y

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

=Ako prikazete vrednost promenljive

y 2 2.5, 5..:=Na ekranu ce biti

y:2,2.5;5Otkucajte

Dobicete kao rezulltat jednu kolonu brojeva. Ovo znaci da sada intervalna promenljiva x uzima sve vredosti od 1 do 10 (kada se korak ne specificira podrazumeva se da je 1). Kako se sada specificira korak koji je razlicit od 1? Evo primera

x

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

=Ako prikazete vrednost promenljive

x 1 10..:=Na ekranu ce biti

x:1;10Otkucajte

1) Intervalne promenljive Pored obicnih promenljivih koje smo vec spominjali gde jedna promenljiva ima jednu vrednost (numericku ili tekstualnu) u Mathcadu postoje promenljive koje imaju vise vrednosti. To su intervalne i indeksirane promenljive. Intervalne promenljive su takve promenljive koje uzimaju numericke vredosti od neke pocetne do krajnje sa zadatim korakom. Evo odmah primer:

Mathcad Modul # 4 Intervalne promenljive

Indeksirane promenljive (vektori, matrice)- Unos matrice sa tastature- Unos matrice preko tabele za unos- Unos matrice pomocu intervalne promenljive- Prikaz matrice- Upis i ispis vecih kolicina podataka

- Unos (importovanje) matrice- Upisivanje (eksportovanje) matrice

i j⋅-0.2

-0.3

-0.4

-0.6

-0.6

-0.9

=i j+1.9

2.9

1.8

2.8

1.7

2.7

=j 0.1− 0.2−, 0.5−..:=i 2 3..:=

Na primer

Kako se sada koriste intervalne promenljive sa operatorima i funkcijama?. Intervalne promenljive mogu da figurisu u izrazu i da se prikaze vrednost tog izraza, na primer:

Sto se tice rada sa intervalnim promenljivama postoje ogranicenja- elementi definisanja promenljive (prvi,drugi,poslednji) moraju biti realni brojevi ili izrazi ciji su rezultati realni brojevi, pri cemu drugi mora biti izmedju prvi i poslednji- ne mozete dodeliti nekoj promenljivoj vrednost izraza gde figurisu intervalne promenljive- prvi,drugi,poslednji mogu imati pridruzene odgovarajuce jedinice

int3

2

4

6

8

10

=int3 p p korak+, zadnji..:=zadnji 10:=p 2:=korak 2:=

int2

0

-0.2

-0.4

-0.6

-0.8

-1

=int2 0 0.2−, 1−..:=int1

-5

-5.1

-5.2

-5.3

-5.4

-5.5

-5.6

-5.7

-5.8

-5.9

-6

=int1 5− 5.1−, 6−..:=

Evo nekih primera definisanja intervalne premenljive

gde je interv intervalna promenljiva, prvi je promenljiva ili izraz koji definise prvi clan a drugi je promenljiva ili izraz koji definise drugi clan, poslednji je promenljiva koji definise poslednji clan. Korak se, naravno, odredjuje na osnovu prvog i drugog clana niza (moze biti i negativan)

interv:=prvi,drugi..poslednji

Opsti oblik definisanje intervalne promenljive je:

Zapazite da se ovaj operator ne unosi sa tastaturekao dve tacke .. nego kao tacka zarez ;

Ako zaboravite da je ; operator za intervalnu promenljivu naci cete ga u Matrix paleti

1.6

2.6

1.5

2.5

-0.8

-1.2

-1

-1.5

Dobicete rezultat koji predstavlja (u ovom slucaju) zbir tj. proizvod svakog pojedinacnog elementa promenljive i sa svakim elementom promenljive j. Principijelno cete dobiti rezultat gde ce u izrazu figurisati "svaki sa svakim" elementom odgovarajucih intervalnih promenljivih. Medjutim sledece nije dozvoljeno

Mozemo da koristimo i jedinice

To 273.15K:= korak 10K:= Tf 373.15K:=

T To To korak+, Tf..:= T

273.15

283.15

293.15

303.15

313.15

323.15

333.15

343.15

353.15

363.15

373.15

K

=

Mathcad ne dopusta definisanje promenljive preko izraza gde figurisu intervalne promenljive. To je logicno, jer u opstem slucaju necete dobiti niz vrednosti od pocetne do krajnje sa nekim korakom. Izuzetak je izraz koji se sastoji od jedne intervalne promenljive, tj.

k j:= k

-0.1

-0.2

-0.3

-0.4

-0.5

=

k je sada intervalna promenljiva koja ima iste vrednosti kao i intervalna promenljiva j

Sto se tice funkcija, prica je slicna. U funkcijama mogu figurisati intervalne promenljive i dobija se rezultat primene date funkcije na svaki element intervalne promenljive. Na primer

π

t 0π4

, π..:= sin t( )

0

0.707

1

0.707

0

= cos t( )

1

0.707

0

-0.707

-1

=

novaf arg( ) earg:=

x 0 3..:= novaf x( )

1

2.718

7.389

20.086

=

Medjutim, definisanje funkcije u kojoj figurise intervalna promenljiva nije dozvoljeno

x je intervalna promenljiva (definisana iznad)i to nije dozvoljeno

Definisite intervalnu promenljivu temperatura koja se nalazi u opsegu od 0 do 100 sa korakom 0.5 i prikazite njenu vrednost. Primetite da se ne prikazuju svi elementi. Kliknite u taj region i primetite "klizac" sa desne strane rezultata.

2) Indeksirane promenljive Verovatno najkorisniji tip podataka sa stanovista inzenjerskih proracuna su indeksirane promenljive. Indeksirane promenljive su takodje promenljive koje mogu imati vise od jedne vrednosti. Najjednostavnije cemo to objasniti na pojmu matrice. Kao sto znamo iz matematike, matrica je dvodimenzionalna struktura podataka koja ima redove (rows) i kolone (columns). Redovi i kolone se oznacavaju celim brojevima koji se zovu indeksi (zbog toga su nazvane indeksirane promenljive). Operatori za baratanje matricama su u paleti Matrix.

Postoji vise nacina da se u Mathcad definise (unese) matrica.

Unos matrice preko tastature

Iako matricu u Mathcad-u mozemo uneti element po element, to je neefikasno i neprakticno. U Mathcad-u postoji poseban operator za dodelu vrednosti promenljivoj koja je definisana kao matrica. Promenljivu definisemo kao matricu na standardan nacin operatorom za dodelu vrednosti

9

Matrica sa 1 vrstom i 3 koloneVr 4− 6 7( ):=

Vektori su jednodimenzione indeksirane promenljive tj. matrice vrste ili matrice kolone. Na primer

A0 0, 10=

To je, znaci, element matrice sa indeksom reda 1 i indeksom kolone 2. Primetite da su indeks reda i kolone razdvojeni zarezom i malo spusteni u odnosu na ime indeksirane promenljive. Obratite paznju da element u gornjem levom uglu matrice A ima indekse 0 za red i 0 za kolonu tj.

A1 2, 3−=

Dobicete na monitoru

A[1,2=

Otkucajte, na primer,

Kako cemo pristupiti pojedinim elementima matrice A? Za to nam sluzi operatorSa tastature se dobija srednjom levom zagradom tj [.

A

10

4−2

1

2

4

3

3−4

:=

Nadam se da je jasno sta sad treba uraditi. Ispuniti plejsholdere, naravno. Unecemo, za sada, neke numericke konstante (brojeve) proizvoljno i na taj nacin smo definisali matricu A.

A

:=

Potrebno je uneti broj redova (Rows) i broj kolona (Columns). Ako ostavimo 3 reda i 3 kolone i potvrdimo sa OK dobicemo sledecu semu koja lici na prikaz matrice u matematici tj tabela brojeva uokvirena malim ( ) ili srednjim [ ] zagradama .

U plejsholder cemo sad uneti matricu izborom Insert=>Matrix ili izborom operatoraiz Matrix palete ili najbrze, [CTRL]+M sa tastature. Dobicemo sledeci dijalog prozor

Pravi indeks Unesite Vc[1=

Vc1 2−=

Literalni indeks Unesite Vc.1=

Vc1 :=

Ime promenljive u zelenom i zutom regionu na monitoru izgledaju isto ali zeleni region predstavlja element vektore Vc sa indeksom 1 dok zuti region ne prikazuje vrednost promenljive jer promenljiva Vc.1 nije definisana. Jedinica je ovde samo deo imena promenljive. Ovo moze biti cest izvor gresaka jer na prvi pogled se ne primecuje razlika

Kliknite u zeleni i zuti region i primetite razliku. Naime kod zutog regiona se jedinica malo razmakne kad kliknete u njega da vam se naznaci da je to literalni indeks. Primetite i razlicito ponasanje lineje za editovanje

Matrica je univerzalna dvodimenzionalna struktura u Mathcad-u. Vektor je poseban slucaj jednodimenzione strukture. U Mathcad-u ne postoje tro i visedimenzinalne structure ali je dozvoljeno da svaki element matrice ili vektora takodje bude matrica ili vektor. na primer

M1

5−8

6

4

7−8

:= M2

4

6

8

5

:= VM1

M2

:=

Kada prikazemo elemente vektora V vidimo da vektor ima 2 elementa i svaki od njih u velikim zagradama, {n,m}, ima dva cela broja razdvojena zarezom.

V{3,2}

{2,2}

=

Vc 2−2

:= Matrica sa 3 vrste i tri kolone

Pojedini elementi ovih matrica su

Vr0 0, 4−= Vr0 1, 6= Vr0 2, 7=

Vc0 0, 9= Vc1 0, 2−= Vc2 0, 2=

Mathcad kao vektor tj. jednodimenzioni niz, u principu, podrazumeva matricu kolonu tako da indeks kolone nije potrebno navoditi

Vc0 9= Vc1 2−= Vc2 2=

tako za matricu vrstu ovo nije slucaj i morate navesti oba indeksa

Vr0 2, 7=

Nota Indeksi matrice su celobrojni izrazi razdvojeni zarezom za razliku od vec pomenutog literalnog ili "kobajagi" indeksa. Na primer

Iz ponudjene liste izaberite Input Table i potvrdite sa Finish. Dobicete ovakvu semu za unos gde su u sivim poljima oznaceni indeksi reda i kolone. Brojne vrednosti se unose u bela polja.

Unos matrice preko tabele za unos. Unos matrice na prethodno opisan nacin je nepraktican ako su u pitanju matrice sa vecim brojem redova i kolona. Pored toga, Mathcad vam na ovaj nacin nece dozvoliti unos matrice sa vise od 100 elemanata. Za matrice sa vecim brojem elemenata Mathcad-u postoji unos matrice preko tabele za unos. Izaberite Insert=>Component iz glavnog menija

Prikazite na ekran sve elemente vektora V1 pojedinacno

V[0[RAZMAKNICA]1,1=

unosi kao

V0( )1 1,

7−=

Obratite paznju na liniju za editovanje jer se

itd V1( )0 0,

4=V0( )1 1,

7−=

Pojedinim elementima matrice V0 ili V1 pristupama na standardan nacin

V14

6

8

5

=V0

5−8

6

4

7−8

=

Tako, na primer, {3,2} znaci da taj element predstavlja matricu sa 3 vrste i 2 kolone. Tako ako pristupimo pojedinim elementima vektora V (koji prestavljaju matrice)

{2,2}

Imenujte promenljivu tj. matricu (plejsholder) i unesite brojne vrednosti u ovu tabelu (kliknite u odgovarajuce polje i unesite brojnu vrednost - ne mozete unositi izraze)

Mtab0 1

01

2

3

-12 5-5 2

-6 3

6 7

:=

Mtab

12−5−6−

6

12−6

33

22

5

2

3

7

6−12

22

8

23

33

44

55

66

4

56

56

=

Primetite da se moze prikazati samo deo tabele. Kliknite u tabelu i videcete "klizace" sa desne i donje strane. Velicinu prikaza tabele mozete menjati ako "razvucete" crne kvadratice koji se pojavljuju kada kliknete u tabelu.

Unos matrice pomocu intervalne promenljive Ako elementi matrice zavise na neki nacin od indeksa reda i/ili kolone onda je moguce matricu uneti uz pomoc intervalnih promenljivih. Inace, intervalne promenljive su veoma korisne u kombinaciji sa indeksnim promenljivama.

Receno je da se promenljivoj ne moze dodeliti vrednost izraza u kojoj figurise intervalna promenljiva tj

Medjutim, ako je intervalna promenljiva istovremeno figurise u izrazu za indeks indeksirane promenljive (indeks mora biti ceo broj) i figurise u izrazu dodele vrednosti indeksiranoj promenljivoj,onda je to dozvoljeno

Na primer, vektor sa ekvidistantnim vrednostima mozete dobiti na sledeci nacin

i 0 4..:=

veci 5 i⋅:= vec

0

5

10

15

20

=

Ovde je svaki element indeksirane promenljive vec dobio svoju vrednost. Intervalna promenljiva i figurise kao indeks i istovremeno figurise u izrazu. To znaci da se dodela vrednosti ponavlja za svaku vrednost intervalne promenljive i

Evo jos jednog primera gde figurisu zajedno elementi indeksirane promenljive i intervalna promenljiva

0

*Ovo cesto moze izazvati konfuziju i treba biti oprezan i preporuka je ne koristiti ovaj Drugi nacin. Pogotovo je neprakticno unositi matricu na ovaj nacin jer se mora unositi kao jedna dugacka kolona. Na primer

v

3

5.8

7

6−10

=

vi

3

5.8

7

-6

10

=

vi

35.876−

10

:= Drugi nacin*Prvi nacinPrikaz vektora

sto daje sledeci izgled na ekranu

v[i:3,5.8,7,-6,10

2. Vektor se definise na sledeci nacin

i 0 4..:=

1. Definise se intervalna promenljiva sa korakom 1

Postoji jos jedan nacin unosa vektora ili matrice u Mathcad-u koji je koristen u prethodnim verzijama

Nota Primetite da se imena intervalnih promenljivih pojavljuju kao indeksi. To znaci da ce ti indeksi uzeti sve vrednosti intervalne promenljive. Takodje i intervalne promenljive figurisu u izrazu. Ovo je slicno matematickoj notaciji

MI

2

5

8

11

14

1

4

7

10

13

0

3

6

9

12

1−2

5

8

11

=MIi j, 2 3 i⋅+ j−:=

j 0 3..:=i 0 4..:=

Takodje i matricu mozete definisati preko intervalnih promenljivih. Na primer

fib

0

1

1

2

3

5

8

=fibi fibi 1− fibi 2−+:=i 2 6..:=

fib1 1:=fib0 0:=

Evo primera generisanja Fibonacijevog niza

vec1

0

5

10

15

20

=vec1i vec1i 1− 5+:=i 1 4..:=vec10 0:=

0 1 212− 5 23

Prikaz matrice Primecujete da Mathcad moze prikazati matricu na razlicite nacine. Matrica sa manjim brojem elemanta se prikazuje slicno matematickoj notaciji, dok se matrica sa vecim brojem elemanta prikazuje kao tabela sa naznacenim indeksima reda i kolone. Na primer

M42 i, 2 i⋅:=

M3i i j+, i j+:=

M2i j,j

j 1+:=

M1i j,i

j:= i

j

x4i j+ i j⋅:=

x3i 5+ i 5+:=

x220 i:= i

x1i i j⋅:= j

j 0 4..:=i 0 5..:=

Iako je dozvoljeno da intervalna promenljiva figurise kao indeks indeksirane promenljive pri dodeli vrednosti izraza u kome figurise intervalna promenljiva, neke dodele nisu moguce. Proverite sta je od sledecih dodela ispravno a sta nije. Da li umete da objasnite zasto neke dodele nisu ispravne a zasto neke jesu? Zapazite sta se desava kada neki elementi indeksirane promenljive ne dobiju svoje vrednosti. Kod ispravnih dodela proverite vrednosti dobijenih indeksiranih promenljivih

M

1

2

3

3

6

10−

4−7

12

=

Mi j,

1

2

3

3

6

-10

-4

7

12

=Mi j,

134−

267310−

12

:=

M[i,j:1,3,-4,2,6,7,3,-10,12

j 0 2..:=i 0 2..:=

primer

Mtab

12−5−6−

6

12−6

33

22

5

2

3

7

6−12

22

8

23

33

44

55

66

4

56

56

= Mtab

0 1 2

0

1

2

3

4

5

6

7

-12 5 23

-5 2 33

-6 3 44

6 7 55

-12 -6 66

6 12 4

33 22 56

22 8 56

=

Prikaza matrice mozete menjati tako sto kliknete u matricu i izaberete Format=>Result iz glavnog menija. Zatim izaberete opciju Display Options.

Matrix display style imate tri opcije: Automatic, Matrix, Table. Automatic znaci da ce Mathcad manje matrice da prikazuje u stilu Matrix a vece u stilu Table. To ima logike jer ce vam velike matrice zauzeti veliki prostor ako bi se prikazivale kao Matrix. Stil Table, kao sto je prikazano, prikazuje samo deo matrice a sa desne i donje strane se prikazuju klizaci tako da mozete pregledavati ostale delove matrice. Naravno, izborom Matrix ili Table vi mozete da fiksirate stil prikaza.

Pored toga, za Matrix stil ako oznacite Expand nested arrays onda ce se elementi matrice koji su vektori ili matrice (ugnjezdene matrice) takodje prikazati. Na primer

Sa izborom Matrix i potvrdjenim Expand nested arraysV

{3,2}

{2,2}

=V

5−8

6

4

7−8

4

6

8

5

=

Stil Table ne dozvoljava prikaz matrica u matrici tj. ovakve matrice mozete prikazati samo kao

V0

0

1

[3,2]

[2,2]

=

Ako vam u prikazu Table smetaju indeksi kolona i redova mozete iskljuciti njihov prikaz desnim klikom na tabelu i izborom opcie Properties.

klikom na tabelu i izborom opcie Properties.

Dobijate sledeci dijalog prozor

Gde Show column/row labels znaci prikazivanje ili neprikazivanje indeksa kolona i redova. Ako ovo nije selektovano dobijamo.

Mtab

-12 5 23

-5 2 33

-6 3 44

6 7 55

-12 -6 66

6 12 4

33 22 56

22 8 56

=

Nota Negativna strana prikaza intervalne promenljive i vektora u Mathcad-u je i ta sto i sam prikaz moze

y2 1.4=

ali mozete

Primetite da je indeks vektora izraz koji ima celobrojnu vrednost (to je potreban uslov) za sve vrednosti intervalne promenljive x. Iako x i y imaju iste vrednosti, ne mozete napisati

y

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=yx 1−0.2

x:=

Definicija vektora preko intervalne promeljive je moguca. Tako, na primer

x 1−0.20

1

2

3

4

5

=Rekli smo da intervalna promenljiva moze definisati u izrazu. Na primer

x

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=Prikaz intervalne promenljive

x 1 1.2, 2..:=Definicjija intervalne promenljive

Nota Ne sme se izgubiti iz vida da se intervalne i indeksirane promenljive razlicito tretiraju u Mathcad-u. Evo primera koji ima za cilj da to utvrdi i razjasni sto je moguce vise ovu razliku

Unesite matricu sa imenom M55 pomocu tabele za unos sa 5 redova i 5 kolona. Elementi matrice neka budu proizvoljne brojne vrednosti. Nakon toga prikazite vrednosti matrice M55 kao matricu, kao tabelu sa i bez indeksa reda i kolona

22 8 56

Ovde cemo samo prikazati najcesci slucaj kada iz nekog programa, ili sa nekog instrumenta, imate matricu numerickih vrednosti u obliku tekstualnog fajla (takav fajl je citljiv pomocu npr. Notepad-a). Ako npr. imamo dve velike kolone brojeva u tekstualnom fajlu (prikazan samo deo fajla otvoren u Notepad-u)

Unos matrice (importovanje)

Unos istih podataka u razlicite programe je dosadan i zamoran posao podlozan greskama pogotovo ako je velika kolicina podataka u pitanju. Mathcad nudi nekoliko mogucnosti unosa vecih kolicina podataka (matrica) iz drugih programa ili fajlova a takodje i upisivanja podataka u fajlove.

Importovanje i eksportovanje pomocu prikaza matrice kao tabele 1.Pomocu File Read or Write komponente (Insert=>Component=>File Read or Write2.Kopiranje iz i u druge programe3.

Upis i ispis vecih kolicina podataka

Nota Da bi se izbegle nedoumice i zabune, preporuka je da se intervalne i indeksirane promenljive prikazuju samo na nacin prikazan zelenim regionima.

y

0

0

1

2

3

4

5

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=y

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

= y

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=

yi

0

0

1

2

3

4

5

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=yi

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=i 0 5..:=

Indeksirana promenljiva - vektor

x

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=

x

0

0

1

2

3

4

5

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=x

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

=

Intervalna promenljiva

Nota Negativna strana prikaza intervalne promenljive i vektora u Mathcad-u je i ta sto i sam prikaz moze dovesti do zabune. Na prikaz i intervalne i indeksirane promenljive se moze uticati na isti nacin 1. Desnim tasterom i izborom Properties 2. Format=>Result=>Display options. Evo primera

1. Ove dve kolone mozemo uneti takodje sa Input table komponentom. Ali umesto da unosimo podatke, desni klik na tabelu nam daje kontekstni meni. Izaberemo opciju Import

Tada dobijamo dijalog koji nam kaze da izaberemo odgovarajuci fajl koji ce biti importovan u tabelu

Podaci0 1

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

0.1 58.87

0.2 87.34

0.3 26.16

0.4 53.41

0.5 82.79

0.6 43.8

0.7 38.63

0.8 12.56

0.9 37.19

1 36.67

:=

Kliknite u matricu Podaci i vidite koliko ima redova i kolona

2.Drugi nacin je pomocu komponente File Read or Write. Pomocu ove komponente mozete matrice podataka da ucitavate u Mathcad ili da ih upisujete u fajlove. Kada ovu komponentu izaberete dobijate dijalog prozor u kome birate citanje (Read from a file) ili upisivanje (Write to a file). Obelezite Read from a File. Tada dobijate sledeci dijalog prozor

Zelite da ucitate tekst fajl (Text Files) i kada kliknete na Browse izaberite tekstualni fajl (ja sam izabrao fajl kao i u primeru sa Input table) i potvrdite sa Finish.

Podaci1

C:\..\MCADModPodaci.txt

:=

Ovo znaci znaci da promenljiva Podaci1 dobija vredonstiiz naznacenog fajla (slika diskete) Evo vrednosti promenljive Podaci1

0 1

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

0.1 58.87

0.2 87.344

0.3 26.159

0.4 53.406

0.5 82.791

0.6 43.798

0.7 38.627

0.8 12.558

0.9 37.19

1 36.67

1.1 55.98

1.2 68.474

1.3 11.069

1.4 91.483

1.5 82.654

1.6 39.133

=

Razlika izmedju ove dve komponente je da Input table samo ucitava podatke iz fajla dok File Read and Write komponenta je fizicki povezana sa datim fajlom i svaka promena u fajlu MCADModPodaci.txt se reflektuje na promenljivu Podaci1. Ova fizicka povezanost moze biti problem kada kopirate ili prebacujete fajlove jer im se menja putanja. Ako se to desi (dodela promenljivoj Podaci1 nece biti uspesna) morate ponovo uspostaviti vezu sa fajlom MCADModPodaci.txt desnim klikom i izborom Choose File ponovo usposavite vezu sa datim (ili nekim drugim) fajlom

3. Takodje se mogu formirati matrice kopiranjem (copy/paste) iz drugih Windows programa. Uzmimo isti ovaj tekstualni fajl i iz njega iskopirajmo samo deo fajla u promenljivu Podaci2. U Notepadu otvorite fajl i selektujete sta zelite da kopirate, zatim u Notepadu izaberete Copy. U Mathcad-u definisete promenljivu Podaci2 i kada se pojavi plejsholder izaberete Paste

Podaci2

1

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

1.7

1.8

1.9

2

36.67009068

55.97998722

68.47388758

11.0693884

91.48290745

82.65350914

39.13265079

30.78287582

17.64286239

29.57101035

85.91204031

:=

Formirajte matricu Podaci3 sa podacima iz fajla MCADModpodaci.txt gde prva kolona uzima vrednosti od 2 do 3.

Ovakva definicija promenljive ne funkcionise ako imamo vise od 100 elemenata matrice (to smo vec spomenuli). Tada mozemo koristiti Input table komponentu. U sledecem primeru cemo iskopirati blok iz Excel tabele koji ima vise od 100 celija sa numerickim vrednostima u promenljivu Podaci3. Otvoricemo Excel fajl i selektovati odredjeni blok celija, zatim u Excelu izabrati opciju Edit=>Copy. U Mathcadu kliknemo desnim tasterom na formirani unos sa Input table komponentom i biramo opciju Paste Table

Tako cemo dobiti zeljenu matricu

Podaci30 1

0 0.84 0.91

:=

0

1

0.84 0.91

0.91 -0.76

Prikazati vrednosti matrice Podaci3.

Nota Obratite paznju na format brojeva u Excel-u. Format mora biti onakav kakav Mathcad prihvata, inace necete dobiti zeljeni rezultat. Ako pogledate vrednosti matrice Podaci3 i primetite da ima jedan red vise ispunjen nultim vrednostima to je zbog greska ("bug") ove verzije Mathcad-a. U narednim modulima je dat opis operatora i funkcija nad matricama cete naci nacin kako da se poslednjeg reda oslobodite.

U Excelu formirajte pomocu neke formule (proizvoljno je izaberite) blok sa vise od 100 numerickih vrednosti. Zatim pomucu Input table komponente iskopirajte blok iz Excel-a u promenljivu KopijaExcel

Upisivanje matrice (eksportovanje) Ako iz Mathcad-a zelite da koristite podatke za druge programe to mozete uraditi na sledeci nacin

1. Prikazite matrice u stilu Table i kada kliknete desnim tasterom na nju dobijate opciju Export

Nakon toga vam samo preostaje da sacuvate ovu matricu u fajl.

2. pomocu komponente File Read or Write samo sto ovog puta izeberete Write to a file

2. pomocu komponente File Read or Write samo sto ovog puta izeberete Write to a file

C:\..\Podaci.prn

Podaci1

Treba da imenujete fajl (Podaci.prn) i da u dobijeni plejsholder stavite ime matrice ciji ce podaci biti upisani u taj fajl (Podaci1). Slicno prethodno recenom, svaka promena matrice Podaci1 uzrokuje upis novih podataka u fajl. Takodje zbog fizicke povezanosti pri premestanju ili kopiranju fajlova se mora ponovo uspostaviti veza desnim tasterom misa i izborom Choose File

3. Kopiranjem matrice sa copy/ paste u druge programe. Na primer, kopiranje matrice Podaci2 u Excel tabelu

Copy Paste

Nota. Mathcad dobro saradjuje sa Excelom i oni se mogu "spojiti" tj. da razmenjuju podatke i rezultate proracuna medju sobom

______________________________________________________________________Kraj

Ako pogledate vrednosti matrice Podaci3 i primetite da ima jedan red vise ispunjen nultim vrednostima to je zbog greska ("bug") ove verzije Mathcad-a. U narednim modulima