. Do bar do -kaz da je ih ne u mon po sve ćen so lar nim bo žan stvi ma bi ja hu nje -go ve sta tu e te s kri la tim sun ča nim di skom i ska ra be ji ma34.

Kad je ri ječ o pa vi ja nu po sve će nom bo gu Thot hu, u po čet kuje naj vje ro vat ni je bio po ve zan s kul tom sun ca či je iz la že nje pa -vi ja ni po zdra vlja ju raz dra ga nim kri ci ma zbog če ga ih i pred sta -vlja hu ka ko ot po zdra vlja ju i klik ću Khe pri ju, sun cu na uran ku.Bu du ći da je po ve zan sa sun cem, sim bo lom ja sno će, sta li su gapo ve zi va ti s lu nar nim kul tom i kul tom mr tvih. Pa vi jan je u Du -a tu ču var vra ta, dok po no ći, pa vi ja ni vu ku sun če vu la đu po Do -njem svi je tu35.

Te o go nij sko-ko smo go nij ska mi sao drev nog Egip ta obra ća du -žnu pa žnju i na ov na, sma tra ju ći ga, zbog oplod ne mu ulo ge,


34 Usp. G. Roeder, Das Ichneumon in der ägyptischen Religion und Kunst,

Egyptian Religion, t. 4, New York 1936.35 O pavijanima usp. Bonnet. op. cit. 5. 7−8.


sve tom ži vo ti njom bo ga Amo na, ko ji se ka sni je stao sma tra ti fi -zič kom i du hov nom in kar na ci jom ne sa mo Amo na ne go i Har -še fe ša i Khnu ma iz Esnea. Kult ov na naj vi še se ga jio u gra duDže du, od no sno Men de su gdje je po što van pod ime nom Be ne -dže det, to jest du ša vla da ra u Dže de tu. Ko li ko je po što va nje uži -vao uka zu je nam pre da nje Spor Ho ru sa i Set ha, u ko jem se isam Atum, za po sred nič ku po moć obra ća ve li kom i ži vu ćem bo -gu Ba neb de de tu36. Da bo me da je ovo li ko po što va nje ovan uži -vao jer je bio sim bol i oli če nje bo ga Amo na, po sjed ni ka ko smo -tvor ne i um ne ener gi je, o če mu je ra ni je bi lo po do sta go vo ra.

Slič no sto ji i s obo ža va njem Api sa, sve to ga bi ka. kao oli če njaplod no sti i ve li ke sna ge, pa se kao ta kav stao sma tra ti otje lo vlje -njem bo žan sta va plod no sti. U Mem fi su je obo ža van kao re in -kar na ci ja Ozi ri sa. On je uisti nu bio Ozi ris ko ji pre bi va u li kusve to ga bi ka. U Mem fi su je sma tran i du šom bo ga-tvor ca Pta ha,dok je u He li o po lju, pod ime nom Mne vis, bio in ka r na ci ja du šebo ga Ra, u Her mon ti su pak, pod ime nom Bu his, otje lo vlje njebo ga Mon tu. Po ve zi va nje Api so va kul ta s Ozi ri som ne sum nji vouka zu je na isti iz vor po sta nja: obo ji ca, na i me, bi ja hu bo žan stvaplod no sti i ve ge ta ci je, po če mu su bi li u ti je snoj ve zi s ri je komNi lom.37

Dok je Apis bio in kar na ci ja ži vog, do tle je Se ra pis, bio in kar -na ci ja umr log Ozi ri sa ko ji se pre se lio u Do nji svi jet. Se ra pi sa,ina če, obo ža va hu zbog is cje li telj ske mo ći.

Marko Višić

36 Usp. Bonnet, op. cit. S. 867−871; L. Keimer, Remarque sur quelques

représentations de divinités béliers. Annales 1938, t. 38, p. 297−311, et

690−697.37 O Apisu usp. Bonnet, op. cit. 5. 56−57.


V Značajnije kategorije duhovnog života drevnih Egipćana

1. Na ziv i zna če nje po je di nih ka te go ri ja: Ti je lo, Du hov no ti je lo, Sr ce-ib, Sr ce-h’at, Ime, Akh, Ba i Ka

Pri ka zav ši u krat kim cr ta ma egi pat ski pan teon osta je da seupo zna mo s naj če šće su sre ta nim sna ga ma, ne sa mo u Knji zi mr -tvih, već i u osta loj sa kral noj li te ra tu ri drev nog Egip ta. To su upr vom re du du hov ne i fi zič ke si le, kon sti tu an te lič no sti, u Egip -tu obi lje že ne kao for me bi ća, od ko jih su naj zna čaj ni je: Ti je lo,Du hov no ti je lo, Sr ce, Ime, Akh, Ba i Ka.

Dok je Ti je lo, Hat, ma te ri jal na ka te go ri ja par ex cel len ce, do tleje Du hov no ti je lo, Sah, ono ze malj sko, me ta fi zič ko, ne pro pa dlji -vo ti je lo ko je mu bi na ze mlji, do ne kle, od go va ra la mu mi ja, kaosim bol pri mor di jal ne ener gi je i iz vor traj nog ži vo ta.

I kod Sr ca su sre će mo: ib – ovo ze malj sko sr ce ko je je sim bol ino si lac na sljed nih mo guć no sti, či me je na lik na Ka, i h’at – pro -la zno sr ce, sim bol ono ga što se mo že po sti ći iz na sljed nih mo -guć no sti.

Iz na ve de nih dvi ju du hov no-fi zič kih sna ga, uoča va se sta tič ki idi na mič ki aspekt egi pat skog mi šlje nja ko je u sve mu vi di dvoj -nost, vječ nost i pro la znost, sta tič no po red pro mjen lji ve ko pi je.Egip ća ni su, me đu tim, i u raz la ga nju du hov nih si la vi dje li vječ -nost, ka ko u ono me me ta fi zič kom, traj nom, ne pro mjen lji vom ob -li ku, ta ko i u ovom di na mič kom aspek tu ko ji je ko pi ja pr vo ga.

Bu du ći da je o Ime nu ra ni je bi lo do volj no ri je či, po za ba vit će -mo se vi še s poj mo vi ma Akh, Ba i Ka.

Akh ni je sa mo prin cip pro svje tle nja i nje go va objek ti vi za ci ja.ka ko ga de fi ni ra G. Tha u sing, već je on i dje lo tvor ni duh i iskon -sko bi će do ko ga čo vjek do spi je va i s njim se iden ti fi ku je na konsmr ti, te Akh sim bo li zu je i pro svi je tlje no sta nje po sli je smr ti.



Od svih je, me đu tim, na ve de nih sna ga naj zna čaj ni ja Ba, što seja vlja pod ne ko li ko aspe ka ta.

Ba, za raz li ko od Ka, ni je sa mo du hov na du ša, duh, svi jest,već i onaj du hov ni oganj u ko je mu čo vjek ne iz ga ra, već se go -re ći u nje mu, ra đa pre po ro đen, po če mu je sli čan fe nik su i in te -lek tu, od no sno iskri u Ti be tan skoj knji zi mr tvih. Bu du ći da je Bačo vje ko va du ša u či sto kr šćan skom zna če nju, to jest du hov nipo kre tač i odr ža va telj ljud sko ga ti je la, čo vjek po mo ću nje ga ni -je sa mo su di o nik svih zbi va nja u ko smo su, bi va ju ći, kao dioHar mo ni je, svje stan sve ga što se de ša va u toj ko šni ci ži vo ta, većje po svo je mu bi ću ra van Ap so lu tu ko ji po svo joj na mi sli, svi je -sti i vo lji, uz po moć Ne te ra, vi tal ne po ten ci je pri zi va u po sto ja -nje. Ti me je Ba, ko li ko su di o nik u toj vr hu na rav noj i ko smič kojsvi je sti, to li ko i sam, ima ju ći za pred met kru nu stva ra nja u pri -ro di, i sa me bo go ve, iden ti čan toj svi je sti zbog če ga ga umr li Se -so stris u Knji zi mr tvih oslo vlja va sa zna ju ći, svje sni, upu će ni.Bu du ći da je Ba duh i ba šti nik vr hu na rav ne ko smo tvor ne Har -mo ni je, ja sno je da je Ba-bi će, isto što i du hov no sta nje bi ća štočo vjek na ze mlji po sti že u ini ci ja ci ji. Ba-sta nje je pak isto što iodu ho vlje no, pro svi je tlje no sta nje bi ća. ukrat ko, naj vi ši stu panjdu hov no sti po sti za van pu tem oslo bo đe nja od gri je ha. Ba se. kaoduh, mo že po vo lji pre o bra ža va ti i do bi ja ti raz ne li ko ve, zbogče ga je i vje tar, od no sno po jav ni ob lik bo ga Šu, bo ga zra ka i ži -vo to daj nog Ode ma ko ji spa ja ne bo i ze mlju.

Ba pri ka zi va hu u li ku pti ce s ljud skom gla vom kao sim bo -lom ne vi dlji ve ko he zi o ne si le ko ja u čo vje ku har mo nič no ob -dr ža va fi zič ke i psi hič ke sna ge. Kao ta kav, Ba je uzrok, a ne ipo slje di ca ljud skog ži vo ta ko ji ga, osta ju ći vječ no uz nje ga,uni šta va i oži vlju je, mi je nja i ob li ču je u ima nent noj spi ra li ra -đa nja, umi ra nja, po nov nog ra đa nja, jer je ži vot, po vje ro va njudrev nih Egip ća na ra van be smrt no sti, a ži vlje nje po stup nousmje ra va nje vi tal ne ener gi je ka sta pa nju sa svo jim is toč ni -kom, ko smo som i ko smič kim sna ga ma i svi je šću. Ukrat ko, Ba

Marko Višić


je vječ ni iz vor i uzroč nik po sta nja sve no vih i no vih ob li ka ži -vo ta, most iz me đu svje tlo sti i ta me u du bi ni na še svi je sti, pup -ča na vrp ca iz me đu an tro po ko smo sa i ko smo sa, ko smič ke sa -mo rod ne ener gi je rav ne ko smič koj svi je sti, most iz me đu čo -vje ka i bo ga Ra-a kao otje lo vlje nja tvor ne ener gi je i afir ma ci -je sa mo tvor ne ko smič ke ener gi je oli če ne u Amo nu.

Ka je, ko li ko du hov no-psi hič ka, to li ko i fi zič ka kom po nen talič no sti ko ja, na su prot Ba, prin ci pu i objek ti vi ra noj svi je sti,pred sta vlja ži vot nu du šu u sva koj lič no sti, od no sno objek ti vi -zi ra nu sna gu ži vo ta ko ja čo vje ka po put ne vi dlji vog dvoj ni ka isjen ke pra ti od ro đe nja do smr ti. Ka, kao ži vo tvor na si la i sna -ga, odr ža va fi zič ki ži vot na ze mlji, dok mu na kon smr ti naono me svi je tu pri pre ma ljep ši bo ra vak. Iz re če nog pro iz la zi daje Ka bo žan ska ži vo tvor na si la u ljud skom bi ću ko ja upra vljačo vje ko vim ži vo tom i po sre du je iz me đu čo vje ka i bo ga. Ka se,me đu tim, kao prin cip in di vi du a ci je, po seb no, kad je ri ječ o bo -žan stvu, mo že na la zi ti i u dru goj lič no sti ko joj da je ži vot nidah, što se vi di iz Tek sto va pi ra mi da gdje se o Atu mu-tvor cuka že: Ti si ih (Šu i Tef nut) za gr lio ru ka ma po put ru ku jed no gaKa, jer tvoj je Ka bio u nji ma. Ovaj ci tat nam uka zu je da je Kai od re đe na vr sta za štit nog du ha. zbog če ga ga pri ka zi va hu, kaou hri šćan stvu, Du ha Sve to ga, ra ši re nih ru ku ko je sim bo li zu juis pi ti va nje i tra že nje po mo ći.

Bu du ći da je Ka u osno vi ži vo to daj na i stva ra lač ka si la on senaj bo lje ma ni fe sti ra u mo ći ra đa nja. Do daj mo us put da Ka, kaotje le sna du ša. bo ra vi u Hat-ti je lu, a Ba, kao du hov na du ša, posmr ti bo ra vi u Sa hu, du hov nom ti je lu.

Sve na ve de ne sna ge u Knji zi mr tvih ko ja se na njih ve o ma če -sto po zi va igra ju ja ko zna čaj nu ulo gu, jer su bi le kon sti tu ci o nal -ni di je lo vi ži vo ta drev nih Egip ća na či ji će mo na zor na ovo ze -malj ski i ono stra ni ži vot ukrat ko iz lo ži ti.



VI Životni nazori starih Egipćana

1. Po gled na ovo ze malj ski i za grob ni ži vot

Ako du blje osmo tri mo Knji gu mr tvih i njoj slič nu knji žev nuza o stav šti nu sta rih Egip ća na i pred sta ve u pi ra mi da ma, pi ta ju ćise ka kav je nji hov na zor na ži vot, do la zi mo do za ključ ka da jekod njih sve u po kre tu i ži vot noj di na mi ci. U Knji zi mr tvih, po -na o sob, pu ni nu ži vo ta u ak ci ji ne oči tu je nam sa mo me đu sta njeveć i ono stra ni ži vot, upra vo ona ko kao što nam ga pre do ča va jupri ka zbe u grob ni ca ma iz sva tri kra ljev stva na ko ji ma umr log,po seb no pre mi nu log fa ra o na su sre će mo u vječ noj ak ci ji i po kre -tu: on nad gle da rad svo jih po da ni ka kao što je, re ci mo, na vod -nja va nje po lja, ora nje, si ja nje i že tvu ži ta; po sma tra grad njuobje ka ta, ka žnja va kri vi ce, ili pak lo vi. Te su kret nje i sli ke, me -đu tim, kon kret ni sim bo li kao funk ci o nal ni iz ra zi ap strakt nihsna ga u uni ver su mu i čo vje ku ko ji na vi zu e lan na čin oli ča va juevo lu ci ju čo vje ka kao du hov no bi će, zbog če ga se one ne smi jushva ti ti do slov no. Pre ma to me, umr li će, bu du ći da su sli ke ži -ve, jer one ne pred sta vlja ju već je su ono što pred sta vlja ju, ži vje -ti du hov nim ži vo tom na ono me svi je tu. U to me će mu po mo ći inje gov Ka, ko ji, kao što re ko smo, po smr ti od la zi da umr lomosi gu ra za grob ni ži vot u ko je mu će se, po što se oprav da na Ozi -ri so vom su du, pre o bra zi ti u Akh, od no sno u istin sko bi će du hov -nog ka rak te ra sa dr ža no u ko smo to vor noj svi je sti i har mo ni jigdje će vječ no sreć no ži vje ti.

Ta kav po gled na ono ze malj ski ži vot iz vi rao je iz isto vjet nog

Marko Višić


po gle da na ovo ze malj ski u ko je mu je Egip ća nin te žio sre ći za -sno va noj na po sti za nju ma te ri jal nih do ba ra, na uspje hu u slu žbii na ima nju ve li čan stve nih grob ni ca, pri tom se ob zi ru ći na prav -du i mo ral ne nor me. Iza njih obič no sto ji vr hov no bo žan stvo ko -je, iako je čo vje ku osta vi lo slo bod nu vo lju i slo bod no od lu či va -nje, pre kr šaj ka žnja va, a pra ve dan ži vot na gra đu je ne sa mo naze mlji već i na ono me svi je tu.

Pri hva ta nje sva ki da šnjeg ži vo ta kao da ra i oso bi ne svih bi ća ira do sti što nam je ži vot pru ža i to pri hva ta nje kao ne če ga traj -nog, a ne pro la znog kao u hin du i zmu, pri tom mi sle ći na kraj njicilj ži vo ta na sta nje vi še ga ste pe na svi je sti kao od sli ka pu ni nebi ća i vječ nog po sta ja nja, osnov na je od li ka po gle da na ljud skiži vot Egip ća na Sta rog i Sred njeg kra ljev stva. Da bo me da su dre-v ni Egip ća ni pod jed na ko uva ža va li i smrt udru že nu s pat nja ma,jer su ži vot i smrt, po nji ho vom vje ro va nju, dvi je stra ne jed neme da lje – ko smič kog ži vo ta u ko je mu jed no bi će pre sta je ži vje -ti da bi se iz nje ga ro dio no vi ži vot, ci klus oli čen u dvje ma se -stra ma, Izi di i Nef ti di, od ko jih jed na ra đa, dru ga uni šta va. To,da lje, uka zu je da se slo bo dan iz bor drev nih Egip ća na, od no snonji hov mo ral ni stav ogle dao u hra bro sti kao po gle du na uku panljud ski ži vot, u sta vu ko ji mir no sa do brom pri ma i zlo, ko ji s ne -pro la znim du hom pri ma i ti je lo (ko je ga do du še vu če do lje) inje go vu po sto je ću i po ten ci jal nu ener gi ju ko ja čo vje ka iz sta tič -nog sta nja vo di ka sje di nje nju s du hom, sa svi je šću, uko li ko je utom prav cu usmje ra va.

To uka zu je da je svr ha ljud skog ži vo ta za Egip ća ne, bar kad jeri ječ o Sta rom i Sred njem kra ljev stvu, slič no hin du i stič koj fi lo -so fij skoj mi sli, bi lo ne sa mo ži vlje nje pu ni nom sva ki da šnjeg ži -vo ta, već i tran sfor ma ci ja du šev ne i tje le sne ener gi je u duh ili vi -



ši ob lik svi je sti i nje zi no sje di nje nje s ko smič kom svi je šću, pro -ces od Egip ća na ozna ča van poj mom Sma.

Naj bo lji čo vje kov po ma gač da se do spi je u vi še du hov ne sfe -re, u sfe ru svi je sti, od no sno da po stig ne do bar i če stit ži vot ko jiće ga do ve sti u vi še sfe re du ha je ste nje gov Ka, jer ga upra vo onvo di pra ved nu i sreć nu ži vo tu, ujed no bu du ći po sred nik iz me đučo vje ka i bo ga ko ga Egip ća nin do kla sič nog i kla sič nog pe ri o dani je ni oli čio, a ka mo li rop ski pred njim pu zio, kao što još uvi -jek či ni naš sa vre me ni hri šća nin pred he brej skim Ja hvom, od no -sno Je ho vom ko ji zna sa mo za sli je pu po ko r nost. Egip ća nin je,na pro tiv, imao svo ga bo ga, svoj Ka, tu tje le snu du šu pre ko ko jeje bio u do di ru s vi šim ko smič kim si la ma, kao i svo ju du hov nudu šu, svoj Ba, ko ja ga je vo di la u sfe re nad na rav ne Har mo ni je iko smič ke svi je sti.

Bu du ći da po vje ro va nju Egip ća na Sta rog i Sred njeg kra lje -stva, o ko ji ma je sa da ri ječ, ne po sto ji po jam smr ti u na šem smi -slu (osim ako du ši ne po đe za ru kom da se oprav da na Ozi ro so -vom su du) već sa mo pre laz iz ni že u vi šu du hov nu ra zi nu, svešto je umr li ste kao u ovo me ži vo tu imat će i u za grob nom. Za toga op ti mi stič ka vi zi ja bu du ćeg ži vo ta tje ra na sti ca nje bo gat stvai mo ći u ovo me ži vo tu (ko ji mu je bio osnov za du hov ni ži votna ono me svi je tu) u ko jem je ipak po la gao ra čun fa ra o nu, to mebo gu-tvor cu, bo gu-sun cu i svo je mu Ka.

Bu du ći da je bla go sta nje po je din ca ve za no za op šte dru štve nipro spe ri tet, to je i ra do va nje ovo ze malj skom ži vo tu bi lo iz ra zi -to u vri je me Sta ro ga kra ljev stva, kad se na gla ša va ži vot, lič napred u zi mlji vost, ak ci ja i slo bo da dje lo va nja; kad je egi pat ski ge -nij, u se bi go mi la ju ći i upi ja ju ći is ku stva ra ni jih vre me na, u pr -ve če ti ri di na sti je dao naj bri ljant ni ja du hov na ostva re nja čo vje -čan stva: sa kral nu ar hi tek tu ru (svje tov na u to vri je me, za ci je lo ine po sto ji) i mem fij sku te o lo gi ju.

S pa dom Sta ro ga kra ljev stva, do če ga je do šlo usljed de cen tra -li za ci je vla sti i pre di men zi o ni ra nog in di vi du a li zma, do la zi do

Marko Višić


anar hi je i ha o sa, što do vo di do oča ja i op šte bi je de i du hov nogbes pu ća, ti me i do oča ja i sa mo u bi stva. Sa da se čo vjek ne ra du -je ra đa nju sun ca na is to ku, ne pri vla či ga ovaj bez nad ni i bes cilj -ni ži vot iz ko ga iz laz če sto tra ži u smr ti. Re če no nam uvjer lji voilu stru je je dan od naj ljep ših plo do va du hov ne kul tu re čo vje čan -stva – dje lo ne po zna tog auto ra na sta lo u vri je me Sred njeg kra -ljev stva (2133−1786) po zna to pod na slo vom što ga je go di ne1896, dao nje mač ki egip to log Adolf Er man, Gespräch eines le -bensmüden mit se i ner Se e le (Čo vjek umo ran od ži vo ta raz go va -ra sa svo jom du šom38) u ko jem se sva ki da šnje ži vot ne pri li keopi su ju naj cr njim to no vi ma:

Ko mu da se obra tim da nas?Svi lju di su zli...


38 Djelo je na naš jezik sa staroegipatskog prevela, i veoma učenim studija-

ma i komentarima popratila, Ljubinka Radovanović pod naslovom Velika jed-

načina – Mit i simbolika starog Egipta. „Vuk Karadžić“, Beograd 1973.

Čovjek umoran od života razgovara sa svojom dušom jeste religijsko-filo-

sofski ep u dijaloškom obliku; po tematici spada u inicijacijsku literaturu ispu-

njenu vjerskom sadržinom i mišlju. Inicijacijska literatura pomoću simbolâ

izlaže tajne i fundamentalne sile universuma i ljudske duše, učeći nas kako da

tim silama zagospodarimo i usmjerimo ka uzvišenijem cilju – mudrosti živo-

ta, o čemu kasnije. Gornji ep je svrstan u pesimističku literaturu zahvaljujući

sadržaju četiri pjesme njegova središnjeg dijela, što nije opravdano, zbog toga

što je njegov sadržaj i svrha borba protiv pesimizma. Duša je ta koja čovjeka,

očajnog što svijetom vladaju tolika zla, odvraća od samoubistva, što je slučaj

i u indijskom epu Bhagavadgita u kojemu duša čovjeka uči mudrosti života.

Duša, kao oličenje mîsli i mudrosti, jeste ona koja, vodeći čovjeka kroz broj-

na iskušenja oličena u fazama borbe njegove svijesti, nesvijesti, smrti i zore

duhovnog buđenja, istome osigurava spoznaju, prepoznavanje sebe u tome.

Ep se postanjem datira u Srednje kraljevstvo, u period jedanaeste i dvanae-

ste dinastije (od 2133−1786) mada za to ne postoje sigurni dokazi.


Do brih lju di ne sta,Na sil nik sva ko me mo že da pri đe...Ni ko da nas do brim ne uz vra ća za do bro...

Iz laz iz ta kve si tu a ci je mi sir ski Je re mi ja ne tra ži, kao što či nihe brej ski, u vje ri u bo ga, već u smr ti, jer:

Smrt je pre da mnom da nasKao kad se iz za tvo ra izi đe,Kao mi ris izmir ne...Kao mi ris lo to so va cvi je ta,Kao pre dah na oba la ma pi jan stva...

To je opet do ve lo do to ga da je čo vjek stao sve vi še i vi še pri -bje ga va ti onoj car pe di em, a sve se ma nje oba zi ra ti na prav du,pri ja telj stvo, isti nu i vje ru u sreć ni ji ži vot u bu duć no sti. Sta lo se,šta vi še, su mja ti i u sa me vri jed no sti za grob nog ži vo ta, pa i usâmo po sto ja nje to ga ži vo ta, što se. iz me đu osta log vi di i iz de -ve te ra zi ne 149, gla ve gdje sto ji: Ni ko se ne vra ti ko ode ta mo –osim bla že nog Bo ga, po seb no iz Pje sme har fa ša:

... Mir no po či va ju bo go vi, ko ji bi ja hu ra ni je, u svo jim pi ra mi da ma,Sa hra nje ne su mu mi je i du ho vi u svo jim grob ni ca ma,Slu šao sam ri je či Im ho te pa i Har de de fa (=eg. mu dra ci),Či je su mu dre iz re ke svi ma na usti ma,A što se ti če nji ho vih mje sta – zi do vi nji ho vi su raz ru še ni,I ne ma ovih mje sta kao da ih ni je ni bi lo.Ni ko ne do la zi otu da da nam pri ča o nji ho vom bo rav ku,Da osna ži na še sr ce,Dok se vi ne upu ti te u ono mje sto ku da su oni oti šli.Pri si li svo je sr ce da za bo ra vi na to!Sli je di svo je sr ce dok si živ!Sta vi mi ru na svo ju gla vu,

Marko Višić


Obu ci se u tan ke tka ni ne,Na ma ži se div nim i pra vim ma sti ma bo go va,Po ve ća vaj sve vi še i vi še svo je na sla de,Ne daj svo me sr cu da se ža lo sti,Idi za nje go vim že lja ma i za sre ćom svo jom,Po stu pa ju ći na ze mlji pre ma za po vi je sti svo ga sr ca,I ne tu guj dok ne do đe dan tvo je tu ge!Jer ne ču je vi še ja da nje onaj či je sr ce ne ku ca,A plač ni ko ga ne će vra ti ti iz gro ba.I ta ko sla vi dan ra do sti i ne tu guj,Jer ni ko ne po ne se svo ga do bra sa so bom,I ni ko od onih ko ji su ta mo oti šliJoš se ni je vra tio na trag!39

Ka ko, me đu tim, ni osob no, ni dru štve no stra da nje ni je bez ne -ko ga do bra, to i Egip ća ni iz Sta ro ga kra ljev stva iz vu ko še po u kuda ne vo di ne kom na ro či tom do bru na gla še no is ti ca nje in di vi -due, nje zi nog pre ve li kog pra va što joj ga osi gu ra va še bo žan ski,od no sno ko smič ki i ljud ski po re dak, po seb no nje zi nog bo ga stvai po lo ža ja što je pre ćut no pod ra zu mi je va lo i lič nu ne prav du pre -ma bli žnje mu.

To je do ve lo do to ga da se u Sred njem i No vom kra ljev stvu sta -lo te ži ti vi šim etič kim prin ci pi ma, vi šoj so ci jal noj jed na ko sti iprav di po ko joj su ži vot na do bra pod jed na ko do stup na sva komčo vje ku. Sva ko, na i me, va lja da te ži mo ral nim vr li na ma, kao štosu skrom nost, smjer nost i al tru i zam, jer do no se spo koj stvo i mir.Bog, ko ji vi še ni je da le ko od čo vje ka kao što je bio u Sta rom kra -ljev stvu, od lu ču je o sve mu i već na ze mlji ka žnja va pre stu pe ipo ro čan ži vot ko ji su lju di smi sli li u svo jim sr ci ma. Svi su lju dijed na ki u oči ma bo go va ko ji sva kom čo vje ku ude lju ju bla go de ti


39 Citirano prema Matje, op. cit. str. 114. O Pjesmi harfaša vidjeti nap. 1,

uz gl. 175, Papyrus Ani!


ži vo ta pa za to ni je do bro za čo vje ka, mi šlja hu drev ni Egip ća niSred nje ga i No vo ga kra ljev stva, da se od već bri ne za bož je na -mi sli i da pre tje ra no žu di za ovo ze malj skim do bri ma, jer sa da i oto me od lu ču ju For tu na i Fa tum. Ko se pak ogri je ši o prav du i ko -smič ki po re dak, ne mo že bi ti sre ćan, ni ti ima ma ka kvog iz gle dada se oprav da na Ozi ri so vom su du i ta ko stek ne be smr tan i bla -žen ži vot. Re če no nam do bro osvje tlja va gla va 125-A i B, gdjeumr li po ri če da je po či nio što se ta da (kraj Sred njeg i po če takNo vog kra ljev stva) sma tra lo ne mo ral nim i gre šnim.

Iz te gla ve ko ja je, uz 17, gla vu oko sni ca ci je le Knji ge mr tvihuoča va se da se ni je smje lo či ni ti zlo ni svo jem bli žnje mu, nidru štvu; ni je bi lo do pu šte no re me ti ti Pri ro du i nje ne vječ ne za -ko ne; ob ma nji va ti bo go ve i kri vim pu tem sti ca ti bo gat stva; či ni -ti blud itd., ka kva na če la su sre će mo i u hri šćan skoj eti ci.

Po koj nik je sti cao vječ ni ži vot ako mu je bo gi nja Ma ’at ga -ran to va la da su mu ri je či u skla du s dje li ma. Uko li ko na va gipod jed na ko te ži ljud sko sr ce i sta tu e ta bo gi nje Ma ’at to uka zu -je da se umr li oprav dao u Du a tu40 i da od la zi na Skht-htpu (Sek -

Marko Višić

40 Egipćani poznaju dva funkcionalna naziva za Donji svijet: Duat i

Amentet ili Amenta, odnosno Imentit. Dok je Amentet polazna tačka transfor-

macije, dotle je Duat njezina završna tačka, zora, rađanje u dan, u svjetlost, po

čemu je Duat uskrsnuće iz mraka, tame, u svjetlost pomoću evolucije, a put

kroz njega razvojni put svijesti od stupnja do stupnja.

Za razliku od Duata koji označava završnu tačku transformacije bića kroz

razna iskušenja, Amentet istovremeno označava polaznu i završnu tačku trans-

formacije bića: zapad kao tamu, neukost, iskušenje i istok, zoru, uskrsnuće u

svjetlost pomoću evolucije svijesti, dospjelost do kosmičke svijesti, do mudro-

sti kao njenog izraza. Tako su Duat i Amentet dva suprotna kraja poluge sim-

bolizirana dvoglavim lavom zvanim Ruti, ili pak sa dva lava, što ih susrećemo

na vinjetama, od kojih jedan gleda na zapad = smrt, noć, tamu, Ozirisov sud,

Donji svijet, a drugi na istok = svijetlo, spasenje, Drugi svijet, život.

Zbog toga egipatski Duat ne nalikuje ni na hebrejski Šeol, ni na helenski


het-he te pu) Po lja pre o bra že nja, od no sno na Po lja mi ra na ko ji -ma će ži vje ti is klju či vo du hov nim ži vo tom ko ji je sim bo li zi ranovo ze malj skim, zbog če ga na vo đe nje, re ci mo, oca ili maj ke, odstra ne umr log alu di ra na bo go ve, a ne na nje go ve pra ve ro di te -lje. Po lja mi ra, po vje ro va nju drev nih Egip ća na, u naj sta ri ja suse vre me na na la zi la u pred je lu ne u mor nih, to jest zvi je zda okoVe li kog me dvje da i Sje ver nja če ko je ni ka da ne si la ze s egi pat -skog ob zor ja, zbog če ga ih sma tra hu ne u mor nim, ne pro la znim ine u ni šti vim, što će re ći i be smrt nim. Do sljed no to me, pred jelVe li kog me dvje da i Sje ver nja če bio je pred jel bez smr ti, u imeče ga je bio i sim bol vječ nog kra ljev stva umr lih ka mo je te žiosva ki sta nov nik oba la Ni la, što se dâ za klju či ti i iz ovih po čet nihsti ho va 98, gla ve:

Zdra vo da si be dro (=Ve li ki me dvjed) na sje ver nom ne bu,na ve li kom mo ru!Ko te be vi di taj ne umi re.

O su ža va nju dje lo va nja ljud ske lič no sti, po ko ra va nju dru štvui na gla ša va nju bo ga kao da va o ca ovo ze malj skih do ba ra, te o is -ti ca nju smr ti i za grob nog ži vo ta u ko je mu će čo vjek po sti ći pot -pu nu sre ću i bla žen stvo, ka kvo se mi šlje nje sta lo ob li ko va ti usvi je sti Egip ća na Sred nje ga i No vo ga kra ljev stva, ov dje ni jemje sto op šir ni je ras pra vlja ti.41


Had, već donekle na hrišćansko Čistilište, gdje duša ispašta, sve se više primi-

čući spasenju. To će reći da je zagrobni svijet drevnih Egipćana, za razliku od

zagrobnog svijeta drevnih Hebreja i Helena, kompleks svijesti u hodu ka

dimenziji nadsvijesti.41 O tome se uvaženi čitalac može detaljnije obavijestiti kod J. H.

Breasteda, The Development of Religion and Thought in Ancient Egypt.

London 1912.


Spisak skraćenica češće citiranih djela i izvora

• AAEA – Ar chiv für Aegyptische Archäologie, jg (1938) Wi en.• AZ – Ze itschrift für ägyptische Sprac he und Al te r tum skun de. Le ip zig.• JEA – Jo ur nal of Egyptian Ar cha e o logy, Lon don.• MÄS – Münche ner Ägypto lo gische Stu dien. München 1962 ff.• MDIK- Mit te i lun gen des De utschen In sti tuts für Ägyptische Al ter -

tum skun de in Ka i ro 1930 f.• Tha u sing. Mél. Ma spe ro – G. Tha u sing. Mélan ges Ma spe ro I. Ka -

i ro 1935. • Tha u sing. Aufer ste hung sge dan ke – G. Tha u sing. Aufer ste hung sge -

dan ke. Le ip zig 1943. • ZÄS – Ze itschrift für ägyptische Sprac he und Al te r tum skun de. Le -

ip zig 1863 ff.

* * *

• Cof fin texts – The Egyptian Cof fin texts. ed. A. de Buck. I-VII.Chi ca go 1935-1961. Ori ent. Inst. Pu bli ca ti ons.

• M. Na vil le. Tod ten buch – M. Na vil le. Das aegyptische Tod ten buchder XVI II bis XX Dyna stie. Ber lin 1886.

• Tekst. pir. – Tek sto vi pi ra mi da, ed. K. Set he. Das al ta egyptischePyra mi den-tex te I-IV Le ip zig 1900-1922.

Literatura

- Ant hes. R.. Aegypten, München 1953. Ob ja vlje no u Hi sto ria mun -di, Bde 2.

- As smann, J., Ägypten, The o lo gie und Frömmigkeit einer frühenHoc hkul tur, Stut tgart 1984.

Marko Višić


- Beltz. W.. Die Mythen der Ägypter, Düssel dorf 1982.- Blac kmann. A., Orac les in An ci ent Egypt, Ob ja vlje no u JEA, 11.

god. 1925.- Bon net, H., Die Symbo lik der Re i ni gun gen im ägyptischen Kult.

Ob ja vlje no u An ge los I, 1925, 103 ff.- Bon net, H., Re al le xi kon der ägyptischen Re li gi ons Geschic hte,

Ber lin 1952.- Bri er, R., Za u ber und Ma gie in al ten Ägypten, München 1984.- Brugsch, He in rich. Re li gion und Mytho lo gie der Al ten Aegypter,

Le ip zig 1888.- Bud ge. E. A. Wal lis. The Gods of the Egypti ans I-II. Met huen,

Lon don 1904.- Clark, R. T.. Myth und Symbol in An ci ent Egypt, Lon don 1959.- Der chain. P.. Mythes et Di e ux lu na i res en Egypte. Ob ja vlje no u So -

ur ces ori en ta les 5. p. 19-68. Pa ris 1962. - Dri o ton. E.. Le théâtre égyptien, Le Ca i re 1942. Du mas, E., Les di -

e ux d’Egypte, Pa ris 1955. - Er man, A., Die Re li gion der Ägypter, Ber lin 1934.- Er man. A.. Gespräch eines Le bensmüden mit se i ner Se e le. Ob ja -

vlje no u Ab han dlun gen der Ber li ner Aka de mie, Ber lin 1896.- Goff, B. L., Symbols of An ci ent Egypt in the La te Pe riod, Ber lin 1980.- Hart, G., Dic ti o nary of Egyptian Gods and god des ses, Lon don 1986.- Her msen, E.. Le ben sba umsymbo lik im Al ten Ägypten, Köln 1981.- Hop hner, Th., Der Ti er kult der Al ten Ägypter, Wi en 1913.- Hop hner, Th., Fon tes hi sto ri ae re li gi o nis aegypti a cae, Ro mae

1922-1925.- Ions, V., Ägyptische Mytho lo gie, Wi es ba den 1968.- Jéqu i er, G.. Con si de ra ti ons sur les re li gi ons égypti en nes, Ne uc ha -

tel 1946.- Ke es, H., Der Götterglaube im al ten Ägypten, Ber lin 1956.- Ke es, H.. To ten gla u be und Jen se it svor stel lun gen der al ten Ägyp-

ter, Ber lin 1956.- Ko ro stov cev. M. A., Re li gi ja drev ne go Egip ta, Mo skva 1976.



- Lu bicz Schwal ler de, R. A., Le Tem ple de l’Hom me, »Ca rac te res«,Pa ris 1957.

- Lu bicz Schwal ler de, R. A., Le Roi de la Théoc ra tie pha ra o ni que,»Flam ma rion« Pa ris 1961.

- Mayas sis, S., Mystères et Ini ti a ti ons de l’Egypte an ci en ne, At he nai1957.

- Mek hi te rian Ar pag. Ca hi er du Sud. No 358. Pa ris 1961.- Mo renz, S., Ägyptische Re li gion, Stut tgart 1960.- Mo renz, S.. Gott und Mensch im al ten Ägypten, München 1984.- Ot to. E., Osi ris und Amun. Kult und He i li ge Stätten, München 1966.- Pi an koff, A. – Ram bo va, N., Mytho lo gi cal Papyri I-II. New York

1957.- Ran ke, H. Aegypten und äg. Le ben, Tübin gen 1923.- Rud nitsky, G., Die Aus sa ge über das Auge des Ho rus, Ko pen ha gen

1956. Ob ja vlje no u Ana lec ta, Aegypti ca V.- Scharff. A.. Die Ausbre i tung des Osi ris Kul tes in der Frühze it und

während des Al ten Re ic hes. Ver lag der Bayer. Akad., München 1938.- Schott, S., Mythe und Mythen bil dung im Al ten Aegypten, Le ip zig

1945. Ob ja vlje no u Un ter suc hun gen zur Geschic hte und Al ter tum -skun de Aegypt. XV.

- Schott, S., Symbol und Za u ber als grund form altägyptischen Den -kens. Ob ja vlje no u Stu di um ge ne ra le 6/1953, S. 278-288. Set he, K.,Ur geschic hte und älteste Re li gion der Ägypter, Le ip zig 1930.

- Tha u sing, G., Das Symbol der Spi ra le im al ten Ägypten. Ob ja vlje -no u Wi e ner Ze itschrift für die Kun de des Mor gen lands, No 56, 1960,S. 241-249.

- We sten dorf, W., Das al te Ägypten, Ba den-Ba den 1968. Wolf, W.,Kul tur geschic hte des Al ten Ägypten, Stut tgart 1977.

- Za ba Zbynek. Les Ma xi mes de Ptah ho tep, Pra gue 1956. Iz da njeČe ho slo vač ke aka de mi je na u ka.

Documents

drevne kulture - Matica crnogorska marko visic.pdfEgipat čak i substancijalizirao u liku dvojne boginje Ma ’at. Budući da je po dubokom uvjerenju starih Egipćana kosmos ispunjen