Tapacon, E. (1986), Vaadaee, MocrnaTapacon, B. (1987), ,,il. 9,. 9aagaen u pyccK€ur Jrr{reparypa rep-

norir noronnnr,r XIX BeKa", y: Vaagaen, II. fl. (1987), mp.3-32.

Jerofejev, V. (1988), ,,Prllazi eaadajevu", Knjiievna kritika, Beo-grad, god. XIX, br. 5, str. 7l-73.

Kojre, A. (1933), ,,Petar eaadajev", Ruski arhiv, XXII-XXIII, Beo-grad, str. 45 * 81.

McNally, R. (1964), ,,Chaadaev's Evaluation of Peter the Great",Skwic Review, Vol. 23. No l , pp. 3l-44,

Zeldin, M. B. (1978),,,Chaadayev as Russian's First Philosopher,Slavic Review ,Vol. 37. No 3, pp. 473-480.

Walicki, A. (1975), The Slavophile Controversy. History of Con-servative Utopia in Nineteenth-Century Russian Thought,Oxford

Walicki, A. (1980) A History of RussiurtThought,Oxford

Milan Subotii

CHAADAEV ON THE PLACE AND ROLE OF RUSSIA IN WORLD HISTORY

Summary

The study is dcvotcd to an analysis ol' thc work ol' P. Y. Chaadacv ( I 794-1 856) and lbrms a part of thc author's wider study of various interprctations of thc,,Russian idca". Aller a prcscntation ol biographical data on Chaadaev and thc latcofhis work, thc central part ol'thc papcrcontains an intcrprctation o[thc problcmof Russia's place and rolc in his philosophy ol history. Analyzing Phiktsophicallztters ancl An Apobgy oJ Muclman, thc author points to two dil'fcrcnt manners inwhich Chaadayev thcmatizcs thc relation betwccn Russia and Europc. An interprc-tation of tho dcvclopmcnt and internal logic of Chaadacv's views on thc placc androle ol Russia in world history enables onc to understand his rolc in Russianintellectual history (influcncc on Wcsternizrrs and Slavophilcs), as wcll as thccontinuous rclevancc ol his views in dcbatcs on thc,,Russian idca". Finally, theauthor concludcs that thc various ways of combining elcmcnts of the two attitudestoward the relation of Russia and Europe formulatcd by Chaadaev, indepcndcntlyof changing contents of thesc conccpts, arc a permanent feature of the mainstreamRussian social and historiosophical thought.

Key words: Russia, Europc, philosophy ol history, tradition, Slavophilism,Westcrnism, Messianism, conscrvatism.

Sofija Mojsi6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 141.32Originalni naudni rad

Tx:Faf

:-L

N

9L

!:F

:f

zI=

DIJALEKTIKA,,ESTETSKE EGZISTENCIJE"SORENA KIERKEGAARDA

Apstrakt: Glavni cilj ovog rada jeste izlaganje svih momenata i stupnjevaestetskog naiina iivota iz vizure iz.uzetne aktuelnosti te dimenzi.ie ieti S.Kierkegaarda. Analiza estetizma kao dominantnog Zivotnog stila i tilti iTabranoglidnog identiteta pokaluje njegovu unutrai4iu protivretnost i realnu neodriivoitbez velikih lrtava, nevolj<t i nesre1e. IJ to.i taiki Kierkegaurtlovo dekt se direktrutukljuiuje u veliku modernu dehatu o kulturi narcizma, ito g, tini izrazitosavremenim.

Kl judnc refi: Dijalektika, egzistencija, estetizam, itlentitet, narcizam.

' . : : '

l. Uvod: Posthegelovsko naslede

Pri samom kraju svojih predavanja iz ,,Filozofije istorije.,Hegel konstatuje sledeie o odnosu izme6u uma, filozoije i stv"ar-nosti: ,,Sada je svijest duhovnoga u bitnosti fundamenat, a gospod_stvo je time dobilay'lozffia. Reklo se, da je francuska revolicijaproizi5la iz filozofije i ne bez razloganazivala se filozofija u nje_madkome ,,Weltweisheit" (svjetovna mudrost), jer ona je ne samoistina o sebi za sebe, kao dista bitnost, nego i istina, ukoliko usvjetovnosti postaje Liva ... Misao, pojam prava pribavio je sebinajednom vaZnost ... U misli o pravu stvorilo se dakle sada uredenjei na tome se osnovu imalo odsadabazirati sve. Otkako je Sunce nanebu i otkako planeti kruZe oko njega, nije se vidjelo, da se dovjekpostavlja na glavu, tj. na misao i zbilju izgratluje prema njoj ... daje dovjek ... do5ao do spoznaje, da misao treba da upravlja duhovnomzbiljom ... kao da je. tek sada do5lo do zbiljskoga pomirenja boZan_skoga sa svijetom."' U istol, tre6oj deceniji tg. velu kojoj pripadajupredavanja izfrlozoftje istorije diji je jedan odlomak upravo Citiran,Hegel je, pri kraju svog Zivotnog i stvaraladkog puta, svojim stu-dentima drZao predavanja i iz filozofije religi_ie koja je, medutim,

' Hegel, G.W.F., Filozohja povi.jesti, Kultura, Zagrcb, l95l ., str. 39g_4003 7 6

J t I

TX

{,l(I

;=l,!

NoJ

u

-̂

=I

oU)

l

llrllI

il

I

Ii

i

i

liiI

i

Ii

lii

poentirao ovako: ,,Filozofija je ... zasebno sveti5te a njezini sluZbe-nici dine izolirani sve6enidki staleZ koji ne smije iii zajedno sasvijetom ... Kako da se vremenita, empirijska sada5njost izvede iznjenog razdora, kako da se oblikuje, to treba njoj prepustiti, a tonije neposredno praktidna stvar i zanimanje filozofije".' Ost-varivanje (desto i nametanje) uma, ideje, pojma, misli, u stvarnosti,njihovo duhovno ujedinjenje ni5ta bolje ne prolazi ni na individual-nom planu, Hegel doveku koji je sve svoje snage usmerio prven-stveno na borbu protiv svoje dulne, instinktivne, prirodne baze sciljem da razvije i realizuje svoje potencijale i tako svojom ak-tivno56u zadobije sebe predvida mradnu budu6nost: ,,Kada se to upotpunosti postiglo, aktivnost i vitalnost dolaze do svog kraja, arezultat - gubitak interesovanjazaLivot -jeste psihidka ili fizidkasmrt."' Umesto toliko Zeljenog harmonidnog jedinstva suprotsta-vljenih polova modernog sveta i doveka, u ostvarivanje dega jeHegel uloZio ditavo svoje Zivotno delo, pod svoje stare dane, te5kasrca, morao je da prizna da svuda vidi samo jedno veliko groznidavobesciljno kome5anje, razdore, sukobe, razjedinjenosti. Ni on samnije mogao da razabere kuda sve to vodi i koja i kakva logika gapokre6e. Duboko razo(aran,zabrinut i rezigniran poSteno je priznaoda mu je sve teZe da da preciznu dijagnozu duha vremena, a kamolida predloZi njegovu terapiju. Srca prepunog mudne teskobe i nemira,Hegel je i napustio ovaj svet predoseiaju6i da ljude ne ostavlja narajskom ostrvu uma, vei na cedilu, nasukane na gole i o5tre hridipustog ostrva odaja i razdora.

Generacija mladih obrazovanih ljudi koji su na akademskujavnu intelektualnu i politidku scenu podeli da stupaju tokom 30.-tihi podetkom 40.-tih godina 19. veka po tre6i put u novom veku(posle velikih epoha dominacije kontinentalnih racionalista i britan-skih empirista i filozofa klasidnog nemadkog idealizma) suodila sesa slidnim stanjem stvari i slidnim izazovom. Svet se ponovo dinionapu5tenim i od Boga i od Uma, ali i od ljudi - oni se u njemu vi5enisu prepoznavali, niti su u njemu videli svoj pravi zavidaj. Univer-zalni um i konkretna stvarnost pojedinadnih ljudi su se razdvojili io5tro, dak neprijateljski zao5trili medusobne odnose, duhovnost idulnost su se ponovo Zestoko sukobile, a subjektivna unutra5njost

' H. sv. 17, str.343-3M; cit. prcma: Habermas, Jiirgen, Filozol,ski diskursmoderne, Globus, Zagreb, 1988., str. 39

3 Hegel, Phi losophy of Right, Clarcndon Press, Oxford, 1967 ., p.261,dodarakparagrafu 15l

vi5e nije htela da se mirno i diste savesti ispolji u objektivnojspoljaSnjosti, ve6, naprotiv, da se Sto dublje i tajnovitije sakrije izanje i nasuprot njoj.

Ni5ta Sto se moglo dulima dose6i nije vi5e adekvatno rezo-niralo sa svojim unutra5njim bitnim sadrZajem. Zbllja vi5e nijebila ispoljena su5tina. LI centru svih tih pomeranja stajao je moderni,oslobodeni individuum dija osvojena, legitimna i legalna prava niu jednoj varijanti pomirenja sa stvarno5du nisu vi5e mogla ni nakoji nadin da budu zaobidena, prenebregnuta ili zanemarena. Da lisu se uop5te rascepkani i medusobno sukobljeni delovi celine ljud-skog bi6a i sveta mogli izmiriti u novim okolnostima i pod novimuslovima?

Kierkegaard je ceo ovaj problem podigao na treiu potenciju:zanjega je (kao i za mnoge druge njegove vr5njake) bilo apsolutnonedovoljno re5avanje napetog i konfliktnog odnosa pojedinadno/op5te kako samo na formalan nadin i u filozofsko-teorijskoj ravni,tako i u smislu osvajanja i formulisanja jedino opSteg, sistematskogokvira regulisanj4 meduljudskih odnosa u razliditim sferama Livotai delanja unutaikoga je reSavanje lidne jednadine individualnog,idiosinkratidnog Zivotnog stila iz sasvim nadelnih razlogapo5tova-nja slobode, odgovornosti, dostojanstva i zrelosti drugog ostavlje-no pojedincu. On je hteo apsolutno pouzdano da zna Sta sva bitnadostignuia modernog doba (politidka, ekonomska, filozofska,naudna, umetnidka) znaie za nj e ga lii no kao za krajnje odredenu,konkretnu individuu koja Zivi svoj sasvim specifidan,jedinstven ineponovljiv Zivot sada i ovde: ,,Zadatak epohe je da rezultate naukeprevede u lidni Zivot, da ih lidno usvoji."o

Druga kljudna stvar sastojala se u njegovoj strasnoj i odaj-nidkoj Zelji da izade iz teorije (filozofije, teologije) i prede u pravi,Livi Livot i dela u stvarnoj stvarnosti.5 Hteo je da Livi punimpluiima i stvara kao potpun dovek: ,,Ono Sto mi stvarno nedostajejeste da budem nadisto s tim Jro mi valja iiniti, ne Sto mi valjaznati ... su5tinska stvar je da nadem istinu koja ie biti istina za

a Kierkegaard, Ubcr der Bcgrilf der lronic, 1.c,, str. 274: cit. prcma:Lijwit, Karl, Od Hcgela do Nietzschca, Vesclin Masleia, Sarajcvo, l9li8., str. 153

s Kierkcgaarcl uopltc nije hteo da budc lilozol iz principijelnih razloga.Danalnje ,,promovisanje" Kicrkegaarda u ,,prvog" filozola cgzistencijc, udinjenone samo mirne savcsti vei i sa velikom pompom zbog oltroumnog prcpoznavanjaslavnih rodonaielnika u prollosti, predstavlja nc samo potpuno ncrazumcvanjesultine njegovog osnovnog Zivotnog htenla i dclovanja vc6 i pravi zlodin prcmaniemu.

3 7 8 3 1 9

TX

{,l(I

;=l,!

NoJ

u

-̂

=I

oU)

l

llrllI

il

I

Ii

i

i

liiI

i

Ii

lii

poentirao ovako: ,,Filozofija je ... zasebno sveti5te a njezini sluZbe-nici dine izolirani sve6enidki staleZ koji ne smije iii zajedno sasvijetom ... Kako da se vremenita, empirijska sada5njost izvede iznjenog razdora, kako da se oblikuje, to treba njoj prepustiti, a tonije neposredno praktidna stvar i zanimanje filozofije".' Ost-varivanje (desto i nametanje) uma, ideje, pojma, misli, u stvarnosti,njihovo duhovno ujedinjenje ni5ta bolje ne prolazi ni na individual-nom planu, Hegel doveku koji je sve svoje snage usmerio prven-stveno na borbu protiv svoje dulne, instinktivne, prirodne baze sciljem da razvije i realizuje svoje potencijale i tako svojom ak-tivno56u zadobije sebe predvida mradnu budu6nost: ,,Kada se to upotpunosti postiglo, aktivnost i vitalnost dolaze do svog kraja, arezultat - gubitak interesovanjazaLivot -jeste psihidka ili fizidkasmrt."' Umesto toliko Zeljenog harmonidnog jedinstva suprotsta-vljenih polova modernog sveta i doveka, u ostvarivanje dega jeHegel uloZio ditavo svoje Zivotno delo, pod svoje stare dane, te5kasrca, morao je da prizna da svuda vidi samo jedno veliko groznidavobesciljno kome5anje, razdore, sukobe, razjedinjenosti. Ni on samnije mogao da razabere kuda sve to vodi i koja i kakva logika gapokre6e. Duboko razo(aran,zabrinut i rezigniran poSteno je priznaoda mu je sve teZe da da preciznu dijagnozu duha vremena, a kamolida predloZi njegovu terapiju. Srca prepunog mudne teskobe i nemira,Hegel je i napustio ovaj svet predoseiaju6i da ljude ne ostavlja narajskom ostrvu uma, vei na cedilu, nasukane na gole i o5tre hridipustog ostrva odaja i razdora.

Generacija mladih obrazovanih ljudi koji su na akademskujavnu intelektualnu i politidku scenu podeli da stupaju tokom 30.-tihi podetkom 40.-tih godina 19. veka po tre6i put u novom veku(posle velikih epoha dominacije kontinentalnih racionalista i britan-skih empirista i filozofa klasidnog nemadkog idealizma) suodila sesa slidnim stanjem stvari i slidnim izazovom. Svet se ponovo dinionapu5tenim i od Boga i od Uma, ali i od ljudi - oni se u njemu vi5enisu prepoznavali, niti su u njemu videli svoj pravi zavidaj. Univer-zalni um i konkretna stvarnost pojedinadnih ljudi su se razdvojili io5tro, dak neprijateljski zao5trili medusobne odnose, duhovnost idulnost su se ponovo Zestoko sukobile, a subjektivna unutra5njost

' H. sv. 17, str.343-3M; cit. prcma: Habermas, Jiirgen, Filozol,ski diskursmoderne, Globus, Zagreb, 1988., str. 39

3 Hegel, Phi losophy of Right, Clarcndon Press, Oxford, 1967 ., p.261,dodarakparagrafu 15l

vi5e nije htela da se mirno i diste savesti ispolji u objektivnojspoljaSnjosti, ve6, naprotiv, da se Sto dublje i tajnovitije sakrije izanje i nasuprot njoj.

Ni5ta Sto se moglo dulima dose6i nije vi5e adekvatno rezo-niralo sa svojim unutra5njim bitnim sadrZajem. Zbllja vi5e nijebila ispoljena su5tina. LI centru svih tih pomeranja stajao je moderni,oslobodeni individuum dija osvojena, legitimna i legalna prava niu jednoj varijanti pomirenja sa stvarno5du nisu vi5e mogla ni nakoji nadin da budu zaobidena, prenebregnuta ili zanemarena. Da lisu se uop5te rascepkani i medusobno sukobljeni delovi celine ljud-skog bi6a i sveta mogli izmiriti u novim okolnostima i pod novimuslovima?

Kierkegaard je ceo ovaj problem podigao na treiu potenciju:zanjega je (kao i za mnoge druge njegove vr5njake) bilo apsolutnonedovoljno re5avanje napetog i konfliktnog odnosa pojedinadno/op5te kako samo na formalan nadin i u filozofsko-teorijskoj ravni,tako i u smislu osvajanja i formulisanja jedino opSteg, sistematskogokvira regulisanj4 meduljudskih odnosa u razliditim sferama Livotai delanja unutaikoga je reSavanje lidne jednadine individualnog,idiosinkratidnog Zivotnog stila iz sasvim nadelnih razlogapo5tova-nja slobode, odgovornosti, dostojanstva i zrelosti drugog ostavlje-no pojedincu. On je hteo apsolutno pouzdano da zna Sta sva bitnadostignuia modernog doba (politidka, ekonomska, filozofska,naudna, umetnidka) znaie za nj e ga lii no kao za krajnje odredenu,konkretnu individuu koja Zivi svoj sasvim specifidan,jedinstven ineponovljiv Zivot sada i ovde: ,,Zadatak epohe je da rezultate naukeprevede u lidni Zivot, da ih lidno usvoji."o

Druga kljudna stvar sastojala se u njegovoj strasnoj i odaj-nidkoj Zelji da izade iz teorije (filozofije, teologije) i prede u pravi,Livi Livot i dela u stvarnoj stvarnosti.5 Hteo je da Livi punimpluiima i stvara kao potpun dovek: ,,Ono Sto mi stvarno nedostajejeste da budem nadisto s tim Jro mi valja iiniti, ne Sto mi valjaznati ... su5tinska stvar je da nadem istinu koja ie biti istina za

a Kierkegaard, Ubcr der Bcgrilf der lronic, 1.c,, str. 274: cit. prcma:Lijwit, Karl, Od Hcgela do Nietzschca, Vesclin Masleia, Sarajcvo, l9li8., str. 153

s Kierkcgaarcl uopltc nije hteo da budc lilozol iz principijelnih razloga.Danalnje ,,promovisanje" Kicrkegaarda u ,,prvog" filozola cgzistencijc, udinjenone samo mirne savcsti vei i sa velikom pompom zbog oltroumnog prcpoznavanjaslavnih rodonaielnika u prollosti, predstavlja nc samo potpuno ncrazumcvanjesultine njegovog osnovnog Zivotnog htenla i dclovanja vc6 i pravi zlodin prcmaniemu.

3 7 8 3 1 9

Lirli

mene, da nadem ide.iu za ko.iu fu l.iveti i umreti."n,,Toliko samsre6an Sto sam slu5ao drugo Schellingovo predavanje - neopisivo!I suviSe dugo smo i ja i moje misli jedali zatvoreni u sebe; ali kadaje on izgovorio red ,,stvarnost", misleii na odnos filozofije premastvarnosti, u tom trenutku je dedo mojih misli poskodilo u meni odradosti ba5 kao u Elizabeti."'

Tre6i, odluduju6i momenat ticao se Kierkegaardove trajneambivalencije i hronidnog kolebanja u pogledu stvarne ozbiljnostii odludnosti njegove deZnje da skodi u stvarnost i dvrsto prione uznju i u noj. Njegovo identifikaciono klatno je ditavog njegovogLivota oscilovalo izmedu ta dva pola njegove Zivotne dileme a danijednog trenutka nije na5lo svoj trajni, pouzdani i spokojni rav-noteZni poloZaj. Kierkegaard je isuvi5e dobro poznavao sebe da bina dugi rok mogao gajiti bilo kakve iluzije o svojoj (ne)sposobnosti,(ne)doraslosti i (ne)moguinosti uspeSnog prilagodavanja stvarnomZivotu i njegovim zahtevima. Ali je, isto tako tek perpetuum mobilenjegove kule od slonovade sazdane od neprekidnog razmi5ljanja ifantaziranja o svemu i svademu bio pravi pakao kome je Kierkegaardna kraju i sagoreo. Niti je on hteo da ostane u njemu, niti je mogaoda izade iz njega. Njegova hipertrofirana intelektualnost i maStovi-tost bili su njegov krst i, najzad, njegova grobnica: ,,Moj jad jemoj zamak ... tu Zivim kao pokojnik."8 Ali da ne bi prerano i de-finitivno umro, morao je maksimalno da galvanizuje svoj mozak isvoju uobrazilju i da ih, poput konja na izdisaju, besomudno mamuzane bi li makar i samo iz njih iscedio bar neku toliko Zudenu kapZivota. Rezultat tog napora je rasko5no izlaganje svakog momenta,prelaza, nijanse, pregiba, finese onoga Sto je on zvao estetskimnadinom Zivljenja.e

6 Kicrkcgaard, Thc Journals, I VIII 1835., cit. prcma: A KicrkcgaardAnthology, Ed. by Robcrt Brctall, Princcton Univenity Prcss, Princeton, 1946., pp.4-5

? Kicrkcgaardovo pismo Emilu Bocscnu od 22.11.1841.; ci t . prcma: Ro-hde, Pcrcr, S0ren Kierkcgaard, Georgc Allen and Unwin, London ,1963.,pp.73-74

8 llisrkcgor, Ili - ili, Grafbs, Bcograd, 1989., str. 4 It Cf., ,,DuSa mi ic umorna i nesrcina, uzalud jc podbaclam mamuzama

zadovoljstva, ona vi5e nc mofr, ona sc vi5e nc podiZe do kraljevskog skoka. Izgubiosam sve iluziie. Uzalud pokulavam da se prcdam beskrajnosti radosti, ona ne moieda mc podigne, ili taeniic, ja sam ne mogu da se podignem ... izglcda mi da tapkamu mcstu. Usamljen sam, to sam uvek bio; napustili su me liudi, to me nc bi bolclo,ved vedri geniji radosti... Moja du5a izgubila.je svaku mod. Kada bi trcbalo neitoda poZelim, ne bih poZeleo bogat^stvo ili vlast, vei strast mogufnosti, oko, koje

n. Dijalektika esteticizmn

Osnovni cilj estetskog Zivotnog stila sastoji se u neposred-nom jedinstvu unutra5njosti i spolja5njosti; distom i potpunomuZivanju, potpunom zadovoljenju dulne Zelje; Zivotu pred kojim jeuvek otvoreno beskrajno mnogo moguinosti koje znade uvek novipodetak, tj. slobodu; neposrednosti, spontanosti, nesputanosti;takvoj organizaciji i doZivljavanju vremena koje se uvek iznovaispunjava diskretnim trenucima proZetim vrhunskim zadovoljstvomkoje svaki pojedinadni trenutak izbacuje iz gvozdenog kauzalnogniza momenata empirijskog vremena i pretvara ga u vednost.

1. Prvi ,,po sebi" stadijum esteticizma

Prvi stadijum estetskog nadina iivota unutar sebe ra5dlanjenje na tri momenta koji takorle odgovaraju klasidnoj dijalektidkojtrijadi ,,po sebi", ,,za sebe" i ,,po sebi i za sebe',. Njihova su5tina,medusobni odrroSi i kretanje personifikovano je trima likovima izMozartovih opera: Kerubinom iz ,,Figarove Zenidbe,,, papagenomiz,,Carobne frule" i Don Zuanom iz,,Don Dovanija,,.

Kerubin predstavlja podetno, primordijalno, nediferencira-no, iskonsko ,,nevino" stanje dulne Lelje - njen sanjaladki status.Ona se tek budi, kao da se joS uvek me5kolji u snu i jo5 nijenadisto s tim da li uop5te Zeli da se probudi, usrane i stupi u javuili bi jo5 da sanjari. Ona i njen predmet - Zenstvenost uop5te - jo5uvek nisu razdvojeni: on je neposredno rastopljen u njoj, potpunoje prisutan u njoj i usisan od nje i to u svoj svojoj punoii, op5tosti,neposrednosti - i potpuno realnoj neodredenosti koja, medutim,obe6ava toliko mnogo raznolikih moguinosti, mnogo fantastidni-jih i rasko5nijih od stvarnosti. Otuda njena bazidna ambivalencija imelanholija, tek implicitno sadrZane u njoj ali ipak dovoljno snai-no da bi se mogle primetiti, makar i u naznakama. Kerubin, u stva-ri, i ne bi Zeleo da napusti svoje aktualno stanje: on u sebi sadrZisve u statusu fantazmagoridne moguinosti. Za5to bi on raskinuotako obeiavajuiu fosforescentnu vezu sa svojim primarnim pred-metom zarad krajnje nesigurne i ne osobito privladne stvarnosti?Zato Kerubina mudi ne samo ambivalentnost (ostati zatvoren usebe i svoje dnevne snove ili iziii napolje u svet) nego i melanholija,

!loa

troa

><x

Fa:)(f

;-L

N

:;

3 8 0vcdito mlado, vcdito vatrcno, svuda saglcdava moguinost... ibid., str. 40-41

3 8 1

Lirli

mene, da nadem ide.iu za ko.iu fu l.iveti i umreti."n,,Toliko samsre6an Sto sam slu5ao drugo Schellingovo predavanje - neopisivo!I suviSe dugo smo i ja i moje misli jedali zatvoreni u sebe; ali kadaje on izgovorio red ,,stvarnost", misleii na odnos filozofije premastvarnosti, u tom trenutku je dedo mojih misli poskodilo u meni odradosti ba5 kao u Elizabeti."'

Tre6i, odluduju6i momenat ticao se Kierkegaardove trajneambivalencije i hronidnog kolebanja u pogledu stvarne ozbiljnostii odludnosti njegove deZnje da skodi u stvarnost i dvrsto prione uznju i u noj. Njegovo identifikaciono klatno je ditavog njegovogLivota oscilovalo izmedu ta dva pola njegove Zivotne dileme a danijednog trenutka nije na5lo svoj trajni, pouzdani i spokojni rav-noteZni poloZaj. Kierkegaard je isuvi5e dobro poznavao sebe da bina dugi rok mogao gajiti bilo kakve iluzije o svojoj (ne)sposobnosti,(ne)doraslosti i (ne)moguinosti uspeSnog prilagodavanja stvarnomZivotu i njegovim zahtevima. Ali je, isto tako tek perpetuum mobilenjegove kule od slonovade sazdane od neprekidnog razmi5ljanja ifantaziranja o svemu i svademu bio pravi pakao kome je Kierkegaardna kraju i sagoreo. Niti je on hteo da ostane u njemu, niti je mogaoda izade iz njega. Njegova hipertrofirana intelektualnost i maStovi-tost bili su njegov krst i, najzad, njegova grobnica: ,,Moj jad jemoj zamak ... tu Zivim kao pokojnik."8 Ali da ne bi prerano i de-finitivno umro, morao je maksimalno da galvanizuje svoj mozak isvoju uobrazilju i da ih, poput konja na izdisaju, besomudno mamuzane bi li makar i samo iz njih iscedio bar neku toliko Zudenu kapZivota. Rezultat tog napora je rasko5no izlaganje svakog momenta,prelaza, nijanse, pregiba, finese onoga Sto je on zvao estetskimnadinom Zivljenja.e

6 Kicrkcgaard, Thc Journals, I VIII 1835., cit. prcma: A KicrkcgaardAnthology, Ed. by Robcrt Brctall, Princcton Univenity Prcss, Princeton, 1946., pp.4-5

? Kicrkcgaardovo pismo Emilu Bocscnu od 22.11.1841.; ci t . prcma: Ro-hde, Pcrcr, S0ren Kierkcgaard, Georgc Allen and Unwin, London ,1963.,pp.73-74

8 llisrkcgor, Ili - ili, Grafbs, Bcograd, 1989., str. 4 It Cf., ,,DuSa mi ic umorna i nesrcina, uzalud jc podbaclam mamuzama

zadovoljstva, ona vi5e nc mofr, ona sc vi5e nc podiZe do kraljevskog skoka. Izgubiosam sve iluziie. Uzalud pokulavam da se prcdam beskrajnosti radosti, ona ne moieda mc podigne, ili taeniic, ja sam ne mogu da se podignem ... izglcda mi da tapkamu mcstu. Usamljen sam, to sam uvek bio; napustili su me liudi, to me nc bi bolclo,ved vedri geniji radosti... Moja du5a izgubila.je svaku mod. Kada bi trcbalo neitoda poZelim, ne bih poZeleo bogat^stvo ili vlast, vei strast mogufnosti, oko, koje

n. Dijalektika esteticizmn

Osnovni cilj estetskog Zivotnog stila sastoji se u neposred-nom jedinstvu unutra5njosti i spolja5njosti; distom i potpunomuZivanju, potpunom zadovoljenju dulne Zelje; Zivotu pred kojim jeuvek otvoreno beskrajno mnogo moguinosti koje znade uvek novipodetak, tj. slobodu; neposrednosti, spontanosti, nesputanosti;takvoj organizaciji i doZivljavanju vremena koje se uvek iznovaispunjava diskretnim trenucima proZetim vrhunskim zadovoljstvomkoje svaki pojedinadni trenutak izbacuje iz gvozdenog kauzalnogniza momenata empirijskog vremena i pretvara ga u vednost.

1. Prvi ,,po sebi" stadijum esteticizma

Prvi stadijum estetskog nadina iivota unutar sebe ra5dlanjenje na tri momenta koji takorle odgovaraju klasidnoj dijalektidkojtrijadi ,,po sebi", ,,za sebe" i ,,po sebi i za sebe',. Njihova su5tina,medusobni odrroSi i kretanje personifikovano je trima likovima izMozartovih opera: Kerubinom iz ,,Figarove Zenidbe,,, papagenomiz,,Carobne frule" i Don Zuanom iz,,Don Dovanija,,.

Kerubin predstavlja podetno, primordijalno, nediferencira-no, iskonsko ,,nevino" stanje dulne Lelje - njen sanjaladki status.Ona se tek budi, kao da se joS uvek me5kolji u snu i jo5 nijenadisto s tim da li uop5te Zeli da se probudi, usrane i stupi u javuili bi jo5 da sanjari. Ona i njen predmet - Zenstvenost uop5te - jo5uvek nisu razdvojeni: on je neposredno rastopljen u njoj, potpunoje prisutan u njoj i usisan od nje i to u svoj svojoj punoii, op5tosti,neposrednosti - i potpuno realnoj neodredenosti koja, medutim,obe6ava toliko mnogo raznolikih moguinosti, mnogo fantastidni-jih i rasko5nijih od stvarnosti. Otuda njena bazidna ambivalencija imelanholija, tek implicitno sadrZane u njoj ali ipak dovoljno snai-no da bi se mogle primetiti, makar i u naznakama. Kerubin, u stva-ri, i ne bi Zeleo da napusti svoje aktualno stanje: on u sebi sadrZisve u statusu fantazmagoridne moguinosti. Za5to bi on raskinuotako obeiavajuiu fosforescentnu vezu sa svojim primarnim pred-metom zarad krajnje nesigurne i ne osobito privladne stvarnosti?Zato Kerubina mudi ne samo ambivalentnost (ostati zatvoren usebe i svoje dnevne snove ili iziii napolje u svet) nego i melanholija,

!loa

troa

><x

Fa:)(f

;-L

N

:;

3 8 0vcdito mlado, vcdito vatrcno, svuda saglcdava moguinost... ibid., str. 40-41

3 8 1

XI

X

FafE

;1t!

N

JL

!)a

ua

verna pratilja procesa ruzdvajaflja: nezadrLiva i neumoljiva pokre-tadka energija dulne Zelje gura ga i izbacuje napolje, u svet, Zeleiida se zadovolji na konkretan, stvaran naZin, a ne vi5e sanjaladki.

Zato sada na sceni moZemo da slu5amo i gledamo Papagenakoji od samog podetka kreie u akciju traganja za stvarnom, poje-dinadnom, konkretnom Zenom" On iz modusa mogudnosti prelaziu stvarnost -itrali Zenu:njegovaLelja je tragaladka.

Apsolutni i nenadma5an vrhunac (,,po sebi-i-za sebe") ovakoZeljenog i Zivljenog Livota, njegovo velidanstveno olidenje bezpremca jeste Don Zuan. Njegova lelja je lelja koja Zeli i kojauspeva sebe i da zadovolji u samoj stvarnosti. Njen predmet pred-stavlja apsolutnu, definitivnu sintezu Zenstvenosti uop5te i odre-dene, pojedinadne Zene: ona Zeli svaku pojedinadnu pripadnicuZenskog pola bez razlike - dOvojdicu, devojku, Zenu, baku, belu,crnu, Zutu, lepu, ruZnu, pametnu, glupu ... Spisak Don Zuanovihtrofeja je beskonadan (1003, i to samo u Spaniji), ba5 kao Sto je ion sam neprekidno gonjen da ide od jedne do druge, bez podetka,bez kraja i konca. Pri svim tim silnim (i uspe5nim) osvajanjimaDon Zuanu ,,iznutra" uop5te nije stalo ni do jedne jedine njegovedragane: on uZiva u samom dinu osvajanja, pokoravanja Zene i unjenom potpunom predavanju i prepu5tanju njemu na milost inemilost, na Zivot i smrt. Ona je za njega samo i jedino puki pred-met taZenja njegove nezajaLljive Zudnje, i apsolutno ni5ta viSe.Onog trenutka kada ju je zayeo, osvojio i konzumirao, ona prestajeda bude interesantna. On je bez razmiSljanja i bez trunke kolebanjai griLe savesti napu5ta i juri za drugom. Krajnje surovo, ali i krajnjeefikasno: nijedna od njegovih Lrtava ne prestaje da bude opiinjenanjegovom magijom, zanesena njim i opijena i opsednuta bilo ljubav-lju prema njemu, bilo mrZnjom i Zedu za osvetom, a najde56e ijednim i drugim. Don Zuana ne mude ni afektivna ambivalencijani melanholija: njegova furiozna spoljainja aktivnost lh je zgazllai protutnjala preko njih poput uragana. Ali 6e se zato njegove Zrtvetek peii na neugasivoj vatri razornih unutradnjih medusobnosukobljenih strasti.

Don Zuan je umetnidka personifikacija dulne Zelje u njenomdistom, prirodnom, nepatvorenom izdanju. Ali, on je samo i jedinoto - proizvod dovekove umetnidke imaginacije - i ni5ta viSe. Onkao individualni lik i sasvim oformljeno i artikulisano oblidje nesamo da ne postoji u stvarnosti vei ni u umetnosti: crvenu nit

njegove biti sadinjava prodorna, nezaustavljiva, eruptivna, eksplo-zivna snaga Mozartove muzike koja hrli, juri5a, preliva se, penu5ase toliko brzo i toliko intenzivno da je niko i ni5ta ne moZe zaustaviti,zagatili i iz penu5avih muzidkih talasa izroniti kao uoblidena iolidena individua. To ne polazi za rukom dak ni jednom Don Zuanu,dija Zivotna omnipotencijamoLe da nastavi daLivi samo u Leljama,snovima, maStanjima, mitovima i simbolima ljudi.

2. Drugi ,,za sebe" stadijum esteticizma

Drugi stadijum estetiziranog Zivljenja pokazuje njegovo na-lidje i tamnu stranu personifikovanu njegovim Zrtvama: modernaAntigona, Marija Bomar5e, Dona Elvira, Magareta i figura naj-nesrednijeg doveka. Kljudni prelaz izmedu DonZaana i ove serijeuglavnom unesreienih Zenskih likova dini doZivljena patnja, bol,frustracija koja intenzivno razvija psihidku reflektirajuiu unu-tra5njost, vrlo Zivu, vrlo aktivnu, ali i duboko sakrivenu: spolja,njihova lica odajri utisak mrtve, zaledene, kamene maske iza kojenerna nidega. U'stvarnosti, stvari stoje dijametralno suprotnot zarazliku od prethodnog ,,zavodnidkog" stadijuma koji je karakterisalao5tra protivrednost izmedu spolja5njosti i unutra5njosti u korist iuz apsolutnu premod spoljainjosti (izrazita, frenetidna ekstrover-tovana aktivnost koja je skoro potpuno iskljudila unutra5njost: onapraktidno i ne postoji, osim u nekom krajnje rudimentarnom oblikui potpuno je indiferentna u odnosu na ono Sto se zbiva napolju),zavedene dame, koje su uglavnom akteri ovog stupnja, Zive is-kljudivo u svom unutra5njem du5evnom svetu (zato je ovaj stadijum,,za sebe"). Njihove introverzija, koja se skoro nidim ne odajespolja5njem posmatradu, toliko je velika da je one najdeiie pladajuZivotom. Njihova bol i patnja za nevernim ljubavnicima toliko jeintenzivna i sveproZirnajuda da one niti mogu, niti Zele da nastaveZivot u normalnom, realnom okruZenju. Zato su na5a aktuelna scenai njeni glavni protagonisti tako drastidno razliditi i suprotni uporedenju sa svojim prethodnicima.

Kierkegaardovo uvodno razvijanje motiva moderne Antigo-ne (prvi momenat ,,po sebi") i moderne tragedije u suprotnostiprema prvobitnim antidkim uzorima priprema nas za razumevanjesudtine problema koji ove osbbe nisu u stanju da re5e. Radi se olidnostima koje su toliko vezane za ple predmete svoje ljubavi(otac, ,,prva ljubav") da uop5te nisu kadre da se od njih odvoje,

1 8 2 3 8 3

XI

X

FafE

;1t!

N

JL

!)a

ua

verna pratilja procesa ruzdvajaflja: nezadrLiva i neumoljiva pokre-tadka energija dulne Zelje gura ga i izbacuje napolje, u svet, Zeleiida se zadovolji na konkretan, stvaran naZin, a ne vi5e sanjaladki.

Zato sada na sceni moZemo da slu5amo i gledamo Papagenakoji od samog podetka kreie u akciju traganja za stvarnom, poje-dinadnom, konkretnom Zenom" On iz modusa mogudnosti prelaziu stvarnost -itrali Zenu:njegovaLelja je tragaladka.

Apsolutni i nenadma5an vrhunac (,,po sebi-i-za sebe") ovakoZeljenog i Zivljenog Livota, njegovo velidanstveno olidenje bezpremca jeste Don Zuan. Njegova lelja je lelja koja Zeli i kojauspeva sebe i da zadovolji u samoj stvarnosti. Njen predmet pred-stavlja apsolutnu, definitivnu sintezu Zenstvenosti uop5te i odre-dene, pojedinadne Zene: ona Zeli svaku pojedinadnu pripadnicuZenskog pola bez razlike - dOvojdicu, devojku, Zenu, baku, belu,crnu, Zutu, lepu, ruZnu, pametnu, glupu ... Spisak Don Zuanovihtrofeja je beskonadan (1003, i to samo u Spaniji), ba5 kao Sto je ion sam neprekidno gonjen da ide od jedne do druge, bez podetka,bez kraja i konca. Pri svim tim silnim (i uspe5nim) osvajanjimaDon Zuanu ,,iznutra" uop5te nije stalo ni do jedne jedine njegovedragane: on uZiva u samom dinu osvajanja, pokoravanja Zene i unjenom potpunom predavanju i prepu5tanju njemu na milost inemilost, na Zivot i smrt. Ona je za njega samo i jedino puki pred-met taZenja njegove nezajaLljive Zudnje, i apsolutno ni5ta viSe.Onog trenutka kada ju je zayeo, osvojio i konzumirao, ona prestajeda bude interesantna. On je bez razmiSljanja i bez trunke kolebanjai griLe savesti napu5ta i juri za drugom. Krajnje surovo, ali i krajnjeefikasno: nijedna od njegovih Lrtava ne prestaje da bude opiinjenanjegovom magijom, zanesena njim i opijena i opsednuta bilo ljubav-lju prema njemu, bilo mrZnjom i Zedu za osvetom, a najde56e ijednim i drugim. Don Zuana ne mude ni afektivna ambivalencijani melanholija: njegova furiozna spoljainja aktivnost lh je zgazllai protutnjala preko njih poput uragana. Ali 6e se zato njegove Zrtvetek peii na neugasivoj vatri razornih unutradnjih medusobnosukobljenih strasti.

Don Zuan je umetnidka personifikacija dulne Zelje u njenomdistom, prirodnom, nepatvorenom izdanju. Ali, on je samo i jedinoto - proizvod dovekove umetnidke imaginacije - i ni5ta viSe. Onkao individualni lik i sasvim oformljeno i artikulisano oblidje nesamo da ne postoji u stvarnosti vei ni u umetnosti: crvenu nit

njegove biti sadinjava prodorna, nezaustavljiva, eruptivna, eksplo-zivna snaga Mozartove muzike koja hrli, juri5a, preliva se, penu5ase toliko brzo i toliko intenzivno da je niko i ni5ta ne moZe zaustaviti,zagatili i iz penu5avih muzidkih talasa izroniti kao uoblidena iolidena individua. To ne polazi za rukom dak ni jednom Don Zuanu,dija Zivotna omnipotencijamoLe da nastavi daLivi samo u Leljama,snovima, maStanjima, mitovima i simbolima ljudi.

2. Drugi ,,za sebe" stadijum esteticizma

Drugi stadijum estetiziranog Zivljenja pokazuje njegovo na-lidje i tamnu stranu personifikovanu njegovim Zrtvama: modernaAntigona, Marija Bomar5e, Dona Elvira, Magareta i figura naj-nesrednijeg doveka. Kljudni prelaz izmedu DonZaana i ove serijeuglavnom unesreienih Zenskih likova dini doZivljena patnja, bol,frustracija koja intenzivno razvija psihidku reflektirajuiu unu-tra5njost, vrlo Zivu, vrlo aktivnu, ali i duboko sakrivenu: spolja,njihova lica odajri utisak mrtve, zaledene, kamene maske iza kojenerna nidega. U'stvarnosti, stvari stoje dijametralno suprotnot zarazliku od prethodnog ,,zavodnidkog" stadijuma koji je karakterisalao5tra protivrednost izmedu spolja5njosti i unutra5njosti u korist iuz apsolutnu premod spoljainjosti (izrazita, frenetidna ekstrover-tovana aktivnost koja je skoro potpuno iskljudila unutra5njost: onapraktidno i ne postoji, osim u nekom krajnje rudimentarnom oblikui potpuno je indiferentna u odnosu na ono Sto se zbiva napolju),zavedene dame, koje su uglavnom akteri ovog stupnja, Zive is-kljudivo u svom unutra5njem du5evnom svetu (zato je ovaj stadijum,,za sebe"). Njihove introverzija, koja se skoro nidim ne odajespolja5njem posmatradu, toliko je velika da je one najdeiie pladajuZivotom. Njihova bol i patnja za nevernim ljubavnicima toliko jeintenzivna i sveproZirnajuda da one niti mogu, niti Zele da nastaveZivot u normalnom, realnom okruZenju. Zato su na5a aktuelna scenai njeni glavni protagonisti tako drastidno razliditi i suprotni uporedenju sa svojim prethodnicima.

Kierkegaardovo uvodno razvijanje motiva moderne Antigo-ne (prvi momenat ,,po sebi") i moderne tragedije u suprotnostiprema prvobitnim antidkim uzorima priprema nas za razumevanjesudtine problema koji ove osbbe nisu u stanju da re5e. Radi se olidnostima koje su toliko vezane za ple predmete svoje ljubavi(otac, ,,prva ljubav") da uop5te nisu kadre da se od njih odvoje,

1 8 2 3 8 3

6-

=q

o

Zive svoje samostalne, nezavisne Zivote i svoja osedanja na zreonadin podare i drugim znadajnim subjektima' Umesto toga, onemazohistidki i sistematski istrajavaju u plombiranju svojih sa-da5njih, Zivih Zivota u grobnice tajni pro5losti. Cela situacija je

dodatno iskomplikovana su5tinskom ambivalentno5iu njihove pre-terane zavisnosti od svojih primarnih objekata koja im onemo-gu6ava prolaZenje kroz neophodan i isceliteljski pioces tugovanja:one se toliko pla3e neravnoteZe izmedu svoje ljubavi i destruk-tivnosti svoje mrZnje da radije pristaju na hronidnu melanholijunego na suodavanje sa svojom agresivno5iu. U strahu od gubitkakontrole nad njom, za njih je takvo temeljito samoupoznavanje isamoizbor praktiino neizvodivo.

NaSa moderna Antigona je ceo svoj Zivot posvetila duvanjutajne svog pokojnog oca. Ona je nesredna i jako pati: da li je on,Edip, bio svestan toga 5ta je udinio ili ne; da li je i on patio; niko nina koji nadin ne sme ni da nasluti ni5ta Sto ima bilo kakve veze sanjihovom porodidnom tragedijom: takva indiskrecija bi zanavekokaljala Edipovo ime i plemenitost, dast, reputaciju i po5tovanostcelog njihovog roda. Antigonina odluka da to ne dopusti ima visokucenu: duboko u du5i nju mudi jak bol kome ona ne sme, po cenuiivota, da da ni najmanjeg odu5ka, niti s nekim da ga podeli;duvanje takve tajne od nje zahteva krajnje kontrolisano, smireno ipribrano pona5anje iako iznutra, u sebi ona prosto umire razdiranabolom i patnjom; i sama pomisao na ljubav prema nekom drugommu5karcu je zabranjena: ona, s takvom tajnom u srcu, ne moZepripasti nikom drugom (osim svom ocu), Tragedija se i de5ava utrenutku kada se ona smrtno zaljubi u drugoga: isuvi5e ga voli dabi mu mogla odoleti, ali mu ne sme ni odati svoju tajnu na dijeduvanje je ona toliko ponosna i vaZna u sopstvenim odima. Umomentu kada mu se ipak prepu5ta i poverava Edipovu tajnu, utom trenutku ona i umire: pro5lost je pobedila sada5njost i budu6nost,a starost mladost.

Siluete Marije Bomar5e, Dona Elvire i Margarete dalje raz-vijaju temu ravnoduine, hladne spolja5njosti iza koje se krije izuze-tno bogat unutra5nji emotivni i misaoni Zivot. To je stadijum ,,zasebe" dije je unutarnje kretanje diferencirano u skladu s dijale-ktiEkim momentima ,,po S€bi", ,,za sebe" i ,,Po - sebi - i - zasebe",

Pomenute tri devojke mudi jedna osnovna muka iznevereneljubavi. Mariju (momenat ,,po sebi") je verenik u jednom trenutku

bez traga i glasa jednostavno napustio. Ona ne zna da li ju je onsvesno i namerno iskoristio, prevario i odbacio ili su pravi motivi irazlozi njegovog neobja5njivog gesta sasvim druge prirode. Onane samo da nije u stanju da realno defini5e situaciju u kojoj sena5la jer ne zna pouzdano da li je njena ljubav izneverena ili nije,nego ne moZe ni da tuguje i tako preboli svog dragog jer njenatuga nema realan i jasan predmet: ona, naime, ne zna Sta joj sezapravo desilo, ni kakva je, u stvari, lidnost njen biv5i verenik.Zato se ona ne moZe prepustiti samo nezdravom obliku refleksivnetuge dije je pokretadko gorivo neprestano i jalovo misaono rumi-niranje jedne iste nedoumice: da li ju je verenik prevario ili nije.Marija se tako zaglibila u nezdravi psiholodki jazizkojegi ne Zelidaizade.Zatobi bila potrebna snaga za dono5enje fundamentalneodluke o osnovnom smislu vlastitog Livotakojom ona ne raspolaZe,

Dona Elvira (momenat ,,za sebe") je, za razllku od Marije,nadisto u pogledu stvarnog stanja stvari: onajeste prevarena. DonZuan ju je nesumnjivo i nedvosmisleno iskoristio i odbacio. Uprvom trenutku. o;ra je ponosno uvredena i povreilena, besna, punamrZnje i Ledi za dsvetom. AIi, to je samo paravan iza koga se krijenjena duboka vezanost za Don Zuana uprkos svemu. Cat tolitoduboka i snaZna da ona uopSte ne moZe dalivibeznjega i njegoveljubavi. Zato se ona prepu5ta beskrajnim interpretacijama i reinter-pretacijama Don Zuanovog postupka s osnovnim ciljem da factumbrutum njegove ljubavne iznevere pretvori u njenu suprotnost. Nje-na unutra5nja emotivna klackalica neprekidno se kreie dole-gore,zavisno od toga da li u datom trenutku preovladavaju mrZnja iielja za osvetom ili, pak, ljubav i spremnost za opro5taj.

Margaretina (momenat ,,po sebi * sebi - i - za - sebe") boli patnja su apsolutni tadno u onoj meri u kojoj se Faustov postupakprema njoj moZe okarakterisati samo kao apsolutna prevara: on juje svesno, namerno, do detalja isplanirao i krajnje sebidno zaveo,iskoristio i napustio. AIi,za razliku od svojih prethodnih sapatnica,ona Faustovim dolaskom nije sve izgubila, nego je od njega svedobila. Ona mu sve duguje. Svoje samosvojno i samosvesno posto-janje, koje svoj vrhunac dostiZe u trenucima njene samrtnidke ago-nije, Margareta je zadobila tek zahvaljujuii Faustu. Izmedu njega injenog Ja, njenog identiteta postoji znak jednakosti. Njene emocijesu do te mere uloZene u celo Faustovo biie i tako potpuno rastvoreneu njemu da njegov odlazak za nju znadi rastanak sa celokupnimdu5evnim sadrZajem svoje vlastitosti. Od nje je ostala samo prazna

Yx

P,(r)

i*NJ

{

3 8 4 3 8 5

6-

=q

o

Zive svoje samostalne, nezavisne Zivote i svoja osedanja na zreonadin podare i drugim znadajnim subjektima' Umesto toga, onemazohistidki i sistematski istrajavaju u plombiranju svojih sa-da5njih, Zivih Zivota u grobnice tajni pro5losti. Cela situacija je

dodatno iskomplikovana su5tinskom ambivalentno5iu njihove pre-terane zavisnosti od svojih primarnih objekata koja im onemo-gu6ava prolaZenje kroz neophodan i isceliteljski pioces tugovanja:one se toliko pla3e neravnoteZe izmedu svoje ljubavi i destruk-tivnosti svoje mrZnje da radije pristaju na hronidnu melanholijunego na suodavanje sa svojom agresivno5iu. U strahu od gubitkakontrole nad njom, za njih je takvo temeljito samoupoznavanje isamoizbor praktiino neizvodivo.

NaSa moderna Antigona je ceo svoj Zivot posvetila duvanjutajne svog pokojnog oca. Ona je nesredna i jako pati: da li je on,Edip, bio svestan toga 5ta je udinio ili ne; da li je i on patio; niko nina koji nadin ne sme ni da nasluti ni5ta Sto ima bilo kakve veze sanjihovom porodidnom tragedijom: takva indiskrecija bi zanavekokaljala Edipovo ime i plemenitost, dast, reputaciju i po5tovanostcelog njihovog roda. Antigonina odluka da to ne dopusti ima visokucenu: duboko u du5i nju mudi jak bol kome ona ne sme, po cenuiivota, da da ni najmanjeg odu5ka, niti s nekim da ga podeli;duvanje takve tajne od nje zahteva krajnje kontrolisano, smireno ipribrano pona5anje iako iznutra, u sebi ona prosto umire razdiranabolom i patnjom; i sama pomisao na ljubav prema nekom drugommu5karcu je zabranjena: ona, s takvom tajnom u srcu, ne moZepripasti nikom drugom (osim svom ocu), Tragedija se i de5ava utrenutku kada se ona smrtno zaljubi u drugoga: isuvi5e ga voli dabi mu mogla odoleti, ali mu ne sme ni odati svoju tajnu na dijeduvanje je ona toliko ponosna i vaZna u sopstvenim odima. Umomentu kada mu se ipak prepu5ta i poverava Edipovu tajnu, utom trenutku ona i umire: pro5lost je pobedila sada5njost i budu6nost,a starost mladost.

Siluete Marije Bomar5e, Dona Elvire i Margarete dalje raz-vijaju temu ravnoduine, hladne spolja5njosti iza koje se krije izuze-tno bogat unutra5nji emotivni i misaoni Zivot. To je stadijum ,,zasebe" dije je unutarnje kretanje diferencirano u skladu s dijale-ktiEkim momentima ,,po S€bi", ,,za sebe" i ,,Po - sebi - i - zasebe",

Pomenute tri devojke mudi jedna osnovna muka iznevereneljubavi. Mariju (momenat ,,po sebi") je verenik u jednom trenutku

bez traga i glasa jednostavno napustio. Ona ne zna da li ju je onsvesno i namerno iskoristio, prevario i odbacio ili su pravi motivi irazlozi njegovog neobja5njivog gesta sasvim druge prirode. Onane samo da nije u stanju da realno defini5e situaciju u kojoj sena5la jer ne zna pouzdano da li je njena ljubav izneverena ili nije,nego ne moZe ni da tuguje i tako preboli svog dragog jer njenatuga nema realan i jasan predmet: ona, naime, ne zna Sta joj sezapravo desilo, ni kakva je, u stvari, lidnost njen biv5i verenik.Zato se ona ne moZe prepustiti samo nezdravom obliku refleksivnetuge dije je pokretadko gorivo neprestano i jalovo misaono rumi-niranje jedne iste nedoumice: da li ju je verenik prevario ili nije.Marija se tako zaglibila u nezdravi psiholodki jazizkojegi ne Zelidaizade.Zatobi bila potrebna snaga za dono5enje fundamentalneodluke o osnovnom smislu vlastitog Livotakojom ona ne raspolaZe,

Dona Elvira (momenat ,,za sebe") je, za razllku od Marije,nadisto u pogledu stvarnog stanja stvari: onajeste prevarena. DonZuan ju je nesumnjivo i nedvosmisleno iskoristio i odbacio. Uprvom trenutku. o;ra je ponosno uvredena i povreilena, besna, punamrZnje i Ledi za dsvetom. AIi, to je samo paravan iza koga se krijenjena duboka vezanost za Don Zuana uprkos svemu. Cat tolitoduboka i snaZna da ona uopSte ne moZe dalivibeznjega i njegoveljubavi. Zato se ona prepu5ta beskrajnim interpretacijama i reinter-pretacijama Don Zuanovog postupka s osnovnim ciljem da factumbrutum njegove ljubavne iznevere pretvori u njenu suprotnost. Nje-na unutra5nja emotivna klackalica neprekidno se kreie dole-gore,zavisno od toga da li u datom trenutku preovladavaju mrZnja iielja za osvetom ili, pak, ljubav i spremnost za opro5taj.

Margaretina (momenat ,,po sebi * sebi - i - za - sebe") boli patnja su apsolutni tadno u onoj meri u kojoj se Faustov postupakprema njoj moZe okarakterisati samo kao apsolutna prevara: on juje svesno, namerno, do detalja isplanirao i krajnje sebidno zaveo,iskoristio i napustio. AIi,za razliku od svojih prethodnih sapatnica,ona Faustovim dolaskom nije sve izgubila, nego je od njega svedobila. Ona mu sve duguje. Svoje samosvojno i samosvesno posto-janje, koje svoj vrhunac dostiZe u trenucima njene samrtnidke ago-nije, Margareta je zadobila tek zahvaljujuii Faustu. Izmedu njega injenog Ja, njenog identiteta postoji znak jednakosti. Njene emocijesu do te mere uloZene u celo Faustovo biie i tako potpuno rastvoreneu njemu da njegov odlazak za nju znadi rastanak sa celokupnimdu5evnim sadrZajem svoje vlastitosti. Od nje je ostala samo prazna

Yx

P,(r)

i*NJ

{

3 8 4 3 8 5

ii

i

;

lllil

I

i mrtva spolja5nja lju5tura bez unutra5njeg sadrZaja. Ona nije ustanju ni da pati bez njega. Margareta je izgubila sebe i u psihidkomsmislu (ona je poludela i podinila dedomorstvo) i u fizidkom smislu(osuilena je na smt).

NaSe dosada5nje upoznavanje sa sudbinama unesre6enih lju-di tj. Zena kulminira u paraboli o najnesreinijem doveku (momenat

,,po - sebi - i - za - sebe"). U trenutku naSeg susreta s njim,njemu se u Zivotu desilo sve Sto je imalo da mu se desi. Njegovaspecifidnost se sastoji u tome Sto glavni razlog i izvor njegoveunesre6enosti nije spolja5nji (u smislu spoljnih okolnosti i drugihljudi), vei unutra5nji - on sam. On sam sebi nanosi neizdrZivu boli patnju jer nije kadar da se nade i snade niti u realnom svetu, nitiu svom unutra5njem du5evnom svetu. On uop5te ne Zivi danju: onvodi iskljudivo noinu avetinjsku egzistenciju. On ne samo da neZivi sada i ovde nego ne moZe da se smiri ni u sedanju na pro5lost,ni u nadi u buduinost zato Sto je kod njega i to postavljeno naglavu, pa se on seia nadajuii se i nada se se6aju6i se iako isuvi5edobro zna da budu6nost ne moZe nadi u proSlosti, niti pro5lost mo-Ze vaskrsnuti u budu6nosti.Zato je njegova patnja tako intenzivnai neute5na. On nigde ne moZe da nade sebe, svoj mir i spokoj -

dak ni u grobu: kad su otvorili njegovu grobnicu, na5li su je praznu.

3.Trefi,,po sebi - i - za sebe" stadijum estetizma

Kao Sto je vei nagla5eno, osnovni cilj i intencija estetskognadina Zivota jeste zadovoljstvo, uZivanje i izbegavanje bola, patnje,osujeienja. Medutim, svaki iskusni i struEno obudeni esteta veomadobro zna da je to u sfvarnosti i realnom Zivotu praktidno nemoguieu p<rtpunosti obezbediti i postiii. Zato on pribegava slededem ma-nevru: ako ne moZe da Zivi kao u umetnidkom svetu ma5te, ispu-njenih leljai beskrajnih moguinosti, onda 6e udiniti sve Sto je unjegovoj moii da svoj Zivot uoblidi kao pravo umetnidko delo. To

3 znadi da 6e iz ekstenzivne preii u intenzivnu eksploataciju svog

A Zivotnog prostora, Sto zahteva njegovo drastidno suZavanje i u

i kvantitativnom i u kvalitativnom smislu. Raniji dulnoSiu opijeni

E dovek - amater sada zaista postaje pravi profesionalac, autentidniI ftudoljubivi esteta, por.ur, ,lunAy, gtu*ac sa bezbroj maski na

svom licu. Prostor u kome se on krede postaje strogo ogranidenapozornica koja mora biti u potpunosti pod njegovom kontrolom.

3 8 6

On je svoj sopstveni scenarista, reditelj, glumac, inspicijent _ jed_nom redju, kompletan auteur. Sve, apsoiutno sve, _o.a Uitl poOnjegovim apsolutnim nadzorom: i on sam, i svi arugikf;;dJ"pripusta u privatno pozoriste g, koje je pretvorio svoj zivot. NiStaSto on radi nrje prepu5teno sludaju; naprotiv, svati "ig;";.;;;;"krajnje studiozno proradunat i gvozaenom samodisciplinom pod_vrgnut

fpsjoj ideji. Jer, nas sadasnji junak ne moZe nista da uradi ada.prethodno u svojoj glavi nije istonstiuisao bar nekorik" iJ"r"koje_osmisljavaju, usmeravaju i opravdavaj u r"* ;;;-r* ;;;;Sve Sto ga okruZuje .uTo j: puki povod i f."amet n;"gou"" uJ.tiet"i visoko sofisticirane ourioe. To ie ne oa'nosi samo na mrtve stvanved i na Zive ljude koje je izabrao za svoje saigrade: ""

it , p"p",pauka, usisava u svoju,mreZu i zapodinjeigru svojih manipulaci janjima. I sve to rad,i bez imalo_'dubljeg"lidnoj ""grZ"'""'#

iposveiivanja,bez odgovornosti 1u normitnom znadenju te redi),bez iskrenih oseianja (osim onih gtumtjenitr) i, iznad-s-Jeg;, ;;;;lutno bez ikakve oba,veze. To jeledini nuein (u skladu sa ovomzami.lju) da se kncz Zivot.procle bez ijedne lidne povred; i O;pljenog gubitka, iieuspeha. ili.bora. pojedinac koji je prihvatio ovak-vu Zivotnu filozofiju spolja deluje faJcinantno, krajnje Sarmantno iinteresantno, vrlo privladno, ali Lnutru _ on;" mrtav dovek.Zaplet Scribeovog komada,,prva ljutav,, upornue"nas saesteticistidkim momentoT ,.,.po. seUi;,. N.leiova suStina se sastoji u

Itvom sticaju okolnosti kojigravne proiaioniste - n'n"rinu, 3iirui Renvila - dovodi u nj1 komidnitr situacl3a mectusobnog nqpre_poznavanja, pogre5ne identifikaciju, n..po.uruma, neiskreno ilipromaSeno datih obeianja i l idnihbbaveiivanla. KierkegaarOu lestalo da iza naizgl ed I epr.ave i zab av ne fas ade ; "rp;;;;i:

;; ;; J;ukaZe na njenu gorku i ironidnu srZ koja oOtieno p.it"r":" ."r:"duhova s polovine 19. veka: nezrelu, n"Jo.urfu,;besnu; k;;;; ipovrSnu devojku Emelinu !9ja

je, kao pravo gradansko dJ;r""g; ovremena' vaspitana iskrjudivo po knjizi i u skladu ru ,o.unrriu Enamenjenih mladim eospo<Iicami, ejja je glava puna odatle proiste_ iklih iluzija i pogresriih predsrava o iiuotil i ljudima (oruda poride, !izmedu ostalog, i njena sme5na fiksiranost i vernost pseudoro_ 5mantidarskom mitu ,,orve ljubavi,,), a usta ptaznogUrUfjan:a; pro_ Hmuiurnog sarra, tipa su*niiuog -Lr"i.-tJir na svaki nadin hoie gda se otrese Emeline dija je on ,,prva ljubav,, i nenvifa,lii"* u_razumnog,.odraslog i zrelog stvorenjJkoji u celom tom teatrilapsurda, privida, mistifikacija, povrsnih afeiata i impulsa, ituziia i

3 8 7

ii

i

;

lllil

I

i mrtva spolja5nja lju5tura bez unutra5njeg sadrZaja. Ona nije ustanju ni da pati bez njega. Margareta je izgubila sebe i u psihidkomsmislu (ona je poludela i podinila dedomorstvo) i u fizidkom smislu(osuilena je na smt).

NaSe dosada5nje upoznavanje sa sudbinama unesre6enih lju-di tj. Zena kulminira u paraboli o najnesreinijem doveku (momenat

,,po - sebi - i - za - sebe"). U trenutku naSeg susreta s njim,njemu se u Zivotu desilo sve Sto je imalo da mu se desi. Njegovaspecifidnost se sastoji u tome Sto glavni razlog i izvor njegoveunesre6enosti nije spolja5nji (u smislu spoljnih okolnosti i drugihljudi), vei unutra5nji - on sam. On sam sebi nanosi neizdrZivu boli patnju jer nije kadar da se nade i snade niti u realnom svetu, nitiu svom unutra5njem du5evnom svetu. On uop5te ne Zivi danju: onvodi iskljudivo noinu avetinjsku egzistenciju. On ne samo da neZivi sada i ovde nego ne moZe da se smiri ni u sedanju na pro5lost,ni u nadi u buduinost zato Sto je kod njega i to postavljeno naglavu, pa se on seia nadajuii se i nada se se6aju6i se iako isuvi5edobro zna da budu6nost ne moZe nadi u proSlosti, niti pro5lost mo-Ze vaskrsnuti u budu6nosti.Zato je njegova patnja tako intenzivnai neute5na. On nigde ne moZe da nade sebe, svoj mir i spokoj -

dak ni u grobu: kad su otvorili njegovu grobnicu, na5li su je praznu.

3.Trefi,,po sebi - i - za sebe" stadijum estetizma

Kao Sto je vei nagla5eno, osnovni cilj i intencija estetskognadina Zivota jeste zadovoljstvo, uZivanje i izbegavanje bola, patnje,osujeienja. Medutim, svaki iskusni i struEno obudeni esteta veomadobro zna da je to u sfvarnosti i realnom Zivotu praktidno nemoguieu p<rtpunosti obezbediti i postiii. Zato on pribegava slededem ma-nevru: ako ne moZe da Zivi kao u umetnidkom svetu ma5te, ispu-njenih leljai beskrajnih moguinosti, onda 6e udiniti sve Sto je unjegovoj moii da svoj Zivot uoblidi kao pravo umetnidko delo. To

3 znadi da 6e iz ekstenzivne preii u intenzivnu eksploataciju svog

A Zivotnog prostora, Sto zahteva njegovo drastidno suZavanje i u

i kvantitativnom i u kvalitativnom smislu. Raniji dulnoSiu opijeni

E dovek - amater sada zaista postaje pravi profesionalac, autentidniI ftudoljubivi esteta, por.ur, ,lunAy, gtu*ac sa bezbroj maski na

svom licu. Prostor u kome se on krede postaje strogo ogranidenapozornica koja mora biti u potpunosti pod njegovom kontrolom.

3 8 6

On je svoj sopstveni scenarista, reditelj, glumac, inspicijent _ jed_nom redju, kompletan auteur. Sve, apsoiutno sve, _o.a Uitl poOnjegovim apsolutnim nadzorom: i on sam, i svi arugikf;;dJ"pripusta u privatno pozoriste g, koje je pretvorio svoj zivot. NiStaSto on radi nrje prepu5teno sludaju; naprotiv, svati "ig;";.;;;;"krajnje studiozno proradunat i gvozaenom samodisciplinom pod_vrgnut

fpsjoj ideji. Jer, nas sadasnji junak ne moZe nista da uradi ada.prethodno u svojoj glavi nije istonstiuisao bar nekorik" iJ"r"koje_osmisljavaju, usmeravaju i opravdavaj u r"* ;;;-r* ;;;;Sve Sto ga okruZuje .uTo j: puki povod i f."amet n;"gou"" uJ.tiet"i visoko sofisticirane ourioe. To ie ne oa'nosi samo na mrtve stvanved i na Zive ljude koje je izabrao za svoje saigrade: ""

it , p"p",pauka, usisava u svoju,mreZu i zapodinjeigru svojih manipulaci janjima. I sve to rad,i bez imalo_'dubljeg"lidnoj ""grZ"'""'#

iposveiivanja,bez odgovornosti 1u normitnom znadenju te redi),bez iskrenih oseianja (osim onih gtumtjenitr) i, iznad-s-Jeg;, ;;;;lutno bez ikakve oba,veze. To jeledini nuein (u skladu sa ovomzami.lju) da se kncz Zivot.procle bez ijedne lidne povred; i O;pljenog gubitka, iieuspeha. ili.bora. pojedinac koji je prihvatio ovak-vu Zivotnu filozofiju spolja deluje faJcinantno, krajnje Sarmantno iinteresantno, vrlo privladno, ali Lnutru _ on;" mrtav dovek.Zaplet Scribeovog komada,,prva ljutav,, upornue"nas saesteticistidkim momentoT ,.,.po. seUi;,. N.leiova suStina se sastoji u

Itvom sticaju okolnosti kojigravne proiaioniste - n'n"rinu, 3iirui Renvila - dovodi u nj1 komidnitr situacl3a mectusobnog nqpre_poznavanja, pogre5ne identifikaciju, n..po.uruma, neiskreno ilipromaSeno datih obeianja i l idnihbbaveiivanla. KierkegaarOu lestalo da iza naizgl ed I epr.ave i zab av ne fas ade ; "rp;;;;i:

;; ;; J;ukaZe na njenu gorku i ironidnu srZ koja oOtieno p.it"r":" ."r:"duhova s polovine 19. veka: nezrelu, n"Jo.urfu,;besnu; k;;;; ipovrSnu devojku Emelinu !9ja

je, kao pravo gradansko dJ;r""g; ovremena' vaspitana iskrjudivo po knjizi i u skladu ru ,o.unrriu Enamenjenih mladim eospo<Iicami, ejja je glava puna odatle proiste_ iklih iluzija i pogresriih predsrava o iiuotil i ljudima (oruda poride, !izmedu ostalog, i njena sme5na fiksiranost i vernost pseudoro_ 5mantidarskom mitu ,,orve ljubavi,,), a usta ptaznogUrUfjan:a; pro_ Hmuiurnog sarra, tipa su*niiuog -Lr"i.-tJir na svaki nadin hoie gda se otrese Emeline dija je on ,,prva ljubav,, i nenvifa,lii"* u_razumnog,.odraslog i zrelog stvorenjJkoji u celom tom teatrilapsurda, privida, mistifikacija, povrsnih afeiata i impulsa, ituziia i

3 8 7

ri brbljarija, uop5te ne moZe da se snade. Na kraju u ustima ostajegorak ukus, premda se komad zavr5ava happyendom.

NaS naredni (,,2a sebe") poznanik, ,,pouden" prethodnimiskustvom, ne Zeli ni5ta da rizikuje: on je odludio da ni5ta ne prepustiZivotnom toku i njegovim kontingentnim konstelacijama, vei dasve podvrgne vladavini svoje posebno kultivisane samovolje koja6e njegov isposnidki suZen Zivotni prostor intenzivno eksploatisatii tako ga spasiti od najveieg svetskog zla - dosade, a priu5titi mumaksimalno zadovoljenje. To podrazumeva doZivljavanje vrhun-skog uZitka u pripitomljavanju pauka i njegovom podudavanjuve5tini igranja, ditanju iskljudivo kraja romana, poseiivanju jedino

tre(eg dina pozori5ne predstave, i to samo na deset minuta, i nisekunde viSe.

Ipak, svoj apslutni i maestralni vrhunac esteta dostiZe u likuJohanesa, profesionalnog zavodnika i po sebi i za sebe, On nesamo da u svojoj glavi ima jasno artikulisanu i fiksiranu ideju -

voclilju svog Zivota - strudno vodeno i umetnidki delikatno preo-

braZavanje mladih, nevinih devojaka u prave, istinske Zene - negoje vrlo uspe5an i u njenoj praktidnoj realizaciji' Iako je sve u njemui na njemu name5teno, glumljeno, kontrolisano, promiSljeno, ispro-gramirano, proradunato, on ostavlja utisak najspontanije, najiskreni-je, najprirodnije, najsnaZnije i najdublje zaljubljene du5e. Timeneodoljivo privladi svaku mladu devojku na koju je bacio oko tj.koju smatra kvalitetnim materijalom zavajanje lika zrele, zalju-bljene Zene sreino spasene prokletstva i uZasa uobidajene banal-ne, trivijalne, svakodnevne sudbine prosedno udate Zene. Su5tinanjegovog truda oko aktuelne izabranice i korespondenta, Korde-lije, sastoji se u njenom pretvaranju u samostalnu, samosvojnu isamosvesnu lidnost koja 6e znat\ da ceni i umeti da prepozna pra-vu, razvijenu Zenstvenost u sebi i njenu neugasivu Zudnju za slobo-dom i dubokom pravom ljubavlju koja je neostvarljiva u braku,trar ne onom konvencionalnom. Pri svemu tome od odludujuieg je

znatajada Kordelija bude duboko uverena da je taj uvid iskljudivonjen, postignut njenim, i samo njenim emotivnim i misaonim na-porima, plod apsolutno njenog najintimnijeg Zivotnog iskustva,Ona ne sme ni jednog trenutka da posumnja da je pravi idejniinicijator, scenarista i reditelj drame njene metamorfoze zapravoJohanes.

Johanesa, pak, s njegove strane interesuje iskljudivo i jedino

sam proces zavodenja i osvajanja devojke. Momenat konzumiranja

njihove lj ubavi za nje ga istovremeno znaEi i definitivno okondan ienjegove misije u tom konkretnom sludaju. On se vraia u norrnuiukao da se ni5ta nije desilo i zapodinje pripreme za svoj naredniradni zadatak.

Da bi uspeh njegovog rada na Kordeliji bio potpun, inicijativaza raskidanjeveze mora do6i od nje kao krunski dokaz pravilnosavladane i lidno prisvojene lekcije. To se i dogodilo. Ali, Sta.1"bilo dalje sa Kordelijom? Jedno od njenih pisama naknadnoupudenih Johanesu redito govori o njenoj sudbini: ,,Beli,kud godho6e5, ipak, biiu Tvoja, kreni na kraj sveta, ipak bi6u Tvoja, volistotine $rugih, ipak, bi6u Tvoja, dak i u samrtnom dasu biZu ipakTvoja. cak jezik kojim se koristim protiv Tebe mora Ti dokaiatida sam Tvoja. Ti si se drznuo da prevaris jedno bi6e tako da si mipostao sve, i tako da 6u svu radost na6i u tome da bude Tvoiarobinja, ja sam Tvoja, Tvoja, Tvoja, Tvoje prokletstvo.,. r0 "

lll. Estetski stit:'i savremenost

Kierkegaardova nzrmera i cilj tako iscrpne analize i izlaganjaestetskog nadina iivota sastojao se u pokazivanju njegove-imi_nentne prtrtivrednosti koja ga iznutra uvek ponovo dovodi u bespuieiz kojeg sam Zivot primorava doveka d,a traLi izlaz u drukdljempravcu. Esteticizam sabotira i dezavuise samog sebe jer se na krajuanalize ispostavlja daje Zudena i intendirana dulna neposrednoit,konkretnost, ispunjenost i spontanost estitiziranog Zivotnog stilasamo prividna i da predstavlja jednu veliku predrasudu i zabludu.Ona je krajnje apstraktna, neodredena i kreie se izmedu jednogekstrema. apstraktne prirodne sile i stihijske snage dulne zetii (DonLuan) | drugog el$trema privatnog sveta ideja nametnutog stvar_nosti jednog prevejanog, tako reii profesionalnog estete (iohaneszavodnik): u prvom sludaju, autentidna, zrela individuajo5 se nijeizdvojila, uoblidila i potvrdila sebe; u drugom, ona se uguSilu priteg_nuta steznikom manipulativnih ideja i sa svih strana optbtienaditavim odbrambenim sistemom i bedemom imaginarnih to-p"n_zatornih fantazama i neiskrenih,laznih odnosa sa drugima. Esieti-zirani dovek ne zavrsava u realnoj, konkretnoj celiniiutentidnih iiskrenih odnosa u kojima dolazi do izralaja kako njegova prava

Tx:,U)f(ro

=I

N

J

t!

a")L,l

=(l)

r 8 8

ro Op. cit., str. 266

3 8 9

ri brbljarija, uop5te ne moZe da se snade. Na kraju u ustima ostajegorak ukus, premda se komad zavr5ava happyendom.

NaS naredni (,,2a sebe") poznanik, ,,pouden" prethodnimiskustvom, ne Zeli ni5ta da rizikuje: on je odludio da ni5ta ne prepustiZivotnom toku i njegovim kontingentnim konstelacijama, vei dasve podvrgne vladavini svoje posebno kultivisane samovolje koja6e njegov isposnidki suZen Zivotni prostor intenzivno eksploatisatii tako ga spasiti od najveieg svetskog zla - dosade, a priu5titi mumaksimalno zadovoljenje. To podrazumeva doZivljavanje vrhun-skog uZitka u pripitomljavanju pauka i njegovom podudavanjuve5tini igranja, ditanju iskljudivo kraja romana, poseiivanju jedino

tre(eg dina pozori5ne predstave, i to samo na deset minuta, i nisekunde viSe.

Ipak, svoj apslutni i maestralni vrhunac esteta dostiZe u likuJohanesa, profesionalnog zavodnika i po sebi i za sebe, On nesamo da u svojoj glavi ima jasno artikulisanu i fiksiranu ideju -

voclilju svog Zivota - strudno vodeno i umetnidki delikatno preo-

braZavanje mladih, nevinih devojaka u prave, istinske Zene - negoje vrlo uspe5an i u njenoj praktidnoj realizaciji' Iako je sve u njemui na njemu name5teno, glumljeno, kontrolisano, promiSljeno, ispro-gramirano, proradunato, on ostavlja utisak najspontanije, najiskreni-je, najprirodnije, najsnaZnije i najdublje zaljubljene du5e. Timeneodoljivo privladi svaku mladu devojku na koju je bacio oko tj.koju smatra kvalitetnim materijalom zavajanje lika zrele, zalju-bljene Zene sreino spasene prokletstva i uZasa uobidajene banal-ne, trivijalne, svakodnevne sudbine prosedno udate Zene. Su5tinanjegovog truda oko aktuelne izabranice i korespondenta, Korde-lije, sastoji se u njenom pretvaranju u samostalnu, samosvojnu isamosvesnu lidnost koja 6e znat\ da ceni i umeti da prepozna pra-vu, razvijenu Zenstvenost u sebi i njenu neugasivu Zudnju za slobo-dom i dubokom pravom ljubavlju koja je neostvarljiva u braku,trar ne onom konvencionalnom. Pri svemu tome od odludujuieg je

znatajada Kordelija bude duboko uverena da je taj uvid iskljudivonjen, postignut njenim, i samo njenim emotivnim i misaonim na-porima, plod apsolutno njenog najintimnijeg Zivotnog iskustva,Ona ne sme ni jednog trenutka da posumnja da je pravi idejniinicijator, scenarista i reditelj drame njene metamorfoze zapravoJohanes.

Johanesa, pak, s njegove strane interesuje iskljudivo i jedino

sam proces zavodenja i osvajanja devojke. Momenat konzumiranja

njihove lj ubavi za nje ga istovremeno znaEi i definitivno okondan ienjegove misije u tom konkretnom sludaju. On se vraia u norrnuiukao da se ni5ta nije desilo i zapodinje pripreme za svoj naredniradni zadatak.

Da bi uspeh njegovog rada na Kordeliji bio potpun, inicijativaza raskidanjeveze mora do6i od nje kao krunski dokaz pravilnosavladane i lidno prisvojene lekcije. To se i dogodilo. Ali, Sta.1"bilo dalje sa Kordelijom? Jedno od njenih pisama naknadnoupudenih Johanesu redito govori o njenoj sudbini: ,,Beli,kud godho6e5, ipak, biiu Tvoja, kreni na kraj sveta, ipak bi6u Tvoja, volistotine $rugih, ipak, bi6u Tvoja, dak i u samrtnom dasu biZu ipakTvoja. cak jezik kojim se koristim protiv Tebe mora Ti dokaiatida sam Tvoja. Ti si se drznuo da prevaris jedno bi6e tako da si mipostao sve, i tako da 6u svu radost na6i u tome da bude Tvoiarobinja, ja sam Tvoja, Tvoja, Tvoja, Tvoje prokletstvo.,. r0 "

lll. Estetski stit:'i savremenost

Kierkegaardova nzrmera i cilj tako iscrpne analize i izlaganjaestetskog nadina iivota sastojao se u pokazivanju njegove-imi_nentne prtrtivrednosti koja ga iznutra uvek ponovo dovodi u bespuieiz kojeg sam Zivot primorava doveka d,a traLi izlaz u drukdljempravcu. Esteticizam sabotira i dezavuise samog sebe jer se na krajuanalize ispostavlja daje Zudena i intendirana dulna neposrednoit,konkretnost, ispunjenost i spontanost estitiziranog Zivotnog stilasamo prividna i da predstavlja jednu veliku predrasudu i zabludu.Ona je krajnje apstraktna, neodredena i kreie se izmedu jednogekstrema. apstraktne prirodne sile i stihijske snage dulne zetii (DonLuan) | drugog el$trema privatnog sveta ideja nametnutog stvar_nosti jednog prevejanog, tako reii profesionalnog estete (iohaneszavodnik): u prvom sludaju, autentidna, zrela individuajo5 se nijeizdvojila, uoblidila i potvrdila sebe; u drugom, ona se uguSilu priteg_nuta steznikom manipulativnih ideja i sa svih strana optbtienaditavim odbrambenim sistemom i bedemom imaginarnih to-p"n_zatornih fantazama i neiskrenih,laznih odnosa sa drugima. Esieti-zirani dovek ne zavrsava u realnoj, konkretnoj celiniiutentidnih iiskrenih odnosa u kojima dolazi do izralaja kako njegova prava

Tx:,U)f(ro

=I

N

J

t!

a")L,l

=(l)

r 8 8

ro Op. cit., str. 266

3 8 9

iiiil

unutra5njost, tako i po5tovanje za samostalno postojanje iznalajdrugog vei ostaje da visi u vakuumu, poput dardaka ni na nebu nina zemlji, stvorenom iz sopstvene glave, sav razdrt, paradoksalan,protivredan.

Lidnost doveka koga je Kierkegaard predstavio i opisao usvojim radovima posvedenim estetskom nadinu Zivljenja samo je

naizgled kaleidoskopski rasuta i rapsodidno prezentirana ditaocima.Izatog privida razbijenog ogledala krije se jedan sasvim povezansistem trajnih lidnih osobina. Ma koliko on spolja delovao izvito-pereno i nerealno, on je iznutra, u samom sebi organizovan poprincipima jedne vrlo koherentne logike. Naime, i u ovom ludiluima jako mnogo sistema i metoda.

Videli smo da personu o kojoj je red najpre karakteri5e izrazitastopljenost njene Zelje (subjekta) i njenog predmeta (objekta). Onase jo5 nije odvojila i izdvojila iz svog okruZenja u kome bunovnonapipava svoj put kao u kakvoj primarnoj Zelatinastoj masi u kojuje skoro potpuno usisana i koju ona neposredovano usisava u sebe.Takvo stanje prate upadtjiva ose6ajna ambivalentnost (ho6e daizade izvan sebe - ne6e da izatle van, hode da ostane sama sasvojom neostvarenom Zeljom i njenim imaginarnim predmetom) imelanholija (zbog nuZnosti rastajanja i odvajanja od svojih prima-rnih objekata). Re5enje je naileno u landanoj seriji polarizacija:spolja5njost/unutra5njost; sadizam/ma zohizam ekstravertovana hi-peraktivnosVintrovertrovano jalovo neprekidno ruminiranje i pa-sivnost; osciliranje izmedu potcenjivanja i precenjivanja sebe idrugih. Vreme se raspada u beskonadan niz trenutaka koji bi trebaloda budu maksimalno ispunjeni. Njenim Zivotom dominira ima-nentna teleologija dije perpetuiranje postaje besmisleno jer gubikonkretan sadrZaj i realistidno Zivotno usidrenje. Takav dovek jepreterano vezanzaprimame objekte svoje ljubavi izlega i proizilazinjegova izrazita emocionalna podvojenost: on se pla5i i da,vanja iprimanja ljubavi, ali i izraLavanla sopstvene agresivnosti. '' Pros-tudirani sistem glume, potpuna kontrola i manipulacija sopstvenimi tuilim pona5anjem, fiksne ideje vodilje, Zovijalna i Zivahna spo-ljaSnjost nasuprot mrtvoj unutra5njosti postali su jedini izlaz iz ne-zavidne situacije i Zivotne pat pozicije.

Estetu karakteri5e nemoguinost tugovanja i obnavljanja ose-6ajne energije spremne za ulaganje u nove predmete i aktivnosti.

On ne poseduje dovoljno jake mehanizme povezivanja i reflek_sivnog tematizovanja stvari koje mu se deiavaju. Otuaa njegovnedostatak integrisanog Zivornog iskustva. To je razlog foiT ienaveo Kierkegaarda da zapredstavnike razliditih momenita i iaiuestetskog stadijuma uzme razliEite likove. Jedna lidnost. u celoku_pnom ovom kontekstu, ne bi ni mogla biti jedan, jedini i jedinstvenisubjekt svih izloZenih iskustava.

Celokupna do sada prezentirana problematika ne odnosi sesamo na individuuma i njegovu individuirnu psihorogiju i psihopa-tologiju. Ona pretpostavlja i obuhvara celokupan

"iJf,"firi ,tf"p

modernog doba i modernog doveka koga presudno obeleZavajuizrazita samoia i usamljenost i preterano-oseeanle odgovornosti iasve Sto mu se desava u Zivotu. Takvi prekomerni, dak grandiozni inadljudski prerogativi pripisani modernom pojedincu

-direktna su

posledica izvojevane subjektivne slobode. rucanle modernog dove-ka pod tolikim nerealnim optereienjima, nedostatak prave i i"skrenel!gh.,brige, ljubavi, podrike, razumevanja od drugog ljudskogbiia, cena je.\oja se pla6a za pripisivanje Eoveku go-toio .u"-olguceg Kreacronizma, ranije. rezervisanog samo za Boga.t2 Nileonda ni malo dudno sto pojedinac Zeli da poiegne od tolikJpripisanemu slobode i odgovornosti koju on ne Zili ilntenzivnog Lolu toJimru nemlnovno sleduje kao posledica. Taj beg se ostvarujJu ru.pon"oo: y::.lluy k-oli izgleda da je roden ,,u dubokoj pomrdini istrahu" " i koji ,,pleie nad provalijom, klik6u6i u njemu dodeljenomkrat!9m trajanju"ra do zastrasujuie sudbine raspada lidnosii kojapreti Johanesu zavodniku i njegovom ,,svesnom iudilu lutanju,i.i'-

Iako se to moZda ne da uoditi na prvi pogled, Kierk"egaardnas je u svojoj analizi estetizma u stvarivrlo suptilno i skorio ne_primetno proveo kroz.ceo novi vek i njegove i iuhovne i psiho_lo5ko-karakterne specifidnosti: Don Zuai i 17. vek; zavedene iygyeino zaljubljene Zene i 18. vek; moderne dangube i zavodnicii 19. vek. Kakva je, medutim, njegova veza sa na5im,20. vekom?

. Autori koji su pisali monografije ili problemski i tematskitoKuslrane studije o Kierkegaardu (Dunning, Mackey, Malant_schuk, Rohde, Wahl)t6 uglavnom su to radili korektno analizira_

t t Cf. op. ci t . ,str.124-14113 Op. cit . , str. I l514 Ibidem, str. I l6r5 op. cit., str. 26316 Cf. Dunning, Stephen, Kierkegaard,s Dialectic oI Inwardness, princeton

Tx;Fg)

(I

aTL

N

Jq

lloU

ft!

o

3 9 0

t t Cf. op. ci t . , str. 26

391

iiiil

unutra5njost, tako i po5tovanje za samostalno postojanje iznalajdrugog vei ostaje da visi u vakuumu, poput dardaka ni na nebu nina zemlji, stvorenom iz sopstvene glave, sav razdrt, paradoksalan,protivredan.

Lidnost doveka koga je Kierkegaard predstavio i opisao usvojim radovima posvedenim estetskom nadinu Zivljenja samo je

naizgled kaleidoskopski rasuta i rapsodidno prezentirana ditaocima.Izatog privida razbijenog ogledala krije se jedan sasvim povezansistem trajnih lidnih osobina. Ma koliko on spolja delovao izvito-pereno i nerealno, on je iznutra, u samom sebi organizovan poprincipima jedne vrlo koherentne logike. Naime, i u ovom ludiluima jako mnogo sistema i metoda.

Videli smo da personu o kojoj je red najpre karakteri5e izrazitastopljenost njene Zelje (subjekta) i njenog predmeta (objekta). Onase jo5 nije odvojila i izdvojila iz svog okruZenja u kome bunovnonapipava svoj put kao u kakvoj primarnoj Zelatinastoj masi u kojuje skoro potpuno usisana i koju ona neposredovano usisava u sebe.Takvo stanje prate upadtjiva ose6ajna ambivalentnost (ho6e daizade izvan sebe - ne6e da izatle van, hode da ostane sama sasvojom neostvarenom Zeljom i njenim imaginarnim predmetom) imelanholija (zbog nuZnosti rastajanja i odvajanja od svojih prima-rnih objekata). Re5enje je naileno u landanoj seriji polarizacija:spolja5njost/unutra5njost; sadizam/ma zohizam ekstravertovana hi-peraktivnosVintrovertrovano jalovo neprekidno ruminiranje i pa-sivnost; osciliranje izmedu potcenjivanja i precenjivanja sebe idrugih. Vreme se raspada u beskonadan niz trenutaka koji bi trebaloda budu maksimalno ispunjeni. Njenim Zivotom dominira ima-nentna teleologija dije perpetuiranje postaje besmisleno jer gubikonkretan sadrZaj i realistidno Zivotno usidrenje. Takav dovek jepreterano vezanzaprimame objekte svoje ljubavi izlega i proizilazinjegova izrazita emocionalna podvojenost: on se pla5i i da,vanja iprimanja ljubavi, ali i izraLavanla sopstvene agresivnosti. '' Pros-tudirani sistem glume, potpuna kontrola i manipulacija sopstvenimi tuilim pona5anjem, fiksne ideje vodilje, Zovijalna i Zivahna spo-ljaSnjost nasuprot mrtvoj unutra5njosti postali su jedini izlaz iz ne-zavidne situacije i Zivotne pat pozicije.

Estetu karakteri5e nemoguinost tugovanja i obnavljanja ose-6ajne energije spremne za ulaganje u nove predmete i aktivnosti.

On ne poseduje dovoljno jake mehanizme povezivanja i reflek_sivnog tematizovanja stvari koje mu se deiavaju. Otuaa njegovnedostatak integrisanog Zivornog iskustva. To je razlog foiT ienaveo Kierkegaarda da zapredstavnike razliditih momenita i iaiuestetskog stadijuma uzme razliEite likove. Jedna lidnost. u celoku_pnom ovom kontekstu, ne bi ni mogla biti jedan, jedini i jedinstvenisubjekt svih izloZenih iskustava.

Celokupna do sada prezentirana problematika ne odnosi sesamo na individuuma i njegovu individuirnu psihorogiju i psihopa-tologiju. Ona pretpostavlja i obuhvara celokupan

"iJf,"firi ,tf"p

modernog doba i modernog doveka koga presudno obeleZavajuizrazita samoia i usamljenost i preterano-oseeanle odgovornosti iasve Sto mu se desava u Zivotu. Takvi prekomerni, dak grandiozni inadljudski prerogativi pripisani modernom pojedincu

-direktna su

posledica izvojevane subjektivne slobode. rucanle modernog dove-ka pod tolikim nerealnim optereienjima, nedostatak prave i i"skrenel!gh.,brige, ljubavi, podrike, razumevanja od drugog ljudskogbiia, cena je.\oja se pla6a za pripisivanje Eoveku go-toio .u"-olguceg Kreacronizma, ranije. rezervisanog samo za Boga.t2 Nileonda ni malo dudno sto pojedinac Zeli da poiegne od tolikJpripisanemu slobode i odgovornosti koju on ne Zili ilntenzivnog Lolu toJimru nemlnovno sleduje kao posledica. Taj beg se ostvarujJu ru.pon"oo: y::.lluy k-oli izgleda da je roden ,,u dubokoj pomrdini istrahu" " i koji ,,pleie nad provalijom, klik6u6i u njemu dodeljenomkrat!9m trajanju"ra do zastrasujuie sudbine raspada lidnosii kojapreti Johanesu zavodniku i njegovom ,,svesnom iudilu lutanju,i.i'-

Iako se to moZda ne da uoditi na prvi pogled, Kierk"egaardnas je u svojoj analizi estetizma u stvarivrlo suptilno i skorio ne_primetno proveo kroz.ceo novi vek i njegove i iuhovne i psiho_lo5ko-karakterne specifidnosti: Don Zuai i 17. vek; zavedene iygyeino zaljubljene Zene i 18. vek; moderne dangube i zavodnicii 19. vek. Kakva je, medutim, njegova veza sa na5im,20. vekom?

. Autori koji su pisali monografije ili problemski i tematskitoKuslrane studije o Kierkegaardu (Dunning, Mackey, Malant_schuk, Rohde, Wahl)t6 uglavnom su to radili korektno analizira_

t t Cf. op. ci t . ,str.124-14113 Op. cit . , str. I l514 Ibidem, str. I l6r5 op. cit., str. 26316 Cf. Dunning, Stephen, Kierkegaard,s Dialectic oI Inwardness, princeton

Tx;Fg)

(I

aTL

N

Jq

lloU

ft!

o

3 9 0

t t Cf. op. ci t . , str. 26

391

rilil;l

il

xx

a

o

=u

NoJ

L

!lo:

=I

o

ju1tlizIaLu1i i opisujuii manje ili vi5e sumarno, odnosno analitidno,iscrpno, strukturno povezano kljudne karakteristike estetskog Zivo-tnog stila i lidnosti pojedinca koji mu je privrZen.

Ako ga istorijski situiraju i defini5u, onda to dine preteZnotako Sto se vra6aju i ostaju pri 19. veku i fenomenu nemadkogromantizma s podetka tog veka. To je sve dobro, ispravno, poZeljno,ali i nedovoljno jer je Kierkegaardova aktuelnost danas, u na5emvremenu, upravo zaprepa5iujuia ba5 u toj dimenziji njegovog dela.To se najbolje moZe osetiti i sagledati na fonu velike savremenedebate o kulturi narcizma.

Nju je pokrenuo C. Lasch svojom knjigom ,,Narcistidka kul-tura"rT i tako se pridruZio nizu velikih pojedinaca koji su specifidnepromene u modernim visoko razvijenim zapadnim dru5tvima, apre svega ameridkom dru5tvu i strukturi lidnosti kojima se Laschbavi osetili jo5 polovinom veka (C. W. Mills, Horkheimer, Adorno,Trilling ... ).'t U vreme kada se pojavila Laschova knjiga (19'19.)takav - ,,narcistidki" - tip lidnosti postao je masovna pojava odopSteg dru5tvenog znalaja. Dominiraju6e osobine prosedne lidnostidanadnjice zapanjujude se poklapaju sa prevladavaju6im karakte-ristikama esteticizma u Kierkegaardovoj vizuri. Radi se o osobikoju karakteri5e Zivot na velikoj distanci i prema samom sebi iprema drugima, sve do razmera Zivotno proma5ujuieg samoob-manjivanja i obmanjivanja drugih; nedostatak pravog kontakta i sasobom i sa svetom - sve do potpunog povladenja i ispadanja izsveta i ozbiljnih oblika depersonalizacije i derealizacije; maksi-malno razvijena kontrola i vrhunska manipulacija sobom i naroditodrugima; suitinska nepostojanost i desto redefinisanje svojih ba-zidnih dru5tvenih uloga; skokovito osciliranje izmedu polova mini-mum - maksimum u procenjivanju i vrednovanju sebe i drugih;sasvim specifidna organizacija i doZivljavanje vremena u naglimsmenama praznogtoka pasivnosti i groznidave hiperaktivnosti, sve

University Press, Princeton, 1985. Mackcy, Louis, Kierkegaard: A Kind o[ Poet,University of Pennsylvania Prcss, Philadelphia, 1972. Malantschuk, Gregor, Ki-erkegaard's Thought, Princeton University Press, Princeton,l974. Rohdc, Pcter,S0ren Kicrkcgaard, Gcorgc Allcn and Unwin, London, 1963. Wahl, Jean, EtudesKierkegaardicnnes, J. Vrin, Paris, 1949.

r7 Cf. Lasch, Christophcr, Narcistidka kultura, Naprijcd, Zagrcb,l986.'t Cf. Millr, C.W., Bijeli ovratnik, Naprijcd, Zagreb,l979., Horkheimer,

Max - Adorno, Theodor, Dijalcktidka prosv.jetiteljstva, Vesclin MasleSa, Sara.icvo,1974. Triling, Lajonel, Iskrcnost i autentidnost, Nolit, Beograd, 1990.

do.razmera prave agitiranosti; polazenje od op5te ideje vodilje ko_ja je, medutim, potpuno relativizovana i neposredno impregiiranakrajnje partikulamim sadrZajima i ciljevima; nesublimiranorf nugo-na koji se manifestuju u obliku iznenadnih povrsinskih eksplozlja;arhaidan i sadistiEki superego; slabo razvijeno realno Ja koje stalnotezi grandioznim kompenzacijama6udljivo Leled dase u poipunostipoistoveti i izjednadi sa sopstvom neke lidnosti koju irocenjujekao moinu, veliku, uspe5nu, slavnu; nesposobnost oArZavania tiaj_nijih emocionalnih veza; sustinska nezalnteresovanost i neosetlji-vost_kad su u pitanju drugi i sredina u kojoj Zivi uop5re; izraLeiapovr5nost i fasciniranost spolja5njim, pojavnim, prividnim; nemo_guinost su5tinskog i trajnog povezivanja i integrisanja u celinuZivotnog iskustva i izvladenja pouka iz ijega; dominanian principsado-mazohistidkog gospodarenja/sruzenja je ugravnom etste.na-lizovan.

Kako se to da objasniti i razumeti? Stanje stvari o kome jepisao Kierkegaard je, s jedne strane, pokazivalo kuda vodi dovocte_nje modernog gradanskog principa permanentne i sveobuhvatnekapitalizacije, ricionalizacije, produkcije, inovacije, eksploatacije... do kraja. S druge strane, ono je bilo veoma dobro maskirano isklonjeno od pogleda Zitelja 19. veka, kao reka ponornica; jedno_stavno, vreme i ljudi joi nisu bili spremni niti su Zeleli da se suoiesa samim sobom i istinom o sebi. Retki i malobrojni pojedinci kojisu bili dovoljno senzibilni seizmografi unutarnjitrpotreia orustva ivremena i koji su ih, uprkos tome, konfrontirali sa; na prvi poglednevidljivom i neozbiljnom, stvarnosdu, bivali su nemiiosrd-nJod-lad9ni na margine dru5tva da skapaju u potpunoj anonimnosti,bedi, bolesti. u nasem veku ta reka ponorniiaii izuita na povrsinusnagom prirodne stihije.

. Kierkegaard je postao naS savremenik tadno u onoj meri ukojoj je odludno, Zestoko i krajnje svesno i namerno odbio dubude stvarni savremenik svog vremena. Njegov odajnidki i strast-veni pokusaj da ovlada i zaustavi nadiruie procese modernizacije iracionalizacije sveta nije uspesno komunicirao i korespondiruo" ru19. vekom: on je od svojih savremenika i sugradana ostao obeleZeni zapame,en kao potpuni outsider, marginalic, bizarni ekscentrik iegocentrik koga ne treba uzimati previse ozbiljno. Ali je zato on(tj.. njegovo delo) svojih pet minuta dodekao tadno onda kada je tojoS za zivota i predvideo: pedeset godina posle svoje smrti li.ier-kegaard je doZiveo senzacionalno ponovno otkri6Ji pravu rene_

392393

rilil;l

il

xx

a

o

=u

NoJ

L

!lo:

=I

o

ju1tlizIaLu1i i opisujuii manje ili vi5e sumarno, odnosno analitidno,iscrpno, strukturno povezano kljudne karakteristike estetskog Zivo-tnog stila i lidnosti pojedinca koji mu je privrZen.

Ako ga istorijski situiraju i defini5u, onda to dine preteZnotako Sto se vra6aju i ostaju pri 19. veku i fenomenu nemadkogromantizma s podetka tog veka. To je sve dobro, ispravno, poZeljno,ali i nedovoljno jer je Kierkegaardova aktuelnost danas, u na5emvremenu, upravo zaprepa5iujuia ba5 u toj dimenziji njegovog dela.To se najbolje moZe osetiti i sagledati na fonu velike savremenedebate o kulturi narcizma.

Nju je pokrenuo C. Lasch svojom knjigom ,,Narcistidka kul-tura"rT i tako se pridruZio nizu velikih pojedinaca koji su specifidnepromene u modernim visoko razvijenim zapadnim dru5tvima, apre svega ameridkom dru5tvu i strukturi lidnosti kojima se Laschbavi osetili jo5 polovinom veka (C. W. Mills, Horkheimer, Adorno,Trilling ... ).'t U vreme kada se pojavila Laschova knjiga (19'19.)takav - ,,narcistidki" - tip lidnosti postao je masovna pojava odopSteg dru5tvenog znalaja. Dominiraju6e osobine prosedne lidnostidanadnjice zapanjujude se poklapaju sa prevladavaju6im karakte-ristikama esteticizma u Kierkegaardovoj vizuri. Radi se o osobikoju karakteri5e Zivot na velikoj distanci i prema samom sebi iprema drugima, sve do razmera Zivotno proma5ujuieg samoob-manjivanja i obmanjivanja drugih; nedostatak pravog kontakta i sasobom i sa svetom - sve do potpunog povladenja i ispadanja izsveta i ozbiljnih oblika depersonalizacije i derealizacije; maksi-malno razvijena kontrola i vrhunska manipulacija sobom i naroditodrugima; suitinska nepostojanost i desto redefinisanje svojih ba-zidnih dru5tvenih uloga; skokovito osciliranje izmedu polova mini-mum - maksimum u procenjivanju i vrednovanju sebe i drugih;sasvim specifidna organizacija i doZivljavanje vremena u naglimsmenama praznogtoka pasivnosti i groznidave hiperaktivnosti, sve

University Press, Princeton, 1985. Mackcy, Louis, Kierkegaard: A Kind o[ Poet,University of Pennsylvania Prcss, Philadelphia, 1972. Malantschuk, Gregor, Ki-erkegaard's Thought, Princeton University Press, Princeton,l974. Rohdc, Pcter,S0ren Kicrkcgaard, Gcorgc Allcn and Unwin, London, 1963. Wahl, Jean, EtudesKierkegaardicnnes, J. Vrin, Paris, 1949.

r7 Cf. Lasch, Christophcr, Narcistidka kultura, Naprijcd, Zagrcb,l986.'t Cf. Millr, C.W., Bijeli ovratnik, Naprijcd, Zagreb,l979., Horkheimer,

Max - Adorno, Theodor, Dijalcktidka prosv.jetiteljstva, Vesclin MasleSa, Sara.icvo,1974. Triling, Lajonel, Iskrcnost i autentidnost, Nolit, Beograd, 1990.

do.razmera prave agitiranosti; polazenje od op5te ideje vodilje ko_ja je, medutim, potpuno relativizovana i neposredno impregiiranakrajnje partikulamim sadrZajima i ciljevima; nesublimiranorf nugo-na koji se manifestuju u obliku iznenadnih povrsinskih eksplozlja;arhaidan i sadistiEki superego; slabo razvijeno realno Ja koje stalnotezi grandioznim kompenzacijama6udljivo Leled dase u poipunostipoistoveti i izjednadi sa sopstvom neke lidnosti koju irocenjujekao moinu, veliku, uspe5nu, slavnu; nesposobnost oArZavania tiaj_nijih emocionalnih veza; sustinska nezalnteresovanost i neosetlji-vost_kad su u pitanju drugi i sredina u kojoj Zivi uop5re; izraLeiapovr5nost i fasciniranost spolja5njim, pojavnim, prividnim; nemo_guinost su5tinskog i trajnog povezivanja i integrisanja u celinuZivotnog iskustva i izvladenja pouka iz ijega; dominanian principsado-mazohistidkog gospodarenja/sruzenja je ugravnom etste.na-lizovan.

Kako se to da objasniti i razumeti? Stanje stvari o kome jepisao Kierkegaard je, s jedne strane, pokazivalo kuda vodi dovocte_nje modernog gradanskog principa permanentne i sveobuhvatnekapitalizacije, ricionalizacije, produkcije, inovacije, eksploatacije... do kraja. S druge strane, ono je bilo veoma dobro maskirano isklonjeno od pogleda Zitelja 19. veka, kao reka ponornica; jedno_stavno, vreme i ljudi joi nisu bili spremni niti su Zeleli da se suoiesa samim sobom i istinom o sebi. Retki i malobrojni pojedinci kojisu bili dovoljno senzibilni seizmografi unutarnjitrpotreia orustva ivremena i koji su ih, uprkos tome, konfrontirali sa; na prvi poglednevidljivom i neozbiljnom, stvarnosdu, bivali su nemiiosrd-nJod-lad9ni na margine dru5tva da skapaju u potpunoj anonimnosti,bedi, bolesti. u nasem veku ta reka ponorniiaii izuita na povrsinusnagom prirodne stihije.

. Kierkegaard je postao naS savremenik tadno u onoj meri ukojoj je odludno, Zestoko i krajnje svesno i namerno odbio dubude stvarni savremenik svog vremena. Njegov odajnidki i strast-veni pokusaj da ovlada i zaustavi nadiruie procese modernizacije iracionalizacije sveta nije uspesno komunicirao i korespondiruo" ru19. vekom: on je od svojih savremenika i sugradana ostao obeleZeni zapame,en kao potpuni outsider, marginalic, bizarni ekscentrik iegocentrik koga ne treba uzimati previse ozbiljno. Ali je zato on(tj.. njegovo delo) svojih pet minuta dodekao tadno onda kada je tojoS za zivota i predvideo: pedeset godina posle svoje smrti li.ier-kegaard je doZiveo senzacionalno ponovno otkri6Ji pravu rene_

392393

T><;

al

;=I

N

=&

!)U)

I

a

sansu. Svi meandri i kontraverze njegovog opusa rezonirali su sate5koiama i zamkama na5eg vremena: dini se da je postalo najteLesazreti i ostati odrasla zrela lidnost - njene sastavnice se u kriznimvremenima lako mogu rastaviti i ostaviti liude na cedilu ali i na joSjednoj raskrsnici Zivotnih isku5enja koja mogu da nadahnu ljudenovom i veiom snagom i jo5 jadom motivacijom da istraju na putusvoje dovednosti za koju se, uprkos svemu, ipak vredi boriti izaloliti.

Bibliografija

Primarna literatura

Kierkegaard, Sdren1) ft - il i, Grafos, Beograd, 1989.2) Fear and Trembling, Princeton University Press, Princeton,

1941.3) The Concept of Anxiety, Princeton University Press, Princeton,

1980.4) Ponavljanje, Moderna, Beograd, 1989.5) In vino veritas, Gradac, Cahk,1994.6) Filozofske mivice, Grafos, Beograd, 1982.7) Bolest na smrt, Mladost, Beograd, 1980.8) Osvrt na moje delo, Grafos, Beograd, 1985.9) Knjiga o Adleru, Grafos, Beograd, 1982.10) Brevijar, Moderna, Beograd 1990.11) Dve kratke etidko-religiozne rasprave, Grafos, Beograd, 1990.12) A Kierkegaard Anthology, Ed. by Robert Bretall, Princeton

University Press, Princeton, 1973.

Sekundama literatura

13) Dunning, Stephen, Kierkegaard's Dialectic of Inwardness, Prin-ceton University Press, Princeton, 1985.

14) Ltiwith, Karl, Od Hegela do Nietzschea, Veselin Masle5a, Sara-jevo, 1988.

15) Lukad Deril, Razaranje uma, Kultura, Beograd, 1966.16) Lukad, Georg, DuSa i oblici, Nolit, Beograd,1963.17) Mabkey, Louis, Kierkegaard: A Kind of Poet, University of

Pennsylvania Press, Philadelphia, 1972.18) Malantschuk, Gregor, Kierkegaard's Tought, Princeton Uni-

versity Press, Princeton, I97 4.19) Rohde, Peter, Stiren Kierkegaard, George Allen and Unwin,

London, 1963.20) Wahl, Jean, Etudes Kierkegaardiennes, J. Vrin, Paris, 1949.2I) Zurov ac Mirko, Estetska egzistencija, Zbornik filozofsko-knji-

Zevne Skole u Kru5evcu, Druga knjiga, Bagdala, Kru5evac,r99s.

Tercijarna literatura

22) Broh,Herman, Pesni5tvo i saznanje, Gradina, NiS, 1979.23) DostojevskinFjodor, Zapisi iz podzemlja, Rad, Beograd,,1969.24) Erikson, Erik, Omladina,kriza, identifikacija, Pobjeda, Tito-

grad,1976.25) Fairbairn, W.R., Psihoanalitidke studije lidnosti, Naprijed, Za-

greb, 1982.26) Habermas, Jiirgen, Filozofski diskurs moderne, Globus, Zagreb,

1988.21 ) Hegel, G.W.F., Filozofija povijesti, Kultura, Zagr eb, 19 5 1 .28) Hegel, Philosophy of Right, Clarendon Press, Oxford, 1967.29) Horkheimer, Max, * Adorno, Theodor, Dijalektika prosvje-

titeljstva, Veselin Masle5a, Sarajevo, 1974.30) Identity and Anxiety, Ed. by M. Stein, A.J. Vidich and D.M.

White, The Free Press, New York, 1960.3l) Klein, Melanie, Zavist i zahvalnost, Naprijed, Zagreb,1983.32) Kohut, Hoinz, Analiza sebstva, Naprijed, Zagreb,1990.33) Lasch, Christopher, Narcistidka kultura, Naprijed, Zagreb, 1986.34) Mills, C.W., Bijeli ovratnik, Naprijed, Zagreb,1979.35) Sondi, Peter, Teorija moderne drame, Lapis, Beograd, 1995.36) Triling, Lajonel,Iskrenost i autentidnost, Nolit, Beograd, 1990.

394 3 9 5

T><;

al

;=I

N

=&

!)U)

I

a

sansu. Svi meandri i kontraverze njegovog opusa rezonirali su sate5koiama i zamkama na5eg vremena: dini se da je postalo najteLesazreti i ostati odrasla zrela lidnost - njene sastavnice se u kriznimvremenima lako mogu rastaviti i ostaviti liude na cedilu ali i na joSjednoj raskrsnici Zivotnih isku5enja koja mogu da nadahnu ljudenovom i veiom snagom i jo5 jadom motivacijom da istraju na putusvoje dovednosti za koju se, uprkos svemu, ipak vredi boriti izaloliti.

Bibliografija

Primarna literatura

Kierkegaard, Sdren1) ft - il i, Grafos, Beograd, 1989.2) Fear and Trembling, Princeton University Press, Princeton,

1941.3) The Concept of Anxiety, Princeton University Press, Princeton,

1980.4) Ponavljanje, Moderna, Beograd, 1989.5) In vino veritas, Gradac, Cahk,1994.6) Filozofske mivice, Grafos, Beograd, 1982.7) Bolest na smrt, Mladost, Beograd, 1980.8) Osvrt na moje delo, Grafos, Beograd, 1985.9) Knjiga o Adleru, Grafos, Beograd, 1982.10) Brevijar, Moderna, Beograd 1990.11) Dve kratke etidko-religiozne rasprave, Grafos, Beograd, 1990.12) A Kierkegaard Anthology, Ed. by Robert Bretall, Princeton

University Press, Princeton, 1973.

Sekundama literatura

13) Dunning, Stephen, Kierkegaard's Dialectic of Inwardness, Prin-ceton University Press, Princeton, 1985.

14) Ltiwith, Karl, Od Hegela do Nietzschea, Veselin Masle5a, Sara-jevo, 1988.

15) Lukad Deril, Razaranje uma, Kultura, Beograd, 1966.16) Lukad, Georg, DuSa i oblici, Nolit, Beograd,1963.17) Mabkey, Louis, Kierkegaard: A Kind of Poet, University of

Pennsylvania Press, Philadelphia, 1972.18) Malantschuk, Gregor, Kierkegaard's Tought, Princeton Uni-

versity Press, Princeton, I97 4.19) Rohde, Peter, Stiren Kierkegaard, George Allen and Unwin,

London, 1963.20) Wahl, Jean, Etudes Kierkegaardiennes, J. Vrin, Paris, 1949.2I) Zurov ac Mirko, Estetska egzistencija, Zbornik filozofsko-knji-

Zevne Skole u Kru5evcu, Druga knjiga, Bagdala, Kru5evac,r99s.

Tercijarna literatura

22) Broh,Herman, Pesni5tvo i saznanje, Gradina, NiS, 1979.23) DostojevskinFjodor, Zapisi iz podzemlja, Rad, Beograd,,1969.24) Erikson, Erik, Omladina,kriza, identifikacija, Pobjeda, Tito-

grad,1976.25) Fairbairn, W.R., Psihoanalitidke studije lidnosti, Naprijed, Za-

greb, 1982.26) Habermas, Jiirgen, Filozofski diskurs moderne, Globus, Zagreb,

1988.21 ) Hegel, G.W.F., Filozofija povijesti, Kultura, Zagr eb, 19 5 1 .28) Hegel, Philosophy of Right, Clarendon Press, Oxford, 1967.29) Horkheimer, Max, * Adorno, Theodor, Dijalektika prosvje-

titeljstva, Veselin Masle5a, Sarajevo, 1974.30) Identity and Anxiety, Ed. by M. Stein, A.J. Vidich and D.M.

White, The Free Press, New York, 1960.3l) Klein, Melanie, Zavist i zahvalnost, Naprijed, Zagreb,1983.32) Kohut, Hoinz, Analiza sebstva, Naprijed, Zagreb,1990.33) Lasch, Christopher, Narcistidka kultura, Naprijed, Zagreb, 1986.34) Mills, C.W., Bijeli ovratnik, Naprijed, Zagreb,1979.35) Sondi, Peter, Teorija moderne drame, Lapis, Beograd, 1995.36) Triling, Lajonel,Iskrenost i autentidnost, Nolit, Beograd, 1990.

394 3 9 5

Sofija Mojsid

THE DIALECTICS OF ..AESTHETIC EXISTENCE'

BY S. KIERKECAARD

Summary

Thc main objcctive of this papcr is to prcscnt all the points and lcvels olthe acsthctic way of lifc from the pcrspcctivc of thc rcmarkablc trtpical significanccof this dimension of S.Kicrkcgaard's work. Thc analysis of acsthcticism as a dominantlilcstylc and type ofchoscn personal idcntity shows its intcrnal contradiction andactual untcnablcness without grcat sacritice , troublc and mislirrtunc. At this pointKicrkcgaard's work joins directly thc groat modcrn debate on thc culturc of narcis-sism, which rendcrs it highly vivid tulay.

Key vords : Dialectics, cxistcncc, aesthcticism, idcntity, narcissism.

OSVRTII PRIKAZI

6ao

-ua

396