1

06.03.2009

Dividenda je prihod od kapitala koji predstavlja deo dobiti koji pripada akcionaru kao vlasniku HOV koje se zovu akcije.Mogu da je dobiju i fizička i pravna lica.Kod fiz lica akcionarsko društvo koje isplaćuje dividendu je u obavezi da kod isplata dividendi fiz licu obračuna i odbije akontacioni porez od istog prihoda od dividende i akcionaru isplati ostatak.

Rezident-akcionarsko društvo obračunava i odbija porez po odbitku kod isplate dividendi pravnom licu nerezidentu što predstavlja i konačni plaćeni porez koji on snosi.

Propisi koji tretiraju odnos filijale i matične kompanijePrihod od dividendi u filijali uključuju se u prihode matične kompanije ali uvećani za iznos plaćenog poreza na dobit korporacije, odnosno poreza po odbitku na dividendu.

Poreski kreditOdnosi se na plaćeni porez na dobit odnosno porez plaćen po odbitku na dividendi i za taj iznos umanjuje se poreska osnovica za isplatu poreza na dobit korporacije- misli se na 2.matičnu kuću. Dve situacije u zavisnosti da li je isplatilac dividende oslobođen ili ne poreza na dobit korporacije.

1. ako isplatilac dividende plaća porez na dobit korporacije tada matična kuća ima pravo da koristi poreski kredit

2. ako je isplatilac dividende potpuno ili delimično oslobođen na porez korporacije primalac dividende unosi u poresku osnovicu (odnosno prihode) pun iznos primljene dividende

Oporezivanje kamataKamata je prihod od kapitala koji ostvaruju oni koji pozajmljuju kapital.Fizička lica-zakon o porezu na dohodak građanaq. Kod fiz lica kamate su prihodi od kapitala i akontacione kamate i obračunava se i naplaćuje porez po odbitku. Zajedno sa drugim prihodima ulaze u poresku osnovicu koja podleže plaćanju godišnjeg sintetičkog poreza.

Pravna lica-zakon o porezu na dobit korporacije. Kod pravnih lica imamo slučaj nerezidenta. Isplatilac kamate obračunava i naplaćuje porez o dobitku na pun iznos kamate. U slučaju rezidenta isplatilac kamate plaća ulagaču pun iznos kamate koja se uključuje u njegove ukupne prihode.

Suštinska razl-kod rezidenta pravnog lica isplatilac kamate ne zaračunava porez po odbitku, dok kod fizičkog lica i pravnih lica nerezidenata zaračunava.

Poreski tretman ulagača u akcije

Zakonodavac može za ulaganja koja se vrše u akcije predvideti stimulativni ili destimulativna rešenja. Tako npr može biti omogućeno fiz lice da od svoje poreske osnovice odbije kao nestandardni dobitak, rashode koje je imao na ulaganje i npr investicije akcije udele drugih preduzeća.Može biti predviđeno oslobađanje ili umanjivanje oporezivog dohodka za:

1. ulaganje u otpočinjanje sopstvene delatnosti2. ulaganje na osnovu ugovora u samostalnu delatnost drugog lica3. ulaganje u društvena lica4. ulaganja u kupovinu akcija 5. ulaganja u kupovinu udela rezidenata pravnih lica-navedena ulaganja mogu da iznose u razl okolnostima određene procentne iznose...Recimo 10%, zajedno sa ostalim nestandardnim odbicima. Ako su kojim slučajem veća, može se dozvoliti poreskom obvezniku da to revalorizovano rasporedi na 10 narednih godina.

Poreski tretman ulaganja u obeznice i druge HOVNaš zakon je uglavnom destimulativan -fizičkom licu se ne priznaje nestandardan odbitak ulaganje u obveznice.-po zakonu o porezu na dobit korporacije postoje olakšice kada obveznik kupi 0bveznice javnog zajma. Tako što se poreska osnovica umanjuje za visinu ulganja.-poreske olakšice na obveznice se u Srbiji regulišu na poreskim zakonima i to može biti npr zakon o izdavanju kratkoročnih obveznica republike.

2

Poreski tretman usluga na finansijskom tržištuPDV se plaća u načelu na sve poslove i radnje koje ne predstavljaju poslove na promet proizvoda, izuzev jednog broja zakonski određenih usluga.Usluge berze se oprezuju, a osnovicu predstavlja naknada koja se za navedene usluge utvrđuje.

20.03.2009.

Uredbe o komisiji za HOV

Komisija za HOV je osnovni regulator finansijskog tržišta.To je samostalna organizacija, koja kao posebno pravno lice samostalno i nepristrasno donosi odluke o ocenjivanju uslova o ispunjenosti za emitovanje HOV, za rad berzanskih posrednika sa naglašenom kontrolnom funkcijom.... Cilj komisije za HOV u regulisanju finansijskog tržišta je da obezbedi da ovo tržište bude pravično, otvoreno, efikasno, transparentno, uredno i konkurentno.Nadležnosti HOV su:

1. davanje odobrenja za emisiju akcija, dugoročnih HOV i svih HOV koje glase na stranu valutu. Osnovana je februara 1990. god

2. druga nadležnost je odobrenje 3. odobrenje kupcima za kupovinu 25% i više vlasništva4. izdavanje dozvole za rad berzača i berzanskim posrednicima5. kontrole rada berze i njenih posrednika6. davanje saglasnosti na statut i pravila rada berze i njenih posrednika7. kontrola pravnih lica koja posluju sa HOV8. sprečavanje špekulativnih poslova9. saglasnost na akta udruženja berzi i njenih posrednika10. davanje saglasnosti za izdvajanje programa obuke za brokere na fin tržištu

Prospekt je jedna vrsta oglasa i poziva potencijalnim investitorima za upis i kupovinu HOVOn sadrži osnovne podatke o emitentu i emisiji HOV.U svetu (berzanskom) prospekt se još naziva i umrlicom ili osmrtnicom, jer svojim izgledom podseća na umrlicu.Prospekt sa pozivom na upis i kupovinu se obavezno objavljuje u štampanim medijima da bi se upoznali svi potencijalno zainteresovani investitori. Prospekt se objavljuje tek po odobrenju komisije za HOV. Elementi prospekta su:

1. firma, naziv i sedište emitenta2. ukupan obim emisije i broj HOV koji se izdaje3. nominalna vrednost akcije4. vrsta akcije5. način objavljivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija6. vreme i način plaćanja akcija koje se kupuju7. prava, obaveze i momenat njihovog ostvarenja8. način isplate dividende i snošenje rizika9. posledice neuspešne emosije akcija

Obim emisije HOV je u direktnoj zavisnosti od obima sopstvenog kapitala.-visina sopstvenog kapitala je limit za obim emisije i time se obezbeđuje određena vrsta sigurnosti za ulaganje u HOV određenog emitenta. Da bi ubrzano dostigle cenzus sopstvenog kapitala banke i osiguravajuće institucije, kao i druge finansijske organizacije, mogu da imaju obim emisije veći od obima sopstvenog kapitala uz dokaz da imaju potencijalne kupce u visini najmanje 50% te emisije.

Ček je pisana isprava kojom izdavalac čeka trasant (i on je vl računa) daje nalog trasatu (a to je banka) da sa njegovog računa isplati njegovom korisniku (remitentu) iznos koji je naznačen na čeku.Da bi se pisana isprava smatrala čekom, ona mora da ispuni određene zakonske uslove:

1. označenje da je ček2. bezuslovni uput da se plati određena suma novca iz trasantovog pokrića3. mora da sadrži ime trasata4. mora da sadrži mesto isplate5. datum i mesto izdavanja čeka6. potpis onoga ko je ček izdao-ako kojim slučajem nije navedeno mesto plaćanja onda je to mesto trasata

3

- ako nije navedeno mesto izdavanja čeka, to je onda mesti trasantaPostoji ništavnost čeka ako na njemu nije naveden datum izdavanja čeka, zbog toga što od tog datuma počinju da teku sve čekovne radnje.Označenje remintenta i rok dospelosti čaka nisu bitni el, jer sa ček bez remitenta smatra čekom na donosioca, a ček je plativ po viđenju u okviru zakonom predviđenog roka.-ček kao HOV je instrument plaćanja. Osnovna razlika između čeka i menice je da u trenutku izdavanja kod čeka mora da se ima pokriće, dok kod nastajanja dužničko-poverilačkog odnosa kod menice lice koje je izdaje ne mora imati sredstva u tom trenutku, već u roku dospelosti.

Ček se odlikuje:1. formalnošću2. inkorporacijom3. fiksnom čekovnom obavezom4. strogošću5. samostalnošću obaveza6. solidarnošću7. neposrednošću

Vrste i načela čeka:Podela čekova se vrši po određivanju korisnika i načela čeka.Po određivanju korisnika: -na ime -po naredbi -na donosioca -mešovito.Osn razlika ogleda se u načinu prenosa čeka sa jednog korisnika na drugog.Primenjuju se opšta pravila o prenosu HOV.Sa aspekta namene čeka razlikujemo:

1. isplatni-služi za isplatu gotovog novca na blagajni banke. Koriste ga donosioci trn da za svoje potrebe dignu gotovinu ili plaćaju sitne usluge licima koji nemaju trn.

2. obračunski-služi za plaćanje između trasanta i remitenta bez upotrebe got novca. Mora imati klauzulu samo za obračun-nalog banci,.

3. barirani-ili precrtani ček predstavlja isplatni ček koji se precrtavanjem pretvara u obračunski ček. Služi za bezgotovinsko plaćanje između lica koja imaju trn kod banke. Razlikujemo opšti i posebni. Kod opšteg nije naznačeno kod koje se banke može naplatiti, dok se kod posebnog između crta naznačuje banka kod koje se može naplatiti.

4. akreditivni-služi za plaćanje kupovine određenih proizvoda na teret otvorenog akreditiva. Izdaju ga banke za plaćanje iz odobrenih potrošačkih kredita i kredita za npr rešavanje stambenog problema... Kao i delovi pravnih lica koji nemaju otvoren trn.

5. cirkularni-u ovu kategoriju se svrstavaju čekovi koje izdaju banke i poštanska štedionica po trn građana. Banka izdaje ček vl.računa koji kod nje ima pokriće, odnosno ona garantuje primaocu čeka da će po primljenom čeku izvršiti isplatu do unapred limitiranog iznosa bez obzira na stanje vlasnika računa. Za veći iznos plaćanja vlasnik računa kupuje od svoje banke tzv sertificirani ček na određeni iznos.

Menicom se smatra HOV sastavljena u zakonom propisanom obliku koja sadrži obavezu bezuslovnog plaćanja novčanog iznosa upisanog u njoj, poveriocu ili drugom licu po njegovoj naredbi upisanog na poleđini, bez obzira na prirodu pravnog posla na kome se zasniva.

Po obliku razlikujemo:1. vučenu (trasiranu) menicu-predstavlja naredbu jednog lica izdatu drugom licu da uplati određenu sumu

novca.2. sopstvenu (vlastitu, solo) menicu-je obećanje jednog lica drugom da će uplatiti određenu sumu novca.

Da bi nastala menica, neophodno je izdavanje jednostrane izjave, koja sardži naredbu ili obećanje na plaćanje određene sume novca. U početku menica je služila kao instrument platnog prometa, a danas kao instrument za obezbeđenje naplate kredita.

4

Bitni elementi menice:1. označenje da je menica2. bezuslovni uput da se plati određena suma novca3. ime onog ko treba da plati4. označenje dospelosti5. mesto gde plaćanje treba da se izvrši6. ime onoga kome se (po čijoj se naredbi) mora platiti (remitent)7. označenje dana izdavanja menice8. potpis onog koji je izdao menicu.

Vrste menica: Sa aspekta roka dospeća: 1. menica po viđenju2. menica na određeno vreme po viđenju3. menica na određeno vreme od dana izdavanja4. menica na određeni dan

Bitni menični el se mogu podeliti u 4 grupe:1. opšti2. personalni3. geografski4. kalendarski

Sopstvena menica se ne može umnožavati, niti ima akceptiranje.

Menična načela:1. Načelo pismenosti (formalnosti)- pisana isprava izdata u zakonom propisanom obliku na kojoj je zapisano

sve što je trebalo izjaviti o poslu na osnovu koga je emitovana. Sve radnje posle emisije menice moraju biti zapisane na njoj, a unošenje neke ograničavajuće klauzule protino zakonu čini je nevažećom.

2. Načelo inkorporacije- menična obaveza ne postoji bez menice. Pravo iz hartije neodvojivo je od prava nad hartijom. I oni čine jednu celinu.

3. Načelo fiksne obaveze-za dokazivanje poslovanja obaveza iz menice ne mogu se upotrebiti drugi dokazi osim onih koji nedvosmisleno izlaze iz same menice. Obaveza nastaje momentom potpisa na menici.

4. Načelo strogosti-prilikom realizacije meničnog potraživanja putem protesta ne ulazi se u druge dokaze, nego se činjenično stanje konstatuje po načelu pismenosti i fiksne obaveze.

Postoji materijalno pravna i originalna pravna strana ovog načela. Prva se ogleda u nezavisnosti menice od posla od koga je nastala, pa se menična obaveza javlja kao samostalna ovaveza zasnovana na jednostranoj izjavi meničnih potpisnika. Druga str ovog načela zasniva se na preduzimanju određenih procesnih radnji da bi se ostvarila prava. 5. Načelo solidarnosti-akceptnost trasirane menice i izdavalac sopstvene menice glavni su menični dužnici.

Ostali potpisnici su tzv uslovni menični dužnici. Glavni menični dužnici su obavezni da isplate menicu.6. Načelo samostalnosti obaveze-svaka menična izjava se ceni nezavisno od ostalih izjava, ako je jedan potpis

lažan on neće važiti, ali će važiti obaveze ostalih potpisnika. Sve dok postoji jedan ispravan potpis na menici menična obaveza je punovažna čak i ako je potpis trasanta lažan bez vidljivih formalnih nedostataka.

7. Načelo neposrednosti-imalac menice koji je do nje došao plaćanjem po protestu zbog toga što glavni menični dužnik nije glavnu meničnu obavezu isplatio, može izbrati samo jednog ili više meničnih dužnika i tražiti naplatu menice.

Menične radnje

Formalno pravne str načela strogosti ogleda se u preduzimanju određenih procesnih radnji da bi se ostvarila menična prava.Menične radnje mogu se podeliti u 2 grupe:

1. grupa prava vezanih za sticanje prava i obaveza 2. drugu grupu radnji čine aktivnosti koje obezbeđuju ostvarenje meničnih prava .

5

U okviru prve grupe navodimo sledeće: 1. izdavanje menice 2. akceptiranje3. avaliranje menice 4. indosuranje menice5. umnožavanje menice6. intervencija7. isplata menice

U okviru druge grupe navodimo:

1. podizanje protesta2. regres3. amortizaciju4. tužbu5. prigovore6. osiguranje menične sume

Prodaja menice od strane preduzeća naziva se diskont, a kupovina menice od str banke naziva se eskont.

28.03.2009.Akcije kao HOV Pojam, prava i odgovornosti imaoca akcija...Akcija je vlasnička HOV kojom njen zakoniti imalac stiče pravo vl nad idealnim delom jedne korporacije. Prava iz akcije proizilaze iz prava nad akcijom (princip inkorporacije). Vlasnik akcije ima proporcionalni udeo u vl korporacije, odgovornost za obaveze korporacije je pravno načelo samo do iznosa vrednosti njegovih akcija.

Prava akcionara:1. Pravo na akciju ( potvrdu o vlasništvu) i pravo upisa u registar vl- to pravo po našem zakonu se

ostvaruje u centralnom reg HOV tako što vlasnici akcija bivaju upisani u centralni reg. To znači da ni jedan zakoniti imalac HOV to ne može biti ukoliko nije upisan u CR HOV. I ono što je posebno bitno je da od trenutka upisa prava vlasništva u CR možete početi koristiti prava koja proizilaze iz akcije (svi ga stiču kupovinom akcija).

2. Pravo upravljanja- i ono se razl od prava glasanja (svaka akcija nosi jedan glas, ko ima jednu akciju ima jedan glas). Pravo glasanja na skupštini imaju oni koji imaju 5 i više glasova. (znači vezuje se za određeni cenzus)

3. Pravo na dividendu (udeo u dobiti preduzeća)4. Pravo preče kupovine kod novih emisija

1.ne želimo da ulaze novi eksterni akcionari2.ljubomorni jedni na druge pa želimo da imamo više od nekoga, da neko nebi preuzeo kontrolni paket akcija1.faza -svih 100 akcionara se pitaju kod nove emisije2. faza -ako neko nije iskoristio svoje pravo da kupi akcije, ostali se pitaju hoće li i to...3.faza- eksterni akcionari se pitaju

5. Pravo na prodaju i prenos akcija prava na deo6. Stečajne ili likvidacione mase po izvršenju svih obaveza7. Pravo na uvid u poslovne podatke o pslovanju preduzeća8. Pravo zamene pohabane akcije o svom trošku- dok je bila u papirnom obliku ranije sada je elektronski9. Pravo glasa može biti regulativno i kumulativno10. Pravo na dividendu da nekom bude isplaćeno može biti u gotovini, u imovini i u akcijama.

-Dividenda može biti varijabilna, fiksna i stimulativna.

Vrste akcija:Prema redosledu izdavanja:

-osnivačke (prve) -akcije sledećih emisija

6

Prema pravu glasa.-sa pravom glasa-akcije bez prava glasaPrema sadržini prava na učešće u dobiti:-obične (redovne) akcije-prioritetne (povlašćene)-kumulativne, participativne, konvertibilne (zamenljive).

Obične i povlašćene akcije mogu biti i garantovane npr na način da ako je emitent ćerka kompanija njen garant bude majka kompanija.

Vrste emisija akcija:Prema kupcima kojima je emisija namenjena postoji javna ili privatna ili interna .Javna se realizuje oglašavanjem javnog poziva za upis i uplatu akcija u sredstvima informisanja. Privatna emisija je namenjena već postojećim akcionarima i ona se kao takva može smatrati zatvorenom, na nju se ne odnosi princip publiciteta.Eminenti mogu biti oreduzeća i bankeodluka o emisiji akcija sadrži naziv i sedište emitenta vrsta akcije da li glasi na ime ili na donosioca, nominalna vrednost akcije, broj akcije koja se emituje, broj glasova po akciji ukoliko se radi o akcijama sa pravom glasa, način i rok za upis akcija, naziv banke kod koje se vrši uplata i rok za uplatu sredstava, način i rok za povraćaj sredstava u slučaju neuspevanja emisije, postupak distribucije akcija direktno ili preko posrednika, način ovlašćenja u smislu gde će biti oglašen prospekt (umrlica).Pored ovih el odluke o emisiji akcija ukoliko se radi o emisiji povlašćenih akcija ta odluka mora sadržati i sl el:

1. redosled ostvarivanja prvenstva ako se radi o više serija2. uslovi za isplatu kumulativne dividende3. snošenje rizika4. mogućnost zamene, što podrazumeva mogućnost konvertovanja takve povlašćene akcije u redovne ili

obične5. pravo preče kupovine6. dodatno pravo učešća u dobiti participativnih akcija -za ove vrste akcija bilo da je reč o redovnim ili povlašćenim utvrđuje se da li se uplata vrši odjednom ili u ratama što može dovesti do izdavanja privremene akcije. -sadržaj i oblik akcije kao pisane isprave -kao predmet kupoprodaje na trž kapitala akcija, kao pisana isprava zahtevala je određenu unifikaciju.-Njena tadašnja dva osnovna dela su bili plašt i kupovni tabak.

Plašt je sadržavala:1. oznaku da je akcija 2. oznaku vrste akcije3. firmu i sedište emitenta4. firmu i sedište kupca akcije ako je na ime5. nominalni iznos akcije6. visinu emisije te serije7. serijski kontrolni broj8. rokove isplate dividende9. mesto i datum emisije akcija10. faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta

Kuponski tabak je dr deo i sadržavao je:1. redni br kupona za naplatu dividende2. broj akcija po kojoj se isplaćuje dividenda3. nazi eminenta4. god za koju se dividenda isplaćuje5. faksimil ovlašćenog lica emitenta-emitent je imao obavezu da redovno snabdeva akcionare sa potrebnim br kupona.

Oveznica (pojam i vrste)

Obveznica je zajmovna HOV kojom se emitent obavezuje da će imaocu obveznice o roku cene dospelosti isplatiti iznos nominalne vr obveznice i ugovorenu kamatu. Vrlo se jasno definiše da je reč o zajmovnoj (ili dugovnoj) HOV koja nastaje po osnovu davanja zajma ili duga imaoca obveznice njenom emitentu.

7

Pravo iz obveznice sadrži 2 dela:-pravo na kamatu nominalnog iznosa odobrenog zajma-pravo na kamatu

Obveznice se uglavnom izdaju sa ciljem prikupljanja određenih finansijskih sredstava za rešavanje krupnih investicionih zahvata.Vrste obveznica:-prema načinu ostvarivanja prava:1.na ime2.obv na donosioca-prema načinu ostvarivanja prava na kamatu:1.obveznice sa kamatom isplativom odjednom, to su obv bez kupona2.obveznice sa kamatomisplativom u kamatnim periodima, to su obv sa kuponima-prema načinu obezbeđenja prava iz obveznice:1.garantovane2.negarantovane3.hipotekarne založnice-prema roku dospeća obaveze emitenta razlikujemo:1.kratkoročne2.dugoročne-prema prihodu investitoru:1. obv saa fiksnom kamatom2.sa varijabilnom kamatom3.sa pravom učešća u dobiti.-prema načinu ostvarivanja prava na povratak kamatnog iznosa:1.jednokratne2.u ratama (anuitetima)-prema posebnim pravima razlikujemo:1.participativne2.konvertibilne-prema valuti:1.dinarske2.devizne-prema emitentima:1.obveznice javnog sektora2.obveznice privatnog sektora

03.04.2009.Sadržaj obvezniceSastoje se iz dva dela: plašt i talon.Plašt ima dva dela lice i naličje to je oznaka da je obveznica naziv i sedište emitenta, naziv i sedište kupca, ukoliko se radi o obv na ime, ili oznaku na donosioca, naziv i sedište garanta, ukoliko postoji garancija, nominalna vrednost obv, oznaka valute, visina kamatne stope, način obračuna dobiti ili učešća u dobiti, rokovi otplate glavnice, mesto i datum izdavanja emisije, serijski kontrolni br obv i faksimil potpisa ovlašćenih lica emitenta.Unose se osnovni el iz odluke o emisiji obv posebno odredbe sa pravima imaoca obv prema emitentu.

Talon je istovremeno sam plašt obv kada se glavnica vraća odjednom na kraju otplatnog perioda i anuitetni kupon kada se glavnica vraća u rokovima kada se plaća kamata.Kuponi nose serijski br obv zbog principa inkorporacije, označeni su br od 1 do br koliko rokova otplate ima i rok dospeća naplate. Emitenti mogu biti preduzeća, banke i društveno-političke zajednice (opština,grad,pokraina,republika)Preduzeća kao emitenti obv su pravna lica koja u svoje ime i za svoj račun, a radi obezbeđenja dodatnih sredstava za tekuće poslovanje ili investicionu izgradnju vrše emisiju obv.Organ upravljanja preduzeća, donosi odluku o emisiji obv posle uvođenja elaborata o opravdanosti emisija obv.Obaveza je preduzeća da kod emisije dugoročnih obv dobije odobrenje komisije za HOV i da izvrše registraciju kod nje.

8

Kod kratkoročnih HOV obaveza im je samo da obaveste komisiju za HOV i da se izvrši registracija HOV. Društveno-političke zajednice emituju obveznice u svoje ime i za svoj račun za pokriće budžetskog deficita ili nekog investicionog poduhvata. (izgradnja auto-puta)

Odluci o emisiji ili zakonu o emisiji obv prethodi elaborat o opravdanosti emisija, sa posebnim akcentom na izvorima iz kojih će se iskupiti obv i isplatiti kamata.

Odluku donosi nadležni organ društveno-političke zajednice na nivou republike.Poslovne banke kao emitenti obv imaju istu proceduru i imaju iste obaveze kao i preduzeća. U preduzeću organi vlasti je skupština i donosi sve odluke.

Sadržaj odluke (zakona) o emisiji obv:1. Namena-u kratkim crtama treba navesti za šta ili za koje najčešće se koriste sredstva

prikupljena emisijom. U principu se uzima izvod iz elaborata opravdanosti.2. Iznos emisije-koliko ne samo kao rezultat potreba za sredstvima emitenta, već i od mogućnosti

plasmana te obv na primarnom tržištu.3. struktura apoena i broj obv-na bazi analize tržišta i utvrđenih ciljnih grupa u smislu da li se

radi o fiz licima ili pravnim, budućim kupcima obv, donosi se odluka o strukturi apoena i broju obv.

4. Kamatna stopa-fiksna (promenljiva) kamatna stopa.5. Vreme emisije-ukoliko su kupci široko stanovništvo, smatra se da je u praksi najbolje vreme

emisije kraj septembra do februara. Ukoliko su potencijalni kupci poljoprivredno stanovništvo najbolji period je kada poljoprivrednici plasiraju svoje proizvode i imaju para. Najnepovoljniji period-maj, jun, jul i prva polovina avgusta (period kada se donose odluke o godišnjem odmoru).

6. Rok otplate glavnice i plaćanje kamate-ovaj rok zavisi od namene sredstava koja se prikupljaju emisijom obv. Za investitore privlačnije je da se kamata isplaćuje šestomesečno nego godišnje, ili da se kamata pripisuje osnovici i na kraju isplaćuje zajedno sa osnovicom.

7. način garantovanja (ako je predviđeno)-postoji mali br preduzeća koja mogu uspešno da plasiraju emisiju obv bez dodatnih garancija. Najčešći oblik garantovanja su hipotekarna parnica kroz imovinu emitentaili bankarska garancija.

8. Način prenosa-ukoliko nema pgraničenja prenosa, podrazumeva se da je HOV u ovom slučaju obv prenosiva po pravilima prenosa HOV.

9. Mogućnost zamene za druge hartije-odnosi se na situacije kada emitent daje pravo vlasniku obv da je pod unapred određenim uslovima pod kojim je moguće da vlasnik konvertuje u akcije emitenta.

10. Unos svih pogodnosti koje je emitent spreman da pruži investitoru.

Distribucija emisije obveznice

Distribucija obv predstavlja splet odnosa u koje stupaju emitent i prvi kupci obv. Može biti realizovana direktnim i indirektnim putem. Direktnim-neposrednim uspostavlja se odnos između emitenta i kupcaIndirektnim-postoje dva podoblika:-distribucija preko fin posrednika-pri čemu su fin posrednici prosti tehnički izvršioci distribucije obv bez obaveze otkupa neprodatog dela emisije.-gde se isto distribucija vrši preko fin posrednika pri čemu posrednici kupuju celokupnu emisiju radi dalje prodaje na sekundarnom tržištu.

Najčešći oblik distribucije obv realizuje se putem indirektnog odnosa emitenta i direktnog kupca.

Blagajnički zapis je kratkoročna HOV kojom se emitent obavezuje da će imaocu u roku dospeća platiti novčanu vrednost naznačenu na čeku.Emitentni blagajnički zapis mogu biti NBS, poslovne banke i druge fin organizacije.NBS izdaje blagajničke zapise u cilju regulisanja novčane mase u opticaju i namenjena je prodaji poslovnim bankama.Ostali elementi poslovne banke vrše prodaju blagajničkih zapisa pravnim i fiz licima radi prikupljanja likvidnih sredstava.Emisija blag zapisa ne podleže proceduri dobijanja odobrenja ili saglasnosti komisije za HOV već je emitent u obavezi samo da obavesti komisiju za HOV.

9

Kupovina blag zapisa od strane poslovne banke može biti obavezna i dobrovoljna.Poslovne banke i druge fin organizacije su obavezne da pri emisiji blagajničkih zapisa sačine elaborat o opravdanosti emisije.Komercijalni zapis je kratkoročna HOV koja se emituje radi prikupljanja novčanih sredstava. To je HOV kojom se emitent obavezuje da će imaocu o roku dospeća platiti nominalnu vrednost naznačenu na njoj.Ovaj zapis je po funkciji i karakteru sličan, a u nekim slučajevima identičan kratkoročnim obveznicama.Komercijalni zapis emituju sva pravna lica izuzev onih koji emituju blagajnički zapis .Državni zapis je kratkoročna HOV koja se emituje radi prikupljanja novčanih sredstava za premošćavanje vremenske neusklađenosti između priticanja prihoda i izvršavanja rashoda budžeta društveno-političke zajednice, a obaveze po njima dospevaju najkasnije do kraja budžetske godine.

10.04.2009.Sertifikat o depozitu-je HOV kojom se eminent obavezuje da će imaocu sertifikata o depozitu isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom u utvrđenom roku. Izdaju ga banke i drge fin organizacije.Podela se može izvršiti prema sledećim kriterijumima:

1. Prema ročnosti-kratkoročne i dugoročne2. Prema načinu ugovaranja –fiksni rok sa klauzulom ili bez klauzule obnavljanja roka i otkazni rok.3. prema prinosu-fiksni i varijabilni 4. prema valuti depozita-dinarski i devizni.

Finansijski derivatiPostoje dve vrste fin derivata kao izvedenih HOV:

1. finansijski terminski ugovori-su ugovori o terminskoj prodaji tržišnog materijala u kojoj se jedna ugovorna str –prodavac obavezuje da će predati tržišni materijal, a kupac se obavezuje da će platiti tržišni materijal određenog dana. Fjučers je prenosiv ugovor o prodaji standardizovanog trž materijala. Zaključuje se preko berzanskog posrednika. Ugovarači polažu garantni depozit bez koga ostaju ako odustanu od njega. Svop je ugovor o istovremenoj promptnoj i trminskoj prodaji tržišnog materijala kao i zameni jedne pozicije bilansne aktive drugom pozicijom bilansne aktive, ili jednom pozicijom bilansne pasive drugom pozicijom bilansne pasive.

2. opcijski ugovori-ugovori o terminskoj prodaji tržišnog materijala, kojim jedna ugovorna strana stiče pravo da kupi ili proda predmet opcije svakog radnog dana do isteka ugovornog roka, a druga se obavezuje da ne zahtev prve bezuslovno preda ili preuzme i plati ugovoreni predmet opcije. Može biti kupovni i prodajni. Prodavac daje depozit kao garanciju za izvršenje svojih obaveza, a kupac plaća prodavcu ugovorenu premiju kao naknadu za mogućnost kupovine, odnosno prodaje.

Agencijski problem je problem koji nastaje između akcionara koji su zainteresovani za isplatu dividende i menadžera koji su zainteresovani za ostvarivanje što većeg profita odnosno, da u preduzeću ostane što veći iznos neraspoređene dobiti.Ako dođe do stečaja pravo prvenstva isplate imaju:porez državi, kratkoročne obaveze(dobavljači, banke...) itd...

21.04.2009.Učesnici na finansijskom tržištuTržišni odnosi između učesnika na fin tržištu zasnivaju se na dva principa:

1. Princip međusobnog poverenja2. Princip obostrane koristi-interesa

Postoje 4 grupe učesnika na fin tržištu:1. Investitori-vlasnici kapitala koji se nalaze u ulozi prodavaca kapitala2. Preduzetnici-korisnici kapitala i nalaze se u ulozi kupaca kapitala3. Posrednici-banke i druge bankarske i finansijske organizacije, specijalizovane finansijske institucije i

berze.4. Država-pojavljuje se u ulozi regulatora i kontrolora.

Sa aspekta uspostavljanja tržišnih odnosa između učesnika na fin tržištu razlikujemo:-neposredne-posredneSa aspekta forme učestvovanja razlikujemo:-institucijalizovane -neinstitucijalizovane

10

Sa aspekta organizovanja poslova na fin tržištu razlikujemo:-organizovane-neorganizovane

INVESTITORI:1. fizička lica građani i stanovništvo2. pravna lica-privredni subjekti3. javni sektor i država-zaštita investitora

PREDUZETNICI:-isti subjekti kao kod investitora , poslovne operacije korisnika kapitala u vezi sa primarnom emisijom, kupoprodaja iz druge ruke.

Na primarnom tržištu:1. priprema emisije i donošenje odluka o emisiji i plasmanu HOV na tržištu2. prijava i prezentacija emisije3. registracija kod komisije4. izdavanje saglasnosti-dozvola za emisiju koju izdaje komisija za HOV5. objavljivanje prospekta HOV6. plasman emisije za HOV7. distribucija HOV8. prodaja HOV investitorima9. negovanje kursa i stabilizacija tržišta (kurs kod akcija, a kamatna stopa kod obveznica)10. zatvaranje emisije

POSREDNICI:-oni su od ogromnog značaja za razvoj i funkcionisanje .-Sa aspekta organizacione strukture:

1. banke i bankarske organizacije kao posrednici između investitora i preduzetnika2. specifične finansijske institucije-investicioni fondovi i druge fin organizacije...3. berze-ovde se pojavljuju:

1. eskontne firme-obavljaju otkuo-ekont, reeskont bankarskih i trgovinskih menica ili ih drže do roka dospeća.

2. lombardne firme-finansijski posrednici koji obavljaju otkup lombard-relombard HOV ili daju kreditena osnovu zaloge HOV, zlata, drugih plemenitih materijala, robe uskladištene u javnom skladištu, robe na putu.

3. žiro firme-obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinškog plaćanja prometa4. založne firme-založni zavodi ili zalagaonice odobravaju kredite po osnovu založnih pokretnih

stvari5. menjačke firme-menjačnice-obavljaju kupoprodajudeviza, valuta ili zlatnog novca, na osnovu

ovlašćenja državnog organa, nadležnog za promet ovih vrednosti.6. otkupne firme-finansijski posrednici specijalizovani za otkup celokupne emisije emitenta.7. bankarsko-dilerske firme-fin posrednici koji se bave berzanskom trgovinom (i vanberzanskom)

tržišnih materijala.

Pored navedenih, poslovima berzanskog posrednika mogu da se bave i poštanske štedionice, osiguravajuća društva, ako prethodno dobiju dozvolu od NBS.

Uslovi:1. da ima poseban organizacioni deo za obavljabje posredničkih poslova i posebnu evidenciju u

poslovnim knjigama2. da ima kadrovsko-tehničku opremljenost3. da ima posebna pravila o radu kojim se štite INSIDE izvori.

1. Investicioni fondovi- koji mobilišu i prikupljaju kapital od širokih slojeva stanovništva, malih investitora, vlasnika kapitala i vrše usluge u diverzifikovanju portfolio HOV s ciljem smanjenja rizika ulaganja malih investitora. Diverzifikacija-raspodela rizika, Portfolio HOV- korpa HOV koje mi

11

imamo. U nekim zemljama je investicionim fondovima zabranjeno da učestvuju u vanberzanskoj, već isključivo u berzanskoj trgovini.

2. Osiguravajuća društva-finansijske institucije koje kreirajući svoje obaveze u vidu polisa životnog osiguranja, odnosno osiguranja od raznih vrsta nezgoda prikupljaju fin štednju, da bi je kreditirajući ili kupujući fin instrumentedrugih subjekata transferisali do deficitnih ekonomskih jedinica.

3. penzioni fondovi-ugovorno-štedne institucije koje ulažu u dugoročne finansijske instrumenteu nameri da ostvare dugoročni kapitalni dobitak ne ugrožavajući pri tom likvidnost, zbog usklađenosti svojih izvora plasmana-oni svi predstavljaju grupu posrednika koji se nazivaju institucionalni investitori.

DRŽAVA:1. investitor2. korisnik kapitala (preduzetnik)3. regulator-NBS, komisija za HOV4. kontrolor

Berza-kao učesnik na fin tržištu- organizovano tržište na kome se susreću ponuda i tražnja određenog tržišnog materijal, odnosno berzanske robe. Iz same definicije berze proizilaze i njene karakteristike:

1. organizovano tržište 2. radi po utvrđenim propisima 3. trguju ovlašćenim učesnicima 4. redovni i učestali berzanski sastanci i ograničeno vreme trajanja trgovanja5. pod kontrolom države (najkontrolisaniji od države)6. svaka od berzi ima razvijen informacioni sistem što omogućava da berza radi 24h7. redovno izdaje kursnu listu (šta se i koliko trgovalo toga dana)

Na finansijskoj berzi trguje se novcem, akcijama, drugoročnim HOV(obveznicama), HOV koje glase na stranu valutu, kapitalom, devizama,zlatom i drugim plemenitim metalima i finansijskim derivatima.

Robne berze-berzanskim robama, odnosno robama koje zadovoljavaju potrebne standarde da bi se njima moglo trgovati na berzi, kao i fin derivatima, koji za podlogu imaju berzansku robu. (nafta,pšenica,vuna,sojina sačma...)

Uslovi da bi berza poslovala :1. dovoljan br HOV 2. stabilno ekonomsko i političko okruženje za investiranje3. kvalitetan knjigovodstveni sistem4. adekvatan pravni režim i pravni sistem5. štednja stanovništva6. stimulativna poreska politika7. formiranje neophodnih institucija8. dovoljan nivo znanja

Pod berzanskim u svetu se prvenstveno smatra prganizovano tržište kapitala, akcija, dugoročnih HOV i fin derivata. Postoji nekoliko najznačajnijih indikatora stepena razvoja berzanskog poslovanja:

1. Kapitalizacija-podrazumeva broj emitovanih akcija jedne kompanije, koja se kotira pomnožena sa njihovom vrednošću (kapitur kompanije). Kada se sabere kapitur svih hartija kompanija koje se kotiraju na berzi, dobije se kapiturizacija berze.

2. promet-koji se izražava vrednosno i brojem HOV kojim je trgovano3. broj HOV na listingu (kotacija)4. stepen razvoja drugih institucija5. berzanski indeks-on je indikator kretanja cena HOV na toj berzi.

Postoji 5 osnovnih zadataka berze:1. stvaranje likvidnog tržišta-pod ovim pojmom smatraju se tržišta koja karakterišu

-velika frekvencije transakcija-mala razlika između cene ponude i cene tražnje jedne HOV-kupoprodajni nalozi se brzo izvršavaju (dali nalog u 8:15, u 8:20 broker izveštava da je naš nalog realizovan)-minimalna promena cena između bliskih transakcija. Likvidno tržište pogoduje investiranjima tako da ona mogu brzo plasirati ili povući svoja sredstva, što omogućava da sredstva drže sve vreme, a povuku ih onog trehutka kada im zatrebaju. Emitentima pogoduje tako što im povećava šanse za prikupljanje sredstava iz nove emisije.

12

-smatra se da hartije sa kojima se ne obavi ni jedna transakcija u toku jedne nedelje, nemaju kontinuirano tržište.2. formiranje objektivne cene-koncentrišući ponudu i tražnju na organizovan način na jednom mestu

njihovim sučeljavanjem na berzi se formira objektivna cena, koja je to samo u tom trenutku.3. indirektna pomoć u finansiranju industrije-kotiranje HOV na berzi, doprinosi lakšem prikupljanju

sredstava po osnovu nove emisije, tako što emitenti imaju bolje i šire tržište.4. predviđanje i anticipiranje uspešnosti poslovanja-svaki poslovni prosperitet bio je predviđen od strane

tržišta 6 meseci do 2 godine pre nego što se dogodio.5. druge funkcije berze-tu spada tačan i kontinuiran izveštaj o obimu prodaje i cenama HOV i berza

snabdeva tržište informacijama o HOV koje su na njenom listingu , kao i o fin poslovanju kompanija, čije se HOV limitiraju na našoj berzi.

22.04.2009. Beogradska berza

-osnovana je 1894.god, a počela sa radom 1895.god.-Nakon Drugog sv rata je ukinuta, da bi se ponovo osnovala 1989.god i tada su je osnovale 32 najveće banke sa prostora bivše Jugoslavije.Beogradska berza je tržište kapitala, njenu kontrolu vrši komisija za HOV. U okviru BG berze postoje dva listinga i vanberzansko tržište. Da bi HOV bila uključena u listing berze mora ispuniti odr zakonske uslove i ispuniti pravila poslovanja berze. Takođe mora postojati minimalan br vlasnika preduzeća čije HOV se kotiraju na listingu.Mora postojati i geografska distribucija, osnosno vl preduzeća-akcionari, moraju biti iz različitih gradova. Na listing berze se uključuju isključivo one HOV za koje vl preduzeća podnesu zahtev da se kotiraju na berzi.Državne HOV ne podležu proceduri listinga. Da bi se HOV uključila na listing BG berze, moraju se ispuniti uslovi, a to su:

1. minimalan iznos ukupnog kapitala 10000000 € u dinarskoj protivvrednosti2. minimalan period poslovanja 3 godine3. da je izvršena revizija finansijskog izveštaja sa pozitivnim4. da nad preduzećem nije pokrenut postupak sanacije, stečaja ili likvidacije.

Da bi se HOV kotirala na berzi, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:1. minimalni iznos ukupnog kapitala 4 miliona € u dinarskoj protivvrednosti2. minimalan period poslovanja 3 godine3. da je izvršena revizija finansijskog izveštaja sa pozitivnim4. da nad preduzećem nije pokrenut postupak sanacije, stečaja ili likvidacije.

Odluku o tome na koji listing će se uključiti određena HOV donosi komisija za listing i korporaciju. Sve ostale HOV koje nisu uključene na listing, kao i HOV čiji emitent ne želi da se one uključe na listing, sve te HOV su uključene u vanberzansku trgovinu.Osnovna razl između berzanske i vanberzanske trgovine je u tome što se berzanska trgovina odvija u prostorijama berze, odnosno za berzanskim pultom, dok se vanberzanska trg obavlja van berzanskog pulta, odnosno putem informacionog sistema. Informacioni sistem BG berze naziva se BELEX.

U Srbiji i berzanska i vanberzanska trgovina obavlja se na berzi. Najpoznatije vanberzansko trž (OTC) nalazi se u SAD i naziva se NASDAQ.Postoje određene prednosti, ali i nedostatci listiranja HOV na berzi. Osnovne prednosti:

1. lakša prodaja narednih emisija HOV, odnosno šira javnost je već upoznata sa tim predmetom, pa je samim tim lakše izvršiti prodaju.

2. bolji kreditni rejting ima preduzeće čije su HOV kotirane na berzi, jer je to preduzeće moralo da ispuni određene uslove i da zadovolji određene propise, kako bi se našlo na listingu.

3. preduzeće, čije se HOV nalaze na listingu, lakše je obezbediti razvoj iz razloga što takvo preduzeće na mnogo lakši način dolazi do neophodnig sredstava.

4. olakšano je utvrđivanje cene novih emisija HOV jer postoji mogućnost uvida u sadašnju cenu akcija.5. HOV ovakvog preduzeća manje su rizične, jer postoje informacije o stanju preduzeća i te informacije su

dostupne javnosti u svakom trenutku.

Nedostaci kotiranja HOV:1. moraju se plaćati nadoknade za kotiranje HOV na berzi2. moraju se poštovati rigorozna pravila utvrđena zakonom, kao i pravila propisana na samoj berzi

13

3. najveći nedostatak kotiranja HOV je obaveštavanje javnosti o ostvarenim rez preduzeća, pa se u slučaju lošeg poslovanja takvi rez ne mogu prikriti, što negativno utiče na kretanje cena akcija tog preduzeća, odnosno dolazi do pada cena akcija.

Postoji otvoreni i zatvoreni investicioni fond.-otvoreni imaju neograničen broj vlasnika-akcionara i fond u svakom trenutku otkupljuje akciju-investicionu jedinicu vlasnila. Zatvoreni obrnuta situacija. Likvidnije su akcije otvorenog inv fonda, kod nas postoje samo menjačnice i brokersko-dilerska društva.

08.05.2009.Organi berze:

1. Skupština- je vlasnički organ.2. Upravni odbor-organ upravljanja berze. Čine ga predstavnici osnivača, predstavnici preduzeća čije se

HOV nalaze na listingu berze, direktor po službenoj dužnosti.3. nadzorni odbor-je nadzorni organ berze sa zadatkom da sprovodi nadzornu funkciju u radu berze i

kontrolu fin izveštaja.4. Direktor je poslovodni organ berze zadužen da rukovodi radom berze. Slučajevi u kojima berza

obrazuje komisiju za kotaciju efekata.

Ako se na berzi trguje akcijama i dugoročnim HOV (efektima) formira se komisija za kotaciju efekata koja samostalno i nezavisno odlučuje o tome koja će se pravna lica naći na listingu berze, odnosno čijim efektima će se trgovati.-Članovi berze, prava i obaveze.-Član berze je pravno lice registrovano kao berzanski posrednik koje je ispunilo uslove utvrđene statutom berze.Period berzanskih posrednika kao članovi berze mogu se pojaviti i banke, osiguravajuća društva, poštanska štedionica uz saglasnost NBS za obavljanje berzanske trgovine.

Prava članova berze:1. Da imenuje lice koje je ovlašćeno za berzansku i vanberzansku trgovinu2. Pravo korišćenja berzanskog prostora i berzanske opreme.

Obaveze članova berze:1. plaćanje godišnje članarine2. plaćanje brokerske provizije tzv kurtaže za posao zaključen na berzi.3. zatim da savesno obavlja poslove4. da se pridržava pravila akata berze5. da ne zloupotrebljava informacije.

Učesnici na berzi:1. registrovani brokeri-brokeri berze -brokeri članova berze -nezavisni brokeri2. kontrolori-vrše kontrolu trgovine berze3. posetioci berze-studenti, novinari i svi oni koji dobiju dozvolu.

Brokeri berze i uloga...-su lica zaposlena na neodređeno vreme na berzi, koja vrši pripremu svih operativnih poslova i vode berzanski dnevnik, objavljuju berzansku cenu tržišta kapitala i posreduju u zaključivanju.

Postoje modeli na bazi kojih se mogu predvideti fin poteškoće u preduzeću, zovu se ZET i ZETA model. ZET model je koji se koristi za predviđanje fin poteškoća koje nastaju kada nastupi nemogućnost izvršavanja fin obaveza. Vršeći empirijska istraživanja u oko 500 preduzeća i posmatrajući 32 finansijska pokazatelja i došlo se do ovog modela koji ima 5 pokazatelja. Prako ovih 5 pokaz najbolje se predviđa stečaj preduzeća. Čiji je ZET ispod 1,81-uvek bankrotiraju. Iznad 2,99 su zdrave kompanije, a one kompanije čiji je ZET između 1,81 i 2,99 su u sivom području.ZETA model je proširen ZET model. Po ovom modelu je predviđen stečaj u 70% analiziranih preduzeća 5 god pre nastanka stačaja.Koeficijenti ZETA modela nikada nisu objavljeni i predstavljaju poslovnu tajnu.

14

Prednosti i nedostaci kotiranja HOV na berzi:-lakša prodaja novih emisija-bolji kreditni rejting-kupovina drugog preduzeća-određivanje cene novih emisija-one su manje rizične od akcija kapitala, koje se ne kotiraju na berzi.

Nedostaci:-kompanija mora da plaća nadoknadu za kapital -mora da poštuje pravila koja propisuje berza-mora da obaveštava javnost redovn-kontinuirano o rez svog poslovanja i svim onim što je relativno za funkcionisanje-mogoćnost promene vl bez saglasnosti i uticaja u rukovodstvu.

Uslovi za dolazak na listing berzeDa bi neka kompanija došla na listing berze mora da zsdovolji sl uslove:

uslove koji su propisani zakonskim rešenjem propisima komisije za HOV

-odražavaju ostvarenje tržišne promene.

Prema načinu izračunavanja delimo: Indeksi kod kojih se vrši ponderisanje cenom-Cenovno ponderisanje pokazatelja izračunavaju se

sabiranjem cena akcije odabranih kompanija i deljenjem br koji je u dato momentu definisan kao delilac. Kod ovog pokazatelja ponder je cena akcije, pa to za posledicu ima da firma A ako je njena cena akcije skuplla od cene akcije firme B ima veći značaj-ponder u indeksu, čak i u slučajevima kada je zahvaljujući većem br prodatih akcija tržišna vr kompanije B veća od kompanije A, što znači da promena cene skuplje akcije više nema vrednost indeksa-pokazatelja od istoprocentne promene cene jeftinije akcije. Najpoznatiji cenovno ponderisan indeks je DAUN DŽONS EVERIDŽ.

Indeksi u kojima se ponderisanje vrši tržišnom vrednošću dobijaju se stavljanjem u odnos ukupne trž vrednosti odabranih kompanija u sadašnjem trenutku sa njihovom ukupnom trž vred u prethodnom odnosno baznom periodu. Tržišna vrednost se dobija množenjem broja OUTSTANDING STOCKS emitovanih akcija koje drže investitori sa njihovom cenom.-ponder kompanije u indeksu određen je njenom trž vrednošću što znači da kompanije sa većom trž vredn više utiču na kretanje indeksa-vrednost indeksa i pondera menja se u zavisnosti kretanja dva faktora-cena i broja akcija, dok je kod cenovno ponderisanih indeksa relativna samo cena akcija. Najpoznatiji indeks iz ove grupe je STANDARD ENDPURS.

-Modeli predviđanja finansijskih poteškoća preduzeća. Aktima berze Određene standarde, a to su:-minimalna vr emisije, količine HOV i broja vl HOV-geografska distribucija HOV -ostvarenje profite te kompanije u vrem periodu od najmanje 2 godine.

Komisija za kotaciju HOV efekata donosi definmitivnu odluku o kotiranju.

Na berzi listing ide sledećim redosledom:1. državne obveznice2. redovne akcije3. povlašćene akcije4. finansijski derivati

Prvo i drgo po emitentu i vrsti delatnosti-poseban listig postoji za kratkoročne HOV. Trgovanje na berzi se može obavljati berzanskim sastancima i preko rukovodioca kompanije.

Metode trgovanja HOVKada je mali broj kotiranih HOV trgovanje se vrši izvikivanjem. Rukovodilac kompanije objavi HOV kojom se trguje i njenu početnu cenu, koja je zapravo zaključna cena iz posledice kursne liste i pozove ovlašćene predstavnike da daju svoje naloge kupovne i prodajne.Po davanju ovih naloga od strane ovlašćenih predstavnika, rukovodilac kompanije utvrđuje odnos ponude i tražnje. Ukoliko je ponuda veća od tražnje, rukovodilac kompanije smanjuje cenu za unapred fiksiran iznos i

15

poziva učesnike da ponovo daju svoje kupovne i prodajne naloge i ovo se ponavlja sve dok se ne utvrdi ravnotežna cena kada je ponuda=tražnji.Obrnut je postupak kada je ponuda manja od tražnje.Nakon verbalnog dogovora o kupoprodaji HOV rukovodilac kompanijeobjavljuje prodajnu cenu, a učesnici transakcijepopunjavaju tiket u 3 primerka u koji se unosi vrsta HOV, broj lotova, cena, kupac i prodavac, jedan primerak zadržava rukovodilac kotacije, jedan zadržava kupac, a jedan prodavac. Služba berze priprema zaključnicu o transakciji, zatim rukovodilac prelazi na trgovinu druge HOV i tako dok ne prođe sve.Nakon svakog sastanka objavljuje se kursna lista sa cenama HOV i ostvarenim prometom po HOV .Kasnije sa razvojem trgovanja za svaku HOV se primenjuje na osnovu odluke upravnog odboraberze, jedan od sledećih metoda:

1. Hartija po hartija na bazi utvrđene preovlađujuće cene-ovaj metod se primenjuje kod sledećih hartija-nedovoljno aktivnih HOV -kod hartija gde je fluktuacija u ceni i razlika između cene ponude i cene tražnje izuzetno velika.Trgovanje se obavlja preko rukovodioca kotacije, koji otvara kotaciju pojedinačne akcije ispisujući cenu posledice transakcije ostvarene po toj hartiji i ta cena je samoindikativna.Zatim rukovodilac kotacije poziva ovlašćene predstavnike da daju svoje kupovne i prodajne naloge, koje upisuju u knjigu rukovodioca kotacije. Posle nekoliko minuta zaključuje se prijem kupovnih-prodajnih naloga i pristupa se utvrđivanju preovlađujuće cene, a to je cena pri kojoj se ostvaruje najveći promet, koju kasnije utvrđuje rukovodilac kotacije. Oni koji su ostvarili trgovinu po preovlađujućoj ceni propisuju zaključnice, a rukovodilac kotacije poziva ostale da ako im to nalozi dozvoljavaju sklope transakciju po preovlađujućoj ceni. Posle prve hartije rukovodilac kotacije prelazi na sledeću i počinje ponovo.Po završetku svih hartija sa liste, daje se pauza od 15 min za predstavnika članova berze, kako bi utvrdili strategiju za druge grupe.

2. Hartija po hartija po višestukoj ceni-trgovinu otvara i vodi rukovodilac kotacije koji ispisuje naziv HOV i početnu cenu (to je cena poslednje transakcije zaklučene na berzi i ona je samoindikativna) zatim poziva ovlašćene članove berze da daju svoje mišljenje.Rukovodilac kotacije na tabli ili nekom drugom mestu upisuje najvišu cenu ponude i najnižu cenu tražnje. Rukovodilac kotacije permanentno sučeljava pristigle naloge i onog trenutka kada se nalozi izjednače po ceni, dolazi do zaključenja transakcije.Rukovodilac kotacije procenjuje kada nema više interesovanja za trgovinom tom HOV i prelazi na trgovinu drugom na isti način.

3. Kontinuirano trgovanje-direktor berze vrši raspodelu hartija kojima se trguje u grupe od najmanje 10 hartija i svrstava ih prema obrtu, prethodnoj aktivnosti, zajedničkom interesu za trgovanje i slično. Takva jedna grupa od najmanje 10 HOV dodeljuje se jednom rukovodiocu kotacije hartiju iz svake grupe se trguje u određeno vreme u toku sastanka ili u fizičkom odvojenom delu.

Vrste naloga klijenata:-prema vrsti posla-nalog za kupovinu trž materijala -nalog za prodaju trž materijala

-prema veličini naloga-pojedinačnu hartiju-je manja od lota

-lot ili svežanj-skup pojedinačnih HOV koje čine jedinicu sa kojom se trguje. Najčešće je to loo akcija i to predstavlja lot akciju. -nalog na sve ili ništa-sadrži uputstvo da se nalog mora izvršiti u celosti.Sa aspekta ograničenja cene-nalog sa limitiranom cenom-sadrži uputstvo da se tržišni materijal kupi po ceni navedenoj u nalogu ili povoljnije

-nalog sa najpovoljnijim uslovima-sadrži uputstvo da se tržišni materijal kupi ili proda po najboljoj mogućoj ceni u trenutku kada je nalog dat brokeru.

-sa aspekta vremenskog ograničenja -dnevni nalog-automatski prestaje da važi na kraju radnog dana u kome je dat. -nedeljni nalog-prestaje da važi na kraju kalendarske nedelje -nalog do opoziva-ostaje da važi dok se ne opozove s tim što se mora potvrđivati svakog radnog dana, do 8h ujutru.

16

Specijalne vrste naloga:1.stop-nalog-aktivira se kada tržišna cena dostiže ili prelazi cenu navedenu u nalogu i tog trenutka stop-nalog postaje nalog pod najpovoljnijim uslovima.2.stop-limit nalog-aktivira se kada navedena cena dostigne limitiranu cenu navedenu u nalogu i tog trenutka stop-limit nalog postaje nalog sa limitiranom cenom.

Elementi naloga:1. podaci o klijentu2. vrsta posla koja treba da se uradi3. vrsta tržišnog materijala za kupovinu i prodaju4. iznos,količina tržišnog materijala5. cena, odnosno kamata ili uputstvo u pogledu visine cene6. ročnost7. uputstvo u pogledu načina zaključenja posla8. uputstvo u pogledu vremenskog važenja načela9. uputstvo da li senalog izvršava na berzi ili na vanberzanskom tržištu

Po pitanju vremena i načina dostavljanja naloga. Nalog se može uručiti:lično, telefonom,telefaksom, putem interneta, u vremenu trajanja trgovine.

17

18

19