Stru~ni rad - Tech ni cal pa per

DOPRINOS NS SORTI KRMNIH BILJAKA PROIZVODNJI STO^NE HRANE

Mihailovi} Vojislav, Kati} Slobodan, Vasiljevi} Sanja, Pataki Imre, Miki} Aleksandar, Mili} Dragan

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izvod: U radu su predstavljena dostignu}a u oplemenjivanju krmnihbiljaka u Zavodu za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u periodu1947 - 2006. Radom na 9 vrsta krmnog bilja, stvorena je 51 sorta priznata uSrbiji i 7 sorti u inostranstvu. Prvi pro gram oplemenjivanja krmnog bilja uInstitutu zapo~et je na lucerki kao najzna~ajnijoj krmnoj biljci. Mo`e sepodeliti u nekoliko ciklusa, koji se odlikuju stvorenim sortama, od kojih suizuzetno ra{irene u proizvodnji, NS Banat ZMS II i NS Mediana ZMS V. Razli -~itim metodama oplemenjivanja do sada je u Novom Sadu stvoreno 13 sortilucerke. Nove sorte lucerke (Banat VS i NS Alfa), {iroke su genetske osnove,adaptabilnije od stranih sorti na uslove gajenja u Srbiji, a po prinosu i kvalitetu su bolje. Oplemenjivanje crvene deteline zapo~eto je 90-tih godina pro{logveka i to je najmla|i pro gram u Zavodu za krmno bilje. Za kratko vreme,stvorene su dve NS sorte crvene deteline, Kolubara i Una. Oplemenjivanjejednogodi{njih krmnih mahunarki zasnovano je na o~uvanju i odr`ivomkori{}enju geneti~kih resursa jednogodi{njih krmnih mahunarki, oli~enih uZbirci jednogodi{njih krmnih mahunarki, sa naglaskom na oplemenjivanje naprinos krme i zrna kao glavnim pravcima i oplemenjivanjem na pove}anjeotpornosti na abiotski stres. U oplemenjivanju samooplodnih krmnih mahu -nar ki primenjuju se pedigre metod, balk metod i povratno ukr{tanje kao naj -ra{irenije metode. Ovim oplemenjiva~kim procedurama stvorene su {irokopoznate sorte ozimog krmnog gra{ka (Pionir), ozime grahorice (Neoplanta),jarog sto~nog gra{ka (Ju nior, Jezero) i jare grahorice (Novi Beograd). Ople -menjivanje krmnih sirkova i sudanske trave vr{i se stvaranjem sorti (Ti tan,Sava, NS [e}erac) i hibrida (NS ^iker i Siloking) izra`enog potencijala zavisoke i stabilne prinose, koji su pogodni za iskori{}avanje u vidu zelenekrme, sena i sila`e.

Klju~ne re~i: oplemenjivanje, krmno bilje, kvalitet, prinos, sorta

Uvod

Rad na oplemenjivanju krmnih biljaka u dana{njem Institutu za ratarstvo ipovrtarstvo u Novom Sadu, zapo~et je osnivanjem Poljoprivredne ogledne sta -nice, 1938. godine, u okviru Odseka za proizvodnju i oplemenjivanje bilja. U vidu posebne organizacione jedinice, oplemenjivanje krmnih biljaka vr{i se uOdeljenju za krmno bilje, od 1962. godine i Zavodu za krmno bilje, od 1976.godine do danas.

Oplemenjivanje krmnih biljaka u Institutu odvija se na velikom broju vrsta,sa naglaskom na mahunarke. Me|u vi{egodi{njim mahunarkama, najve}izna~aj pripada lucerki, kao najva`nijoj orani~noj krmnoj biljci u Srbiji, dok je

225

pro gram oplemenjivanja crvene deteline me|u najmla|im zapo~etim u Zavodu.Od jednogodi{njih krmnih biljaka, najzna~ajniji su sto~ni gra{ak, grahorica,krmni sirak i sudanska trava. Manje obimni programi oplemenjivanja odvijali suse, ili se jo{ uvek odvijaju, na krmnim kupusnja~ama, travama i faceliji. Sa 51sortom priznatom u Srbiji i sa 7 sorti priznatih u inostranstvu, Institut za ratar -stvo i povrtarstvo predstavlja vode}u nacionalnu instituciju i kada je u pitanjuoplemenjivanje i gajenje krmnih biljaka.

Oplemenjivanje lucerke

Pro gram oplemenjivanja lucerke u Srbiji zapo~et je posle drugog svetskograta, kori{}enjem jednostavnih metoda oplemenjivanja. U po~etnim koracimakori{}ene su lokalne (autohtone) populacije, uz primenu masovne selekcije kaonajstarije metode stvaranja novih sorti (\uki}, 2002). Tako je stvorena ~uvenasorta populacija “Panonska lucerka” (Borojevi}, 1992).

Pove}anje prinosa zelene krme i sena, njihove nutritivne vrednosti i stabil -nosti je esencijalno u oplemenjivanju lucerke (Brummer, 2004). Hronolo{kiposmatrano od prvih selekcionih programa, pa do modernih programa u ople -me njivanju lucerke, glavni ciljevi ostaju isti: ve}i prinos krme, pove}anje per -zistentnosti i popravljanje kvaliteta lucerke (Volonec et al., 2002).

U procesu oplemenjivanja veoma je bitna {iroka geneti~ka varijabilnostmaterijala koji se koristi u stvaranju novih sorti lucerke. Od po~etka rada naoplemenjivanju lucerke u Institutu, cilj je bio {irenje genetske zbirke genotipovalucerke, koji su prikupljani ne samo od autohtonih populacija iz zemlje, ve} irazmenom materijala sa doma}im i svetskim nau~no-istra`iva~kim institu cija -ma. Genotipovi dobijeni razmenom sa drugim institucijama i gen bankama,uklju~eni su u programe oplemenjivanja i stvaranja novih sorti lucerke {irokegenetske osnove.

Tab. 1. Prinosi krme i sena (t/ha) novopriznatih NS sorti lucerke 2004-2006.Tab.. 1. For age and hay yields (t/ha) of the new NS lu cerne cultivars dur ing 2004-2006

SortaCultivar

KrmaFor age (t/ha)

ProsekAv er age

SenoHay (t/ha)

ProsekAv er age

2004 2005 2006 2004-2006 2004 2005 2006 2004-2006

Banat VS 36,9 117,4 110,9 88,4 10,9 23,3 21,8 18,7

NS ALFA 38,4 118,8 109,3 88,8 11,2 24,6 21,1 18,9

NS Mediana 36,1 114,7 112,2 87,6 10,6 23,2 22,5 18,8

Zavod za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada radina oplemenjivanju lucerke vi{e od pet decenija, a kao rezultat rada stvoreno jetrinaest sorti lucerke. Oplemenjivanje lucerke u Zavodu za krmno bilje vr{eno jeu nekoliko ciklusa (Kati} i sar., 2002). Prvi ciklus vezan je za same po~etkeoplemenjivanja, kada je stvorena NS Banat ZMS II (najpoznatija), NS Ba~ka ZMS Ii NS Vr{ac ZMS IV. Prvi ciklus stvaranja sorti karakteri{e rad sa autohtonimdoma}im populacijama i primenom metoda masovne i individualne selekcije.Drugi ciklus oplemenjivanja lucerke se odlikuje po~etkom primene me|uvrsnog ukr{tanja (M. sativa x M. falcata), kao metodom oplemenjivanja i stvaranja sorti,a to je i vreme po~etka stvaranja sinteti~kih sorti. U ovom ciklusu nastaje drugageneracija sorti lucerke (NS Mediana ZMS V, Novosa|anka H-11). Tre}i ciklus,

226 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

koji traje od po~etka devedesetih godina pro{log veka, jeste pe riod kojikarakteri{e primena metoda oplemenjivanja sa ciljem stvaranja sinteti~kih sortilucerke {iroke genetske osnove, pove}anog nivoa otpornosti na dominantnebolesti lucerke u uslovima na{e zemlje. Ovaj pe riod se odlikuje stvaranjemnajve}eg broja sorti (Slavija, Rasinka, Tisa, Begej, i najnovije Banat VS i NS Alfa).Tako|e podela na cikluse i primenjene metode oplemenjivanja je relativna, zbog preplitanja metoda oplemenjivanja kroz cikluse. Tako je u tre}em ciklusustvorena i sorta Danka interspecies ukr{tanjima M. sativa x M. falcata.

Sorte lucerke (Tab. 1) koje su stvorene u poslednjem ciklusu opleme nji -vanja, priznate posle 2000. godine, predstavljaju sorte koje treba da zauzmumesto i zamene postoje}i sortiment NS lucerki.

Sorte lucerke stvorene u prethodnim ciklusima oplemenjivanja odlikuju seizuzetno visokim prinosima krme i sena (Tab. 3). NS Banat ZMS II je sorta name -njena za intenzivne sisteme kosidbe, rana adaptabilna sorta, namenjena gajenju na kvalitetnim zemlji{tima, otporna na su{u, odli~nog kvaliteta (Tab. 3). NSMedijana ZMS V je tako|e sorta stvorena u drugom ciklusu oplemenjivanja uZavodu za krmno bilje, koja se odlikuje dobrim proizvodnim osobinama. Uspe -{no se gaji na te`im hidromorfnim zemlji{tima i u uslovima blago kisele reakcijezemlji{ta. Zbog prisustva gena `ute lucerke (M. sativa x M. falcata) u svomgenomu, otporna je na niske tem per a ture i tolerantna na poleganje, ~estoko{enje i najva`nije bolesti (Kati} i sar., 2002). NS Mediana ZMS V je sorta kojamo`e ostvariti pun genetski potencijal za prinos i na zemlji{tu tipa pseudoglej,uz prethodno primenjene meliorativne mere (Kati} i sar., 2006). Sorta Slavija (injoj sli~na po morfolo{ko - proizvodnim karakteristikama i na~inu nastanka,Rasinka) je sorta koja svoj puni potencijal ostvaruje u intenzivnoj proizvodnji(Tab. 2), odlikuje se i visokim prinosima semena (Karagi}, 2004), izuzetnogkvaliteta (Tab. 3), namenjena intenzivnim uslovima iskori{}avanja, pogotovo uuslovima navodnjavanja. Novosa|anka H-11 je sorta namenjena za te`a, hidro -morfna zemlji{ta, tipi~an predstavnik M. me dia Pers, podvrste nastale inter -species hibridizacijom. To je sorta brdskog podru~ja, lo{ijih zemlji{ta, odli~na uekstenzivnim sistemima kori{}enja. Sve ove starije sorte u intenzivnom sistemuiskori{}avanja imaju biljke sli~ne visine, du`ine i broja internodija (Tab. 2).

Tab. 2. Prinosi krme i sena sorti lucerke u 2006 (5 otkosa)

Tab. 2. For age and hay yields t/ha of lu cerne cultivars in 2006 (5 cuts)

SortaCultivar

KrmaFor age(t/ha)

SenoHay(t/ha)

VisinaHeight(cm)

Br. int.Internodenum ber

Du`inaInternode

length (cm)

NS Banat ZMS II 117,7 23,4 72,2 11 6,6

NS Mediana ZMS V 119,1 24,8 70,2 11 6,4

Slavija 124,4 23,2 72,8 11 6,6

Novosa|anka H-11 115,1 21,1 70,0 11 6,5

Prosek - Av er age 119,0 23,1 71,3 11 6,5

LSD0,05 7,2 1,7 3,3 0,8 0,4

0,01 9,5 2,2 4,4 1,0 0,5

Nove sorte lucerke odlikuju se tako|e visokim prinosima krme i sena kao isorte stvarane u ranijem periodu (Tab 4). Osim {to su visoko prinosne, ostvaruju

Zbornik radova, Sveska 43, 2007. 227

prednosti u odnosu na sorte iz ranijih ciklusa oplemenjivanja i po tome {to su im popravljene pojedine osobine u odnosu na stare sorte. Tako Banat VS u odnosuna Banat ZMS II ima ve}i nivo otpornosti na Verticilium albo-atrum, poleganje,boljeg je kvaliteta, dok je nivo prinosa sli~an (Tab. 4). Ona je kao i NS Banat ZMSII ranostasna sorta koja dobro podnosi su{u i intenzivan sistem iskori{}avanja.

Tab. 3. Hemijski sastav sorti lucerke u 2006, Novi SadTab. 3. Chem i cal com po si tion of lu cerne cultivars in 2006 in Novi Sad

Sorta - Cultivar Proteini - Pro tein (%) Celuloza - Fi bre (%)

NS Banat ZMS II 19,77 24,25

NS Mediana ZMS V 21,21 23,14

Slavija 21,33 23,44

Novosa|anka H-11 20,37 21,55

Prosek - Av er age 20,67 22,9

LSD0,05 1,8 0,8

0,01 2,5 1,1

NS Alfa je sinteti~ka sorta {iroke genetske osnove. Nastala je od diver -gentnih roditeljskih komponenti poreklom iz zapadne i severne Evrope. To jevisokoprinosna sorta ve}eg nivoa otpornosti na poleganje, bolja na te`im,hidromorfnim zemlji{tima (Tab. 1). Odlikuje se ve}im sadr`ajem proteina, te jeovo sorta od koje se o~ekuju visoki prinosi proteina po jedinici povr{ine (Tab. 4).

Tab. 4. Hemijski sastav sorti lucerke u 2005. godini Kru{evacTab. 4.Chem i cal com po si tion of lu cerne cultivars in 2005 in Kru{evac

Sorta - Cultivar Proteini - Pro tein (%) Celuloza - Fi bre (%)

Banat VS 20,1 32,3

NS Alfa 21,1 31,3

NS Mediana ZMS V 20,70 30,73

Izbor sorte i poznavanje njenih karakteristika va`an je uslov postizanjaviso kih i stabilnih prinosa kvalitetne kabaste sto~ne hrane. Oplemenjivanjelucerke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo se odvija vi{e od ~etiri decenije unekoliko ciklusa.

Ciljevi oplemenjivanja: ve}i prinos krme i sena, bolji kvalitet, razli~itiintenziteti iskori{}avanja, ve}i nivo otpornosti na stresne uslove. Do sada jestvoreno 13 sorti lucerke. NS sorte lucerke se odlikuju visokim prinosima krme isena, stvorenih za razli~ite rejone gajenja i nivoe otpornosti na bolesti i stresneuslove.

Nove sorte lucerke, {iroke genetske osnove, su adaptabilnije od stranihsorti na uslove gajenja u Srbiji, a po prinosu i kvalitetu su bolje od stranih sortikoje se pojavljuju na tr`i{tu na{e zemlje i predstavljaju nezaobilazan faktorpostizanja visokih i stabilnih prinosa kvalitetne sto~ne hrane.

228 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Oplemenjivanje crvene deteline

Glavni zadatak u oplemenjivanju crvene deteline, druge po zna~aju vi{e -godi{nje krmne leguminoze, je stvaranje sorti koje daju visok prinos kvalitetnekrme, tolerantne na ekonomski-zna~ajnije bolesti. Osim toga, u novije vremeoplemenjiva~ki rad na crvenoj detelini ima za cilj kreiranje usko specijalizovanihsorti za odre|ena podru~ja gajenja, visoke adaptibilnosti. Da bi se realizovalipostavljeni ciljevi od naro~ite je va`nosti posedovanje odgovaraju}eg po~etnogmaterijala. Prou~avanjima mnogih autora (Si mon, 1998; Boller et al., 2003;Gaue&Ingwersen, 2003; Herman et al., 2003; Boller et al., 2004; Vasiljevi} et al., 2005a) potvr|ena je vrednost lokalnih ekotipova crvene deteline u odnosu namaterijal iz drugih regiona, ~injenicom da aklimatizovani ekotipovi ostvarujuve}e prinose krme u odnosu na slabije aklimatizovane populacije i sorte.Tako|e, od naro~itog je zna~aja da se na osnovu geneti~ke analize nasle|ivanjakvantitativnih osobina na koje se vr{i oplemenjivanje obavi izbor najadekvatnijih metoda.

Dosada{nja istra`ivanja su pokazala da su najzna~ajnije metode koje sekoriste u oplemenjivanju crvene deteline: masovna selekcija, individualna selek -cija, rekurentna fenotipska selekcija i polikros metod (Vasiljevi} i sar., 2003)

Veliki broj sorti crvene deteline je nastao metodom masovne selekcije. Uprvim fazama selekcionog rada na crvenoj detelini uglavnom se primenjuje ovajmetod. Tay lor & Quesenberry (1996) navode da metod masovne selekcije zau -zima zna~ajnije mesto u oplemenjiva~kom radu na crvenoj detelini, pre svegazbog svoje jednostavnosti i efikasnosti. Ovaj metod se primenjuje pri radu sadivljim i lokalnim populacijama. Novoselova (1986) isti~e da je ovaj metod odnaro~itog zna~aja za one osobine prema kojima je ve} izvr{ena prirodnaselekcija i koje se odlikuju visokom heritabilno{}u.

Kao veoma efikasna metoda za pove}anje sadr`aja proteina se pokazalaindividualna selekcija (\uki} i sar., 1996).

Rekurentna fenotipska selekcija se pokazala veoma efikasnom u selekcijina du`u stabljiku (Bowley et al., 1984), vi{eglavost (Tay lor et al., 1985), perzis -tent nost (Montpetit & Coulman, 1991), u stvaranju genotipova tolerantnih napreparat 2,4-D (Tay lor et al., 1989), kao i u produkciji 2n polena (Par rot & Smith1986).

Osnovna ideja primene polikros metoda je izdvajanje klonova sa dobrimOKS, koji mogu da se iskoriste za stvaranje pobolj{anih sinteti~kih sorti (Novo -selova, 1986; Tay lor & Quesenberry, 1996).

U novije vreme, naro~ito se istra`uju dodatne mogu}nosti pro{irenja ge net -ske varijabilnosti, posredstvom kontrolisanog ukr{tanja (hibridizacije) i po lip -loidije, prevashodno u cilju pove}anja prinosa krme kod crvene deteline.

Detaljnija geneti~ka istra`ivanja na crvenoj detelini su ote`ana s obziromda se radi o izrazito heterozigotnoj stranooplodnoj vrsti, sa izra`enim meha -nizmom gametofitne inkompatibilnosti, {to spre~ava stvaranje in bred linija,koje imaju homozigotne S alele, neophodne za kontrolisano ukr{tanje.

S obzirom na veliku deficitarnost sortnog semena crvene deteline, nadoma}em tr`i{tu 90-tih godina XX veka, zapo~et je intenzivniji rad na ople me -njivanju ove krmne leguminoze u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Kao izvornimaterijal za po~etak oplemenjiva~kog rada na ovoj biljnoj vrsti su poslu`ilelokalne, autohtone populacije crvene deteline sa podru~ja Srbije i Republike

Zbornik radova, Sveska 43, 2007. 229

Srpske. Osim toga, intenzivno se radilo na stalnom oboga}ivanju gen-kolekcijecrvene deteline putem me|unarodne razmene. Kao rezultat dosada{njeg radana oplemenjivanju crvene deteline primenom masovne, odnosno fenotipskerekurentne selekcije, do sada su priznate dve sorte: Kolubara (2000 god.) i Una(2004 god.).

Sorta Kolubara je nastala metodom jednokratne masovne selekcije izodabrane lokalne populacije crvene deteline, iz regiona Valjevo (Vasiljevi} i sar.,2001; Vasiljevi} i sar., 2005). Kolubara je srednje rana sorta crvene deteline.Poseduje dobru mo} regeneracije (brzina regeneracije = 14 cm) nakon kosidbe.Osim toga odlikuje se dobrim grananjem i prezimljavanjem. Stabljika je bujnoobrasla krupnim listovima, tamnozelene boje, prose~ne visine 53,2 cm. Otporna je prema poleganju i ekonomski zna~ajnijim bolestima kao {to su: Sclerotiniatrifoliorum, Erysiphe communis, Gleosporium spp.

U razli~itim agroekolo{kim uslovima, na tri lokaliteta (Kru{evac, Novi Sad,Zaje~ar), trogodi{nji prose~an prinos zelene mase sorte Kolubare (44,64 t.ha-1)je bio vi{i u odnosu na dugogodi{nji doma}i stan dard, kru{eva~ku sortu K-9(43,65 t.ha-1 - Graf. 1). Osnovni indikator kvaliteta crvene deteline, sli~no kaokod lucerke, je sadr`aj sirovih proteina. Prema rezultatima hemijskih analiza,koje su obavljene u Centru za krmno bilje u Kru{evcu, sorta Kolubara je u drugojgodini `ivota, iz ~etiri otkosa u proseku imala ve}i sadr`aj proteina (18,82 %), uodnosu na stan dard (K-9 - 18,58 % ).

Graf. 1. Prose~an prinos zelene krme sorte crvene deteline Kolubare (t/ha) 1996-1998 u odnosu na stan dard K-9

Graph. 1. Av er age green for age yield of the red clo ver cultivar Kolubara (t ha-1) dur ing 1996-1998 rel a tive to the K-9 stan dard

Sorta crvene deteline Una predstavlja sinteti~ku sortu nastalu odabiranjembiljaka po fenotipu iz prikupljenih populacija i sorti crvene deteline. Pripadagrupi srednje ranih sorti i osrednje je otporna na pepelnicu. Dobra sposobnostobrazovanja ve}eg broja izdanaka i olistalost uslovljavaju visok prinos i kvalitetkrme. Stabljika je uspravna, dobro se bokori sa slabije izra`enom maljavo{}u.Visina biljke iznosi u proseku 48,7 cm (Vasiljevi} i sar., 2005b).

U razli~itim agroekolo{kim uslovima, na ~etiri lokaliteta (Kru{evac, Zemun,Sombor i Novi Sad) dvogodi{nji prose~an prinos zelene mase sorte Une (33,31 t

230 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

ha-1 - Graf. 2) je bio statisti~ki zna~ajno ve}i u odnosu na dugogodi{nji doma}istan dard, kru{eva~ku sortu K-17 (31,9 t ha-1).

Graf. 2. Prose~an prinos zelene krme sorte crvene deteline Une (t/ha) 2002-2003 u odnosu na stan dard K-17

Graph. 2. Av er age green for age yield of the red clo ver cultivar Una (t ha-1) dur ing 2002-2003 rel a tive to the K-17 stan dard

Prema rezultatima hemijskih analiza, koje su obavljene u Centru za krmnobilje u Kru{evcu 2003. godine, sorta Una je u drugoj godini iskori{}avanja iz triotkosa imala prose~an sadr`aj sirovih proteina 17,58 %, {to je bilo na nivoustandarda (17, 71 %), dok je sadr`aj sirove celuloze bio manji u odnosu na stan -dard.

U skorije vreme u Zavodu za krmno bilje zapo~et je rad na hibridizacijicrvene deteline. Imaju}i u vidu da su rezultati hibridizacije u velikom stepenuodre|eni izborom roditeljskih parova, izvr{ena je ocena op{tih i posebnih kom -binacionih sposobnosti odabranih roditelja, u odnosu na agronomski-zna~ajneosobine posredstvom dialelnih ukr{tanja. Detaljnom geneti~kom analizomnasle|ivanja ispitivanih osobina kod dialelnih hibrida crvene deteline, odre|enesu smernice budu}eg oplemenjiva~kog rada na ovoj biljnoj vrsti (Vasiljevi},2004).

Oplemenjivanje jednogodi{njih krmnih mahunarki

Rad na oplemenjivanju jednogodi{njih krmnih mahunarki u Institutu zaratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, zapo~eo je njegovim osnivanjem, ishode}i sa 16 sorti sto~nog gra{ka (Pisum sativum L.) i obi~ne (Vicia sativa L.), panonske (Vicia panonnica Crantz) i maljave grahorice (Vicia villosa Roth), priznatih sorti uSrbiji i inostranstvu (Tab. 5). Svi programi oplemenjivanja jednogodi{njih krm -nih mahunarki u Institutu zasnovani su na Zbirci jednogodi{njih krmnih mahu -narki, sa oko 1500 akcesija 16 rodova i 67 vrsta, me|u kojima preovla|uju ro do -vi: gra{ak (Pisum L.), grahorica (Vicia L.), lupina (Lupinus L.) i grahor (LathyrusL.).

Jedan od dva osnovna pravca oplemenjivanja usmeren je na stvaranjeozimih i jarih sorti za krmu, pogodnih i za zeleni{no |ubrenje, me|u kojima sunajrasprostranjenije sorta ozimog gra{ka NS-Pionir, sorta ozime grahorice

Zbornik radova, Sveska 43, 2007. 231

232 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Tab

. 5

. Pri

no

si (

t ha

-1)

no

vo

sad

skih

so

rti je

dn

og

od

i{njih

krm

nih

mah

un

ark

i st

vo

ren

ih d

o 2

00

6.

go

din

eTab

. 5

Yie

lds

(t h

a-1)

of

No

vi S

ad

cult

ivars

of

an n

ual fo

r ag

e le g

um

es

de vel o

ped

un ti

l 2006

Fo

rma,

vrst

a i t

ipS

ea so

n, sp

e cie

s an

d t

yp

eIm

e s

ort

eC

ult

ivar

nam

e

Godin

a i z

em

lja

pri

znava

nja

Year

and

co

un tr

y

of

reg

is tr

a ti

on

Pri

nos

zele

ne k

rme

Yie

ld o

f g

reen

fo

r ag

ePri

nos

sena

Yie

ld o

f hay

Pri

nos

zrna

Yie

ld o

f g

rain

Ozi

mi krm

ni g

ra{a

kW

in te

r fo

r ag

e p

ea

NS

-Dunav

1977, S

rbija

40,0

- 4

5,0

8,0

- 1

0,0

2,0

- 2

,5

NS

-Pio

nir

1977, S

rbija

45,0

- 5

0,0

10,0

- 1

2,0

2,5

- 3

,0

Jari

gra

{ak z

a k

om

bi n

o va

no

iskori

{}ava

nje

Sp

ring

dual-

pur p

ose

pea

NS

-Ju nio

r1992, S

rbija

40,0

- 5

0,0

9,0

- 1

2,0

3,0

- 4

,0

NS

-Lim

1992, S

rbija

35,0

- 4

0,0

7,5

- 8

,53,0

- 3

,5

Jari

pro

tein

ski g

ra{a

kS

pri

ng

pro

tein

pea

Mora

vac

1994, S

rbija

--

3,5

- 4

,0

Jeze

ro1995, S

rbija;

2005,

Ukra

jina

--

4,0

- 5

,0

Javo

r2002, S

rbija;

2005,

Ukra

jina

--

4,5

- 5

,0

Ozi

ma o

bi~

na g

rahori

caW

in te

r co

m m

on v

etc

h

Novo

sadsk

a 6

24

1967, S

rbija

30,0

- 4

0,0

7,5

- 8

,51,2

- 1

,8

NS

Sir

mijum

1979, S

rbija

30,0

- 4

5,0

7,0

- 9

,01,2

- 1

,6

Kadm

os

NS

1999, G

r~ka

35,0

- 4

5,0

7,5

- 8

,51,2

- 1

,6

Neop

lanta

2005, S

rbija

35,0

- 4

5,0

8,0

- 8

,51,2

- 1

,8

Jara

ob

i~na g

rahori

caS

pri

ng

co

m m

on v

etc

h

Novo

sadsk

a 5

590

1967, S

rbija

30,0

- 3

5,0

7,0

- 7

,51,5

- 1

,8

Beogra

d1970, S

rbija

30,0

- 3

5,0

7,0

- 8

,01,5

- 2

,0

Novi

Beog

rad

1997, S

rbija

35,0

- 4

0,0

7,5

- 8

,01,5

- 2

,5

Ozi

ma p

anonsk

a g

rahori

caW

in te

r H

un g

ar i

an v

etc

hN

S P

anonik

a1979, S

rbija

35,0

- 4

0,0

6,5

- 7

,51,2

- 1

,8

Ozi

ma m

aljava

gra

hori

caW

in te

r hair

y v

etc

hN

S V

iole

ta1979, S

rbija

35,0

- 4

5,0

8,5

- 9

,50,8

- 1

,2

Neoplanta i sorta jare grahorice Novi Beograd. Ove sorte se odlikuju prinosimave}im od 45 t ha-1 zelene krme i 9 t ha-1 sena kod gra{ka i 35 t ha-1 zelene krme i8 t ha-1 sena kod obi~ne grahorice, sa sadr`ajem sirovih proteina u suvoj materiji krme od oko 200 g kg-1 kod gra{ka i 220 g kg-1 kod obi~ne grahorice, sa vari -ranjem prinosa izme|u godina od najvi{e 20 % i zadovoljavaju}im prinosomsemena. Naj~e{}e metode oplemenjivanja u ovu svrhu su masovna selekcija kod prirodnih populacija i pedigre i balk metode individualne selekcije kod popu -lacija nastalih ukr{tanjem (Mihailovi} et al., 2006).

Cilj drugog velikog programa oplemenjivanja je stvaranje jarih i ozimihsorti proteinskog gra{ka, sa prinosima zrna od 4,5 t ha-1, sadr`ajem sirovihproteina od oko 250 g kg-1, masom hiljadu zrna izme|u 150 g i 200 g i dos pe -vanjem za `etvu pre `etve p{enice. Pove}anje prinosa ostvarivo je iznala`enjemoptimalnog odnosa komponenti prinosa, kao i o~uvanjem stvorenog prinosa,naj~e{}e putem uvo|enja gena za afila tipa lista i skra}ene internodije, kako bise pove}ala otpornost na poleganje i determinantan rast, kako bi se obezbediloujedna~eno sazrevanje, pedigre i balk metode individualne selekcije kod popu -lacija nastalih ukr{tanjem, kao i metod povratnog ukr{tanja, kod uvo|enjasvojstava odre|enih recesivnim genima. Od novosadskih sorti jarog proteinskog gra{ka, najve}e povr{ine u Srbiji zauzimaju Jezero i Javor (Mihailovi} et al.,2005).

Tab. 6. Prinosi novostvorenih novosadskih sorti ozimog sto~nog gra{ka i ozimegrahorice

Tab. 6. Yields of the newly de vel oped Novi Sad cultivars of win ter feed pea and win tercom mon vetch

SortaCultivar

Prinos zelene krmeGreen for age yield

(t ha-1)

Prinos suve materijeDry mat ter yield

(t ha-1)

Prinos semena/zrnaGrain/seed yield

(kg ha-1)

NS-Pionir (s) 29,3 6,1 1595

Pionir 31,7 7,9 2150

Kosmaj 32,7 7,8 2282

Cer 29,3 7,1 2700

NZRLSD

0,05 3,3 0,5 147

0,01 4,1 0,6 179

NS Sirmium (s) 25,3 5,4 1089

Tara 28,9 6,6 1339

Morava 27,8 6,7 1176

LSD0,05 1,9 0,4 61

0,01 2,4 0,5 77

Dodatni pro gram oplemenjivanja, koji u sebi obuhvata mnoge elementeprethodna dva, jeste stvaranje ozimih i jarih sorti sto~nog gra{ka i obi~negrahorice za kombinovano iskori{}avanje (i za krmu i za zrno) koje se odlikujuvisokim prinosima krme i pove}anim prinosima zrna, sa smanjenim sadr`ajemantinutritivnih sastojaka u zrnu. Najuspe{niji rezultat ovog programa je sortaNS-Ju nior, prva doma}a sorta gra{ka za zrno, koja se odlikuje velikomprilagodljivo{}u na razli~ite uslove sredine i koja je i dalje veoma raspro -stranjena na proizvodnim povr{inama u Srbiji. Ostali programi ople me njivanjajednogodi{njih krmnih mahunarki obuhvataju, izme|u ostalog, stvaranje sorti

Zbornik radova, Sveska 43, 2007. 233

proteinskog gra{ka otpornih na gra{kov `i`ak (Bruchus pisorum L.) i sorti belelu pine (Lupinus albus L.) otpornih na alkalnu reakciju i visoke koncentracijekalcijuma u zemlji{nom rastvoru. Oplemenjivanje na niske tem per a ture i su{u unajve}oj meri je ugra|eno u sve pomenute programe oplemenjivanja.

Najnoviji rezultati oplemenjivanja jednogodi{njih krmnih mahunarki u Ins -titutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, obuhvataju ozime sorte krmnoggra{ka Pionir i Kosmaj, gra{ka za kombinovano iskori{}avanje Cer i grahoriceTara i Morava, priznate 2006.

Oplemenjivanje krmnog sirka i sudanske trave

Oplemenjivanje krmnog sirka (Sor ghum bicolor L. Moench) i sudansketrave (Sor ghum sudanense Stapf. ex Prain) u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu usmereno je na stvaranje hibrida sa izra`enim potencijalom zavisoke, kvalitetne i stabilne prinose krme, pogodne za iskori{}avanje u viduzelene krme, sena i sila`e (Pataki et al., 2006). Na osnovu ostvarenih rezultata(Tab. 7), novostvoreni hibrid Siloking i sorte krmnog sirka Ti tan, sirka {e}erca NS [e}erac i sudanske trave Sava, priznati su 2006. godine.

Tab. 7. Prinosi novostvorenih novosadskih hibrida krmnog sirka, sirka {e}erca i sudanske trave

Tab. 7. Yields of the newly de vel oped Novi Sad hy brids of for age sor ghum, sweet sor -ghum and Su dan grass

HibridHy brid

Prinos zelene krmeGreen for age yield

(t ha-1)

Prinos suve materijeDry mat ter yield

(t ha-1)

NS-D`in (s) 69,7 19,6

1 Ti tan 86,3 25,3

NS-^iker (s) 66,7 19,6

2 Siloking 81,4 25,3

LSD0,05 3,2 1,5

0,01 3,9 1,8

Novosadski {e}erac (s) 52,6 15,9

3 NS {e}erac 58,2 18,5

LSD0,05 2,3 1,1

0,01 3,0 1,4

Srem (s) 62,7 17,8

4 Sava 70,5 21,4

LSD0,05 1,8 0,9

0,01 2,4 1,2

Literatura

Boller, B., Tan ner, P., Günter, S., Schubiger, F. X., 2003: De scrip tion and eval u a tion of acol lec tion of for mer swiss red clo ver land races, Czech J. Genet. Plant Breed., 39:31-37.

Boller, B., Tan ner, P., Günter, S., Schubiger, F. X., 2004: Mattenklee land races, a valu ablesource of ge netic vari a tion for red clo ver breed ing, Grass land Sci ence in Eu rope, 9:386-388.

234 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Borojevi}, S., 1992: Principi i metodi oplemenjivanja bilja, Nau~na knjiga, Beograd.Bowley, S. R., Tay lor, N. L., Cornelius, P. L., 1984: Phenotypic re cur rent se lec tion for stem

length in “Kenstar” red clo ver, Crop. Sci., 24: 578-582.Brummer, E. C., 2004: Ap ply ing Genomics to Al falfa Breed ing Pro grams, Crop Sci., 44:

904-1906.\uki}, D., Mihailovi}, V., Tomi}, Zorica, 1996: Rezultati oplemenjivanja krmnih biljaka u SR

Jugoslaviji na kraju XX veka, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 26: 5-16.

\uki}, D., 2002: Biljke za proizvodnju sto~ne hrane, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet uNovom Sadu, Novi Sad, 421.

Gaue, R., Ingwersen, B., 2003: Meth ods and re sults of red clo ver breed ing at theNortddeutsche Pflanzenzucht Hans-Georg Lembke KG, Czech J. Genet. Plant Breed.,39: 86-90.

Herrmann, D., Boller, B., Widmer, F., Kölliker R., 2003: Ge netic char ac teri sa tion and po ten -tial or i gin of swiss red clo ver land races (Trifolium pratense L.), Czech J. Genet. PlantBreed., 39: 120-124.

Karagi}, \., 2004: Komponente prinosa, prinos i kvalitet semena lucerke u zavisnosti odsistema kosidbe, doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u NovomSadu, Novi Sad.

Kati}, S., Luki}, D., \uki} D., 2002: Morfolo{ke osobine, prinos i hranljiva vrednost lucerke,Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 36: 103-114.

Kati}, S., Vasiljevi}, Sanja, Mili}, D., Lazarevi}, B., Dugali}, G., 2006: Mogu}nost gajenjalucerke i crvene deteline na pseudogleju uz primenu kre~njaka i rizobiuma, Zbornikradova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 42, II: 31-39.

Komisija za priznavanje sorti krmnog bilja, 2000: Rezultati ispitivanja novostvorenih istranih sorti krmnog bilja u oglednom polju i laboratoriji u periodu 1996/97 i 1997/98 godine, Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Repubike Srbije,Beograd.

Komisija za priznavanje sorti krmnog bilja, 2004: Rezultati ispitivanja novostvorenih istranih sorti krmnog bilja u oglednom polju i laboratoriji u periodu 2002/03 i 2003/04 godine, Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Repubike Srbije,Beograd.

Mihailovi}, V., Miki}, A., ]upina, B., Eri}, P., 2005: Field pea and vetch es in Ser bia andMontenegro, Grain Le gumes, 44: 25-26.

Mihailovi}, V., Miki}, A., Kati}, S., Mili}, D., Vasiljevi}, Sanja, Pataki, I., ]upina, B., 2006: Di -rec tions and re cent achieve ments in breed ing an nual for age and grain le gumes inSer bia, Ab stracts of the COST Ac tion 852 Fi nal Meet ing Qual ity Le gume-Based For -age Sys tems for Con trast ing En vi ron ments, Gumpenstein, Aus tria, 30 Au gust - 3Sep tem ber 2006, 4.

Monpetit, J. M., Coulman, B.E., 1991: Re sponses to di ver gent se lec tion for ad ven ti tiousroot growth in red clo ver (Trifolium pratense L), Euphytica, 58: 119-127.

Novoselova, A. S., 1986: Selekciÿ i semenovodstvo klevera, Agropromizdat,Mos kva.

Pataki, I., Mihailovi}, V., Kati}, S., Vasiljevi}, Sanja, Karagi}, \., Mili}, D., Miki}, A., 2006:Ana l y sis of yield com po nents in for age sor ghum (Sor ghum bicolor (L.) Moench) hy -brids, The Book of Ab stracts of the II In ter na tional Sym po sium of Ecol o gists of the Re -pub lic of Montenegro, Kotor, Montenegro, 20-24 Sep tem ber 2006, 135.

Par rot, W. A., Smith, R. R., 1986: Re cur rent se lec tion for 2n pol len for ma tion in red clo ver,Crop Sci., 26: 1132-1135.

Si mon, U., 1998: Wild red clo ver (Trifolium pratense L. ssp. spontaneum Willk.) a use fulcom po nent for al ter na tive uses of grass land, Pro ceed ings of the 21st Meet ing ofEUCARPIA Fod der Crops and Ame nity Grasses Sec tion, Kartause Ittingen, Swit zer -land, 9-12 Sep tem ber 1997, 123-126.

Tay lor, N. L., Cornelius, P.L., Long, M.G., 1985: Phenotypic re cur rent se lec tion for mul ti -ple-parted heads in red clo ver, Crop Sci., 25: 489-494.

Zbornik radova, Sveska 43, 2007. 235

Tay lor, S. G., Baltensperger, D. D., Quesenberry K. H., 1989: Re cur rent half-sib se lec tionfor 2,4-D tol er ance in red clo ver, Crop Sci. 29: 1109-1114.

Tay lor, N. L., Quesenberry, K. H., 1996: Red Clo ver Sci ence, Cur rent Plant Sci ences and Bi -ol ogy in Ag ri cul ture, 28.

Vasiljevi}, Sanja, Mihailovi}, V., Mitrovi}, M., 2001: Nova sorta crvene deteline - Kolubara.Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 35, 357-365.

Vasiljevi}, Sanja, [urlan-Momirovi}, Gordana, Luki}, D., @ivanovi}, T., Kati}, S., Mihailovi},V., Mili}, D., Miki}, A., 2003: Efektivnost razli~itih metoda selekcije u oplemenjivanjucrvene deteline (Trifolium pratense L.), Selekcija i semenarstvo, IX, 1-4: 77-85.

Vasiljevi}, Sanja, 2004: Geneti~ka analiza nasle|ivanja kvantitativnih osobina dialelnihhibrida crvene deteline. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd-Zemun.

Vasiljevi}, Sanja, Pataki, I., [urlan-Momirovi}, Gordana, @ivanovi}, T., 2005a: Pro duc tionpo ten tial and persisitence of red clo ver va ri et ies, Grass land Sci ence in Eu rope, 10:577-580.

Vasiljevi}, Sanja, Kati}, S., Mihailovi}, V., Pataki, I., Karagi}, \., Miki}, A., Ivanovi}, M.,2005b: Rezultati oplemenjivanja crvene deteline (Trifolium pratense L.) u Nau~nominstitutu za ratarstvo i povrtarstvo, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad, 41: 489-497.

Volonec, J. J., Cunningham, S. M., Haagenson, D. M., Berg, W. K., Joern, B. C., Wiersma,D.W., 2002: Phys i o log i cal ge net ics of al falfa im prove ment: past fail ures fu ture pros -pects, Field Crop Re search, 75: 97-110.

CONTRIBUTION OF NS CULTIVARS OF FORAGE CROPS TO FEED PRODUCTION

Mihailovi} Vojislav, Kati} Slobodan, Vasiljevi} Sanja, Pataki Imre, Miki} Aleksandar, Mili} Dragan

In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops, Novi Sad

Sum mary: This pa per de scribes the achieve ments of the for age breed ing pro gramof the For age Crops De part ment of the In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops in Novi Sadfrom 1946 till 2006. The pro gram has in volved work on nine spe cies of for age crops andhas pro duced 51 cultivars reg is tered in Ser bia and seven reg is tered abroad. It startedwith the breed ing of al falfa as the most im por tant for age crop spe cies. The al falfa part ofthe pro gram can be di vided into sev eral cy cles ac cord ing to the dif fer ent cultivars thatmarked each cy cle. The most im por tant among these are the cultivars NS Banat ZMS IIand NS Mediana ZMS V, which are very widely grown in com mer cial pro duc tion and havehigh yields and ex cel lent qual ity (Tab. 1 and 2). A to tal of 13 al falfa cultivars have been de -vel oped so far at the In sti tute us ing dif fer ent breed ing meth ods. The new al falfa cultivarsBanat VS and NS Alfa are char ac ter ized by high yields and qual ity of hay and for age (Tab. 3 and 4). They are better adapted to Ser bian grow ing con di tions than the for eign cultivarsand are also better than them in terms of yields and qual ity. The For age Crops De part -ment started breed ing red clo ver in the 1990s and this is its youn gest pro gram. In a shortpe riod of time, two red clo ver cultivars have been de vel oped, Kolubara and Una (Fig. 1and 2). The De part ment’s breed ing of an nual for age le gumes is based on the pres er va -tion and sus tain able use of ge netic re sources from its col lec tion of an nual for age le -

236 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

gumes. This part of the pro gram places spe cial fo cus on breed ing for for age and grainyields and also fo cuses on in creased re sis tance to abiotic stress. Self-pol li nated for age le -gumes are bred by the ped i gree method, bulk method and back cross ing. These breed ingpro ce dures have been used to de velop the widely known NS cultivars of win ter for age pea(Pionir), win ter vetch (Neoplanta), spring fod der pea (Ju nior, Jezero), and spring vetch(Novi Beograd), which pro duce out stand ingly high yields of ex cel lent qual ity (Tab. 5 and6). Breeding of for age sorghums and Su dan grass con sists in de vel op ing cultivars (Ti tan,Sava, NS [e}erac) and hy brids (NS ̂ iker, and Siloking) that have a large po ten tial for highand sta ble yields and are suit able for use as green for age, hay and si lage (Tab. 7.).

Key words: breed ing, cultivar, for age, qual ity, yield.

Zbornik radova, Sveska 43, 2007. 237