Miodrag Ili}

Mojoj Srebrenki

@ANKAdrama u jednom ~inu

MIODRAG ILI], dramski pisac, romansijer i novinar, poti~e izstare beogradske porodice trgovaca i slu`benika. Zavr{io je Filo-zofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profe-sora Josipa Kulunyi}a, 1966).

U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji suprikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavqeni iliprevedeni na strane jezike (Ilon – i{~ezli grad, Pred slepim zidom,Ve{tac, Kafana u luci, Pu~, San zimske no}i, Psi, Valcer poru~nikaNidrigena, Apis, Legenda o zemqi Lazarevoj...). Autor je nekoliko ra-dio-drama (Polikarp, Fontana à la Medi~i, Brodolom i kako ga iz-vesti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija).

Wegova drama Pu~, izvedena prvi put 1973. u kragujeva~kom Teatru,,Joakim Vuji}’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srp-skom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, prvi put se pojavquje u{tampanom obliku u ~etvrtoj kwizi ove edicije.

Ili} je dramatizovao roman Milana Kundere [ala, preveo je s ita-lijanskog dramu Ema udova \okasta Alberta Savinija (Ateqe 212) i sengleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijateq naroda. Sa-ra|ivao je s mnogim kwi`evnim listovima i ~asopisima, kao pozo-ri{ni kriti~ar i esejist.

Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta,a od 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozori{ta, da bi sevratio novinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS,urednik, autor i voditeq emisija dokumentarnog `anra. Ili} je autorromana Gde je kraj ulice (1995) i zbirke novela Izlet u Amsterdam(2002).

8 Miodrag Ili}

LICA

@ANKA STOKI], glumica, 60 god.

SIMEON TO[I], biv{i pozori{ni kriti~ar, 62 god.

VOJNI ISLEDNIK, 26 god.

ALEKSANDAR GAVRILOVI], glumac, 26 god.

BRANISLAV NU[I], komediograf, 64 god.

MORIS PIJADE, mali ~inovnik, 35 god.

Napomena: Uloge SIMEONA TO[I]A i BRANISLAVA NU[I-]A treba poveriti jednom glumcu, a uloge VOJNOG ISLEDNIKA,ALEKSANDRA GAVRILOVI]A i MORISA PIJADE drugom. Ovosa`imawe na tri glumca nije potrebno samo radi ekonomi~nostirealizacije, ve} i stoga {to se time upotpuwava no}ni ko{mar glavnejunakiwe.

@anka 9

Miodrag ILI]

@ANKAdrama u jednom ~inu

1.

U potpunoj tami za~uje se glas @anke Stoki} koja kazuje tekst izkomedije “Gospo|a ministarka”.

@ANKA: “…Pa da, uvi|am i ja sama da je to vrlo nezgodno, ali,{ta }u, ne mogu iz ove ko`e...”

Postepeno, svetlost obasja 60-godi{wu @anku kako stoji sa stisnu-tom {akom priqubqenom uz desno uho, onako kako se to ~ini sa zami-{qenom telefonskom slu{alicom, a potom obasja i celu sobu u wenojku}i na Top~iderskom brdu. To je poprili~no zapu{tena prostorija kojunajve}im delom zaprema razme{tena posteqa sa visokim uzglavqem. Nao-kolo su dve-tri stilske stolice i jedna naslowa~a, a napred levoneveliki sto sa lampom i telefonom. Kraj posteqe “nahtkasna” i nawoj bo~ice sa lekovima, bokal s vodom i ~a{a. Na zidovima je nekolikofotosa velike glumice iz wenih predstava, a tu su i dva starinskapozori{na plakata. Na levoj strani su {irom otvorena dvokrilnavrata koja vode u ostale prostorije ku}e; na desnoj je prozor zastrtte{kom pli{anom zavesom. Svaki detaq ukazuje na boemski i stara~kinehat prema redu i stilskom jedinstvu. Nekada korpulentna, @anka jeove ve~eri 1947. godine umorna `ena, izmu~ena tamnovawem i dugotraj-nom bole{}u , neuredne prosede kose i bledih usahlih obraza. Na woj jeizno{ena izbledela ku}na haqina..

@ANKA: (I daqe tobo`e telefonira)“…Ta kako kazniti, ne}u ga kazniti, nego }u ga ispre-bijati, ali je meni glavno da se nekako zata{ka stvar kodengleskog konzula, da se on ne quti. Pa to sam htela davas umolim, gospodine Ninkovi}u, da odete vi do wega umoje ime, i da mu ka`ete: neka ne uzme stvar ozbiqno,deca ko deca!(Pauza)E, pa {ta drugo mogu da mu ka`em? Ja mislim, on jepametan ~ovek, ne}e vaqda dozvoliti da se dve dr`avezavade zbog jednog nosa, a {to mu je psovao oca recite dato u na{em jeziku ne zna~i ni{ta ru`no, to je kao kad bise engleski kazalo “dobar dan”. I uop{te, recite mu da jeto na{ narodni obi~aj da psujemo oca jedno drugom. Padabome! ’Ajde, molim vas, pa otidite odmah i do|itezatim da mi javite {ta ste uradili. Kako?... A... pa - pa? –Pa dobro, nek vam bude i papa, samo molim vas svr{itemi to. Dovi|ewa!”

10 Miodrag Ili}

Grune aplauz. Ona spusti ruku, klawa se levo i desno. Iznenada, kaoprese~en, aplauz prestane. U ti{ini, @anka kao da se prene iz transa.Gleda oko sebe, sneveseqena. Uzdahne.

@ANKA: Magdo! Magdo!...(Obra}a se slu`avki koja je tamo negde iza otvorenihvrata)Ti – ni{ta? Ni dlanom o dlan kad ja glumim! ]uti{,sirotice, ne zna{ {ta }e{ sa mnom, ovakvom, ludom...Ali, ne}emo nas dve jo{ dugo da se zatvaramo me|u ovimzidovima.(Radosna, uzbu|eno)Ne, Magdo, ~ula si {ta je taj Slovenac, rediteq, ve~erasrekao: “Pozivam vas u novo Jugoslovensko dramsko pozo-ri{te. Svi glumci se raduju va{em povratku. Imam za vasglavnu ulogu!”... Ulogu za mene!.. [ta misli{, da li }uopet biti @ivka - ministarka? E, Aga, Aga, napisao si jeza mene. Hvala ti.(Seti se ne~ega)Zna{, onu scenu sa Ujka Vasom u ~etvrtom ~inu odigra}udruk~ije, boqe!...(Ponovo prinosi stisnutu {aku desnom uhu, “tele-fonira”)“Tra`im Simu!... Jesi ti, Simo? Ovde @ivka. Slu{aj,Simo, {to }u ti re}i: ako si vlast i ako si ministar, a tiodmah u~ini kako ti ka`em, a ako si mandarin...(Zasta ne mewaju}i boju u licu)Vaso, ’odi ti ovamo na telefon, ne{to psuje i grdi, nerazumem ga... Da li to zvrji telefon, ili meni ne{tozvrji u u{ima...”

Na vratima se nekoliko trenutaka ranije pojavio To{i}, ugla|en gospo-din starog kova, ne{to stariji od @anke, u izno{enom demodiranomodelu, sa {e{irom u jednoj i buketom ru`a u drugoj ruci. Po{to jeodslu{ao posledwe re~enice wene replike, zakora~i u sobu i preuzmetobo`e ulogu Vase.

TO[I]: (Sa stisnutom {akom na uhu)“Ja sam ovde, zete, Vasa. Jest... @ivki ne{to zvrji...”

Oboje prsnu u smeh.

@ANKA: U{uwao si se ovamo, lopove, pored `ive Magde. Pri-slu{kuje{ me, prislu{kuje{!...(Uzima cve}e. On joj poqubi ruku)Da nisi i ti po~eo da radi{ za Oznu?(Stavqa cve}e u vazu; doliva vodu iz bokala)

@anka 11

TO[I]: Ja radim za tebe. Nemam ni ku~eta, ni ma~eta...

@ANKA: Baca{ pare na cve}e. Cve}e se donosi mladicama, astarim gospo|ama, ta{tama i o{trokon|ama – kaktus.

TO[I]: Ti si za mene ve~no mlada.

@ANKA: Neumorni laskav~e! U{lo ti u krv da deli{ kompli-mente, k’o svim novinarskim tr~ila`ama!(Unosi mu se u lice, peva na melodiju “vrapca” – “Oj,vojni referente, {to me rastavi od blente, koj }e dadaje komplimente…”)

TO[I]: Ve~eras si mnogo vesela! Jo{ pamti{ re~i tvoje [u-madinke iz predratnog humoristi~kog radio – programa.

@ANKA: Pamtim i neke moje uloge. Kako da zaboravim @ivkuministarku!? A da sam vesela – jesam!(Zagonetno)I to s velikim, velikim razlogom.

TO[I]: Koji je to razlog, ako se sme znati?

@ANKA: Polako, budi strpqiv. Sve }e{ da ~uje{.

TO[I]: Dok se ti name{ta{ za pri~u, uzmi, doneo sam ti ovo.(Vadi iz unutra{weg yepa zamotuqak i daje joj ga)

@ANKA: Insulin? Jao, ti si srce. Moj spasilac. Gde ga nabavqa{?’Ajde, priznaj!

TO[I]: Daju mi ga neki prijateqi.

@ANKA: Ne samo da si lopov, nego si i matori la`ov. Ti kobajagiima{ prijateqe danas, me|u komunistima! Nije nego!Upisali te u wihovu partiju, tebe – trulu reakciju.Misli{ da ne znam ko su ti tvoji “prijateqi?” Apo-tekari u dr`avnim bolnicama kojima daje{ novac. Da, da,prodaje{ slike, posledwe uspomene, ku}ne dragocenosti,i kupuje{ mi lek! Produ`ava{ mi `ivot. Gde ti jezimski kaput? Mesecima po hladnom vremenu dolazi{ovamo samo u odelu(Gleda ga ispitiva~ki, on }uti kao dete uhva}eno ukra|i kola~a)Pa ti... ti si prodao zimski kaput! Za ime bo`je, sasvimsi poludeo... Zar sam ja, ovako matora i isce|ena, vrednatoga?... Ajde, reci, za{to sve to radi{, za{to?

TO[I]: (Okrene glavu u stranu, procedi kroz zube)Zato {to si ti @anka.

12 Miodrag Ili}

@ANKA: Uf, cvrc, vrlo va`no!(Uzdahne, pomirqivo)Svi su mislili da sam najlu|a na svetu onda kad samhranila Cigan~i}e po Sava – mali, ali ti si jo{ lu|i.(Pauza, gleda ga qubopitqivo)Je li, da te ne{to pitam: {to se ti nikad nisi o`enio?

TO[I]: Sudbina vaqda. Ko }e znati... ^ovek uvek ~eka pravupriliku.

@ANKA: Mu{ka usedelica! Tako mek i fini, vrti{ se godinamaoko pozori{ta, voli{ balet... Da nisi more mu{ka seka –da{a, a?...(Smeje se)Vidi, vidi, pocrveneo!... Pocrveneo i te kako!

TO[I]: (Povre|en)Gnu{am se takvih insinuacija.

@ANKA: Ajde, ne quti se, ti zna{ da sam ja udarena s matejeva~ku~arapu, {to bi rekla moja pokojna Julka {to me rodila...Hvala tebi {to me obilazi{ i {to brine{. Ti si jedinido pre neki dan koji je u{ao u ovu ku}u. Svi me zaobilazekao da sam, bo`e mi oprosti, gubava. I oni s kojima samigrala, i oni s kojima sam lumpovala i oni koji su mekobajagi obo`avali!... Dodu{e, malo – malo, pa nekoostavi korpu s hranom ili koverat s prikupqenim pa-rama, pa pobegne. Ej, skupqaju priloge za mene k’o da sampogorelac ili sakata. Potpi{u se na spisak dobrotvora!Prpa uhvatila qude od nove vlasti, {ta li je. K’o vele,daqe od te robija{ice, narodnog neprijateqa...

TO[I]: Izvini, @anka, ti mo`e{ biti sve i sva{ta, ali nisinarodni neprijateq! Ako je iko slu`io tom jadnom na-rodu, to si bila ti.

@ANKA: Zapi{i to u tvoj moma~ki dnevnik. Boli nekog dupe zamene! A sad sedi da ti ka`em veliku novost.(On sedne)Pre neki dan neko kuca na vrata, Magda otvorila, kadono do{ao u vizitu Milivoje @ivanovi} i doneo punzembiq hrane. Ka`e, kolege – glumci poslali malo mrsa,odvojili od svog sledovawa na ta~kice. Gleda me onimvrqavim okom nekako zagonetno i sme{ka se, vidim ja dane{to krije... Kad, ve~eras, bane ovamo onaj Slovenac,rediteq Bojan Stupica... Mlad, zgodan, ima ga. Ih, {tomi nije dvajes’ godina mawe, da mu @ivana poka`e kako sequbi u srpskom selu Rabrovu!... I, zna{ {ta mi je rekao?

@anka 13

TO[I]: Pa, ne{to sam na~uo, pri~a se u “Pozori{noj kasini”…

@ANKA: Seo tu, pa ni pet ni {est: “Pozivam vas u novo pozo-ri{te. Okupqaju se najboqi glumci iz cele dr`ave. Svivas o~ekuju i raduju se va{em povratku.” Sve mi je, ka`eon, opro{teno. Dakle, nisi se yabe trudio da mi spa-sava{ `ivot. Izdejstvovao Slovenac kod ovih komunaca,u nekom Agitpropu, kako ono re~e, da mogu ponovo nabinu! Simeone, da li }u ja to pre`iveti!?

TO[I]: Hvala bogu! [to ne bi?

@ANKA: Evo, jo{ ceptim!... Od uzbu|ewa i straha zamalo se nisamupi{ala, tu, nasred sobe! Kao da sam se davila, pa me nekoizvukao iz vode polumrtvu. Nisam se tako prepala ni kadmi je upravnik ^vrga, u onom putuju}em pozori{tu, daoprvu ulogu u komadu “Bra~na no}” devetsto – druge.

TO[I]: De, de, oladi malo. Smiri se.

Pomogne joj da sedne. Sipa vodu u ~a{u, daje joj, ona otpije gutqaj.

@ANKA: Ne znam kako }u do~ekati jutro. Nema mi vi{e sna,Simeone. [to bog nekako ne udesi da mo`e da se pre-sko~i vreme! Otkako sam izi{la iz zatvora, nisam kro-~ila ni u Narodno pozori{te, ni u Skadarliju. U|emjednom u onu birtiju, “Kasinu”, da vidim ima li koga odstarih glumaca. Ugledam Nikolu Popovi}a, onog kome-sara, okre}e glavu od mene.

TO[I]: On koji nije mogao na sceni ni cipelu da ti poqubi,`ari i pali. Apsi glumce!

@ANKA: I drugi su se pravili da me ne poznaju, vaqda se pla{ejedne robija{ice, i wega s pi{toqem u pozori{tu...Boli to, Simeone. Pe~e u grudima. Svi su me zabo-ravili...

TO[I]: Ti nikad ne}e{ biti zaboravqena, {ta to govori{!

@ANKA: Gde nestado{e one silne premijere, aplauzi, cve}e kojepada sa galerija, rasko{ni buketi, novinari i foto-grafi, banketi, terevenke kod “Tri {e{ira” do zore...Kao da je sve to bio san u vru}ici... A sada, zna{ {ta sadasawam?... Svoj sprovod.. Le`im u sanduku, na volovskimkolima, kao kad umru moji seqaci, a za mnom idu obi~niqudi, ~inovnici, zanatlije, trgovci, |aci, oni kojimasam dala svoje srce...

TO[I]: Kakav sprovod, {ta te je spopalo ve~eras!

14 Miodrag Ili}

@ANKA: Najve}a je sre}a ako zna{ {ta }e{ sa svojim `ivotom.

@ANKA: [ta sam ja, ajde, reci? [to si se spleo?

TO[I]: Ti si ~udesna, neponovqiva. Tvoja ma{ta, tvoje improvi-zacije, tvoj {eretluk. Ti zaustavqa{ dah svakome ko tegleda. Tebi }e se svi ponovo klawati, i oni koji su teponizili.

@ANKA: Ajde, ajde, ne preteruj. Zaboravio si kako si me krpio unovinama.

TO[I]: Ja nikada nisam o tebi lo{e pisao!

@ANKA: Jesi, jesi, barabo kriti~arska. I danas pamtim jednure~enicu koju si na`vrqao o meni: “Gospo|ica Stoki-}eva bila je prenagla{eno artificijelna i pone{tosublimantna u pasa`ima lirskog uzno{ewa, koje nije pomeri wenog karaktera obi~ne priproste `ene iz na-roda”. Jesi li to napisao ili nisi!?

TO[I]: Pa, jesam, ali to je vi{e onako esteti~ki metafori~no...

@ANKA: Mrsi{, mrsi{ ! Celog veka te ni bog nije razumeo. Ali,ja sam uzela u {ake leksikon da prevedem tvoje mudro-serine na srpski jezik. Ono “artificijelna” do|e mu kaokerefeka, izmotacija. Ali, za srce si me ujeo s onim“sublimantna”! Sublimat je, bre, ~vrsto telo koje ~va-ri{ na vatri dok ne pre|e u paru, a onda ga opet vrati{ u~vrsto stawe! Kad sam ja to isparavala, bog te ubio, pa sezgu{wavala, la`ove jedan? A da sam priprosta srpska`ena – jesam i ponosim se time!

TO[I]: Dobro, dobro, ajde smiri se, {kodi}e ti uzrujavawe. Tizna{ da sam ja uvek bio uz tebe...

@ANKA: [ta ti uop{te zna{ o meni?

TO[I]: Znam da nisi nikakva robija{ica, ve} nepravedno pro-gowena umetnica.

@ANKA: Nepravedno, ka`e{? Ne znam. ^esto se pitam da li je tobilo nepravedno...(Zamisli se)[tuke izbombardovale Beograd, Narodno pozori{te go-relo, kraq i vlada utekli, vojska u rasulu, izdaja smrdi,u{li Nemci, policijski ~as, a ja...

Zatamwewe. Muzi~ki akcenat. Mnogo pome{anih mu{kih glasova u ehu.Najzad ti{ina.

@anka 15

2.

Samo jedan reflektorski snop obasja @anku. Istovremeno, To{i} izi|e.Za~uje se dre~avi orkestar kabarea. @anka vezuje sivu kecequ prekodoma}e haqine, a kosu povezuje maramom. Pantomimski, pokretima ruku“pere rubqe”, “cedi” ga itd. Peva uwkavo, karikiraju}i lik priprostepraqe.

@ANKA: (Peva)Sino} mi je, lane moje, ist gekommen Gojko, Pa me pita,lane moje, was machst du, devojko…(Govori, obra}aju}i se publici, komi~arski nagla{eno)Dobro ve~e, narode. Kako ste ve~eras?... ^ekajte, mi smose ve} negde upoznali! Da nisam ja ve} prala kod vas? Jasam ona Pela Ve{erka, {to svaki dan zalazi u tu|e ku}e.Propirem plave` i bele`, {tirkam, prostirem, fajtami peglam. I sva{ta vidim s ove o~i, i ~ujem s ove u{i.Neki dan me zvali u jednu makedonsku familiju, pa migazdarica ka`e: “Ajde, Pelo, properi mi ovite ga~i~ki i~orapi~ki”.(Grune snimqeni smeh publike)[ta da ti perem, ka`em ja, i ve} o}u da begam, {to jemnogo mnogo je, a ona mi poturi neke ga}e i ~arape.Ga~i~ki i ~orapi~ki! O, da se prekrstim, bo`e mioprosti... Ne, ne, gospoda vi{e nisu k’o nekad. Dok suimali napoleone i prodavali ih crnoberzijancima, jo{je imalo i da se gucne i da se {tucne. Jao, jedna gospojau{ila dukate u dowi ve{, krila to i od mu`a ro|enog jerje re{ila da bega u svet sa {valerom. Kad, do{ao crno-berzijanac, tra`i pare za neki stari dug i ona, {ta }e,kud }e, skine aqinu i ostane u mideru. Utom upadne mu` ividi je razgoli}enu pred stranim ~ovekom. “[ta toradite?” – grmne. A ona }e: “Ovo mi je u~iteq pevawa.Do{’o da mi razradi organ!”(Snimqeni smeh)[ta je posle bilo, zna se. I ona i crnoberzijanac leteliniz basamke, ona sa sve dukati i s onaj organ. E, gospodaufursatila. Pevaju sad nov {lager.(Peva)Sa projom u gu{i,Sa bolom u du{i,Uzdah mi se ote,Jebem te, `ivote!(Govori publici)

16 Miodrag Ili}

Muvam se ja tako po tavanu, prostirem one ga~i~ke i~orapi~ke, kad ne{to {u{nu u mrak. “Ko je to?” – pitam.Zvirnu jedan, pa se i{uwa iza oyaka: mlad, malecan, nemaga dvajes kila `ive vage, tuberan li je, {ta li je. “]ut!” –ka`e mi poverqivo. “Ja sam, Strahiwa, partizansko imeTrta”.(Snimqeni smeh)Vidim ja nema trte – mrte! Mo`da ima bombu, {ta gaznam. “Ja no}im tajno kod gospojice Mariole na drugomspratu, ali neko nas provalio. Ovde sam baziran dodaqe.” Sumwivo tu meni ne{to, {ta }e Mariola, skupo-cena fufa jedna, da se fa}a u klin~ s jednim {umskim!Otkad je uveden policijski ~as, da bi neko spavao safufom treba da ubaci svoje ime u spisak stanara, trebamu jo{ sto dinara i debela kara.(Snimqeni smeh)Ovaj mi se ~varak ne udeva ni u jednu od ove tri stvari. Idok ja tako ne znam {ta }u i kud }u, eto ti `ace uzbasamke. Uzvrpoqi se tajni Trta, meni ga `ao, ja ga opko– opkora~im i turim celog pod sukwu. Majem se ja koba-jagi s one ga~i~ki, a wemu ~orapi~ki pod nos... Pita`aca: “Jesi videla da se neki tuna smuca?” “Jok”, velimja, al mi se onaj koprca me| nogama, {a{oqi me, dapuknem od smeha. “[to se cereka{?” – riknu vlast.“U`ivam kad te gledam, gos’n yandar, pa se smejem odmiline. Do{lo mi jagodinsko milo.” A i do{lo mi, radionaj mi{ odozdo, ne miruje. @aca vidi da mu se ja i daqeosmehujem, pa misli da ga zavodim. I po|e prema meni,mera~i me, su~e levi brk. Joj, kuku di }u i wega me| noge!Stegnem ~orapi~ki, pa viknem: “Ne prilazi, imam vren-gu!” Ustuknu on i ufati {i{wavu. O}u ja sad da izvadimTrtu iz sukwe, al’ jok, ne mo`e. On se tako upetqao u onu~orapi~ku, da se batrga ko jare na ular. Najzad se izvu~e,onako revolucionaran, nadignut, o~i mu se cakle. “Nebrini, ratni dru`e – ka`e – saveznici su s nama.” Koji,bre, saveznici? [to te Ujka Sam, te~a Yon Bul i onajruski brka ne odbrani{e, nego te spasla Pela s onu~orapi~ku!”(Snimqeni aplauz, pra}en smehom i povicima odu{ev-qewa.. Ona nastavqa da “pere ve{”, pevaju}i:)Beograde grade, {ta od tebe rade,Papriku i pasuq u parkove sade...(Ponovo grune aplauz. Ona se klawa. [aqe poqupce.)

Zatamwewe. Utihnu aplauz i smeh.

@anka 17

3.

Svetlost akcentuje sto~i} na kome su lampa i telefon. Na jednoj odstolica, uz sam sto~i}, sedi Vojni islednik u uniformi Narodnooslo-bodila~ke vojske, 26-godi{wi mladi} ozbiqnog i pristojnog dr`awa.

ISLEDNIK: (Ironi~no, strogo)Daj ovamo tu gospo|u komi~arku! Primadonu!...

@anka, nesigurna, upla{ena, pribli`ava mu se iz polutame. Upaqenalampa asocira policijska saslu{awa. Svaki wen odgovor biva propra}enkucawem nevidqive pisa}e ma{ine.

ISLEDNIK: Ti si, dakle, ta slavna @ivana Stoki}, umetni~ko ime@anka! Gde su sad oni tvoji iz Specijalne policije da tipomognu!?... Kad te vidim takvu gadi mi se!... Zaudara{,ne samo na u`eglo telo, ve} i na u`eglu savest! Gledaosam te u Narodnom pozori{tu pre rata, kao student, sastajawa na tre}oj galeriji. Igrala si onu babu u komediji“Porodica Blo”.

@ANKA: Jesam.

ISLEDNIK: [ta je, zalepio ti se jezik za guzicu! ]uti{, a!? Nisi}utala kad su te unajmili da zajebava{ ilegalce – pa-triote u onom prolivu tobo`weg pisca Mi}e Dimitri-jevi}a... Kako be{e naslov?

@ANKA: “Minut do deset”.

ISLEDNIK: Aha, “Minut do deset”! I dok ti jebe{ u mozak one koji sebore za slobodu, negovana gradska gospoda u`iva!.. Sramte bilo!

@ANKA: Ja sam samo radila svoj posao ...

ISLEDNIK: Ku{! Jebem ti sre}u izdajni~ku!... Kao {to nema~kekurve {i{amo do glave i bacamo u govna, tako }emo vas,ratne zlo~ince, metkom u potiqak, je l’ ti jasno!

@ANKA: (Drhti, na ivici snage)Vi ste mladi, mogli biste sin da mi budete. Vi to nerazumete...

ISLEDNIK: (Vikne)Ne razumem, je li! Ja sam onaj “{umski bandit”, iske`eniboq{evik sa plakata koji testeri{e vratove, otkidamuda i vadi trudnicama decu iz trbuha – kako je pisalatvoja nedi}evska {tampa!? ... Ono {to ja istinski ne

18 Miodrag Ili}

razumem jeste pitawe za{to se jedna umetnica od ugledasrozava u nu`ni~ku jamu, tako bedno da zabavqa malo-gra|ansku olo{ lascivnim vicevima!... Kako neko kao tipostaje |ubre! !

@ANKA: Glumac mora da glumi... kad ga publika tra`i... On imasamo jedan `ivot, postoji samo u jednom trenutku...

ISLEDNIK: Na{i qudi su te upozoravali na vreme, ali ti si se idaqe ~epila u takozvanoj Centrali za humor, za la`nuslavu i prqav novac! Prodala si se okupatoru, droqo!

@ANKA: Ja nikad nisam bila dr~na na novac, kunem se, ali tajnovac bio mi je neophodan! Kupovala sam insulin ispodruke, kad ga nigde nije bilo!

ISLEDNIK: Od koga? Od Gestapoa?

@ANKA: Od jednog folksdoj~era iz Pan~eva. Borila sam se daostanem `iva.

ISLEDNIK: La`e{!... U takozvanom Srpskom satiri~nom pozori{tu,i na programu stanice Radio Donau, sprdala si se, pqu-vala na one koji su se `rtvovali... Ti i ostali izdajni~ki{qam, onaj Cvetkovi}, i onaj Tani}. Jesi li bila svesnakoliko poma`e{ Nemcima?

@ANKA: Nisam ... Nisam mislila da ja, da moja gluma ne{tozna~imo bilo Nemcima, bilo vama... U krugu, me|u nama,glumcima, dete moje, ako smem tako da vas oslovim, ni{tase nije znalo o va{oj borbi, mi...

ISLEDNIK: Slu{aj ti, smradu jedan! Ja sam za tebe vojni islednikGlavnog {taba Narodnooslobodila~ke vojske Jugosla-vije. I nisam dete, ve} oficir u ~inu majora! Ne poku-{avaj da se intimizira{ sa mnom.

@ANKA: Dobro, de, izviwavam se.

ISLEDNIK: Kakve su bile tvoje veze sa Gerhardom Nuserom?

@ANKA: On je bio glavni u Radio Beogradu. Preko wega samdo{la do Jo{ke, folksdoj~era, koji mi je nabavqao insu-lin...

ISLEDNIK: Zauzvrat, ti si se kreveqila u ske~evima takozvanog[arenog popodneva? Usluga za uslugu!? Zna{ li da suVujkovi} i drugi krvoloci Specijalne policije pu{taliradio da zaglu{e jauke onih koji su u zatvorima mu~eni ,i da se na radiju tada ~uo i tvoj glas?

@anka 19

@ANKA: Nije mi poznato.

ISLEDNIK: Koliko se puta desilo da zbog `alosti za obe{enima istreqanima nisi mogla da igra{ u tim va{im lakr-dijama?

@ANKA: (Gu{e}i se, kroz suze, bezazleno)Ja nikad nisam otkazala predstavu...(Krikne)Nisam mogla nazad!... Kad se baba u kolo uhvati, kad teponese publika, odu{evqewe u sali iz ve~eri u ve~e, kadsvi od tebe o~ekuju da im da{ celu sebe, jo{ i jo{ i jo{...(Rida)

ISLEDNIK: (Nastavqa)... Bila si najkre{tavija u slu`bi Nedi}eve propagande,u stvarawu privida normalnog `ivota naroda time {tosi ga zasmejavala!

@ANKA: Ali, taj narod je imao samo m e n e , kad nije imao ni {tada jede, ni ~ime da se ogreje, ni ~emu da se nada!... Ja sambila ono malo radosti bez koje nema `ivota.

ISLEDNIK: Ti si bila perjanica la`i i obmawivawa tog naroda. Tisi wegova sramota!

@ANKA: To nije istina!... Moja publika me i danas voli...(Pla~e, rida)Celu sebe dala sam publici... Spasavala i wu i sebe odjada i bezna|a, od... u`asa... od bombi, od... straha...

ISLEDNIK: Bi}e{ optu`ena za saradwu s okupatorom i sudi}e tise... A sad se goni odavde! Vodite je!...

@ANKA: (Odlaze}i u polutamu)Pa ja sam samo bila glumica... Igra za narod je moja sre}ai nesre}a, moja sudbina... Nisam mogla od sebe, ja, pro-kleta glumica!...

Zatamwewe.

20 Miodrag Ili}

4.

U tami, isprva tiho, pa sve glasnije dopiru deformisani zvuci i qudskiglasovi – ~itava kakofonija u kojoj se me{aju re~i hvale i osude, smehpublike, aplauzi, dre~ava muzika kabarea, pevawe. Razaznajemo iskidanere~enice pozori{nih kritika, koje kazuju razli~iti mu{ki glasovi:”Gospo|a Stoki} je virtuozno izradila ulogu Alme...”“Gospo|a Stoki} nas preko obi~aja nije sasvim zadovoqila...”^udimo se {ta je trebalo na{em pozori{tu da je anga`uje...”Dve najslavnije uloge u komadu imali su gospo|a Stoki} i gospodinDobrica Milutinovi}...”Gospo|a @anka Stoki} je sjajan meteor ove ve~eri...”“Repertoar gospo|e @anke je veliki, jedne ve~eri je gledate u srpskomnarodnom komadu, druge u Molijerovoj komediji...”“Dobra u prvom i tre}em ~inu, gospo|a Stoki} je u drugom bila mnogoslabija...” “@ivopisnu ulogu kreirala je gospo|a Stoki} kao Onorina...”“Wene kreacije postaju umetni~ki sve izrazitije, reqefnije i punije...”“Wena rola je veli~anstveno otkrovewe...”“Gospo|a Stoki} ima magnetnu snagu rasko{nog talenta, to je dosadnajve}a srpska glumica...”

Svetlost nas vra}a u realnost @ankine sobe: ona i To{i} su u istimpolo`aju u kome su bili na kraju slike 1.

@ANKA: Nepravedno, ka`e{? ^esto se pitam da li je to bilonepravedno. Mi, glumci na glasu, opijeni mirisom pozo-ri{ta, oma|ijani ovacijama publike, divqewem, mi smobolesnici. Mi ne umemo da se odupremo ni kad nas ne{tovu~e u propast. Svaka vlast ho}e da nas ima, da nas vodina konopcu k’o va{arske me~ke, da se pokazuje s nama. Miidemo nekako u paketu s vla{}u. Dvorske lude! Mi smo tikao mese~ari, srqamo, jer ne mo`emo bez onih hiqadao~iju u zamra~enoj sali koje nas `udno upijaju. [ta tuima – prokleto gluma~ko samoqubqe, pa to ti je!... Ja,bre, nikada nisam otkazala predstavu, ni onda kad je mojMoris bio deportovan u Dahau! I mrtva bih igrala, ~inimi se!... Da, kriva sam {to nisam dovoqno uvi|ala krivi-cu. Ta, ja sam neuka `ena, glupa za politiku i krupnestvari.... Ja sam na sve one ministre i glavowe u kraqe-vini gledala kao na prolazno nevreme, oni su danas tu,galame, prete, sva|aju se, a sutra ih ve} zaboravqamo,nestanu k’o lawski sneg. Vidi{, ja sam tako gledala i naNedi}a, Nemce, na celu okupaciju... Moja ne{kolovanapamet....

@anka 21

TO[I]: Tebi je bog dao gluma~ku intuiciju, ti sluti{ srcemkako da usvoji{ lik na sceni, tebi nije potrebna {kola...

@ANKA: [to me bog nije nau~io kako da se na vreme trgnem?Mnogi su umeli da se sklone, ili da rade isto {to i ja, dazabavqaju narod pod okupacijom, a da ostanu neprimetni.I Coka Peri} Ne{i}, i Bla`enka Katalini}, i PavleBogatin~evi}, Viktor Star~i}, Marko Marinkovi} –svi su igrali za vreme rata, pa eno ih opet u pozori{tu.

TO[I]: Ali, ti si bila na vrhu.

@ANKA: Iz kog ono komada be{e kad jedan lik ka`e da je naj-mudrija stvar na svetu biti nepoznat?.. Mu~i{ se, gra-bi{, raspiwe{ da se popne{ na taj vrh, a ono na vrhu sinajlak{a meta za odstrel. Streqa{e Acu Cvetkovi}a iJovu Tani}a. Gde si ti bio da me zaustavi{?

TO[I]: Dobro, pusti to, zaboravi. Okreni se sutra{wem danu,novim ulogama. Bilo pa pro{lo.

@ANKA: Bilo, ali nije pro{lo. Zna{, Simeone, te{ko mi je, alimoram da ka`em. Ja vi{e nisam ona Luda Nasta izSkadarlije. Udarilo me sve ovo {to sam preturila..Stigao me stid... Stid pred sobom...

TO[I]: Za{to, zaboga?

@ANKA: Ne razume{ ti to. Gazda{ki sin, nesvr{eni francuskistudent, biv{i dendi iz Knez Mihajlove... Tebi je ovajnarod samo gu`va na ulicama, prostakluk koji te ner-vira. A ja... Otac mi je umro kad sam imala pet godina.Ona moja vesela majka i raspusni pop Sanda s kojim sespan|ala neven~ana, da ne bih slu{ala wihova no}naludovawa, udado{e me u ~etrnaestoj za zaje~arskog aba-yiju. Pozori{te me spaslo. Ja pobegla od ku}e me|uglumce, a on, abayija, prvi put me silom vratio u onusvoju ~amotiwu. Izbubecao me, za kosu me vukao krozvaro{... A qudi vikali za nama: “Tako joj treba! Udri tukurvo{tiju!” Bila sam, bre, dete, ali nisam mogla da sepomirim sa sudbinom. Ne{to me podbadalo, teralo uslobodu, a gde }e{ ve}e slobode od pozori{ta? Be`alomi se od tuge palana~ke, od jarma dosade, kad su ti svidani isti, oko tebe ista lica, zagu{qiva pravila – ovose sme, ovo se ne sme... I opet sam pobegla...

22 Miodrag Ili}

Promena svetlosti: u sobu `urno ulazi Aleksandar Gavrilovi}, mladputuju}i glumac, stasit i nao~it, sa ufitiqenim brkovima, u crnojpelerini i sa boemskim {e{irom. @anka mu se baci u zagrqaj.

@ANKA: (Prestra{ena)Aco, ne daj me!...

ALEKSANDAR: Ne boj se, grlice moja! Ti si na{a, ti si moja!...

Qube se. On skine {e{ir, iskora~i napred i pokloni se teatralno.

ALEKSANDAR: Po{tovana publiko, ve~eras za vas komedija “Pokon-direna tikva” od Jovana Sterije Popovi}a...(Transformi{e se u lik Ru`i~i}a, dok @anka postajeFema)“Nebo grmi, zemqa strepi,Sunce sija, trava rasti,Slavuj peva, {eva trepti,A duh stihotvorca letiPreko poqa, preko brega,Preko vozdu{noga snega,Na visoki Parnas,Gdi s’ izvija qupki glas...Samo blagoumiqeno Nimfa i Gracija obajanije mo`eRu`i~i}evo su{~estvo voshititi. Nepo~erpaema simfo-nija visprenih duhov umnost svoih priver`enika vospla-mewava.[ta je drugo bogatstvoNeg’ na ~izmi {tikle?Koje sre}a poklawaMalenima qudma,Da veliki izdaju,Da poznati bivaju.Kad se Ru`i~i} himnu posvja{~ava, svo jestestvo pa~e-zemno tor`estvuje, zmijevidni potok muziku pravi, atihoprohaditelni zefir u sodru`estvu bogiwa i gracijakolo vodi, oku nepowatno, umu neposti`no.

@ANKA: (Kao Fema)Alabunar, alabunar, gospodin filozof... Ho}u, gospodinvilozov, verujte, ho}u. Ja sam samo htela pokazati kakonoblesi rade, no ja ho}u. Ah, ja od radosti opet padam unesvest kad pomislim kako }e oko mene moje kom{inicepuziti, kako }e me nazivati milostivom gospojom filo-zoficom, a ja }u wih preko gledati da poka`em da samve}a od wih.... Ne}u se ja me{ati s kojekakvima. Ko si ti?

@anka 23

Ja sam va{ brat, ja sam va{ ujak, stric; jesi li tivilozov? Jesi li neme{? – Nisam. Mar{ ispred mojiho~iju! Da si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja.... Komifo!... @an, san tunder bo`ur tu. Ne parle Francuz? ...Propopo @an, pogodila sam jednog Lamura za dvadesetforinti. To je pseto, magarac, zar ti nisi video, da svakanobles pseto vodi?..”

Aplauz i smeh. Aleksandar i @anka se klawaju. On `urno odlazi.

@ANKA: (Vra}a se u prethodno stawe, obra}a se To{i}u)Sa glumcima sam izi{la na ~isto poqe, na sunce... Ide{,luta{, i budan sawa{. Nau~i{ da u`iva{. Zna{, sre}a jeu ~a{i vode ako ume{ da je popije{. Isprva sam pralave{ bez sapuna glumcima i glumicama, peglala kostime,statirala, izigravala narod u komadima s pevawem... Jao,kad se toga setim! Ja ~uvam stra`u ispod konopca da imneko ne ukrade one rite dok se su{e, a oni jadnici sede unekom buyaku, ~ekaju i cerekaju se, pevaju, probaju novkomad, onako goli{avi... Eh, nepovratno doba... Da sivideo samo Don @uana, Hamleta, Egmonta, Makbeta, paJovanku Orleanku, Lukreciju Boryiju, Madam Pompaduri caricu Milicu – u ga}ama ili bez ga}a, stisnuti jednouz drugo, `eqni dobrog zalogaja i jo{ vi{e dobre ~a{i-ce! Drhtuqe, ali o~i im sijaju kraqevski. Te vagabunde,fantasti, i ja s wima – verovali smo da smo apostoliistine i pravde, da prevr}emo qudske du{e na lep{ustranu, onako kako smo po ~etiri puta prevrtali svojuode}u... I kad sam zaigrala nije bilo ni{ta boqe. Gla-dovalo se, smrzavalo po {upama, glibalo po blatu izmesta u mesto . I verovalo u ne{to – ko zna u {ta!Naigrala sam se seqanki, sobarica, slu`avki i kurvi, dabog sa~uva. Te Fru – Fru, te Klo – Klo,“Volem te, mon@u – @u, qubim te mon Ko – Ko”!... E, vidi{, wih samizneverila – seqanke, slu`avke, grizete, sobarice, srp-ske, francuske, ma|arske, celog sveta. Svu onu sirotiwuiz koje sam nikla.

TO[I]: Gubi{ se, pri~a{ koje{ta! Odvoji sebe od svih tih lakih`ena koje si tuma~ila.

@ANKA: Ali, one su ostale u meni! One me optu`uju, Simeone!

TO[I]: Gluposti!

@ANKA: Ti si sa druge planete. Ti si oliwali kico{, sve {toima{ ostalo ti od tate...

24 Miodrag Ili}

TO[I]: Nemam ni{ta, sve su mi uzeli, i ku}u i...

@ANKA: Ti ne zna{ {ta je muka. Ja sam ovim noktima rila zemquda se i{~upam, sama sam sebe stvorila... Divili su mi se,jeste, uzdizali me, ali nikad nisam zaboravila ko sam:@ivana iz Rabrova. E, ta @ivana je morala vazda daslu{a, da se pokorava, i zato je pala na niske grane... Zavreme okupacije kao da je |avo u{ao u nas. Glumili smo zainat, uprkos bedi i stradawu, uprkos ga|ewu u ustima idu{i, nekako besno i obesno, u groznici i bunilu, bole-sno, ~ove~e, kao da nam je bilo pred glavu!... A nekima ijeste! Najve}oj lucprdi me|u nama, obe{ewaku, ma|ioni-~aru smeha – Aci Cvetkovi}u, komi~aru kakvog je bogstvorio samo jednom.

TO[I]: Slomili su te tamo, u zatvoru, mu~ili te.

@ANKA: Nisu me mu~ili. Sama sebe sam mu~ila!...

TO[I]: Tebe, prvakiwu Narodnog pozori{ta, terali su da ~i-sti{ ulice sa drugim zatvorenicima...

@ANKA: I zna{ {ta je onda bilo? ^istim ja, a neko mi zluradodovikne: “[ta to radi{, @anka?” A ja mu odgovorim:“Eto, polako, po~isti}emo i ovo |ubre!” Mislila sam da}e stra`ar da me zvekne, al’ on – jok. Pogleda me samomrko. Rekli mu da me ne dira. Osetila sam da i nova vlastho}e nekako da me preobrati za sebe!“... ^i{}ewe ulicamawe me je bolelo od re~i koje sam ~ula. Trebalo je davidi{ ko je sve dobio metlu u {ake. ^itava bulumentafine gospode, ministri, na~elnici, Nedi}evi oficiri,dame iz nema~kog bordela u Francuskoj ulici, operskipeva~i, ~ak i jedan frizer koji je kolmovao glumce uCentrali za humor!... Videla sam i upravnika Grola,kako ga sprovode na saslu{awe, jer taj ne mo`e bezpolitike... I da ti pri~am daqe. U zatvor, tamo naObili}evom vencu, do{ao Krcun Penezi}. U{ao u `en-sku sobu, a ja se stisla u jednom }o{ku, stojim i dr{}em.Smrad qudskih tela i mokra}e, smrznuta slama na podu,ni buve nas ne}e, nigde mesta da se skrasi{... Pro{lonekoliko dana bez insulina... nisam ni `iva, ni mrtva.Kad, jedna zatvorenica, istupi pred Krcuna, pa wemu uo~i: “Molim vas da pomognete velikoj srpskoj glumici@anki Stoki}. Dajte joj bar stolicu da sedne, i dajte jojlekara...” Ja pretrnem. Krcun mi pri|e, gleda me, vidimda me ne prepoznaje. “Za{to ste igrali za vreme okupa-

@anka 25

cije, da li znate {ta ~eka izdajnike?” – pita me. Ja ni dabeknem, ne}e re~ iz mene... Mislila sam, gotovo je, stre-qa}e me u zoru. I, zna{ {ta je posle bilo? Smestili me uposebno odeqewe sa krevetom, i poslali lekara sa injek-cijama... Eto ti.

TO[I]: O`iveli te da bi u sudnici mogli da te raspnu na krst!

@ANKA: Da li bi on, Krcun, dobio to isto, da su ga uhapsili onikoje sam ja uveseqavala?... Mo`da je sve {to me sna{loipak bila zabuna. Ka`u da je iskustvo kompas u `ivotu.Ali, vidi{, nije ba{ tako. Ja sam igrala i u onom prvomratu, pa mi nije ni dlaka s glave...

TO[I]: Ah, druk~ije je to!

Topovska paqba; tonski efekat pu{~ane i mitraqeske bitke u Prvomsvetskom ratu.

@ANKA: Za{to? I onda je bila okupacija, neprijateq porobiozemqu... Eh, pusto bilo, ispratismo Dobricu u rat poslelude pijanke u Skadarliji. Uskoro zagrmeli {vapskitopovi iz Zemuna, gori Beograd, a mi, prokleti glumci,krenuli s vojskom u povla~ewe... Prvo u Ni{, pa uSkopqe.... Narod je punio skopski Oficirski dom dagleda “Ko{tanu”, “Ivkovu slavu”, “Zvonara bogorodi~i-ne crkve”… A onda opet be`anija u Pri{tinu... Glumcikud koji kao gladni upla{eni mi{evi... Neki s vojskompreko Albanije, neki u Gr~ku,a ja... tumaram, lutam kaogluva ku~ka bez ciqa, kad, pred jednom ku}om u Pri{ti-ni napu{tena kola. Kowi ispregnuti. Pri|em... Prepo-znam u kolima na{u rekvizitu i arhivu Narodnog pozo-ri{ta, ~itavo blago. Rukopisi Laze Kosti}a, \ure Jak-{i}a, Brzaka, Gli{i}a razbacani naokolo po blatu...

TO[I]: Nigde kraja na{em baksuzluku!

@ANKA: Da pla~e{, moj Simeone... Zamisli, srpske svetiwe gazese na na{em svetom Kosovu! I tad mi pomogao mladiaustrijski oficir. Sklonismo ono {to je ostalo u jednu{talu... I do|em tako u Kru{evac, gde me prihvati KostaDelini sa svojom trupom...

Ulazi Aleksandar Gavrilovi} u uniformi srpskog vojnika sa kaplarskimoznakama.

ALEKSANDAR: (Vadi iz yepa bluze presavijeno pismo, ~ita)Draga @anka, ne da nam se da se sretnemo u ovom rasulu...

26 Miodrag Ili}

Tra`io sam te u koloni izbeglica. Sve mlade `eneli~ile su na tebe, ali ni jedna nije lebdela nad zemqomkao ti, moja svetica... Idem na put, mo`da bez povratka.Put pogibije i krvavih stopala, ali znaj, u nama nijeumro srpski inat. Mi }emo se vratiti, bar neki od nas.Ne smem da ka`em “~ekaj me”, jer si me mnogo puta ~ekalai ne do~ekala. Svode}i svoje misli na mar{evima, kadsve {to je bilo u mom `ivotu razgrnem, ostaje{ mi samoti, grlice moja, jedina...”

@ANKA: Aleksandre, sre}o, ~uvaj se... Neka je bog s tobom...(Pla~e)Kad god smo bili sami sa sobom, nevoqni, bespomo}ni, tii ja uvek smo prizivali jedno drugo... Zbogom, mili moj...

Aleksandar odlazi.

@ANKA: A opet, udaqavali smo se, gubili jedno drugo... Da li smozavideli na uspehu, ja tebi i ti meni? Da li sam ja bilaodve} jaka, suvi{e nametqiva?… Ratna me}ava zametnu-la je sve tragove, bila sam sama, izgubqena, nigde roda niprijateqa. Austrijski oficir, onaj Franc, koji je spasaopozori{nu arhivu, spasao je i mene u onom jadu i bez-na|u... . Jeste, Aleksandre, tvoja svetica je qubila togulickanog kico{a kao o{amu}ena!(Bolno)Ah, taj ne`ni strasni lepotan, kavaqer ... Glatka ko`a,miris pomade...

TO[I]: (Qutne se)Zar moram to da slu{am!...

@ANKA: On je pro{ao kao letwa oluja kroz moje ratno boravi{teu Kru{evcu... I opet eto ti mene u Beogradu. Onaj MilanOgrizovi}, Hrvat, pisac “Hasanaginice”, austrijski re-ferent za {kole u Srbiji, obnovio rad Narodnog pozo-ri{ta pod okupacijom... Glad, zima, va{ke, kolera, alimi se ne damo. ”Sa}urica i {ubara”, “Kod belog kowa”,“Hasanaginica”… U narodu opstaje vera... Razume{?...Kad se rat zavr{io niko nas nije dirao, niko nijemotkom stvarao neke nove, boqe qude... Sru{ene ku}e,razrovane ulice, ratna siro~ad, invalidi... I nigde vi{emoje Srbije. “Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca”! TeHrvate i Slovence sretala sam kao okupatore, a sad evoih, ponovo va`ni, kulturni, gledaju nas odozgo... Sve se

@anka 27

pome{alo, i niko za {ta nije bio kriv... Eto, od onoga{to sam nau~ila u Prvom nije bilo vajde u Drugom ratuSad sam postala neprijateq tog istog naroda... A mo`dase i narod promenio... Sve mi se smutilo, smutilo uglavi, ne znam vi{e ni ko sam ni {ta sam. Glaviwam poovoj ku}i k’o zunzara u tegli. Samo Magda mo`e da otrpimoj {e}era{ki pasjaluk.(Ti{e)Zna{, ovu ku}u i sve {to je u ku}i, ostavqam woj. Tasirotica nema nikoga osim mene, ba{ kao {to i ja nemamnikoga osim we. Sastavio mi testament advokat Simi}.Ej, da sam rodila ma~e, a ne dete, sad bih imala nekog svogpored sebe!...

TO[I]: Kakav testament!(Nervozno)Ho}u da `ivi{...

@ANKA: Ti – ho}e{? Vidi, vidi!.. A za{to, molim te?

TO[I]: Zato {to... @anka, za{li smo u godine... Oboje samujemo...Mo`da je ba{ sad ~as da ti ka`em ono {to `elimodavno... Kad si blistala na sceni, do tebe se nije moglodo}i, saletali su te, pozivali, vukli na sve strane, a jasam strpqiv ~ovek koji te je voleo na sceni i van scene...Vidi{, ja mislim da nas dvoje, sad, kad smo sami i kad vi-{e nema velikih uzbu|ewa... Budi moja `ena, eto, udaj seza mene... Podeli}emo sve {to nas jo{ ~eka... Molim te...

@ANKA: (Posle du`e pauze, zabezeknuta)[ta ka`e{, bre?... Ti i ja... Ho}e{ da se o`eni{ mno-me?...(Sva se zgr~i, pa prsne u neobuzdan smeh, koji prerasta u{kripu i gubqewe glasa)Pa ti si skroz pobudalio... Zamisli tebe i mene u prvojbra~noj no}i!

TO[I]: Ne podsmevaj mi se, nisam to zaslu`io! Moja qubav…

@ANKA: Qubav!... Sad }e tvoja sublimantna @anka da ispari od{oka, pa da se zgusne od smejurije!...

TO[I]: (Uvre|en, ho}e da joj zada udarac)Ne ka`e se yabe u pozori{tu da su komi~ari najgori!“^uvaj se komi~ara!”! Qudi vam se smeju celog `ivota, patako ismejani mrzite qude! Ja sam ~ovek koji ne{toose}a prema tebi, to je za mene svetiwa! A ti... ti sekliberi{... Odvratno!

28 Miodrag Ili}

On joj okre}e le|a , pokriva lice rukama, trese se. Ona ga posmatrasa`aqivo.

@ANKA: Ajde, ne duri se... Ne pla~i, ludajko jedan... Do|i ovamo date tvoja verenica malo zagrli... Do|i, do|i, ne boj se...(Snebivaju}i se, posti|en, on joj pri|e. Ona ga zagrli iprivije uz sebe kao malo dete)… Da ti ja sad, kao ispro{ena `enska, ne{to ka`em. Tisi mi izgleda bio najverniji od svih mojih mu{karaca, abilo ih je... Otimala sam ih, sa`vakala i svakog ispqu-nula. Ja sam pedeset godina `ivela u kafani, pila,kockala se, pevala na stolu i pod stolom, htela sam dabudem `iva u inat bolu koji ti ne poznaje{. Kafane,muzikanti i pijandure bili su mene na~in da se zabo-ravim. Razume{ ti to, mlado`ewo? Kad me je moj Acaostavio, nikada vi{e nisam pomislila na udaju. Ti nisipoznavao Acu Gavrilovi}a?

TO[I]: (Odvoji se od we)Gledao sam ga u osije~kom kazali{tu… Arman Dival u“Dami s kamelijama”… Napudrovani qubavnik!

@ANKA: Pa ti si ~ak qubomoran na ono {to je bilo pre ~etrdesetgodina! Nema qubavi, moj qubavni~e! Za{to je to tako,kad nekoga istinski voli{, i kad to iskreno poka`e{,taj postaje sublimantan, ho}u da ka`em po~iwe da seizmi~e, da isparava... Mu{ko mora da bude |ida, da imamuda, nisam dala ni jednom meku{nom, nalickanom da mipri|e. I nikad nisam legla s nekim zato {to ima para,crkla dabogda ako jesam!... Nisam ti bila neka lepotica,jok more! Ali, umela sam da naslutim mu{karca koji }eumeti sa mnom. Zna{, ja sam ti uvek bila nekako prgava,nepredvidiva, eksplodiram i ritnem se kao omica. Nijebilo lako sa mnom. A ti, {krabalo jedno, ti si k’opresovani list, ispao iz kwige. Ti i ja smo dva sveta. Ja,bre, osim bukvara i kalendara ni jednu drugu kwigu nisamturila u ovu glavu... Ono jes’ da sam upila celu biblio-teku pozori{nih komada, i da sam doktorirala `ivot,brajko moj. [to me gleda{ tako kao da sam ti ubila oca?Nisam ti lepa, a?

TO[I]: Ma nije...

@ANKA: Matoroj kobili ular se ne gleda!

TO[I]: Sve {to si rekla ja sam znao. I ba{ takva kakva si...Meni to ne smeta. Ja sam ti se trideset godina prikradao,posmatrao te izdaleka.... Gledao sam te osam puta kao

@anka 29

Stanu u “Stanoju Glava{u”, pet puta kao Zeleni}ku u“Rodoqupcima”, bezbroj puta kao @ivku ministarku i neznam koliko puta u svim onim stranim komadima.... Jaznam sve tvoje uloge, neke replike i napamet... Znam svetvoje prijateqe... Ti si bila moja, iako to nisi znala.

@ANKA: Zakasnio si jedno dvajes’ godina s ovom pri~om.... Ajde,ajde, idi sad ku}i. Umorna sam k’o da sam dereglije vukla,a moram i sebi iwekciju da dam. I nemoj da pati{. Uda}use za tebe u nekom budu}em `ivotu. Samo pazi, opet }ubiti glumica. I kad se ponovo rodim, ja }u opet s~ergarima, s putuju}om dru`inom, ponovo iz palanke upalanku, praznog stomaka, a punog srca... Potrudi se dame idu}i put zaprosi{ na vreme, a ne kao isce|enu babu...

TO[I]: Ti ipak razmisli o ovome {to sam rekao. I oprosti akosam te uzrujao...(Polazi ka vratima)Ako ti ne{to zatreba, neka me Magda pozove telefo-nom... Ja sam sre}om tu blizu, druga ulica odavde. Lakuno}.

@ANKA: (Kao @ivka-ministarka)Pa – pa!

To{i} izi|e. @anka se uhvati za glavu obema rukama.

@ANKA: Samo mi je jo{ trebala prosidba! Onaj Slovenac meizbacio iz le`i{ta, ubacio mi str{qena u glavu... Jao,Magdo, kud }u, srce }e mi isko~iti no}as iz grla... Gde si,Aco Gavrilovi}u? Ti bi jedini umeo da mi ka`e{ pravure~, da me uputi{... Kako }u ponovo pred publiku?... Predonu publiku koja je likovala u sudnici, koja mi se pod-smevala kad sam plakala. Videla sam mnogo osvetni~kepakosti u tim o~ima, kao da su svi oni koji su mi nekadazavideli do{li da seire nad mojom nesre}om i sramo-tom!... Pla{im se, Aleksandre, pla{im se kao ono kad sime u Ni{li}evoj trupi prihvatio i zavoleo, u~io mepozori{tu... Ni tebe vi{e nema me|u `ivima...

Zatamwewe.

30 Miodrag Ili}

5.

Scena biva oblivena raznobojnom svetlo{}u , kao se}awe na pozori{te.Dok @anka vadi {pric iz “nahtkasne”, zadi`e doma}u haqinu i daje sebiiwekciju u butinu, na vratima se pojavquje Aleksandar Gavrilovi}, mladi nao~it glumac u kostimu sredwevekovnog srpskog viteza Milo{aObili}a. Lagano u{eta u sobu, staje ukraj, posmatra je.

@ANKA: Opet si do{ao..? Uvek te vidim takvog – Milo{ Obili}u predstavi “Kosovski boj”… Godina 1908-ma... Kao da jeju~e bilo... @ivot mi je pro{ao kao jedan jedini obla~an,tmuran dan. Sve je oko mene bilo privremeno, varqivo,ba{ kao i ti. Se}a{ se, meni je bila {esnaesta, tebidvadeset i druga. Tumarali smo kao pa{~ad bez gospoda-ra, i voleli se... Ja, ~udo od samostalnosti, dr~na, opakogjezika, bila sam ustvari samo obi~na slaba `ena. Niko,osim tebe, nije zavirio u ovu moju prokletu du{u...

Za~uju se setne i umorne violine u Skadarliji i promukli glas peva~ice,usred kafanskog `agora – starogradski {timung; @anka se preobrazi,vrati joj se snaga. Sad je u svom elementu. Gavrilovi} ostaje na sceni,ali za wu ne postoji.

@ANKA: ^i~a!...(Izmotava se)Gospodine Stanojevi}u, u ~ar{iji se pri~a da se opetrazvodi{, i da se `eni{ mladom pozori{nom kasir-kom!... Sram te bilo, kurvaru jedan oliwali! Duguje{ ibakalinu i gazdarici za stan, a ovamo mewa{ `ene!...Kako, ostaje{ sa tvojom Persom? Stavio si je na probu, iona sirota izdr`ala!... U avgustu, kad rage crkavaju od`ege, pokrio si jorganom Persu i sebe, po{to si se dobronajeo pasuqa i belog luka, i po{to nisi prao noge mesecdana!... E, kad tad nije pobegla od tebe u Manyuriju,zaslu`ila je da ti bude `ena do groba!...(Smeje se)Kako, da ti pozajmim sto dinara?... Slu{aj, srce moje,tvoja @ivana je sino} sprcala sve pare na ajncu. Ama dodinara, i sad sam ti klot – frket!... Od muke sam odvelajednog studenta ku}i, da ga privijem na rane... [ta je, bre,s ovom muzikom? K’o da smo na sirotiwskom pogrebu! Dajjedno {umadijsko u {est, o}u da i ~i~a Ilija zaigra!...(Kre}e brzo {umadijsko kolo, ona sko~i i zaigra, pod-vriskuju}i; kad posustane, vrati se do stolice i sedne;zadihana)

@anka 31

Doktori ka`u da sam se u{e}erila! Sko~io mi {e}er!Ukiselili se oni dabogda! Jesi video nekad da {e}er“ska~e”? Ka`e doktor: “Gospo|o Stoki}, morate na di-jetu, morate da obustavite {pricere i morate da ukinete`ivcirawe!” Sve je to svirawe onoj mu{koj stvari. Mojadijeta je sve ono {to mi srce i{te, {priceri su mimedicina, a `ivcirawe – kad sam se ja `ivcirala? @ivotje tako lep kad je pravi `ivot. Nek traje kolko traje, al’da bude `ivot!...(Ugleda Aleksandra)A ti, jo{ stoji{ tu?...Ostavi me jednom na miru. Idi kodonih tvojih mira`yika, onih “ijuft, mati, krofne”, ionih “kis di hand, gospodi~na”!

ALEKSANDAR: Imali smo ve~eras punu salu. Na kasi je palo devetstotina dinara.

@ANKA: Kod tebe sam volela to {to nikada nisi mario za novac.Celu u{te|evinu od jedanaest hiqada kruna razdelio siglumcima samo da se ne raspadne trupa!... To nam je bilozajedni~ko, to prezirawe cicija{tva. Ja sam zara|ivalai bacala pare kao plevu... Ej, uvek kada te se setim,Aleksandre, ne mogu da se ne nasmejem... Zna{ ono sasuflerkom Canom...

ALEKSANDAR: Ma, nismo dobro znali tekst “Kosovskog boja”. Imali~etiri – pet proba, ponavqali re~i suflerke... A su-flerka Cana unela u suflernicu svoju bebu. Uspavala jei sve je dobro i{lo dok ja nisam istupio na rampu daizgovorim tiradu. Odjednom, ti{ina. Suflerka }uti!...Ja se naka{qem, ne znam ni re~i daqe... A ono beba sedole probudila i upi{ala, prevrnula sve}u u onoj rupi,pa }e Cana siktavo kao zmija: “Sve}a se ugasila, dete seupi{alo, spu{taj zavesu!” A ja, naravno, onako meha-ni~ki, za wom:(Teatralno, sa zanosom)“Svije}a se ugasila, dijete se upi{alo, spu{taj zavje-su!”…

@ANKA: (Zaceni se od smeha)I zavesa pade, publika odu{evqena!... Ej, pusti danina{e mladosti!...(Nastavqa iz smeha)A onaj... onaj nesre}nik, kako se zva{e... Se}a{ se, igraoje Vuka Brankovi}a... Gostioni~ar ga izbacio na ulicu

32 Miodrag Ili}

zato {to je “izdao srpstvo”, spavao je siromah pod amba-rom... Nisu mu dali ni hleba, ni vode, deca ga kamenovala,napujdala pse. Skidali smo ga sa drveta!... Ko mu je kriv{to je tako ubedqivo izdao cara Lazara na Kosovu!...(Smeje se)A ti, za{to si se no}as pojavio? Kao da zna{ da samo{amu}ena tim pozivom da se vratim u pozori{te.

ALEKSANDAR: Moramo da razgovaramo, @anka.

@ANKA: O ~emu?(U`asnuta)Da nas nisu opet otpustili? Kuda }emo nas dvoje sada izVara`dina, u sred sezone?...

ALEKSANDAR: Nije to. Vidi{, @anka...(Okleva)U pozori{tu ni{ta ne traje dugo. Danas si jedno, sutradrugo, a prekosutra – ni{ta...

@ANKA: Ho}e{ re}i da smo sada to – ni{ta? Ni{ta i nigde, bezanga`mana, bez prebijene pare...

ALEKSANDAR: Ne... Ne znam da li }e{ me razumeti...

@ANKA: (Stane ispred wega, gleda ga ozbiqno pravo u o~i)Da nije opet protest hrvatskih gra|ana protiv nas, srp-skih glumaca? U Osijeku su nas nosili na rukama, kli-cali slovenstvu, urlali protiv tu|ina.... Ponavqali smoGunduli}evu himnu slobodi dok nas je grlo nosilo... Asad bi da nas oteraju u Srbiju!... [ta smo im u~inili na`ao?

ALEKSANDAR: Ti i ja zajedno smo, evo, ve} {est godina... Mo`da smo sesuvi{e vezali jedno s drugim...

@ANKA: (Okrene glavu u stranu; oporo)Opet je neka ku~ka podigla rep, a ti nawu{io pr~e-tinu?... Gazio si me i otirao sa cipela kao blato svihovih godina. Ja sam za tebe bila na dohvat ruke, poredmene uvek si imao jo{ tri i ni jedna nije znala za onedruge. Na sceni heroj, u `ivotu mufquz. Oprostila samti onu peva~icu iz ^e{ke, pre{la preko ludovawa sonom kroja~icom na gostovawu u Sarajevu. Znala sam uvekda }e{ se vratiti. I ~ekala te. ^emerne moje no}i, doksi u susednoj hotelskoj sobi dahtao i ski~ao s drugim`enama, kao `ivotiwa... Ne mogu vi{e!...

@anka 33

ALEKSANDAR: Ovoga puta je druk~ije. @enim se Micom Hrvoji}.

@ANKA: [ta? Onom po~etnicom, gospodi~nom s Tu{kanca? Onom`goqavom, slinavom, krivonogom, buqavom sovom!... Pa,ti si lud, }orav!...

ALEKSANDAR: A ti si bolesno qubomorna!

@ANKA: Ja sam izgubila dete! Tvoje dete! Odrekla sam se poroda!Sve sam trpela, i ti si znao da moram da otrpim svakoponi`ewe, jer mi je trupa bila jedino uto~i{te kad sampobegla od onog abayije , onog mrtvaca i crva koji me jesilio kao dete da mu budem `ena!... Gubi mi se ispredo~iju! Odlazi!

ALEKSANDAR: Oprosti mi ako mo`e{.

@ANKA: [ta da ti jo{ oprostim? [to si mene, seqan~icu, u~i-nio glumicom, {to si dozvolio da verujem u tebe, {to simi bio jedini oslonac?... Uz tebe sam jedino postojala,verovala u pozori{te, u sebe...(Zapla~e)Qubila sam te i daqe kao partnera na sceni, gorkim,otrovnim poqupcima.

Fanfare, pa topot kowa.

GLAS CARALAZARA: (Odjekuje kao da govori Zevs)

Sutra }e se na Kosovu ravnuVidjet’ ko je vjera, ko nevjera!Obili}u Milo{e, sine moj,Tmuran si mi k’o da tajnu krije{?

ALEKSANDAR: (Glumi Milo{a)Care Lazo, srpska kruno slavna,Nit’ sam tmuran, nit’ tajne krijem,Ve} sam krvca vrelog rad umretiZa slobodu zlatnu i krst ~asni!

@ANKA: (Glumi Maru, Lazarevu k}i; savladava prethodni pla~,grca, da bi postepeno u{la u lik Mare)Stan’, vite`e, stan’ di~ni Milo{e!Ne oturaj lijepu glavu od mene!Ja sam Mara {to sa srcem razgovara.A srce mi moje jadno zbori:“]erko Lazarova, zalud tvoji dvori,Nek’ qubav iz tebe iz`uboriU ovaj sudwi i presudni ~as!”

34 Miodrag Ili}

Za Vuka me Brankovi}a udado{e,Mladu u drugoga zaqubqenu!Dado{e me wemu, a ja tvoja sam.Seti se goluba – pe}inara[to je moje sitne kwigeTebeka kriomice donosio!Tvoju kitu jo{ miri{em cve}a,Za tvojom kitom nad odrom gore}e mi sve}a.Ah! Oh! [to nisam mu{ko da ginemSa dragim mojim, oj, oj, Milo{e?!

ALEKSANDAR: ]uti, Maro, moje drago bi}e,Srcu mome, ti, nektare, bo`ansko pi}e!I kad spim, i kad u boj krenem,I na javi iz sna se prenem,Lice tvoje belo predamnom bdi!Pa se pitam: pameti, gdi si, gdi?[to maru moju pustih drugome,Gre{nika mene pe~alnog, pustog?!Ka`i mi da }e krioce tvojeDo~ekati mene iz u`asa gustog...

@ANKA: Vaj, Milo{e, diko srpskog roda,^eka}u te uvek kao onda.Mu`u mome okrenu}u le|a,Jer ti si mi sre}a ponajve}a!Nek’ me nebo zgromi, nek’ me voda nosi,Nek’ me oco kune, srce prkosi!Turci kleti, izeli vas vuci,Jo{ }e biti potegni– povuci![to zemqu ovu ogwem palite,[to slobodu wezinu gazite,[to Milo{a moga odnosite,A mene sirotu strahom grozite?Ah, samotne moje no}i tu`ne,Uzglavqe `ensko suzama natopqeno,Slutwe moje kukavne i ru`ne!Milo{e, kito neubrana,^eka}e te verna dragana!..

GLAS CARALAZARA: Man’ te se sada qubavnoga jada,

Ma~evi na{i nek’ progone gada!Krvca vrela za ve~nu slavu nek te~e!Od qubavi juna{tvo je sad pre~e!...

@anka 35

Aplauz, oboje se klawaju. Aleksandar `urno ode.

@ANKA: (Ponovo u realnosti svoje sobe)Ne, nisam te mrzela. Ti si mi mnogo dao. Ti si ostao moj~ovek. Da si sada ovde, Aleksandre, bilo bi mi lak{e. Tibi mi rekao, podu~io me kako da pogledam u o~i sve teglumce koje }u sutra sresti, kako da po~nem iz po~etka,umorna, upla{ena... Uvek si mi se vra}ao. I ja sam teprimala. Primila sam te i kad si se rastao sa MicomHrvoji}. Ali, vreme nas je pojelo... Kako ti je tamo gde sisada?(Osmehne se sa setom)Uvek si govorio, |avole jedan, da ne}e{ u raj, jer su u rajusamo ru`ne `ene, pune vrlina. Ti si, {valer~ino, si-gurno u paklu sa lepim gre{nicama!... Eh, tako si mipotreban ove no}i, jadni moj... I jadna ja bez tebe...

Zatamwewe.

36 Miodrag Ili}

6.

Zvuci bawske animir-muzike u kojoj su najglasnije romanti~ne violine,odjeknu u tami, me{aju}i se sa kafanskim `agorom. Sasvim napred, naproscenijumu, @anka vabi nevidqivog psa...

@ANKA: Hodi, Kiki!... Kuc – kuc...(Stane, zamisli se; razo~arano)Pa ti si se, maleni moj ~upavko, utopio tog leta unabujaloj Vrwa~koj reci... Moj dragi psi} Kiki!... Kakosam zapomagala kad se to desilo... “Jao, kuku meni do neba,kuku meni do neba!..”

B. NU[I]: (Ulaze}i kroz vrata, u letwem lanenom odelu svetleboje, sa `irado-{e{irom na glavi)[ta }e ti tolika kuka, @anka!

@ANKA: (Snu`dena, prekorno)Tebi je uvek do {ege, Aga. Utopilo mi se psetance,jadni~ak moj. Najmiliji stvor... posle tebe...

B. NU[I]: Ne daj bo`e ve}e nesre}e! Recimo, da se utopio onaj tvojJevrejin koji je sko~io u reku da spasava ku~e.

@ANKA: ^ekaj, Aga, {ta to govori{... Ne{to nije u redu sa mnom,da li ja to ludim, bo`e... Ti nisi mogao da upozna{ mogMorisa, ne, ne... S tobom sam se srela u Vrwa~koj Bawionog leta dvadesetosme, pre nego {to }emo po~eti probe“Gospo|e ministarke”.

B. NU[I]: Tako je. Ustvari, tvoj mladi Jevrejin se pojavio u tvom lavie sentimental tek...

MORIS: (Ulazi kroz vrata, mlad, suvowav, skromno odeven, sa`utom trakom na rukavu ko{uqe)... Tek 1939-e. Vi, gospodine Nu{i}u, niste mogli da meupoznate, ako ne ra~unamo kratak susret u Bawi. Ustvari, gledali ste kako sam poku{avao da spasem jadnogKikija...

@ANKA: Da, mi smo se zbli`ili posle jednog slu~ajnog susreta ufoajeu Narodnog pozori{ta, nekoliko godina kasnije...

MORIS: Ona me je prepoznala, jer ja joj, znate, nikad ne bih sampri{ao....

@anka 37

@ANKA: A {to mi nisi pri{ao ranije, propustili smo tolikegodine, ti, dragi, najboqi od svih qudi?... Ti si bio mojaistinska qubav, koja se desila kao cvetawe tre{we ujesen, kad mu vreme nije. S tobom sam na{la mir. Ja, ve}istro{ena, zamakla u godine, i ti, ~ije je ko{tuwavovi`qasto telo mirisalo na procvetalo biqe. Tvoja mla-dost mi je dala novu voqu, opet sam bila `ena....

B. NU[I]: Kako bi bilo da ja sad odem na ~a{u kisele vode, a vasdvoje da gugu~ete bez svedoka?(Po|e, pa zastane)Ipak, samo re~ – dve s tobom, @anka, o mom novomkomadu... Krojio sam ga po tvojoj meri...

@ANKA: E, nije nego! Svaki pisac ka`e to isto! “Pisao sam tuulogu ba{ za vas”! …[io mi ga \ura!...

B. NU[I]: Slu{aj, r|o gluma~ka, {to ti Ben Akiba ka`e. PosleJuli{ke u “Putu oko sveta” i tolikih drugih uloga umojim komadima, vide}e{ da je @ivka tvoj broj. Upamti,“ja sam uzeo za ruku jednu dobru `enu i dobru doma}icu –gospo|u @ivku Popovi} – i izneo je naglo, neo~ekivanoi iznenadno, iznad normale `ivota. Takav jedan poreme-}aj na terazijama `ivota kadar je u~initi, kod qudi izmale sredine, da izgube ravnote`u, te da ne umeju da sedr`e na nogama. E, eto, u tome je sadr`ina ’Gospo|eministarke’, u tome sva jednostavnost problema koju tajkomad sadr`i.” Tako je igraj.

@ANKA: Tebi je, Aga, to lako da ka`e{. Ali, ja sam rodila jarcarogatog dok sam do{la do tvoje @ivke. Ba{ zato {to jesli~na meni na prvi pogled. Nisam, bre, mogla da igramsebe!(Preobrazi se, govori tekst iz “Ministarke”)“Ne pitam te ja {ta je pravo, a {ta nije, nego te pitamkakvi su to zakoni u ovoj zemqi, kad policija ne mo`e dazabrani novine koje vre|aju jednu ministarku?... Ne mogu,veli upravnik varo{i, po zakonu, to nije prava uvreda, toje samo aluzija. Ama, kakva aluzija, pobogu brate, zarnazvao me odvratnom babom pa to aluzija!... Ako ja tomekoji je pisao razbijem nos, ho}e li to biti aluzija?...More, zemqu }u da progrizem, pa }u da ga na|em, a ve} kadga na|em, zapi{ta}e majci i prokliwa}e ~as kada jenau~io da pi{e. Zadavi}u ga, razume{ li, evo ovimrukama }u ga zadaviti... Pa kako da ne padnem u vatru,nego u {ta ho}e{ da padnem?...”(Aplauz)

38 Miodrag Ili}

MORIS: Gospodine Nu{i}u, nisam imao prilike da vas sretnem.Hvala vam {to ste @anki dali takvu priliku...

B. NU[I]: Ne, ona je meni dala priliku da budem istinski zadovo-qan. Sve budu}e @ivke na sceni mora}e da se porede swenom.

@ANKA: Ajde, ajde, vas dvojica, raskewkali ste se kao da je to bogzna {ta. Gluma je ono “pas laje – vetar duva”. Ko }e semene i moje @ivke se}ati? Ko }e se se}ati mojih stotinuuloga?... Sve to klicawe publike, sjaj, u`agrenost, ode unovinama, ~estitke, izbrisano je u februaru ~etrdesetpete. Izveli su me pred sud kao ubicu i razbojnika...

Promena svetlosti: u reflektorskom snopu je samo @anka. Zagrmimasovna pesma iz vremena obnove i izgradwe, pra}ena harmonikom iklicawem hiqada glasova na nekom eufori~nom narodnom mitingu.

GLAS SUDIJE: @ivana @anka Stoki}, da li se ose}ate krivom?

@ANKA: (O~ajni~ki)Ne znam, ne znam... Bila sam bolesna, bio mi je potrebannovac!...

GLASTU@IOCA: Okupator i wegove sluge definitivno su skinuli sa

repertoara Narodnog pozori{ta one na{e nacionalnekomade u kojima je ona igrala glavne uloge. Ali, umestoda bude sre}na {to ne}e igrati za vreme najcrweg rop-stva na{eg naroda, optu`ena je, naprotiv, dobrovoqnopomagala okupatoru da moralno razoru`a, i da sistemat-ski duhovno porobqava srpski narod. Ona je htela daobere aplauze i novac. Ona se smejala i nasmejavala drugekada je na{a Narodnooslobodila~ka vojska vodila naj-krvavije borbe s tim istim okupatorom...

GLAS SUDIJE: U ime srpskog naroda @ivana @anka Stoki} progla{avase krivom po ~lanu 4. Odluke Predsedni{tva ASNOS–a,i osu|uje na osam godina gubitka nacionalne ~asti, i nazabranu u~estvovawa u javnom `ivotu.

@ANKA: (O~ajna)Zar nema nikoga da stavi na jedan tas vage ono dobro {tosam dala Srbiji, a na drugi ono lo{e {to je u~inilalakoverna luda u klopci rata i sudbine?!... Zar da nikadvi{e me izi|em na pozornicu!... @iva sahrawena!... Bezpozori{ta ja sam samo beskorisna, i{na starica, senkakoja se besciqno mota ovom ku}om...(Gu{i se, hvata se obema rukama za grlo)

@anka 39

B. NU[I]: Ali, ti se vra}a{ na scenu!... Glumci, publika, svi teo~ekuju!

@ANKA: Nema meni povratka!(Burno di{e, otetura do “nahtkasne”, sipa vodu izbokala u ~a{u, guta lek)Slava, divqewe , banketi i buketi, sjaj srebra i nakita,miri{qava pisma bogatih qudi, fijakeri... Sve je tovarka, prevara, kao kad te za tren zabqesne sun~ev zrak, ati u ve~noj tami... Obi~an mali ~ovek, trun pra{ine... Ej,nema meni povratka!

B. NU[I]: Ima! Ti mora{ da se suo~i{ sa promenama, mora{!

@ANKA: Ne mogu, do{li su novi qudi, ja sam umrla sa onima kojihvi{e nema. Bili su mi oni i bra}a i sestre, i o~evi imajke. Mi smo velika porodica koje vi{e nema. SimaBuni}, Bogoboj Rucovi}, Petar Dobrinovi}, MiloradGavrilovi} Gospodin, Sava Todorovi}, ~i~a Ilija Sta-nojevi}, Du{an Radenkovi}, Dobrica Milutinovi}, Sta-noje Du{anovi}, Aleksandar i Zora Zlatkovi}, Alek-sandar Marinkovi}, Marija Taborska, Leposava Ni-{li}, Persa Pavlovi}, Mileva Bo{wakovi}, NevenkaUrbanova, Teodora Arsenovi}, Anka Vrbani}, Ana Pa-ranos, Evka Mikuli}., Qubinka Bobi}... I oni od wihkoji su danas jo{ `ivi, u stvari su senke pro{losti..Pro{lo je na{e vreme, Aga!

MORIS: Nisi do{la na na{ posledwi sastanak, ~ekao sam te samajkom i sestrom u na{em sirotiwskom stanu na Dor-}olu. Bio je Jom Kipur, na{ najve}i praznik, kad pra-{tamo jedni drugima grehe i uvrede. Posna ve~era, ali smnogo qubavi...

@ANKA: U~ila sam ulogu za probu narednog dana.

MORIS: Pozori{te, gluma, tvoja sujeta, bili su ti pre~i od mene,od na{ih ose}awa...

@ANKA: Ne, Morise, kunem ti se, ti si bio ono najlep{e inaj~istije {to sam do`ivela. Ali, ja nisam znala teve~eri {ta }e se dogoditi...

MORIS: Morala si znati. Jevreje su ve} deportovali... Nisi midala priliku da ti oprostim, meni, prezrenom i obele-`enom ~oveku!

@ANKA: Za{to me mu~i{ svake bogovetne no}i, za{to me no}as iti optu`uje{?

40 Miodrag Ili}

MORIS: Zato {to si me odbacila kao Jevrejina, zato {to si sepla{ila da bude{ vi|ena sa mnom!

@ANKA: To nije istina! Nepravedan si. Nikad te nisam odbacila,nikad te ni za trenutak nisam zaboravila.

MORIS: Dok si ti sutradan, na probi, govorila nau~eni tekstmene su {~epali na ulici, ubacili u kamion i zato~ilina Sajmi{tu. I dok su me udarali i gurali u prepunkamion ti si uve`bavala ulogu u komediji! Kako izazva-ti smeh, kako se dopasti nacistima, to ti je bilo naj-va`nije!...

@ANKA: Ubija{ me, Morise, tim re~ima! Kad sam ~ula {ta se stobom dogodilo, poletela sam bezglavo odavde, sa Top~i-derskog brda, makar i mene oterali u smrt. Plakala sam,molila Be}arevi}a, ali bilo je kasno... On nije znaokako da mi pomogne... Transport je ve} oti{ao i ti swim...(Pla~e, grca, gubi vazduh)

NU[I]: Mladi}u, ne budite tako surovi... Ne sudite prestrogo.Ako ste je voleli, oprostite joj.

@ANKA: Evo me, dobri moj, najlep{i moj. Do}i }u k tebi i molitite za opro{taj. Oprosti mi, ako misli{ da sam za ne{tokriva...(Sasvim slaba, prilazi posteqi i polako, drhte}i,le`e; gube}i glas)Htela sam da do|em na tvoj Jom Kipur, ali glumac nikadne otkazuje predstavu. Moj izostanak s probe izazvao biodlagawe... Neka mi i gospodin Stupica oprosti {to }usutra biti odsutna.

MORIS: Opra{tam ti, oprosti i ti meni. Uskoro }e Jom Kipur.

@ANKA: Sutra }e biti divan sun~ani dan. Ne}u crne marame, nivo{tana lica, la`nu ucveqenost, ogovarawa oko mogodra. Ho}u mlade devojke. Ho}u `ivot u smrti. @ivot jepre svega radost. I pozori{te je radost zato {to li~i na`ivot. Idemo, @anka, putujemo opet u neko novo pozo-ri{te... Tamo gde nema ni komedije, ni tragedije... Gde jena repertoaru beskona~na ti{ina… Da ti ispri~amjedan vic, Aga...

NU[I]: Pri~aj.

@anka 41

@ANKA: @ivot, Aga!...(Lice joj se zgr~i, samrtni~ki ropac, izdahne)

Nu{i} stisne ruku Morisu. Sobu ispuni sna`na bela svetlost.

@anka le`i na posteqi bez znaka `ivota.

NU[I]: Ovo je za wu bilo previ{e. @ivela je za pozori{te iumrla zbog pozori{ta. Prosto joj bilo.

@anka se lagano uspravi u posteqi, ustane i do|e do proscenijuma.

@ANKA: (“Gospo|a ministarka”)“…Idi, idi, optr~i familiju i objavi da nisam vi{eministarka; neka Savka, Daca i Soja kliknu od radosti ineka ka`u: ’E, vala, dosta je @ivkinog i bilo!’ Tako }e dalanu; znam ja wih, a znam i tebe. Idi, idi pa objavi... A{to se vi cerekate mojoj sudbini. Ne zaboravite da sadnisam ministarka pa ne moram vi{e da budem otmena, ionda nek vam ne bude krivo ako raspalim jezikom po vama!’Ajde, idite ku}i, idite, ne}ete vaqda do kraja da mistajete na muku. Idite i nemojte, |avo da vas odnese, da meogovarate, jer ko zna, danas-sutra mogu ja opet bitiministarka. Samo dok se zaboravi ovo malo bruke, evomene opet, pa posle da ne bude: {to nam nisi kazala. Ajde,ajde, idite sad!...”

Kolo “Moravac”.

Zatamwewe.

Kraj

42 Miodrag Ili}