Dimenzionisanje kapaciteta skladišta (snabdevanje i otpremanje)1

7/28/2019 Dimenzionisanje kapaciteta skladita (snabdevanje i otpremanje)1

1/31

Dimenzionisanje kapaciteta sklaita(snabdevanje i otpremanje)

Ivan Ristid 34/2002

Predrag Pavlovid 64/2003Pavle okovid 66/2007


2/31

Uvod

U cilju savladavanja prostorne i vremenskeneusklaenosti proizvodnje, razmene i potronje,formiraju se zalihe proizvoda. Zalihe proizvoda se

moraju zatititi, uvati I kada je to potrebnodopremiti i otpremiti, pa je neophodno da za tobude obezbeen oreeni prostor. Taj prostorpredstavlja sklaite.

Sklaita predstavljaju generatore cirkulacijematerijala, delova, poluproizvoda i gotovihproizvoda.


3/31

Nekaanji sklaini sistemi i sklaita bili suvrlo jednostavni. Ljudi su manuelno sklaitili

robu runim metodama i uz pomod papirapratili stanje u sklaitu.

Savremena sklaita imaju komplikovaniju

strukturu sa vie hiljada paltenih mesta,prema tome zahtevaju savremenu logistiku isavremenu poslovnu organizaciju.

To podrazumeva automatizaiju protoka robe.

Informatikoreenje:

- softver za upravljanje sklainim procesima,

- mobilni raunari za magacionere i viljukariste.


4/31

est sluaj u praktinom privreivanju je dase gotovi proizvodi moraju rati oreenovreme u sklaitu.

Sklaitenje proizvoda izazivaju trokove kojidodatno opteredujupreuzede, te stoga trebasvesti sklaitenje na minimum.


5/31

Pojam i funkcija sklaita

U savremenom svetu prisutna je tendencija

jaanja pokreta JUST IN TIME logistike(naruivanje proizvoda od obavljaa onogtrenutka kada je proizvod potreban u

proizvodnji).


6/31

ZODTRPOKZOD zadnja operacija kod obavljaa

TR transport robe

POK - prva operacija kod kupca


7/31

Rezultat ovakvog naina snabdevanja je:

- ostvarivanje povedane sigurnosti snabdevanjasa kratkim vremenima ponovnog naruivanja,

- eliminacija aktivnosti u snabdevanju koje

prouavaju vreme odziva obavljaa(pretovar, viestruka kontrola, privremenosklaitenje i sl.).


8/31

Meutim, praksa i istraivanja ukazuju naprisutnost konvencionalnog naina isporuke, asamim tim i na neophodnost postojanja

sklaita.

Reenje treba traiti u stavljanju akcentana pronalaenjenaina da se trokovi iz lancasnabdevanja svedu na minimum.


9/31

Konvencionalna isporuka:

ZODKKPKSKTRURKKSKPOKZOD zadnja operacija kod obavljaa

KK kontrola kvaliteta

PK - pakovanje

SKsklaite

TR transport robe

POK - prva operacija kod kupca

UR - ulaz robe


10/31

Dakle,

lanac snabdevanja = niz procesa gde se proizvodkrede od svog izvora ka konanompotroau.

U tom procesu proizvod se krede u vedim transportnimjedinicama kasnije se lomedi u manje transportne

jedinice.U ovom sluaju:

SKLADITE= znaajna uloga


11/31

Zadatak logistike sklaita:

- dizajniranje i optimizacija sistema za sve vrste

sklaitenja, komisioniranja i transportovanja robe.- U uem smislu; premodavanje vremena izmedju

raspolaganja robom i pruanje usluga korisnicimakoji imaju potrebu za robom.

Sklaite ima stacionarno stanje jer ne uestvujedirektno u procesu proizvodnje.


12/31

Strategija sklaita - osnovne logistike odluke kojevelikim delotvornim uticajem daju peat

organizacionim tokovima.Strategija sklaita se bavi:

- izborom javnog ili vlastitog sklaita

- lokacijom, centralizacijom i automatizacijom sklaita

- klasifikacijom sklaitene robe

- sistemomprorauna u sklaitima


13/31

Funkcija sklaita-fizika distribucija materijala i robaKA, IZiUsklaite.

Osnovne sklaine funkcije:

- Funkcija izravnavanja ili kompenzacije

- Funkcija bezbednosti

- Specijalna robno-poslovna ili pekulativna funkcija

- Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe


14/31

- Funkcija izravnavanja ili kompenzacije - reava

problem disonantnosti izmedju potreba zamaterijalom i njegovog stvarnog dotoka.

Disonantnostmoe biti:

- Vremenska disonantnost (odredjeni materijali supotrebni cele godine, a nabavka je u samo nekom odredjenom terminu ili

odredjenom vremenskom periodu

)- Koliinska disonantnost (odredjeni stepen

proizvodnje iz tehnikih razloga omogudava samo proizvodnju minimalne

koliine)


15/31

- Funkcija bezbednosti - reava probleme

blagovremenosti, konsekventnosti, brzine ipouzdanosti nabavke materijala i drugih resurasa,

kao i isporuku robe krajnjim korisnicima. Drugim

reima,reava bezbednost poslovanja.

- Specijalna robno-poslovna ilipekulativna funkcija -

omogudava nabavku vedekoliine robe. Ovo je bitnozbog cene robe (jeftinija nabavna cena robe u datom

trenutku)


16/31

- Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe - sklaitenje

robe u cilju kasnije dorade ili njenog oplemenjivanja(npr. konjak, sir, razna vina i sl.).


17/31

Vrste sklaita prema tokovima materijala i

roba

est osnovnih kriterijuma klasifikacije sklaita su:

vlasniki status(vlastito ili javno sklaite);

trini onosii znaaj sa poslovnom elatnodu; stepen centralizacije, automatizacije i tehnike

manipulacije;

srestva transporta i oprema sklaita; proces uvedanja vrenosti sklaitene robe i njena

pozicija za vreme ok je usklaitena;


18/31

Stepeni sklaita:

Skladita 1. Stepena. - olazna ili ulazna sklaita iji je zaatak apermanentno obezbeuju potreban materijal za proizvonju i imaju naraspolaganju garantovane zalihe potrebnih materijala. Osim toga, ova

sklaita prihvataju (uzimaju) i specijalno nabavljen materijal.

Skladita 2. Stepena. - To su i meusklaita ili paralelna sklaita

namenjena za proizvdne oblasti. Skladita 3. Stepena. - To su sklaita na kraju procesa proizvonje. Zovu

se jo i sklaita za proaju, onosno finalna (konana) sklaita. Potrebnasu za amortizaciju oscilacija na tritu proaje. Proizvona sklaitaobavljaju sve funkcije sklaita.

Skladita 4. Stepena. - Ovaj stepen, koji je mnogo obraivan u literaturi,ima funkciju sklaitenja trgovake robe.

U praksi se pominje i peti stepen skladita, koji je ogranien na posebneinterese menamenta organizacije.


19/31

- Sistemisklaita:

Sistem sklaita je ientian sa vrstom sklaita (sistematinoili haotino sklaitenje).

Sistem sklaita je ientian sa tehnikom sklaita(automatizovano ili poluautomatizovano sklaite).

- treba razgraniiti pojam sklaita kao funkcionalnog prostora o celokupnogsistema sklaita koji obuhvata sve procese u sklaitu, o ulaska oizlaska robe, uzimajudi u obzir tehniku i ureaje (postrojenja) pomodu

kojih se obavlja protok materijala u sklaitu.


20/31

- Tehniki sistemi sklaita -

Izbor oreenog sistema sklaita koji sari oreenutehniku sklaita obavlja se prema oreenim kriterijumirna.

Ko oluivanja o vrsti objekata (materijali ili robe) koje trebasklaititi koristi se niz kriterijuma koji uvaavaju sleedestavke.


21/31

utroak investicija (ulaganje); potrebe za personalom (zaposlenima u sklaitu); stepen automatizacije, onosno mogudi nivo automatizovanosti; zahteve (potrebe) za objektima sklaita, i mogudnosti iskoridenja

prostora za izgradnju;

trokove sklaita; opasnosti o tete (otedenja); smetnje (ili remetljivosti) tokom postupaka;

mogudnosti ohvatanja pojeinih pozicija u sklaitu; mogudnosti pakovanja i prepakivanja; preglenost sklaita i sklainih tokova; mogudnosti a se realizuje fifo-princip "first in -first out" princip koji

oznaava prvi u sklaite, prvi iz sklaita; zahteve za organizaciju sklaita; mogudnosti funkcionisanja sistema zatite sklaita; voenje kontrole zaliha; mogudnosti komisioniranja i sposobnost prilagoavanja raznim sklainim vrstama robe.


22/31

- Upravljanje i trokovi skladita -

- Da bi se osiguralo besprekorno funkcionisanje u skladitu,kao i transportovanje u skladite i iz skladitao oreita,potrebni su efikasan sistem upravljanja i odgovorno

rukovoenje sklaitem. Ti sistemi imaju zaatak aoptimalno organizuju:

proces upravljanja sklaitem materijala;

procese i operacije sklaitenja materijala;

nadzornu funkcija nad zalihama i kontrolu tokova u sklaitu po vrsti, koliini i vrenostima.


23/31

Drugim reima, upravljanje skladitempodrazumeva aktivnosti planiranja,

organizacije, kontrole i rukovoenjanavedenim procesima .


24/31

- Kao pojeinane (ili samostalne) funkcije sistemaupravljanja i rukovoenja sklaitem Kampf / Kuhnle navoesleede ciljeve:

optimizacija reoslea narubi za uskaitenje i isklaitenje;

oeljivanje narubi za usklaitenje praznim fahovima;

oeljivanje narubi za isklaitenje utovarnim (sklainim) jeinicama;

primene uputstava za vonju za regalne transporte;

ientifikacija i kontrola usklaitenja i isklaitenja pomodnih sklainihsredstava;

voenje eviencija svih koliina artikala koji se usklaite i isklaite; regulisanje celokupnih tokova u procesu transporta;

regulisanje tokova angaovanja ljui i tehnike.


25/31

-Prijem robepoinje obijanjem naloga za prijem nakojem se vie svi poaci koji efiniu robu. Magacioner

preuzima nalog za prijem i vri raspoelu paleta (robe) po

paletnim mestima. Nakon odabira lokacija na koje trebasmestiti robu tampa se lista sklaitenja na kojoj se vie svipodaci o robi kao I brojevi paletnih mesta na koja se robatreba oloiti. Takoe, izborom opcije tampa nalepnica natermalnom tampau vri se tampa nalepnica sa bar koom

na kojima se nalaze podaci o robi i paletnom mestu gdetreba a bue oloena. Ranik (viljukarista) upotrebomrunog raunara sa skenerom, vri skeniranje bar koa nalisti za sklaitenje, nakon ega se na ispleju runograunara pojavljuju sve stavke koje on mora a orai.

Nakon toga vri se kvalitativna i kvantitativna kontrola robe,lepljenje etiketa sa bar koom na svaku paletu pojeinano.Ukoliko su oraene potrebne aktivnosti paleta se olae nadefinisana paletna mesta.


26/31

- Izdavanje robe se vri na osnovu naloga za izavanje kojemagacioner obija kroz instalirani softver. Nakon to prihvatinavedeni nalog magacioneru se automatski pojavljuju na

monitoru raunara svi poaci o robi koju treba isporuiti.Softver sam oreuje lokacije sa kojih je potrebno uzetioreenu robu, kao I njihov reosle u zavisnosti o viekriterijuma koji su zadati.Magacioneru dalje ostaje samo da

otampa listu za izavanje koju alje preuzima viljukarista.Slino kao i ko prijema robe, viljukarista, treba a ie olokacije do lokacije redom kojim su palete sa robom

poreane na ispleju runog raunara i izvri izuzimanjenaveene robe iz regala. Kaa oe na ogovarajudu lokacijuviljukarista skenira bar ko lokacije a potvri a je nadobroj lokaciji .


27/31

- Preskladitenje robe u ovakvim magacinima je redovnamera. Naime, najede se najnia etaa koristi zakomisioniranje, a ostale za smetaj celih paleta. To znai a

se roba koja se izvaja, po uslovom a nije re okompletnim paletama, izvaja iskljuivo sa ovih etaa.Obzirom a softver voi rauna o stanju robe na svakojlokaciji, zaavanje minimalne koliine oreene robe na

lokaciji oreuje se trenutak kaa de odi o presklaitenja.Kaa je neki o viljukarista sloboan, obija nalog zapresklaitenje oreene palete sa vie etae na niu. Na tajnain softver sam voi brigu o popunjenosti lokacija kojeslue za komisioniranje. Primena ovakvog softvera eliminie

mogudnost uplog unosa poataka, a ubrzava i pozainskiadministrativni rad.


28/31

to se tie Trokova sklaitaoni se utvruju preko sistemaprorauna u sklaitu koji nisu specifino-logistiki zaaci. Tisistemi obuhvataju objektno orijentisane aktivnosti u

razliitim sklainim proraunima. Osnovne vrste sistemaprorauna su:

proraun robnih zaliha u sklaitu;

obraun trokova u sklainim funkcijama;

procene ulaza, zaliha i proaje robe vezane za sklaite i

inventura sklaita.


29/31

- Na izbor sistema prorauna utiu:

tokovi informacija u sistemu menamenta skalaita;

raunovostveni tokovi;

informacioni tokovi kod svih drugih dispozicija materijala i

robe.

Cilj primene sistema prorauna je upravljanje trokovimasklaitenja.


30/31

ZAKLJUAK

Sklaitenje robe pri logistikim aktivnostima igra znaajnu ulogu, kako uzatiti kvaliteta robe, tako i u smanjenju trokova manipulacije.

sklaita se mogu tretirati kao sistem linija za pruanje masovnih usluga.

Transportne jeinice se mogu posmatrati kao potroai koji ekaju uslugu(bivaju usklaiteni), a zatim im se prua usluga, tj. prevoze se ooreenog korisnika


31/31

- Savremena skladita, sa razraenim sistemomskladitenja imaju brojne prednosti I teko ih je

klasifikovati po vanosti. Tu ubrajamo:

brzina i efikasnost u radu,

kompletna eliminacija papira i greaka prilikom unosa

podataka, optimalno iskoridenje sklainog prostora,

sledljivost robe od prijema do isporuke kupcima,

omoguduje statistiko pradenje ranika i robe i

oprinosi poboljanju imia firme prema poslovnimpartnerima i prilagoavanje i trenutnim i buudimstandardima.

Documents

Dimenzionisanje kapaciteta skladišta (snabdevanje i otpremanje)1