DIGITALNA TRANSFORMACIJA – KO, GDE, ŠTA, KAKO

I ZAŠTO?

Project “ICT Hub Belgrade – Playground of Innovations”Funded by the United States Agency for International Development (USAID) and implemented by the ICT Hub

1

Sadržaj:

1. Dinamično vreme tehnoloških promena..........................................................................................

2. Šta je digitalna transformacija?.......................................................................................................

3. Da li su tradicionalni sistem poslovanja i digitalna transformacija suprotstavljeni?..........................

4. Nije više pitanje tehnologija, već vizije............................................................................................

5. Digitalna transformacija – počnimo biznis iz početka......................................................................

6. Da li su stari i tradicionalni biznisi osuđeni na propast?...................................................................

7. Digitalna transformacija – potrošači................................................................................................

8. Digitalna transformacija – konkurentnost........................................................................................

9. Digitalna transformacija – podaci....................................................................................................

10. Digitalna transformacija – inovacija.................................................................................................

11. Digitalna transformacija – vrednost.................................................................................................

12. Digitalna transformacija – upotreba umesto posedovanje...............................................................

13. Digitalna transformacija – odakle krenuti?......................................................................................

14. Kako izabrati dobar okvir za digitalnu transformaciju?....................................................................

15. Kako biti uspešan u procesu digitalne transformacije?....................................................................

16. Može li se digitalna transformacija izbeći?.......................................................................................

17. Rečnik pojmova..............................................................................................................................

2

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

17

19

20

21

2

DINAMIČNO VREME TEHNOLOŠKIH PROMENAŽivimo u uzbudljivom vremenu temeljnih tehnoloških promena.

Brzina pojavljivanja i stepen revolucionarnih naučnih i tehnoloških pronalazaka koji dolaze iz istraživačkih centara, startap kompanija i velikih organizacija ne prestaju da nas zadivljuju. Ono što je do juče bilo „naučna fantastika“ već danas postaje stvarnost kroz nove proizvode i usluge bez kojih ne možemo ni da zamislimo život.

Pored novih mogućnosti koje dinamičan tehnološki napredak pruža – on takođe menja i način na koji živimo, radimo i odnosimo se jedni prema drugima.

Ovo utiče i na način na koji upravljamo poslovanjem. Pravila poslovanja su se promenila. Širenje novih digitalnih tehnologija i pojava novih pretnji po ustaljene načine poslovanja dovode do transformacije poslovnih modela i procesa u svim privrednim granama.

Digitalna revolucija je zapravo počela pre 60 godina zajedno sa primenom prvih računara i od tada je promenila više oblika. Obrada sve većih količina podataka i primena informacionih tehnologija od tada su se postepeno širile kroz skoro sve procese i sve privredne grane sa ciljem automatizacije i veće efikasnosti. Najzaslužniji za ovu evoluciju bio je neprestani tehnološki razvoj.

Sa razvojem tehnologije, grafički korisnički interfejsi i klijent/server arhitekture usmerili su se na olakšavanje rada i smanjenje cene tehnologije, što ih čini prilagođenijim kako korisnicima, tako i kompanijama. Ovim se povećavao domet automatizacije u procesima usmerenim na klijente. Pojavom internet pretraživača i internet tehnologija nastavljen je trend bržih, boljih i jeftinijih sistema, koji nam omogućavaju primenu softvera otvorenog koda i standarda, čime se dodatno povećava obim i uticaj računarstva.

Digitalna transformacija, koja je donela promene u sve sfere života, dostigla je vrhunac 2015. godine, pa se tako našla i na agendi Svetskog ekonomskog foruma. Nema industrije koju nije zahvatila, od medicine, naftne industrije, preko telekomunikacija, medija, izdavaštva, pa i samog prevoza. Oni koji su bili spremni da prihvate promene uspeli su da prežive ovu revoluciju. Tako je, primera radi, britanski magazin „Independent“ sve svoje snage usmerio ka onlajn platformi, dok je u štampanoj formi prestao da izlazi. S druge strane, neke industrije su u potpunosti promenile svoj profil: nekada najveći lanac video-klubova u USA „Blokbaster“ 2010. godine bankrotirao je, i to u istom trenutku kada je platforma za gledanje filmova putem interneta „Netfliks“ imala 20 miliona korisnika.

Digitalna transformacija donela je promene na više polja i podstakla ne samo lidere i velike kompanije već i ceo svet da misli drugačije. Zahvaljujući društvenim medijima i razmeni ideja koja je njihovom upotrebom omogućena, čak su i oblasti političkih i društvenih sloboda dobile novu dimenziju. O ovome svedoči i niz takozvanih internet revolucija, među kojima je „arapsko proleće“, koje je pokrenuto upravo putem društvenih mreža. Koliko su internet i društvene mreže moćno oružje za oblikovanje misli i ideja, ali i za komunikaciju, prepoznali su i političari u svetu, pa gotovo da nema nijednog koji do sada nema nalog na nekoj od popularnih mreža.

Sa digitalnom transformacijom stigli su i novi biznis modeli i platforme koje ih podržavaju. Dok se tradicionalni biznisi uglavnom fokusiraju na prodaju proizvoda, većina savremenih biznisa strateški radi na razvoju digitalnih rešenja. Najbolji primer za to je kompanija Apple, koja svojim korisnicima ne prodaje samo proizvod već im nudi i različite usluge na svojim platformama. Tako su nastali digitalni servisi kao što su iTunes, iCloud, iTunes, App Store kao rešenja koja korisnicima nude mogućnost skladištenja podataka onlajn, preuzimanja muzike i aplikacija. Koliko su ovo bila inovativna rešenja pokazuju i podaci da kada je iTunes (servis koji omogućava korišćenje digitalnih multimedijalnih fajlova) pušten u rad 2003. godine, broj preuzetih pesama je već za nedelju dosegao oko milion. Danas, popularnost ove platforme dostigla je tolike razmere da bi sa 200 miliona korisnika bila peta zemlja u svetu po broju stanovnika.

Još jedna platforma koja je donela najveće promene u oblasti prevoza je svakako Uber. To je tehnološka platforma koja omogućava taksi-vožnju za koju su neophodni samo mobilna aplikacija i jedan klik.

3

Ovakve digitalne strategije pokazale su se kao uspešne, jer ne samo što predstavljaju novi model poslovanja već nude usluge i servise do kojih je moguće doći jednostavno i za vrlo kratko vreme. A upravo to je ono što današnji korisnici sve više traže.

Čitav sistem elektronske trgovine (e-commerce) zasniva se na kupovini putem interneta i dostavi robe na kućnu adresu. Ali jedna kompanija je postala lider u samoj logistici slanja robe te i dalje nepokolebljivo drži prvo mesto - Amazon. Amazon je danas četvrta najvrednija kompanija u svetu, a sve je počelo od prodaje knjiga. Ne samo da su uveli politiku slanja i praćenja robe već su otišli i korak dalje, pa je tako danas moguća i isporuka robe čak i kada nikoga nema na adresi. Sve to se dešava pomoću mobilne aplikacije i sigurnosne kamere. Koliko je Amazon iskoristio benefite digitalne transformacije govori i podatak da ima sopstveni sistem za prikupljanje i obradu podataka, koji koriste mnoge kompanije, ali i institucije poput CIA.

4

ŠTA JE DIGITALNA TRANSFORMACIJA?Najjednostavnije rečeno, digitalna transformacija podrazumeva primenu digitalnih tehnologija u svim aspektima poslovanja, što dovodi do potpune promene u načinu na koji se poslovanje obavlja. Promenom unutrašnjih i spoljnih strategija i usvajanjem tehnologija zasnovanih na mobilnosti, Big Data analitici, Cloud servisu i društvenom poslovanju, dolazi se do najvišeg nivoa automatizacije poslovnih procesa. Dakle, rasipanje resursa na ponavljanje poslova svedeno je na minimum, što omogućava lakše i preciznije planiranje operativnih troškova. Takođe, na ovaj način se značajno umanjuje prostor za ljudsku grešku, a i omogućava trenutni uvid u realno stanje poslovanja.

Pored tehnoloških, digitalna transformacija podrazumeva i promene unutar poslovne organizacije – promene radnih procesa i strategija koje dovode do izmene načina na koji se poslovanje obavlja. Izuzetno je bitno da proces digitalne transformacije bude usklađen sa vizijom, strategijom i ciljevima poslovanja kako bi se širok spektar modernih tehnologija iskoristio na najefikasniji način. Iako na ovom polju dolazi do najvećih izazova, njihovo uspešno prevazilaženje dovodi do efikasne transformacije modela poslovanja.

Kroz promene u načinu poslovanja, digitalna transformacija sa sobom donosi mnogo koristi, kao što su efikasniji rad zaposlenih, veća konkurentnost, konstantna prisutnost na tržištu, razvoj novih proizvoda i usluga, kao i kvalitetniji odnos sa klijentima, a samim tim i generisanje novih tokova prihoda.

Istraživanje rađeno sa MIT-om u Bostonu u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da digitalna transformacija može povećati profitabilnost organizacije za 26 odsto u odnosu na organizacije koje je ne primenjuju.

Kada govorimo o tome koja je korist digitalne transformacije za jednu firmu, može se reći da ona donosi sredstva i tehnologije pomoću kojih kompanija može kontinuirano da se razvija i svojim zaposlenima obezbedi poslovni pristup u kojem je klijent najvažniji.

Na koji način? Digitalna transformacija prožima i menja sve – od lanca vrednosti, potrošačkog onlajn iskustva, lanca snabdevanja i komunikacije zaposlenih, otvarajući nove načine za inovacije. Takođe, pomaže da se upotrebom novih izvora podataka kompanije suoče i izbore sa neizvesnošću u poslovanju, ali i da se transformiše način na koji razumeju svoje kupce, zaposlene, procese i performanse. Kompanije i organizacije koje se ne transformišu biće, i već su, u sve većem zaostatku. Zato je važno ne samo da obezbede efikasan program transformacije već da se osiguraju da se on razvija i bude održiv.

U digitalnoj ekonomiji, informacija postaje osnovni resurs, što uz digitalno transformisan poslovni model ima izuzetno značajan uticaj na vrednost kompanija. Ovolika vrednost informacija omogućava procese globalizacije, automatizacije i dematerijalizacije, a plasiranje proizvoda ili usluga na tržište više nije uslovljeno ogromnim investicijama. Samim tim, stvaraju se uslovi za pojavu sve više malih preduzeća, koje različitim inovativnim idejama i pristupima uspešno pariraju daleko većim i poznatijim konkurentima na tržištu. Takođe, fizička udaljenost više nije toliko bitan parametar u poslovanju, što dodatno olakšava plasiranje proizvoda ili usluga van granica domaćeg tržišta.

Kada kompletne industrije uspešno prođu kroz proces digitalne transformacije, granice između tradicionalne i digitalne ekonomije nestaju, odnosno ekonomija postaje zasnovana na digitalnim tehnologijama i upotrebi ovih tehnologija u svim ekonomskim oblastima. Interne aktivnosti države i organizacija koje u njoj posluju, kao i eksterne aktivnosti između organizacija, pojedinaca, ili organizacija i pojedinaca, utemeljene su na upotrebi informacionih tehnologija i softvera, telekomunikacija i aplikacija.

Dalje, digitalna transformacija ekonomije predstavlja pripremu države za četvrtu industrijsku revoluciju – pojavu koja podrazumeva fuziju tehnologija koje postepeno uklanjaju granice između fizičkog i digitalnog sveta i dovode do njihovog preklapanja.

Digitalna transformacija ima veliku ulogu u oblasti pružanja javnih usluga. Iako sve države ne gledaju isto na digitalizaciju, odavno je jasno da zaostatak na ovom polju sa sobom nosi neizbežne posledice – građani su odavno navikli da dobijaju najmodernije digitalne usluge od privatnih kompanija, te bi njihov izostanak od strane državnih organa mogao prouzrokovati umanjenje podrške i poverenja u javne institucije. Takođe, kompanije koje doživljavaju veće administrativno opterećenje zbog „analognih“ državnih usluga mogu percipirati države koje zaostaju u digitalizaciji kao manje atraktivna tržišta.

5

DA LI SU TRADICIONALNI SISTEM POSLOVANJA I DIGITALNA TRANSFORMACIJA SUPROTSTAVLJENI?

Digitalna transformacija nije samo digitalizacija realnosti već predstavlja uticaj digitalne realnosti na svet biznisa. Tehnološke promene donele su nove oblike komunikacije među korisnicima i umnogome izmenile i njihov prostor i svet. Prošireno je polje sloboda i mogućnost izbora, te je većina malih, ali i velikih kompanija u neprekidnoj borbi da zadrži kupce. Svako ko je do sada mislio da je savršen proizvod dovoljan, prevario se. Društvo su zahvatile promene koje su preoblikovale i kulturu ponašanja i kupovine. Kada bi se govorilo statistički, više od 50 odsto prodaje danas se obavlja putem interneta. Ali, pre nego što je do toga uopšte došlo, kompanije su morale da primene strategiju digitalne transformacije i nađu pravu meru između nekadašnjeg analognog i današnjeg digitalnog sistema.

Zato je možda najbolja definicija digitalne transformacije da je to upravo ona nit koja treba da spoji očekivanja savremenog kupca i onoga što analogni biznisi u stvari treba da pruže. Za mnoge kompanije digitalna transformacija je ambivalentan proces. S jedne strane, kompanije su zbog brzih promena i novih zahteva stalno u statusu quo, pa moraju da eksperimentišu, istražuju i ponekad budu spremne i na neuspeh. Međutim, digitalna transformacija, ukoliko je dobro planirana i implementirana, može da donese brže, lakše i efikasnije poslovanje. Zato se kaže da lideri koji su najviše spremni da rizikuju imaju najviše uspeha u eri digitalne transformacije.

Postavlja se pitanje kako odabrati pravu strategiju digitalne transformacije? Većina stručnjaka na ovo pitanje nema konkretan odgovor jer to koja će strategija biti najadekvatnija zavisi od industrije i oblasti kojom se kompanija bavi. Iako su savremene tehnologije iznedrile digitalnu revoluciju, stručnjaci smatraju da fokus nije samo na uvođenju tehnologija već i na tome kako su strategije digitalne transformacije primenjene. Ono što je takođe bitno jeste da se digitalna transformacija ne može samo fokusirati na onlajn svet, već i na oflajn. Tako jedan muzej uvek treba da vodi računa da ono što može da ponudi svojim posetiocima u realnom prostoru bude jednakog kvaliteta kao i ono što im nude putem virtuelnih tura. Brojni su primeri gde tradicionalno poslovanje i digitalna transformacija mogu da idu ruku pod ruku. Možda je najbolji primer za to automobilska industrija. Sigurno da su mnogi softveri u velikoj meri ubrzali proces proizvodnje, ali transport do kupaca i dalje se obavlja po starom, tradicionalnom sistemu.

6

NIJE VIŠE PITANJE TEHNOLOGIJA, VEĆ VIZIJE Time što se uklanjaju prepreke za ulazak na tržište i organizacijama olakšava da istraže i iskoriste globalne mogućnosti van tradicionalnih organizacionih i geografskih granica, prepreke za inovacije u poslovanju sve više postaju pitanje smelosti i vizije, pre nego tehnologije. Uspešne nove kompanije nastaju posvuda, dok postojeće kompanije moraju da uvode bitne promene ili da se suoče sa time da će biti istisnute sa tržišta – ili zbog toga što se ne menjaju dovoljno brzo (ako se uopšte menjaju) ili zato što nisu uspele da prilagode svoje poslovne modele novoj konkurenciji sa kojom se suočavaju, a koju čine digitalne kompanije i servisi kao što su eBay, Facebook, Instagram, Wikipedia, Booking.com, Airbnb, Uber ili Spotify.

Ove promene ne utiču samo na potrošačka tržišta (tržišta usmerena na klijente); digitalizacija vrši ogroman uticaj i na saradnju poslovnih subjekata (odnosi među kompanijama). I poslovni klijenti i potrošači u podjednakoj meri očekuju personalizovanu interakciju putem niza kanala kako na internetu, tako i van njega, uz individualizovane, umrežene proizvode i ponude, kao i usluge zasnovane na podacima. Sledeći veliki obrt u digitalizaciji već je na vidiku: nove tehnologije u oblasti „interneta stvari“ radikalno će promeniti poslovne modele u okviru drugih privrednih grana tokom narednih godina – uključujući automobilsku industriju, industriju mašina i objekata, pogonsko inženjerstvo, kao i energetiku.

Sa rastom performansi i padom cena računarskih kapaciteta, tehnologija postaje sveprisutnija u brojnim privrednim granama. Posledica razvoja tehnologije je eksponencijalni rast, ubrzanje i evolucija proizvoda i usluga koje koristimo u svakodnevnom životu, što temeljno duboko utiče na oblasti kao što su dizajn materijala i industrijsko inženjerstvo, kao i različite grane privrede poput automobilske, industrije zabave, proizvodnje, telekomunikacije, zdravstva i drugih.

Tokom proteklih nekoliko godina ovaj napredak uticao je na stvaranje uzbudljivog i konkurentnog poslovnog

• jeftin pristup tehnologijama zasnovanim na klaud rešenjima smanjuje prepreke za ulazak na tržište• „crowdsourcing“ ideja, rešenja, talenata, robe i usluga iz svih delova sveta je postao norma u poslovanju• demokratizacija podataka stvara pravednije tržište i teren za igru pružajući svima uvid u potrošače i trendove, za

razliku od tradicionalnog istraživanja tržišta koje je svojevremeno bilo dostupno samo najvećim kompanijama• sve rasprostranjenije usvajanje pristupačnih mobilnih i bežičnih tehnologija stvorilo je uslove da rešenja zasnovana na

internetu budu moguća skoro u svakom trenutku i svuda.

Tehnološka dostignuća koja su u velikoj meri bila pokretači ovih promena su:

• mobilne tehnologije, koje omogućavaju pristup informacijama, a samim tim i interakciju i donošenje odluka u svakom trenutku i na svakom mestu

• društvene mreže, koje u ogromnoj meri menjaju mogućnosti za interakciju kako sa kompanijama, tako i potrošačima, partnerima i širom javnošću

• analitika i dostupnost velike količine podataka, što kompanijama dalje omogućava da donose utemeljene odluke (ponekad u realnom vremenu) i da razvijaju poslovne modele zasnovane na podacima

• tehnologije za rad u klaudu, koje garantuju izuzetno fleksibilan pristup aplikacijama i podacima pod razumnim finansijskim uslovima

• i na kraju – internet stvari, što obećava neograničene mogućnosti za interakciju i nove poslovne modele, povezujući proizvode i senzore.

Naravno, navedene promene nisu uzrokovane samim digitalnim tehnologijama, već ekonomskim posledicama koje proizilaze iz interakcije ovih tehnologija. Na primer, korišćenje digitalnih tehnologija drastično povećava transparentnost tržišta. Nikada do sada potrošači nisu imali pristup, u realnom vremenu, tolikoj količini informacija o kvalitetu, funkcionalnosti, cenama, alternativama ili korisničkim službama. Odluke o kupovini sve se više donose na osnovu preporuka i iskustava drugih potrošača.

Ovo važi za sve, od knjiga do finansijskih proizvoda koji zahtevaju obimne konsultacije sa klijentima. I nikada do sada potrošačima nije bilo toliko lako da pređu na alternativnog dobavljača prostim klikom na miša. Potrošači koriste sve veći broj digitalnih kanala da pronađu informacije, komuniciraju sa dobavljačima i na kraju izvrše kupovinu.

7

DIGITALNA TRANSFORMACIJA – POČNIMO BIZNIS IZ POČETKA

Pravila biznisa su se promenila. U svakoj industriji rasprostranjenost novih tehnologija i munjevit rast novih pretnji po kompanije transformišu poslovne modele i procese. Digitalna revolucija preokrenula je postojeća pravila biznisa bukvalno naglavačke. Sve kompanije postavljaju samo jedno pitanje: kako da usvojimo nova pravila i transformišemo se za digitalno doba?

Biznisi nastali pre pojave interneta suočavaju se sa očiglednim izazovom: mnoga fundamentalna pravila i pretpostavke koje su vodile i pokretale njihovo poslovanje u eri pre digitalnog poslovanja više ne funkcionišu. Ali promena je moguća i ove kompanije nisu dinosaurusi osuđeni na odumiranje. Njihov biznis se može transformisati kako bi opstao i uspeo u digitalnoj eri. Međutim, digitalna transformacija zahteva sveobuhvatnu poslovnu strategiju.

Zbog čega organizacije moraju da se digitalno transformišu?

Ako pogledamo na koji način funkcionišu tradicionalni biznisi i organizacije, videćemo da tokom godina postojanja rade po određenim ustaljenim principima i modelima, koji su im donosili uspeh. Zahvaljujući tome one su nastale, razvijale se, prevazilazile promene na tržištu, prilagođavale se i preživele u svom okruženju. Međutim, kada se nešto u tom okruženju promeni, bilo da je brzo ili se događa postepeno, njihova sposobnost da se prilagode i promene nije na zavidnom nivou. Da je to tako, pokazuje i podatak Instituta American Enterprise iz 2015. godine, po kojem je svega 12 kompanija sa liste Fortune 500 iz 1955. godine preživelo do danas.

Brojni su spoljni faktori koji dovode do poremećaja poslovanja – očekivanja potrošača i zaposlenih, nove tehnologije, novi poslovni modeli i novi, brzorastući startapi. Kada se suoči sa svim tim izazovima, dotadašnji način rada jedne organizacije više ne može dati iste rezultate. Pritisak na promene je sve veći, a firma se suočava sa padom prihoda i drugim negativnim pritiscima. Zato je neophodno da rukovodstvo organizacije formuliše strateški odgovor.

U toj situaciji neke organizacije pribegavaju već postojećim načinima za povećanje efikasnosti. To je, nažalost, uglavnom nedovoljno da se organizacija vrati na dugoročno održivi put. Potreban je neki novi, možda i revolucionarni pristup kako bi organizacija povratila održivost. To je trenutak kada za lidere odgovor leži u digitalnoj transformaciji, pomoću koje će kompaniju usmeriti na put ka poslovnom napretku i zaustaviti nazadovanje.

Realnost je da ne uspevaju ni najveća niti najuspešnija preduzeća. Uspešne kompanije su one koje su najprilagodljivije.

8

DA LI SU STARI I TRADICIONALNI BIZNISI OSUĐENI NA PROPAST?

Nisu samo novi biznisi jedini glavni pokretači inovacija. Etablirane kompanije takođe mogu da nađu svoje mesto u novom eko-sistemu. Problem je, međutim, u tome što u mnogo slučajeva njihov menadžment nema odgovarajuću digitalnu strategiju koja bi odgovarala izazovima ili nema ostvarenu organizacionu kulturu koja je spremna na promene.

Digitalne tehnologije promenile su način komuniciranja sa kupcima i kreiranja vrednosti. Danas je odnos između kompanije i klijenata dvosmeran: komunikacija i recenzije koje kupci pišu postale su mnogo uticajnije od reklamnih poruka ili poznatih ličnosti. Aktivno i dinamično učešće kupaca umnogome utiče na uspeh samog poslovanja.

Digitalne tehnologije transformisale su način na koji treba da posmatramo konkurentnost. Kompanije se sve više i više takmiče ne samo sa rivalima iz iste industrije već i sa kompanijama koje, tradicionalno gledano, nisu deo te industrije, a koje svojim digitalnim ponudama i te kako mogu da budu konkurentne.

Digitalne tehnologije su verovatno najznačajnije promene donele na polju podataka, odnosno uticale su na naš način razmišljanja o njima. U tradicionalnim biznisima podatke je bilo teško dobiti, teško je bilo skladištiti ih i svrsishodno organizovati i upotrebiti. Samo za upravljanje podacima bio je potreban masivni IT sistem. Danas je generisanje podataka nezaustavljivo ne samo od strane kompanija nego od strane bilo koga. Štaviše, sistemi zasnovani na čuvanju podataka u okviru klaud tehnologije su neverovatno jeftini, dostupni i laki za korišćenje. Najveći izazov današnjice je pretvaranje neverovatne količine informacija kojima raspolažemo u informacije koje imaju vrednost.

Takođe, došlo je i do transformacije načina na koji se inovira biznis. Tradicionalno, inovacije su bile skupe, a ulog je bio veliki. Testiranje novih ideja bilo je teško i skupo, pa su se biznisi oslanjali na sposobnosti menadžera da predvide šta usaditi u proizvod pre lansiranja na tržište. Danas, digitalne tehnologije omogućavaju kontinuirano testiranje i eksperimentisanje – procese koji su bili nezamislivi u prošlosti. Prototipi su jeftini, a ideje se testiraju brzo uz pomoć zajednica potrošača. Stalno učenje i napredovanje i brzo prilagođavanje proizvoda pre i posle lansiranja predstavljaju svakodnevicu.

Na kraju, digitalne tehnologije utiču na drugačiji način razmišljanja o tome kako razumemo i stvaramo vrednost za potrošača. Stoga treba imati u vidu da se vrednosti mogu brzo promeniti i da konkurencija konstantno otkriva prilike koje će kupci ceniti.

Moć digitalnog preoblikuje pet ključnih strateških oblasti koje su danas okvir digitalne transformacije za svaku kompaniju: kupci, konkurentnost, podaci, inovacije i vrednost.

9

DIGITALNA TRANSFORMACIJA – POTROŠAČIPrvi segment digitalne transformacije su svakako potrošači. U tradicionalnom biznis-modelu na njih se gledalo kao na aktere koje treba targetirati i privoleti da kupe proizvod. Preovlađujući model masovnih tržišta usmeren je na postizanje efikasnosti kroz masovnu proizvodnju (jedan proizvod se nudi što je moguće većem broju kupaca) i masovnu komunikaciju (koriste se homogene poruke i mediji kako bi se doprlo do kupaca i istovremeno što više njih ubedilo).

U digitalnoj eri idemo ka svetu koji najbolje možemo opisati ne kao masovno tržište već kao mrežu kupaca. U takvoj paradigmi, gde su potrošači dinamično povezani, način njihove interakcije menja odnos koji korisnici imaju kako sa kompanijama, tako i međusobno. Kupci su danas konstantno povezani, utiču jedni na druge i oblikuju reputaciju svakog biznisa i brenda. Upotrebom digitalnih alata menjaju načine na koje otkrivaju, vrednuju, kupuju i koriste proizvode, kao i načine na koje ostaju povezani sa brendovima. To primorava kompanije da redefinišu tradicionalne marketinške kanale i preispitaju put kupovine svojih kupaca, koji sada mogu da koriste društvene mreže, pretraživače, ekrane mobilnih i laptopova ili da traže usluge za korisnike u živom onlajn ćaskanju. Umesto da na kupce gledaju samo kao na prodajni cilj, kompanije treba da prepoznaju da dinamičan i umrežen kupac može biti najbolja fokus grupa, ambasador brenda ili partner u inovacijama.

10

DIGITALNA TRANSFORMACIJA – KONKURENTNOST Drugi segment digitalne transformacije je konkurentnost – odnosno način na koji se biznisi takmiče i sarađuju sa drugim kompanijama. Tradicionalno, kompanije su se nadmetale sa sličnim kompanijama koje posluju u istim industrijama, a sarađivale su sa dobavljačima i distributerima u sklopu svog lanca snabdevanja. Danas, svet teži ka labavijim industrijskim granicama, gde najveći konkurenti mogu postati kompanije izvan industrije u kojoj se posluje, ali koje nude konkurentnu vrednost kupcu. Isto tako, dugogodišnji partneri mogu postati najveći konkurenti ukoliko počnu direktno da opslužuju istog kupca.

Inovativni načini poslovanja takođe omogućavaju da kompanije sarađuju sa direktnim rivalima u međuzavisnom poslovnom modelu ili na zajedničkim izazovima koji dolaze izvan industrije u kojoj delaju. U digitalnoj eri, tehnologije snažno podupiru biznis-modele fokusirane na razne platforme, koje okupljaju učesnike kako bi stvorile enormnu ekonomsku vrednost kroz nove modele saradnje i konkurencije. Svakako, rezultat ovih promena je veliki pomak na polju konkurentnosti.

11

DIGITALNA TRANSFORMACIJA – PODACITreći segment digitalne transformacije su podaci – odnosno kako biznisi generišu, upravljaju i koriste informacije. Tradicionalno, podaci su generisani kroz niz planiranih merenja (od ankete potrošača do inventara), koja su sprovođena u sklopu poslovnih procesa u samim kompanijama – u proizvodnji, poslovanju, prodaji, marketingu. Dobijeni podaci su uglavnom korišćeni za evaluaciju, predviđanje i donošenje odluka.

Nasuprot tome, danas smo preplavljeni podacima. Većina dostupnih podataka za jedan biznis ne generiše se kroz bilo kakvo sistemsko planiranje kao što je istraživanje tržišta; umesto toga, podaci se generišu u neograničenim količinama iz svakog razgovora, interakcije ili procesa unutar ili izvan tih biznisa. Sa društvenim mrežama, mobilnim uređajima i senzorima na svakom objektu u lancu snabdevanja, svaka kompanija sada ima pristup velikoj količini nestrukturiranih podataka koji se generišu bez planiranja i koji se mogu obrađivati novim analitičkim alatima.

Ovi „Big Data“ alati omogućavaju firmama da projektuju nove vrste predviđanja, da otkriju neočekivane obrasce u poslovnoj aktivnosti i otključaju nove izvore vrednosti. Podaci tako postaju „krvotok“ svakog odeljenja i strateško sredstvo koje se razvija i raspoređuje tokom vremena. Podaci postaju vitalni deo svakog poslovnog procesa i ono po čemu se kompanija razlikuje od drugih i na osnovu čega stvara novu vrednost.

12

DIGITALNA TRANSFORMACIJA – INOVACIJAČetvrta oblast digitalne transformacije je inovacija – proces u kojem kompanije razvijaju nove ideje, testiraju ih i dovode na tržište. Tradicionalno, inovacije su se upravljale sa fokusom na gotov proizvod. Pošto je tržišno testiranje bilo teško i skupo, većina odluka o novim inovacijama zasnivana je na analizi i intuiciji menadžera. Troškovi neuspeha bili su visoki, pa je izbegavanje istog bilo najvažnije.

Današnji startapi pokazuju da digitalne tehnologije omogućavaju veoma različit pristup inovacijama, koji se zasniva na kontinuiranom učenju kroz brzo eksperimentisanje. Kako digitalne tehnologije omogućavaju lakše i brže testiranje ideje, kompanije mogu dobiti povratne informacije sa tržišta od samog početka našeg inovativnog procesa, tokom lansiranja, pa čak i posle.

Ovaj novi pristup inovacijama usredsređen je na pažljive eksperimente i minimalno održive prototipe, koji maksimiziraju učenje dok minimiziraju troškove. Pretpostavke se više puta testiraju, a odluke o dizajnu napravljene su na osnovu validacije pravih kupaca. U ovom pristupu proizvodi se razvijaju kroz ponovljene procese, koji štede vreme, smanjuju troškove eventualnog neuspeha i unapređuju organizaciono učenje.

13

DIGITALNA TRANSFORMACIJA – VREDNOST Poslednji segment digitalne transformacije je vrednost koju kompanija pruža svojim kupcima. Tradicionalno, vrednost koju je firma pružala kupcima bila je prilično konstantna. Proizvodi se mogu unaprediti, marketinške kampanje osvežiti ili poslovni procesi poboljšati, ali je osnovna vrednost koju kompanija nudi svojim kupcima bila konstantna i definisana od strane industrije (npr. auto-kompanije nude transport, bezbednost, udobnost i status u različitoj meri). Uspešan posao bio je onaj koji je imao jasnu vrednost, pronašao tačku tržišne diferencijacije (npr. cena ili brendiranje) i koji se fokusirao na sprovođenje i isporuku najbolje verzije iste ponude vrednosti svojim korisnicima iz godine u godinu.

U digitalnom dobu, oslanjanje na nepromenljivu vrednost prouzrokovalo je izazove i eventualne poremećaje na tržištu od strane novih konkurenata. Jedini siguran odgovor na promenu poslovnog okruženja jeste konstantna evolucija, pri čemu se na svaku tehnologiju gleda kao na način da se prošire i unaprede vrednosti za korisnika. Umesto da čekaju da se prilagode kada promena postane pitanje opstanka, preduzeća moraju da se usredsrede na korišćenje novih mogućnosti i pravovremeno prilagođavanje kako bi preduhitrila promene.

14

DIGITALNA TRANSFORMACIJA – UPOTREBA UMESTO POSEDOVANJE

Digitalne kompanije posluju u eko-sistemima u kojima se priroda konkurencije svodi ne na karakteristike samog proizvoda već na sposobnost kompanije da pruži iskustvo koje se može prilagoditi pojedinačnim potrebama korisnika na usaglašen i siguran način.

Klijenti očekuju nesmetano, koordinisano iskustvo kupovine na svim kanalima i uređajima („omnikanalni“), kao i, na primer, podjednako koordinisane procese za naplatu i logistiku. Odluke o kupovini se isto tako sve češće donose na osnovu usluga koje se nude uz proizvod. U velikom broju slučajeva, usluge su postale važniji faktor diferencijacije na tržištu od samog proizvoda. Primeri ovakvog pristupa su umrežena sportska oprema koja koristi aplikacije radi analize sportskih performansi, umrežena roba za domaćinstvo koja se može kontrolisati putem aplikacija, kao i mašine čiji se status za održavanje može analizirati na daljinu. Povezivanje aplikacija sa uređajima putem tehnologija „internet stvari“ ili sa drugim korisnicima putem drušvenih mreža postaje sve važnije jer pruža dodatnu vrednost ponudi.

Takođe, proizvodi više ne moraju nužno ni da budu u vlasništvu korisnika – umesto toga, mogu se koristiti kao usluga. Danas postoje usluge za zajedničko korišćenje ne samo automobila i bicikala već i složenijih mašina. Međutim, potrošači iznad svega očekuju personalizovana iskustva i ponude koje su prilagođene njihovim pojedinačnim željama. Ipak, pošto se pojedinačne želje u svakom trenutku mogu promeniti, kompanije moraju da budu u stanju da reaguju na očekivanja potrošača ili promenu potražnje u realnom vremenu – ili, u idealnom slučaju, unapred. U isto vreme, pritisak na povećanje cena prisutan je u skoro svim industrijama. Jeftini proizvodi prilagođeni potrebama pojedinca mogući su samo uz visok stepen automatizacije. Zato masovna personalizacija predstavlja ključni izazov u oblasti diferencijacije u digitalnoj eri.

Uspešno digitalno poslovanje korisnicima pruža harmonična, bezbedna i kontekstualna iskustva usmerena ka njihovim potrebama, odnosno iskustva koja stvaraju održivu konkurentnu prednost koju je teško kopirati. Ova iskustva osmišljavaju se oslanjanjem na prednosti kompanije i korišćenjem ljudi, procesa i podataka na inteligentan način u celokupnom lancu vrednosti.

Za digitalno poslovanje neophodna je tehnologija, ali za izgradnju istinski digitalne kompanije neophodno je da odmakne dalje od puke primene najnovije tehnologije, te da se temeljno osmisli predlog nove vrednosti robe ili usluga za kupce, usmerenih na recipročnu razmenu vrednosti sa klijentima i partnerima umesto tradicionalnijeg, ograničenog modela „potrošača“.

15

DIGITALNA TRANSFORMACIJA – ODAKLE KRENUTI?Digitalna transformacija dovodi do promena u različitim domenima poslovanja – od strateškog do operativnog nivoa. Kako bi održale korak sa vremenom, kompanije moraju da promene i unaprede principe na kojima su do sada zasnivale svoje poslovne modele – od odnosa prema potrošačima, preko transformacije operativnog dela poslovanja do samih ljudi i kulture organizacije.

Korisničko iskustvo

Digitalne tehnologije menjaju način na koji se kompanije povezuju i stvaraju vrednost zajedno sa klijentima u odnosu koji je dovosmeran, pa je dinamično učešće klijenata postalo ključni pokretač poslovnog uspeha. Tako korisničko iskustvo postaje jedna od bitnih oblasti investicija kada je u pitanju digitalna transformacija. Sa upotrebom digitalnih kanala i sam pojam korisnika se širi: od eksternih koji su potrošači roba, odnosno konzumeri usluga, preko internih koji su korisnici različitih IT rešenja i digitalnih procesa, do snabdevača, izvođača i svih ostalih aktera koji čine lanac snabdevanja. Svaka od ovih grupa ima svoje potrebe koje treba imati u vidu pri kreiranju strategija. Za kreiranje strategija koje su okrenute ka korisnicima od značaja su ogromne količine podataka koje velike kompanije već poseduju, a koje su uglavnom bivale neiskorišćene. Takođe, kompanijama su dostupni podaci sa društvenih mreža, koji pružaju informacije u realnom vremenu. Kroz analizu svih ovih podataka dobija se uvid u ponašanje i preferencije različitih segmenata i geografskih tržišta. Postoje brojni alati i metodologije koji mogu biti korisni za razumevaje potreba klijenata i kreiranje digitalnih korisničkih iskustava. Alati poput kvalitativnih istraživanja klijenata, razvoja korisničkih persona (hipotetički korisnici koji su kreirani na osnovu podataka prikupljnih od stvarnih korisnika), kao i mapiranje trenutnog i budućeg puta klijenata (grafikon kojim se opisuje kretanje korisnika kroz različite dodirne tačke koje karakterišu interakciju korisnika sa uslugom/servisom) imaju za cilj da pruže uvid u ponašanja i potrebe klijenata. Za kreiranje novih digitalnih korisničkih iskustava korisni su alati poput: mapiranja korisničkog puta, izgradnje stukture korisničkog iskustva i sadržaja, dizajniranja korisničke interakcije, izgradnje prototipa itd. Kako bi se aktivirali klijenti i na taj način unapredio odnos koje kompanije imaju sa njima, na raspolaganju su metodologije i alati poput razvijanja omnikanalne strategije, upravljanje korisničkim iskustvom, planiranje kampanje i planiranje upotrebe digitalnih medija itd.

Jedna od oblasti kroz koju dolazi do redefinisanja odnosa sa klijentima su i dodirne tačke putem kojih se ostvaruje interakcija sa klijentima. Pružanje omnikanalnog iskustva za klijente predstavlja veliki izazov sa kojim se kompanije danas suočavaju. Uz društvene mreže i internet zajednice koje nude različite informacije i iskustva u kupovini, kompanijama je potreban strateški pristup u upravljanju odnosima sa klijentima. Česta je praksa da kompanije otvaraju naloge na društvenim mrežama kako bi se bavile upitima klijenata i pružale im podršku. Korišćenje četbotova i opcija za samopomoć u mobilnim aplikacijama takođe predstavljaju delotvorna sredstva koja brendovi mogu da iskoriste da bi kroz različite tačke kontakta klijentima lako pružili usluge.

Operativno poslovanje

Obim digitalne transformacije prevazilazi odnos sa kupcima i zahvata i interne procese u kompaniji te se može iskoristiti kako bi se unapredili i optimizovali postojeći poslovni procesi ili uveli novi. Tako se operativno poslovanje može konstantno unapređivati kako bi kompanije mogle da odgovore na potrebe klijenata inovativnim uslugama i proizvodima, automatizuju operativne poslove radi postizanja maksimalne efikasnosti ili da kreiraju nove eko-sisteme internih i eksternih resursa.

Jedan od načina da se unapredi operativno poslovanje je uvođenje robotizovane automatizacije procesa (RPA), koja predstavlja korišćenje veštačke inteligencije kako bi se automatizovale rutinske aktivnosti da bi se zaposleni mogli usmeriti na strateške aktivnosti. Ovo se prvenstveno radi kako bi se automatizovali zadaci zasnovani na pravilima. Kako bi inovirale u oblasti proizvoda i usluga kompanije mogu koristiti metodologije i alate poput: istraživanje i razvoj zasnovani na podacima, razvijanje povezanih eko-sistema partnera i snabdevača, digitalizacija upravljanja ciklusom prozivodnje, razvoj kolaborativnih platformi za inženjerstvo i inovacije, brz razvoj prototipa putem korišćenja 3D printera itd. Dalja optimizacija internih procesa može se izvršiti povezivanjem operacija i sistema putem rešenja kao što su: dizajniranje mreža vrednosti, integrisano planiranje na osnovu potražnje, cenralizovana kontrola proizvodnje, optimizacija lanaca

16

vrednosti na osnovu podataka, prediktivno upravljanje kvalitetom i održavanje itd.

Digitalno okruženje daje mogućnost za dalju automatizaciju i optimizaciju kroz digitalni menadžment radnih procesa, sadržaja i dokumenata. Savremena rešenja za upravljanje nude detaljan uvid kako u interne funkcije, tako i u rad usmeren ka klijentima. Ovi složeni detalji otvaraju mogućnost za analizu podataka u realnom vremenu. Informacije koje menadžeri dobiju na osnovu podataka pomažu im da preduzmu odgovarajući pristup u upravljanju učinkom.

Ljudi i kultura

Digitalna transformacija posmatrana iz ugla primene tehnologije, optimizacije procesa, često zanemaruje važnost ljudskog faktora u njenoj primeni. Ljudi jesu nosioci transformacionog procesa, uz primenu tehnologije kao sredstva u tom procesu. Analizirajući pojam digitalna transformacija, „digitalno“ je u vezi sa tehnologijom, ali, ključno, „transformacija“ je u vezi sa ljudima.

Vrlo je važno da kompanije koje ulaze u proces transformacije razumeju sveobuhvatnost tog procesa i posebnu pažnju usmere ka nosiocima transformacionog procesa, odnosno ljudima.

Usmerenost ka ljudima ima barem dve dimenzije. Prva je razvoj organizacione kulture digitalne transformacije, a druga su ljudi kao pojedinci u procesu digitalne transformacije.

Kultura promene ima za cilj da se kod zaposlenih razvije svest o neophodnosti kontinuiranog usavršavanja, unapređivanja i prilagođavanja novonastalim zahtevima na tržištu i da zaposlene podstakne da u rešavanju problema pristupe na jedan inovativniji i kreativniji način. Ukoliko u organizaciji dođe do primene nove tehnologije, a zaposleni su i dalje u okvirima starih procesa razmišljanja, održivost transformacije je pod znakom pitanja.

Kada govorimo o ljudima kao nosiocima digitalne transformacije, onda mislimo na praktičnu primenu novih tehnologija u okviru dnevnih radnih zadataka. Zaposleni moraju biti obučeni kako da primenjuju nove tehnologije, ali isto tako treba da učestvuju u njihovoj kreaciji i unapređenju.

Digitalna transformacija menja način na koji zaposleni međusobno komuniciraju, ali i određene uloge i pozicije koje zauzimaju. Dolazi do promene i prevazilaženja tradicionalno definisanih pozicija i poslova koje obavljaju, kao što su, na primer, finansijski direktor i IT direktor. Tako IT direktor od nekoga ko se svakodnevno bavi tehničkim upravljanjem i održavanjem postaje osoba ključna za određivanje tehnološke vizije i razvoja preduzeća na osnovama brojnih tehnoloških, i ne samo tehnoloških promena, koje proizilaze iz digitalne transformacije, dok je direktor finansija sada primoran da sazna mnogo više o tehnologiji i tome kako ona može da uštedi i zarađuje novac i da u skladu sa tim vodi kompaniju napred. Sa druge strane, direktor marketinga postaje fokus digitalne transformacije jer kompanije teže da ojačaju potrošačko iskustvo tako što će bolje razumeti potrebe kupaca i prilagoditi se njima.

Dakle, sve najviše izvršilačke funkcije u jednoj kompaniji i ključne osobe za podatke, korisnike, IT, analitiku, HR... nadograđuju svoje tradicionalne uloge novim ulogama koje dobijaju u procesu digitalne transformacije. Moglo bi se reći da je u uspešnim, digitalno inteligentnim kompanijama svaka osoba u organizaciji deo marketinškog tima. Svi shvataju ulogu koju imaju u procesu koji dovodi do toga da iskustvo potrošača postaje ključna vrednost i jednako su posvećeni tome i svi su istovremeno i deo jedinice koja radi na digitalnoj transformaciji.

Dostupni su različiti alati i metodolgije koji se mogu koristiti kako bi se zaposleni podstakli na inovativni način rešavanja problema, veću saradnju među organizacionim silosima i izgradnju digitalnog poslovanja zasnovanog na transparentnosti, efikasnosti i okrenutosti ka korisnicima: osnivanje laboratorija za inovacije, kreiranje internih struktura koje podstiču eksperimentisanje, skaliranje uspeha, dizajniranje radnog okruženja koje integriše digitalno i fizičko, podsticanje saradnje korišćenjem digitalnih kanala, upravljanje iskustvom zaposlenih itd.

17

KAKO IZABRATI DOBAR OKVIR ZA DIGITALNU TRANSFORMACIJU?

Sve organizacije se sastoje od prilagođene mešavine različitih funkcija koje, radeći zajedno, isporučuju proizvode i usluge klijentima. Pravi koncept digitalne transformacije obezbediće odgovarajuću potporu za vođenje organizacije kroz ovaj period intenzivnih promena, što će osigurati da nijedno područje poslovanja ne bude pogrešno shvaćeno ili izostavljeno u procesu.

Najvažnija stvar za bilo koji okvir digitalne transformacije je njegova prilagodljivost organizaciji i svemu na šta organizacija i njeni zaposleni naiđu na putu transformacije. Takođe je podjednako važno da bilo koji odbor, izvršni direktor ili menadžment razume da se poslovno okruženje, a samim tim i organizacija konstantno menjaju i razvijaju. Kao rezultat se javlja potreba za promenom u načinu razmišljanja na svim nivoima organizacije, koje treba da bude fokusirano na inovacije i agilni pristup u vremenu kontinuiranih promena.

Nacrt digitalne transformacije obezbediće način da se ustanove opipljive odrednice i reperi, načini merenja i jasne indikacije napretka, kao i područja kojima je potrebna veća pažnja. Svaki sektor u jednoj organizaciji vitalan je za njeno poslovanje, a nacrt digitalne transformacije treba da služi kao alat koji će povezati organizaciju i kreirati zajedničku polaznu tačku za sve timove.

Ne postoji univerzalno uputstvo za digitalnu transformaciju. Jedina konstanta je da sve organizacije, bez obzira na njihovu veličinu ili sektor, prepoznaju potrebu za ugradnjom digitalnog u svakodnevne operacije. Ono što funkcioniše za jedno preduzeće možda nije ispravno za drugo, čak i ako su u istom sektoru i suočavaju se sa sličnim izazovima. Postoji i značajna razlika u digitalnoj zrelosti različitih industrija. Digitalno najrazvijeniji su visokotehnološki, maloprodajni i sektor bankarstva, sa najvećim procentom organizacija koje koriste nova tehnološka rešenja za promenu poslovanja i povećanje produktivnosti, performansi i profitabilnosti.

Kako bi se definisala strategija digitalne transformacije poslovanja, potrebno je odrediti koji su prioriteti kompanije, koje će se promene desiti kod samih kupaca, koje su tehnološke inovacije na horizontu, koje se aktivnosti konkurencije mogu anticipirati i kakav bi odgovor kompanija mogla imati na te aktivnosti, koja je IT strategija koja će podržavati razvoj poslovanja.

Ovo su početne faze u tom postupku, koje organizaciji obezbeđuju dobro poslovanje:

1. Otkrijte viziju i ZAŠTO to radite

Organizacija mora imati viziju budućnosti kompanije, svojih zaposlenih, svojih klijenata ili potrošača i ukupnog tržišta u kojem posluje. Nije dovoljno da se organizacija promeni usled komercijalnih pritisaka. Organizacija treba da definiše uverenje o promenama, značajno za zaposlene, ali i klijente. Organizacija bi trebalo da iskoristi unutrašnji potencijal i znanje kako bi odredila željeni pravac za budućnost.

2. Strategija i plan akcije

Važnost digitalne transformacije je tolika da se obično imenuje samo jedan izvršni direktor da je vodi, uz punu podršku odbora i ostatka rukovodećeg tima. Strategija bi trebalo da obuhvati kompletno preispitivanje tržišta, zakonodavstva, regulatornih okvira, kao i konkurentnosti, što bi trebalo da obezbedi detaljnu procenu trenutnog stanja organizacije, željeno krajnje stanje, detaljne mere koje će utvrditi kada je postignut uspeh u svakoj fazi, šta će se uraditi drugačije i kako će se to dogoditi.

Kako će se to dogoditi važnije je od onoga što će se desiti – promena mišljenja o drugačijem načinu rada je ono na čemu uspeh počiva. Kvantitativno izražavanje igra vitalnu ulogu u praćenju kako se stvari menjaju. Ovo su dva najvažnija faktora u strategiji digitalne transformacije. Podrazumeva se i izrada plana, prilagodljivog radi postizanja dobrih rezultata,

18

koji definiše faze za napredak kroz transformaciju.

3. Jezik i kultura

Najefektivnija komponenta digitalnog transformacionog okvira je ta da organizaciji omogućava da se sve odvija jednim unifikovanim jezikom. Takođe, trebalo bi uspostaviti određeni tok kojim se digitalna transformacija odvija za svaku od ključnih oblasti organizacije: ljude, kupce, proces, proizvod, tehnologiju. Neophodno je izraditi sveobuhvatan program koji osigurava da se organizaciona kultura razvija i prilagođava promenama.

4. Vrednovanje

Potrebno je preduzeti konstantno vrednovanje koje određuje napredak u odnosu na cilj koji se želi postići i informisati lidere. Uspostavljanje novih repera na početku transformacije je neophodno jer se novi načini rada ne mogu efikasno meriti pomoću starih metoda.

19

KAKO BITI USPEŠAN U PROCESU DIGITALNE TRANSFORMACIJE?

Digitalna transformacija u osnovi ne govori o tehnologiji, nego o strategiji i inovativnim idejama. Transformacija preduzeća u digitalnoj eri mnogo više iziskuje nadogradnju strateškog razmišljanja nego nadogradnju IT infrastrukture, što se može i zaključiti iz uloge tehnološkog menadžmenta koja je doživela veliku promenu.

Redefinisanje poslovanja zahteva podrivanje i analizu nekih od osnovnih pretpostavki na kojima ono počiva. Takođe zahteva prepoznavanje nedostataka i slabih tačaka kojih možda predstavnici kompanije nisu ni svesni, kao i različito sagledavanje svakog aspekta strategije – kupci, konkurencija, podaci, inovacije i vrednost. Ovaj način preispitivanja je težak, ali svakako moguć. Baš kao što su i fabrike izgrađene pre ere elektrifikacije uspele da revidiraju čitav način rada i proizvodnje, tako su i biznisi koji su nastali pre ere interneta prilično sposobni za transformaciju u digitalnom vremenu.

Ipak, zbog čega više preduzeća ne uspeva da uspešno sprovede transformaciju? Jedan od ključnih razloga je sposobnost i kapacitet organizacije za promene. Nije dovoljno samo prepoznati i prevazići strateški slabe tačke – ili čak i spoznati fundamentalne koncepte digitalne transformacije koji se primenjuju u sličnim industrijama i kompanijama. Organizacije moraju biti spremne da izvrše promene, i to vrlo brzo. Glavni kamen spoticanja uspešnih kompanija često su njihova veličina i uspešnost: njihovi resursi, koji su na zavidnom nivou, mogu biti zamka ukoliko buduće odluke postanu talac prethodnog uspeha.

Da bi se organizaciona transformacija sprovela u delo, organizacija se mora usredsrediti na sledeće tri oblasti:

– Dodeljivanje resursa: kako ćete odlučiti u šta ćete investirati? Da li ste sposobni da odbacite inicijative i delove biznisa koji nemaju potencijala za budućnost? Možete li primeniti resurse iz postojećih poslovnih linija kako biste podržali nova ulaganja?

– Promena onoga što merite: koje rezultate mere viši menadžment i donosioci odluka? Da li se oni odnose samo na postojeće poslovne prakse ili mogu podržati i nove pravce razvoja? Šta sve treba meriti u različitim fazama tranzicije na novi poslovni model?

– Uspostavljanje podsticaja: kakvo ponašanje je dozvoljeno, podržano i nagrađeno u organizaciji? Za šta su menadžeri odgovorni? Kako su raspoređeni na nove pozicije? Da li kompenzacija i priznanje podupiru ili ometaju neophodne promene u strategiji?

Česta greška je i u tome što se organizacije fokusiraju na tehnološku komponentu digitalnog transformacionog okvira. To se dešava jer je reč o najraširenijem pokretaču za započinjanje jedne takve transformacije. Iako je tehnologija vitalna komponenta, previd drugih koraka brzo će sprečiti transformaciju.

Slično tome, čak i ako svi tokovi rade na zajedničkom cilju, ako oni ne sarađuju, program će biti onesposobljen. Ako se saznanja i uvidi ne dele, dogodiće se dupliranje i napredak će se usporiti. Rešenje za to je da se osigura postojanje redovnih sastanaka za komunikaciju na svim nivoima organizacije, za one koji vode transformaciju, kao i za one koji se bave programom iz dana u dan. Ovaj metod redovne komunikacije i angažovanja timova takođe odražava drugačiji način rada za mnoge organizacije. Ipak, timski rad je jedan od željenih ishoda bilo kog okvira digitalne transformacije. Što pre ovakav način rada postane deo organizacione kulture, to će brže napredovati kompanija u svojoj transformaciji.

Digitalna transformacija je svakako izazov za način upravljanja organizacijom. Da bi uspela u bilo kojoj transformaciji, organizacija mora biti u mogućnosti da razvije istinski nove ideje, procese, ulaganja i načine razmišljanja. Ali mora biti u stanju i da širi ove ideje ili procese širom organizacije. Ovo je sasvim drugačiji zadatak, koji je posebno zahtevan u velikim organizacijama. Ulaganje u kulturu i interni komunikacioni tok od vitalnog je značaja za organizaciju tokom turbulencija i uspona i padova tokom promene. Uspešni programi kulturnih promena su oni koji su zasnovani na saradnji između timova zaduženih za upravljanje ljudskim resursima i timova interne komunikacije.

20

MOŽE LI SE DIGITALNA TRANSFORMACIJA IZBEĆI? Bilo da ste spremni za inovacije ili ne, sigurno je da digitalna transformacija nikoga neće zaobići – od državnih službi, velikih industrija, banaka, malih prodavnica, pa do samih korisnika. Informacije su postale osnovno sredstvo za razumevanje toga kako svet u 21. veku funkcioniše. Ako se dostupni podaci na pravi način koriste i analiziraju, mogu biti odličan vetar u leđa i uticati na strateške promene u svakom poslovanju. Prema nekim istraživanjima, svetsko tržište digitalne transformacije će do 2025. godine vredeti 798 milijardi dolara. Ali jasno je da se tu neće zaustaviti jer je svet veštačke inteligencije tek počeo da se razvija, a ni on nije moguć bez digitalne transformacije, što će dovesti do novih tehnoloških proboja u svim sferama života.

21

REČNIK POJMOVA Agilna implementacija - brza, hitra i efikasna implementacija

Startap kompanije - startap je inovativan tehnološki biznis koji ima potencijal brzog rasta i velikih dometa

Otvoreni softver (eng. Open source software) odnosi se na softver čiji je izvorni kod dostupan unutar „open source” licence svim korisnicima, koji ga mogu menjati, prepravljati i poboljšavati njegov sadržaj

Klijent-server arhitektura je razvijena kao višenamenska modularna infrastruktura zasnovana na slanju i primanju poruka sa ciljem unapređenja upotrebljivosti, fleksibilnosti, interoperabilnosti i skalabilnosti. Veb-aplikacije su dominantno bazirane na klijent-server modelu arhitekture

Big Data analitika – zasniva se na sposobnost da izvučemo zaključke iz sve veće količine podataka

Cloud servis -cloud je usluga koja omogućava skladištenje podataka na Internetu, tako da im se može pristupiti u bilo kom trenutku, sa bilo kog mesta

Internet stvari - međuumrežavanje fizičkih objekata, zgrada i drugih stvari sa ugrađenom elektronikom, softverom, senzorima i konektivnošću koji omogućavaju objektima da razmenjuju podatke sa proizvođačem, operaterom i/ili drugim povezanim uređajima

Crowdsourcing - novi izvor informacija i podataka koji potiču od internet korisnika

3D štampa - jedinstveni proces u kojem se štampaju trodimenzionalni objekti svih oblika, aditivna proizvodnja, proces u kojem se slojevi materijala dodaju jedan na drugi

Big Data - pojam koji označava velike i kompleksne setove podataka, kod kojih tradicionalne aplikacije za obradu podataka nisu primenljive

Četbot - algoritam koji je dizajniran tako da korisnicima pruži mogućnost onlajn komunikacije i interakcije bez ikakvog angažovanja ljudskog faktora

WWW.ICTHUB.RS