DIJALEKTIKO ISTRAIVANJE SAVREMENOG SVETAEkonomska enciklopedija, Knjiga I, str. 267-282.

DIJALEKTIKO ISTRAIVANJE SAVREMENOG SVETA Dialectos rasprava; dialectike techne vetina raspravljanja. Razlikovanje subjetivne i objektivne dijalektike. Ideje dijalektikog pristupa koje su prisutne kod grkih filozofa vena vatra, stalni tok, vena borba nastajanja i nestajanja svih stvari.

Sokrat - pitanja i odgovori. Aristotel- suprotstavljanje dijalektike analitici. Dekart - doprinos razvoju metodolokih ideja koje su bitne za savremenu dijalektiku kritinost; univerzalna racionalnost; jedinstvo teorije i prakse; jedinstvo analize i sinteze.

Nemaka klasina filozofija filozofski najznaajnija etapa razvoja dijalektike. U nemakoj klasinoj filozofiji, dijalektika obuhvata i spekulativni i pozitivni momenat. Jedno od znaajnijih pitanja dijalektikog naina miljenja je problematika oveka. Koncepcija oveka kao bia prakse.

Praksa se shvata kao jedinstvo teorijske i praktine delatnosti. Praksa je istorijska spona oveka i prirode. Praksa ima u vidu kreativnog, materijalnog oveka i materijalnu stvarnost. Svaki ovekov teorijski stav odreen je istorijskim nivoom njegove celokupne prakse. Dijalektika je metod istraivanja svakog podsistema nauke.

Razlikovanje dijalektike prirode, dijalektike drutva i dijalektike ljudskog miljenja. Dijalektika prirode nas ui da priroda poznaje razne oblike razvoja. Dijalektika ljudskog miljenja omoguava da se prevaziu ogranienosti i da se dublje prodre u dijalektiku prirodnoistorijske stvarnosti.

Dijalektika drutva je najsloenija, a njen znaajan deo je dijalektika privrednog razvoja. Principi dijalektike ne odreuju niti usmeravaju bilo kakav razvoj. Principi dijalektike pokazuju karakteristiku struktura postojeeg i oblike po kojim se te strukture razvijaju. Taka oslonca je praksa, a poluga ovek.

Principi dijalektike: Princip totalizacije suprostvljanje svakom miljenju koje karakterie parcijalnost, partikularizam, jednostranost, slabljenje i kidanje veza sa drugim fragmentima i strukturama stvarnosti; naelo celovitosti, totaliteta, ali ne iskljuuje i analitiki postupak; dijalektiko miljenje se ne zadrava na analitikoj fazi ve je dopunjava sintezom.

princip istorinosti mesto u istoriji koje zauzima odreeni totalitet; svaka prividno nepromenljiva, stabilna forma u stvari je kristalizacija prolih oblika ljudske delatnosti; ne moe se apstrahovati ni prolost ni sadanjost; samo sa stanovita vie faze do koje je razvitak dospeo moe se oceniti ta je bilo novo i revolucionarno u prolosti.

princip protivrenosti koje su suprotne snage u sukobu i koje su snage razvoja, a koje snage blokiraju i spreavaju realizaciju optimalnih mogunosti razvoja; cilj dijalektikog naina miljenja nije da konstatuje protivrenosti; otkrie protivrenosti treba da bude polazna taka napora da se ona razrei.

princip prevazilaenja kljuni momenat kvalitativne, strukturne promene; reiti protivrenost jednog predmeta znai negirati ono to je u njemu bilo negativno; kritika svih onih naina miljenja koji promenu svode na rast, na kvantitativno menjanje; razvojnu promenu ne treba shvatati kao pozitivan rast, ve kao ukidanje unutranje granice (negacija negativnog).

Kritinost prema svim nainima miljenja koja prenaglaavaju aspekt kontinuiteta promene i koji negaciju shvataju kao totalno razaranje datog oblika. Prevazilaenje ne ukljuuje samo ukidanje negativnog, tj. unutranje granice, ve i odravanje pozitivnog kao neophodnog uslova daljeg razvoja.

Budunosti je potrebna dijalektika u smislu opte teorije i metode kritikog, praktiki orijentisanog miljenja. Nain da se prevazie fragmentarno, usko specijalizovano miljenje, da se prevazie mehanicistiki determinizam, da se radikalno promene postojei iracionalni i nehumani oblici ljudskg ivota.

Kritika prethodne metodologije u cilju sagledavanja i saznavanja objektivne istine. Polaz od mogunosti prihvatanja filozofskog pogleda na svet. Dijalektiki pristup je osnov prouavanja sutine stvari, kretanja i procesa, u njihovoj meusobnoj povezanosti i sadrini. Kretanje i razvoj ekonomskih i drutvenih procesa treba prouavati sa stanovita njihovog nastajanja i mogueg nestajanja.

Jedinstvo dijalektikog i istorijskog metoda istraivanja povezanost prostora i vremena. Doprinos razliitih filozofskih pravaca da dijalektika postane univerzalni nain filozofskog naunog istraivanja. Osnov jedinstva dijalektikog, istorijskog i materijalistikog metoda analize stvarnosti.

Dijalektika sa materijalistikog stanovita svaku pojavu i proces posmara u njihovom nastanku, razvoju i nestanku, polazei od materijalnosti savremenog sveta. Istraiva ne moe da se osloni samo na principe istorisjkog metoda razvoja drutva. Kretanja i razvoja nema bez posledinouzronog odnosa u kome je posledica i uzrok, a uzrok i posledica.

Promene oveka i njegovih saznanja uslovile su i promene u prirodi i drutvu, odnosno, promene u prirodi i drutvu uslovljavaju i promene u ovekovom saznanju i objektivnom delovanju. U pozadini svih suprtstavljenih stavova lei izbor cilja i, u skladu sa tim, metoda istraivanja. ta je cilj istraivanja? Nauno saznanje koje je objektivno, opte, sistematino, precizno i razvojno.

Nauno saznanje nije nikada konano, zauvek dato. Razvojnost naunog saznanja osnova je progresa. Dijalektika je bitno istorijska po obliku i materijalistika po sutini. Stari i novi sporovi o mogunosti primene dijalektikog metoda na analizu kretanja prirode i drutva u sutini su idejnog karaktera.

Dve meusobno iskljuive alternative: materijalistiki pristup analizi konkretnih procesa i pojava bez primene dijalektikog metoda; dijalektiki metod koji omoguava analizu bez materijalistikog pristupa.

Materija bez kretanja ne moe da postoji, kao to ni kretanja nema bez materije. Svest je proizvod ovekovog mozga, a ovek je proizvod i prirode i drutva.

Svest nije samo proizvod oveka kao drutvenog bia, ve i kao prirodnog bia. Ne zadire se u osnovne protivrenosti jednog drutva. Sporovi o koncepciji dijalektike bili su osnovni uzrok polarizacije unutar marksizma i stvaranja razliitih, neretko meusobno oprenih struja.