Dopustite mi, dragi prijatelji, da jo{ jedanput ispitam asistenciju, u svakomsmislu tog izraza, koju mi dajete, a naro~ito danas, kada me sledite,bar neki od vas, u mom tre}em preme{tanju.Pre nego {to nastavim sa ispitivanjem, najmanje {to mogu da u~inim,da bih se zahvalio onome kome ta zahvalnost pripada, jeste da podrobnijenavedem kako sam se ovde na{ao. Re~ je o ponudi koju jepravni fakultet ljubazno na~inio mnogim mojim kolegama sa Ecoledes Hautes Etudes me|u koje je blagoizvoleo da priklju~i i mene. Verujemda uz va{u saglasnost mogu da zahvalim pravnom fakultetu, posebnonjegovoj najvi{oj upravi, a naro~ito dekanu.Kao {to ste mo`da razumeli sa plakata, ja }u ovde svakako ne zato{to mi ne bi bile ponu|ene sve srede govoriti samo druge i tre}e srede umesecu, ostavljaju}i sebi preostale srede slobodne, naravno za druge obaveze.Posebno, verujem da mogu da najavim da }u prve srede u mesecu,bar delom, tj. jednu od dve, dakle prvu sredu decembra, februara, aprila ijuna, preneti u Vensen, ne svoj seminar, kako je pogre{no najavljeno, ve}ono {to sam se, kao kontrast, i da bih jasno podvukao da je re~ o ne~emdrugom, potrudio da nazovem ^etiri improvizacije, kojima sam dao humoristi~an naslov koji }ete saznati na mestu gde je ve} postavljen plakat.Po{to mi se, kao {to vidite, svi|a da odlo`im to obave{tenje, koristi}u se odmah time da se oslobodim jedne skrupule koja mi je ostalaTre}i program Radio BeogradaBr. 141142, III/2009UDK: 159.964.2165.2* Jacques Lacan, Lenvers de la psychanalyse, Le sminaire, livre XVII,Seuil, Paris 1991, pp. 942.zbog na~ina na koji sam do~ekao jednu osobu, jer kada se bolje razmisli,jedva da je to bilo ljubazno ne zato {to sam hteo da bude tako ve}zato {to je tako ispalo.Jednog dana, jedna osoba koja je mo`da ovde, i koja se svakako ne-}e oglasiti, pri{la mi je na ulici u trenutku kada sam ulazio u taksi. Raditoga je zaustavila svoj moped i rekla mi Jeste li vi doktor Lakan? Jesam, rekoh joj, za{to? Da li }ete nastaviti sa svojim seminarom? Da, uskoro. A gde? Vide}ete. Posle ~ega je ona pokrenula svoj mopedtako brzo da sam ostao u isti mah zapanjen i sa gri`om savesti. Tugri`u savesti sam hteo danas da izrazim izvinjavaju}i joj se, ako je ovde,da bi mi oprostila.Uistinu, ovo je sigurno prilika da se primeti da nikada eksces nekogdrugog ne dovodi do toga da se, makar prividno, ose}amo razdra`eni.Nema sumnje da sam se ja, zato {to sam ve} bio stigao dotle, do izvesnogstanja preterane zaokupljenosti, ispoljio na na~in za koji sam ubrzouvideo da je neumesan.Nakon ovoga, upustimo se u ono {to smo spremili za ovu godinu.1Mislio sam da ovaj seminar treba da nazovem Izvrnuta psihoanaliza.Nemojte misliti da naslov duguje bilo {ta teku}im zbivanjima kojaveruju da mogu da izvrnu izvestan broj mesta. Samo }u ovo navesti kaodokaz. U jednom tekstu iz 1966. godine, poimence u jednom od uvodakoje sam skicirao kada sam sakupljao svoje Spise, i koji im daju naglasak,u tekstu koji nosi naslov O na{im precima, na strani 68 dajemkarakteristiku svog diskursa, koji je, ka`em, ponovno preduzimanje*(reprise) s nali~ja a lenvers frojdovskog projekta. Dakle, napisano jepre doga|aja ponovno preduzimanje s nali~ja.[ta to govori? Uspelo mi je da, uz mnogo istrajnosti, pro{le godine,razlu~im {ta je sa diskursom, kao nu`nom strukturom koja uveliko prevazilazi`ivu re~, koja je uvek manje-vi{e slu~ajna. Ono ~emu dajemprednost, rekoh, i {to sam jednom stavio na plakat, jeste diskurs bez `ivere~i.Jer uistinu, bez `ive re~i, on mo`e sasvim da opstane. On opstaje uizvesnim temeljnim odnosima. Ovi potonji doslovno ne bi mogli da seodr`e bez govora (language). Pomo}u govora se ustanovljuje izvestanbroj postojanih odnosa unutar kojih svakako mo`e da se upi{e ne{to {toje znatno {ire, {to ide mnogo dalje, od stvarno iskazanih iskaza. Oni nisupotrebni da bi se na{e pona{anje, na{e radnje eventualno upisale utre}i program ZIMAPROLE]E 2009.300* Reprise, ovde prevedeno sa ponovno preduzimanje zna~i i krpljenje.okvir izvesnih prvobitnih iskaza. Kad ne bi bilo tako, {ta bi bilo sa onim{to nalazimo u iskustvu, a posebno analiti~kom ovo potonje se pominjeu ovom spoju da bismo ga precizno ozna~ili {ta bi bilo sa onim {tose za nas nalazi u vidu nad-ja?Postoje strukture ne mo`emo ih druk~ije nazvati da bi se okarakterisaloono {to je izdvojivo od tog u formi koje sam pro{le godinedopustio sebi da posebnom upotrebom naglasim tj. ono {to se de{avaposredstvom temeljnog odnosa, onoga koji defini{em izme|u ozna~itelja.Otuda proishodi pomaljanje onoga {to nazivamo subjektom posredstvomozna~itelja koji, tom prilikom, funkcioni{e kao njegov reprezent,tog subjekta, pred drugim ozna~iteljem.Kako smestiti ovu temeljnu formu? Zapisa}emo ovu formu, bezodlaganja, ako ho}ete, ove godine na nov na~in. Pro{le godine sam tou~inio polaze}i od spolja{njosti ozna~itelja S1, od koga polazi na{adefinicija diskursa kakvog }emo naglasiti u prvom koraku, do krugaobele`enog sa A, tj. polja velikog Drugog. Ali, upro{}avaju}i, razmatramoS1 i, ozna~enu sa S2, bateriju ozna~itelja. Re~ je o ozna~iteljima kojisu ve} tu, dok u po~etnoj ta~ki, u koju se sme{tamo da bismo utvrdili{ta je sa diskursom, diskursom shva}enim kao statutom iskaza, na S1treba gledati kao na posrednika. On posreduje u jednoj ozna~iteljskojbateriji koju nikada i nikako nemamo prava da uzmemo kao raspr{enu,kao da ve} nije uobli~ena u mre`u onoga {to se naziva znanje.Ono se postavlja od momenta u kome S1 po~inje da ne{to predstavljasvojim posredovanjem u definisanom polju, u ta~ki u kojoj se nalazimo,kao ve} strukturirano polje znanja. A ono {to je njegova pretpostavka,hipokeimenon, jeste subjekt, utoliko {to predstavlja ovu specifi~nu crtu, a koga treba razlu~ivati od `ive individue. Ovaj potonji jezasigurno mesto subjekta, njegov beleg, ali ne pripada poretku onoga{to subjekt dopu{ta da se uvede preko statuta znanja.S1 S2$ Nema sumnje da je tu, oko re~i znanje, ta~ka ambigviteta na kojojdanas treba da naglasimo ono za {ta sam od sada u~inio va{e u{i osetljivimraznim putevima, stazama, probljescima, fle{ovima.Da podsetim zbog onih koji su uhvatili bele{ku o tome, zbog onihkojima se to jo{ mota po glavi. Desilo mi se pro{le godine da u`itak (jouissance)Drugoga nazovem znanjem.Sme{na stvar. Pravo govore}i ta formulacija nikada jo{ nije izgovorena.Ona vi{e nije nova po{to sam ve} pro{le godine uspeo da je predvama u~inim dovoljno uverljivom, da o njoj govorim, a da ne proizvedemnaro~ito negodovanje. To je jedna od ta~aka sastanka koji sam