Pгikazi

Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

Prije nego sto zaklopite korice ove knjige znatizeljno cete procitati sta u izvodirna iz recenzija pisu prof. dr. sc. Andelko Akrap i dr. sc. Mijo Korade: "( ... ) zahvaljujuCi svojoj intelektualnoj snazi, upomosti i dugogodisnjern istra.Zivackom iskustvu Franjo Maric napisao је djelo koje u svakorn pogledu zadivljuje" (s.1383.) i1i "( ... ) Bez obzi­ra na tehnicko-ilustrativne aspekte djela, ono potpuno zaslufuje kategorizaciju izvor­no znanstveno djelo, zbog preoЬilnog kritickog aparata, rnnostva novih cinjenica i sa­rnog zпacenja djela, Ьilo za znanstvenog ili oЬicnog citate1ja." (s.l384.) •

VeraKatz

Mihael Miterauer, Milenijumi i drugejubllarne godine. Zasto proslavijamo istoriju? Beograd: Udruzenje za drustvenu istoriju, 2003.

DcieCi se osnovne zarnisli da istoriografskirn krugovirna sisternatski nudi najno­vije rezultate rnu1tidisciplinarnog p1istupa drustvenoj stvamosti, Udruienje za drus­tvenи istorijи u Beogradu је izdanjern druge knjige redovnog profesora Drustvene istorije na Beckorn univerzitetu Mihaela Miterauera ponovo ponudilo interesantno i inspirativпo stivo. 1

Austrijski drustveni istoricar i istorijski antropolog profesor Miterauer је od 1959. do 1973 godine Ьiо saradnik Instituta za ekoпornsku i socija1nu istoriju u Becu, а od 1999. godine је i pocasni doktor Jugozapadnog Univerziteta "Neofit Rilski" u Blagoevgradu. Njegov interes za proucavanje osnovih ekonornskih i socija1nih odno­sa u evropskorn drustvu rezultirao је objavUivanjern nekoliko zapaZe:nih rnonografija - Neudate majke. О istoriji nezakonitih rodenja и Evropi (Miinhen, 1986), Od patri­jarhata ka partnerstvu. О promjeni strukture и porodici (Miinhen, 1991 ), Preci i po­tomci. Davanje imena и evropskoj istoriji (Miinhen, 1993).

Ovoga se puta profesor Mitei"auer bavi "proslav1janjern istorije", odnosno na­stankomjavnog oЬiljeZэvanja odredenih istorijskih dogadaja sa njegovorn religiozno­istorijskorn komponentom i razvojem fenornena pros1ave i razlicitih praznicnih formi koje su svoj karakter rnijenjale sa stepenom modemizacije i sekularizacije drustva, te

1 Кnjiga ogleda profesora Miterauera pod naslovom Kad је Adam kopao а Eva prela: lsto­rijsko-antropoloski ogledi iz pro§losti evropske poi'Odice objavljena је u Beogradu 2001. go­dine.

427

Pгikazi ћilozi, 34, Sarэjevo, 2005., str. 34\-450.

sa svim popratnim pojavama koje ove sveobuhvatne drustvene promjer1e donose. Au­tor time ohrabruje kriticku ulogu koju moze imati savremena istoriografija u razoЬli­cavanju izgradnje savremenih kolektivnih zanesenosti.

PostujuCi istorijski kontinuitet, autor zapoeinje dekonstrukciju forme sa "memo­rijalnim karakterom" hriscanstva, te nalazi judaisticke korijene hriscanstva u njenoj kulturi religioznog sjecanja, pri cemu se nastavlja istorijat saveza izabranog naroda sa bozanstvom i razvijaju brojni elementi istorijski orijentisane kulture praznovanja. Као novina pojavljuje se obred u zпak sjecanja (euharistijalmisa), svecano obЩez.a­vanje, koje vremenom postaje osnov iz kojega се se razviti posredno ili neposredno svi elementi koji se koriste prilikom spomen-dana (svecani govor, svecana povorka, svecaпe predstave, kao i himne i zastave). Aktuelizovanje istorije tim povodima, koje podstice istorijsku svijest, sustiпskije dio te kulture hriscanskog praznovanja. Nakon nedjeljenog praznovanja, kal'akteristicnog za hriscanstvo, vremenom се se zaceti sve­cano godisnje оЬЩеzаvапје znacajnih datuma religioznog karaktera (praznik muceni­ka, osvesteпje cгkve i sl.) Nar·edпi stepeп se ogledao u oЬiUezavanju datuma koji pre­vazilaze lokalne okviщ а zпасајпЉ za crkvu i carstvo. Као zanimljivost navodi se da је posiedпicku funkciju izmedu Vizantije, kod koje је praznovanje vrlo rапо postalo u-adicija, i Zapada imala Venecija, ciji su povodi za praznovanje dogadaja iz vlastite istorije pretezпo bili politicke prirode, prvenstveno pobjede u raulim sukoЬima. Evo­ciranje uspomene па poginule u bitkama potvrdivalo је drZ:avno vodstvo, ucvrscivalo socijalпe veze, ozivljavalo patriotizam, te radalo svijest о zajednistvu u sukobu sa po­Iazenim neprijateljem, sto su sve elemeпti politicke kulture javnog praznovanja koji su se zadrZali i do modemog doba. Treba пapomeпuti da је za istorijsku svijest Ьitno da li se proslava zasпivala па potvrdenom istorijskom dogadaju ili se nadogradiva­la na neki mit, ali је jos Venecija sekularnu istoriju i dгZavni mit stapala i izgradivala povjerenje u vlastiti moralni lik, pri cemu se najtjesnje povezivala vje1-a i patгiotizam. Ova "simЬioza" davalaje prakticno sпagu njenim podanicima pred zavojevacima, ali је odraZэvala postepenu politizaciju vjerskih praznika.

U poglavlju JuЬilarna godina-јиЫ/еј? prati se promjena u razumijevanju i pro­slavljanju godisпjice ("aмus iuЬilaeus") i vijeka, а vezane za tzv. oprosne godine. Dosezanje spasenja prilikom ovih godisnjica vazno је za ocekivaпje godina sa dиZim vremenskim intervalom i time za poimanje vremena и sirim okvirima, а naroCito za mistiku vezanu za "teznjom za okruglim brojem".

Nakoп reformacije, proslavljaпje neke svete licnosti (pri cemu је Luter predstav­ljao osnov pravovjemosti) ili svetog dogadaja, koji је ujedno Ьiо i novi "sveti poce­tak" Ьili su osnovпi tipovi slavljenja. Prilikom proslave licnosti, а ро modelu refor­matora, od tada se ne proslavlja smrt, ра se pocetak оЬiсаја proslavljanja rodenda­na moze vezati za taj period. Takode, uz znacajne licnosti crkvene istorije, uglavnom

428

Pгikazi

Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

mиcenike, иvijek је isla proslava znacaja nekog njihovog djela, tako da izbor nije Ьiо iskljиcivo vezan za crkveni aиtoritet, vec za kriticku procjenи, sto је Ьila novina i predstavlja sponи sa proslavama spoшen-dana и modernom vremenи. Vainи cinje­nicи predstavlja i to da је reformacija ogranicila funkcijи obozavanja svetaca, odno­sno njihovih relikvija i slika, sto је vremenom ojacalo kriticku istorizacijи. Posebnи vaznost, cini se, treba dati i tendenciji da se partikиlaristicka kultura praznovanja po­javljиje na prostorima protestantizma, jer odluke о novim praznicima donose nadlez­ne vlasti па nivoи pokrajinskih crkava, sto predstavlja urnanjenje znacaja Ьiskupskih nadle:Znosti koje sи dominirale na katolickim prostorima. Gotovo iskljиcivo pravo od­lиcivanja о religioznim i svjetovnim praznicima и rukama pokrajinskih kпezova iша­се dalekosezne posljedice и procesima modernizacije protestantskih drustava. Vre­menom се se drzavno-crkvena kultura spomen-dana bez prekida nadovezati na naci­oпalnи. Uпиtar nje се i drugi elementi modernosti doЬijati na znacajи- stampa, jav­ne rasprave па иniverzitetima, akadeшske svecanosti i sl. - иnoseCi pri tоше sekular­нe karakteristike. U to vrijeme prakticпa potreba prikaza istorije povezaнa је sa potre­bom sticaнja svijesti о vremenu, tako da se od seme "stepeнica zivota", preko vreшe­nih razdoЬlja od sedam godina, te decimalnog sistema doslo do predstave od 1 ОО go­dina, сiше ovaj ројаш, stoljece, иlazi u upotrebи. Na to је odlucиjиci иticaj iшala jed­na crkvena istorija objavljena и Bazelu 1559. godiпe, poznatija pod nazivom "Mag­deburske centurije".

U odjeljku Veselje bez vere? prati se dalja sekularizacija praznicne kulture, po­vezana sa prosvjetiteljskiш uticajima i prakticno sprovedena sa Fraпcuskom revolи­cijom. Dolazi do proslavljaпja пacioпalnih praznika, а kultovi svetaca sи zaшijenili cet·emonije и cast revolиcionarnih, пacioпalnih muceпika. Dotadasпje okupljanje oko oltara zaшijeпile sи zakletve pred "oltarom otadzЬine". То Ьi Ьiо pocetak iпstruшen­talizacije istorijskog sjecanja u sluzЬi politicke ideologije, kao primjer kako se seku­larne forme slavljenja istшije иspjesno i neodvojivo povezuju sa mitskom sиstinom. Slavilo se sjecajuci se sretnih i znacajnih dana za zemlju, и svrhu snaznog politickog vaspitnog uticaja na podanike i јасајисi пjihovu ljиbav prema doшovini. Inicijativa za slavljenje znacajnih нacioпalnih spomen-dana иglavпom је poticala sз visoke drtav­нe instance, шаdа је Ьilo i lokalnih praznika koji su poticali sjecanje i zahvalu za Zrtvи polozenи u cilju nacionalne integracije. Nacionahю zajednistvo је odredivalo kriterij prilikom izbora objekta sjecanja. Ono se podиpire izgradnjoru spomenika koji postaje centralпo mjesto oko koga se u narednim godinama, prilikom proslava odvija central­no "litшgijsko" slavlje, ali sada sa manifestacijamajedinstvenog nacionalnog dиha.

Zavrsno poglavlje ove kratke moпografije zaokru:Zuje govor о proslavljanju, u kojem se nalazi jediпstvo religije i istorije, proslog i sadasnjeg i gdje se aktuelizu­je пamjera vlasti da u svecanoj atmosferi ponudi model "svetog poeetka" na риtи ka

429

Prikazi Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

sretnom stanju, а sa ponudenom ideoloskom matricom, pri сети se nacionalna istori­ja cesto ispoljava kao dopиnska religija.

Ova jasnim jezikom napisana kratka monografija ostavUa iza sebe mnostvo pi­tanja, od kojih mozda najvecи tezinи nosi odgovomost istorijske nauke u gradenju drustvene i пacionalne mitologije. Posljedice koje proizvode "proslavljanja istorije" cesto sи kobne kako ро sadasnjost, tako i ро bиdиcnost drustva koje ne moze ili ne zeli da ih kontrolise .•

Sonja Dиjmovic

ооо••о••о•••••оооооОооО•••••••••••ОоооОооооооо•оо••••••••••НоооооооооооооооноооооооооноооооооООооооноооооооооооооооооооононооооноооооооооооооооон .. оооооооооооооооооооооооооооон

Robert Stradling, Teaching 20th-century European history. Strasbourg Cedex: Council of Europe, 2001, str. 290.

Imajuci u vidи da и nasoj historiografskoj literaturi strucnih i znanstvenih radova koji se bave metodikom predavanja, odnosno podиcavanja historije gotovo da i nema, kao ni strucnjaka iz ove oblasti, iznenadиjuce је kako је slab odjek kod nas imala knji­ga renomiranog britanskog strucnjaka iz ove oblasti dr. Roberta Stradlinga 1•

Njegova knjiga pod nazivom "Teaching 201h-century European history" (Kako predavati historiju Evrope 20-tog stoljeca) izasla је u Strasbourgu 2001. godine па engleskom i francиskomjeziku и sklopи izdavackog projekta Vijeca Evrope. Rijec је о jednom vrlo inovativnom prirucniku koji је nastao kao dio projekta pod nazivom "Ucenje i poducavanje о historiji Evrope dvadesetog stoljeea", а namijenjeп је svim nastavniciшa i profesorima historije, predavacima historije na fakultetima, onima koji izraduju nastavne planove i programe, autorima иdzbenika, kao i sviшa onima koji Ьi trebali brinиti i koje zanima obrazovanje iz historije.

Za razliku od "domace strucne javnosti", ova k.njiga је vrlo brzo pobиdila veliko interesovanje i pobrala izuzetno pozitivne kritike иglednih znanstvenika iz ove oblasti и mnogim evropskim dclavama, ukljucиjuci tu i one zemlje (Velika Britanija, zeшlje Skandinavije) koje iтаји dugu, bogatu i renomiranи tradiciju metodike poducavanja и nastavi historije od najnizih do najvisih nivoa obrazovanja, tj. od osnovnih skola do

Ј

1 R. Stradling је vi.Si saradnik Istraiivackog centra Leirsin и Skotskoj. Ima status emeritu­sa na Univerzitetu u Cardiffu, а predavao је savremenu politicku i ekonomsku l1istoriju na Univerzitetu и Londonu, gdje је vodio i uvodne kurseve i kurseve strucnog usavrsavanja za predavace historije i poznavanja drustva. Bio је gostujuCi profesor na vise univerziteta.

430