Vežbe, 29.03.2012.

DIPLOMATSKO I KONZULARNO PRAVO

Organi za održavanje međunarodnih odnosa

1. UNUTRAŠNJI – organi nadležni za kreiranje spoljne politike i donošenje bitnih odluka koje saglasno svojim ovlašćenjima sprovode spoljni organi države.

2. SPOLJNI – organi zaduženi da neposredno

učestvuju u diplomatskom opštenju s drugim subjektima međunarodnog prava i tako ostvare načelne odluke unutrašnjih organa.

Dele se na: diplomatske službe i konzulate.

Izvori diplomatskog prava

1. Bečka konvencija o diplomatskim odnosima (1961.)

Bečka konvencija o konzularnim odnodsima (1963.)

Bečka konvencija o speciljanim misijama (1969.)

Konvencija o predstavljanju država u njihovim odnosima sa međunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera (1975.)

Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju krivičnih dela protiv lica pod međunarodnom zaštitom uključujući i diplomatske agente (1973.)

Diplomatski odnosi1. stalni2. povremeni (specijalne misije) kao oblik

ad-hoc diplomatije

1. bilateralni 2. multilateralni (diplomatija međunarodnih

organizacija i međunarodnih konferencija)

Trajni konzularni odnosi

Unutrašnji organi

1. Šef države - vrhovni organ zastupanjaNjegov položaj je regulisan ustavnim pravom i normama

međunarodnog prava

postavlja šefove diplomatskih misija u inostranstvu, potpisuje i prima akreditivna pisma, izdaje ispravu o ratifikaciji, ne treba mu punomoćje za zaključenje međ. ugovora

2. Vlada Utvrđuje i vodi spoljnu politiku u okvirima koje je postavio

parlament. Često u ime vlade istupa njen predstavnik, najčešće šef vlade. On može izdavati punomoćja za potpisivanje međunarodnih ugovora i može sam pregovarati i potpisivati međunarodne ugovore bez posebnog punomoćja

Položaj šefa države u inostranstvuPoseban položaj, usled poštovanja principa

suverenosti država i pravne jednakosti1. lična neprikosnovenost – apsolutna

bezbednost šefa države i njegove pratnje2.izuzeće od jurisdikcije organa

stranih država – krivično pravni i građanski imunitet

3. nepovredivost stana4. sloboda opštenja5. počasti i privilegije – predviđene

etikecijom i variraju od države do države

Unutrašnji organi 3. Ministar spoljnih poslova

Član vlade zadužen za operativno vođenje spoljnih poslova, rukovodi MIP-om. On ima pravo inicijative i znatnu slobodu kretanja u okvirima odluka koje vlada donese. Smatra se da njegove izjave obavezuju vladu, ne treba mu posebno punomoćje za istupanje na međ. planu.

Ministar održava radne odnose sa stalnim diplomatskim predstavništvima i sa predstavništvima međ. organizacija. On daje uputstva diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inostranstvu, daje upustva delegacijama koje učestvuju u radu međ. organizacija i konferencija, stara se o zaključivanju i sprovođenju međ. ugovora, podnosi analitičke izveštaje i sugestije vladi i parlamentu. Njemu se predaju kopije akreditivnih pisama i pisma otpravnika poslova.

U inostranstvu uživa položaj analogan šefu države i vlade, ali srazmerno umanjen u delu koji se tiče počasti koje mu se iskazuju.

Unutrašnji organi4. ParlamentPotreba za podvrgavanjem spoljnopolitičke

aktivnosti država kontroli najvišeg predstavničkog tela.

Parlament utvrđuje spoljnopolitičke aktivnosti zemlje i kontroliše ostvarenje usvojenih odluka, ratifikuje međ. ugovore (samo prihvata ili odbija ugovor, ne može da menja njegove odredbe)

Ustav RS

Predsednik Republike (čl. 112):

1. predstavlja RS u zemlji i inostranstvu 2.postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga

Vlade 3. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih

predstavnika

Vlada (čl. 123): 1. utvrđuje i vodi politiku (Čl. 125) - predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o

ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. U inostranstvu uživa sva prava kao i šef države.

Skupština (čl. 99):1. potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom

predviđena obaveza njihovog potvrđivanja2. odlučuje o ratu i miru i proglašava vanredno stanje

Spoljni organi

Diplomatsko pravo dugo se razvijalo kao običajno, što je dovodilo do nesuglasica i sporova, uzrokovanih faktičkom nejednakošću država i delikatnošću poslova koji diplomate obavljaju.

Prva kodifikacija – Bečki kongres 1815. i konferencija u Ahenu 1918.

Danas: Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. (BKDO) + 2 protokola:

1. Protokol koji se odnosi na obavezno rešavanje sporova (nadležnost MSP-a)

2. Protokol sa fakultativnim potpisivanjem koji se tiče sticanja državljanstva

BKDO

Čl. 2 – Uspostavljanje diplomatskih odnosa između država i odašiljanje stalnih diplomatskih predstavnika vrši se na osnovu obostrane saglasnosti.

Stalni diplomatski odnosi uspostavljaju se posebnim sporazumima koji se zaključuju između odnosnih država, a moguće je postići saglasnost i na manje formalan način.

Preambula BKDO – u pitanjima koja nisu izričito regulisana odredbama Konvencije i dalje se primenjuju pravila međ. običajnog prava.

Sastav diplomatske misije

Šef diplomatske misije – rukovodi misijom, odgovoran je za njen rad

Članovi osoblja s diplomatskim svojstvom – od izvanrednog i opunomoćenog ministra do atašea

Administrativno i tehničko osoblje – administrativni službenici, tehnički stručnjaci, prevodioci – nemaju diplomatski status

Poslužno osoblje - baštovan, kurir, vozač i sl – privilegije potiču iz pravila kurtoazije

Klase šefova diplomatskih misija (čl. 14 BKDO)

Države koje razmenjuju diplomatske misije sporazumevaju se o klasi šefova dipl. misija:

1. ambasadori i nunciji 2. poslanici, ministri ili internunciji 3. otpravnici poslova – akredituje ministar spoljnih

poslova Privremeni otpravnik poslova (ad interim)– član

misije koji vrši dužnost šefa misije ukoliko je to mesto upražnjeno ili ukoliko je on sprečen da obavlja svoju dužnost

Čl. 16 – šefovi stalnih diplomatskih misija iste klase dobijaju rang prema danu predaje akreditivnih pisama

Doajen diplomatskog kora – ambasador ili nuncij koji tu funkciju najduže obavlja u konkretnoj državi.

Funkcije diplomatskih predstavnikaČl. 3 BKDO

1. reprezentativna – formalno predstavljanje i zastupanje države

2. zaštita interesa države3. pregovaranje s vladom kod koje je

misija akreditovana4. obaveštavanje svoje vlade o

uslovima i razvoju događaja u zemlji prijema

5. unapređenje prijateljskih odnosa i razvijanje privrednih, kulturnih, naučnih i drugih odnosa između dve države

Prostorije diplomatske misije

Zgrade ili delovi zgrada i okolna zemljišta koja se koriste za potrebe misije, uključujući i rezidenciju šefa misije

Prostorije misije su nepovredive – organi teritorijalne države mogu da uđu samo uz pristanak šefa misije, čak i u slučaju preduzimanja radnji radi sprečavanja dela i hvatanja učinilaca krivičnih dela

Država prijema mora preduzeti sve mere kako bi sprečila nasilan ulazak u prostorije misije, njihovo oštećenje i narušavanje mira i dostojanstva

Arhiv i dokumenta su nepovredivi, čak i u slučaju prekida dipl. odnosa i izbijanja neprijateljstava

Početak funkcije

Čl. 4 BKDP

Pre službenog postavljanja šefa misije traži se saglasnot AGREMAN vlade države prijema.

Neformalan postupak, ispituje se da li je vlada spremna da ponuđenu ličnost prihvati.

Po dobijanju agremana, izdaje se AKREDITIVNO PISMO – sadrži generalno ovlašćenje nosiocu da istupa u ime svoje države.

Čl. 7 BKDP – prethodna saglasnost vlade potrebna i za vojne, pomorske i vazduhoplovne atašee.

Imuniteti diplomatskih predstavnika

1. Apsolutni krivični imunitet2. Građanski i upravni imunitet ne postoji u

sledećim situacijama:- Stvarna tužba koja se odnosi na privatne

nepokretnosti na teritoriji države kod koje se akredituje, osim ako se nepokretnost poseduje za račun države

- Tužba se odnosi na nasleđe u kojoj se diplomata pojavljuje kao izvršilac testamenta, administrator, naslednik i legator po privatnoj osnovi

- Tužba se odnosi na slobodne profesije i trgovačke delatnosti koju diplomata vrši izvan svojih službenik funkcija

Prekid diplomatskih odnosa

1. jednostranim aktom država između kojih postoje diplomatski odnosi

2. izbijanjem oružanog sukoba

Prestanak funkcije dipl. predstavnika

Opoziv države imenovanjaNotifikacija države imenovanja državi prijema da

su funkcije dipl. predstavnika prestaleNotifikacija države prijema da ta država odbija da

prizna dipl. predstavnika za člana misijeProglašenje osobe za nepoželjnu ličnost

(PERSONA NON GRATA) – otkazivanje gostoprimstva i nalog da se u kratkom roku napusti zemlja

Prestanak funkcije protekom roka – uobičajeno traje od 3 do 5 godina

Smrt dipl. predstavnika

Specijalne misije

Privremena misija koja predstavlja državu u cilju pregovaranja o određenim pitanjima ili izvršenju određenog zadatka

Potrebna saglasnost države prijemaPrivremenog je karakteraDve ili više država mogu pojedinačno ili

istovremeno uputiti specijalnu misiju uz pristanak te države

Izuzetak: članovi misije ne uživaju imunitet u slučaju tužbe za štete nastale zbog sudara izazvanog vozilom koje je lice koristilo van vršenja službene dužnosti

Prestanak specijalne misije

1.sporazumno2. istekom roka3. izvršenjem zadatka4. saopštenjem države imenovanja da

opoziva specijalnu misiju5. saopštenjem države prijema da

specijalnu misiju smatra okončanom

Konzularni odnosi

Nemaju diplomatski značaj Njihovo održavanje moguće je i u odsustvu

diplomatskih odnosa U praksi se javljaju pre diplomatskih misija Proizašli su iz potrebe međunarodne trgovine, a

države preuzimaju rukovođenje konzularnim odnosima tek u 19. veku

Danas: unapređenje ukupnih ekonomskih interesa obavljaju diplomatske misije, dok konzulati obavljaju konkretnije ekonomske i administrativne poslove.

Izvori: Konvencija o konzularnim odnosima iz 1963.Evropska konvencija o konzularnim odnosima iz 1967.

Konzularne funkcijeČl. 5 BKKO

1. zaštita interesa države odašiljanja i njenih državljana

2. pomaganje razvoja trgovinskih, ekonomskih, kulturnih i drugih odnosa

3. prikupljanje informacija i izveštavanje vlasti svoje države o ovim pitanjima

4. kontrola nad brodovima i vazduhoplovima svoje zastave

5. vršenje administrativnih funkcija (izdavanje pasoša, viza, overa dokumenata)

6. pružanje pravne pomoći (nasleđivanje, zastupanje državljana pred sudovima, dostavljanje sudskih i vansudskih akata i postupanje po zamolnicama)

Konzularno osoblje Čl- 10 BKKO

Šefa konzularne misije postavlja država odašiljanja, a odobrava država prijema.

Država odašiljanja izdaje PATENTNO PISMO, a država prijema odobrava imenovanje u formi EGZEKVATURE

Država prijema može u svako doba obavestiti državu imenovanja da je neki konzularni funkcioner PERSONA NON GRATA.

Prestaje: država odašiljanja izgubi interes za održavanje konzularnih odnosa

Četiri klase konzularnih misija1. generalni konzul2. konzul3. vice-konzul4. konzularni agent

Red prvenstva utvrđuje se datumom izdavanja egzekvature u okviru iste klase.

Konzularni funkcioneri ne moraju nužno biti državljani države odašiljanja

Počasni konzuli – ugledni državljani države prijema (potrebna izričita saglasnost države prijema)

Multilateralna diplomatijaSkup načina i sredstava kojima se države

zajednički, kroz višestrane odnose, služe da bi uskladile svoje međunarodno-političke programe sa zajedničkim interesima međ. zajednice i ostvarivale opšteprihvatljiva rešenja saglasno načelima i pravilima međ. prava.

To je predstavljanje država u njihovim odnosima sa MO i na konferencijama koje se sazivaju od strane ili pod okriljem MO.

Tri oblika multilateralne diplomatije

1. Stalne misije pri MO i komisijama2. Članovi delegacije na međ.

konferencijama i skupovima3. Posmatračke misije država nečlanica

Razlika u odnosu na bilateralnu diplomatiju

1. Razlika u pravnoj prirodi subjekata između kojih se uspostavlja odnos – država vrši aktivno, a MO pasivno pravo poslanstva (samo izuzetno i na ad hoc osnovi vrši aktivno pravo poslanstva, MO su neteritorijalni subjekti)

2. Razlika u pravnom položaju predstavnika država pri MO

Stalne misije pri MO

To je pravo državeUspostavlja se jednostranim aktom u formi

notifikacije nadležnom organu MOSlanje akreditinih pisama nadležnom

organu MO (ne traži se saglasnot države na čijoj teritoriji MO ima sedište)

Funkcije stalne misije1. Predstavljanje države pri MO2. Održavanje veza između države

imenovanja i MO3. Vođenje pregovora sa MO i u okviru MO4. Upoznavanje sa delatnošću MO i

podnošenje izveštaja Vladi imenovanja5. Zaštita interesa države imenovanja u

odnosu na MO6. Rad na ostvarivanju ciljeva i načela MO

saradnjom sa MO i u okviru MO

DelegacijeNa širok način je uređeno pravo država da

upute delegaciju u organ MO ili na konferenciju u skladu sa njenim pravilima.

Odašiljanje delegacije u organ MO je, po pravilu, rezervisano za državu članicu.

Država nečlanica može poslati delegaciju ukoliko je to određeno statutom MO.

Predstavnici država uživaju određene privilegije i imunitete.

Pravni položaj delegacija država članica na konferencijama je utvrđen Konvencijom i privilegijama i imunitetima UN.

Posmatrači

Razvijena praksa za države nečlanice koje se na taj način upoznaju sa aktivnostima MO.

Ovaj institut u UN je nastao u praksi.

Status posmatrača država nečlanica je izjednačen sa delegacijama država članica pri organima MO na osnovu Konvencije o predstavljanju država u njihovim odnosima sa međ. organizacijama.